Pešiarlna plaćeitia чл
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGO S L AVI JE
Mesečni prilog „SolcolsJca prosveta"
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učitelj skoj tiskari, Frančiškanska \'7 novembra 1033 ulica 6’ telefon br°j 2177 • Raflm poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Bro) 46
Petar Petrovič Njegoš
Povodom slo dvadeset I prve obletnice rodenja največeg jugoslovenskog nacionalnog pesnika, preteče jugoslo-
venske misli
V4-
83	4t>'	Л	'	•	'	v
M	f
i-\c X
.. m mmm
.
Ne pita se, ko se kako krsti, No čija mu krvca grije prsi, Čije 1’ ga je zadojila ml’jeko?
Petar Petrovič Njegoš.
Velika i sudbonosna vremena stva-raju velike ljudi, velike umove. Ta velika i sudbonosna vremena, kada je stolečima visio nad glavama našega naroda Damaklov mač, kada je crni dvoglavi orao kljuvao naše živo narodno telo, kada je osmanlijski polumesec bacao krvavo svetlo na bespravnu ju-goslovensku raju, kada se je srpski deo našega naroda budio i dizao za ustan-ke, kada se budi i osvešeujc narodna inteligencija i pokreče ilirski pokret, kada se je 1848 godine u temeljima treslo trulo austrijsko carstvo i kada Hrvati udruženi s bračom svojom Sr-binia. a pod junačkim hrvatskim banom Jelačičem, slave pobedu nad tu-dim gospodstvom i tudom vlasti, tada je u tako sudbonosnim danima naše istorije niknuo, odrastao i delovao veliki genije našega naroda, veliki i du-boki mislilae, najveei jugoslovenski nacionalni pesnik, što ga je ikada naš rod dao, preteča jugoslovenske misli i jugoslovcnskog ujedinjenja. utelov-ljenja istina, pravda i sloboda, veliki vladika črnogorski Petar Petrovič Njegoš, eiju smo sto dvadeset i prvu go-dišnjicu rođenja proslavili u čitavoj našoj otadžbini dne 14 o. m.
Zaista je teško i u glavnim pote-zima orisati rad, dušu, dubinu misli, nastojanja, patriotizam i književna stvaranja ovog doista velikog i slav-nog muža, koji je proneo ime ne samo svoje, več i čitavog našeg naroda u sve kulturne narode i države. Svojim duhovnim produktima u kojima se zrcali bistrina duha, duboka misaonost, čoj-stvo, lepota izražavanja, čistota jezika, borba za pravdu i istinu, ljubav prema svome narodu i svojoj rodenoj grudi, priveli su ga u kolo največih i najjačih umova Evrope; on je svojim delima pokazao da pripada ne samo Jugoslo-. venima, več čitavom Slovenstvu i eo-večanstvu. Upoznao je strani svet s duhovnim dobrinama našega naroda, o kojem su u svetu kružile svakojake glasine, samo ne povoljne i lepe. Svojim živim narodnim jezikom, u kome je pisao svoje stihovc več od rane svoje mladosti, — današnji je naš književni jezik; on se več u ono čemerno doba rastrovanosti i nesnalaženja za-Jaže za jedinstven književni narodni jezik sviju Jugoslovena, i njegova bistroumna vidovitost i njegove želje ni-su mogle, a da se ne ostvare. Kada pate
uočimo, da je ovaj veliki čovek bio samouk, kada znamo u kakvim je prilikama i neprilikama živeo i delovao, njegova nam dela dokazuju, da se je veliki Njegoš vinuo najviše stepenice ljudskoga umnoga stvaranja. Nikao je u priprostom narodu, narodu polubar-barskom — kako je sam zapisao u je-dnom spomenaru —, ali narodu, koga je neograničeno ljubio i s kime se je po-nosio. Odrastavši medu tim narodom, sljubio se je s njime, i sav njegov rad provejava tom istinskom ljubavlju, sa-mozatajom, patriotizmom. Za čitavog svog života bori se za pravdu i istinu svog malenog i junačkog plemena. Bori se, ali u čitavoj toj borbi izbija plemenitost, liberalizam, oštroumlje, dalekovidnost, kultura ... Time on i postaje oličenje naše narodne duše. Pesnik — državnik — heroj. Iako je veliki vladika živeo u tesnim prilikama, u miljeu, koji ga nije razumeo, gde je na svakom koraku sretao otpor, gde je u teško prohodnim gudurama Crne Gore iz svakog grma virila cev puške, kad je nož bio jedmi sudija, kada je u zemlji carevala anarhija, zaostalost u svakom pogledu, nepismenost, predra-sude, krvna osveta i još statinu drugih muka s kojima se je imao boriti ovaj genijami, ali mladi vladar, ipak on nije ograničavao svoj rad samo na svoje pleme, svoju kneževinu, več ga je pro-širio na čitavo ozemlje, koje obitavaju Južni Sloveni. U njegovim pismima i ruskom caru Nikolaju I, i hrv. banu Jelačiču, i srpskom knezu Aleksandru Karadordeviču, struji i kipi silna ljubav prema jednokrvnoj brači i »slav-nim Slavjanima«, i tuži se nad neprav-dama, koje se vrše nad slovenskim na-rodima.
Nas Sokole naročito zanima njegov rad oko oslobodenja i ujedinjenja svih Jugoslovena. Njegov je rad na tom polju velik, pogledi široki, ljubav bezgranična. Njegovi proglasi i njegova pisma živi su nam svedoci njego-vog dubokog shvatanja i širokih nacionalnih horizonata. Kada je 1848 godine ban hrvatski ratovao protiv Madžara, čestita Njegoš banu na njegovu pot-hvatu, bodri ga i nudi mu svoju pomoč u živetima svojih junačkih Crnogora-ca u borbi za prava svoje hrvatske brače. Smatra sve Jugoslovene za je-dan narod i boji se za njihovu sudbi-nu. Poručuje Bokokotorčanima i Du-brovčanima da ostanu verni banu tro-jedne kraljevine, jer se on bori za prava sve potlačene brače. Vidi u toj borbi trenutak kada bi mogla sva brača raznih imena i vera da skinu sa sebe
jaram ropstva. Žali, što se i Srbi i Hrvati biju za tudi račun. Isto tako piše on i knezu Aleksandru Karadordeviču i čestita mu što je pomogao Srbe u Vojvodini u borbi protiv Madžara, ali i u tom pismu izražava žalost, što se i Srbi, kao i Hrvati bore za tuđe interese, za tudi račun. Kada je 1848 godine za vreme revolucije uskrsla Mlctačka Republika i ponovno uprla svoj pogled na naše jadranske obale — poručuje on Jelačiču da brani i čuva svoju Dal-maciju, a brača Črnogorci svesrdno če ga pomagati. — Moli ga još, da odr-žava s bračom Srbrma u Vojvodini bratske i srdačne odnose. U svojoj domovinsko) ljubavi on ne čini razlike izmedu imena i vera. Narod i domovina bili su mu iznad svega.
I kao vladar črnogorski imade veliki vladika neprocenjenih zasluga i za črnogorsko pleme i za čitav naš narod. Kada je kao mladič primio upravu zemlje od metropolita Petra, bila je ova državica u večitim trzavicama i naprama vani i naprama unutra. Ali se mladi vladar snalazi na svom visokom i odgovornom mestu, uza sve očajne prilike u kojima se je nalazila njegova malena zemlja. Ujedinjuje sva črnogorska plemena, preuređuje unutrašnje uredenje države, osniva senat, uvodi sudstvo i javnu bezbednost, otvara škole, podiže štampariju. I kao diplomat pokazao je on svoje duboko^ razumevanje, visoku inteligenciju i širo-ku kulturu. S Austrijom uspostavlja dobre odnose, s Turskom ratuje za pravdu i slobodu, s Osman pasom bori se za svoju zemlju na Skadru. Na to uvodi mir, zemlja mu procveta, narod se odmori od večitog ratovanja i klanja.
U dahu ljubavi prema svome kraju, svome narodu i svom jeziku istak-nu se naš Njegoš kao največi naš pesnik. Zadojen pučkom poezijom, koja je u njegovo doba bila u jeku u junač-koj Crnoj Gori, nadahnut mislima o pogibiji srpstva na Kosovu, što daje naročiti etički momenat njegovom književnom stvaranju, u neprestanoj duševnoj borbi da podigne moralno i kulturno svoju rodenu grudu, u strep-nji da sačuva slobodu i neodvisnost svoje državicc, on, ujedno i vladika i vladar i diplomata, upozna sve zamke i Austrije i Turske, a i sve nevoljc, i mane, i vrline svoga plemena. Po da-rovitosti dubok mislilae i poletan pesnik stvori nam književno delo »Gorski vijenac«, delo, koje spada u remek dela umetničke pesničke tvorevine jugo-slovenskog naroda. U njemu se zrcale običaji i mišljena njegova puka, njegovo junaštvo i poštenje, njegov karakter, njegova duša — duša čitavog ju-goslovenskog naroda, jer u toj epopeji našega naroda struji sveži, zdravi na-cionalizam u čisto jugoslovenskom duhu i smeru. Čitavo je to delo još i protkao svojim filozofskim mislima, svojim dubokim pesničkim čuvstvom i naročitim simpatijama prema svojoj brači Jugoslovenima sviju imena, sviju vera i sviju krajeva. I ovaj naš velikan legne mlad u grob, upravo tada kada je njegov genij stao da razvija i stva-ra klasična naša dela i budi nacional-nu, jugoslovensku ideju.
Zahvalna pokolenja dive se i kla-njaju njegovim senima, s dubokim po-štovanjem prigiblju svoja kolena pred njegovim svetačkim kostima, koje su našle svoj zasluženi mir na njegovom ljubljenom Lovčenu, visoko pod plavim nebom, kuda su lebdele njegove velike misli, njegov genijalni duh. Po-štovanje, koje goji čitav naš narod prema veličini duha i zamašitosti rada i stvaranja ovog svetlog imena, pret-hodnika i državne i duhovne jedinstve-ne jugoslovenske misli, jamstvo su nam, da je naša generacija pravilno shvatila i ocenila reči našeg proroka-pesnika P. Preradoviča, koji lepo kaže:
»Rod bo samo, koj’ si mrtve štuje,
Na prošlosti budučnost si snuje.«
(Kljč.)
Zahvala brala Gangla
Smatram prijatnom dužnošču svog blagodarnog srca da se najiskrenije bratski zahvalim na velikoj pažnji, koja mi je bila ukazana povodom moje šezdesetgodišnjice.
Želim iz sve duše, da bi nas tako-der i u buduče neSscrpna i požrtvovna ljubav sve vezivala u radu za velike ideale slovenskog sokolskog bratstva!
Zdravo!
G a n g 1, s. Ljubljana, novembra 1933.
r.
Povodom jubileja brata Gangla
Jedna dirljiva manifestacija slovenskog sokolskog bratstva u Ljubljani
Dostojno priznanje radu jedne velike skromnosti
Malo, ali toplo, dirljivo sokolsko slavlje, u Ljubljani dne II. o. m. povodom trostrukog jubileja potstarešine Saveza SKJ brata Gangla, zamišljeno tako diskretno i skromno kao što je skromna i svečareva duša, pretvorilo se je u jednu krasnu nacionalnu i sloven-sku manifestaciju. Sve jugoslovensko i ostalo slovensko Sokolstvo uz pretstav-nike naroda našlo se je zbrano po svojim delegatima i pretetavnicima na ovom tako lepom dostojanstvenom zboru, koji je najvidnije pokazao, koliko spontanog priznanja, poštovanja, simpatija i ljubavi uživa jedan uzoriti sokolski život, čiji je sav rad, pun tolike nesebičnosti, samopregora, požr-tvovanja i fanatičkog idealizma, posvečen narodnoj, sokolskoj i slovenskoj misli. Bilo je to zaista dostojno i zasluženo spontano priznanje delima, koja je dala zajednici jedna nada sve skromna i plemenita sokolska duša.
Navračajuči sc opet ovim retcima na ličnost jubilarca brata Gangla, mi znamo, da u njemu bunimo i povredu-jemo opče poznatu skromnost njegove duše, i kao da slušamo kako nam pre-korno govori: »Pustite me više na miru!«, ali po dužnosti svojo kroničar-skoj trebamo da o ovoj, svakako zna-čajnoj manifestaciji, naročito za slovenski sokolski život, iZVestimo makar i u najbledim linijama i širi krug naše sokolske brače i čitalaca. Neka nam stoga bratski oprosti i ovu indiskret-nost naš dragi brat Gangl.
Vežbaoniea Ljubljanskog Sokola te večeri pružala je kao retko kada tako svečan i dostojanstven izgled. Pročelje dvorane bilo je vrlo ukusno ukrašeno čilimovima, nacionalnim zastavama: jugoslovenskim, češkoslovač-kim, poljskim i ruskim, palmama i ostalim zelenilom. Na sredini glavnog zida bio je pričvrščen veliki zlatili lovor - vcnac, u čijem je unutrašnjem krugu stajao veliki zlatni broj 60, a s jedne i druge strane venca, u nešto manjoj veličini, brojevi 30 i 10, ozna-eavajuči trostruk slavljenikov jubilej: 60-godišnjieu njegova života, 30-godiš-njicu sokolskog rada i 10-godišnjicu starostovanja na čelu jugoslovcnskog Sokolstva. S leve i desne strane dvorane usred zelenila palmi stajala su poprsja Tirša i Fignera.
Na pročelju dvorane, za pretsed-ničkim stolom, na kome su se medu-tim nalazili mnogobrojni krasni darovi, upravo stigle mnogobrojne čestitke, bili su: tajnik Saveza SKJ br. Brozovič, starešina Sokolske župe Ljubljana br. dr. Pipenbaher, ekonom Saveza SKJ br. Živković, I poslovodeči zam. staroste Češkoslovačke obce sokolske brat Truhlarž, III zamenik starešine Saveza SKJ br. Križ. kao pretsedavajuči, tajnik Saveza slovenskog Sokolstva brat Štjepanek, pretstavnik Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji brat Balzar, član uprave Saveza SKJ i pretsednik organizaciono-pravnog saveznog otseka br. dr. Pavlas, starešina Sokolske župe Novi Sad, načelnik Saveza SKJ brat Ambrožič te starešina Ljubljanskog Sokola brat Kajzelj.
Sučelice pretsedničkom stolu bila su rezervisana mesta za pretstavnike vojnih i civilnih vlasti i ostale odličnike, od ko jih su bili zapaženi: u za-stupstvu Narodne skupštine i njenog pretsednika br. Miloševič, sekretar Narodne skupštine i starešina Sokolske župe Cetinje, zastupnik bana Dravske banovine podban brat dr. Pirkmajer, komandant Dravske divizijske oblasti deneral g. Cukavac, konzul češkoslovačke Republike br. ing. Sevčik, dvorska gospoda sestra Tavčarjeva, sena-tori br. dr. Hribar i br. dr. Novak, načelnik grada Ljubljane br, dr. Puc, sa-vezna načelnica sestra Skalarjeva, zamenik saveznog načelnika br. Jeras, član uprave Saveza SKJ br. dr. Fuks, zamenice savezne načelnice sestre Brozovič i Trdinova, starešine i zastupnici svih 25 sokolskih župa, članovi uprave Sokolske župe Ljubljana, starešine i pretstavnici ostalih sokolskih društava iz bližnje i dalje okolice, pretstavnici
svih mesnih korporacija, društava i udruženja, brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života, pretstavnici štampe, te veliko mnoštvo sokolskog članstva, naraštaja i dece obojega spola, koje je ispunilo dupkom svu dvoranu i balkone.
Tačno u 18.30 časova ušao je u dvoranu svečar, starosta brat Gangl, dočekan spontanim frenetičnim dugo-trajnim aplauzom i oduševljenim burnim klicanjem: Zdravo! Živeo! Na ulazu u Narodni dom pravili su špalir članovi Ljubljanskog Sokola, a na ste-penicama prema dvorani naraštajci, naraštajke i deca Ljubljanskog Sokola. Na ulazu u dvoranu predala je svečani lepu kitu ervenih karamfila načelnica Ljubljanskog Sokola sestra Ku-karova, a u ime dece pozdravio ga je jednora dirljivom pozdravnom pesmi-com jedan Sokolič, čime je brat Gangl bio osobito dirnut.
Stupivši u dvoranu, br. Gangl bio je vidno iznenaden tolikim i tako svečanim skupom. Pogotovo je bio osobito iznenaden, zastavši pred starešinskim stolom, kada je za stolom opazio braču čehoslovake Truhlarža i Štje-panka. Dirnut duboko ovom njihovom bratskom pažnjom, srdačno se' je s njima izrukovao i poljubio. Pozdra-vivši se za tim najsrdačmje s prisutnim pretstavnieima našega i ostalog slovenskog Sokolstva, s pretstavnieima vlasti i ostalim odličnicima, br, Gangl zauzeo je odredeno mu počasno mesto sučelice starešinskom stolu.
Nakon što su se stišale ovacije, ustao je pretsedavajuči, zamenik saveznog starešine br, Križ, koji je otvo-rio ovaj svečani sokolski zbor slodečim rečima:
Poštovani bratski zbore!
Čast, koja mi je pala u deo da na današnjoj proslavi zastupam Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, daje mi dužnost. da vas, poštovano gospodo i draga bračo i sestre, najsrdačnije pozdravim.
Zatim je pretsedavajuči zamenik saveznog starešine br. Križ pozdravio redom sve odlične goste, koje su pri-sutni svakog pojedinog toplo aklami-rali. Naročito su bili burno pozdrav’-, ljeni brača Štjepanek i Truhlarž, koji su za ovu svečanost naročito stigli iz Praga, prvi kao zastupnik Saveza slovenskog Sokolstva, a drugi kao zastupnik Češkoslovačke obce sokolske.
Zatim je pretsedavajuči nastavio:
Naš prvi savezni potstarešina brat Gangl utelovljena dobrota, neokaljano poštenje i nedostiživa marljivost i ra-dinost u Sokolstvu, praznuje danas svoj jubilej. Nije to jubilej slave i Časti. jer te on neče, a niti je traži, jer je za to preskromen. Jubilej je to našeg Sokolstva, koje je srečno i presrečno, da mu se eto pružila prilika, da može svom obljubljenom i dragom: starešini iskazati svoju veliku ljubav i odanost. koju gaji spram njega i dai mu iskaže svoju duboku zahvalnost za sve ono veliko delo koje je učinio za Sokolstvo.
Iz hiljada čestitaka, koje če mu se eto izručiti provejava ta j duh zahval-nosti i iskrene ljubavi. Mi smo ponosni. što nam na čelu stoji muž tolikih vrlina, a ponosan može da bude i slo-venački deo našega naroda, koji je dao sveukupnom našem jugoslovenskom narodu i Sokolstvu taikvog značajnika, koji če danas - sutra uz svetla imena Fignera, Tirša, Šajnera. Oražna i drugih zaslužnih muževa rešiti zlatne stranice našega Sokolstva.
Ja gledam u dušu njegovu, kako se u svojoj skromnosti buni i uznemi-ruje, da je svega toga preveč i da to nije smelo biti u takvoj meri. Ali mi mu dovikujemo, da je to sve premalo, jer mu ne možemo ^iti u onoj meri i u onoj obilnosti, kako on to i zaslužu-je i kako bi to moralo bili. Primi, dekle, sve to enako kako Ti je dano iz bratskog srca, iskrene ljubavi i velike zahvale, a s vručom željom, da nas vo-
/LoVEK/Ko
/oKoL/TKo
Otkriće sporne n - ploče hralu dr. Šafnem u Pragu
Kada je pred 15 <*odina došlo do prevrata i do rasula bivše Austro-Ugarske Monarhije preuzco je tada br. dr. bajner, kao starosta ČOS, svu vojnu vfast u Pragu te zaje dno sa So-kolima i vojnicima revolucionarima zaposeo vojno zapovedništvo na Ma-lostranskom Trgu. Tini momentom u stvari postao je češkoslovački narod gospodar situacije u svojoj zemlji, jer je u njegovim rukama sada bila i sva vojna sila.
Ovc godine na dan 28 oktobra, kada je preteklo 15 godina narodne i državne slobode brače Celioslovaka, Prag je veoma svečano proslavio usf.o-menu na taj odvažni čin Sokolstva po prevratu. Odmah, nakon što je bila zavržena velika vojna proslava pred parlamentom, počasna četa vojnika i počasna četa Praškog Sokola pošle su na Malostranski trg pred vojno zapovedništvo. Na trgu bilo je sabrano ogromno mnoštvo sveta, koje je htelo da prisustvujc otkriču spomen-ploče bratu dru Šajneru. Tik do velikih i teških vratiju palače vojnog zapoved-ništva uzidana je metalna spomen-plo-ča s ovim napisom:	»U	ovoj	zgradi
preuzeo je dne 29 oktobra 1918 starosta Češkoslovačke obce sokolske vrhovni zapovednik češkoslovačke vojske, zapovedničku vlast na prvini vojnicima oslobodenog naroda sporazumno s vojnicima savezničkog rumun-skog naroda.« Godine 1918, naime, ru-munski vojnici, koji su sc nalazili u Pragu u austrijskoj vojsci, uskratili su zajedno s češkim vojnicima pokornost Austro-Ugarskoj, pridruživši se prvim češkoslovačkim četama.
Prilikom otkriča ove spomen-ploče održao jc govor sabranom Sokolstvu i vojsci načelnik ČOS br. Miroslav Klinger, rekavši sledeče: »Stojite tu jedni pored drugih: vojna obran-bena sila s oružjsm i sokolska moralna obranbena sila u ervenim košuljama demokracije. Stojite jedni pored drugih verno i postojano, rame uz rame i ruku o ruku, kao jedan čovek, spremni protiv svih neprijatelja, iznutra i izvana. Stojite zajednički da počastite Sajnerovu uspomenu, vašeg prvog za-jedničkog zapovednka. Jedni i drugi želite mir i miran razvoj, ali jedni i drugi pripravni ste za sve_ i na sve, a tako je uvek želeo i brat Sajner. Zato ne strahujemo za svoju budučnost, jer znamo, da nečemo podleči i jer verujemo, da čemo odoleti svakoj kušnji. Češkoslovački vojnici i Sokoli biče jedne misli i jednoga srca, a ako bude potrebno i jedna sama ruka za obranu države i demokracije.«
Sokolska taborenja u A meric;
Američka sokolska društva pred-uzimlju svoja letovanja ponajviše u bližini reka, jezera i usred šuma. Ta taborenja pretstavljaju u neku ruku prava letovališta, uredena za 'oraču i sestre iz odnosnog sokolskog društva, koji imaju u drvenim pa i u solidni-je podignutim kučama veoma udobno bivanje i prenooište, i to redovito s prc-hranom, a sve uz veoma umerenc cene. Pored ovih letnjih kuča nalaze se, dakako, igrališta i vežbališta te sve što je potrebno za uspešno i dobro provadanje telesno g uzgoja. U ovim letovalištima prireuuju društva nede-Ijom takoder i svoje javne nastupe. Njih kada posečuju i oni članovi društva te ostali izlctnici, kojima nijc mo-guče da se za nekoliko nedelja otrgnu od svog redovitog zvanja u gradu. Vidi se dakle, da u Americi daju prednost pri taboren ju zgradenim drvenim kučama, a ne šatorima, što je i razumljivo, jer šator zaista ne može da po-služi kao nekakav permanentan zaklon od vremenskih nepogoda. Na sličan način organizuju taborenja i neka ju-goslovenska američka sokol, društva.
Silne vesli iz češkoslovačkog Sokoislva
Lekarski otsek ČOS propisao je za pojedine lekarske otseke po župa-ma i društvima jedinstvenu torbicu za prvu pomoč, koja je sastavljena na osnovu dugogodišnjih iskustava, a na-ročito pak na osnovu praktičnih rezultata na poslednjem sletu u Pragu.
Nedavno navršio je 60-godišnjicu života starosta župe Podbclogorske br. Karel Švare, poznati član pretsedništva ČOS te sletski tajnik svih posleratnih svesokolskih sletova, koji svestrano deluje u ČOS več dugi niz godina.
Brat Karel Švare poznat je osobi-to i kao izvrstan govornik, pa je baš on svojedobno bio dao pobudu da se u sklopu prosvetnog otseka ČOS osnuje govornička škola.
Pretsedništvo ČOS podelilo je veliki broj potpora iz Kukanjevog ma-njinskog fonda ČOS, i to samim manj inskim društvima, odnosno njihovim pripadnicima, i to: 24 dečaka, 14 de-vojčica, 6 naraštajaca i 4 naraštajki.
Svojedobno smo izvestili, da jc kod ČOS bio osnovan naročiti glazbe-ni otsek sa zadačom da vodi sve po-slovc koji se odnose na glazbu i Sokolstvo. Sada je izraden za taj otsek i poslovnik, koji je pretsedništvo ČOS več odobrilo te če tako otsek moči početi svojim radom.
Sokolsko društvo u Jičinu namerava da sagradi najmodernijc letnje vežbalište, i to blizu jednog velikog li-povog drvoreda. Ceo prostor vcžhali-šta biče zasaden raznim ukrasnim sta-baljem, te če tako vežbalište odavati izgled le dog parka, što če za telesni uzgoj, osobito sa zdravstveno« gledi-šta, biti od velike vrednosti.
Sokolsko društvo u Pragu na Žiš-kovu, koje je nedavno proširilo svoj stari dom, sagradivši nove velike dvorane i uredivši prostrano vežbalište na Ziškovu Vrhu kod Praga u neposred-noj bližini svoje vežbaonice, broji da-nas 2283 članova i članica, 209 muškog i ženskog naraštaja i 1530 muške i ženske dece te je brojčano treče največe češkoslovačko društvo. Ovo društvo dalo je ceo niz odličnih sokolskih rudnika, medu kojima brata Očcnaška i poznatog sokolskog kompozitora za svesokoiske sietove i za ritmičku gim-nastiku br. Karela Pospišila.
jim vršnjaeima i bili od koristi svojim sokolskim četama, čiji su članovi i po-kretu, kojim naše Sokolstvo zalazi u selo.
Nadzornik nastave u školi br. Ste-van Žakula izložio je vojnicima-Soko-lima, kako je došlo do osnivanja ove škole. Pomenuo je jak prirast i naglo množenje sokolskih četa u poslednje doba i brigu Saveza SKJ da se za te sokolske čete u što kračern vremenu obrazuje što je moguče veči broj sokolskih uvežbanih prednjaka i voda. U torne pogledu vojska Kraljevine iza-šla je ususret Savezu SKJ, te jc odobrila da se otvori ova vojnička škola, u koju če se pozivati članovi naših sokolskih četa, koji u tom vremenu ot-služuju svoj kadrovski rok. Pomenuo jc također ove interesantne podatke: za prvi i drugi tečaj ove škole prijavljena su bila 132 vojnika-Sokola, od kojih je s uspehom svršilo tečaj njih 112; za treči i četvrti tečaj prijavilo se jc več 317 vojnika-Sokola, od kojih je s uspehom ih završilo njih 121. Za ova tri tečaja, koji če sc održati u ovom zimskom periodu, prijavilo sc je 510 vojnika-Sokola, od kojih če moči da svrše sva 3 tečaja u najboljem slučaju njih 200. Ovi brojevi najbolje do-kazuju, koliko je potrebna ova vojnič-ko-sokols,ka škola i koliko je intereso-vanje za nju kod naših sokolskih četa.
Svečanost jc završena složnim i gromkim pozdravom Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. Prestolonasledniku, starešini Saveza SKJ.
II pokrajinski slel SKJ u Sarajevu
na Vido vdan 1934
Glazba za vežbe dece i ženskog naraštaja za II pokrajinski slet u Sarajevu izišla je iz štampe i stoji 8’— i 15’— Din. Narudžbe se šalju na sletsku kancelariju II pokrajinsk.bg sleta u Sarajevu uz napred poslat novac na čekovni račun Poštanske štedionice broj 1988.
(Nastavak sa 1 strane)
diš kao i do sada mlad. jak poletan i pun zanosa u radu za Sokolstvo k njegovo j petpunosti i potpunoj slavi.
Mi čemo Te slediti na tom putu uvek uz jednu te istu želju, da nam ostaneš takav dugi niz godina i na mnoga ja leta!
Dragi brate Ganglu, da si nam Zdravo! (Burno aklamiranje: Zdravo!)
Nakon što je pretsedavajuči zavr-šio svoj govor, br. Gangl mu se je sr-dačno zahvalio.
Tada je pretsedavajuči podelio reč tajniku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. Brozoviču, koji je pozdra-vio svečara i čestitao mu jubilej ovim govorom:
Dragi brate starešino!
Zapala me ugodna i časna zadača, ali i opet vrlo teška. naime, da Ti u ime celokupno« jugoslovenskog' Sokolstva, a povodom današnjeg dana. is-poručim pozdrave, čestitke i želje naših 2200 sokolskih jedinica, da Ti po-dastrem priznanje i hvalu od tri stotine hiljada pripadnika našeg Sokolstva.
Mi, jugoslovenski Sokoli, činimo to spontano, ponosni na današnji dan,
—	dan kad proslavljamo Tvoj trostru-ki jubilej: 60 obletnicu Tvcg života, ko-jeg si posvetio radu za narod i oetva-renje onih velikih ideja, koje su ga decenijama stalno pokretale napred u borbi za oslobodenjem i ujedinjenjem; radujemo se današnjem danu, kada brojiš 30 leta, što požrtvovno oreš po sokolskoj njivi i seješ zdravo seme sokolskih načela te opšteg preporoda našeg naroda; a konačno. srečni smo da smo dočekali taj dan. kada Ti na-vršavaš 10 leta što si na čelu tog Sokolstva i što si svojim umnim i neumornim vodstvom to Sokolstvo pridi-gao tako, da danas ne samo mi Sokoli, več i najširi slojevi naroda vide i ose-čaju. da je Sokolstvo doista onaj faktor, koji kreče sve sile narodne, koje zadire na sva polja nacionalno« rada i života, koje iskreno i predano radi na torne da u svojim redovima okupi ceo narod bez razlike staleža, vere i plemena.
Danas močni, a puni zadovoljstva osvrtom na dosadašnji naš zajednički desetgodišnji rad. stupamo pred Tebe kao našeg starešinu, vodu, učitelja i uzora. Činimo to zato. jer smo svesni, da je Tvoj rad i u reči. i u peru, i u inicijativi, bio onorn pokretnom sna-gom, koja nas je stalno držala u stanju Tirševog večnog pokretanja, koja nas je stalno upravljala pravcom: Samo napred, ni koraka natrag!
Tako je u tom 10-godišnjem radu bilo lepih i svetlih momermta, divnih i veličastvenih uspeha, znalo se na čas zamagliti, dapače i potresti se naši redovi. ali tad nam evo Tebe ispred svih, da kao Jupiter tonans zagrmiš: Sokolstvo jc narodno, ono nije ničije dobro! Njegove ideje su večno žive, i one su bile, jesu i ostaju za buduče i u sve vekove čvrste, ničim nepomučene!
Jest, neustrašivo si branio čistotu sokolske ideje! A u momentima kad je zloba i na čas se ponadala da nam za-
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STAN1CA BEOGRAD
Izmedu Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Beo-gradske radio stanice a. d. postignut je sporazum u svrhu održavanja sok. predavanja. Na osnovu tog sporazuma držače sc radio-predavanja svakog če-tvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a puč ka predavanja prve i treče nedelje u
mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
*
Prvo večernje predavanje preko radia održano je 16 o. m.; predavao je br. prof. Miloš Stanojevič (Vel. Beč-kerek) o temi: »Ideja jedinstva kr o.: vekove«.
Prvo popodnevno predavanje odr-žače se 19 o. m.; predavače br. dr. Pe-tar Jovič o temi: »Sokolstvo, sokolana i de ca.«
Večernja predavanja održavaju sc svakog četvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a popodnevna svake 1 i 3 nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova.
RADIO-STAN1CA ZAGREB
Sokolska župa Zagreb, preko svo-jeg Prosvetnog odbora a u dogovoru s upravom Radio-stanice Zagreb, pri-ređuje ciklus sokolskih radio-predavanja od 17 XI o. g. dalje svakog petka na večer i to na početku emisije oko 19 sati. (Tačno vreme u programu radio-stanice!). Izvestilac za radio u ŽPO je brat Vladimir Jankovič, referent za Šport i Sokolstvo.
Raspored predavanja:
17 XI »Proslava 1 decembra i »Sla-venski ples« u Zagrebu.«
24 XI »Jubilarna sokol, godina 1934 u Zagrebu.«
1 XII Hrvoje Maeanovič: »Sokolski 1 decembar«.
8 XII Ing. Stjepan Han: »Zašto smo Sokoli?«
15 XII Prof. Emil Vukotič: »Kako ve-žbamo u Sokolu?«
22 XII Dr. Drago Damaska: »Telo-vežba žene«.
Raspored daljnih predavanja objaviee ŽPO na vreme.
da kakav takav udarac, Ti si opet kao veran pastir stada svoga ustao i sve-tačkim uverenjem suzbijao i suzbio svaku klevetu.
Duša Tvoja, protkana finočom sveslovenskcg osečaja, stalno nas je upučivala na puteve koji vede zajed-ničkom velikom sveslovenskcm rasad-niku. a u kojem treba da uzraste silno deblo slovenske uzajamnesti.
Plemenito Tvoje srce bije za sve nas. Ono s nama uvek oseča, i u tuzi i u veselju, jer Ti si doista bratu pravi brat, čoveku čovek. pun samilosti prema bednima i povredenima.
Um pak Tvoj stalno caruje u redovima našim. On kuje i snuje sve one velike pothvate, osnovice i akcije, na kojima počiva naše velike sokolsko delo. Kao pravi zidar gradiš i gradiš, stvaraš zamašne osnove, zamišljaš velika dela. prikupljaš radnike, a kod toga si najnemilosrdniji boš spram sebe samoga, jer u Tebi prevladuje uvere-nje: »Učini koliko god mežeš i preko onoga što moraš!«
Ta Ti sl onaj koji hočeš sunčanih zraka, da Ti se pruži vedri pogled, jer Soko ne poznaje tame!
Ta ti si onaj ko.ii tražiš radnike, koji hočeš da stiskaš žuljevite ruke,
—	ruke koje ne rade samo po dužno-sti, več koje svoj rad daju opštem do-bru i napretku,
Ti si onaj. koji tražiš dela, istraj-nosti, odlučnosti, istinu, pravdu, mu-ževnost, jednom rečju lik, koji se ponosi da se zove čovekom.
Ti si onaj koji nam stalno govoriš: »Hoču. da to, što je iepog, dobrog i plemenitog bilo u kome pojedincu, postane vlasnost svih, kako bi to bilo sve na slavu i čast, za moč i ojačanje naše zajedničke majke — domovine!«
Brate starešino!
I sve to poštujuči i ceneči, mi u Tebi gledamo našeg ponajboljcg brata. Iz svih tih vrlina, koje rese Tebe. pro-izlazi naša ljubav i poštovanje prema Tebi!
I zato smo jedva dočekali ovaj današnji dan da Ti vidno iskažemo tu ljubav. Ne činimo to ispraznim reči-ma, lcoje lete. lete. da se rasphnu na vetru; ne činimo to ni lovor vencem, ni kakovim skupocenim poklonom. Ne! Mi Ti donašamo pisanu reč, iskrenu reč, koju su ispisale hiljade i hiljade sokolskih ruku. a srcem punim bratske ljubavi. baš u cilju, da ove reči ostanu spomen i kasni jim generacijama, da iz njih uče kako treba raditi za narod i domovinu. a u duhu sokolskih načela.
Brate starešino!
Primi ove čestitke, ove naše želje, onako kako ih mi Tebi dajemo: od srca k srcu. uvereni da baš time činimo največe zadovoljstvo Tebi, našem naj-zaslužnijem bratu!
Starešino! Na mnogaja i da si nam Zdravo!
Dar, koji je br. Brozovič predan u ime Saveza SKJ i svega jugoslovenskog Sokolstva br. Ganglu svojevrstan je i jedinstveno lep te prctstavlja i lepu umetničku vrednost. To je jedan mali I ormarič od finoga drva. na čijem jc
gornjem delu umetnički izrezbaren u bas-relijefu Tiršev lik, uokviren jed n im lepim u drvu izrezanim lovorovim vencem, čije spojne delove veže otvorena knjiga sokolskog života, u kojoj sokolsko pero upisuje svečarevu godišnjicu rodenja i njegovu 60-godišnjicu. U or-mariču sprcmljene su dve ogromne ali krasno izradene spomen-knjige s čestitkama svega jugoslovenskog Sokolstva, u kojima sc nalazi nekih 30.000 potpisa sokolskih funkcionera u ime 300.000 pripadnika jugoslovenskog Sokolstva, O ovom spomen-daru nastoja-čemo navratiti sc u jednom od narodnih brojeva lista.
1 kad je br. Brozovič zaključio svoj govor, opet su dvoranom odjek-nule burne ovacije br. Ganglu. koji se je najsrdačnije zahvalio br. Brozosiču na svemu.
Nato se prijavio za reč br. Gavra Miloševič, starešina Sokolske župe Cetinje, kao zastupnik Narodne skupšti-ne i njcnog pretsednika g. dr. Kostc Kuman.udija.
Br. Miloševič, pozdravijajuči i čc-stitajuči jubilej br. Ganglu, održao je sledeči govor:
Brate Ganglu!
Jugoslovenska Narodna skupština pozdravla je sve sokolske manifestacije širom naše velike i močne domovine Jugoslavije. Taj pozdrav bio je iskren i srdačan, jer visoko ceni sokol-sku ideju i sokolske radnike, koji su najjači oslcnac na svojim snažnim kri-lima jugoslovenske misli i ideje. Taj pozdrav danas je triumfalan. Mene je zapala retka čast da u ime pretsednika Narodne skupštine, uvdženog gespodi-na dra Koste Kumanudija, pozdravim 10-godišnjicu Tvoga vodstva. 30-godiš-njicu neumornog rada i 60-gcdišnjicu života, dragi brate Engelbertu Ganglu,
I potstarešino Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Črneči ovaj pozdrav, neka mi hude slobodno potsetiti. da su naša bra-ča Česi dali prvom gimnastičkom društvu ime iz naše narodne epopeje — Soko. Naša epopeja u sokolu oličava sve vrline, koje jednog čoveka i jednu naciju megu krasiti. U sokolu videla je viteza junaka, videla je poštena i plemenita čoveka, videla je čak i sve-titelja i božjeg ugodnika, videia je mi-lostivo srce i veliku dušu. Ako je iko personifikacija toga Sokola iz narodne epopeje, to si Ti, brate Engeibertu Ganglu! I kao voda kroz ovo 10 godina pokazao si dalekevidnost i veliči-nu zamaha sokolske ideje. I kao Soko kroz 30 godina života pokazao si istraj-nest i odlučncst služiti velikoj sokolsko j ideji. A kao čovek kroz 60 godina svoga života pokazao si veliku dušu, plemenito srce, te si postao primer čojstva i junaštva mladem naraštaja,
Pozdravljajuči Te. pozdravljamo u Tebi sve vrline, koje krase jednog Sokola, jednu naciju. a preko Tebe sve jugcslovensko i slovensko Sokolstvo. Eto. zato je to triumfalni pozdrav Sokolstva od Narodne skupštine. Sada ču da završim rečima pretsednika g. Koste Kumanudija, upučenim Tebi, veliki slavi jeniče:
»Gospodinu Engelbertu Ganglu,
I petstarešini Saveza Sokola Kralj.
Jugoslavije,
Ljubljana
Ceneči veliku sokolsku misao, koja fizičkim vaspitanjem mladih naraštaja, duhovno krepi i bodri na obuvanje krvavo stečenih tekovina. poštujuči izvršujuče Vaše nacionalne zamisli. hitam da Vam čestitam 10-godiš-lijicu neumornog rada u kom ste bodro istrajali na čelu Sokola, i kao starešina Jugoslovenskog sokolskog saveza i kao I zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U isto vreme čestitam Vam 60-godišnjicu Vašega života sa željom, da još dugo poživite u plodoncsnom i uspešnom delovanju za dobro svog Kralja, naroda i domovine!
Dr. Kosta Kumanudi.«
U to ime. u ime jugoslovenske Narodne skupštine. a preko nje u ime celog našeg jugoslovenskog naroda kličem Ti sokolsko Zdravo!
Brat Gangl osobito toplo se je zahvalio bratu Miloševiču, moleči ga da izrazi njegovu duboku blagodarnost na visokoj pažnji Narodne skupštine i njenog pretsednika g. dra Kumanudija.
Zatim jo ustao, toplo pozdravljen, konzul Češkoslovačke Republike brat inž. Sevčik, koji je u nekoliko biranih i iskrenih reči istakao zasluge br. Gan-gla na sokolskom polju i u nastojanji-ma oko promieanja slovenske uzajam-nosti, a naročito oko njegovog delovanja na što tesnijem zbliženju i što užim vezama izmedu čcškoslovaČKog i jugoslovenskog naroda. Za sav taj toliko uspešan rad, a osobito za rad i nastojanja oko prošlogodišnjcg sveso-kolskog sleta u Pragu, koji je bio uve-ličan tako impozantnom posetom od Strane jugoslovenskog Sokolstva, a što je nedvojbeno doprinelo još dubljim prijateljskim i bratskim odnosima medu dva bratska naroda, br. inž. Sevčik naglasio je, da mu jc osobita čast što može u ime pretsednika Češkoslovačke Republike hr. T. G. Masarika izraziti br. Ganglu za sve njegovo delo naroči-tu zahvalnost, i to na osobito vi da n način, predajuči mu najviše i jedino odli-
Urcditlci češkoslovačklh sokolskih it slovo za 1934 godinu
Na poslednjoj sednici pretsedni-štva ČOS bio jc odreden i novi redakcijski odbor službenih glasila t.OS i češkoslovačkog naraštaja. Za g. 1934 uredivače »Vestnik sokolski« kao glavni urednik br. Rudolf Prohazka, kome če- u redakciji pomagati kao urednici s. Božena Stiblova, brat Jan Pelikan, tajnik ure d a ČOS, te br. Karel Bima, a kao odgovorni urednik fungirače br. dr. Jan Hiler, sin umrlog prvog pro-svetara ČOS. Redakciju »Sokolskih beseda«, Ifsta češkoslovačkog naraštaja, vodiče br. dr. Stelšovski, s. Božena Stiblova i br. Rudolf Prohazka. U redakciji svih ovih listova ima svoje za-stupnike muško i žensko načelništvo ČOS te prosvetni odbor ČOS.
Prvo češkoslovačko društvo u Belgiji
Posvuda, ma gdc se nalazili izvan svoje domovine, brača Čehoslovaci na-stoje, ako jc ikako moguče, da osnuju i svoje sokolske jedinice, jer oni u nijednoj prilici ne zaboravljaju na svo--jc Sokolstvo i njegovo širenje. Tako su pred kratko vreme osnovali sokolsko društvo i u belgijskom naselju Vinterslagu. Ovo novo društvo broji 44 člana, 10 naraštajaca i preko 30 dece. Izgleda, da če i ostale kolonije Če-hoslovaka u Belgiji osnovati svoja sokolska društva, kako su to več učinili u Francuskoj i u Poljskoj Sva ova društva na strani spadaju pod Zagra-ničnu župu ČOS.
Na ovaj lep primer mogli bi se ugledati i naši sunarodnjaci u Belgiji i Francuskoj, i gdc god omogueuju prilike osnivati jugoslovenska sokolska društva, a tamo gele ova več postoje, prihvatiti se s još večim elanom sokolskog rada. U torne pogledu bila bi dužnost bratske župe u Parizu da bude mobilnija i aktivnija, te da svojom inicijativom podupre širenje i jačanjc naših sokolskih jedinica. Ovako, a i po ostalem izgleda da naša župa u Parizu i ne postoji.
Peli iečaj vofmčko-sokolsJke škole u Beogradu
U Beogradu otvoren je peti tečaj Škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa. Ranija četiri tečaja ove škole održana su prošle godine u vremenu od 15	III do 25	VI i	od 1 XII	1932 do
31 III	1933. U ovom	zimskom	periodu
od 1	XII o. g.	do 31	111 1934	održače
se tri	tečaja, t.	j. V,	VI i VII	tečaj.
Otvaranju ovog V tečaja prisostvovali su izaslanici Ministarstva vojske i mornarice i Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, II zamenik starešine Saveza SKJ, pročelnih saveznog otseka za sokolske čete i nastavnici tečaja.
U vcžbaonici Sokolskog društva Beograd - matica bilo je postrojenc 60 vojnika-Sokola. članova naših sokolskih četa iz svih sokolskih župa, vojnika iz svih rodova oružja. Izaslanik Ministarstva vojske i mornarice i Inšpekcije zcmaljske odbrane pukovhik brat Milija Ristanovič održao je okup-Ijenim vojnicima Sokolima lep govor, istaknuvši važnost ovc vojničko-sokol-ske škole, pozvavši ih da marljivo prate obuku i predavanja, koja če im dati škola, da bi stečenim sposob-nostima, stručnim znanjem i uvežba-nošču mogli da prednjače svojim
čje Češkoslovačke Republike, red Belo g Lava III stepena. Čestita j uči br. Gan-glu na tom visokom odlikovanju svoje države, konzul br. inž. Sevčik lično je privezao br. Ganglu visoki red. Prima-juei to visoko odličje bratske Češko-slovačke Republike, br. Gangl se je, duboko dirnut,, najiskrenije zahvalio konzulu br. inž. Sevčiku. moleči ga da bude kod pretsednika Republike br. T. G. Masarika tumačem najdubljc blago-darnosti njegovo skromne malenkosti.
Ujedno je konzul br. inž. Sevčik predao visoko odličje Beloga Lava V stepena i načelnici Saveza SKJ s. Elzi Skalarjevoj, koju je pretsednik češkoslovačke Republike izvoleo odlikovati za rad na sokolskom polju
U ovom momentu, kada je konzul br. inž. Sevčik predavao visoka odličja jubilarcu br. Ganglu i s. Skalarjevoj, dvorana je priredila dugotrajne odu-ševljene ovacije, kličuči prezidentu T. G. Masariku, odlikovanim i Sokolstvu.
U ime bana Dravske banovine br. dr. Draga Marušiča, koji je bio otsutan iz Ljubljane, pozdravio je svečara pod-ban br. dr, Pirkmajer, iznašajuči toplim rečima zasluge i rad br. Gangla. Br. dr. Pirkmajer osobito je naglasio rad br. Gangla kao uzgojitelja, ističu-či, da se je on pokazao po svemu kao pravi narodni uzgojitelj, koji je znao najbolje da se priljubi duši naroda. Prinašajuči mu najiskrenije čestitke u ime bana Dravske banovine kao i u ime stanovništva iste te u ime svoje, saželeo mu je da još dugo bude plodart orač i uzgojitelj na narodnoj njivi.
Br. Gangl toplo se je zahvalio br. dru Pirkmajeru na čestitkama i ukaza-noj časti njegovoj skromnoj osobi.
U ime grada Ljubljane govorio je zatim gradski načelnik br. dr. Puc, koji je osobito toplim rečima čestitao br. Ganglu njegov trostruki jubilej u ime opčinskog veča grada Ljubljane, gra-danstva i u ime svoje. Govoreči o skromnosti duše br. Gangla, br. dr. Puc naglasio je takoder da mu je oso-bita čast što može da na tako svečanom skupu lično preda svečaru diplo-rau počasnog gradanina, kojim ga je izabralo opčinsko veče, ocenjujuči njegove velike zasluge za grad Ljubljanu. Pri torne je br. dr. Puc naglasio, da to nije nikakva plača, več da je to jedino vidno priznanje za učinjena njegova mnoga dela, da je to samo vidan znak osećaja poštovanja i ljubavi prema čo-VP..U	sc	yiše	od svoje dužnosti
običnog gradanina odužio svome gradu, u kojemu deluje več toliko godina, a time i svome narodu. Smatra da to priznanje nije nikako u protivnosti ni sa Sokolstvom ni sa sokolskim načeli-ma. Zaželivši br. Ganglu da još dugo poživi i deluje na korist naroda, države i Sokolstva, načelnik br. dr. Puc ponovno mu čestita i kliče: Zdravo!
Br. Gangl zahvalio se je načelniku grada br. dru Pucu toplo i iskreno, moleči ga da bude tumač njegove zahvalil osti i u o p č insko m veču.
I u ovom času je br. Gangl bio burno aklamiran.
Sada je ustao br. Vincenc Štjepanek. tajnik Saveza Slovenskog Sokolstva, osobito burno i toplo pozdravljen od svih prisutnih. Pristupajuči bratu Ganglu, brat Štjepanek je odmerenim glasom, toplo i blago uputio br. Ganglu o ve reči:
Dragi brate naš!
Kako je starosta Saveza slovenskog Sokolstva br. dr. Stanislav Bukovski sprečen važnim sokolskim poslom da lično dođe u Ljubljanu i da Ti čestita na Tvorn životnom jubileju, to me je zspala ova prijatna dužnost, da Ti ja u ime Saveza slovenskog Sokolstva do-nesem tople i iskrene čestitke slovenskog Sokolstva, i to ne samo zbog toga, što si Ti prvi zamenik starešine Saveza SS. nego poglavito zbog toga, ■to si Ti jedan od njegovih tvoraca i uajodaniji pionir slovenskog bratstva.
Meni je ova časna dužnost još u j°Uko milija i prijatnija, što Te več ; čno po z najem dugi niz godina, što s Tekom sadim i što vidim sav Tvej rad. Video sam Tc u veselim i u teškirn vrenutcima, uvek odanog i vernog s!už-!ienika 't sledbenika velike misli sokol-'ke. Vidio sam Te i u oncm tegkom presudnom trenutku, kada je nastupio Preokret u jugosiovenskom Sokolstvu, esetio sam onda Tvoju unutarnju bor-bu, u kojoj je ipak pobedila velika Iju-bav prema radu i narodu.
Ne donosim Ti lover-venac, ni odličja ni kakvih diploma, ali Ti donosim jedan pehar iz čistog, plemenitog kristala, kao što je kristalno čista : plemenita Tvoja duša. Taj pehar rš.d je slovenskih ruku i na njemu nema drugega nego što je urezana velika slovenska lipa, čije grane simbclišu peje-dine slovenske rodove, snagu Slovenstva i majku Slavi ju! Ova slovenska lipa simboliše ujedno '< Slovensko Sokolstvo kao stablo i jaku celinu, iz ko-ieg rastu pojedini sokolski sr-,vezi. i ovaj lik na ovom peharu svinia nama dozivlje u sečanje one stihove o slo* venskoj lipi — majci Slavi:
Ostaviš li je — uginuče,
ne ostaviš li je — neče!
Primi ovaj pehar sa slovenskom bpom i — ne ostavljaj je!
Br. Štjepanek završio je svoje reči tihim, uzbudenim glasom, duboko dirnut i savladan bujicom osečaja srca, koja mu je izvabila na oku suzu. Bio je to najrečitiji govor ljubavi jedne bratske plemenite sokolske duše, koja je toliko zavolela naše Sokolstvo, naš narod i našu zemlju.
Konac govora br. Štjepaneka dvorana je popratila oduševljenim pokliči-ma, koji se za dugo nisu stišavali. A br. Gangl, osobito dirnut tako toplim rečima svog dragog sokolskog brata i dugogodišnjeg iskrenog prijatelja naj-toplije mu se je zahvalio. Dirljiv je bio to tada momenat kada su se ova dva stara sokolska borca bratski izljubila.
Dar, koji je br. Štjepanek izručio br. Ganglu u ime Saveza slovenskog Sokolstva, skupoceni je pehar od naj-finijeg kristalnog stakla, ukrašen urezanim stablom slovenske lipe, simbola Slovenstva i slovenske uzajamnosti. Po svojoj izradi, pehar pretstavlja jednu retku umetninu staklarstva.
Zatim je uzeo reč br. Jožef Tru-hlarž, prvi poslovodeči potstarosta Če-škoslovačke obce sokolske. I on za dugo nije mogao početi svoga govora, jer ga je dvorana pozdravila dugotrajnim i oduševljenim pljeskom i pokličima. Nakon toga brat Truhlarž sa toliko bratske topline i nežnosti održao je ovaj pozdravni govor br. Ganglu:
Dragi brate starosto,
Nazdar!...
Zdravo!
Dragi brate Ganglu!
Izvršavajući jednoglasni zaključak pretsedništva češkoslovačke obce sokolske došao sam ovamo, brate Ganglu, da Te u ime ČOS pozdravim i da Ti na dan 60-godišnjice rodenja čestitam u ime čitavog češkoslovačkog Sokolstva.
Ispričavam starešinu ČOS brata dr. Stanislava Bukovskog, koji bi bio s najživljom željom srca najrade sam lično učestvovao proslavi Tvog jubileja, ali je u torne bio sprečen neod-godivim sokolskim poslom, važnim sa-vetovanjima u ČOS o sokolskom radu u Slovačkoj. Molim Te stoga, da ga izvineš.
Došao sam, dakle. ja, i to najra-dosnijeg srca. Kako Te, dragi brate Ganglu. svi dobro poznajemo, znamo, da Ti današnje veče neče baš biti naj-prijatnije, i to ne zbog Tvojih dva puta po 30 godina Tvoja života, nego zbog Tvoje velike skromnosti.
Ali — veče je tu, dragi brate moj, i treba da izdržiš! Izdržao si u životu i još mnogo toga, tolike teške časove, pa češ ‘izdržati i ovo današnje veče, veče naše opravdane ljubavi prema Tebi. -— Ne boj se! Neču Te predugo zamarati niti ču Te previse mučiti iz-levima naše odane ljubavi. Ni ja, ni svi nečemo da Ti pokvarimo veselje ovih svima nama zajedno lepih trenu-taka, koji neka Ti ostanu radosnom uspomenom Tvog života ... Nadam se, da neču povrediti Tvoju sokolsku i čovečju skromnost, jer Ti ne prilazim s kadionikom kao blagoglagoljivi ministrant ... Ostavih i sveti opojni tam-jan i mir... A ni kalež kakav slatko-sti i gorčine neču da Ti pružim ...
Samo nešto bih hteo da Ti kažem, našto me srce nulca, kao Scko Tebi Sokolu i kao brat Tebi bratu. Uosta-lom, ljubav i poštovanje nemo više kaže nego slaba reč... Brate Ganglu, neka Ti današnje veče bude jednom od najradosmjih životnih uspomena, barem stoga kao kad se čovek na ča-sak nekako zaustavi sam na sebi, da u skrovištu i u tišini svoje duše baci pogled na svoj protekli i buduči život ... Neka Ti ovo veče bude uspomenom. koja u takvom momentu liči životnoj ispovesti. životnom ispitanju savesti, koja Ti prilazi, bacajuči pogled na Tvoju prignutu i zamišljeni! glavu, pa Te tapše po ramenu ma i tiho Ti zbori: »Dobro si kročio životom, dobro i danas njime kročiš, a i u buduče neeeš drugačije!...
Neka Ti je, brate Ganglu. ovo današnje veče tihem i slatkom uspome-imm, koja ee Ti podati novih snaga i radosti za daljnji Tvoj neumoran rad, jer cvakva uspomena daje radosnu raz-rešnicu i zadovoljštinu. a i naređuje, govoreči: »Nisi živeo utaman, ni sada ne živiš za nista, a nećeš to ni u bu-dućim danima, koliko Ti ih život još bude pružm!«
Ljubimo Te duboko, iz dna iskrenog srca, a ne ljubiti Te, to i ne mo-žemo! Decenije pravog, istrajnog života u službi dragog nam naroda decenije rada sokolskog, decenije života za sokolsku misao, služio si odano, verno i pokorno, »služeči večito inladoj i mladalački snažnoj ideji Tirševoj«.
Koliko je bdo u tim decenijima rada borbe, uspeha koliko »zlatnih« briga, napora, a i gorkih razočaranja? ..,
Alj Ti si smatrao Sokolstvo ozbi-Ijom dužnošču života, a ne zabavom; ono Ti je postalo potrebom, Tvojom životnom biti, bez kojeg ne možeš da budeš i od koga ne možeš da se odvo-jiš, eno Ti je Tvoja radost, nada i ljubav Tvojih životnih dana ... Nisi tra-žto nagrade ni pljeskn, vršio si i uvek vršiš neumorno i nesebično svoj sokolski i nacionalni rad. Sokolski rad nije sinekura, niti nosi masnih dividenda...; on traži od svakoga od nas samo žrtava, jer se bez žrtava ne rada niknda nikakva lepša budućnost. Je-dina i največa nagrada unutarnjem našem uverenju je, da smo u punoj meri
izvršili svoju dužnost. A Ti se u svom I naroda i kao člana velike slovenske životu nisi mkada bojao žrtava!	sokolske	oorodice. Zahval mi.,či nai.
bojao
Srž Tvoga života bile su borbe i patnje. Nikada u Tvom životu — bilo sokolskom ili kao gradanina — nisi, Ti junače naš. hodio skršen i oborene glave. Miliji Ti je bio crni tvrdi na-sušni hleb, ali — pošten!
Promišljeno, brižno. pravedno. plemenito. ne brinuči se za sebe, radio si uvek samo za uspeh naše sokolske stvari,
Uspravan — uvek si znao da na-deš ravan put! Bio si muž!
Demokratičan, osečajuči toplo nacionalno i slovenski, kao pošten i če-stit muž!
Tvoj je ukras Tirševski ponos i skromna mera životnih potreba,
Bio si voda — ali umeš da budeš i običan vojnik ovog trpkog, svagdaš-njeg i neprestano teškog rada
Budi nam, brate Ganglu, dugo zdrav! Za mir i odmor Tvoja duša i Tvoje srce ima još dovoljno vremena!
Završavam! Prava, istinska i bratska ljubav priprosta je kao pesma: Iz najdublje dubine svog srca i svoje duše. onako kao što može samo čovek da čoveku kaže. kao brat bratu, i ja Ti u ime svih nas. dragi nam brate, kličem: Budi nam zdrav!
Nazdar!
Konac govora br. Truhlarža, koji je bio prekidan čestim oduševljenim odobravanjem, dočekala je dvorana ponovno urnebesnim pokličima, pogo-tovo u času, kad mu je pristupio brat Gangl da mu se zahvali i kad su se obojica toplo izljubili.
Poklon, koji je br. Truhlarž doneo br. Ganglu u ime Češkoslovačke obce sokolske, brončani je kip, visok oko 70 cm, koji pretstavlja Sokola u času bacanja kopija. Izradba figure je velike umetničke vrednosti, a na njenom postolju stoji napis: Češkoslovačka obec sokolska — bratu Engelbertu Ganglu, potstarosti Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o njegovoj 60-go-dišnjici.
U ime Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji govorio je br. Balcar Vladimir, koji je istakao veliku ljubav br. Gangla prema ruskom Sokolstvu i koga on u njegovom radu prati s najbud-nijom pažnjom, ukuzajuei mu svaku mogueu pomoč. LI znak ljubavi i poštovanja, koje Savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji gaji prema potstarešini br. Ganglu, br. Balcar predaje jubilarcu krasno izradenu spomenicu s čestitkama ruskog SokalsUji . ..
I br. Balcaru se je br. Gangl zahvalio toplo i srdačno.
Kao domačina uzeo je tada reč starosta Ljubljanskog Sokola br. Kaj-zelj, Pozdravivši najpre sve odlične goste i svu braču i sestre, obrača se jubilarcu i kao starosta Ljubljanskog Sokola, čiji je br. Gangl začasni starosta, izriče mu u ime svih društvenih pripadnika najsrdačnije čestitke povo-dom njegovog trostrukog jubileja. Iznašajuči i on vrline br. Gangla, pogo-tovo njegovu skromnost, rad i ustraj-nost, koje stavlja kao primer svima, starosta br. Kajzelj izriče najtopliju zelju da bi ga Svevišnji još dugo po-živeo na korist Sokolstva i naroda. Ovom prigodom uručuje mu u ime Ljubljanskog Sokola lep dar.
Nakon što se je br. Gangl srdačno i toplo zahvalio starosti br. Kajze-lju, pretsedavajuči br. Križ najavljuje, da ima reč sam svečar br. Cxan,gl. U tom času svi prisutni ponovno prire-diše oduševljene ovacije bratu Ganglu. Г\акоп što se je stisalo klicanje brat Gangl, kao u čudu što se je na lijego-vu glavu slio tolik blagoslov, počinje, više onako razdragan, rečima':
Vidim, da su me tvrdokorni ljudi šilom raspeli na mučenički križ,   što
unaša jednu naroeito veselu notu medu sve prisutne. U nastavku svog «o-vora, zahvalivši se najpre najtoplije posebno svakom pojedinom govorniku, a zaitim u odužem zanosnom krasnom govoru oduševljeno je i poletno slavio Sokolstvo i rad na širenju uzvišene sokolske misli. Ističuči osobite dužnosti koje danas Sokolstvo postavlja u ovo vreme a i za budučnost na svakoga po-jedinca, da bude od koristi i blagodati zajednici, br. Gangl upotrebio je prili-ku da se na ovoj svečanosti, priredenoj njemu u čast, seti i jednog za našu naci-ju toliko atalnog dana, naime 13 obletnice Rapala, koja evo kada uoči ove svečanosti. Ističe ovom prilikom dužnosti svega jugoslovenskog Sokolstva obzirom na sudbinu, koja je zapala svu našu zasužnjemu braču. Ovaj mome-nat izaziva spontane tople ovacije svih prisutnih prema braei s onih strana, ko-jima je pred 13 godina zašlo sunce.slo-bode. Nastavljajuči svoj govor, ističe nadalje lepotu večito mlade i sveže sokolske misli, uporedujuči je u poetskoj figuri s vodopadom, koji se sam od sebe diže i opeit u se pada, da se po-novnom svojom snagom još jače i više digne i da zaiskri bleštavim sjajem na sunčanim zrakama. A što se tiče njegove skromne ličnosti br. Gangl je naglasio, da ako je što i učinio dobra, vredna i plemenita, da je to ueinio zato, jer je bio tako uzgojen i jer je to smatrao samo dužnošču kao sina svoga
sokolske porodice. Zahvaljujuči se najsrdačnije Sokolstvu i svima prisutnim odličnim pretstavnicima našeg javnog i društvenog života, koji su se našli po-budenima da is^kažu ovakvu, po njegovom mišljenju, nezasluženu čast nje-S°voj skromnoj ličnosti, br. Gangl završio je svoj govor ovim rečima: »Ko~ rističemo svome narodu najbolje ako uzgojimo valjanu našu omladinu, a ta omladina nači če naj b olji uzgoj i nacionalni i slovenski u sokolskom kru-gu. Omladina treba da bude naša narodna uzdanica i srčika, i zato me je i najviše obradovalo na ovom dočeku, što su me pri ulazu u ove prostorije medu prvima pozdravila nežna ustašca naše mile sokolske dečice. Toj deci i našoj omladini moramo u svome radu da poklonimo največu ljubav i pažnju. A što se tiče sokolskih zadataka, oni su veliki i njih ima mnogo; nastojmo da ih svojim radom izvršavamo, savesno i nesebično, uvek i samo kao pošteni ljudi. nikada ne sustajuči i ne plašeči se žrtava, uvek u pokretu i prema sokolskom načelu nikada zadovoljni s po-stignutim. Težimo i radimo uvek samo za lepšim, bol jim i savršenijim. Tako čemo moči jedino koristiti svome Kralju, narodu, državi, svojoj dragoj otadž-bini, Sokolstvu i Slovenstvu. U to ime napred na rad! Zdravo!
I za vreme govora kao i na zavr-šetku br. Gangl bio je osobito pozdravljali pljeskom i pokličima, što se nije dugo stišavalo.
Na koncu je pretsedavajuči brat Križ pročitao brojne netom stigle brzojavne čestitke, medu kojima i čestitke ministra br. Puclja i senatora br. tira Ravnihara pa je zaključio ovaj svečani sokolski zbor, zahvaljujuči ponovno svima prisutnim na učešču, moleči ih da posete i sokolsko veče u dvorani Sokolskog doma na Taboru.
Sokolsko veče na Taboru
Sokolsko veče na Taboru u čast jubileja br. Gangla počelo je u 21 sat, i s malom iznimkom prisustvovali su mu svi odlični gosti, koji su bili i u Narodnem domu, uz ogromno mnoštvo svega ostaloga Sokolstva.
Brat Gangl stigao je na Tabor u 21.30 časova, te kad je ušao u dvoranu, bio je pozdravljen dugotrajnim frene-tičnim pljeskom i burnim klicanjem svih prisutnih, dok je u to vreme sokolski orkestar udario tuš. Prolazeči dvoranom, na br. Gangla sasula se je prava kiša cveča, kojim su ga obasule Sokolice.
Večer je otvorio lepim govorom starešina Sokolske župe Ljubljana br. dr. Pipenbaher, iznoseči zasluge i vrline br. Gangla i čestitajuei mu u ime sokolske župe Ljubljana njegov trostruki jubilej, a zatim je pozvao sve prisutne da s ovog lepog sokolskog večera upute prvi sokolski pozdrav Nj. Vel. Kralju i Nj. Visočanstvu Prestolonasledniku Petru, našto je glazba zaigrala državnu himnu.
Za vreme večera održano je mnogo krasnih govora. Govorili su: starešina Sokolske župe Beograd br. Branko Živko vič, br. dr. Švigelj u ime Jugoslovenskog pevačkog saveza i Hubadove župe, br. ^ Gavra Miloševič, starešina Sokolske župe Cetinje, br. Josip Turk, potpretsednik Vatrogasnog saveza Kraljevine Jugoslavije, br. Ivan Dimnik u ime sekcije udruženja Jugoslovenskih učitelja_ Dravske banovine, br. Mita PT*.™’*r*J'ev^’ starešina Sokolske župe Kiš, br. dr. Oton Gavrančič, starešina Sokolske župe Zagreb, br. dr. Vasic, starešina Sokolske župe Novo mesto, br. dr. Jug, pretsednik Saveza kulturnih društava, br. dr. Ivo Ražem za Udruže-nje Istrana, br. dr. Bogdan Vidovič u ime Sokolske župe Sarajevo, br. Mita Petrovič, starešina Sokolske župe Osijek, br. dr. Koce, zastupnik društva Bele Krajine, br. dr. Berko, pretsednik društva Krka, br. dr. Vekoslav Lavš, u ime Sokolske župe Split, br. Milan Sterlekar, pretsednik Streljačke družine, br. Ivo Polič, starešina Sokolske шре Sušak-Rijeka, pretstavnik Udru-
Pred sam ulazak našeg lista u štam pu, doznali smo tužnu vest, da je oko 1 sat u noči izmedu 16 i 17 o. m. umro u Ljubljani br. Petar 'Graseli, jedini još preživeli suosnivač Južnog, odnosno sada Ljubljanskog Sokola.
Pokojni br. Graseli rodio se 28 ju na 1841 u Kranju. Nakon zavrženih pravnih študija u Beču, vrača se u Ljubljanu, gde odmah počinje da vrlo aktivnim radom učestvuje u mnogim nacionalnim i kulturnim društvima kao i u politici. Godine 1882 postaje prvi narodni slovcnački ljubljanski grado-načelnik, a od godine 1875 dalje i dugi niz godina poslanik u Kranjskom ze-maljskom saboru. Kao član Sokola, u kojem je osobito u mladim godinama oduševljeno osobito aktivno delovao ostao je do svoje smrti, punih 70 godina.
Za svoj nacionalni rad bio je odlikovan više puta, a ove godine, prili kom 70 - godišnjeg jubileja Ljubljan skog Sokola, Njegovo Vel. Kralj blago izvoleo ga je odlikovati kao jednog otl sokolskih veterana i pionira, visokim redom Jugoslovenskc krune III stepena. Slava bratu Petru Graseliju!
2 deceinbarsRi svečani broi »SoKol-slcog glasniKa«
Xa državni J sokolski praznik 1 decembra lxlčl če, kao i svake godine, svečani broi Sokolskog glasnika s prllogom »Sokolsko selo«.
Rukoplsl sa ova/ Ђго/ našega llsla molimo da se poša-Ifu urednlšlvu na/dalfe do uklfučlvo 23 o. m., a oglasi S narudšbe за ovaj brof našega lista upravi Usta na/dol/e do uklfučlvo 25 o. m.
UHEDNIŠTVO S IJVnaVA
Značajne proslave u češkoslovač-koj. Ovih dana prireduju se u Narod nom pozorištu (Narodnom djivadlu) u Pragu svečane pretstavc u proslave 50-godišnjice opstanka nove zg rade
ženja dobrovoijaca i ratnika i br. Spa- I i^al0Cn°g Р02:0Г1^а- centra češke kul jič u ime Sokolske župe Tuzla i drugi. !“rf Ur?edeIjfu !9 novembra odrzact „	.	s	se u vehkom foajeu pozorišta svečani
roslednji govorio je potstarosta br. I zbor, kome če prisustvovati, pored čla Gangl, održavši krasan i temperamen- nova vlade i sviju kulturnih instituci tan govor, koji je bio često prekidan ja, i sam pretsednik republike Toma silnim i oduševljenim odobravanjem i Masarik. Tom jubileju pridružuje se i pokličima. Svoj govor završio je pokli- 50-godišnjica jednog od najboljih če-čem Nj. Vd. Kralju i prezidentu T. G. | ških pisaca i dramatičara novijeg doba
Masariku. Orhestar je tada zaigrao ju goslovensku i češkoslovačku himnu.
Za vreme večera evirao je odlično sokolski orhestar, a Završanov kvartet otpevao je nekoliko krasnih pesama, osobito skladno i s največim dopada-njem, pobravši vidno odobravanje i priznanje.
Nakon toga razvila se je lepa sokolska igranka.
Sutradan, gosti, koji su stigli naro-čito za ovu proslavu u Ljubljanu, kao brača Truhlarž i Štjepanek, članovi sa-vezne uprave iz Beograda i iz ostalih mesta te delegati sokolskih župa pošli
dr. Stanislava Mojžiša-Loma, direkto ra drame Narodnog pozorišta, i nadalje, 30-godišnjica čuvenog Zbora moravskih učitelja. Ovaj zbor danas jc, po opčem mišljenju, najbolji češkoslo vački zbor, koji je češku pesmu i vi-sinu češke pevačke kulture proneo širom sveta. — U starom gradu Kutnoj Hori, koja je u češkoj istoriji igrala vidnu ulogu i dala mnoge velike sinove, proslavljena je u nedelju 12 nov. 125-godišnjica rodenja velikog če&kog glumca i dramatičara Josipa Kajetana Tila, i to otvorenjem novosagradenop pozorišta, koje če nositi ime Tilovo
r  pozorište, zatim otvorenjem Tilovc iz
su u Mctliku, rodno mesto br. Gangla, I ložbe i velikim narodnim svečanostima. sJc^u bili jvciarcvi fiosti i *te je br,- | OvogodiinJI dobilnld Nobelove ou-
grade. Švedska Akademija znanosti i
tu Ganglu bila također priredena lepa ■svečanost, koju su također uveličali svojim dolaskom prctstavnici Sokolske župe Karlovac sa svejom glazbom na
čelu.
umetnosti u Štokholmu poBeKla je ovc godine nagrade za fiziku dvojici nau-čenjaka, i to prof. Hajzingeru i prol. Šredingeru, Nemcima, dt>k je nagrade za najbolje literarno delo u god. 1l>33
dobio Sloven, slavni ruski pisac emigrant Ivan Bunjin, koji sada živi u I rancuskoj. Bunjin se rodio god. 1870 kao sin siromašne plemičske porodice. Več u svojoj mladosti mnogo je puto-vao po Evropi, Aziji i Africi. Njegovi prvi radovi pokazuju utieaj Čehova i Turgenjeva, čega se medutim brzo oslobada, donevši u rusku literaturu realizma egzotizam, koji u mnogome lici egzotizmu Kiplinga. Svoj sjajni stil, duhovitost i plastičnost dobio je kod Francuza, koje je uvek osobito ce-nio, i čije je velike pisce osobito mnogo čitao. Njegova dela prevedena su na mnoge Strane jezike.
100 godišnjica roden ja Iienry Faw-cetta. Početkom ovc jeseni čitava kulturna javnost Engleske proslavila je 100 godišnjicu rodenja Пепгу Fa\vcet-ta, čuvenog naučenjaka, nacionalnog ekonoma i filozofa. Iako je Fawcett u svojoj 25 godini nesrečnim slučajem oslepio, ipak je nastavio vanrednom energijom svoje študije i postao jedan od najodličnijih engleskih naučenjaka
19	veka. Godine 1863 izdao je svoje epohalno delo »Manual of political ееопоту«, u kome je izneo posve nova gledišta na nacionalnu ekonomiju. Iste godinc bio je izabran i za profe-sora čuvenog univerziteta u Kembridžu. Zbog opšteg ugleda i velikih sposobnosti i pogleda bio je 1865 izabran u parlamenat, gde se je istakao svojim predloži m a u pogledu raznih reforma, naročito socijalnih. Postavši i vrhovnim šefom pošte uvodi mnoge reforme i novitete te izvede modernizaciju po-štanskog saobračaja. Za njegove ve-
Цгт i
Iz uredništva
Prisiljeni da. privremeno, ograni-cimo prostor lista na minimum, i u ovom broju morali smo da izostavimo deo članaka i velik deo vesti iz naših župe. društava i četa, a što čemo objaviti u nerednim brojevima lista. Da bi nam ipak bilo moguče da naročito sve vesti objavljujemo na vreme, molimo da nam se iste šalju u što kračem i sa-žetijem obliku, i da su što aktuelnije.
Slike iz društava i četa. za sada, ne možemo nikako objavljivati.
Bratskim jedinicama Sokol, župe Beograd preporučujemo, da nam sve svoje vesti šalju, prema odredbi župe, jedino preko n je. inače ih ne možemo objaviti.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO CELJE
Letno telovadišče celjskega Sokola na Glaziji
Dne 8. nov. t. 1. se je sestal širši forum akcijskega odbora celjskega Sokola, da pregleda uspeh vsega od zadnje seje izvršenega dela. Načrti posameznih kompleksov letnega telovadišča, ki so bili razobešeni v izložbi veletrgovine br. R. Stermeckega, so vzbudili med širšo javnostjo, posebno med darovalci, prav živahno zanimanje. Iz številnih, toda vsekakor stvarnih kritik k objavljenim detajlom idejnega načrta telovadišča, sklepamo živ interes do te akcije. Ta kritika nam služi v dokaz, da vlada v javnosti veliko razumevanje za sokolsko stvar, kar nam daje zagotovilo, da smemo še nadalje računati na materialno in moralno podporo.
Situacija vseh pripravljalnih del jc že tako daleč, da je akcijski odbor sklenil zaprositi za načelno odobritev stavbnega dovoljenja. S tem je storjen prvi odločilni korak k realizaciji načrta.
Tudi delo nabiranja obveznic za prispevke v gradbeni fond je od zadnje seje do danes prav lepo napredovalo. Prispevali so (številke v oklepaju pomenijo število kamnov po 100 Din):
V drugič je prispeval: Blažon Jakob, davčni upr. v p. (1).
Sodniki in uradniki okr. sodišča: dr. Vidovič Franc, preds. okr. sod. (1), dr. Dolničar Jože, sodnik (1), Božič Jakob, sodnik (1), Brečko Franc, sodnik (1), Lesjak Juro, sodnik (1), Bogdan Jereb, sodni pripravnik (1), Zorka Anton, kanclist (1).
Sodniki in uradniki sreskega sodišča: Nendl Alojz, starešina sres. sodišča (1), dr. Bavdek Jože, sodnik (1), Detiček Mirko, sodnik (1), Autišer Franc, oficijal (1), Tovornik Konrad, zvaničnik (1); nadalje Toplak Henrik, Šemrov Ivan, Kresnik Anton in Januš Franjo skupno (1).
Sresko načelstvo: dr. Ivan Vidmar, sreski načelnik (-)■ Svetina Anton src-ski podnačelnik (2), dr. Anton Sch'vab sreski fizik (4), ing. Marek Ivan, šef gradb. sekcije (3), ing. Komel Anton referent gradbene sekcije (1), šribai Maksim, sreski veterinar (5), ing. Štefani Vsevolod (2), ing. Rihter Ciril (1), Reya Adolf, pristav (1), Kocijan Franjo, sreski' tajnik (1), Orthaber Vinko oficijal (1), Batistuta Josip, uradnik (1), Bradač Rudolf, uradnik (1), Boznik K a-
like zasluge na polju nauke izabrao ga je Glasgovski univerzitet godine 1883 za počasnog doktora. Umro je godine 1884 u 51 godini života.
Hrvoje Macanovič: ŠPORT — SOKOLSTVO Zagreb 1933
U ovoj zanimivoj i poučnoj ras-pravi pisac je obradio odnos sportskog i sokolskog pokreta idejno, organizatorski, historijski i tehnički. Knjigu je odobrilo i preporučilo načelništvo Sa-veza SKJ, odlično je ocenjena od sokolske i ostale štampe. Napose je potrebna prednjacima i prosvetarima za tečajeve i škole, jer nas danas naročito pogada nesklad i nerešeno pitanje medusobnih odnosa sportskih i sokolskih organizacija. U knjigi brata Ma-canoviča su konkretno i potpuno navedeni uslovi za saradnju, prema isku-stvu u Češkoslovačkoj. Knjigu možete naručiti kod pisca: Flrvoje Macanovič, Zagreb, Meduličeva ulica 18 A. Cena je 15 Dinara.
шшашшшшшаашшшшшшшшшвшшшшши
Bradljo,
dobro ohranjeno, kupi takoj Sokol
V	Kranjski gori. — Ponudbe na društvo.
MV||AYA
rol (1), Drugovič Norbert (1), Pavlin Maks, šumar (1), Pleteršek Josip (1), Novak Franc (1).
Učiteljski zbor mestne osnovne šole:	Bizjak	Joško, upravitelj (5 v
vrednostnih papirjih), Zdolšek Bogomir (1), Srabotnik Gvido (1), Gradišnik Stanko (1), Baša Anton (1), Pregel Ciril (1), Prelog Miloš (1), Roš Franc (1), Valenčič Josip (1), Ažman Milica (1), Podboj-Flego Anica (1).
Učiteljski zbor deške in dekliške meščanske šole: Černe Ivan, ravnatelj (1), Miklaver Pavla, upraviteljica (2), Debelak Zofka (1), Grašcr Josip (1), Šegula Pec (1), Janševee Franc (1). Leskovšek Vera (1), Lončarič Marija (1), Tratnik Josipina (1), Črepinšek Blaž (1), Zupan Marija (1), Kovač Mirko (A), Liker Franjo (A), Cilenšek Franc (A), Godicl Rudi (A), Bolhar-Petrič Vera (A), Thakr-Lovrenc Zinka (A).
Drž. trgovska šola: prof. Ažman prof. Bciž, prof. Fink in prof. Lcnassi skupno (1), Dcržak Alojz, šol. sluga (1).
Odvetniki: dr. Hrašovcc Milko (5), dr. Mikuletič (5).
Drž. tožilstvo: dr. Požar Joško, predstojnik: (1).
Uredništvo mestne hranilnice: Mihael Korošec, ravnatelj (1). Sadar Čiro, tajnik (1), Marija Jurman (1), Gregorin Saša (1), Sueher Elizabeta (1).
Uradništvo Ljubljanske kreditne banke skupno (2).
Trgovski in obrtniški nameščenci: Olip Franc (1), Inkret Milka (1), Vah Maks (1), Cokan Avgust (A), Dobršek Lado (1), Škof Franjo (A).
Ostali poklici: dr. Vrhovec Stani-mir, zdravnik (1), Miloševič Eugen, ravnatelj kem. tovarne (2), Šmid Matko, podravnatelj Praštedione (1), Gajšek Nata, bančna uradnica (1), Smid Franjo, civilni geometer (1), Ulaga Anton, trgovec (1), Kroflič Alojz, mesar (1), Cotič Jože, hišnik (A).
Vojno okrožje: Tomšič Radivoje, kapetan 1. ki. (1), Toš Franjo, por. (1).
Vsem bratom in sestram, kakor tudi ostalim darovalcem iskrena sokolska hvala.
Žiipa Cetinje
ŽUPSKI TEČAJ ZA VODE SEOSKIH SOKOLSKIH ČETA
Uprava Sokolske župe Cetinje rešila je 11 okt. t. g. da se održi jedno-mesečni tečaj za vode seoskih sokolskih četa; da tečaj otpočnc 5 novembra, a završi 2 decembra; da ga održi župa o svome trošku. Župa je uz to obvezala čete tla svaki' tečajac mora biti pismen, da boravi na teritoriji sokolske čete, da če se tečajac, posle svršenog tečaja posvetiti sokolskom radu i t. d.
Na ovaj jednomesečni tečaj javilo se oko 40 članova-slušalaca. Tečaj je otpočeo 5 novembra u kasarni 38 peša-dijskog puka »Njegoševog«. Predavanja su otpočcla prema utvrdenom razporedu. Nastavnici tečaja su članovi prosvetnih odbora društvenog i žup-skog s još nekoliko nastavnika, tako-der Sokola, koji čine sokolsku upravu društva i župe u Cetinju.
Svega predaje na tečaju 15 nastavnika Radi vceeg nadzora nad tečajci-ma odredili jc tajnik župe br. Milutin Ivanovič za vodu tečaja. Pored njega
su odredeni dežurni članovi:	Milič,
Durovič i Grujičič.
Prvo predavanje održao je 5 novembra br. Milič Ščepan, iz predmeta »Naši sokolski i jugoslovenski velikani«, o br. dr. Miroslavu Tiršu.
PETODNEVNI ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ ZA DRUŠTVENE PROSVETARE
Župski prosvetni odbor rešio jc da održi petodnevni župski tečaj za društvene prosvetare i to od 15 do
20	novembra t. g. o trošku Sokolske župe Cetinje. Za ovaj tečaj javilo se 30 prosvetara i članova sokolskih društava. Prijave su se primale do 11 novembra. Život u tečaju biče strogo internatski. Raspored predavanja i nastavnika. koji če predavati, sačinjen je i sve pripreme izvedene. Posle svrše-nog tečaja, a u slučaju lepog vremena, poduzeče se izlet s teča jcima na Lovčen, u Budvu i druga mesta Boke Kotorske. Na Lovčenu če održati predavanje o Njegošu br. Trifun Karabaša, profesor gimnazije, a u Budvi br. Milič Ščepan, župski novinar, o Stjepanu Mitrovom Ljubiši.
OSNIVANJE SOKOLSKE ČETE KRALJE
28 oktobra t. g. odobrila je Sokolska župa Cetinje osnivanje Sokolske čete u Kralj ima kod Andrijevice, kao pripadnica Sokolskog društva Andrije-vica.
Osnivanje ove Sokolske čete za-molilo je stanovništvo dotičnog sela Kralja još na svojim zborovima od 24 maja i 11 juna t. g., što jc župa usvojila i obavestila Savez SKJ u Beogradu. Četa ima pokusni rok od šest meseci, počevši od 1 novembra.
Predloženu upravu odobrila je župa imenujuei za članove uprave ovu braču: starešina: br. Lekič Uroš, učitelj; zam. starešine: br. Vasiljevič Vu-ko, sveštenik; tajnik: br. Perovič Ko-stadin, opšt. pisar; načelnik: br. Đuri-šič Miloš, sud. pisar; blagajnik: br. Labovič Milovan, opšt. blagajnik; prosve-tar: br. Vukadinovič Ljubomir, učitelj; zam. prosvetara: br. Zonjk Dušan, učitelj; knjižničar: br. Labovič Svetozar; revizori: br. Novovič Milorad i brat Dragojevič Milonja.
U ovu sokolsku četu upisalo se 52 člana.
TRODNEVNI ŽUPSKI STATISTIČKI TEČAJ ZA DRUŠTVENE STATISTIČARE
Sokolska župa Cetinje rešila je da održi i treei tečaj u toku ovog meseca
—	statistični tečaj, pod vodstvom žup-skog statističara br. Miloviča, žup. sta-tističara. Tečaj če se održati krajem novembra, a obavezan je za sve društvene statističare kao i za sve statisti-čare sokolskih četa. Tečaj se takoder održava o trošku župe.
Kao što sc vidi Sokolska župa Cetinje hoče da postigne željene rezultate u svim pravcima sokolskog rada, i pored toga što su sredstva za izdržavanje župe vrlo skromna i mala. Župi izlaz' ususret materijalnom i moralnem po- j tnoeu ban Zetske banovine br. dr. Aleksa Stanišič i komandant Zetske divizije br. Vojin Maksimovič, div. dene-ral. Ovi visoki funkcioneri u ovoj banovini' svesrdno pomaži: Sokolstvo očc-kujuči plodoiiosan sokolski rad u ovim siromašnim krajevima, koji zaslužuju veču pažnju i pomoč, kako po svojoj prošlosti, tako i po svojoj sadašnjosti.
Š. M.
Kupujte	kod
I. NEŠKTOLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
•189-23
Župa Karlovac
OKROŽNA KONFERENCA
V	ČRNOMLJU
Da se more idejno prosvetno delo smotreno in uspešno razvijati, jc potreben čim tesnejši kontakt med društvi in župo. Naša karlovačka župa je odločila, da bo v to svrho sklicevala v gotovih časovnih presledkih okrožne konference.
Prva okrožna prosvetno-tehnična konferenca se je vršila pri nas dne 5. t. m. v sokolskem domu ob navzočnosti delegatov br. župe in vseh edinic okrožja. Od strani domačega društva je bilo prisotno razen funkcionarjev tudi številno članstvo.
Kot delegati sokolske župe so prišli k nam: br. Sablič Marko, ki je konferenco tudi vodil, s. Zorka Vojnovič -Trkulja, tajnica ŽPO, ter br. Blaškovič Branko, župni načelnik.
Delegati so podali svoja poročila
o	stanju in delovanju v svojih edini-eah. Nekatera poročila delegatov so bila prav zanimiva, poučna in izčrpna ter bodo župi v marsičem v pomoč pri upravljanju edinic.
Bratje delegati župe s svojimi predavanji pa so nam nudili veliko moralno oporo, a najbolj razveseljivo je to, da na konferenci sc prav prepriče-
valno manifestiralo složno sodelovanje tehničarjev in prosvetarjev, kar mora roditi najlepše uspehe za Sokolstvo. Ob tej priliki se jc opetovano podčrtavala ogromna važnost našega doma, za Sokolstvo v Beli Krajini, kjer nam je podana možnost sestajati se v br. sokolskem krogu ob takih in sličnih prilikah.
Odločitev bratske župe glede prirejanja okrožnih konferenc z veseljem pozdravljamo ter smo prepričani, da se bo tako uspešnejše nadaljevalo delo započeto v bratskem Savezncm prosv. odboru.
Kolikor vemo, se bo prihodnja konferenca vršila v Metliki.
G. K.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO JAGODI NA
Ovdašnje Sokolsko društvo či'ni velike pripreme za proslavu državnog i sokolskog praznika 1 decembra.
Prema več sastavljenom programu, toga dana pre podne ovdašnje četničko udruženje, koje broji 200 svojih agilnih članova, osvetiče društvenu zastavu, koja je izradena od svile i teškog črnog atlasa. Zatim če Sokolsko društvo održati' svoju svečanu akade-miju s odabranim programom i izvršiti prevod članstva iz nižih u više kategorije.
Uveče če se održati svečana sokolska priredba s vežbama članova sviju kategorija i igrankom. Tako isto ovo društvo tom prilikom predaee na svečan način diplome svojim velikim do-brotvorima za učinjenc usluge i datu pomoč i to: Ja^odinskoj žensko; podružnici, br. Tihomiru J. Stanojeviču, bankaru-izvozniku iz Jagodine, i sestri Mariji Nikolič-Krčinki iz Jagodine.
Sokolsko društvo u Jagodini, jedno je od najnaprednijih društava u Pomo-ravlju. Ono danas broji oko 790 čla-r. o v a sviju kategorija. Jedina mu jc smetnja što nema sopstvenog doma, ali i tu smetnju ono če do iduče godine otkloniti, jer če na proleče otpo-četi sa zidanjem svoga doma, za koju y: s vrh-; obezbedeno zemljište na vrlo k p o m mestu u varoši, a tako isto prikupljeno jc do sada oko 150.000 Din.
U ovdašnjoj sokolani 12 t. m. održao je predavanje br. Savo Toholj, profesor Učiteljske škole o životu i radu velikog sokolskog radnika brata Cngelberta Gangla, I zamenika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koje je bilo dobro posečeno.
Takova ista predavanja su odražata u sokolskim četama u Majuru, G. Štip-lju, šuljkovcu i Trešnjevici.
L. P.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA
Preteklo soboto jc vprizorilo Sokolsko društvo Dolnja Lendava Kreftove »Celjske grofe«. S precejšnjim nezaupanjem je sokolska javnost in tudi ostalo občinstvo spremljalo malo drzen korak režiserja brata Kokolja. Toda ta je kot režiser, inscenator in igralec v vlogi Hermana pokazal, da je lendavsko Sokolsko društvo središče vsega prosvetnega gibanja in kot tako razpolaga tudi z izbornim materialom. Pri noben' oderski prireditvi še ni bili: dvorana v »Kroni« tako nabito polna kot to pot. Nezaupanje, ki je navdajalo marsikoga, se je spremenilo v največje zaupanje. Presenečeni nad podajanjem vsebine so sledili navzoči čez polnočno uro v grobni tišini. Tokrat je bila publika res idealno hvaležna in gotovo je tudi to vplivalo na igralce, da so tako dovršeno nastopili.
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO MOSTAR Proslavi 30 godišnjiee
Gotovo istodobno osnovano je 1903 godine u Mostaru Srpsko gimna-stičko društvo »Obilič« i Hrvatski So-ko. Oba udruženja, od kojih je prvo 1909 godine promenilo ime u Srpski Soko, radila su odvojeno sve do po-četka svetskoga rata kada su oba ras-turena. Godine 1919 su se oba ujedi-nila u jedinstven Jugoslovenski Soko. Ove godine slavljena je 30 godišnjica sokolovanja u Mostaru.
Kao znak priznanja za rad Sokolstva u Mostaru darovao je Njegovo Veličanstvo Kralj zastavu Sokolskom društvu Mostar. Sokolsko društvo Mostar darovalo je takoder zastavu svome naraštaju kao i naraštaju Sokolske čete Baecviei u znak priznanja, što je naraštaj te čete prvi istupio na jav-nom času.
Da bi proslava 30 godišnjiee društva i razvijanje zastave što bolje uspelo izabran je naročiti odbor za proslavu s pretsednikom bratom dr. Nardelijcm.
Prvi deo proslave počeo je na 6 septembra o. g. na rodendan Nj. Vis. Prestolonaslediika Petra i trajao jc do 10 septembra o. g. Toga dana u 10 sati otvorena je sokolska i poljoprivredna izložba. Izložbu je otvorio nakon pozdrava pretsednika odbora za proslavu izaslanik Nj. Vel. Kralja general Vladimir Miloševič. Izaslanika dočeka-lo je članstvo društva i članovi čete
Vihoviei-Rudnik. koji su došli u po-vorci u kojoj su učestvovali 272 člana -ce. Izloženi su bili svi predmeti koji zasecaju u istoriju Sokolstva u Mostaru za poslednjih 30 godina. Bile su tu zastave, diplome, fotografije, plakati priredaba, značke, spomenice, grafikoni, novinski isečei. emblemi, table i drugo. Sokolske su čete izložile voče, povrče, razno semenje i ručne radovc. Ocenjivački odbor odredio je nagrade najboljim izlagačima. Izložba je bila otvorena do kraja proslave, a pose-tilo je nekoliko hiljada osoba i 1900 učenika i učenica mesnih škola. Izložba je uspela u svakom pogledu. Priznanje su odali i oni, koji nisu prijateljski raspoloženi prema Sokolstvu.
U veče istoga dana formirana je povorka i bakljada kroz grad u po-čast rodendana Nj. Vis Prestolonaslednika Petra, u kojoj se učestvovala pored sokolskog članstva i sva kulturna i nacionalna društva grada Mo-stara. Pozdravne govore održali su u ime grada načelnik Fejič, u ime Jadranske straže dr. Božič, a u ime Gaj-reta profesor Alikalfič.
Dne 7, 8 i 9 septembra održane su utakmice za prvenstvo župe svih kategorija društava i četa prvaka društava Sokolske župe Mostar.
U nedelju 10 septembra krenula jc povorka Sokola na Rondo.
U povorci je učestvovalo 5 društvenih i 11 četnih zastava; članova društava u odori 90, sa značkom 44, članova četa na konjima 31,_^ ostalih 304; članica društva u odori 27, članica četa 22, muškoga naraštaj a društva 29, četa 84, ženskog naraštaja društva 52, četa 8, muške dece društva 42, četa 27, ženske dece društva 49, četa 21. Ukupno 786.
U povorci su išle pored vojne muzike Jadranske divizijske oblasti još i glazba Sokolskog društva Vela-Luka i čete Vihoviči-Rudnik.
Razvijanje zastava obavljeno je na Rondou, gde se je iskupilo nekoliko hiljada gradana. Svečanost je otpočela pozdravnim govorom pretsednika odbora za proslavu dr. Nardelia. Na pozdrav je odgovorio izaslanik Nj. Vel. Kralja general Miloševič, nagla-sivši počast koja je ucinjena Sokoli-ma Mostara i pozvavši ih da u radu istraju.
Nakon što je razvio društvenu zastavi!, i ukucao čavle Njegovih Veličanstva Kralja i Kraljice, te Prestolonaslednika Petra, predao je zastavu društvenom starešini bratu dr. Borši-ču. Starešina se je zahvalio i zamolio gospodina izaslanika da bude tumae odanosti i vernosti Sokola društva Mostar N j. Vel. Kralju. U lepom govoru izneo je odnos Sokola prema Nj. Vel. Kralju. Zastavu je starešina predao zastavniku bratu Kanaetu, koji je položio zavet. Nakon toga razvijenc su i ostale zastave: naraštaja društva Mostar i čete Bačeviči. Osim toga_raz-vijene su takoder zastave četa Žito-misliči. koju predaje darovalac i kum brat Gojko Dokič, te zastava čete Hodbina, koju je predala kuma sestra Petkovič u ime svoga muža Milana Petkoviča, koji jc otsutan, a darovao jc četi zastavu. Nakon razvijanja zastava govorio jc starešina župe brat Čedo Milič iznevši u svom govoru program sokolskog rada, podvukavši naročito rad Sokola na selu.
Iza toga su prodefilovali Sokoli na čelu za zastavom Njegovog Veličanstva pred izaslanikom generalom Miloševičem, a zatim je povorka pro-šla kroz grad.
U povorci je nošena i istorijska zastava bivšeg Hrvatskog Sokola.
Posle podne održana je javna vež-ba. Broj vežbača najbolje pokazuje koliki je trud uložen da proslava što bolje uspije. Na javnoj vežbi istupilo je od strane četa 180 članova, 19 članica, muškog naraštaja 64, ženske dece 10, muške dece 27.
Od strane društva 22 starija člana. 48 ostalih članova, 32 članice, muškoga naraštaja 28, ženskog naraštaja 36, muške dece 42, ženske dece 49. Ukupno 535 vežbača. Najzriatnija točka bila je simbolička vežba celokup-nog članstva društva Mostar u kojoj su vežbale sve kategorije društva Mostar skupa sa starijom bračom. Vež-balo je zajedno 237 vežbača. Trucl je krunisan uspehom, jer su sve točke, a naročito vežbe ženskih kategorija i članstva četa, vanredno uspele. Poset je takoder bio rckordan. Uveče je održana u gimnazijskom dvorištu akademija, koja je i unatoč lošem vremenu
i	jakom vetru uspela.
Time jc završen glavni deo proslave. Definitivno če se proslava za-vršiti 1 decembra o. g. Pripreme su več u toku. Mostar jc tih dana do-živeo retko uspelu svečanost, koja je vidno manifestovala snagu Sokolstva u Mostaru i oko Mostara.
SOKOLSKA ČETA FATNICA
22 oktobra Sokolska četa u Fatni-ci kod Bilečc obavila jc osveštanje četne zastave, koju je četi podario Šarc-nac M ato, težak iz Davidoviča.
Več rano ujutro vijorilo su se stotine trobojnih zastavica, koje su dava-lc draži izglecl ovome ubavom mestan-cu.
Ujutro bila je budnica, a zatim zbor članova čete. Zatim jc pesma sta-sitih hercegovačkih seoskih momaka
vršuje sc filmskim prikazivanjima, kao na pr. slike iz stare Helade, moderna olimpijada, gimnas tička i sportska tak-mičenja, krvotok i sl. Sve se kategorije spremaju za prvi javni nastup u novom
i devojaka odjekivala Fatnicom i pozivala narod iz okoline. da se skuplja i da vidi svečanost kakvu još nije glc-dao u ovoj sredini. Svečanosti pored stanovišta iz Fatnice i okolnih sela prisustvovali su izaslanici društva bi-ledskog na čelu sa starostom bratom Lučičem Mirkom i susedne čete Do-bar Polje, koja pripada društvu sto-Iačkom. Divin, Meka Gruda i planska četa.
Osvečenjc zastave izvršio je mesni sveštenik br. Kadunovie Simon, ko-ji je posle osvečenja održao vrlo lep patriotsko - moralni govor. Po tom je izvršio verski obred j vrlo lepim kratkim govorom pozvao prisutne na slogu i uzajamnu ljubav br. Dreeo Šačir, imam iz Plane. U ime društva bileč-skog zahvalio sc darodavcu i četi na radu dr. Sučič s vrlo jgzgrovitim govorom. Naročito je svojim govorom zainteresovao prisutne mesni učitelj Čulatič, koji je u svom govoru ocrtao značenje ovog dana i žrtve koje su palc za slobodu i ujedinjenje našeg naroda. U ime čete Divin govorio je brat Ljubomirac Blagoje. On je u vrlo lepom govoru izneo značaj zastave za vreme rata. Potom je povorka prošla kroz Fatnicu kličuči Kralju i Kraljev-skom domu.
Župa Novi Sađ
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJEVI
Sokolska župa Novi Sad u jese-njem roku ove godine priredila je 1 održala dva župska prednjačka tečaja, jedan za članove, a drugi za članice i to:
1) IX župski prednjački tečaj za
Posle podne oko 2 časa bila je
javna vcžba svili članova mesne kao susednih četa.
SOKOLSKA ČETA OSTROŽAC
Sokolska četa 11 Ostrošcu održala je 11 nedclju 22 oktobra svoj javni čas kojim je postigla i zabeležila još jedan uspeh u svom sokolskom radu Tog dana održan je i Dan blagodarno sti Bogu popraecn s verskim obredima pravoslavnog i muslimanskog svečeni ka.
Javni čas otvorio je lepim rečima zamenik starešine brat čurič pozivaju-či ostalu 'oraču okupljcnu u ovoj četi da i dalje porade i bratski saraduju s upravom u njezinom svetom sokolskom radu.
Sokolska četa u Ostrošcu svojim skromnim, ali plodnim radom upuče-nim izgradnji sok. misli u svom kraju zabeležila je nekoliko lepih uspeha i oni če joj u njezinom budučem radu poslužiti kao potstrck za mnogo za-mašnije uspehe. Tako je ovih dana osnovala i svoju Streljačku sckciju ispu-nivši prethodno uslove, koje omogu-čavaju opstanak takvih sekcija, te če uskoro početi raditi i na širenju stre-Ijačke veštine medu svojim članstvom
čicama 1, laka atletika 5, vežbanje na spravama (vratilo, razboj, konj i kru govi) 10, skokovi 2, penjanje 1, novi smerovi 1, ritmičko vežbanje 2, vija-ča 1, lestve 1, vežbanje na gredi 2, raz ličitosti 1, skupine 1, otpori 1, pesni Čanje 6, gimnastioke igre 2, odbojka 2. prednjak kao vaspitač 1, svrha časa 1 sudenje kod utakmica 1, estetika 1, praktično vežbanje i vodenje odelje-
\ župski prednjački tečaj Sokolske župe Novi Sad od 3—17 oktobra 1933
X župski prednjački tečaj Sokolske župe Novi Sad od 19—28 oktobra 1933
članove Sokolske župe Novi Sad, pri-reden je u Novom Sadu od 3 do 17 oktobra 1933 g. (15-dnevni).
Učcsnika na ovom tečaju bilo je 36, od kojih po zanimanju: učitelja 4, činovnika 13, studenata 4, trgovaca з’ zanatlija 6, privatnika 2, seljaka 2, radnika 1 i vojnika 1.
Sa društvenim i okružniin tečajem bilo je 19, a s društvenim prednjačkim ispitom bilo je 16 učcsnika.
Na ovom tečaju predavani su ovi predmeti: sustav 2, metodika 3, proste vežbe 8, Strojeve vežbe 8, vežbe s palicom 2, vežbe s čunjevima 2, s bu-
nja (dece, naraštaja i članstva, kao i početnih društava) 13, anatomija, fiziologija i higijena 3, prva pomoč 2, ideologija 2, sokolska prosveta 1, isto-rija 2, literatura 1, organizacija 1, administracija 1, statistika 1, vodenje blagajne 1 čas, svega 97 časova. Dnevno se radilo 7 časova, a nedeljom 3 easa. Osim toga učesnici tečaja morali su uvečc pohadati vežbanje u Sokolskom društvu Novi Sad, radi prak-tičnog uvežbavanja.
2) X župski prednjački tečaj za članice Sokolske župe Novi Sad, pri-reden u Novom Sadu od 19 do 28 oktobra 1933 god. (10-dnevni).
Župski prednjački tečaj Sokolske župe Vel. Bečkerek od 15—29 sept. 1933
LJčesnica na ovom tečaju bilo je 33, od kojih po zanimanju: učiteljica II, studentkinja 3, činovnica 4, zanat-lija 1, trgovac 1, domačica 13.
S društvenim i okružnim tečajem bilo je 13, a s društvenim prednjačkim ispitom bilo je 8 učesnica.
Na ovom tečaju predavani su ovi predmeti: sistem 2, metodika 4, proste vežbe 5, ritmičko vežbanje 10, narodna kola 2, Strojeve vežbe 5, palice 1, buzdovani 3, bučice 1, laka atletika 2, skupine i različitosti 1, igre (za decu sa i bez sprava) 5, odbojka 2, vežbanje na gredi 2, vežbanje na spravama 4, vijača 1, lestve 1, praktično vežbanje i vodenje (dece, naraštaja i članica) 12, prednjački zbor 1, utakmice i suđenje 1, estetika 1, organizacija 1, ideologija 1, prosveta 1, govor pred vrstom 1, istorija i literatura 1, anatomija i fiziologija 1, higijena 1 i prva pomoč 1; svega 75 čaova. Dnevno se radilo 8 časova.
Nastanba i ishrana tečajnika za oba tečaja bila je zajednička, jer je župa u naj mila jedan veči stan u ko-jem su upriličene ove zajedničke na-stanbe.
Oba ova tečaja završena su s vrlo dobrim uspesima. Disciplina na istima bila je uzorna, a svi tečajnici bili su savesni i marljivi u radu.
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. FUTOG f Sestra Sofija Ninkova
Sokolsko društvo Stari Futog za-desila je velika žalost, jer se ovih dana borila sa smrču i najzad ispustila svoju mladanu dušu sestra Sofija Ninkova. Ista je bila vrlo agilna i savesna clanica ovoga društva. Spremala je decu Sokole, a i sama je vežbala. Ali ne-umitna smrt otrgnula je u cvetu mladosti. Na sam dan pogreba pored bra-ce Sokola i ses. Sokolica učestvovala su skolska deca Starog i Novog Futo-ga i iz mesta, gde je bila prvi put učiteljica u Rumenki, s njihovim nastav-nicima. U crkvi se od nje oprostio br. Doka Nikolič, paroh iz St. Palanke. Pred crkvom oprostio se br. starešina dr. Đorđe Topalov, iznoseči njen vredni rad na sokolskom i prosvetnom polju. Zatim se oprostio od nje u ime Sreskog^ učiteljskog udruženja br. Ste-van^ Bošnjak, a na samom groblju pri spuštanju u grob br. upravitelj škole Veselin Marijanski.
Soko kao i druge ustanove prilo žile su pokojnici vence, a deca zasula su grobnicu cvečem.
Duboka žalost obavila je celokupno društvo kao i selo. A mi u sestri Sofiji gubimo jednu vrednu članieu vežbačicu i aktivnu radnicu u našem sokolskom podmlatku.
Neka je sestri Sofiji večan spo men i laka crna zemlja!
Župa Niš
ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ
4, 5 i 6 novembra o. g. održan je u Nišu vrlo uspeli tečaj za proSvetare sa teritorije ove župe. Na tečaju je bila zastupljena 31 jcdinica (12 društava i 19 četa) s 40 učcsnika iz društava: Niš, Pirot, Zaječar, Bor, Soko Banja, Vlasotince, Kraljevo Selo, Prokuplje, Boljevac, Krivi Vir. Caribrod, Lebane
1 iz četa: Sičcvo, Kamenica, G. Mate-jevac, Krupac, Pctrovac (pirotski), Be-rilovac, Stanjanci, Vel. Jovanovac, G. Držina, Sukovo, Vel. Izvor, Vratarnica, Trgovište, Pctrovac (prokupački), Ra-jac, Rujište, G. Zuničje, Katun, Subo-tinac. Po položaju u Sokolstvu Mio je: 16 prosvetara, 5 članova prosv. odbora, 1 starešina čete, 3 tajnika društva ili čete, 7 načelnika(ca) društva ili čete, 5 prednjaka (vodnica), 1 član uprave društva, 2 činovnika župe i društva. Po zanimanju bilo je: 18 učitelja(ca),
6 činovnika državnih i opštinskih, 4 zemljoradnika, 2 profesora, 2 zanatlije,
2 študenta, 1 svr. dak učiteljske škole,
1 gimnazist, 1 trgovac, 1 oficir i 1 dak Trgovačke akademije.
Predavači na tečaju bila su brača: dr. Vlad. Belajčič, dr. Niko Mrvoš, Radovan Dimitrijevič, Milenko Markovič, Hranislav Gvozdenovič, Mladen Marinkovič, Stojan Anastasijevič, dr. Ž. Dimitrijevič, Ivan Tomašič, a njihova predavanja obuhvatala su sve momente sokolskog prosvetnog rada.
Osim ovoga, slušaoci su 4 XI potili koncert Skopskog pevačkog društva »Vardar«; 5 XI večernju pretsta-vu Narodnog pozorišta Moravske banovine (»Beograd nekad i sad«); 6 XI po podne održana je prosvetna konfe-rencija, na kojoj su pretresana mnoga prosvetno-sokolska pitanja, kao i kritika samog tečaja, uz aktivno sudelo-vanjc prisutne brače, a zatim su razgledane znamenitosti Niša.
Tečaj je vodio župski prosvetar br. Milenko Markovič, profesor.
Župa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO
Priprave za prvodeccmbarski sokolski praznik u punom su tečaju. Prosvetni odbor priređuje prosvetni tečaj za nove članove, koji se sastoji od če-tiri predavanja. Svako predavanje za-
sokolskom domu na akademiji, koja če biti početkom decembra.
Izgradnja sokolskog doma je toliko uznapredovala, da se dvorana več može donekle upotrebljavati za svako-dnevni rad. Stoga smo naumili na sokolski praznik, na 15-godišnjicu držav-nog ujedinjenja, na svečani način otvo-riti naš novosagradeni dom, premda još uvek nije potpuno dovršen. Time če trgovište Valpovo doči do jedne nove prikladne javne dvorane za priredbe, a Sokolsko društvo če biti potpuno ne-zavisno u svom radu na odgajanju novih pokoljenja valpovačke omladine.
Župa Sarajevo
SOKOLSKA ČETA GOR. VAKUF
Ova četa priredila je na 8 nov. o. g. selo s nastupom. Najprc je s. Marija Reič, učiteljica, održala predavanje »O štednji«, koje je bilo vrlo lepo obra-deno. Zatim je učenik Manovič dekla-movao pesmu: »Sokoli smo«, a onda je održao predavanje »Jugoslovenska ideologija i Sokolstvo« brat Ahmet Sadi-kovič, star. Sokolskog društva u Bugojnu. Predavanje je bilo u svakom pogledu vrlo dobro i na višini. Iza toga je bio nastup podmlatka, koji je primerno odvežbao svoje vežbe. Zatim je na-stupio naraštaj, pa članstvo. Vežbali su primerno vežbe, koje če se vežbati 1934 god. na sletu u Sarajevu i Zagrebu. Iza svega bio je srečolov. Čitavo veče svi-rao je četni tamburaški zbor. Priredba je uspela u moralnom i materijalnom pogledu.
Župa Sušak - Hi jeka
SOKOLSKO DRUŠTVO KRALJEVIČA
Sve naše kategorije marlijvo se spremaju za proslavu l decembra. U tu svrhu održavaju se svake subote kratka sela, koja su dobro posečivana. Tako ih je do sada održano nekoliko na koji-ma su predavali br. Kaponi »O Čehoslo-vacima i Češkoslovačkoj«, br. Modru-šan »O Sokolstvu i Otadžbini«. Prema programu prosvetnog odbora ovoga društva proslavljen je 12 novembar tako, da je podmladak igrao poz. alego-rijski komad Vilinsko kolo, poznatu aleg. sliku, koja se dešava na Učki s prigodnim predavanjem o našim kraje-virna pod tudinom. Za ovu tužnu proslavu vladao je u mestu živ interes ne samo u redovima Sokola več i u redo-vima gradanstva.
Sasvim je razumljivo da su se Kraljevčani ovoj tužnoj proslavi u velikom broju odazvali i time proširili našu ide-ju. Na proslavi uzeo je učešča i peva-čki otsek podmlatka, koji je pevao sokolske pesme i poznatu istarsku himnu »Krasna zemljo«.
25 ovog meseca davače naše društvo zabavno poz. veče, kada če se da-vati »Narodni poslanik«, sve prema programu društvenog prosvetnog odbora.	A.	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Prilikom II sleta Sokolstva na Jadranu ove godine u Sušaku dali su članovi Sokola Rab naročiti poticaj za sistematsko gajenjc veslanja u sokolskim društvima, kada su naime članovi Sokola Rab pošli iz Raba na slet u Sušak s dva čamca, a o čemu je bilo več pisano i u Sok. glasniku. Ovih dana pak sti-gle su diplome Sokolske župe Sušak-Rijeka za pobednikc veslače i za pobudnike sokolsku decu mušku i žensku u plivanju. Diplome su podeljene u vcli-koj dvorani Sokolskog doma Miroslava Tirša u Rabu na svečanom društvenem sastanku svega članstva. Nakon bira-nih reči br. starešine Mahača, diplome je podelio br. načelnik Bačič. Lepa je to bila sokolska svečanost, a na licima naročito muške i ženske dece čitala se je sokolska radost i sokolski ponos. Iz-gradnjom dvaju naročitih čamaca s po šest vesala za članstvo i s po 12 vesala za naraštaj i decu, nastaviče se sistematskim gajenjem veslanja u sokolskim društvima na našem Jadranu!
Župa Varaždin
IV ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ
Od 19 do 29 oktobra o. g. održan je u Varaždinu četvrti župski prednjački tečaj. Tečaj je polazilo 37 članova i 9 članica, iz 17 društava i 20 četa. Po za-
Naš pravi domači ixdelek
483-15
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ
Proslavljajuči petnaestgodišnjicu proboja solunskog fronta i ujedno dan oslobodcnja od tudinskog tutorstva, priredilo je društvo dne 29 oktobra ove godine u dvorani »Nehaj« sokolsku akademiju.
Pošto je Gradska glazba otsvirala državnu himnu, govorio je br. D. Tomašič i u glavnim potezima izložio po-stanak solunskog fronta. Istaknuvši čas-nu zadaču, koju su nevidenim naletom izvršili udruženi jugoslovenski borci pod vodstvom Nj. Vis. Regenta Aleksandra. osvrnuo se na sadašnjicu i na-glasio krepku našu veru u vrhovnoga Kormilara naše države i u neslomivu snagu celoga naroda. Na poziv govornika da se s poeitanjem poklonimo se-nama neumrlih zatočnika narodne slo-bode zaorilo je dvoranom klicanje »Slava!« Zatim su razne kategorije izvodile redom sokolske vežbe uz pratnju Grad-ske glazbe. Na čast brači tehničarima valja istaknuti da su sve vežbe bile vrlo dobro pripravljene i izvedene, pa su ih gledaoci popratili srdačnim odobravanjem. Izmedu vežbi iskazala se jed-na naraštajka deklamacijom pjesme Gj. Glumca »Kolo« i od srca pregovorila svima prisutnima pozivajuei braču u složno narodno kolo. Napoleon je prikazana drama D. Andclinoviča »Slijep-ci«. Potresna slika jedne stare graničar-ske porodicc u Zagrebu, koja baš na dan 28 oktobra 1918 god. sluša s jedne Strane zanosnu narodnu manifcstaciju na Markovu trgu, a ujedno doznaje za junačku smrt najmladega sina u borbi protiv tuđina, pa dolazi do prečiščenja i izmirenja — izvedena je vrlo dobro.
Sve u svemu, jedna uspela priredba.
SOKOLSKO DRUŠTVO SELCE
Naše je Sokolsko društvo dne 29 oktobra svečano proslavilo 15-godišnjicu narodnog oslobodcnja. Toga dana prc podne u 10 sati 11 prostorijama osnovne škole održano je predavanje, a zatim je bilo nekoliko deklamacija. Predavanje je održala s. Andela Glavan, agilna učiteljica osnovne škole, u kome sc ukratko osvrnula na patnje našega naroda pod tuđinom i podvukla njego-vu stalnu težnju za slobodom, koju naši junači — mučenici izvojevaše pobe-dom neprijatelja na Kajmakčalanu, Ko-lubari i Ceru. Deklamacije izvela su de-ea iz podmlatka odnosno daci osnovne škole, što ih naueiše vredne učiteljice ss. A. Glavan i D. Vukelič i to pesme: »Novo pokolenje« — od A. Šantiča; »Zvone zvona« — od J. Kraljiča i »Mo-litva« — od VI. Nazora. Zatim m. i ž. naraštaj, te m. i ž. deca otpevaše nekoliko prigodnih patriotskih pesama, pa s »himnom« i klicanjem Domu Karador-dcviča završismo ovu lepu proslavu, koja je po članovima i prijateljima Sokolstva bila odlično posedena.
nimanju bilo je 19 učitelja i 9 seljaka, a ostalo su daci i trgovački pomočnici. Tridesetoriea tečajnika bila su na stanu i ishrani o župskim trošku. Predavanja su bila praktična i teoretska, dnevno od 8 do 12 pre podne i 2 do 6 sati posle podne. Svega je održano 78 časova.
10-dnevni župski prednjačkia tečaj od 19—29 oktobra
■KM ROSI J A - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ® BEOGRAD llllllllllllll
Predavali su braea: Z. Šuligoj, Hcl-čić, Deduš, J. Kovačič, L. Zima, dr. Posmodi, dr. Rozgaj, dr. Milčetič i Bosa-nac N., te sestre M. Šteh i E. Semrekar. Predavanja su održavana u sokolani, na sokolskom letujem vcžbalištu, na stadionu S. K. »Slavija« i u prostorija-ma риекоц sveučiiišta. Tečajnici su pregledali i tekstilnu fabriku. Na koncu tečaja podeljena su polaznicima uvereuja, a održano je i oprosno veče kome je prisuetvovao, osim starešinstva i načel-ništvo župe, odbor matično'* društva sa starešinom bratom Novakovičem.
ŽUPSKO LUTKARSKO POZOR1ŠTE
Odmah nakon osnutka župskoi* prosvetno** odbora dao je tadanji pret-sednik ŽPO brat ilr. Milčetič inieijativu da se osnuje župsko lutkarsko pozori-5te da tako prosvetni odbor i na ovaj način vrši svoj zadatak i u sokolsko krilo privuče naše najmlade. Nakon što su brat 1. Špoljar i sestra Л1. Steh pro-<Ii lutkarske tečajeve i nakon svladanja svih materijalnih poteškoča dovršio je brat Anton Zima lepu i veliku pozor-nicu, pa se je- več u nedelju 12 novembra o. s*, mogla prirediti prva pretstava.
Poset prve pretstave bio je neoče-kivan. Iako je odredena samo jedna pretstava, u 5 sati posle podne morala se je davati i druga, a još uvek je pred velikom gimnastičkom dvoranom nove osnovne škole stajalo mnogo dece, ko-ja nisu mogla prisustvovati dvim pret-stavama.
I retsednik ŽPO brat Deduš održao je pred prvom pretstavom kratko predavanje o značenju lutkarskog pozori-šta, a nakon toga recitovala je jedna »lutka« prigodno slovo. Davala se jo poznata priča »Ivica i Marica«, sastav-Ijena po raznim autorima u 6 slika. Režijo je vodio brat Špoljar, a tehničke radnje brat A. Zima. U samoj igri su-delovale su sestre Šteh, Repalust, Grašič, Rokič i Gici, te brača Sabljak, Rak, Kovačič i Kalbač. Igru je pratio orke-star sokolske muzike pod ravnanjem brata Vaneka.
Igra je oduševila ne samo malu bra-ču i sestrice, več i odraslu publiku, koja je oduševljeno pozdravila prvu pretsta-vu lutaka i ako je koja od njih malko pokročila i po zraku.
Lutkarski otsek marljivo vežba i daljne komade, koji če se nakon reprize »Ivice i Marice« davati svake nedelje.
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEC
Dne 4 XI izvela je ovdašnja Sokolska diletantska družina s velikim uspehom »Narodnog poslanika« od Brani-mira Nušiča. Pred mnoštvom publike odigrali su dobro uvežbani diletanti svoje uloge uz buran aplauz i opče zadovoljstvo. Treba napoee spomenuti, da su ovog puta bile pojedine uloge vrlo dobro porazdeljene, a maskiranje bilo je upravo savršeno.
Posle diletantske pretstave, prire-deno je u isto j dvorani oprosno veče u počast s. Andeli Glas, koja odlazi iz Ivanca u Golubovac za upravnicu ta-mošnje pošte. Brat Edo Janaček u evom lepom govoru oprostio se od nje u ime Sokolskog društva, iznoseči opširno nje-zinu požrtvovnost i ustrajni rad u društvu. Zabava je protekla u veselom ras-položenju, kome se mnogo doprineo i novo osnovani dez-bend, koji je svojom skladnom glazbom ostao do zadnjeg časa neiserpiv i neumoriv.	V-č.
OTVORENJE SOKOLSKOG DOMA U VARAŽDINSKIM TOPLICAMA
U lepom letovalištu i lečilištu Varaždinskim Toplicama, održana je 5 novembra o. g. veličanstvena nacionalna svečanost; kako ve ovo mesto još ni j e doživelo. U prisustvu velikog broja se-Ijaštva, vatrogasaca, Sokola, Streljaeke družine i ostalih organizacija, otvoren je i posvečen sokolski dom. To je drugi dom, koji je u roku od tri nedelje otvo-ren na teritoriji varaždinske župe. Uz obilnu pripomoč Savske banovine i br. Savcza te dobrovoljnim darovima uspelo je neumornoj brači iz Var. Toplica da u kratko vreme saviju vlastito gnezdo.
Unatoč ružnom vremenu, koje je vladalo do prod samu svečanost došli su na tu proslavu zastupnik bana br. dra Peroviča brat ing. Bouček, narodni poslanik br. Andrija Jovan, gradski načelnik iz Varaždina, br. Stjepan Novakovič, banski večnik br. Vid Brckan, šef doma narodnog »dravlja br. dr. Posmodi, sreski načelnik br. Markovič, opštin-ski načelnici brača Horvat i Šetrek. 2u-
pu su zastupali brača Belčič, dr. .Š ant el i Z. Šuligoj. U večem broju došli su Sokolsko društvo iz Varaždina i čete iz Svibovca, Jakopovcc-Kaštelanca i Lju-beščice. Napose je upala u oči ova po-tonja s velikim brojem članova u krasnim narodnim nošnjama.
Čitavo jc kupališno mesto bilo oki-čeno barjacima, zelenilom i slavolucima.
Uz pratnju vatrogasne muzike sti-gla je velika povorka pred sokolski dom, gde je sve prisutne pozdravio starešina domačeg društva brat Stegnišek. Iza njega govorio je zastupnik bana br. ing. Bouček. On je u vrlo lepom govoru istaknuo važnost sokolskih domijva, koji su velika tekovina svega Sokolstva i ccloga naroda. Iza njegovog govora ot-svirana je himna. Kad se je stišalo odu-ševljenje naroda obavljen je crkveni obred blagoslova novoga doma, koji su izvršili župnici gg. Hajdukovič i Lesjak. Ova lepa pažnja tih narodnih svečenika pobudila je ugodno raspoloženje.
Nakon svršenog čina održali su govore starešina varaždinskog društva br. Novakovič i starešina župe brat Belčič. Društveni tajnik, brat Banek pročitao je brzojave, kojima ovu svečanost po-zdravljaju: Sokolski savez, I zam. savez. starešine brat Gangl, brat Halužan i drugi.
S ove svečanosti odaslani su pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju, starešini Saveza Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, banu dru Peroviču, kumu dru-štvenog barjaka br. Petru Živkoviču i bratu Ganglu.
Nakon toga održan je zajednički ručak na kome su održali govore brača: Stegnišek, ing. Bouček, Belčič, Jovan dr. Samobor, dr. Šantel, Šifman, župnik Lesjak, sestra Brknjač i drugi.
Posle podne održana je u novoj sokolani vrlo uspela akademija. Na istoj nastupile su razne vrste domačeg društva pod vodstvom načelnika brata Še-bešiča i načelnice sestre Štimec, članovi i deca sokolske čete Svibovec pod vodstvom brata Ružiča, te članovi i članice iz Varaždina pod vodstvom brata Z. Šuligoja.
Novi sokolski dom bratskog društva u Varaždinskim Toplicama neka postane žarištem novih, fanatičnih generacija, koje če svagde i u svako doba znati da stoje na odbrani svog Kralja i svoje države.
Ž.upa 'Zagreb
DVA PROSVETNA TEČAJA
Prosvetni odbor župe pozvao je članove i članice zagrebačkih društava na osmodnevni prosvetni tečaj od 5 do 12 novembra, za koji sc prijavilo 46 polaz-nika iz društava I, II, III, JV i iz društva Sesvete. Tečaj je bio večernji, a nedeljom radilo se pre podne. Tečaj je vodio pretsednik ŽPO br. Hrvoje Ma-canovič. Na tečaju su održana sledeča predavanja: H. Macanovič: »Bitno u Sokolu«. — I. Stari: Istra i Jugoslavija«. — M. Katič (Samobor): »Glazba u Sokolu«. — H. Macanovič: »Društveni P. O«. — Ing. S. Han: »Sokolska misao
(I)«. — H. Macanovič: »Sokolska štam-pa«. — Ing. S. Han: »Sokolska misao«
(II). — dr. O. Gavrančič: »Sokolstvo i vera«. -— dr. O. Gavrančič: »Soko i politika«. — H. Macanovič: »Statistika i administracija PO«. — H. Macanovič: »Soko i Šport«. — prof. H. Juričič: »Govori i debate«. — prof. S. Džamonja: »Prosveta i napredak«. — dr. A. R. Pichler: »Predniakov govor pred vr-stvom«. — dr. S. Madirazza (Jasenovac): »Soko na selu«. — Zorka Trkulja-Vojnovič (Karlovac): »Žena i Soko«. — Stj. Debeljak: Sokolski zborovi. — H. Macanovič: Metode prosvetnog rada. — dr. D. Damaška (Kutina); »Soko i zdrav-lje«. — H. Macanovič: Svršetak tečaja.
Pored ovog župekog tečaja organi-zovana je istovremeno i društvena prosvetna škola u društvu Zagreb II {realna gimnazija), koju polazi 18 slušača. Škola je večernja u vezi s društvenim prednjačkim tečajem, te traja mesec dana — od 24 X do 20 XI — po ovom rasporedu predavanja: ing. Srečko Han: »Sokolska misao« (I). — prof. Srečko Džamonja: »Sokolstvo i Slovenstvo«. — Hrvoje Macanovič: »Jugoslovensko So-
kolstvo«. — prof. Emil Vukotič: »Češko-slovačko Sokolstvo«. — ing. Srečko Han: »Sokolska misao« (II). — ing. Srečko Han: »Nauka o glazbi«. — Hrvoje Macanovič: »Sokolstvo i Šport«. — Hrvoje Macanovič: »Saradnja Sokola i Vojske«. — prof. M. Mudrinič: »Histo-rija« (I). — Hrvoje Macanovič: »Sokolstvo u Americi«. -— Josip Krameršek: »Poljsko Sokolstvo«. — prof. M. Mudrinič: »Historija« (II). — prof. J. Garić: »Sokolstvo i nacionalizam«. — T. Han: »Prosvetni rad prednjaka«. — prof. M Mudrinič: »Historija« (II). — Mirko Sagrak: »Sokolstvo i vera«.— ing. Srečko Han: »Sokolska misao« (lil). — prof. M. Mudrinič: »Historija« (IV). --prof. Emil Vukotič: »Saradnja Sokola i škole«. — Hrvoje Macanovič: »Prosvetni rad«. — Hrvoje.Macanovič: »Sokolska štampa«.
NOVI PROSVETNI TEČAJEVI
Nakon ovih tečaja počinje prosvetna škola u društvu Zagreb III (Nova gimnazija), a prosvetni odbor župe pri-rediče petodnevni prosvetni tečaj (internatski) za članove izvanzagrebačkih društava, i to polovicom decembra.
Sve su ovc prosvetne škole po predvidenom planu rada Sokolske župe Zagreb.
RADIO PREDAVANJA
Prosvetni odbor župe Zagreb spo-razumeo se s upravom Radiostanice Zagreb, pa če se svakog petka u večernjoj emisiji održavati predavanja o Sokolstvu i propaganda za veliki jubilarni slet 1934 godine. Referent za Sokolstvo i Šport u Radiostanici je brat Vladimir Jankovič, ujedno član župskog prosvetnog odbora, pa je tako osigurana najbolj a veza. Predavanja počinju u petak 24 novembra s predavanjem pretsedni-ka ŽPO br. Hrvoja Macanoviča: »Jubi-iama sokolska godina 1934.« U petak 1 decembra, od istog predavača, predavanje: »Sokolski 1 decembar.
Daljni raspored predavanja obja-viče se naknadno.
Preporučamo Ivrlke, koje oglašuj« u »Sokolskom glasniku«!
Branko Palčič
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
SSл Zagreb, Kraljice Marije 6
ИШ—ИИИШИ Balkapskanhb^M
PajataHotemag
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Telefon 2-6i-oi‘ Brzojavni naslov: „Trikotaža44 Zagreb 7^ Telefon interurban 26-77	5
Izradjujem sve vrsti sokolskih poirepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstvo i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odi jela nalaze se u knjiži »Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo nniiw«sa—аннин umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
OGCAStž i narudšbe sta 1 decembarski svečani brof »Sokolskog glasnika«
prim a UPRSlV/t našega Usia na/đal/e do uKlfučivo 25 novembra 2933
Širite sokolsku štamput
Svako sokolsko društvo, svaki čian i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnica
Friporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Danajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodju. Delo solidno, cene zmerno
Posor Sokoli i
Sokolske svečane i vjezbaie potrepštine. Najjevtinije prodaje: C. Horvaiele,
dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Zagreb. FrankopansKa ul. 9
480-11
485—44
Nabavljajte Vaše Skif e (smučke) izravno od producenta kod
domače industrije
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 30
_ _JČf Kr. dvorski liferant *
Zatražite specialne ponude!
M* S..« Sokola kraljevine Ju*.,U,lje (E.G.njl)• Glavni i odgovorni ur.daik Stjepa. Čel.r .Urejoje Red.Ucij.ki ofek.Tbka Ucitelj.k, «.karn. (preftavnik Franei Šl™kolj), ..i . Ц«ЦЈ..1
ll!l!liHI!lllllllll!llllllllllllllllllll!llllllllllllilll!llllllllllllllllll!ll
»S po men - Klince«
tksere r .........
16 o sveienje sokolske zastave
najbolje i jevlino izradjuje
MIRKO ŠMAT. graver £ e o g r a d, T e r a z i j e 1
487—45
1. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
If.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VIL	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo, tsioven. t-’<st).
VIII. a	„	Isto. (brpsko-hrvatski tekst)
IX.	n	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. M. Tyrša.
X.	n	E, Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst)
X.a	w	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst)
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (VOLLEV BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo MaHn. Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin:	ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŽJugoslovenska Sokolska ^Matica
Jljubljana, ^Narodni dom	482-15
‘Geleton 25-43 I £Račun ooštanske štedionice •Cjubljana 13.831
ŠIRITE SOKOLSKU M ŠTAMPU:	!	1
„SOKOLSKI GLASNIK1* „SOKO“, „SOKOLJĆ" i „NAŠU RADOST"?
Ш MEDJUNARODNA ŠPEDICIJA |
I GUSTAV BRELlC I
f POMORSKA AGENTURA g
Brzojavi: BREG	m|
I SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1. JJ
Ш Telefon Interurban 23	= Tekućl račun: = =
= Poit. pretlnac broj 134-	Hrvatska banka d. O. =
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA TISKARNA
V	LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
481-15