**o5Faifiia jlàcena 0 gófovom
r
' * ut>rava
■ ■■* «sa® V»
LJUBLJANA,
Go'đfna VITI. Broj 30.
tJ ZasxeKn. 34. Sila T03S.
PoIeclInT Iw-oT doli 3Tfltff0 T SO

Pravda 1 naia borba za slob vn, od koje nikada nećemo popustiti	pobjeda koja mora nastupiti ka	sto-
rifika nužda jedne nepokolebiva • lje cijelog jednog naroda, otpuhnut c - ?< a filozofska razmatranja o rimskom u porijalizmu kao beznačajne pojave.
DR. IVAN M. ČOK, pretsj. Saveza.
Giulio SAVEZA lUGĐSlOVENVKIH EMIGRANATA. IZ JULIJSKE KRAJINE
GDGOVORPRETSJEDNIKA SAVEZA NA NAPADAJE G. Dr. AN TE TRESIĆ-PAVIČIĆA
tlv-%
Dr. I. M. Cok
Teško je voditi stvarnu politiku sa luđima, kojima je u njihovom radu Slavni leitmotiv osobni prestiž, njihova heisasitna ambicija. Jer, dok se nama Skromnim radnicima, koji u ličnom po-Siedu nemamo nikakvih pretenzija, ra-ui samo i isključivo o stvari, kojoj slu-*••1110, oni drugi misle, da se cijeli svijet vrti samo okolo njihove ličnosti.
G. di*. Tresić-Pavičić u svom članku »u odbranu časti«, kojega je početkom óv. mjes. plasirao u nekim našim novi-nama, sjeo je na jako visoki piedestal " kojega si je sam postavio — i sa nje-6a dijeli svima, koji su se usudili kriti-kovati njegov rad, lekcije, grdi, psuje, 'Tijedja, kleveće. Mi smo za njega »vijači«, »polunaobraženci«, pravimo »halabuku« itd. Ako je g. dr. Tresić-Pavi-cić, koji sebe smatra velikim diploma-t?hi pa čak i državnikom (!) imao za Cilj da ovim svojim neotesanim tonom dokaže svoje diplomatske i državničke sPosobnosti, onda treba priznati, da je u tome potpunoma uspio. I na taj svoj Cspjeh može biti jako ponosan.
Ali g. dr. Tresić-Pavičić se vara ako ttiisli da je svojim zafrkavanjem uspio ua koga ornalo važi. Preveč je on već poznat našoj javnosti. Da, svojim ne-"Valifikovanim ispadima dokazao je s ledne strane kako smo dobro pogodili s.vi koji smo ustali protiv njegovog tršćanskog predavanja, a s druge strane uokazao je svu svoju nemoć ako za ođ-Pranu svoga rada mora da se služi ovadim argumentima, kao što su uvrede 1 klevete na adresu svojih kritičara.
, Fatalno za g. -dra Tresić-Pavičića, kojemu objektivna kritika priznava ne-^^hinjive uspjehe kao književniku, je
što on pod svaku cijenu hoće da bu-" i veliki političar, pa neće da uvidi " bi za njegov lični prestiž, do kojega Pceyìdno drži vrlo mnogo, bilo mnogo kad bi ostao kod svoje književno-I u politici je postigao jedan uspjeh: sa svojim poznatim govorom 1917 6°d. u austrijskom parlamentu, ali je "j uspjeh više uspjeh književnika Trecca, koji je obradio jedan politički mo-*v i to u jednom politički, zgodnom fomenti!, nego li uspjeh političara Tre-jCa. Ali u svojim političkim koncepci-l^hia i političkim kombinacijama nikad "Je imao sreće. Njegov »cavai di battaglia« u politici nekad je bio: prijateljic sa Italijom. Davno prije rata poletio je tom svom radu mnogo truda i Jemena. Ali bez ikakvog rezultata.
Nitko od nas Jugoslovena nema ni r^has ništa protiv dobrih i prijatelj-*lh odnosa sa Talijanima. I bilo bi >,llja najprirodnije kad bi izmedju aznih Slovena i Talijana došlo do pu-izmirenja i pravog i iskrenog pri-jriJjstva, kako su ga i kod nas, pa i nj^ (Cavour, Mazzini, a danas uiii, Sforza itd.), najveći i najbolji movi zamišljali. Sa strane Jugoslovena Ricada ništa nije bilo ni preduzeto što J kakvom razvoju stvari smetalo. Ali je o10 za 180 stepeni obrnut postupak s j^ge strane: Londonski pakt od 24 larta 1915 god., konferencija mira u
Parizu (istupanje talijanske delegacije u pitanjima koja su se ticala Jugosla vije i njezinih interesa), Koruški plebiscit, đaJje: Rapalski ugovor, kojega so silom prilika morali prihvatiti i kojim nas je Italija prisilila da se odrečemo, bez ikakve zaštite, jednog dijela našeg naroda i našeg nacionalnog teritorija, pa cijela poslijeratna historija odnosa izmedju nas i Talijana — sa postupkom prema našoj manjini pod Italijom, sa akcijom »Pro Dalmazia.« i sa akcijom Paveliča i dr. — najrječitiji su dokazi zato. Oni su agresivnija mi se moramo braniti. Njihova agresivnost — to je njihov imperijalizam.
Kako da se dodje tu do medjusob-nog izmirenja i prijateljstva? G. dr. Tresić-Pavičić odgovara: Glorifikacijom njihovog imperijalizma, njihove agresivnosti!!
Isti položaj je bio i prije rata. Na Primorju vodila se teška botba izmedju našeg naroda koji je nastojao da se oslobodi vjekovnog talijanskog političkog, kulturnog i ekonomskog ropstva i tražio svoja prava, te Talijana koji su nastojali da zadrže svoje stare privilegije i time da održe naš narod još i nadalje u političko-gospodarskom i socijalnom ropstvu. G. dr. Tresić-Pavičić je onda izabrao Trst kao centar svoga rada na prijateljstvu sa Talijanima. Logično bi bilo da se je stavio prije svega u sporazum sa priznatim vodjama našeg naroda u Trstu gg. Rybar-žem, Gregorinom, Slavikom i u Istri Laginjom, Mandičem, Trinajstićem, Spinčićem, koji su pretstavljali narod i njegove zahtjeve. Ali je g. dr. Tresić-Pavičić išao suvereno mimo njih smatrajući ih malim sitnim političarima, običnim vikačima, koji su pravili halabuku i time samo smetali njegovom radu diplomate i državnika velikog formata!
No, od toga je prošlo već par decenija i historija je već izrekla svoj sud: Dok je one »vikače« narod krunisao aureolom narodnih svetitelja, a njihova djela, pa čak i sama uspomena na njih tvore danas najjači moralni oslonac u teškoj borbi za nacionalnu egzistenciju, o političkom radu »velikog diplomate i državnika« nema nigdje traga, a zaboravili su ga čak oni rijetki naši, koji su onda znali za njegov rad i zbog toga ga onda mrzili i napadali.
♦
Veoma mi je žao što moram svoje skupocjeno vrijeme — sve posvećeno borbi našega naroda u Julijskoj Krajini za pristojan i čovječanski život — tratiti na polemiku sa nekim izjavama g. dra Tresića-Pavičića. S obzirom na lijepe i jasne odgovore, koje su dale razne naše novine: »Istra« (Zagreb) u više brojeva, »Novo doba« (Split) isto tako u nekoliko navrata osobito pak u glosi njegovom članku u broju od 4 o. mj., »Novosti« (Zagreb), »Samouprava« (Beograd), »Javnost« (Beograd), »Primorske novine« (Sušak), a nada sve pak sjajni članak R. L. Riječanina u »Obzoru« od o. mj., zbilja ne bi trebalo oko toga više trošiti riječi. Ako ja to ipak činim, činim to zato, jer se g. dr. Tresić-Pavičić u svom članku »Na odbranu časti« osvrtao i na mene, i to ne jedan put nego više puta, ma da u početku kaže da bi me preveć počastio kada bi se išao osvrtati na moj govor. Ja i tada ne bi to činio da je g. dr. Tresić-Pavičić barem u pogledu forme u svom članku ostao pristojan. Bar u tom pogledu moglo bi se očekivati od njega, koji hoće da važi kao priznati književnik, filozof, političar, diplomata, onu formu koju su u kritici njegovog predavanja zadržali »polunaobraženi ljudi«.
G. dr. Tresić-Pavičić žali se da se ga je sudilo na temelju netočnih novinskih vijesti o njegovom predavanju u Trstu. Ja sam zato izričito dobavio onaj broj lista »II Piccolo de la Sera«, koji donaša izvještaj o njegovom predavanju. Pošto je kod »Piccola« glavni urednik Rlno Alessi, a g. Urbani jedan od važnih sa-radnika — a g. dr. Tresić-Pavičić nam je sam kazao koju ulogu su ova dva gospodina igrala u ovom njegovom predavanju — moramo taj izvještaj smatrati vjernim prikazom i samoga predavanja u koliko je u njemu obuhvaćeno. Iz toga izvještaja vidim, da smo bili točno obaviješteni o sadržani predavanja i da su bile premise našim kritikama prave.
Ja sam kao pretsj ednik »Saveza jugoslovanskih emigrantskih udruženja« na poziv u Savezu učlanjenog emigrantskog društva »Istra« u Splitu prisustvo-vs ■ 28 prošlog mjeseca glavnoj skupštini ovog udruženja i u svom govoru uz jednoglasno i oduševljeno odobravanje svih prisutnih osudio predavanje g. dra Tresić-Pavičića u Trstu. Bio sam u osudi oštar, ali sam kao uvijek u formi ostao u svakom pogledu korektan. Ja sam što više odmah u početku svog izlaganja izjavio da neću da diram u dra Tresić-Pavičića kao književnika i njegovu filozofiju, nego da me interesira samo politička strana njegovog predavanja. U odgovor na ovo »fini kavaljer, Njegova Ekselencija g. dr. Tresić-Pavičić«, bivši opunomoćeni ministar, u svojoj »Odbrani časti« ismjehava, grdi, vrijedja, ispostavlja nipodaštavanju. šta više, on govori neistinu kada govori o meni sa jasnom tendencijom da naškodi mome ugledu. Tvrdi — ma da to nema ama baš nikakve veze sa predmetom o kojemu je riječ — da za vrijeme rata nije nikada ništa čuo o mojim viteškim djelima. Istina, za Austriju se nisam borio ni herojski ni neherojski, ali sam se uvijek za vrijeme rata ponašao kao pravi Jugosloven i nisam ostao pasivan nego sam zajedno sa drugima saradji-vao koliko sam mogao na ostvarenju naših nacionalnih ideala i smatram da je moj doprinos, i ako skroman, ipak bio od koristi; samo, razumije se, ja kao skromni radnik, kao i mnogi drugi, kojima je bilo glavno to da služimo stvari, a ne reklami za svoju ličnost, nismo , o svojem radu govorili kao neki drugi koji svoje »zasluge« reklamiraju urbi et orbi. Samo neka g. dr. Tresić-Pavičić ne zaboravi da ja znam za neka njegova viteška djela u Puli krajem 1918 godi-SuO, o kojima do danas nisam govorio.
Zatim u svom članku, govoreći o mom poslijeratnom životu i radu tvrdi da mu je poznato da sam se »uguravao« u državnu službu. Pri tom je izgleda samog sebe zamijenio sa mnom, jer ja nikada nisam tražio da budem primljen u državnu službu, a mogao sam biti primljen. pa sam odbio, dok ono što tvrdi o meni govorilo se o njemu.
Kako moj prijeratni tako je i moj poslijeratni život i rad jedan jasno ispisan list na koga mogu pokazivati s ponosom. Ja sam pri kraju rata, septembra 1918 god. pripado kao član Narodnom svetu u Ljubljani, i kada se jé ovaj fuzionirao sa Narodnim vijećem u Zagrebu, postao sam članom ovog posljednjeg, dok sam konačno kao takav postao članom Privremenog Narodnog Pretstavništva u Beogradu. Ja nisam kriv što sam član Narodnog Vijeća bio zajedno sa pok. Vilimom Bukšekom izabran u deputaciju za preuzimanje austrougarske flote, dok je g. dru Tresić-Pavičiću tek na temelju njegovog vlastitog predloga bilo odobreno da može i on biti članom te deputacije.
Za vrijeme mirovne konferencije bio sam član naše delegacije u Parizu. Toliko u Narodnom Vijeću koliko kod preuzimanja flote, koliko u Narodnom Pretstavništvu, koliko i na mirovnoj konferenciji u Parizu učestvovao je i g. dr. Tresić-Pavičić, a ipak u svom članku govori kao da me skoro uopće ne pozna.
čim je Privremeno narodno pretstav-ništvo bilo raspušteno u vrijeme, kad se je g. dr. Tresić-Pavičić uguravao u državnu službu, ja sam se — u punom jeku fašizma i fašističkog terora — vratio na svoje mjesto u Trst. Mnogi moji prijatelji su baš zbog mojih ranijih funkcija: U Narodnom vijeću u Zagrebu i u Narodnom pretstavništvu u Beogradu, gdje sam povodom zapalenja Narodnog doma u Trstu održao govor i oštro napao fašizam, osobito pak zbog mog učestvovanja u jugoslovenskoj delegaciji pri mirovnoj konferenciji u Parizu smatrali pravom ludošću u onim momentima strašnog i neodgovornog skvadrati-zma vratiti se u Trst. Ja sam medjutim znao, da mi je dužnost ostati na braniku prava svog roda i vratio sam se na svoje mjesto gdje sam radio za našu narodnu stvar pod fašističkim terorom punih 8 godina, i nosio cijelo to vrijeme glavu u torbi i to baš onda kada je gospodin dr. Tresić-Pavičić po vlastitom priznanju u svojstvu jugoslovenskog opunomoćenog ministra u Washingtonu »bio u mogućnosti da zna za kretanje kursa jugoslovenskih državnih papira«, pa je
Dr. Ante Tresić-Pavičić
tako »poštenom igrom« na burzi zaradio »na pošten način« velike milijune Da, baš u tom vremenu, kada je g. dr. Tresić-Pavičić * zaradjivao. teške milijune, mene je kao pretsjednika političkog društva »Edinost« i kao pretsj ednika »Djačke Matice« u Trstu, naših najvažnijih nacionalnih institucija pod Italijom, fašizam gonio dok me nije strpao u zatvor i moralno teško oštetio, a materijalno posve upropastio.
Pretstavnici tog fašizma i tog nečuvenog terora — ne samo nadamnom nego nad cijelim našim narodom tamo dolje — bili su medju ostalim i oni koje danas g. dr. Tresić-Pavičić imenuje svojim velikim prijateljima i kojima izražava svoje divljenje, a koje naš narod u Julij skoj Krajini broji medju svoje grobare!
što se tiče mog pokušaja od lanjske godine da kandidiram na otoku Krku je baš obratno istina od onoga što se g. dr. Tresić-Pavičić usudjuje tvrditi. Imam dokaz u rukama iz kojega proizlazi da sam se ja odazvao pozivu najpozvanijih pretstavnika otoka Krka kao dijela bivše provincije Istre i da do moje kandidature nije došlo iz razloga o kome baš jedan jugoslovenski diplomata ne bi trebao siliti da o njima javno govorim. Pošto pisac u vezi sa mnom tako maliciozno spominje g. Jevtiča moram javno konstatirati da sam svima kojih se ticalo izjavio, a prema tome i samom g. Jevtiču, da se moja ev. kandidatura ni u kojem slučaju ne smije smatrati mojim stranačkim opredjeljenjem, ili mojim pristajanjem uz neki režim nego kao vanpartijska kandidatura jednog pretstavnika Istre u jednom istarskom kotaru.
U pogledu moje ličnosti je dakle g. Dr. Tresić-Pavičić nanizao cijelu jednu seriju neistina od kojih bar neke su mu nesumnjivo morale biti poznate. U odgovoru na ovo ja mogu samo da kažem sa velikim talijanskim pjesnikom »La vostra miseria non mi tange«.
♦
U pogledu samoga predavanja g. Dr. Tresić-Pavičića u Trstu i njegovih objašnjavanja u članku »Na odbranu časti« ja ostajem pri onom što sam rekao na zboru »Istre« u Splitu. Zamjeram g. Tre-sić-Pavičiću, da je on u današnje vrijeme napisao ono predavanje i poslao ga u Trst da se tamo pročita u jednom fašističkom institutu i to da ga čita g. Urbani. Ako se je njemu radilo o jednoj filozofskoj raspravi ml imamo dovoljno znanstvenih časopisa kojima se je mogao u tu svrhu poslužiti, ma da po mom mišljenju u ovom momentu niti ovo nebi bilo oportuno. Jer s obzirom na prošlost g. Dr. Tresić-Pavičića koji je bio i narodni poslanik i diplomatski Pu«-avn*k ne da se odvojiti filozof od političara i njegovim će izjavama pridavati — ma kako filozofskog karaktera one bile — politički karakter i političku važnost onaj kome to konvenira, iz tog razloga uopće nije umjesno da
Dr. Tresić-Pavičić danas javno iznaša svoje mišljenje, u kojemu glorificira (Nastavak na 2 strani)
rimski imperijalizam, jer rimski imperijalizam, kako ga shvaća fašizam, i budućnost Južnih Slovena, kakva je zamišljena od najboljih sinova naše raseL u najvećoj su i nepomirljivoj opreci. — To je danas jasno svakome na Balkanskom kao i na Apeninskom poluotoku, a g. Dr. Tresić-Pavičić je jedini optimista koji drukčije sudi. Ali na ovaj svoj optimizam ne treba biti ponosan. Mirni opstanak Južnih Slovena i njihov kulturni procvat u budućoj zajednici naroda moguće je zamisliti pored jedne demokratske Italije, dok je fašistički imperijalizam njihov najveći neprijatelj. To mora da prizna svako koji iole poznaje fašističku političku literaturu posljednjeg decenija i pol. Rimski imperijalizam je glavna zapreka mirnom, paralelnom i plodonosnom razvoju i procvatu jugoslovenskog i talijanskog naroda. Postaviti se u borbi izmeđju nastojanja Južnih Slovena za mirnim razvojem s jedne strane i rimskog impe-sijalizma za zavojevanjem i ekonomsko-političkim zarobljivanjem drugih, pa i balkanskih zemalja, s druge strane, na stranu rimskog imperijalizma za jednog Jugoslovena je — blago rečeno — jedna teška zabluda.
ITALIJA SE PRIPRAVLJA NA NOVO VOJNO
Vojaštvo je čakalo na povelje za pohod preko.
U svom članku g. Dr. Tresić-Pavičić tvrdi, da njegovo djelo nije išlo za drugim nego da stvori što bolje odnose iz-medju nas i Italije a naročito za utvr-djivanje mira i dobrih trgovačkih odnosa. Što se ovih posljednjih tiče možda bi bolje bilo i pored dokazanih njegovih financijalnih sposobnosti da ta posao ostavi pozvanijima jer poslovne stvari nisu za književnike i filozofe. Inače bit ćemo g. Dru Tresić-Pavičiću zahvalni ako doprinese boljim odnosima izmedju nas i Italije, ali put kojim je pošao u svom predavanju ne vodi ovom cilju. Ako baš neće da ustane protiv imperijalizma koji je za nas krivičan i štetan (jer je uvjeren u njegovu histo-ričku nuždu) trebao bi bar ukazati na zapreke koje postoje izmedju nas i njih i koje treba ukloniti, jer dok one postoje ne može doći do iskrenog i trajnog sporazuma. Glavna zapreka danas je postupak fašizma sa našim narodom pod Italijom. Mirne duše možemo tvrditi da historija ne poznaje krivičnijeg i nasilnijeg postupka od onoga koji se upotrebljava poslije rata u Julijskoj Krajini protiv Hrvata i Slovenaca. Zato sam rekao na zboru u Splitu, da bi bili
Žiri, julija 1936. — Agis. — Prebivalstvo onkraj meje je v zadnjem času vse preplašeno in ni med njim slišati drugega kot pogovore o bližajoči se vojni. Že napoved sama o prihodu vojaštva, dalje prihod vojaštva in pa govorice, ki so jih širili ponekod podoficirji in moštvo, da čakajo na povelje, da se podajo preko meje, je ljudi toliko zbegalo, da so dnevno pričakovali vpada Italijanov v Jugoslavijo. V koliko so te govorice v zvezi s kakšnim resnim vojaškim načrtom ni znano, možno je pa tudi, da so bile namenoma vržene med prebivalstvo, da se ga zbega.
Veliko vojaštva ob meji nad Idrijo
Idrija, julija 1936. — Agis — Zad-
nje dni junija sta prispela v Idrijo dva polka vojakov, in sicer iz Gorice in Verone. Do 10 junija je to vojaštvo imelo vaje v okolici Idrije, nakar je odšlo.
Istočasno je v Ledinah — obmejna vas nad Idrijo — kampiralo okoli 5.000 vojakov. ki so tudi izvajali manevre, pri katerih je sodelovalo • letalstvo. Letala so vr
šila izvidniške polete nad obmejnim pasom.
Ravno tako poročajo iz Godoviča, da je tjakaj prispel 24 junija bataljon peša-dije, pod poveljstvom majorja. Vojaki tabore na pašniku, blizu naselja Log 1 km za Godovičem.
Veliko vojaštva tudi na
Cerkljanskem
Cerkno, julija 1936. — Agis. — V Cerkno in okoliške vasi, kot Zakriž, Kanomlja itd., je prišlo koncem junija in v začetku julija veliko število vojaštva, ki vrši manevre v obmejnem pasu. V Cerkno samo sta prišla 2 bataljona pešadije iz Vidma, po ostalih vaseh pa je nastanjenih po 500 do 1000 mož.
Dovoz vojnega materijala v obmejne utrdke
Gorica, juljja 1936. — Agis. — Idrijo samo in neposredno okolico utrjujejo že dobra tri leta in so še vso letošnjo zimo hiteli z raznimi, morda tudi končnimi deli. Pred dobrim mesecem pa so začeli dovažati v pogrnjenih tovornih avtomobilih in ponoči najrazličnejši vojaški material v številne utrdbe, ki so v hribu pri
Divjem jezeru, v Pod ra te ji, v Jeličnem vrhu in Lešniku.
Kot je znano, so utrdili tudi Nanos z okolico. In tudi v te utrdbe so z nastopom letošnjega poletja pričeli dovažati vojni material.
V Gorici grade velikansko letališče
Gorica, julica 1936. (Agis). Že večkrat smo kaj malega pisali o velikem letališču v Gorici, ki se razteza na Rojcah. Kljub temu, da je že sedaj zelo veliko, ga mislijo še znatno razširiti. Pravijo, da imajo sedaj prostora za 200 aeroplanov. Ta kader vedno izpolnjujejo z raznovrstnimi novimi tipi. Stare aeroplane pa peljejo na »pokopališče«, kot pravijo, v Ferraro. Potniku, ki se pelje iz Gorice v Miren, ni dovoljeno, da bi se vstavil in gledal aeroplane in hangarje. Strogo je seveda tudi prepovedano vsako fotografiranje. Za tako veliko število aeroplanov so zgradili tudi primeren rezervar bencina ki zmore nič manj kakor 200.000 hi. Sezidan je ves pod zemljo pod’ hangarji. Po novih načrtih se bo letališče razširilo proti Vrtojbi, tako da bo letališče raztezalo po najrodovitnejših goriških poljih. Segalo bo nekako do spodnje vrtojbske postaje.
očekivali od g, Dr. Tresić-Pavičića ako je već osjećao potrebu da održi fa^ šistima u Trstu jedno predavanje da će i predavati o modernim principima o samoodredjenju naroda i o poštovanju narodnih individualnosti te konkretno ukazati na Julijsku Krajinu i na posljedice fašističkog terora, štetne po odnose izmedju Talijana i Južnih Slovena. — Time bi bio g. Dr. Tresić-Pavičić ostao dosljedan svome radu iz vremena kada se je kao hrvatski narodni poslanik borio za prava potlačenog malog svog naroda protiv nasilja velikih i jakih. Time bi bio i zadužio svoju braću Slovence i Hrvate u Istri i dao im moralnu pomoć u njihovoj preteškoj borbi za nacionalni kulturni i gospodarski opstanak. Time bi bio i realno doprinio poboljšanju odnosa izmedju nas i našeg zapadnog susjeda.
Ali dosljednost u politici nije nikada bila jedno od lijepih svojstava Dr. Tresić-Pavičića, kako je to sjajno dokazala beogradska »Javnost« u broju 27 od 4 o. mj. i kako je to uostalom notorno svima koji poznaju njegov dosadašnji politički rad. Dosta je bio jedan poziv iz Trsta koji je »morao ogolicati van-redno osjetljivu sujetu našeg odličnika« (»Obzor« od 2 o. mj.) pa da mu se pripravno odazove jednim javnim predavanjem u kojemu zauzima stanovište koje stoji u opreci sa njegovim izjavama i njegovim radom u prošlosti.
Kao što sam već gore rekao, ni u kojem slučaju nebi bilo umjesno da g. Dr. Tresić-Pavičić izlazi u današnjim prilikama u javnost sa svojim nazorima koje je iznio u svom predavanju u Trstu, čak ni u slučaju da ih je iznio u čisto naučnoj formi. Izići sa predavanjem o rimskom imperijalizmu kao hi-storičkoj nuždi i o nuždi jačeg da asimilira slabijeg pred tršćanske fašiste, po mom je mišljenju ne samo jedna netaktičnost nego upravo jedna politička demonstracija uperena i protiv Jugoslavije i protiv Jugoslovena pod Italijom, koji se doduše poimenično ne spominju, a jasno je da se njima podrazumijevaju francuski i engleski, držim da su obzirom na današnje diplomatske odnose Jugoslavije takve izjave sa strane jednog jugoslovenskog, i ako nq, aktivnog, diplomate deplasirane. Dobro je samo to što im niko nije pridavao važnosti.
G. Dr. Tresić-Pavičić će na temelju ovoga mog razlaganja razumjeti zašto sam ja kao pretsjednik Saveza udruženja jugoslovenskih emigranata iz Julijske Krajine osjećao potrebu i dužnost da na zboru emigrantskog društva »Istra« u Splitu ustanem oštro protiv njegovog predavanja u Trstu.
Po izvještajima koji nam stižu naš je narod pod Italijom kad je pročitao izvještaj o njegovom predavanju u »Piccolo de la Sera« bio strašno ogorčen i pitao se: je 11 ovo pomoć koju nam pru-
HAPŠENJA U ČIČARIJI RADI KRIUMCARENJA Propaganda za Dalmacijo
Narod vrlo teško živi, pa pokušava kriumčaremjem poboljšati
svoj položaj
Jelovice, jula 1936. — Naše selo je jedno od najsiromašnijih u Cićiriji. Mi nemamo drugih prihoda osim od ovaca. Me-djùtim su općina, pokrajina i država udarile 80 lira taksa i poreza na jednu ovcu, a iz jedne ovce je nemoguće izvući godišnje 80 lira, pa je narod prisiljen da prodaje ovce, taj svoj jedini prihod do sada.
Da nekako prehrani svoje obitelji, narod se je morao odati kriumčarenju iz Riječke slobodne zone. Selo je daleko 40 km od Rijeke, a kako su naši ljudi nevjesti tome poslu, to su ih već kod prvog pokušaja uhvatili. Tako su uhapšeni ovi ljudi: Čendak Ivan zvan Goto, Čendak Mate
zvan Pažetov, Čendak Ivan zvan Penga-rov, Čendak Josip zvan Bilčov, Jurišević Anton zvan Čendakov i Čendak Josip Čelin. Njih su okovane odveli najprije u Podgrad na saslušanje marešijalu finance, a zatim su ih odveli u Bistricu gdje su odležali po 15 dana zatvora. Razumije se da su im zaplijenili svu kriumčarenu robu, a morat će da plate i veliku globu koja im nije još odmjerena.
zopet oživljena
Ponavljamo da su ovi ljudi kriumčarili jedino živežne namirnice za svoju upotrebu, jer je u Riječkoj slobodnoj zoni sve jeftinije, a sada će im radi globa propasti i ono malo imanja što su imali. — ĆIČ.
ISTRAGE RADI ĆIRILOMETODSKIH KRIJESOVA
PO ĆIĆARIJI
T r s t e n i k, jula 1936. — Kod nas je bio običaj da se u predvečerje sv. Čirila i Metoda pale po vrhuncima krijesovi. — Taj običaj je zaveden pred četrdesetak godina kada je Družba sv. čirila i Metoda počela sa djelovanjem u Istri. Sad su nam zabranili paljenje tih krijesova, ali narod nije mogao odoliti, a da u predvečerje sv. Čirila i Metoda ne zapali krijesove usprkos stroge zabrane. Tako su u predvečerje blagdane svete Braće gorili krijesovi izmedju našeg sela i Klenovščaka, a je-
dan izmedju nas i Bresta na brijegu sv, Bartol.
Kada sv. zasinuli ti krijesovi vidjeli su ih iz Lanišća, pa su odmah dojurili karabinjeri iz Lanišća autom, a došli su im u pomoć i karabinjeri sa fašistima iz Buzeta. Otišli su na mjesta gdje je gorila vatra, pa su je pogasili. Nakon toga su cijelu noć i cijeli drugi dan kružili po našem selu i po ostalim susjednim selima i istraživali ko je zapalio te krijesove. Do sada nisu uspjeli da otkriju te zločince. — ĆIČ.
DVE NOVI ARETACIJI
Vončina Franc in Vončina Peter iz Krnic
Idrija, IS julija 1936 — A g i s. — V idrijske zapore so pripeljali dva brata, 35 let starega Vončino Franca, lovskega čuvaja in njegovega 31 let starega brata Petra, doma iz Krnic nad Sp. Idrijo. Navedena sta bila aretirana na domu ob priliki hišne preiskave, ki so Jo izvršili karabinjerji dne 5 t. m. Osumljena sta bila, da sta skrivala doma orožje in na podlagi tega Je bila izvršena preiskava, pri kateri so karabinjerji zaplenili 4 lovske puške. Dve sta bili last Vončine Franca, katere Je rabil kot lovski čuvaj, dve Je imel pri sebi v popravilu, ker se je kot star lovec večkrat
ukvarjal tudi s čiščenjem in popravljenjem strelnega orožja. Toda vsa njegova dokazivanja niso pri karabinjerjih nič zalegla In moral jim je z bratom slediti v zapor. — V okolici Idrije, vse do meje, so obširni privatni in državni gozdovi, v njih pa obsežna lovišča, za katere posamezne občine poleg privatnikov, tudi sedaj vzdržujejo čuvaje. Razumljivo Je, da bo imel vsak čuvaj lovsko puško in da brata Vončina nista mogla biti aretirana zaradi lovskega orožja, ampak Je to služilo samo za pretvezo, da se tako fašistične oblasti lahko znesejo nad našim človekom.
Sedaj, ko ima Italija po zmagi v Abesi-niji zopet proste roke v Evropi, se obrača njena pozornost ponovno tudi na vzhodno jadransko obalo Agitacija za Dalmacijo postaja od dne do dne živahnejša. Tako se je stvoril poseben odbor pod predsedstvom pokrajinskega fašističnega tajnika Perusinija in predsednika Dopotavora v i rstu z namenom, da pripravi veliko mahifeslacijslco potovanje v Zadar. Potovanje se bo vršilo v času od 19. do 21. septembra t. I. z veliko motorno ladjo »Neplunia«, ki bo lahko prepeljala 1392 osebi. K udeležbi so povabljeni člani dopolavorskih organizacij iz vseh petih obmejnih provinc:	goričke, puljske,
reške, tržaške in videmske, dalje člani društva »Società Dalmatica« in člani razv-d' vojaških organizacij.
Boj za medvedjo kožo
Etiopijski imperij je komaj po imenu ustvarjen, pa Se že bije zànj ljut Bòi med
raznimi pomorskimi lukami v ItaUjù Po novi ureditvi pomorske plovbe je bila določena Tržaškemu Llogdu naloga, da vzdržuje redne zveze z Eliopijskim imperijem. Te zveze so še vedno silno problematične vrednosti in tudi v leoliko se praktično izvajajo, ne predstavljajo nobene posebne važnosti za Trst. Toda tudi to problematično korist noče Napolj odrekati Trstu. Na-poljski listi so v dokaj energični (dasi p° ukazu od zgoraj v razmeroma vljudni oboki) ponovno zahtevali »monopol* za' zveze z Eliopijskim imperijem in so svoje zahteve utemeljevali z geografskimi in celo historičnimi razlogi, češ da je »Napolj kolonijalna luka par excellence*. Seveda niso pri tem pozabili poudarjati, da gre glavni drl prometa na tej progi »proti Londonu in Parizu* in da gre radi lega prvenstvo Napolju pred katerokolo drugo luko. Proti tem monopoligacijskim težnjama ni morda našlo-pil Trst, ki bi bil s tem, najhuje prezadet teffl* več drugi konkurent Trsta, Benetke, Beneški list »Gazzetta di Venezia*, se je skliceval na važnost srednjeevropskega zaledja in Poljske ter celo Rusije. Kot argument pa je omenil tudi umetniško bogatstvo Benetk, ki da vpliva na tujce, da rajši izberejo po1 preko Benetk kakor preko Napolja. Toda za beneški list je odločilne važnosti, varno*1 luke v vojnem času. Kakor so med vojno izbrali Brest in ne Cherbourg za izkrccva-nje ameriških čet, tako bi še moralo tudi Benetkam že sedaj v očigled morebitni vojni dajati prednost pred Napoljem.
žaju naša braća u Jugoslaviji u našoj borbi. Osobito mu zamjeraju da se je poslužio g. Urbanijem kao posrednikom, koji je jedan od glavnih potstrekača za nasilno prevod jen j e slovenskih prezime-nt na talijanski i koji se I inače pokazao uvijek u službi fašizma i njegovog krivičnog postupka protiv našeg naroda. — što se tiče tvrdnje R. Alessia koju citira g. Dr. Tresić-Pavičić da su u Italiji promijenjeni osjećaji prema našem narodu i da se tamo sve više širi želja da se odnosi dobrog susjedstva pretvore u pravo i trajno prijateljstvo, mogu samo to da kažem da ga svakodnevno dogadjaji u Julijskoj Krajini demantu-ju. Dosta je čitati naše glasilo »Istru« pa će se svako u tome uvjeriti.
Kad se govori o našem narodu ja podrazumijevam pod ovim sve Srbe, Hrvate i Slovence, ne samo one koji žive u Jugoslaviji, nego i one koji žive u Julijskoj Krajini i koji zajedno sa onima tvore jednu geografsku, etnografsku i kulturnu nerazdvojnu cjelinu kao jedan narod bez obzira na državnu granicu koja teče preko Snežnika. Ne mogu se smatrati Talijani prijateljima Jugoslovena ako s jednim dijelom tog naroda i to baš onim koji žive pod njihovom vlašću postupaju kao s najvećim
neprijateljima i svojim robovima.
Ovo bi moralo biti i mišljenje g. Dr. Tresića-Pavičića ma da je poznato da je on već u svom predratnom nastojanju na zbliženju i prijateljstvu Izmedju Talijana i Južnih Slovena, o kojemu sam gore pisao, računao s time da se tom prijateljstvu ima žrtvovati baš jedan dio onih Hrvata i Slovenaca, koji su poslije rata potpali pod Italiju.
Nije teško biti kavalir kad se hoće svoje račune plaćati tudjim žrtvama. Zato nam je razumljivo da smo mi koji vičemo protiv nepravde i terora, a za pravdu i slobodu, vikači, obični vikači.
Mi emigranti, Slovenci i Hrvati iz Istre, Trsta i Goričke, koji smo kroz duge godine u odbrani naše narodnosti naše nacionalne časti, dakle u odbram prava i časti ne samo našeg naroda pod Italijom, nego svih Slovenaca, Hrvata i Srba, svakog dana bili u opasnosti za svoju slobodu, pa čak i za svoje zdravlje i za svoj život, izdržali smo na straži dok smo mogli, pa smo se čim nam je opstanak postao nemoguć tamo preko, zatekli svojoj braći u slobodi.
Mi smo, zbilja, već tamo preko vrisnuh od bola koji nam se pričinio tudji gospodar, pa smo smatrali i smatramo, svojom dužnošću da javno i glasno upo-’
zoru jemo na nečuvene krivice koje s® danomice opetuju na ledjima jednog cujela naše braće i to baš onog dijel0, koji je svojom slobodom platio slobodu 1 ujedinjenje ostale svoje braće u JU' goslaviji. I s obzirom na ovaj nacional' ni i patriotski naš rad jedan čovjek koji se je sam dovoljno okarakterisao smije danas javno da nas napada i da nas zove vikačima, dok javno odaje pri' znanje I poštovanje, pa čak cijeni kad svoje velike prijatelje, ljude koji su u službi nepravde i nasilja.
No, ovaj stav toga gospodina ostavi)9 nas posve mirne. U jugoslovenskoj ja^' nosti, ne samo u našim redovima, javil° se je mnogo glasova koji su ga osudll*' nijedan koji bi mu njegov rad odobra' vao. — Pravda, naša borba za slobodu, od koje nikada nećemo popustiti i P0' bjeđa, koja mora nastupiti kao hlstd' ricka nužda jedne nepokolebive vol)6 cijelog jednog naroda, odpuhnutl će sva filozofska razmatranja o rimskom i u*' perljalizmu kao beznačajne pojave.
Dr. Ivan Marija Čok, pretsjednik Saveza jugoslovenskih effll' grantskih organizacija iz Julijske Krajine.
Beograd, 20 jula 1936. god,

TEŽKOČE ITALIJE
Italija je dosegla v Ženevi ukinitev sankcij. Na videz je to velik uspeh, ki ga fašizem znotraj spretno izkorišča. Prikazuje ga svojim državljanom nič manj kot kapitulacijo vsega sveta pred veliko in močno fašistično državo. Toda že bolj povprečen pogled v vse ostale okolnosti, nam lahko ta uspeh prikaže v čisto drugi luči. Brez posebne težave namreč lahko spoznamo, da je ta »uspeh« le bolj formalen, ki stvarnosti položaja, v katerem je danes Italija, ne more spremeniti. In ni dvoma, da bodo tudi v notranjosti Italije fašisti sami sedaj sfanatizirani in do histerije prevzeti od navdušenja, začeli če že ne razumevati in gledati, vsaj čutiti vse te »»spelte« tudi z druge strani.
Splošno se danes proglaša, da je Zveza Narodov, v kateri vidijo kljub vsemu fašistične države še vedno največjo oviro, doživela svoj največji in morda celo zadnji usodepolni poraz vsled ukinitve sankcij. Toda, ali ni bil prva posledica tega »poraza« na drugi strani tudi uspeh, ki svetovno mnenje popolnoma preobrača? Ali ni abesinska vojna z vsemi posledicami mednarodnega značaja, jasno pokazala na one, ki groze uničiti vse. Na one, ki podtikajo ogenj v dinamifna skladišča. Spregledujejo celo najbolj slepi, ki so videli v fašizmu in njegovih delih, poroštvo za nove čase. Povečana in pospešana delavnost in koncentracija vseh sil, zlasti zunaj fašističnih držav, pa tudi v njih samih, ki hočejo le z žrtvijo najslabših, spraviti svet v mirno delo, je prva in važna posledica tega. Italija je k temu mnogo pripomogla. Pokazala je pot fašizma, po kateri mora nujno iti in dokazala, da se z vojno in uničevanjem ne more dati človeštvu pogojev za mirno delo. Veliki kongres miru, ki bo v isti Ženevi v septembru, bo gotovo velik in dostojen odgovor večine ljudstev fašizmu. Drugi pa bo v pospešeni združitvi držav proti fašizmu. To so le zunanji momenti.
Sankcije so se ukinile. Ni se pa še ukinilo vse ono, kar je bilo z njimi v zvezi
in zlasti, kar so povzročile. Stanja, zlasti gospodarskega, ki je posledica tega ni mogoče s tem aktom ukinitve na noben način spraviti v status quo. v ono kot je bilo. Abesinska vojna je finančno Italijo do skrajnosti izmozgala. Saj so morali zaseči celo v zasebne vrednostne predmete. Rezerve v denarju in sirovinah so izčrpane do zadnjega. Teže je celo zunajni trgovinski dolgovi iz časa pred vojno. Položaj lire je obupen in se ne bo mogel urediti brez globokih pretresov. Njena notranja vrednost še daleč ne odgovarja zunanji. Stroški za vojno so znašali po uradni cenitvi okoli 50 miljard dinarjev. Pol od tega je »kritega« z notranjimi vojnimi posojili, pol pa visi kot izredni izdatek. Položaj industrije je tak kot položaj ostalega. Vsa pa je mobilizirana. V pomanjkanju si-rovin, so iskali surogatov in često za to demontirali stare stroje in nadomestili z novimi. Danes tega ni treba več, ker sirovine lahko dobe, če — plačajo. Toda avanture pomenijo v industriji katastrofo. Turizem je padel; saj so skoro vse ladje prevažale vojaštvo, razen najmanjših vezi, ki so jih še držali. In še sto in sto drugih posledic, ki se drže in vlečejo ena iz dru-^e. Vse to bo, ko bo treba preiti iz navdušenja k delu in stvarnosti, samo udarilo ven. In iz današnje »abesinske mrzlice«, kar imenujejo razumljivo pričakovanje ljudstva kake koristi in zboljšanja položaja vsled zmage in iskanja rešitve v tem, se lahko kmalu razvije neozdravljivo bolezen. Vseh teh in drugih težav Italije v Ženevi niso odpravili, ali ukinili.
Mnogo žrtev je moralo prenesti v tem času italijansko ljudstvo. Prenašalo jih je pod nasiljem in s sfanatizirano zavistjo, da je to nekaj nujnega, če se hoče doseči uspeh. Odtrgavalo si je od ust često najpotrebnejše. Svoje zahteve je v vseh ozirih deloma rado, večjidel prisiljeno, skrčilo na najmanj. Danes bi tega. ne bilo treba več. Toda kje in s čim naj’dobi vse potrebno in spravi življenje v, vsaj za fašizem, normalen tir, v tak kot je bil pred dobrega pol leta. Demagogija s »protisankcijami« ne bo več dolgo držala, ker so sedaj nepotrebne. Tako pomeni ukinitev sankcij »za Italijo pričetek novih težkoč... ki bodo toliko bolj pritiskale, kolikor bolj pojenjuje vojno navdušenje*. P'še Balugdžič v »Politiki«.
KAKO SPOŠTUJE NADŠKOF MARGOTTI OBLJUBE
Gorica, julija 1936. — A g i s. — Kako spoštuje goriški nadškof Margotti dano besedo, naj pokažeta naslednja dva slučaja:
Po konfinaciji črnovrškega župnika Filipa Kavčiča, v letu 1934, je bil imenovan za župnega upravitelja črnovrške župnije Dr. Franc Močnik iz Idrije, ki ga je ondot-no ljudstvo zelo vzljubilo. Lansko pomlad pa je bil imenovan za župnika v Vrtojbi pri Gorici. Ljudje s tem imenovanjem niso bili zadovoljni ter se je v nameri, da se prepreči premestitev, podala deputacija štirih mož k nadškofu Margottiju s prošnjo, da se premestitev prekliče. Margotti je deputacijo prijazno sprejel in ji obljubil, da bo prošnji ugodil. Deputacija se je vesela vrnila domov trdno prepričana, da bo Dr. Močnik še nadalje ostal med njimi. Toda veselje je bilo preuranjeno, kajti Margotti kljub svečani obljubi dekreta ni preklical ter je moral priljubljeni duhovnik kmalu zatem zapustiti Črni vrh.
Sličen slučaj se je dogodil s kaplanom Ivanom Mesarjem v Idriji. Imenovani je bil tudi premeščen iz Idrije. Deputaciji, ki je šla v Gorico prositi za preklic dekreta, je nadškof Margotti zagotovil, da bo kaplana Mesarja pustil še dalje na službovanju v
Idriji. Toda, ker se nadškof Margotti menda ni dosti brigal za izpolnitev dane obljube, in preklica dekreta le ni bilo od nobene strani, se je morala deputacija še enkrat podati v Gorico ter ponovno prositi, da se že enkrat dana beseda izpolni.
Nočemo se vtikati v čisto notranje cerkvene zadeve in nadškofu Margottiju nočemo očitati s premeščanjem duhovnikov kakih posebnih nam nenaklonjenih namenov, toda v tem slučaju je pač potrebna prepotrebna opazka: Do sedaj smo menili, da samo laške posvetne oblasti ne znajo držati dane obljube, sedaj pa vidimo da tudi visoki cerkveni dostojanstveniki pozabljajo na svoje poslanstvo, in moralno kvaliteto, ki bi se morala zrcaliti tudi v takih primerih, in se postavljajo v vrsto s svojimi sonarodnjaki v črnih srajcah. Da slični primeri ne morejo blagodejno delovati na naše sicer globoko verno ljudstvo, ki pa je v teh težkih časih brezpravnosti in strašne bede že itak do skrajnosti deprimirano in če se z obupom sprašuje, kje naj se išče zaslombe za bedno golo življenje in prepotrebne moralne opore, je popolnoma razumljivo. Kdo bo kriv, če v dušah naših ljudi zavladata popolna tema in obup.
NOV NAČIN POITALIJANČEVANJA NAŠIH OTROK
Postojna, julija 1936. — A g i s. — V vseh večjih krajih, pa tudi v nekaterih manjših, zlasti - pa ob meji, so otvorili v začetku tega meseca sončno-zračne kolonije za šoloobvezne otroke. Kot so vsi učenci primorani biti člani raznih mladinskih fašističnih organizacij, tako «so po večini bili starši tudi primorani prijaviti in izročiti otroke za mesec dni v oskrbo novoustanovljenim kolonijam. Tako so naši otroci od jutra do večera v oskrbi nalašč zato dodeljenih učiteljic in končno še ponoči, ker tudi prenočujejo^ v šolah, kjer so jim uredili začasna ležišča. Otroci morajo med seboj govoriti izključno le italijanski in je dobro preskrbljeno, da se nobeden ne pregreši; ko korakajo skozi vas prepevajo laške pesmi in seveda se tudi na polju igrajo in zabavajo vse po točnih navodilih in pod strogim nadzorstvom. V postojnski okolici, pa menda tudi drugod, je precej teh novo-ustanovljenih kolonij, ki nimajo drugega namena, kot da otroka popolnoma odtrgajo od doma in skrbijo
tudi med počitnicami za primerno vzgojo v fašističnem duhu. Pri tem izkoriščajo predvsem žalostne razmere, ki vladajo po naših krajih in jasno je, da marsikak oče, čeravno s težkim srcem, izroči svojega otroka v oskrbo sončno-zračnim kolonijam zato, da bo vsaj za mesec dni pošteno hranjen. Da so privabili čim večje število otrok, so poskrbeli za enotne oblekce ter za zadostna sredstva tako, da jih lahko dobro hranijo, kar je najboljša vaba. V vsaki teh kolonij bodo ostali otroci po en mesec in sicer izmenoma: mesec deklice, drugi mesec pa dečki. Otroški vrtci, ljudska šola, razne organizacije, sedaj pa še te kolonije — ustanove — ki so vzdrževane z ogromnimi denarnimi žrtvami, imajo pri nas samo en namen: čim hitrejše raznarodovanje. Pri vsem tem pa ne smemo pozabiti, da za vzdrževanje vseh teh ustanov, organizacij itd. pade celotno breme indirektno le na našega človeka, ki v obliki davkov plačuje leto za letom večje zneske.
Fašisti zabranjuju našim ljudima da se sastaju nedjeljom u gostioni
VEDNALA JOSIPA UHAPSI U, JER SE TOME ODUPRO
K u t e ž e v o, jula 1936. — Kod nas je 'duvijek bio običaj da se ljudi poslije mu-nog rada kroz šest dana sastanu nedjelom u gostioni na razgovor uz čašu vina da se tako malo odmore poslije teškog ada kroz cijelu sedmicu. Tako se 5 o. mj. astalo desetak naših ljudi u gostioni, ali u za njima došli fašisti i zabranili gostio-ličaru da im dade piće. Svima je to bilo udno. na su neki naši ljudi odlučno pro-
testirali protiv toga. Naš kovač Vadnal Josip koji je rodom iz Knežaka na Pivki rekao je da njemu neće niko zabraniti da za svoje novce popije čašu vina iza teškog rada kroz cijelu sedmicu, ali su te riječi još više raspalile fašiste, pa su naše ljude na silu istjerali iz gostione, a Vadnala Josipa su uhapsili i odveli u Bistricu, gdje je ni kriv ni dužan odležao pet dana ii zatvnrn —
DEMARK IVAN IZ LUPOGLAVA UHAPŠEN
pod sumnjom da je pom
Lupoglava, jula 1936. Nedavno smo vam javili da je u našem selu uhapšen Škerlj Ivan kada se vratio iz Jugoslavije. On se nalazi još u zatvoru. Sada su uhapsili i Demark Ivana, kovača iz našeg sela, jer da je on navodno pomagao Škerlj Ivanu pri bijegu u Jugoslaviju. Karabinjeri su ga uhapsili i okovanoga od-
agao kod bjega Škerlj Ivanu
veli u Pulu. Još se nije vratio i ne znamo što je s njime. Prigodom hapšenja briga-dir karabinjera je izjavio ukućanima da će biti teško kažnjen kao saučesnik. Cije-io selo nije imalo ni pojma o namjerava-nom bijegu Škerlja, a svak (tovori da ni Demark nije znao ništa CIC.
TRI NAŠA ČOVJEKA UHAPŠENA U MUNAMA
radi toga što su djevojke napale agente koji su ih nagovarali na iseljavanje u Abesiniju
Mune, jula 1936. — Pred malo yre- bože nagovorio djevojke da napadnu agen
mena smo vam javili o raboti fašističkih agenata koji nagovaraju naš narod da se iseli u Abesiniju. Ovi agenti su nagovarali naročito djevojke, ali su one te agente. kako smo vam već bili javili, napale pred crkvom u Munama. Taj napadaj naših djevojaka na agente nije ostao bez posljedica. Odmah iza toga su karabinjeri poveli istragu tražeći onoga koji da je to-
te. Tako su uhapsili u našem selu, pod sumnjom da su nagovarali djevojke, tri čovjeka. i to: Juračić Josipa, Grubišu Josipa i Ovčarić Antona. Njih su odveli u Podgrad, ali nisu mogli od njih ništa doznati. jer djevojke nije niko na to nagovarao. Tri dana su ih držali u zatvoru u Podgradu, pa su ih zatim pustili kući.
ĆIĆ
In še se vrste težkoče. Ne smemo še preko ene važne, usodne težave, ki je nasprotje vsemu, kar slika fašizem: abesinski problem namreč še daleč ni rešen! Ne glede nato. da morajo še vedno vzdrževati vsaj 400.000 vojakov, bo treba še dolgo čakati, da se bo to podjetje rentiralo. Še ko bo popolnoma pomirjena bo treba časa, da bo vračala vse investicije in prinašala še kaj več. Kaj se pa lahko med tem še vse pridruži fašistični vrtoglavosti, je težko predvidevati. Zlasti danes. Edino pa, kar z gotovostjo in s popolno brezskrbno odločnostjo lahko trdimo je, da bo šel razvoj navzdol. To je tudi že vsa dosedanja zgodovina fašizma. V času, odkar je fašizem, je moralo italijansko ljudstvo v vseh ozirih: kulturno, gospodarsko in politično, stalno odstopati od svojih pravic,
celo najtemeljnejših človeških. Fašizem mu do sedaj ni dal niti najmanj novega, s čemer se lahko ponaša.
Tako ostaja abesinski problem in njegove posledice na fašizmu kot novo breme z nebroj težkočami. Ukinitev sankcij pa ie in ostane le formalen akt, ki ne more popraviti vseh teh posledic in težav, a daje povod za marsikatero odkrito akcijo, ki stremi k bolj poštenemu načinu reševanja današnjega položaja.
Ko je fašizem strl abesinsko moč s plini in letali, podušil in pomoril na desetti-soče mirnih, neoboroženih prebivalcev, je strl v mnogem tudi marsikako našo nado. S simpatijami smo spremljali odpor abesinskih ljudstev, kakor danes obžalujemo njihovo težko usodo. Ko tako znova iščemo poglede naprej v Iskanju rešitve in si
VELIKA ENGLESKA REVIJA 0 NAŠEM NARODU POD ITALIJOM
OPŠIRAN I DOKUMENTOVAN ČLANAK G. FRANA BARBALIĆA SA KARTOM NAŠIH BIVŠIH ŠKOLA U JULIJSKOJ KRAJINI
Fran Barbarie
U srpanjskom broju vrlo raširene engleske revije »The slavonic and east european review«, koju uređuju Bernard Pares, R. W. Seton-Watson i Norman B. Jopson, izašao je na 14 stranica prikaz stanja našega naroda pod Italijom pod naslovom »The Jugoslavs of Italy«. članak je napisao naš poznati publicista g. Fran Barbalić.
U članku se najprije prikazuje dolazak Talijana, prve izbore i brojčano stanje našeg naroda u krajevima koji su pripali Italiji prema austrijskoj službenoj statistici od 1910 god. (382.346 Slovenaca, 168.644 Hrvata, ukupno 550 hiljada 990.) u trećem poglavlju prikazuje predratno stanje našeg školstva u Julijskoj Krajini (540 osnovnih i 9 srednjih škola), Gentilijevu reformu i konačno ukidanje svih naših škola, osim škole srpskopravoslavne crkvene općine u Trstu. Tom poglavlju pridodata je poznata Barbalićeva karta škola cijele Julijske Krajine »Groblje jugosloven-skih škola u Italiji«; Najopširnije, četvrto poglavlje, prikazuje progone našeg svećenstva i izbacivanje našeg jezika iz crkve. To poglavlje je popraćeno statistikama biskupija i crkava 1 brojevima interniranih, potjeranih itđ. svećenika. (Ukupno interniranih, hapšenih, potjeranih itd. 258 svećenika i redovnika). U slijedećem poglavlju se iznaša kulturna snaga našeg naroda pod Italijom i prikazuje se komparativno, po talijanskim izvorima, kulturnu zrelost našeg naroda i Talijana. U šestom poglavlju se govori o promjeni prezimena. U prvom dodatku Je prevod talijanske proklamacije na naš narod 1918, a u drugom se prikazuje privilegovan položaj Talijana u Dalmaciji.
Na koricama je i jedna laskava notica o piscu toga članka, u kojoj se kaže da je Fran Barbalić bio prije školski inspektor u Istri i da je danas jedan od najboljih poznavalaca prilika Jugo-slovena pod Italijom i poznavalac jadranske obale uopće. On je auktor knjige »Vjerska sloboda Hrvata i Slovenaca...« i drugih radova.
Ovaj odličan članak u velikoj engleskoj reviji će mnogo koristiti našoj oskudnoj propagandi u inostranstvu I urednici te revije nisu pogriješili što su se obratili g. Barbaliću, koji je ovim člankom pokazao put i način kako treba inostranstvu prikazati naše pitanje. Bez suvišnih riječi, na čisto naučnoj bazi, gospodin Barbalić je uspio da dade zbijen i jasan pregled stanja našeg naroda pod Italijom i da samim načinom prikazivanja ukaže na svu važnost i težinu toga problema, (t- P->-
iščemo nove opore, pa ne smemo biti ma-lodušni. Nasprotno! Na jasnem smo si lahko, da se fašizem še daleč ni rešil in utrdil za večno. Zašel je v še večje zagate. Vse težave ali notranja nasprotja ga pa bodo kmalu prisilila v nove avanture, saj mu vsi »uspehi« ne morejo nuditi nikake osnove za mirno delo, ampak mu celo lastne temelje spodmikajo. Ce bo iskal iz tega rešitve zopet s tanki, plini in letali, ne smemo biti začudeni... Ko tako iščemo sebi nove opore, ne moremo preko velikih gibanj, ki se organizirajo v svetu proti fašizmu z geslom: Mir, ker le v njem je zagotovljen obstanek in razvoj poedincev in naroda! Res je, da nas tak mir, Hot je danes, ne more zadovoljiti. A, do novih časov ni treba, da moramo ravno preko razdeianj in ubijanj.	Žj«
ŽENA V EMIGRACIJI
(Predavanje na idejnem tečaju društva »Tabor« v Ljubljani.)
Neljubo bi mi bilo, da smo danes katerikoli problem »za lase privlekli« v pomembnost.
Neljubo bi mi tudi bilo, da bi ti problemi izzveneli, bodisi po naši, bodisi po vaši krivdi, kot frazarenje, kot pomp, ki (ja lahko mečeš ljudem v oči mesto faktičnega
dela.
Hoteli smo zajeti vse one probleme človeka, ki je zapustil svojo zemljo v takem jtoloiaju kot je naša, torej probleme, ki izseljenca veiejo še na lastno rodno grudo, prav za prav bolje — na ljudi, ki na tej grudi življenja nimajo. Če je bil to naš kriterij, potem nismo mogli pozabiti deklet, žena, ki so sicer v manjšem obsegu, vendarle tudi prihajale preko meje. In na vsak način se nam je moralo poroditi vprašanje, kje so te žene, ta dekleta, in kaj delajo.
Meni ostane sedaj naloga, da pogledam po seznamu emigrantskih društev in ugotovim soudeležbo žena pri teh; predvsem pa mi ostane naloga da med članstvi teh društev najdem odstotek žena in ga uvrstim po delavnosti, aktivnosti v celoten okvir.
Skoro ne bi naštevala poimensko raznih društev, raznih odsekov, kjer se udejstvujejo. Raje bi v kratkih potezah karakterizirala področja, v katera so se spuščale naše iene. Seveda me tu sedaj zanima samo tisti pas njihovega zanimanja, ki smeri k problemom Julijske Krajine.
Glavni smoter samostojnih ženskih društev v tem smislu (itak jih je le par) leži predvsem na socijalnem polju: podpore v živežu, obleki, denarju, toda sloneče zgolj na čustvenem principu. V splošnih emigrantskih društvih pa jih je najti kot vestne pevke, deklamatorke, pomagalke pri prireditvah, tudi ženske odseke so si ustvarjale tu pa tam.
Ne gre sedaj za ugotovitev razmerja števila ženskih tovarišic do mošlcih v društvih. Šte-vilo mora biti itak podrejeno, ker je tudi odstotek preko meje prihajajočih žena*v manjšini. Zanima me v tem slučaju le razmerje po aktivnosti in predvsem vzroki takega ali takega stanja, zato da potem even-tuelno lahko poiščem zdravila.
Obenem, ko moram konstatirati, da igra tudi v pogledu aktivnosti žena po naših organizacijah podrejeno vlogo, to se pravi — sodeluje sicer pri pevskih odsekih, v dramatiki, pri prireditvah, vendar način tega sodelovanja jo uvršča v aktivnost mase, kot pa prepričanega poedinca — torej obenem s to ugotovitvijo bi morala vedeti in pojasniti, kdo so te žene, lei jih sedaj ocenjujem in sodim. To se pravi spet le s stališča naše zemlje ob Soči in po Krasu. Upoštevati je treba kdaj so prihajale iz svoje zemlje in zakaj. Saj lahko vzamemo kot merilo celotni emigrantski aparat. Kdo je predvsem tvoril aktivno plast? Politični begunci. Če pregledamo vrste, je zelo majhen odstotek žena, ki so iz političnih razlogov zapustile dom. Mnogo pač iz gospodarskih vzrokov: Dom kruha ni imet, morala je izbirati med Italijo (italijanskimi mesti) in Jugoslavijo: odločilo je srce. Zelo mnogo pa jih je vojnih begunk, oziroma hčera beguncev, ki se po vojni niso vrnili domov, ali pa onih, ki so se izselili takoj potem, ko je Goriško, Kras, Istro zasedla Italija. Torej bi morala uvrstili večino deklet oz žena v naših organizacijah med ono plast emi-grantnikov, ki jim je problem naših ljudi ob Soči — solza, ne pa skeleča bolečina. Seveda je potem tudi reagiranje drugačno. Solza teče, obenem blaži, se vda čakanju, usodi. Bolečina — kljuje, se upre.
Torej to je stanje. Samo v splošnih črtah orisano.
Ker nam je že mnogo na tem, da imamo vsakega človeka organiziranega in pripravljenega za nujne potrebe, ki bodo sledile, nam mora biti na vsak način tudi na tem, da organiziramo in prepariramo tudi dekleta. Ne vem, če nam je res lahko popolnoma indiferentno kakšne poti ubirajo, kaj mislijo, kje izgubljajo svoje moči. Kot imamo potrpljenja s tolikimi brezposelnimi, ki radi obupnih materijalnih razmer tavajo na vsa razna pota, tako bi ši, mislim, morali dati časa tudi za dekleta, da jim vzgojimo neizprosno zanimanje, celo dolžnost, da četudi čisto po skromnih močeh, vendarle dado kar morejo, čim bi v notranjosti trdno stala ta dolžnost, ta bolečina (pa ne razumeti — sentimentalna bolečina), ta soodgovornost z ljudmi, ki še živijo tam doli, bi tudi one aktivno jasno korakale cilju nasproti. Saj v emigrantskem okviru nimamo specieino ženskih problemov, nimamo nalog, ki bi čakale izključno ali samo moških ali ženskih rok. Tu v tem okviru je toliko velikih še nerešenih vprašanj, še več pa prav drobcenih problemičev in del, da rabimo vsakega človeka^ človeka s širokimi in velikimi zmožnostmi in človeka lahko prav skromnega, le da iskrenega in poštenega ter verujočega. Bati se moramo mase, tiste mase, ki jo danes lahko povleče za seboj eden, jutri zopet drugi, čeprav s popolnoma nasprotujočimi si potmi. Od takih sicer imamo z lahkoto kake varljive »živio-klice«, vendarle kakih trajnejših dobrin ne. Zato bi jaz problem žene v emigraciji prav nič ne ločila od problema drugospolnih bitij, ki jih moramo vzgojiti v ljudi, ki so zasidrani v svoji zemlji in kot taki nosijo vso odgovornost za dogodke, za padce in uspehe, ki jih življenje doprinaša njegovim soljudem s te zemlje. Lahko bi se sicer tudi to težko, široko nalogo za vzgojo ljudi ločilo na posamezne plasti. Morda bi bilo tako lažje dosegati uspehe. In v tem ožim hi bilo morda Uidi res umestno privzeti formo ženskih odsekov za usmerjevanje deklet v našo pot. Toda samo toliko časa, da jih usmerimo, da jim damo tisto neizprosno nujnost, potrebo)
NAŠI POKOJNIKI J
f IVAN PODLESNIK
V soboto je preminul v Ljubljani in v ponedeljek je bil pokopan pri sv. Križu Ivan Podlesnik. Rodil se je v Ljubljani 1. 1881. Bil je hranilnični uradnik, nato profesor na trgovski šoli, uradnik v Katoliški knjigarni, samostojni lastnik tovarne »Juhan«, pa zopet uradnik, in sicer knjigovodja pri Strojnih tovarnah in livarnah in končno prokurist v gradbenem podjetju inž. Fr. Dedka v Ljubljani.
Udejstvoval se je literarno na bele-stritičnem in na strokovnem polju, že leta 1907 je izdal prvo slovensko »Knjigovodstvo«, 1. 1933, pa je objavil knjigo »Spomini iz Ljubljane«. Poleg je pridno sodeloval pri raznih slovenskih dnevnikih. Nas še posebej zanima tragedija v 3 dejanjih, »Na Krasu«, ki jo je spisal prav pred svojo prezgodnjo smrtjo in jo posvetil »svojemu prijatelju gospodu Inž. Franju Dedeku, kateremu je bilo dano, da je pil z narodom iz čaše njegovega trpljenja«.
Tragedija je spisana s tako ljubeznijo in s takim sočustvovanjem z našim narodom v Julijski Krajini, obenem pa s takim stvarnim poznavanjem sedanjih prilik na našem Krasu, da moramo želeti, da bi knjiga čimprej izšla v tisku in šla preko naših odrov. To bo naj lepša čast, ki jo bomo izkazali spominu velikega prijatelja našega usuž-njenega naroda.
f MINKA KOGEJ EVA
V nedeljo, dne 12 t. m. je umrla v Šlajmarjevemu sanatoriju v Ljubljani 44-letna gdčna Minka Kogejeva, poslovodkinja podružnice Mohorjeve knjigarne v Ljubljani, naša rojakinja iz Idrije.
Pokojnica je takoj po dovršitvi osnovne in trgovske šole v Idriji zapustila domači kraj ter službovala na Dunaju in v Ljubljani kot priznano vestna in sposobna uslužbenka. Kljub stalni odsotnosti pa svoje zasužnjene domovine ni pozabila, temveč se jo je vedno z ljubeznijo in trpkostjq spominjala ter gojila nado, da ji zasijejo lepši časi. Zavedni rojakinji naj bo lahka zemlja jugoslovanska . — (A g i s).
f TILDA PIVKOVA INI STANAI KANTETOVA
Pri strašni letalski nesreči na Golovcu pri Ljubljani, ki se je pripetila 15 t. m., sta med sedmimi žrtvami tudi dve naš! zavedni rojakinji in to: gdčna Tilka Pivkova, učiteljica v Čatežu pri Veliki Loki in gdč. Stana Kantetova, učiteljica na Barju.
Tilka Pivkova je bila rojena 1906 v Idriji, kjer je obiskovala ljudsko šolo, učiteljišče pa je dovršila v Ljubljani. Strastno je ljubila svoj rojstni kraj, kjer žive ostareli roditelji in dve sestri, in večkrat je želela počitnice preživeti med njimi, pa ji laške oblasti niso hotele izdati potnega lista. Letos je nameravala obiskati naš Jadran in med tovarišicami na Baški preživeti počitnice, a kruta usoda ji je pretrgala nit življenja v najlepših letih in v poletu sil. Bila je zelo dobra vzgojiteljica, izvrstna družabnica, vneta športnica in nikdar ni pozabila zasužnjene ožje domovine.
Stana Kantetova je bila rojena 24 oktobra 1901 1. v Šmarju pri Rihembergu. Učiteljišče je dovršila v Ljubljani. Zadnjih deset let Je učiteljevala na Barju, kjer je bila splošno zelo priljubljena. Smrt jo je doletila na poti, ko je hotela na obisk k sestri v Dubrovnik. Pokojnica je bila poznana kot vzorna učiteljica in vzgojiteljica, mirna in ljubezniva. Za njo žaluje mati-vdova, sestra ter dva brata.
Blagi pokojnici naj počivata v miru, preostalim naše iskreno sožalje. (A g i s)
UMRL POŠTEN ITALIJAN FILIP SEPE.
V	goriški bolnici je umrl na zastrup-Ijenju od strupenih gob g. Filip Sepe, polkovnik finančne straže v pokoju in pode-štat občine Črni vrh nad Idrijo. Pokojnik je bil poročen z Marijano Likar, hčerjo Ignacija Likarja, posestnika na Medvedjem brdu nad Idrijo, kjer je navadno tudi prebival.
V	naše razmere se je hotel popolnoma vživeti, kar mu je naš narod radi svoje visoke kulturne stopnje imponiral — redek primer. Napram Slovencem je bil pravičen in se je tudi našega jezika dobro naučil. To mu je nakopalo nasprotstvo pri ostalih Italijanih, ki niso bili nič kaj zadovoljni z njegovim imenovanjem občinskim načelnikom: posebno pa je bil temu protiven brutalni občinski tajnik Mazzilli, ker je bil pokojnik pač močna ovira za njegovo neomajno nasilno vladanje v občini.
Pokojnika so prepeljali iz Gorice na Medvedje brdo, kjer so ga It julija položili. k večnem počitku.	(A g i s)
ki jo morejo čutiti za aktivno sodelovanje. Potem bomo lahko delali vsak po svojih zmožnostih in zanimanjih. Potem lahko tudi pojemo, tudi deklamiramo, zgubljamo noči pri prodajanju sendvičev in svetlic na veselicah. Ne samo zato, ker radi pojemo, ker radi deklamiramo, ampak bomo peli, ker vemo zakaj moramo peti našo pesem, ker bomo čutili zakaj deklamiramo ravno Kosovelovo »Mali čaka« in ravno Grudnove »Minerje«. Potem bodo dekleta tudi same našle pot med naše primorske družine, tam
Upozorenje emigrantima, talijanskim državljanima, koji se žene sa jugoslovenskim državljankama
Većina naših ljudi još su uvijek talijanski državljani. Za prelaz iz talijanskog državljanstva na jugoslavensko potrebno je mnogo toga, a najveću poteškoću čini, bar za najveći broj naših ljudi, trošak oko traženja državljanstva koji iznosi, za sadašnje prilike, priličan izd&t&k
Ali ostavljajući to pitanje općenito po strani, za sada imamo namjeru, da upozorimo na jednu stvar koju moraju imati na pameti oni strani, nejugosla-venski državljani koji žene djevojku koja je jugoslavenska državljanka. Prema čl. 29 Zakona o državljanstvu ima djevojka koja se udaje za stranog državljanina mogućnost, da zadrži svoje državljanstvo. Taj član glasi c*vako:
»Udajom za stranog državljanina, državljanka Kraljevine gubi državljanstvo, izuzev slučaja, da po propisima zakona muževljeve otadžbine nije stekla njegovo državljanstvo, ili ako je pridržala državljanstvo Kraljevine bračnim ugovor om, ili u nedostatku toga, ako je prilikom sklapanja braka dala takvu izjavu«.
Dakle djevojka zadržaje državljanstvo bračnim ugovorom ili izjavom. Izjavu mora djevojka dati prije sklapanja braka lično u zapisnik pred opce-upravnom vlasti (općina, sresko načelstvo) ili pred matičarem (onim koji vodi knjige-matice-vjenčanih) ili pred javnim bilježnikom ili, ako je to gdje van Kraljevine Jugoslavije pred poslanstvom ili. pred konzulatom jugoslavenskim. Ovakvu izjavu moraju potpisati dva svjedoka.
Ako se takva izjava ne napravi na vrijeme onda djevojka koja se uda za stranog državljanina prestane odmah biti jugoslavenska državljanka, a postane državljanka one države koje je i muž. Time dolazi u položaj da se tretira kao strankin ja i može imati raznih neprilika a i troškova kao na pr. mora tražiti dozvolu boravka, dozvolu zaposlenja i slično. Zato preporučujemo da se postupa onako kako to zakon predvidja.
ODHOD TRŽAŠKEGA PREFEKTA
Dosedanji prefekt tržaške province Carlo Tiengo je bil v enakem činu premeščen v Bolonjo. Tiengo je bil tri leta nà čelu tržaške pokrajine in enako dolgo prej na čelu goriške pokrajine. Njegovo prefektovanje je bilo združeno z najhujšim preganjanjem Slovencev v Julijski Krajini. Saj je on predvsem deloval na to, da so Slovenci izgubili svojega zadnjega crkvenega vladiko, kne-zoškofa Sedeja. Pod njegovim predsedstvom je goriška pokrajinska komisija obsodila celo vrsto duhovnikov, med njemi celo stare ugledne profesorje go-riškega semenišča na večletno konfina-cijo. Po njegovem ukazu je moralo veliko drugih Slovencev na otoke Ponza in Ventotene, še veliko več pa v zapor in pred posebni tribunal.
V Trstu je svoje delo le nadaljeval. Spravil se je predvsem na tržaškega škofa, Italijana Fogarja, ki mu ni bil zadosti voljno orodje pri asimilaciji slovenskega prebivalstva. Dejstvo Je, da oblasti tržaškega škofa skoro dobesedno bojkotirajo. Prav v zadnjem času je prefekt Tiengo brez vednosti in brez sporazuma s cerkveno oblastjo prepovedal rabo slovenskega jezika v Trstu in v tržaških predmestjih. Prefekt Tiengo je spravil tudi 18 Slovenskih mladeničev za preko 70 let v konfinacijo samo radi tega ker so jih oblasti osumile, da so za Božič 1935 obdarovali uboge slovenske otroke v tržaški okolici z obleko, slad-čicami ih knjigami.
DRAGINJA NARAŠČA, SAMO KMETSKIM PRIDELKOM CENE PADAJO Bove, julija 1936 (Agis). — Draginja narašča z vsakim dnem. Meso plačujemo po 7 lir, petrolej, ki je zelo slab, po 4 lire, tudi kruh se je podražil, med tem ko za one stvari, ki jih naš kmet prodaja, cene padajo. Surovo maslo je prej stalo 10—11 lir, je sedaj po 7 lir, Jajca so bila prej po 35—40 stotink, so danes po 25 stotink itd.
u FOND „ISTRE”
U FOND »ISTRE« BROJ 30 Buždon Ivan, Maribor ... D 10,— Ivo Krstni ja, Prvi Bašianski
Bazar, Baška...............D	20.—
U prošlom broju objavljeno D 30.200.60
UKUPNO D 39.230.60
pridobile zaupanje otrok in šele takrat bodo lahko iz polnega dajale tem otrokom ljubezen do zemlje in ljudi, iz katerih so njihovi starši izšli, da bo kontakt v eventuel-no potrebni kasnejši dobi živ in da zavest, da je ob Soči kri naše krvi, da je tam človek, ki mu v polnem ne dado živeti, še v potrebnih kasnejših desetletjih ravno tako živ, kot danes nam, ki smo se kopali v tolminskem solncu. prav za prav še bolj živ, še bolj neizprosen v svojih zahtevah.
SLAVICA LENAR.
MALE VESTI
— »Sikltiroler licimat« zovc se novi lisi
Južnotirolaca. List izlazi u Danzigli. Najprije je izlazio u Innsbrucku, pa u Vaduzu (kneževina Lichtenstein), ali je bio i tamo zabranjen na intervenciju talijanskog poslanstva. Sada su ga prenijeli u Danzig gdje izlazi svakih 15 dana. Adresa: Dr. Hofmann, Elisabcthwall 9. Danzig.
Kada je list bio zabranjen u Vaduzu, Južnotirolci su tražili mogućnost da ga izdaju u Jugoslaviji. Imali su namjeru da ga ponude konzorciju »Istre«, ali im nije bilo tnoguće prenijeti list ovamo.
— List za obranu Abesinije počeo je izlaziti u Londonu. Izdaje ga i uredjuje poznata političarka Silvia Pankhurst. List se zove: New Times and Kthiopia News. — Adresa: Pankhurst — »West Dene« — 3 Charteris Road —Woodford Green (Essex). List donaša članke i o situaciji u Italiji i piše oflborbi talijanskih antifašista.
*
— »H Delitto Africano del Fascismo«
zove se brošura koju je napisao antifašistički prvak, socijalista Nenni.
♦
— U Genovi ic uhapšeno nekoliko stotina lica radi lijepljenja i širenja plakata na kojima su naslikani Mussolini, kralj i kraljica.
*
— Iz Airikc su se vratili studentski bataljoni. Dočekani su velikim slavljem, što se može vidjeti i po filmskim žurnalima u našim kinematografima. Od svih tih studenata, u Africi su pala dva, i to ne u borbi, već su umrli od bolesti. Osim studenata, vratili su se iz Afrike i svi gerarhi, osim Staracea, koji je pao u nemilost, ali fašistička štampa ne smije pisati o povratku tih fašističkih vodja, kao što se to vidi iz naredbe Ministarstva za štampu i propagandu. Jer vojnici su ostali tamo, a poglavice su se vratile.
*
Gdansk in S. Marino sta edini državi, ki sta priznali aneksijo Abesinije. Baje se tudi Nemčija pripravlja na to. Samo države ki priznajo aneksijo bodo lahko izvažale v Abesinije, tako pravijo fašisti.
♦
241 dni so trajale sankcije. 15. julija so jih ukinili. Italija je slavila ta konec kot svojo veliko zmago. Zastave so bile razobešene od zore do sončnega zahoda.
*
»Iparco Bacich«, italijanski parnik, se je zaletel pretekli teden z vso silo ob jugoslovanski parnik »Makarska« v luki Metković, škoda znaša 80.000 Din.
V Rimu bodo zgradili najmodernejšo zgradbo za kaznjence. Stavba bo stala 6 miljonov lir in bo obsegala 200.000 kvadratnih metrov površine. Zgradba bo razdeljena na oddelke:	moškega, žen-
skega, bolnišnico, knjižnico in v najmodernejše delavnice. Otvoritev bo prihodnje leto, ko bo v Rimu mednarodni kongres kriminalistov.
♦
— Poduzeće Solvay iz Tržiča darovalo je fašističkoj stranci 125.000 lira iz zahvalnosti što su abesinskim ratom omogućeni ogromni dobici talijanskoj krupnoj industriji.
+
— Abesinska kava, ki so jo pretekle mesece pripeljali iz zasedenih krajev Abesinije v Italijo in jo zastonj razdajali, je zelo slabe kakovosti. Mussolini je moral zato prepovedati vsako pisanje in omenjanje abesinske kave.
♦
„— 13.380,000.000 lir je bilo vsega določenih in seveda že zapravljenih za vojno v Abesiniji. To so uradne fašistične številke. Koliko bo še stala vojna?
♦
— Oraziani, abesinski podkralj, »libijska hijena«, je izdal naredbo da ne smejo ameriško, angleško, nemško in francosko poslaništvo pošiljati v svet nikakih novic po radiooddajnih postajah, ki jih imajo v lastnih poslaništvih. Novice bodo morali pošiljati samo po italijanski radiooddajni postaji.
♦
— Dolgo časa, kakor pišejo listi, je bila proga Adis Abeba—Gibuti prekinjena, ker so jo Abesinci na več mestih razdrli.
♦
— 2 miljona funtov stcrlingov (500 miljonov dinarjev) hočejo nabrati Abesinci. Dr. Martin, abesinski poslanik v Londonu, je izdal nov apel vsemu svetu, da bi podprl abesinsko akcijo.
—	poročajo, cta napreduje
uspesno kljub velikemu dežju v notranje se nezasedene Abesinije, posebno na j' proti Keniji. Sedaj se Angleži že boji ,za, njihovo kolonijo in jo bodo za bolje oborožili.
♦
“ Abesinski poslanik v Londonu dr. Martin je izdal nov apel vsemu svetu, da se zbereta čimprej dva milijona funtov sterlingov v pomoč še nepodjarmljenlm krajem zapadne Abesinije.
♦
— In Abesiniji Ima nezaposlenih radnika. To se vidi iz tajnih naloga štampi Ministarstva za propagandu n Rimu koje 5 juna naređjtije listovima, da ne smiju spominjati nezaposlenost u Istočnoj Africi
GLASOVI TALIJANSKE ANTIFAŠISTIČKE ŠTAMPE
PRAVA OPASNOST AUSTRO-NJEMACKOG SPORAZUMA
Hamletovske sumnje muče ministarstva i političare u Parizu, Londonu, Pragu, Moskvi:	ko dobiva austro-nje-
mačkim sporazumom? Hitler ili Mussolini? Ako Hitler dobiva, koju protuvrijednost daje? A koja je protuvrijednost ako Mussolini dobiva?
Neka »diplomacija« dozvoli nama koji nemamo dlake na jeziku da utvrdimo kako sa tim sporazumom dobivaju i Hitler i Mussolini, i to sve usprkos i na trošak ostale Evrope.
Mussolini je čekao da se ukinu sankcije, da se povuče sredozemski pakt i da Društvo naroda bude politički srušeno, pa da pokaže zapadnjacima da on, poslije svega toga, voli da se sporazumi sa Hitlerom.
Opća utučenost. Diplomacija fašistička je, dakle, još jednom izigrala francusko - englesku diplomaciju. Baš tako! A tako piše i Pertinax.
Kada se promisli da su se francuska i engleska diplomacija tek pred sedmicu dana bile upustile u potajni dvoboj kako bi si pridobile milost Mussolinije vu, ostaje se bez riječi pred takovim neznanjem i sljepoćom. Abesinska lekcija nije služila ničemu. Baš nasuprot, ustrajalo se u pogreškama. Nekoje diplomacije nisu još shvatile da su fašizmi revolucionirali baze evropske diplomacije. Nikakova konstruktivna politika ni pravi mir neće nikada biti moguć sa fašizmima. Nastojati izigrati fašizme jednoga protiv drugoga nije samo sterilno, već i samoubilački. Fašizmi su braća koji si pružaju ruke i kada su neprijatelji iskorištujući svaki nered ...
Osiguravši si ledja sa austrijske strane Mussolini će sada imati slobodne ruke drugdje. To isto vrijedi i za Hitlera.
Njemačka može materijalno da as-pirira na hegemoniju u današnjoj Evropi. Mussolini, usprkos svega, to ne može. On može da se upusti u veliku igru u Evropi, ali pod uvjetom da ne ide nikada do dna da uvijek oscilira i da tim svojim osciliranjem osigura premoć jedne ili druge grupe.
Giustizia e Liberta.
austro-njemački sporazum je IZDAJSTVO NAD ITALIJOM
Sporazum izmedju Austrije i Njemačke prelazi granice sporazuma izmedju dvije države. Stvarno taj sporazum ostavlja Austriju nacističkoj penetraciji i ima prikrivenu formu Anšlusa Poznato je da je najglavniji rezultat Svjetskog rata za Italiju bio raspad Austro-ugarske monarhije, koja je stajala na talijanskim granicama kao vječna prijetnja našoj nacionalnoj nezavisnosti. Kada bi se neko jos jace carstvo dodirivalo talijanskih granica i pritiskalo na Trst tražeći put k Jadranu, svi rezultati rata jednim bi mahom bili uništeni za Italiju, koja bi došla u situaciju vazalstva. A takovo carstvo bilo bi ovo njemačko o kojemu sanja
HÌtDa se oslobodi pritiska Austro-Ugar-ske, talijanska buržoazija je uvela Italiju u rat i žrtvovala pola milijuna vojnika, ne računajući milijune ranjenika. Voljom i krivnjom te iste talijanske buržoazije i njezine fašističke vlade, ta neizmjerna žrtva nametnuta talijanskom narodu bila bi uzaludna. —
To sve znači da je Mussolini izvršio najveću izdaju protiv Italije, koju historija pamti, podvrgavajući interesima svoje fašističke diktature osnovne interese Italije udružujući se s hitlerizmom.
Il Grido del Popolo
SLABA ŽETVA I POSKUPLJENJE KRUHA U ITALIJI Italija — žetva je u Italiji vrlo siaba. Još nema cifara, ali se zna da je kvalitet i kvantitet vrlo loš. Već se govori o povišenju cijena kruha, a napose šire se glasine da će biti zavedene karte na kruh i na brašno.
Il Nuovo Avanti.
KADA ĆE SE POMAKNUTI TALIJANSKI PROLETERI?
Italija — Radničke mase nastavljaju sa plaćanjem ratnih troškova. — život je poskupio, lira je pala. Primjer Francuske privlači i opasan je. Italija si je osvojila carstvo i postala je bogatom i ne treba više ništa.
Talijanske mase su podnijrZe velike žrtve, a i još ih podnasaju. pa bi mi mogli i tražiti štogod. Sve govori za to da bi trebalo povisiti nadnice, pa makar i malo. Pa o tome se i govorilo i obećavala se povišica. Ta i iz pohtickih razloga a i iz razloga najgluplje demagogije, trebalo je to učiniti.
Ali — ništa. Mussolini se na kongresu sindikata izvukao sa četiri lijepe riječi: »Mi idemo uvijek ususret naro-
Kada li će se pomaknuti talijanski proleteri da prekinu već to tragično izrugivanje i da uzmu ono sto je njihovo, ono što im svakog dana bezobrazno
oduzimlju i kradu?	.
Il Nuovo Avanti.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
AKCIJA NAŠE OMLADINE ZA ŽENEVSKI KONGRES
_____ Oproščen je bil pred goriškem sodišču 60 letni Hrobat Ivan iz Malih Za-belj, ker so ga ovadili, da nima na vozu predpisane tablice.
♦
— U Medulinu je umro Martin Pri-vrat u dobi od 39 godina. Uvijek se isticao kao čvrst i svijestan narodnjak. U Zagrebu ima tri brata.
♦
— U Zadru je povedena akcija da se podigne spomenik caru Dioklecijanu kao ustuk Meštrovićevom Grguru Ninskom u peristilu splitske Dioklecijanove palače.
*
—	»Kada je poslije rata Rijeka prešla u talijanske ruke, piše praški Novi Večernik, Jugosloveni su morali da grade potrebne lučke instalacije na drugom mjestu. Tako je pored Rijeke postao Sušak koji pokazuje neobičan prosperitet, dok Rijeka u jednako intenzivnom tempu propada«.
♦
— Zadarski »San Marco« donala redovno dopise iz dalmatinskih mjesta, i to ne samo iz gradova, već i iz manjih varošica i sela. U tim dopisima smiješno zvuče imena mjesta Kistanje ,e Chistagne, Blato je postalo Blata, a zagorsko Dugopolje Campobasso itd. Ti dopisi (uzeti iz dalmatinskih lokalnih listova) imali bi dati listu »San Marco« opći dalmatinski karakter.
* .
_____ Lovran je proglašen gradom. Dekret je potpisao lično Mussolini.
*
_Poljoprivredna škola u Pazinu
imala bi da se pretvori u Tehničku školu. Za tu promjenu pledira »Corriere istriano«.
♦
— U Pazin je prispio 12 puk bersa-Ijera radi ljetnih manevara u okolici.
♦
— Puljski načelnik Dragicchio raspisao je nagrade za novovjenčane parove i za obitelji za najvećim brojem djece.
♦
_ V Ađis Abebi je umrl za ranami Josip Smilovič, prostovolec mornar. Doma je iz Reke.
*
—	»Ker niso čutili fašističnih dolžnosti« so izključili iz stranke v Trstu 8 oseb, enega so izključili »ker se ni držal dane prisege«, eno žensko pa »ker ni poznala svojih fašističnih dolžnosti«, nekega Gomizija Radivoja pa zaradi »popolnega pomanjkanja fašističnega duha in fašistične discipline«.
*
_____Na tržaški občini bodo vzidali ploščo v spomin na sankcije. Ker ob vsaki priliki vzidajo kako ploščo, bo menda kmalu zmanjkalo prostora.
♦
_ Babico so konfinirali. V Trstu so
konfinirali babico Sbraizero Adelajdo, stanujočo v ulici Farneto 10. Dobila je 5 let konfinacije. Listi ne navajajo vzroka.
*
_ Mussolini je že drugič daroval 70.000 lir za novo cerkev Srca Jezusovega v Gorici. Cerkev so gradili tik pred vojno, ki je gradnjo prekinila. Sedaj so jo dokončno dogradili.
— Tržaška šola »Elena di Savoia« je [arovaia lepo vezeno zastavo prvi itali-anski šoli v Adis Abebi. Razstavili so o v knjigarni Borsatti, da si jo ogleda-o in občudujejo meščani. Z zastavo bolo poslali v Afriko tudi nekaj uniform kolonijalnih balil«.	______________
ZA MIR I SLOBODU
Početkom mjeseca listopada 1935 ma-a grupa mladih Talijana pješačila je edne večeri uspinjući se teško uz strmije Alpa. Napredovali su oprezno u loćnoj tmini skrivajući se od vremena lo vremena iza pećina da izbjegnu mščanim zrnima crnih košulja koje_ su h progonile. Vlada je upravo započela ■at u Abesiniji, a oni su htjeli da po-,ajno predju granicu i da tako dodju i Bruxelles, gdje su se u tudjini 13 listopada imali sastati Talijani da pro-estiraju protiv ovog rata koji nije zelo talijanski narod. Oni su morali na ,aj kongres donijeti riječ talijanske mladine i tu iskazati koliko je ta mladina protiv rata.	.
U toj maloj grupi isticao se svojim »olesnlm izgledom jedan mladić imenom Michele Bacci (Mikele Bači). Ftije cratkog vremena izašao je iz zatvora ;dje je proveo sedam godina zato sto •e borio u radničkom omladinskom po-cretu On je ostavio svoje zdravlje iza ;amničkih rešetki, jer toliko zlostavljala i mučenja, sedam godina slabe nra-le, groznog glada koji kopa po utrooi, aništilo je njegovu tjelesnu snagu i aacilo ga u tuberkulozu. Ali njegova svijest nije bila slomljena i on je, tek oslobodjen, ponovno zauzeo svoje mjesto u borbi za mir i slobodu.
Sto se grupa više približava klancima kroz koje vodi put u Evropu, zima |e postajala sve oštrija, dok se planinski zrak sve više razredjivao. Michele Bacci napredao je s mukom, sve vise
IZLET IDRIJČANOV V OBMEJNE ŽIRI
V prognan proslav 30 letnice ustanovitve In IO letnico nasilne ukinitve slovenske realke v Idriji je bil vkljućen tudi celodnevni Izlet Idrijčanov v Ziri, ki se Je nadvse uspelo izvršil 12. julija. Udeležba ni bila sicer tako velika kakor pri Sv. Treh Kraljih, ker ie mnoge zadržalo slabo vreme, vendar se nas Je v Škofji Loki nabralo za dva polna potniška avtomobila.
Med potjo smo se ustavili na prijaznem Visokem, v Poljanski dolini, na domu velikega narodnega sinu Dr. Ivana Tavčarja in se poklonili na njegovem grobu. G. Zorko Pre-lovec Je v kratkem pa Jedrnatem govoru orisal njegovo življenje In delovanje, oktet »LJ. Zvona« pa Je dovršeno zapel pretresljivo Prelovčevo »Poljana toži«. Na grob je položen potlačen ' enee z narodnim trakom. — Gospa dvorna dama Pr. Tavčarjeva je nas povabila na starodavni dom in nas prisrčno pogostila. Po ogledu vseh zanimivih spominov na bogato pokojnikovo življenje smo krenili proti žirem, kjer Je v imenu žirov-cev Izrekel Iskreno dobrodošlico žlrovskl župan g. Primožič, nekdanji idrijski študent. Družba se je do popoldanske prireditve razkropila po prijaznih In prostranih žlreh, mnogo pa jih Je odšlo tudi na 10 minut oddaljeno državno mejo, da od čim bližje obudi spomine ...
Popoldanska prireditev se je radi dežja vršila v lepem in prostranem Sokolskem domu. Program, obsegajoč 14 točk, Je bil kaj pester in odlično Izveden. Radi pomanjkanja prostora naj omenimo le najznačilnejše: tehten in globoko zajet pozdravni govor predsednika g. ing. Mačkovska, v katerem Je pov-darll ozko povezanost krajev tostran In onstran meje. Viharen aplauz Je potrdil eno-dušnust in soglasnost vseh prisotnih z izvajanji govornika. G. Lado Božič Je v temperamentnem govoru očrtal gorje našega človeka In njegovo neomajno zvestobo Domovini: Iskrena beseda In vroča ljubezen zaprte v temne rudarske rove čakata dne, ko bosta buknill na plan in se svobodno razmahnili. — G. Vaio Bratina, dramski igralec in režiser. Je recitiral M. Ltpužlčevo »Moj oče« in odlomke iz »Hlapca Jerneja«; mala Minka Rupnikova je zanosno deklamirala »Slovenski dom«, zatim pa je mnogo razpoloženje unesel med prisotne Bratinov Idrijski humor In folklora. Med prej omenjenimi točkami Je dovršeno pel oktet »LJ. Zvona«, same lepe, kakor: Prelovčeve: »Zapoj ml pesem«, »Rudarska«, »OJ Doberdob«, Molove, Mihelčlčeve, Bučarjeve Itd. Razpoloženje Je posebno dvignil odlični Cimermanov trlo. Za poset In lepo prireditev se Je na koncu zahvalu v imenu Žirovcev g. Oblak ianez, ki Je Izrazil željo, da bi Idrijčani še večkrat prihiteli med svoje sosede.
Zatem se je razvila vesela In zelo prisrčna prosta zabava, med katero Je neumorno sviral trlo. Med veselim razgovorom in vrtenjem mladih parov je čas kaj hitro minil In le prekmalu smo se morali posloviti od prijaznih žirovcev, ki so z obilno udeležbo na prireditvi pokazali svojo zavest In veliko ra-zumevanje za naš problem.. Kličemo Jim: »Na svidenje!« — (Agts.).
IZLET »SOČE« IZ JESENICE
Emigrantsko društvo »Soča« na Jesenicah
priredi skupni društveni Izlet na Črno prst v nedeljo 2 avgusta. Vabljena so vsa bližnja emigrantska društva.
Za odbor:
Srečko Sorti
NAŠ DELAVEC MORA PODPIRATI FAŠISTIČNO RAZSIPNOST Delavci morali upisati posojilo
Trbiž, julija 1936 (Agis). —- Kod poročajo, so morali delavci v rabeljskem rudniku podpisati posojilo, in sicer vsak baje za 1000 lir. Zneske je izplačalo podjetje že kar v naprej, in sedaj odteguje vsakemu delavcu po 5—10 lir ob plačilu. Pravijo, da je plačilna doba tega posojila 15 let, nakar dobe povrnjeno.
U SPLITU I SUŠAKU OSNOVANI PRIPREMNI ODBORI.
U Sušaku i u Splitu osnovani su pripremni odbori ra Omladinski mirovni kongres u Ženevi. Ti odbori su preko mjesne štampe uputili apel omladini da se priključi tom pokretu.
Naš akademski klub u Zaijrebu pristupio je Pripremnom odboru sa omladinski kongres. Ljudi se zanimaju sa dalji pripremni rad naše omladine i sa simpatijama prate tu aktivnost Samo — mnogi bi Ijudit htjeli da se upoznaju opširnije sa Um radom. Jer, konačno, ovdje je akademska omladina na neki način mandator cijele emigracije, a naročito cjelokupne emigrantske omladine. A rok za polazak se približava. Koncem augusta treba da se ide, pa bi se već moralo znati što će se govoriti, predlagati i raditi na tom kongresu. Trebalo bi prodiskutirali malo i o bazi sa koje te se mfslupati naročito obzirom na razna previranja u posljednje vrijeme medju organizacijama koje bi imale da pretstavljaju omladinu u Ženevi.
Mislimo da bi tu morali doći do riječi i ostali emigranti. Jer tu se postavlja i pitanje financiranja. Naša omladinu te morati apelirati na pojedine emigrante i organizacije za pomoć, pa bi bilo potrebno da se prije toga šire emigrantske krugove jaše zainteresira. Mislimo da bi to bilo najzgodnije nekim širim sastancima i preko štampe
Naši akademičari sii preuzeli na sebe hvalevrijednu i tešku ulogu da vode i pretstavljaju, ali im treba olakšati rad pružajući im materijalnu i moralnu pomoć. Jer. kako rekosmo, oni su mandatori emigracije i našeg naroda pod Italijom. Njima treba omogućili da časno reprezentiraju našu stvar. Treba ih pomoći i treba doći s njima u kontakt kako se ne bi dogodilo da se u posljednjem času opazi kako je cijela stvar neproučena i nespremljena.
Mislimo da je najpreča stvar za sada u tome da se sazove širi sastanak na kojem bi naši akademičari izložili dosadašnji rad i svoje poglede na cijelu stvar, te time zainteresirali svu emigraciju, a naročito svu ostalu, nestudenisku omladinu. Na taj način bi se stvorili uvjeti za brži i ekspeditivni ji rad, a, po svoj prilici, stvorili bi se i uvjeti za akciju oko financiranja naše delegacije.
OMLADINSKA KONFERENCIJA U BANJALUCI ZA KONGRES U ŽENEVI. Govor o položaju našeg naroda pod Italijom.
10 o. mj. održana je u Banjaluci zajednička konferencija omladine Bosne i Hercegovine za mir. Konferenciju je sazvao Krajiški pripremni odbor za Ženevski kongres u kojem je okupljena sva omladina bosanske krajine bez razlike političkog i vjerskog uvjerenja.
Na konferenciji bila je zastupana omladina iz svih mjesta Bosne i Hercegovine.
Poslije uvodne riječi pretsjednika govorili su pokrovitelji i svi u svojim govorima istakli važnost akcije za mir i pozdravili omladinu u njenom plemenitom nastojanju. Održani su referati o pripremnom radu za Ženevski kongres u cijelom svijetu i kod nas, te su izabrana tri delegata za zemaljsku konferenciju koja će se održati 26 o. mj„ vjerojatno u Zagrelm s ciljem da se na njoj izaberu delegati za Ženevski kongres.
Konferenciji je prisustvovalo oko hiljadu ljudi, većinom omladine, i na njoj se jednodušno manifestiralo za mir. Osnovana je liga za mir i slobodu koja je na sebe preuzela dužnost da što više popularizira ideju mira i Ženevskog kongresa, a njena omladinska sekcija pretstavljat će forum koji će zaključke Ženevskog kongresa provoditi u djelo. Na konferenciji te lige prisustvovalo je mnoštvo gradjanstva, seljaštva i radništva iz Banjaluke i okoline.
U posljednji čas doznajemo da je na toj konferenciji govorio i jedan istarski omladinac o položaju našega naroda pod Italijom. ________________________________
se umarao i doskoro se počeo gušiti. Iznenada se zaustavi i sruši se na zemlju. Njegovi drugovi priskoče i okrenu ga na ledja, ali — bilo je već prekasno: Michele Bacci izdahnuo je. Umro je boreći se protiv rata.
Nekoliko dana prije toga, 29 rujna, pao je u borbi za mir drugi jedan mladić, Marco Riccardi, ali ne kad je izlazio iz Italije, već kad se u nju vraćao. Nosio je sa sobom letke za propagandu protiv rata. U Comes-u iznenade ga fašistički vojnici: pao je pokošen salvom taneta. I on je posvetio svoj život borbi za mir i slobodu.
Ipak su mladi Talijani usprkos svega prisustvovali kongresu protiv rata. Jedan se od njih naročito isticao, i svojim duhom, i svojom inteligencijom, i oduševljenjem kojim je govorio o borb! protiv rata. Zvao se Antonio Pesenti, a bio je profesor univerziteta premda mu je bilo tek 25 godina. Zastupao je na kongresu socijaliste iz Italije. Nakon sto se poslije toga vratio u Italiju da ostvari odluke kongresa, policija ga uhvati, a početkom veljače osudi ga Specijalni tribunal na 24 godine tamnice.
Michele Bacci, Marco Riccardi i Antonio Pesenti — tri imena koja dokazuju da je i u Italiji omladina protiv rata. Istina, njezina se mržnja prema ratu ne manifestira na tako jasan način kao u drugim zemljama gdje ljudi uživaju još neku slobodu; ali ne treba iz toga izvoditi da je omladina za rat, ili daje naprosto indiferentna prema tom užasnom zločinu. Da, istina je, njihovim manifestacijama nedostaje potpun oblik i jas-
noća. ali s obzirom na uvjete u kojima se one odvijaju, ne može se reći da ih uopće nema. S druge strane ne treba zaboraviti da progonstvo, zatvor ili smrt čekaju onoga koji se usudi izraziti ) najmanji prigovor bilo kakovm pothvatu režima, a naročito posljednjem ratu koji je njegovo remek-djelo.
Prema tome treba da se shvate sve te manifestacije; od kojih se i najmanja mora smatrati riečim realnim, značajnim, naprednim i važnim i bilo bi krivo i nepravedno nijekati ih ili pot-cjenjivati.
Mnogi misle da je talijanska omladina za rat. Treba ispitati prema kojim izvorima oni to tvrde. Odgovor je jednostavan:	prema talijanskoj službeno.'
štampi, a zatim prema ostaloj veliko; svjetskoj štampi, koja publicira o Italiji samo ono sto je službeno saopćeno od talijanskog ministra propagande.
Ignorirati stvari o Italiji Ili izbjegavati da ih se stavi u nacionalni talijanski okvir, to je u isto doba štetno 1 nepravedno. štetno za čitav svijet, jer uvjerenje koje te vijesti ulijevaju o duhovnom stanju talijanskog naroda vodi direktno od mržnje prema fašizmu do mržnje prema samom narodu (a to rio-nosi koristi samo trgovcima oružja). Nepravedno je prema samoj Italiji, jer nije istina da narod koji najviše trpi od rata voli i želi takvo krvoproliće. Isto je tako dužnost svakoga i u interesu je sviju da razumiju talijanski narod, da razumiju talijansku omladinu i da im idu u susret u njihovoj borbi za mir i slobodu. Iz brošure: U pomoć talijanskoj omladini
NASA KULTURNA KRONIKA
SINOVI BEZ ZEMLJE
PRIKAZ RADETICEVE DRAME »ZA GOLI ŽIVOT«
Ernest Radetić
U posljednjem ovogodišnjem (desetom) broju zagrebačke omladinske revije »Omladina« izašao je ovaj prikaz Radetičeve drame »Za goli život«.
Svjetski je rat izrncdju mnogih perturbacija i neuravnoteženosti, što ih je donio sa sobom, prouzrokovao i najtežu pometnju u medjunarodnim odnosima u obliku manjinskih pitanja, i kao posljedicu njihovu postavio na tapet suvremenog zbivanja problem emigracija. U najezdi mnogih i prerazličitih emigracija, što su se razlile u moru jada po staroj, iscrpljenoj Evropi i razbijale se, i još se razbijaju, po tudjim zemljama — nadošla je iz svoje zemlje opet u svoju zemlju, istarska, hrvatska emigracija. Primljena od matice zemlje objeručke, sa simpatijama, razlila se širom nove domovine, zastala i počela doživljavati svoju tragediju. Zaroniti u dubinu istarskog martirija i s ovu i s onu stranu granice, znači još većma raskrvariti jedno krvavo srce, i možda je bolje ostaviti, neka vrijeme učini svoje. Medjutim je sada jedan Hrvat-lstranin, pokušao da pred duhovne oči svoje braće iznese ono, što sve Istrane u dubini duše najviše muči, nabacio je problem ostajanja na rodjenoj grudi, pa ćemo ga i mi prikazati na osnovi materijala, koji je pred nama. u knjizi od 86 strana, ne povlačeći krajnje konzekvence, jer je to u neku ruku i nemoguće.
»Mnogo se toga u dušama našim stubokom promijenilo. Tko bi to sve razumio«, kaže u drami Luce, jedno od glavnih lica, ukoliko se ovdje uopće može govoriti o ulogama pojedinih aktera, jer je drama »Za goli život« prvenstveno drama kolektiva. Ovakva izjava nakon 18-godiš-njeg ropstva (radnja se odigrava koncem drugog decenija) daje slutnju o agoniji, i uz temeljni problem drame, ovo je
BOŽIČ LADO:
NAŠ IDRIJSKI KOT
nje šole — idrijske realke XVI.
idrijska beseda.
Idrijčana in Idrijčanko no še slednjo, spozna vsak takoj po zna čilni govorici in naglasu. Le redko ka ga zamenja s škofjeločanom aii celo s Savinjčanom. Prav zanetiva Li l»sebna je govorica pristnega Indrijcana, ki s jega narečja niti malo ni zatajil, drugi več ali manj namenoma pretiravajo. Po Ramovševi dialektični karti spada Idrija v področje rovtarskega na-reč j a. Vendar po pravici lahko trdimo, da je idrijski, zgolj mestni dialekt, narečje zase. 2e četvrt ure iz mesta, kaj šele okrog Rovt, se izražajo^ okoličani v narečju, ki ima tu pa tam se kak soroden idrijski proizvok toda naglas je popolnoma drug.
Proučevanje idrijskega dialekta bi zaslužilo posebno poglavje. Kotlina je bila dostikrat poseljena s tujci, predvsem z Nemci. Slovenska okolica je vedno bolj prodirala v mesto in asimilirala tujce. Spomin nanje pa je ostal, bodisi v priimkih ali jeziku. Slovenska šola in ljudska prosveta sta vztrajno čistili jezik in zavrgli vse tujke, pravilne kakor tudi spačke. V navednom govoru se še dobe, vendar jih mlajši rod zbira le še kot zanimivosti. Prav tako so ostale tudi francoske besede za razne predmete. Prevladujejo pa pristno domače besede in izrazi.
Zanimiv je v idrijski govorici predvsem naglas in prehod nekaterih samoglasnikov v druge. Tako se e spreminja vi, o v a, va in u. N. pr. res v ris (dolgi i), otrok v vatrak, okno v vaknu. (Vače, va-
»Istra« lara na
najbolnije pitanje u vezi s našim narodom u Istri. Jer nakon nebrojenih patnja i zla, podnoseći junački i krvava srca — sa stisnutim usnama, da pucaju vilice — neobjašnjive zulume jedne stare civilizacije, počinje narod popuštati, ne videći drugog izlaza: sve je oteto, sve se stubokom p re o k r e ć e, počinje borba za goli život... Oluje huje nad opustošenim krajem, što ga godinama pritište teška mora, i u vihru, što ruši sve podignuto naporima generacija, ostaje čovjek sam, porodica, selo j — Sve se grčevito rukama i nogama ukopalo u napaćenu zemlju, ustalo u obranu jedinog, što je preostalo, u obranu go-log života. I u tome se polazi tako daleko, da se stupa u službu osvajaču, iako — čujte! — »pod ovom crnom košuljom bije srce hrvatskije, nego li su sva vaša, duša Ijudskija, nego li su sve vaše zajedno. Srce. koje izgara od ljubavi za svoj ispaćeni narod srce, koje doprinosi na oltar naroda, svoga orijašku žrtvu, koju nitko ne će moći dovoljno ocijeniti« (Mate). Treba li i tako daleko poći, treba li izdati uvjerenje »za goli život«!? Ili počiniti samoubojstvo? Ili ne gubiti glave uzalud?, jer — za domovinu valja živjeti...
Može li se odgovoriti?
... Dok krvava šaka života lupa raz-bješnjela o već napuknuta vrata mnogih domova.
*
Radetićeva drama ima tri čina sa dvadeset i sedam lica. Mjesto radnje: zapadna Istra — Poreština — o kojoj je autor napisao »nekoliko riječi o kraju i narodu«, na koncu knjige, i tih nekoliko stranica prilično jasno dakako u grubim konturama osvijetljuje mentalitet ljudi onoga kraja. Prema Radetiću je taj tip Istranina »bez sumnje najinteresantniji tip istarskog Hrvata ... opore ćudi, mrk, šutljiv... pa će povjerenu mu tajnu čuvati do groba. Počinjenu nepravdu teško prašta... Čovjeku, koji stekne njegovo povjerenje, dat će i dušu. Pokojni hrvatski ban Laginja, taj istarski Stjepan Radić, nije nigdje u Istri bio toliko voljen i obožavan, koliko baš medju »Vlasima« (seljacima), koje je samo on razumio... Prijateljstvo se u njega uvelike cijeni,, i za prijatelja će dati, do potrebe, i život... Gostoljubiv je do skrajnosti«. Značajno je i to »da su jedamput osviješteni Vlasi postali najtvrdji i najotporniji hrvatski elemenat u Istri.« Mjesto i ljudi su bez sumnje sretno odabrani, pa je u drami taj elemenat tvrdoće mogao doći do izražaja u potpunosti i tim jače podcrtati borbu o goli život. Zato se i mogao jasno ocrtati onaj tragični sukob Lucine nutrinje — ljudi naoko bez osjećaja skrivaju u sebi najsuptilnije osjećaje. Sukob elemenata vanjskih i unutarnjih u ovakvim ljudima — pa ma kakvi bili ti elementi: socijalni, nacionalni, životni, najintimniji — vrlo je zahvalan materijal za dramu. I na takvoj je platformi autoru uspjelo dati jednu proživljenu dramu, koja bi s izvjesnim retušima bez sumnje
trak je skuz vaknu v vada padu-oče, otrok je skozi okno v vodo padel). Pri spremembi e v i se odlikujejo predvsem ženske, ki se tudi v splošnem ne morejo otresti domačega narečja, če tudi žive dolga desetletja od doma. Dalje odlikuje naš govor posebno zategovanje samoglasnikov in jako mehki izgovor črke g, ki prehaja v h. Jezikoslovcu se nudi pri proučavanju naše govorice zelo obširno polje. Kakor že rečeno, narečje se je pri mlajšem rodu zelo že izčistilo. — Izobrazba in narodna zavest sta storila svoje.
Nacijonalna zavest našega delavca je bila tista, ki je držala narodno barvo in lice našega mesta vedno kvišku. Idrija ni postala v 400 letih nemški otok, prav tako ne bo nikoli italijanska. Vsa zahvala v tem oziru gre samo delavstvu, saj je bilo meščanstvo in je tudi danes tisti most, preko katerega gre asimilacija v deželo. Idrijčan je plemenit in kremenit Slovenec. To je trdil že žirov-ski župnik Majnik v svojem pismu očetu Slovencev Janezu Bleiweisu 2. julija 1863, kjer pravi, da so pravi Idrijčani vsi Slovenci in vneti za slovenščino. Ne govorimo pa o izvržkih, ki jih ima vsak narod in vsak kraj, vendar je idrijski rudar tisti, ki bo v svojem srcu vedno ostal zvest sin svoje matere.
Idrija je bila že v početku novim oblastnikom trn v peti. Klicali so v vseh svojih glasilih vse mogoče vrage nad zakrknjeno slovensko gnezdo ob meji, ki so jo »posvetili tisoči junakov s svojo krvjo«. Toda naša kotlina je samo slovenska, naša zemlja samo od našega rudarja, prav tako kakor je sam' ves njen. Ta zemlja mu je v pokolenjih ustvarila odsev njegovih oči, barvo njegovih, lic in las ustvarila mu je v borbi z njo plemenito dušo, zvesto srce. Kakor ne bo Idrije brez rudnika, prav tako je tudi ne bo brez našega rudarja, z njim bo padel tudi rudnik. Poizkus uvajati laške delavce v rudnik, se ni obnesel, odšli so prav tako, kakor so prišli.
na pozornici mogla da »zgrabi« gledaoce, jer se i čitajući osjeća bujanje radnje, porast tragično-napetih momenata, što rastu u elementarnom ogorčenju poput bujice... Dramu je autor posvetio majci »kukavici sinjoj, koja sama, od svih ostavljena, bez igdje ikoga svoga posljednja čuva, u onoj nesretnoj Istri našoj, opustjelo ognjište djedova mojih«, pa je i uvodna pjesma posvećena njoj (uzgred rečeno: pod očevidnim utjecajem Mate Balote). Kult majke ko.i naših Istrana nešto je najsvetijeg — duboko usadjena ljubav spram majke — roditeljice i majke — z e m Ij e, to je najelementarniji osjećaj, što prožima čitavo čovječje biće i u tome dolazi tragedija istarskih emigranata do kulminacije... A ta je tragedija još i većma potencirana, što se odsustvo djece opaža na svakome koraku, jadnice su majke-roditeljice ostale bez sinova, i zemlja majka ostala je sama, ostala je zemlja bez sinova... »Svi su nas naši učeniji ljudi ostavili!« (Grga) »Oh, a djeca, djeca! Ona su nam još najteža rana na srcu..r Sva je prošlost naša s ovim ognjištem povezana! I teški grijeh počinja onaj, tko ga napušta i zaboravlja.« Te riječi meće Radetić u usta djeda i one su uz autorovu »ispovijed« izdajice »barbe Mate« šušti-n a ove drame (u prologu trećem činu). Pa da ne duljimo navest ćemo nekoliko rečenica iz spomenute ispovijedi, koje će najbolje osvijetliti mučnu dramu, što se još uvijek odigrava i s ove i s one strane granice...
«... Jesmo li pravo uradili, što smo na prvi udar oluje sa zapada, u masama odprhnuli preko granice i ostavili onaj dobri narod prepušten sam sebi? Kad je nekoliko godina zatim pala Gortanova glava sjetio sam se Tvojih riječi, koje su me palile kao usijana lava... Mi, inteligencija, koji smo vas trebali voditi, mi smo bili na sigurnom, a glave su morali dati oni jadni neuki seljaci. Predamnom se ispoljio jedan težak problem, koji ne mogu riješiti i o kom ne mogu da kažem svoj konačni sud...«
I autor je. doduše, na koncu same drame osudio barba Matu (načelnik i »fašist«), ali u tom pismu — ispovijedi ne! Ostao je dužan odgovor na krvavo pitanje, ali je odteretio savjest istarske emigracije barem na časak... Jer nju će čitava života, daleko od svojih matera i ognjišta, mučiti to pitanje i uvijek će sa zebnjom i bolju pomišljati na drage daleke svoje, u svako doba dana i noći, u svako godišnje doba i uvijek će ih pratiti duboki, krvavi stih, što zazebe u srcu, stih istarskog emigranta — pjesnika:
Govore da već je proliće, ma nàn Je zima u duši...	Hijacint Petrls.
BARBA RIKE U »SRPSKOM
KNJIŽEVNOM GLASNIKU«
U »Srpskom književnom glasniku« (1 jula) izašla su dva priloga Rikarda Katalinić-Jeretova, i to jedna pjesma (Splitski zapad) i jedna priča (Priča o kamenici).
Idrijska kotlina in delo pod zemljo sta udarila našemu življenju poseben pečat. Tvorita in spreminjata izrazit tip Idrijčana, klešeta našo duševnost v poseben lik. Na našem življenju, na smehu, v pesmi, v resni in šaljivi besedi, v družinskem in javnem udejstvovanju, v kulturnem, socijalnem in političnem mišljenju se pozna vpliv kraja in njegovih razmer.
NAVADE IN OBIČAJI
Tudi navade in običaji idrijskega človeka in kraja nudijo in izžarevajo vso toploto, presrčnost, iskrenost in družabnost preprostega delavca rudarja. Nični prisiljenega, vse je naravno, vse poganja iz duše in srca človeka, ki ga ni pokvarila moderna civilizacija, žal, da tudi navade in običaji ginevajo pod vplivom moderne kuge. Mlajši rod kmalu ne bo poznal tipičnega življenja svojih dedov, ki je družilo posameznike v sosesko in soseske v celoto idrijske kotline.
Ko je fant pričel vasovati, je hodil pod okno z godci in pevci, ki so mu znali razvneti topla čuvstva naj lepše idealne ljubezni, ki jo doživljata idrijski fant in dekle, z vso silno strastjo svoje duše in srca. Kdor je bedel v lepih po-setnih nočeh, je vedno slišal godbo in lepo ubrano petje, ki je odmevalo po dolini. Podoknice so bile v navadi do zadnjih let, ko so pod silo razmer morale prenehati.
Poroke In ohceti so bile vedno zanimive. ženina in nevesto je spremljalo v 'cerkev vse sorodstvo v sprevodu. Med potjo so moški pred nevesto in ženinom vpili: Bo!, oni za njima pa: Ne bo! Navadno se je zbrala ob takih prilikah vsa Idrija pred cerkvijo, kjer so vzklikali novoporočencema. K ohceti in po njej so prišli v hišo »šeškarji«, ki so voščili srečo in prejeli zato preostale dobrote.
Radostno so praznovali tudi veseli dogodek v hiši. Po krstu je bila navadno
FRANCE BEVK U ENGLESKOM PRIJEVODU
U srpanjskom broju londonske revije za istočnu Evropu »The Slavonic and cast european review« koju uređuju Se-ton-Watson, P. Paros i Norman P. Jop-son izašao je prevod drame Franceta Bevka »U dubini«. Dramu je preveo na engleski Anton Klančar už' pripomoć Florence Noyes.
USPEH NAŠE UMETNICE
Naša poznata pevka, gdčna Anita Mezetova je te dni odpotovala na Dunaj. Povabljena je bila o priliki sodelovanja na jugoslovanskem koncertu na Dunaju na gostovanje pri velikih sep-temberskih glazbenih prireditvah v Schonbrunner Schlosstheatru. Povabilu se je odzvala in ji želimo veliko uspeha,
(Agis).
SLOVENSKA KNJIŽEVNA PRODUKCIJA V LETIH 1909—1935
V zadnjem času je prišla na ljubljanski književni trg pregledna statistika slovenske književne produkcije, ki je izšla kot poseben odtis iz revije »Čas«. »Slovenska književna produkcija v letih 1909—1935« je naslov tej pregledni in točni razpravi dra Melite Pivec-Steletove. V statističnih tablicah za posamezna leta je med drugimi od leta 1919 dalje tudi posebna rubrika, ki beleži število vsakoletnih slovenskih izdani v Italiji, ki padejo najbrže vse na Julijsko Krajino. Iz teh je razvidno, da je izšlo v letih 1919—1935 799 publikacij v Italiji. Žal te publikacije niso specificirane kot vso ostale..Ob priliki se še povrnemo na to zanimivo, nadvse potrebno in pregledno statistiko. — (Agi s).
KOSOVEL V ČEŠKEM PREVODU Češka literarna revija »Lumir« je med zbirko moderne slovenske lirike prinesla v prevodu Jana Čarka tudi pesem Srečka Kosovela »Starka za vasjo«. Tista pesem je bila 17 maja t. 1. recitirana na matineji slovenske lirike v praškem radiju v slovenskem jeziku in v češkem prevodu.
>	(Agi s).
FRANCUSKI LIST NA HAITIMA PIŠE POHVALNO 0 DIRIGENTU ŠULIGOJU I KOMPOZITORU IVANU MATETIĆU-R0NJG0VEMU
Francuski dnevnik »Gringoire«, koji. izlazi u Tahiti-u na Haitima, od 17 aprila donio je izvještaj o nedavnom muzičko-pedagoškom kongresu u Pragu, koji je napisao Andre Coeuroy. U članku se opširno govori o nastupima ukrajinskog omladinskog zbora Iz Potkar-patske Rusije i o »Trboveljskom Slav-čeku«.
U tom članku kaže pisac, da su trboveljski »slavulji« sinovi i kćeri običnih rudara, a vodi ih učitelj Šuligoj, koji je pravi genij u svojem poslu. S virtuoznošću, koja graniči na čarobnjaštvo, pjeva taj zbor pet i šest-glasne nacionalne kompozicije. Naricaljka »Čaće moj«, od Ivana Matetića Ronjgova, koju su zapjevali, bila je upravo čudesan primjer umjetnosti toga zbora.
pojedina doma ali v gostilni. Manjkalo ni ne »prate«, ne vina.
Ob smrti v hiši so prihajali sosedi in sorodniki bdeti (čuti) k mrliču. Noči so minevale v razgovoru, moški so vrgli v sosednji sobi karte in tudi pijače ni manjkalo, če so čuli pri otroškem mrliču, tedaj je bila stara navada »rihtarja« biti. Takoj ob smrti so zbrali sorodniki moža iz soseske, ki je opravljal, to se pravi izvršil vse priprave za pogreb, izbral pogrebce in svečar j e. Pogrebci so bili navadno znanci in sosedje, ki so nosili mrliča zastonj ali proti mali nagradi. Nosačev je bilo šest za odraslega mrliča in so jih spremljali fantje svečarji. Ker je mesto kljub svoji raztresenosti po vsej kotlini ena sama velika družina, je spremlja za vsakega pokojnika vedno dolga vrsta pogrebcev prav do groba.
Godovnik je bil počaščen "ha predvečer godu z mačjo muziko ali »ofrehtom«. To je bilo razbijanja po loncih, škalih, s pokrivačaml in drugimi rečmi, ki so prišle pod roko. Godci so se navadno pritihotapili pred vrata in prav tako nepoznani izginili.
Idrijčani so že od nekdaj spoštovali verske navade in praznike. Največ veselja je bilo za božične praznike. Mah za jaslice so nabrali že v zgodnji jeseni in ga razložili v podstrešju, de se je posušil. Na sv. večer, ko se je oglasil veliki zvon, so bile jaslice gotove in vsi zbrani po svojih domovih. Gospodinje so že prej pridno pometle hišo in odnesle smeti na sosedov vrt, češ da tudi drugo leto ne bo prepirov v soseski. Gospodar je vzel blagoslovljeno vodo, gospodinja kadilo, otroci pa luč jamšarico in pričela je pot okoli hiše. Vrtovi in vsa stanovanja so se blagoslovila, gospodar je vsem voščil praznike in novo leto. Nato se je zbrala vsa hiša, da so molili rožni venec. Običaj se je ponovil na Silvestrov večer in na večer pred sv. Tremi kralji-Božičnih drevesc kotlina ne pozna. Darila prinaša otrokom samo sv. Miklavž.