KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (7).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 maja 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11587
Dr. Čičić Ante, upravnik gradske klaonice, Subotica, Jugoslavija.
Postupak za dobijanje ratin-klica za tamanjenje pacova na bazi mleka ili
mlečnih sastava.
Prijava od 16 maja 1934.
Važi od 1 novembra 1934.
Deratizacija se danas a i unazad 3—4 decenije sprovodi otrovima (kemopreparati i toksini), nasrtajima pasa i mačaka, a i epidemijskim načinom sa ratin-klicama raznih vrsta. Od svih nabrojenih načina, a prema velikom broju pacova i njihovom čestom i plodnom množenju, najbolje je i najuspešnije epidemijsko tamanjenje sa biološkim preparatima od ratin-klica. Me-djutim, do pravih i tipičnih ratin-klica ne-verovatno je teško doći, pošto ih je, po dosadašnjim postupcima, vrlo teško održati na životu, ili, ako se održe, izgube svoju virulenciju i postaju saprofitične t. j. bez ikakve opasnosti po pacove.
Ševčik, glasoviti bakteriolog, naglasio je u svojim univerzitetskim predavanjima, da je imao neuspeha u svojim opitima sa ratin klicama. Bongert veli, da znatan pro-cenat pacova nije prijemčiv za ratin-klice. Kabelik, profesor Masarikova univerziteta, tvrdi, da je teško doći do virulentnog soja ratin-klica, što je potvrdio i Hupbauer, profesor Veterinarskog fakulteta u Zagrebu, sa primedbom, da je teško održati ratin klice na životu, a još teže očuvati njihov pato-genitet, pošto još do danas nema elektiv-nih hranjivih podloga.
Stang i Wirth u svojim delima „Tierhe-ilkunde und Tierzucht* od 1930 god, navode mnoge poznate bakteriologe (Danysc, Wiener, Bahr, Klein, Krauss i t. d.) koji su se bavili sa ratin-klicama, ali ne sa potpunim uspehom, pošto su se u praksi pri u-tamanjivanju pacova, rezultati pokazali pro-menljivi i nesigurni izuzev Bahr-a, čija je do sada metoda kultivisanja ratin-klica naj-
uspešniija i najpriznatija u svrhu tamanjenja pacova, a čiji je supstrat govedji bujon naročitog sastava.
Iz napred izloženog proizlazi, da je najveći nedostatak dosadašnjih ratin-klica taj: što se njihovo održanje na životu odn. njihova virulencija nije mogla održati duže od maksimum šest nedelja.
Cilj je ovom pronalasku da ukloni ovaj nedostatak i da stvori ratin-klice, koje će se moći održati na životu i virulentnosti najmanje pet meseci.
Ovaj cilj postiže se na taj način, što se za ratin-klice prema ovom pronalasku upotrebljava kao njihova elektivna hranljiva podloga mleko, ili mleko vezano sa a-garom ili bujonom.
Klice odgajane na toj podlozi pokazale su neobičnu životnu otpornost svojim specifičnim patogenitetom, tako da se klice prema pronalasku mogu sa punim uspehom upotrebiti za utamanjivanje pacova i posle stajanja od pet meseci.
Pored toga klice, odhranjene na ovoj podlozi, potpuno su bezopasne za ljude i životinje.
Odhranjivanje ratin-klica na bazi agara ili bujona skopčano je sa komplikovanim postupkom spravljanja agara ili bujona, dok je othranjivanje ratin-klice na mlečnoj osnovi vrlo jednostavno, a mleko se usled dejstva samih klica ne kvari.
Patentni zahtev:
Postupak za dobijanje ratin-klica, naznačen time, što se ratin-klice gaje na hra-nljivoj podlozi, koja se sastoji iz mleka ili mleka vezanog sa agarom ili bujonom.
Din. 5.—