KRAUEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 16
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. JUNA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2950.
Societe d’ Etudes Chimiques pour 1’ Industrie, Ženeva.
Postupak za dobijanje djubreta iz cvanamida, koje sadrži rastvorljiv organski azot. Prijava od 9 maja 1923.	Važi od 1 maja 1924.
Pravo prvenstva od 15. maja 1922. (Svajcarska).
Poznato je da kalcium cianamid pod uli-cajem vode i srestava, koja dejstvuju kata-litično, prelazi više ili manje u karbamid, koji prema uslovima rada dobija razne količine polimera i derivata cianamida, koji dejstvuje štetno na biljke.
Najbolji rezultati postigli su se do sada upotrebom mineralnih kiselina na pr, sumpornom kiselinom, koja se primenila teoriski u količinama od 20—100% potrebne kiseline za obrazovanje celokupnog karbamida sama ili sa dodatkom metalnih jedinjenja, koja dejstvuju katalitično.
Ovaj način rada vezan je kao što se vidi sa nepotrebnim troškovima i ima osim toga rdjavu stranu, što se ove materije moraju naknadno odvojili, što je često vrlo teško i prouzrokuje dalje nekorisne troškove.
Ovaj pronalazak odnosi se na postupak, koji ima za cilj, da otkloni pomenute nezgode i da dospe odmah do proizvoda, koji se mogu upotrebiti za zemljoradnje takvi, kao što su.
Postupak se sastoji u tome, što se porozne materije kao na pr, treset, ilovača, vulkanske zgure kao pucolin i uopšte zemljaste materije, natope što je moguće više koncentrisa-nim rastvorom cianamida, koji se dobio iz kalcium cianamida pomoću poznatih srestava i tako dobiveni rastvor ostavlja se samom sebi na vazduh, ili bolje usijava se u aparatima za pritisak pod pritiskom ugljene kiseline, azota ili vazduha i kiseonika, koji može varirhti izmedju 5 i 25 atm. pri temperaturama, koje ne prelazi 120° najzgodnije
izmedju 60 i 90° prema rezultatima, koji se žele postići.
Ovim srestvom uspelo se na pr. pri upotrebi treseta, pretvoriti gotovo ćelu količinu azota, koja je uzeta za rad u azot karbamid (odredjen ksantidrolom) dok se ostatak azota nalazi posle reakcije u glavnom obliku amonijaka odn. pri upotrebi kiseonika ili vazduha u obliku nitrata i krajnji proizvod ne sadrži ni malo cianamida, dician diamida ili diciandiamidina. Trajanje ovakvog pretvaranja varira ismedju nekoliko časova i više dana prema upotrebljenom poroznom materijalu s desne strane i temperature usijanja s druge strane
Ova činjenica u toliko je interesantnija, što je u kontradikciji, sa svima posmatranjima, koja su do sada učinjena na ovom polju, po kojima se pretvara azotni kreč u prisustvu treseta samo u vrlo malim količinama u karbamid (videti naročito Bulletin mensuel de renseignements agricoles, septembre 1921 page 1198, G. A. Cowie).
Pri upotrebi treseta, djubre, koje se sadrži u krajnjem proizvodu, može se već upotrebiti posle prostog sušenja na vazduhu, tako kako je. Ono sadrži istovremeno sav azot treseta, koji se obično gubi. Djubre pruža sve ostale koristi sasvim porozne supstance sa velikom površinom i znatnom osobinom upi-janja i sadrži vitamine, koji se nalaze u tresetu i — kad je izradjeno pod pritiskom ugljene kiseline, zahvaljujući svome poroziletu, — znatnu količinu ovog gasa, čija su djubrevita svojstva poznata.
Može se pomoću regulisanja temperature
Din. 5‘—
rastavljanjem krajnih produkata varirati, i to pomaže poviševanje temperature, obrazovanje amonijaka na račun karbamida. Na svaki način je u ovom slučaju preporučljivo dodavanje kisele supstance za vezivanje amonijaka koji se može samo delimično neutralizovati pomoću humusne kiseline treseta i kao takav bi se morao hvatati.
Koristi, koje pruža ovaj postupak za pretvaranje cianamida ovom primenom zemljanih supstanaca, jasne su u toliko više, kao što se pokazalo, da se ponavljanjem procesa može varirati sadržina azota krajnih produkata, po želji u daljim količinama.
U mesto da se radi u atmosferi ugljene kiseline, može se kao što je rečeno, raditi u atmosferi ovakoj, od azota i kiseline, u poslednjem slučaju dobija se jedan deo azota u obliku jedinjenja kiseonika.
Može se poslužiti i poznatim svojstvima treseta, koji su već upotrebljeni za izradu plantaže salitre.
Upotreba treseta pruža naročito interes u predelima, bogatim tresetom, gde se stalno istražuju naročiti postupci za iskoriščavanje. Pošto se jedan deo treseta pretvori u koks, moše se ovaj koks upotrebiti za pravljenje karbida odn. krečnog azota i derivate ovoga u kome se istovremeno postiže instalisanjem toplotnih centara na tresetaru i upotrebom ugljene kiseline od sagorevajućih gasova po prednjem obogaćavanju pomoću poznatog sres-tva za zamenjivanje krečnog azota i za fab-rikaciju gore istaknutih djubrevitih srestava.
Tresetar proizvodi dakle sve materije, koje su potreb'e za ovaj kružno idući postupak, izuzev kreča, koji se ima proizvoditi sam. Ovde se ima pak uzeti u obzir, da raspadanjem kalcium cianamida ugljenom kiselinom, pod stvaranjem kalcium-karbonata ide masa kalcium-karbonata u ugljen, iz čega se najmanje jedan veliki deo kreča opet može upotrebiti za spravljanje karbida.
Dobiveni ostatak pri postupanju kalcium-
cianamida sa ugljenom kiselinom, čija su naročita svojstva opisana u jednoj ranijoj patentnoj prijavi, mogu se upotrebiti i sa svoje strane kao porozne materije, za izvodjenje opisanog postupka, u tome leži novi cilj upo trebe, za ove već smetajuće ostatke.
Može se najzad u vezi sa ovim pronalaskom iskoristiti svojstva treseta i osloboditi iz fosfata mala količina fosforne kiseline.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za pravljenje djubreta, koje sadrži rastvorni organski azot u obliku karbamida i iz Ćianamida. nhznačen time, što se porozni materijal, kao treset, ilovača, naročito vulkanske zgure kao pucolan i druge zemljaste materije, ispiraju sa jednim rastvorom cianamida, koji se dobio iz kalcium cianamida i što se ovako dobivena masa ostavlja da leži na vazduhu radi sušenja.
2.	Oblik izvodjenja postupka prema zahtevu 1, naznačen time, što se dobivena masa ug-reje pod pritiskom i po potpunoj reakciji suši.
3.	Oblik izvodjenja po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se dobiveno tresetno djubre, osušeno na vazduhu, upotrebi mesto svežeg treseta, radi povišenja koncentracije azota krajnjih produkata.
4.	Oblik izvodjenja postupka po zahtevu 1 i 3, naznačen time, što se upotrebljavaju kao zemljasta materija ostaci koji postaju pri tretiranju kalcium cianamida, koji sadrže ugljenu kiselinu i jedne mase, koja se sastoji iz Kalcium karbonata i uglja.
5.	Oblik izvodjenja postupka po zahtevu 2, naznačen lime, što se porozna materija, polivena rastvorom cianamida pod oritiskom od 5—25 atm. i pri temperaturi, koja ne preko-račava 120° povoljno greje izmedju 60 i 90°.
6.	Oblik izvodjenja postupka po zahtevu 2 i 3, naznačen time, što se preduzima zagre-vanje u jednoj atmosferi ugljene kiseline, kiseonika, azota ili mešavine ovih.