KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTiTU
KLASA 72 (6)
INDUSTRIJSKU SVOJINE
IZDAN 1. APRILA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5708.
AKciova Společnost drive Škodovy Zavodi v Plzni, Prag.
Merilo brzine.
Prijava od 27. jula 1927.	Važi od 1. februara 192&
Traženo pravo prvenstva od 9. septembra 1926. (čehoslovačka).
Predmet pronalaska je sprava, pomoću koje je moguće odrediti iz mesta horizontalnu i vertikalnu brzinu leta letilice.
Teoriska osnova sprave vidi se iz sl.
1.	Letilica L leti na visini H horizontalno i pravoiiniški. Putanja njenog leta je prava PP; za vreme t posmatranja, prelazi letilica rastojanje BA. Posmatrač ima zadatak da odredi brzinu letilice na lenji.ni ba sprave, koji je lenjir već ranije udešen da bude paralelan sa pravcem letenja letilice. Sprava sa kojom raspolaže posmatrač, mora da omogući:
1.	Mogućnost udešavanja datoga pravca letenja letilice.
2.	Praćenje cilja tako, da se na spravi pokazuje automatski dužina, koja je proporcionalna sa putem, koji je letilica prešla za vreme posmatranja.
3.	Automatsko preračunavanje te dobi-jene dužine na brzinu.
Princip merila brzine je prema pronalasku sledeći: Jezgro 0‘— O je u tačci O' pred čevlju dogleda posmatrača, kuji se nalazi na početku posmatranja u tačci b. Posle vremena t dolazi letilica iz tačke B u tačku A i istovremeno durbin posmatrača iz tačke b u tačku a, tako da zrak vi-djenja posmatrača uvek ide kroz vrh O, a letilica ide dalje. Dva trougla OAB i Oba slična su, tako da je put ba proporcionalan putu BA. Dakle sprava posmatrača će odgovarati obema ranije navedenim ušlo virna. Ostaje još samo, da možemo automatski da ščitanio i brzinu leta na spravi
To se postiže time, što se udesi visina jezgra O'O — h uvek napred u odredjenoj srazmeri prema visini letilice, koja se naročitom spravom n. pr. merilom na visinu daje. Ta stalna srazmera visine jezgra i. visina letilice A k 1© konstanta te sprave. Kod tako udešenog položaja jezgra izražava se srazmera putanje durbina ba prema putu letilice BA pod praktično neznatnim zanemarenjem istom konstantom sprave	= k pošto su vertikalni
trougiovi bOO‘ i bBB’ kao i trouglovi aOO' i aAA‘ slični niedju sobom tako, da je odnos odgovarajućih strana tih trougiova ravan:
a 0‘	b 0‘	b a
Ta“ ~ b B'	K ~ B- A-
Iz ovoga sleduje, da će biti moguće direktno Čitati na spravi veličinu i vreme t predjenoga puta letilice. Da bi se udovoljilo trećem ranije navedenom zahtevu, mora se jednom za svagda utvrditi maka-kvo odredjeno vreme za posmatraoje, n. pr.
t — io sekundi.
Tada se može na lenjiru, duž koga se durbin kreće, da ščita u metrima predje-no rastojanje letilice za vreme toga vremena posmatranja, ili direktno brzina letenja letilice.
Konstruktivno rešenje ^pisanoga principa merila brzine prestavljaju slike 2. i 3.
Na postolju S pritvrdjen je tanjir T, na kome leži kompas K, oko koga su posta-
Din 15.--
vi jene potrebne artileriske podele. Tanjir T obrazuje čep za cilindričnu čauru Z prave sprave, koja je pritvrdjena na ručicama nalazečim se na čauri. Na tim ručicama t Čvrsto naleže klizačica šina s, duž koje može da klizi most C pomoću okretanja točkica F. Na mostu C pak okretanjem tookića f može da se pomera durbin D. U preseku p-p šine S predvidjen je put P, u kome može rukom da se pomera jezgro iM, čija dužina (u odredjenoj sraz-meri) odgovara visini letilice, čija brzina treba da se izmeri.
Ako treba pomoću te sprave izmeriti brzinu letilice, udešava se most C paralelno sa pravcem letenja time, što se izokre-tanjem čaure Z oko tanjira T oznaka x udesi na čauri na podesnu crtu, koja odgovara javljenom pravcu letenja i okretanjem durbina D u horizontalnom i vertikalnom smislu, a da se isti ne pokreće duž mosta C, udešava se letilica u ukr-snu končanicu durbina. Medjutim jedan pomoćnik udešava jezgro M na visinu odgovarajuću letilici prema podatcima posluge merenja visine i pomera ga (jezgro) duž putanje P u pravcu osovine durbina. Istovremeno pomera nišandžija okretanjem točkića F most C napred ili unazad u odnosu na jezgro M, sve dok se vrh jezgra i slika letilice ne poklope u durbinu, koji je u tom cilju snabdeven u optičkoj osovini objektiva otvorom maloga prečnika, zatim daje znak svome pomoćniku, koji oslobadja sat za prekidanje, za vreme dok nišandžija od toga trenutka okreće točkić f i prati letilicu durbinom, koji se kreće duž mosta C, pri čemu pazt on na to, da se slika letilice stalno poklapa sa vrhom jezgra.
Posle isteka od 10 sekunada javlja pomoćnik prekid. Nišandžija prestaje sa obrtanjem točikća f i na skali mosta C čita pomoćnik brzinu letilice, koju pokazuje skazaljka pritvrdjena na durbinu.
Jasno je, da sprava može biti i tako udešena, da je u mesto pokretnog mosta C, udešena putanja P za jezgru M da bude pomerna. U tom bi slučaju durbin D ostao čvrst a jezgro M bi se pomeralo, pri čemu bi skala bila obeležena duž puta jezgra M.
Ili najzad most C i putanja P za jezgro M mogu se udešavati te je istovremeno moguće pomeranje i durbina D i jezgra M. Kod praćenja cilja pod uslovom poklapanja slike cilja sa vrhom jezgra kombi-nuju se pojedina kretanja, te onda medju sobni položaj jezgra i durbina daju brzinu cilja.
Patentni zahtevi:
1.	Merilo brzine, naznačeno time, što se njime odredjuje brzina cilja samim po-klaphjem slike cilja, koje traje odredjeno vreme i vrha jezgra (M) u durbinu (D) koji je snabdeven u optičkoj osovini objektiva otvorom maloga prečnika.
2.	Merilo brzine po 1. zahtevu, naznačeno time, da se praćenjem leta cilja durbinom, koji se pomera tako duž putanje mosta paralelno sa pravcem letenja cilja, poklapa za izvesno vreme slika cilja i vrh jezgra (M) u durbinu tako da na toj puta nji biva odmerena dužina, koja u odredje-uoj srazmeri odgovara za isto vreme pre-đjenom putu cilja, koga pratimo.
3.	Merilo brzine po 1. i 2. zahtevu, naznačeno time, da su pod predpostavkom istoga vremena posmatranja, na skali nanesenoj duž mosta (C) umesto dužina puta predjenog od strane cilja nanesene takve dužine, koje odgovaraju odgovarajućim brzinama cilja.
4.	Merilo brzine po 1. zahtevu, naznačeno time, da se poklapanje slike cilja i vrha jezgra (M) u durbinu (D) postiže pomeramjem putanje (P) jezgra (M) u paralelnom položaju ka pravcu letenja cilja i da se postiže dalje praćenje leta cilja pri pokrivenoj slici cilja sa vrhom jezgra (M) pomeranjem jezgra (M) duž putanje (P), koja je paralelna sa pravcem cilja, pri čemu je durbin (D) nepokretan.
5.	Merilo brzine po zahtevima od 1—4 naznačeno time, da se tako kombinuje pomeranje putanje (P) jezgra (M) i pomeranja durbina (D) i jezgra (M), da se obe putanje pomeraju paralelno sa pravcem letenja cilja i da medjusobni položaj jezgra (M) i durbina (D) daje brzinu cilja.
Adpatent broj5708.




\
i




■
t
j4c/patent h roj5708.
Fi^, 2