Broi 2. Poštnina plačana v gotovini. Godina 3. PREPOROD GLASILO SAVEZA JUGOSLAVENSKIH SREDKJOŠKOLSKIH UDRUŽENJA, Izlazi svakog 15og u meseca (oktobar-julij). Rukopisi, pisma i sve, što se tiče uredništva, se šalje na adresu: Goslar Brank*, Ljubljana, Breg 10/11. Adresa uprave: Mala dvorana, Mestni dom, Ljubljana. Pojedini broj stoji 1 dinar 25 para, za članove „S. J. S. U.“ 1 dinar. Godišnja predplata stoji 10 dinara. ANKETA O REFORMI SREDNJIH ŠOL NA ČEŠKEM. Tudi pri nas se je že mnogo razpravljalo, še več pa pisarilo o reformi srednjih šol. lakoj po prevratu se je tudi v Sloveniji sestavila neka komisija, ki si je stavila nalogo, da preuredi srednje šolstvo. Ostalo je pa po večini le pri lepih besedah in dolgih debatah, ki niso do sedaj rodile druzega nego — nov disciplinarni red. Mnenja smo, da bo delo okrog reforme srednjih šol ostalo toliko časa le fragmentarno, dokler se ne bodo vsa profesorska društva in organizacije pobrigala in delala z isto vnemo za enotno jugoslovansko srednjo šolo, kakor delajo za — izenačenje plač V tem oziru zasluži stremljenje in trud učiteljev za narodno šolo hvalevredno priznanje in želeli bi samo, da bi tudi med profesorskimi zbori našli posnemovalcev. Omladi.ua bi jim bila za to hvaležna, ker bi bila uverjena, da skrbe za njeno in narodno bodočnost V tem oziru prednjačijo Jugoslovanom Čehi, ki so se lotili tega vprašanja z vso temeljitostjo, dobro vedoč, da je treba streti vse ostanke avstrijskih manir ter postaviti srednji šoii tako podlago, kakršno potrebuje narod in država O anketi za reformo srednjih šol nam piše naš češki drug in tovariš Vladimir Braun zanimivo poročilo, ki se glasi v prevodu tako-le: V prvi polovici prošlega šolskega leta je razposlalo ministrstvo za narodno prosveto vsem srednješolskim organizacijam in drugim interesentom vprašalne pole, ki so se nanašale na reformo srednjih šol. Te vprašalne pole so bile izredno obsežne in so vsebovale nič manj nego 227 vprašanj, ki naj bi izčrpala ves obseg tega važnega problema. Izvzeto je bilo iz tega obsega vprašanje, s kalerim naj bi se uvaževalo razmerje srednje šole napram ljudski in meščanski šoli in način, kako naj se uvrsti srednja šola v državni sistem. V splošnem, ne da bi hotel prehitevati rezultate ankete, se je pokazala v odgovorih v celoti enotnost. Izražena je bila jasna zahteva po enotnem tipu srednje šole s štiriletnim skupnim temeljem ter razcepijenjem šele v višjih razredih. V. in VI. razred naj se razcepita v dve veji, ki se razlikujeta po številu ur, z ozirom na realne in humanitarne predmete (r. h.). VII. in VIII. razred naj se razcepita v tri veje, filologično-historično (f.), prirodoslovno (p.) in tehnično (t.), ki pripravljajo dijake za visokošolski študij. Po dovršenem VI. razredu bi dijak ne mogel vstopiti brez skušnje v nekatere nižje urade ali na strokovne šole. Sprejemna skušnja naj bo dokaj stroga, vendar pa naj bi se vpoštevale bolj dijakove zmožnosti nego znanje. Ravnotako naj bo v začetku VII. razreda stroga skušnja iz dveh predmetov, enega obveznega in drugega neobveznega, katerega si more dijak prostovoljno izbrati. V filologično-historič-nem oddelku naj bi bil obvezni predmet francoščina. neobvezni pa češčina, zgodovina in latinščina. V prirodoslovnem oddelku naj bi bil obvezni predmet kemija, neobvezni pa prirodopis, fizika in zemljepis. V tehničnem oddelku naj bi bil obvezni predmet matematika, neobvezni pa fizika, kemija in opisna geometrija. Osnutek glej str. 18. Zrelostni izpit odpade. Izpričevalo o dovršenem VIII razredu upravičuje vstop na visoko šo- lo. Izobrazba učiteljstva naj bo razširjena pred vsem v praktični smeri ter se priporoča za učiteljske moči študij v tujini, tudi če so že v službah. Kar se tiče posameznih predmetov, naj odpade verouk popolnoma, latinščina od 1. do IV. razreda. Grščina naj bo v filologično-historičnem oddelku poleg ruščine in angleščine v VI., VII. in VIII. razredu neobvezen predmet; moralhca naj se poučuje o J II. do VI. razreda. Notranja organizacija naj bo proieta z mladostnim duhom in veseljem do dela Nravstvena vzgoja naj se krepi z opravljanjem ročnega dela, nagradami odličnjakov, z godbo in petjem ter umetniškim okrašenjem poslopja in šolskih razredov. Samouprava naj bo strogo določena in naj stremi za tein, da postane z obvladanjem samega sebe pomožen činitelj pri okrepitvi Predmet I. II. III. IV. V. h V.r VI. h VI. r VII. f VII. p VII. t VIII. f VIII. p VIII. t Češčina 4 3 4 4 3 3 2 3 2 4 2 2 4 2 2 Francoščina 3 4 2 3 2 3 3 4 2 2 4 2 2 Angleščina 3 3 4 4 Slovaščina 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 Latinščina 2 3 2 2 Grščina 2 2 2 Nemščina 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 2 2 Fil. proped 2 2 Zemljepis 2 2 2 2 2 3 2 3 2 3 2 2 4 2 Zgodovina 3 2 2 2 2 3 2 3 2 3 2 2 4 2 Prirodopis 2 2 2 2 2 3 2 3 1 4 2 2 4 1 Državoznanstvo .. 2 2 2 2 1 2 1 Nravoslovje 2 2 2 1 2 Higijena 2 2 2 1 2 Risanje 2 2 2 2 3 4 4 4 Opisna geometrija 2 3 4 2 4 4 Matematika 4 4 4 2 2 4 2 4 2 2 6 2 2 5 Kemija 2 2 3 2 3 1 4 4 2 2 4 Fizika 1 2 2 2 2 2 2 3 3 2 4 Lepopis 1 2 Telovadba 3 3 2 1 Stenografija 3 2 2 1 dijaške discipline. Kazni naj določa odbor, ki sestoji iz erakega števila profesorjev in dijaških zaupnikov. Samouprava naj vzgaja dijaštvo v družabnem taktu. Goji družabnost, navaja k samostojnim nastopom in nudi priliko govorniškim in organizatoričnim talentom, da se morejo uveljaviti in izuriti, tako da se pripravlja dijaštvo na ta način že za poznejše javno življenje. Republikanski duh mora prevevati pouk češčine, zgodovine in naravoslovja in vse javne prireditve, kjer sodeluje šola. Zavod naj bo, kar se tiče administracije, moderno urejen in preskrbljen s potrebnim osebjem. To so bile poglavitne smernice, po katerih se bo ravnalo ministrstvo narodne prosvete pri reformi srednje šole. Anketa ima §otovo svoj pomen. Ne samo, da ie podala ministrstvu dragocen material, Ki je utemeljen na dobro premišljenih skušnjah, temveč je prisilila celo vrsto članov profesorskih zborov, da so uvaževali mnogo vprašanj, ki se tičejo šole, k čemur bi drugače sploh ne bili prišli.» Priobčujemo anketo o reformi češke srednje šole v razmišljanje našim tovarišem z željo, da bi se tudi naši merodajni činitelji lotili s temeljitostjo tega važnega vprašanja. SREČKO KOSOVEL, Ljubljana. OLEANDRI. Pred njeno hišo so cveteli, kot njena lica so rdeli. A prišla je jesen — vsi uveli so barvo njenih lic imeli. V ASA EŠKIĆEVIĆ, Irigr (Srem). B. KOVAČEVIČ, Beograd. POZDRAV ALEKSANDRU. (Pesma, koja je bila recitovana na imenđan regenta Aleksandra u obrtnoj školi u Ljubljani.) Kad je bojna truba, nad Srbijom tnalom odjeknula gromko: Uboj! Biče krvi1 1 spred srpske vojske sa mačem u ruci stajao je junak, Aleksandar prvi... Dušmani su silni poput ljute zveri navalili drsko na celo slovenstvo! al’ se u boju vidlo, ko je junak pravi ko s’ bori za majku? A ko za prvenstvo. Vekovne su borbe Tvoga ljutog mača podigle iz krvi, kiunu Ti na glavi! za-to brača Tvoja — troimeni narod a jed in jen evo, Tvoje ime slavi. KUKUREKU. Jutro ukrade prvi osmeh danu, Sunce po svodu maže zlatne freske. U sobi mirrioj k lepom jorgovanu Iz postelje se kradu ruke ženske. I kada sunce u kikotu granti I poljubi joj s grudi mile breške, Mlad petao se krilima razmann I ostri ritam pesme reske Razlegao se kr oz sve bašte kvarta. Ona uzdrhta i s osmehom marta Ka mladom suncu pruži svoje ruke. I slušala je prvi put te zvuke, Dok sam ja na nju misleči i bdeči Slušo te noči petlov pean treči. ČEDOMIL PLAVŠIĆ, Zagreb. D JACKA IZLETNA DRUŽBA „USKOK". (Prigodom petgodišnjice.) Razdoblje od pet godina neznatno je u ljud-skom životu, ali ipak znači nešta u mladenačkim danima, jer kako je neznatna razlika u dobi čov-jeka od 40 i 45 godina, tako je velika razlika iz-medju dječaka od 15 godina i mladiča od 20 godina. Danas je prošlo pet godina otkako je nastala družba «Uskok», pa če i kod te družbe sve da postoji i 50 godina, baš to razdolje biti naj-značajnije i najzanimivije. — Djačka udruženja nastajala su u vrijeme postanka naše družbe po-svuda, naročito se u Njemačkoj osječala potreba, da se sve organizira, dapače i mladež u svojim izletima i svojoj d okolici. Potajice se htjelo več u mladeži pobuditi smisao za vojničku disciplinu i za vojnički život. No,‘mi Sloveni volimo društvo, ali ne volimo omedjene društvenosti Mi smo više individualni, rado smo svoji i onda, kad smo u večoj grupi, dok je Njemac više «Herdentier»; on lakše napušta svoju individualnost za volju cjeli-ne. Zato su se kod nas ove družbe mnogo kasnije razvile i to više iz nekakove čežnje za oponašanjem nego iz unutarnje potrebe. Ali kad se več družba stvorila, onda smo je zavoljeli i zapt se u njoj strogo držao Barem na početku; kasnije se sve više opet javljala želja za samoetalnušču. Nije bilo potrebno dugo razmišljanje, kako da se osnuje družba. Pri jednom izletu izvali jedan naš drug — zvao se Braco, — tako zvanu ideju: «Dečki, zašto ne bi složili jednu družbu?» A4i smo tu ideju prihvatili, a osobito kad nam je su-diug predložio, da se nova družba prozove «!Jskok», nije se tu baš mislilo na senjske Usko- ko, več smo više pomišljali na to, kako bi stvorili društvo, da uzmogncmo kadkada uskočiti iz grada i od doma. Što se odonda do danas zbilo, to ču u slijedečim recima da prikažem. Prva je dakako bila naša zadača, da u zvučni-ju riječima odredimo svrhu družbe. Pri tom smo mi pregledali ustanove svih mogučih društava, pa smo konačno stilizovali naše uvjerenje, da je svrha naše družbe budjenje smisla za prirodu, upoznavanje domovine i naroda u cjelom životu, gojenje iskrene uzajamnosti i spremnosti za samo-stalan rad i djelovanje; budjenje osječaja lične časti, a uza osobito i gojenje športa. Kad smo dakle bili na čistu na popiru, što hočemo, baci se družba oduševljenjem mladosti na turistiku. Ali kad smo pomalo uvid j ali, da je težko klipsati po kiši i blatu makar i u Šestine, smislimo i za ove dane, kad smo bili uz sobu vezani, nove «sekcije», tako da danas imademo literamu, mačevoločku i glazbenu sekciju, pa možemo u šali reči, da mi danas sami pravo ne znamo, što smo mi sve. Ali jedno znamo, da smo i bili i ostali mladi, veseli momci, koji se ne mogu zadovoljiti tek jednom jedinom stvari, več bi najvoljeli cijeli svijet duj-miti. Pomalo smo i sami uvidjali, da mi ne možemo sve i sva, ali baš to nas je još više približa-valo, jer je svaki mogao sudjelovati tamo, kamo ga je srce vuklo. Družba «Uskok» nije spočetka imala premnogo članova: jedanaestorica sačinjavala je družbu. No doskora se broj poče dizati, a onda se razvi život kao i u svakom drugom društvu. Odmah se pomislilo na vodjenje knjiga. Blagajnićka knjiga nije bila baš prevelika, ali knjiga sa sjedničkim zapisnicima bila je omašna i zaniiuljiva, pa če se jamočno koji «Uskok» nakon 20 godina, ako do-bije tu šalatu u ruke, od srca nasmijati «zapisnički ustanovljenim« mudrolijama. Ali žao mu ne če biti! No ne samo da je ta knjiga postala prema-lena, več je trebalo i nove vrsti knjigo uvesti, kako to biva kod svih društava, gdje treba pismeno pokapati, kako se «radi» Osobito je važna knjiga bila «Dnevnik». Ali u tom dnevniku, koji bi imao kazati sve, što se dogodilo i dogadjalo, nači čemo, ako čemo iskreno priznati, samo jedno: da se nije nista osobito dogodilo. Barem ništa takovo, što bi svijet pokrenulo A opet, baš je ta knjiga za-nimljiva! Svadljivac se mora karakterizirati, da bar svaki drugi dau kakovu primjedbu stavi, nečemu prigovara i nešto pita; dečko, koji osječa u sebi sposobnost za vodju, piše kratko i oštro, a slabič i brbljavac izpiše jcijeln stranu i ne kaže — ništa. Tako je družba «Uskok/> imala 7, reci sedam knjiga, pa ako Bog dade, da još deset godina proživi, ne če možda više biti deset članova, ali če biti barem — deset knjiga. I od onih prvih udnigara izgubiše neki brzo volju i ostaviše družbu, tako da je ostalo u svem 6 udnigara, nu ti su revnošču svojom i dobrom voljom uradili i za dvadesetoricu. Kratko vrijeme poslije toga poraste broj članova opet na 9, a nato poče tako naglo rasti, da danas broji družba ravno 80 članova. Uz ove prilike nije čudo, da se unutarnja organizacija tek pomalo razvijala, pa bi često do-stajala i malenkost, da se sve tečevine izgube. Pomalo se pokazala potreba, da kod tako velikog broja članova bude organizacija što čvršča, jer se dosadašnjom organizacijom uz prirodjenu sklo-nost pojedinaca na samoodredjenje — nije moglo na kraj. Izprva je dostojao vodja i blagajnik, po-tanjih pravila nije trebalo, a sada se morade sa-staviti odbor, koji je učinio opsežan pravilnik i udario staliVu članarinu od 3 K. Kasnije se pokazalo, da je ovo ubiranje članarine nepodesno, pa je stalna članarina ukinuta i družba se zađo-voliava sa dragovoljnim porezom. U zadnje se vrijeme pokazala potreba, da se stvori nekakav viši forum, koji bi razmirice medju članovima rješavao. Zato bude zaveden «časni sud«. No to nije sud, gdje bi tužitelj pristupio, da traži kaznu svoga sudruga, dapače sam tužitelj biva kažnjen, ako bi tužba iole naličila na denuncijaciju. Pred ovaj sud dolaze prijateljski obje stranke, da im se razmirica ukloni budi savjetom budi opome-nom budi zapisničkim ukorom, a pronadje li sud, da se je koji udrugar doista težko ogrešio o druž-bu, može se iz družbe izključiti, ako večina članova nato pristane. Na svaki je način gojenje brat-skog i prijateljskog susretanja u družbi prva duž-nost. — Udrugari su pokazali i dokazali, da znadu, što je odricanje, samoprijegor i čvrsta volja: oni su opazili, kako štetno na njih djeluje alkohol i pušenje, pa nije trebalo kakova nagovaranja ni s kojc Strane, več je dostajalo medjusobno zavjere-r.je, da če se i jednoga i drugoga kaniti. Do sada su svi svoju rijoč vjerno održali, a ima nade da če barem večina svojoj nječi i vjerna ostati. Glavna svrha udruženja jest zajednički pola-zak na izlete. Izprva išlo se bez prave pripreme, onako, samo da se ide. Domala postalo je to i samim članovima dosadno, pa su se — osobito za dalje izlete — pripremali izučavanjem karota, propitkivanjem kod onih, koji su u tim krajevima več bili, pazili su na vrijeme, a malo pomalo naučila je družba, što sve treba sobom ponijeti, da ne bude ni suvišne prtljage, ni da išta uzmanjka. 1 tako se priredio oveči izlet na Plješivicu. 3ad se več znalo promatrati i priroda putem, zna- lo se i hodenje udesiti tako, da nije nikoga uma-ralo, a ipak se u najkrače vrijeme došlo do cilja. Dapače je još toliko svježine ostalo, da je večina mogla izvoditi razne igre. Sada se i vježbalo, kako treba postaviti šator. Tako smo prvi puta pro-živili i sami nešto od onoga, što smo u svojoj mladenačkoj lektiri našli: prvi puta smo vidjeli, kako se u svakom uredjenu društvu i sodružnomu životu može vrijeme ugodnije provesti, kako se tegobe puta manje osječaju, a podvostručuje uži-tak, što ga priroda daje. Drugi se put u večem broju išlo na O z a 1 j, gdje smo prvi puta naučili, kako se potanje razgleda historijska gradjevina, gdje smo prvi puta osjetili, da stojimo na tlu, gdje su veliki ljudi naše prošlosti živjeli, radili i umirali. Kasneje nije bilo večih izleta, tek po koji od po dana. Tekar godine sedamnajste mogla je družba krenuti opet na svoj prvi veči izlet. Nekako nas je neobično privlačilo Zagorje. U tri dana prošli smo preko Vel. Trgovišta u Krapinske Toplice, odavle pošli u Klanjec, pa se popeli na ruševin u golenog Cersegrada. Pred nama se prostro divan kraj Zagorja, podno nas se hijelili Novi dvori, gdje ie živio i umro Mihanovič, iz čijeg je srca nikla u blizom Zelenjaku «Lijepa naša domovina« Zaokruživši pute stigosme u Pod-susjed. domaju silnika Tahija. Nije samo upozna-vanje prirodne ijepote, osječoj baravka na historičnim mjestima oduševio članove družbe več i onaj romantički provedeni život, gdje treba nakon napornog hoda po danu spavati pod šatorom, stražariti noču, sjediti oko vatre, na kojoj sam pnredjuješ jelo, a kad se u bližini izletišta nadje potok, svi oduševljeno traže u njem ohladjenja nakon teškoga i znojnoga puta. Tako neprestani boravak na čistu zraku jača i tijelo i dušu, a ktomu pomaže i priprosti zdrava hrana i znatan tjelesni napor, koji ipak ne snnje nikada dovesti do po-svemošnjeg izmorenja. Največi je put poduzet slijedeče godine, kad je družba proloravila 3 dana v Zagorju, ob-išla krajeve od Lobora do Ivanca i prošla svim zagorskim sredovječnim ruševinama. Tu se pokazalo, da je družba stekla dosta otpornosti, da uz nogne i trajnije napore lagano snositi. Sve u svemu bilo je u ovo pet godina mnogo omajnih izleta od po dana, a četiri oveća p uta potrajala su više dana Posljedni se put na P1 j e š i v i c u svr-šio nesretno: podivljcli seljaci navalili su s puškama na družbu, da joj olmu šatore i pribor, a jedan je sudrug pritom žalibože težko ranjen. No svi su se članovi družbe tako ponijeli, da im ji- svatko morao izreči poštovanje. Članovi su se godine 1918./19. razvrstali u 2 momčadi: mladje in starije. Družba je proživ-jela gdjekoju unutrašnju križu, ali sve je prebrodila, jer su joj temelji bili čvrsto udarehi. SILVESTER ŠKERL, Ljubljana. MISLI. Če bi Lepoto srečal, bi jo objel in pil, dokler bi je sit ne bil. Če bi srečal Mir, bi ga proklel in tepel v lica. Vstal in zopet v svet bi šel, kot mi je sodila Pravica A če bi Srečo srečal, bi jo s pogledom vso zavžil in materi bi jo podaril, ki za zgubljenim sinom plače Potem kot mož v viharju bi bil, kot človek, ki je vse ljudi prevaril, da bi se za solnčna pota rešil LJ. N. DJORIC, Beograd. * * * Srebrna proiaznost u skeletu ’eda Klizila po nebu u zvezdanoj noči Poštujuči večno «Napred» — Koje u iskoni nešto neizrečno Neznano — slučeno zapisa il kaza! Sa, čovek, razumom i srcem zaveden. ZORANA VALENČIČ, Ljubljana. JESEN. Padajoč se ovenelo listje v zraku lovi, na gredi poslednja roža rdeva, zbor pevcev molči. Ves kras predivne narave je uničen in strt. Misel v mojem srcu je žalostna bolj kakor smrt... C E DOM 1L PLAVSIC, Zagreb. TAMA. . — 5ila je noč-----------------------nalazio sam se na periferiji grada, koji je gorio. Nebo se bilo užarilo i razlijevalo rumen po cijelom obzorju. Iz centruma grada dizale su se velike crvene krpe gonjene gustim stupom dima, lebdile u zraku sil-nom se brzinom kretale simo, tamo, dok ih vie-tar nije bacio na zemlju, daleko od grada. Izgle-dalo je, ko da se je raspukla zemaljska kora a iz rasptikline da teče pakienski žar... do mene je dopirao šum vatre, krika ljudi koji su zdvojno morali gledati kako se ruši sve, što su iinali, vje-tar mi je nosio u lice žar a oko mene padale su varnice. U duši me je nešto stezalo, nešto mi je šaputalo u uho, da idem napred ... u vatru ... i ja sam išao. Išao sam u susret žaru i crvenilu ... Na sebi sam imao mantiju ili zapravo plast, crn, za kojega su se lovile varnice ali ga nisu upalile. U prvoj ulici, koja je upravo počeia, da gori dod-je mi u susret prestravljena masa. Sa silnom se je krikom naglo približavala. Goruča greda koja je pala sa jednog krova rasvjetli mi prestravljena lica, rasčupane kose i izbuljene oči. On.aj, koji je pao, bio je izgubljen, bez obzira se gazilo, tuklo i urlajuči napred guralo, valjalo... sve bez obzira je si li dijete, muž ili nejaka mater, koja sti-šče k sebi dijete i zove, koga? nežna ni sama ona viče i... viče.. a iza njih? ... iza njih je tutnjila propast i smrt. Brzo se sklonem u udubi-ne jedne velike kuče, ko joj je krov več počeo go-riti. No, nišam se mogao održati. Orozan val ljudi bacio me u svoju sredinu, gurao me simo i ta-sno. Netko me udari u glavu, meni se zamagli i ja se srušini... no u taj mah prošla je masa, još su samo pojedinci trčali .. Sasma isprebijan uspi-je mi, da se dovučem do jarka i ondje odmorim. I onda sam se ustao i išao opet dalje... došao sam do ulice u kojoj sam vidio čovjeka kako nešto viče na prolazeče ljude, koji su bježali i vikali tako, da ga od vlastite vike nisu ni mogli čuti. Po-šao sam bliže, da čujem što taj čovjek želi. Viče, ah ne. . on još samo hropče. Naslonjen na zid moli, da ga se ponese jer ne može hodati. Ražali mi se, uprtim ga na ledja i odnesem do prvog ugla gdje ga pustim, jer ja sam išao naprcd... napred. A onda ... došao sam u blizinu centruma. Ovdje nije više bilo žive duše izim mene. Trčao sam što sam brže mogao izmedju gorućih greda koje su ležale po ulici, sr krovova padali su cri-jepovi i cigle pred mene i iza mene, iz svih još postoječih prozora sukljao je cm dim i obavijao me, dizao se i spuštao i najednom sam bio sav obavit dimom i tutnjavom bukteće vatre. Malo sam stao, da se saberem a onda sam išao dalje a svijetlile su mi ogromne baklje, kojih se svjetlost mliječno širila kroz dim i čadju. Štigao sam do rijeke po kojoj je plivalo zapaljeno ulje. Plameni jezici lizali su željezni most, kojega sam morao proći. Drhčući stupao sam na most... prešao sam. I sad sam bio u centrumu grada... urljanje i šum vatre postiglo je ovdje svoj maksimum. Ču-dio sam se kako lagano svladavam vrućinu, koja je ovdje vladala... išao sam... iza jednog zida dopiralo je do mene ječanje žene, koja je ležala pod balvanom, koji je gorio. Digao sam balvan sa njenog tijela, premda sam znao, da joj time muke samo produžujem... Pred menom je najednom stajala visoka kula. Nije gorila. Barem nišam mogao da vidim .. ušao sam unutra .. stojim. Velik mračan prostor, posut črnim pijeskom, bez pogleda u vis i bez prozora. Buka iz vana prodirala je kroz debele zidove, no nije više bila grozna več tiha i upravo mila, ko da je iz podzemlja dolazi otajstvena svirka. Kazabirao sam udare i monotonu pjesmu... A u sredini tog mračnog prostora ležale su na pjesku nekake kosti a medju njima lubanja . Kleknuo sam na pjesak i podigao tu golu lubanju i gledao ju, zurio u nj n bez prestanka, pritiskao sam ju na svoja prsa i mislio. Mislio o njoj... ona je u meni gledala svoju prošlost, a ja u njoj moju budučnost. I onda sam zaplakao, a moje vruee suze kapale su na lubanju, kliznule se niz golo čelo i kanule u prazne očnice, iz kojih su se krijesile... učini mi se ko da me lubanja gleda i nešto me moli... moli... za-dubio sam se u tamu, u prostor, u sve i slušao zamiranje podzemne glazbe. I ona je zamrla. Bio sam sam sa svojim mislima i lubanjom u tamnom prostoru, posutom črnim pjeskom. .. trgnuo sam se što je to? Izvana sam čno muklo ndaranje velikih zvonova. Skočio sam i poletio napolje. Bio sam u bijelome plaštu i držao u rukama lubanju. Trčao sam..., bio je dan — svijetli proljetni dan. . sunce se bljeskalo o stakla na krovovima visokih kuča, zrakom su lepršale ptičice uznemi-rene težkom zvonjavom. Dole su bile ulice pune ljudi... sve je vrvilo... stisnem lubanju jače i spustim se strnputice dolje: k vrevi. Zašao sam medju ljude, motao se oko njih, slušao razgovore i smijao im se u lica: Htio sam svratiti na se pozornost, no oni su se ponašali kao da me ne vide, ko da nišam prisutan. Razljutio sam se na njih, a u isti sam ih se mah prestrašio, bojao ih se... učiniše mi se odvratnima.. ogadjenima... trčao sam dalje, van, daleko izvan grada, daleko od njih... išao sam preko ravnih poljana i sve dalje... i dalje... grad je bivao sve manji... još malo, i kad sam se zadnji put okrenuo, vidio sam još samo kako iz magle strši toranj crkve i ništa drugo ... trčao sam sa lubanjom u rukama a pro-gonilo me muklo udaranje crkvenih zvonova, koje je pomalo umiralo... dok nišam bio opet sam... sasvim sam. .. Završi ludjak svoju svakidašnju priču umiraj učim glasom ... R. K. SPLOŠNE DIREKTIVE GEOGRAFIČNEGA ŠTUDIJA. Med najzanimivejše in za splošno izobrazbo najpotrebnejše vede spada brez dvoma tudi geografija in ne morem si misliti večje blamaže, kakor je ta, ako človek, ki hoče biti olikan, na tem polju popolnoma odpove. Le za malo drugih ved velja še ta trditev, predvsem za zgodovino, ti je po svoji snovi itak tesno združena z geografijo, in za literaturo. Da se pa razumemo, vam moram, prijatelji mladi, katerim sem se namenil iz lastne svoje skušnje podati nekaj navodil za učenje te lepe stroke, najprej povedati, kaj je sploh geografija. Geografija ali zemljepis je veda, ki nam opisuje našo zemljo, kar nam pove že ime. Najprej je obsegala ta veda le risanje kart, — saj «grafo* se pravi pišem, rišem in pozneje šele je prišla k risbi (karti) — legenda, opis. In še danes je naloga vsakega geografa ne samo opisovanje, temveč tudi risanje. Karte so za geografa neobhodno potreben vir, brez katerega ne more ničesar delati. Kaj pa vse spada v geografijo? To je drugo vprašanje, katero si moramo staviti. Marsikomu izmed vas se je morda geografija priskutila, ali pa vsaj v vas ni vzbudila interesa, ki ga zasluži vsled svoje eminentne važnosti za človeka, ker je ne poznate, ker jo morda poznate z napačne strani. Ni najvažnejše v geografiji, da si naberete velik zaklad imen raznih mest, rek, gora itd. in morda številk prebivalcev, višin i. dr., temveč glavno je, da spoznate razvoj in njega vzroke, da spoznate zvezo med temi na prvi pogled tako mrtvimi kamni, med sinjim morjem in njegovimi strmimi bregovi, zvezo med zemljo in čiovekom, ki je stara toliko tisočletij kot človek in ki govori glasno govorico tisočletne zgodovine. Kaj bi nas brigal zalivski tok, ki nastane tam doli na ravniku, da ni tudi evropska obal deležna njegovih dobrot? Poglejte si potek januarskih isoterm v Nor-vegiji in na Ruskem! Ali ni ta govorica glasna dovolj? Dve struji se na svetu vedno bojujeta in sta si vedno druga drugi nasprotni: stara in nova, ali moderna, kakor ju kratko imenujemo. Tako v navadnem življenju, tako v umetnosti, tako tudi v znanosti; navadno ni kompromisa med njima. Ali še niste čuli hvaliti svojega deda dobrih, starih časov, ki se ne vrnejo nikdar več? In ravno zato, ker so izgubljeni za vedno, zde se onim še lepši. Isto najdemo tudi v geografiji. Stara struja gradi vse na imenih in zaklad slednjih se ji zdi — veda, geografija. Pa katera veda obstoja iz kupa imen in številk, ki jih čez par let najkasneje zopet pozabiš? Dosti značilno je, kar mi je nekoč pravil moj profesor na vseučilišču o stari metodi geogra-fičnega pouka. Ne samo na srednji šoli, še celo na univerzi je bila geografija degradirana v navadno deklo spomina. Pravil mi je z zasmehom, — ker druge kritike pač ni vredna taka psevdo-geografija, — kako je moral sam pred nekako tridesetimi leti znati za izpit vse, tudi najmanjše otoke v azijskih morjih, katerih je nekaj stotin. Da se pri takem pouku ubija veselje do tvarine, je razumljivo. Seveda pa s tem ni rečeno, da se ne rabi nobenih imen, gotovo «copio» si mora vsakdo pridobiti, ampak držati se je na vsak način srednje poti. Ravno tista poglavja pa, ki so najzanimivejša in najvažnejša, se na srednji šoli premalo vpo-števajo ali sploh izpuščajo, ker je premalo časa. Zato naj vsakdo sam pregleda in prečita dotična poglavja, posebno če se za tvarino zanima in se morda kdaj misli specialno z njo baviti. Sicer pa naj ta moj članek ne bo polemika s staro metodo, temveč kažipot za novo. Zato hočemo kratko pregledati obseg geografije in razdelitev njene tvarine. V glavnem se deli geografija v tri poglavja. Prvo poglavje — matematična in astronomič-na geografija se peča z našo zemljo, njeno obliko in njenim gibanjem ter stališčem v svetovnem prostoru. Drugo, fizična geografija, z zemljo samo, njeno sestavo in vsebino. Podpoglavja so: 1.) litosfera ali trdna zemeljska skorja, 2.) hidrosfera, t. j. vodovje (oceani, jezera, reke), 3.) atmosfera — ozračje na zemlji in okoli naše zemlje. Tretje poglavje ali biogeografija se peča z živimi bitji, z organizmi na naši zemlji: z rastlinami, živalimi in končno s človekom, ki v svoji relaciji do zemlje igra tako važno vlogo na svetu, da je ta tvarina kot samostojno, četrto poglavje izločeno in tvori danes poseono poglavje — antropogeografijo. To najvažnejše in zelo obširno poglavje razpade v več podpoglavij, o katerih hočem ob priliki povedati kaj več. Ta so sledeča: 1.) Človeški rod, njega starost, število in del zemlje, na katerem v celoti prebiva, t. zv. oiku-mena. 2) Naravna, •— antropologična razdelitev človeškega rodu v plemena ali rase in jezikovne skupine. 3.) Razvrstitev po kulturnih stopnjah. 4.) Najvišja skupna družabna oblika — država. 5.) Vere in njih razširjenost. 6.) Naselbine in gostota prebivalstva. 7.) Prometna pota in sredstva prometa. 8.) Svetovni promet in svetovna trgovina. Prva tri podpoglavja se pečajo nekako z abstraktnim človekom, ne oziraje se na konkretne slučaje, zadnja pa ga premotrivajo z ozirom na njegove družabne oblike in njegovo odvisnost od zemlje, na kateri prebiva. Priklopljena je zadnjemu podpoglavju še zgodovina odkritij, ker odkritja so šele zadnji vzrok in vir, da smo mogli spoznati veliko večino človeškega rodu in opazovati njegove lastnosti CEDOMIL PLAVSIC, Zagreb. V SUTONU -------------Sjedili smo na paluhi broda — sasvim sami, ona i ja... Sunce je zalazilo. Njegovi zadnji umorni trači gubili su se pomalo u vršcima drveta šumice koja se tamno kočila po mirnoj obali. Čitavim krajem vlada tišina i mir koji je prekidalo jednolično udaranje brodske ma-šine... šutili smo. O čemu da govorim? ... neznam, bojim se, da ne pogrešim. A ona... ona gleda u kraj, u šumu na obali... i... tiho fičuka ariju iz Traviate. Obuzme me čustvo, kao da smo se tek čas prije upoznali... a več se poznajemo dvije godine. Peklo me što neznam počet razgovorom — takav slabič pred — Ženom. Kad bi mi ona pritekla u pomoč... Pa nije ni prvi puta što smo sami. Koliko puta smo u vrtu kod njene tetke ovako sjedili, jedno uz drugo i čavrljali.. . o običnim stvarima. 1 nije mi bilo čudno ... tako neugodno i nesnosno kao sada. Padne mi na pa- met, da joj govorim o svojim čustvima — ta htio sam to več toliko puta — al, nišam se usudio. Uvjek kad sam htio početi, opazio sam u njenim velikim očima neki čudni sjaj pred kojim sam se uplašio. Da joj zbilja kažem cla je ljubim? Ha, ha . . . smiješno ... ja da ljubim ... ja(!) . .. ta ja neznam što je ljubav ... ko ji iscrpljen stari kavalir možda bi rekao ... platonska ljubav . . ali ne ... ja ni ne težim za tim. Ja želim, da mi hude prijateljica ... prijateljica!... tako malo ... Sjeta, žalost i umor legnu mi na dušu. Da po-ludim. Ali ono čustvo kad sam u njenoj bližini. Onaj dah. Što bih htio?.. . što? učini mi se ko da netko iz šumice na obali za mnom viče . . . što?... A odgovor... nema ga, bez odgovora... zgrozim se, zima mi prodje tijelom i neho-tice se stresem ... Oho, Vi se tresete, zar Vam je zima, možemo i dalje — zapita ona trgnuv se iz Traviate. — Hvala Bogu pomislim. Na... nije mi zima, ostanimo ovdje. Tu smo sami i ja. . . volim kad smo sami. Zbilja?. . . 1 ja volim samoču. Vrlo ste šut-ljivi danas!.. . Da ... razmišljao sam o sebi i... o Vama .. . O meni.. . vrlo lijepo . . . odgovori mirno, nasloni se dublje u stolac i pogleda me svojim velikim očima iz kojih sam čitao... tek sa-milost(!) Htio sam nastaviti, no nišam mogao ... — Ali pogledajte mjesec kako je krasan... prekrasan. još ga nišam tako lijepa vidla ... prekine ona šutnju. Ljutio sam se što me je ovakom monotonom stvarju kao što je mjesec prekinula u mislima... dal je to izrugivanje ili naivnost? Nemarno pogledam spram Strane na koju je gledala... več se spustio surnrak. Lak povjetarac ljuljao je vršcima drveta ... uljuljavao ih u san ... mjesec se dugim zlatnim trakom odrazivao u vodi... Negdje u daljini čurljikao je čuk, dozivao je nekoga ... tako bolno... Na brodu su počeli paliti svjstla. Čudan osebujan mir. Pričinilo mi se ko da proživljavam kakvu davnu i drevnu pri- ču o Aladinu ili o Ali — Babi... Mašina u brodu jednolično je i teško dalje soptala. U nutrini bro-da netko je svirao n gitaru... ona je šutila i slu-ša!a kako se čuk taknuo sa gitarom... a ja — ja sam se čudio njenoj naivnosti... Lijepo je spo-menem, no nije odgovorila... neko smo vrijeme nijemo sjedili . . . — Pjevate li pjesme — upita tiho. Pokušao sam. — Onda opjevajte ovo — -- Što? — — Ovaj mir... ovo sve ... — Nemogu — — Zašto? — — Hm, mir kažete da spjevam — ta da kad bi sam bio miran ... uz Vas nemogu biti miran ... Još nikad niste tako zaljubljeno govorili... — Ne.. ne, al ta j mir, ta tišina, ta večer... čudno ... čudno djeluje na moju dušu ... Nije mi odgovorila, a danas sam sretan, da je šutila... Približavali smo se cilju ... u daljini iskrsavala su svjetla grada. . sve bivala veča i veča... na tamnoj pozadini pojavi se silhueta grada sa tor-njem katedrale... mi smo došli... meni je bilo da očajavam. lmao sam priliku da joj govorim, a nišam ... samo sam buncao... a ona ... ona je dalje govorila o gradu i radovala se, da smo došli. Bila je več umorna ... rasfanem se tužno... ona sidje preko mostiča, a ja sam imao još neko vrijeme postavati. Stisnem joj ruku. — Zbogom, reče jednostavno i ode sa svo-jom tetkoro ... — Zbogom, viknem za njom... odmicali smo.. nišam znao što da počnem. U duši me stegne, spopane me jad... htio sam skočit u vodu, plivat do obale i past na koljena i molit je, da me uzme sobom ... sobom ... i suton je zamro ... spustila ^se vedra noč puna blistave mjesečine ... vjetrič je pirio i lagano treperio zastavicom na jarbolu... čuk nije više čurlikao i prekidao gitaru .. sve se ulilo u san ... odmicali smo ... MILAN DEDINAC, Beograd. PRIČA. —\ bledi i osetljivi mladič napisa priču: «Soba je mirisala na gas i medecine, a lam-pa je svetlucala žutom svetlošču i obasjavala dva d.iga reda bolesničkih kleveta koji ličahu na dva duga reda zapušter.ih grobova u noči, pod ispi-jenom mesečinom. I po treči put je obišao debeli lekar polumrač-nu i zagušljivu sobu, i po treči put je neko za-kucao na belim vratima. Vetar je iscepao zalepljenu hartiju na raz-bijenom prozoru i ugasio veliku lampu. Neko je uzviknuo .. — Sve jedno! rekao je debeli lekar i zatvorio vrata za sobom. Samo je hartija na prozoru kao doboš do-bovala ..» * * * ... A bledi i osetljivi mladič napisa priču plinu bola: , -Debeli je lekar skinuo svoju belu haljinu i obukao crno odelo, i mnogo se natnirisao. On je obcžavao miriš ljubičica i ruža, a ne zadah medicina i jodoforma. Bolnica ga je gušila. I za poslednji put pogledao je debeli lekar u veliivO ogledalo i nasmešio se. I slika se iz rama zadovoljno osmehnuta. Otvorio je vrata i ušao u mali salon, iz koga su dopiraii nejasni zvtici raštiniovanog kJavi-ra * * * ... A bledi i osetljivi mladic napisa priču pu-nu bola i u njoj vide čitavu tragediju života: 'Neko je umirao u mračnoj bolesničkoj sobi, a bleda su lica očekivala debelog lekara. Upale, duboke i užarene oči gledale su bela zatvorena vrata, i molile, i očekivale da se pojavi bela, široka senka. Neko je umirao, a debeli je lekar crtao na za-magljenom prozoru srce, stezao belu ruku jedne žene i mirisao na ljubičice. On je obožavao miriš ljubičica i ruža, a ne zadah medecina i jodoforma. Neko ie umirao, dok je liartija na prozoru kao doboš dobovala.» * * * .. A bledi i osetljivi mladič napisa priču pu-nu hola, i u njoj vide čitavu tragediju života. — Jeli to sve! zapitao sam osetljivog mladiča, koji je plakao pored mene. — Da! rekao je on. Nasmešio sam se, a on me je tužno pogledao. S. LUTMAN: NEKAJ MISLI O ŠPORTU. Počitnice so pred durmi. Kdo bi se jih ne veselil? Po dolgem, mučnem, dasi duhu koristnem sedenju v slabo prezračenih učilnicah si gotovo želi vsak v prosto naravo, kjer bo našel ono duševno razvedrilo, ki ga odteguje vsakdanjim skrbem in istočasno posvečeval telesu pozornost, ki jo je med letom zanemarjal Ali iz lastne krivde ali ne, o tem bomo še govorili. Zbistril se mu je pač um, a telo? Ali ni bilo to po mačehovsko zapostavljeno? Pred kratkim je objavil dr. Kokalj v „Slovenskem Narodu1' članek, v katerem graja učno upravo prejšnje države, ki se za telesno vzgojo dijaštva ni mnogo brigala, da celo omalovaževala in zanemarjala smotreno vzgojo krepkega telesa. Telovadba je bila vrinjena med neobligatne predmete in s tem je učna uprava vedoma podpirala lenobo onih zaspancev, ki so se vdajali sladki letargiji brezdelja. Naravna posledica tega neumestnega ravnanja je seveda bila ta, da se je naraščaj pomehkužil in se vedno bolj odtujeval telesnim vajam. Razen običajnih majskih iziletov, ki so pa bili le kratki, ni učnia uprava uprizarjala ničesar. Ako ni naraščaj sam pograbil inicijativo, bi ne bil smel ničesar, s čim bi si bil utrdil svoje, v razvoju se nahajajoče telo. Da je telesna vzgoja ravnotako potrebna kakor duševna, da celo predpogoj zadnje, o tem — upam — mi ni treba tratiti besed. Pri starih Egipčanih je tvorila telesna vzgoja del izobrazbe. Pri Grkih so telesno izobrazbo zakoni Solona direktno zahtevali in največja žalitev je bila, ako si komu rekel, da ni znal ne plavati ne pisati (firjTB vetv [ifjTE yQd(ijictxu). O telesni vzgoji severnih Germanov pričajo pripovedke Reowulf, Olaf Tryg\ve-son in Odd, o Germanih poročata Caesar in Tacitus. V dobi reformacije so jo pobijali in v 17. in 18. stoletju je skoro izginila. V 19. stoletju je bila zopet vpeljana na šolah po filantropih. V pruskih seminarjih je bila celo obligatna. V XX. stoletju, v dobi splošnih reform je dosegla telesna vzgoja v večjih državah (Amerika, Anglija) svoj višek in države sc na tem polju marljivo kosajo med seboj. Zmage šport- nih organizacij se slavijo kakor zmage, zadobljene v vojni z drugo državo. Po vsem tem lahko sklepamo, da je telesna vzgoja mlajše generacije važna in potrebna in prepričani smo, da ne bo rodila slabega sadu. Dr. Kokalj stavi v svojem članku vprašanje: ,,Alj naj učna uprava naše mlade države sledi tem vzgledom iz pretekle dobe? Ali naj na tem polju morda krene na nova pota?“ Na vsak način upamo in zahtevamo od učne uprave, da obrne svojo pozornost tudi na vzgojo telesa. Da je ta potrebna, smo uvideli in latinski pregovor „mens sana in corpore sano“ ji gotovo ne bo neznan. Da ta reforma na polju telesne vzgoje ne bo prav težka, apelira dr. Koi\ «Jer, šia če ti, najzad, znanie svih mudraca Kada ne znaš reči: ,Živim srcem holim!' I šta če ti počast svih zemnih mrtvaca, Kad ne možeš reči: ,Iznad svega — volim!‘.» I nek tako bude . . Nek u Sunca sjaju Čovek slavi ljubav, i neka se moli Bogovima svima, koji život daju. Nek sve zaboravi i samo nek voli. I nek živi mladost. Nek uz čase pune Previre i kipi, raste na sve strane. Nek cvetaju ruže, i njihove krtine, Nek vcnu u Jesen vetrom rastrgane. Jer živeti znači imati sve nade, Koje čovek pozna u lutanju dugom Gubiti ih redom, znati da se krade Čas, kad če se mirno svemu reči zbogom. 1 gord, sam, nesrečan, nemočan da stvara Zastače pred delom u kome se krije Sva tajna njegove prirode i dara Budučnost i prošlost koje više nije. Osetiče kako još u njemu živi Sav blesak života koji če tek doči, I kako za njime ni dužni, ni krivi, Milioni drugih dolaze bez moči. I žive, i pate, sanjaju i ljube Tražeči sreču u večitom kretu. I zatim bez krika polako se gube Ko ždralova jato noču u svom letu ... To je sudba sviju... Ropstvo bez slobode Nesreče i patnje što nas tako grle Život kog nesvesno milioni vode, I biča s ljubavlju što u nevrat hrle. Pred njim če se kilti u sumraku dana Sve, što je životu pridavalo čari. Na vratima svoga večitoga stana, Oprostiće nadu, ljubav, život stari. Vaj. Bogovi naši, pomrli ste davno Duši vaši lebde iznad mračnih mora. A ljudi na njima boreči se slavno Padaju i traže sunec iznad gora.. BUKOVEC, Zagreb. LUDI PAVLE. Još je sunce za obzorjem spavalo, kad se je Pavao vukao iz sirote kolibe; a tužna ona i stanari joj. Več su dva mjeseca kako Pavao broji dan za danom pomno kad če „Petrovo i Pavlovo". Pa kad bi se u veče vratio s kravama, urezao bi zares na staroin orahu za znak: opet za dan bliže. A bio on siromah onako šenut. Tamo preko s onu stranu gore ima selo poveče, gdje je svake godine na taj dan proštenje. Sakupi se tu ljudi odasvud. Mnogo ih dodje s blagom na prodaju, i svašta ima ovdje na taj dan. Tako bi i Pavao običavao dolaziti s ocem ili inajkom kad je bio još malen. No več treču godinu polazi on sam, a ima mu več i više nego dvadeset. Kao pred tri godine tako i ove polazio je on po-sljednjeg tjedna svaki dan do na vrh brda, gdje bi se popeo na visoki hrast i gledao u dolinu. Smijao bi se od veselja, vikao, kad bi gledajuči mislio kako če on onamo. A kad bi se vratio s vašara pričao bi ostaloj djeci kako je tamo iza brda lijepo i kako imade svega. Pričao im je o „harmonikama", koje je vidio u nekom dučanu, kako su lijepe i kakav lijep glas imadu, premda ih nije ni u ruci imao. Djeca bi ga začudjeno gledala, a on bi samo pričao i nekako sablazno prikazivao čitavu stvar. Onda je nastavio kako če on kupiti te „harmonike", donijeti ih u selo, a onda če u njih svirati tamo u dolinici. Ptice če k njemu dolijetati i sjedati mu na ramena i drvlje če plesati i cviječe pjevati. — E! e! Jeste li čuli ludu što kaže? Da če drvlje plesati i cviječe pjevati? Čujte ludu! — — Kakve „harmonike"?! Luda! luda! — Onda bi ga stali tuči koliko ih god bilo. — Bacimo ga u vodu! — vikali bi jedni. — Ne, ne, več u onu rupu! Koprive dajte! — uzvikali se drugi. Pavao je samo mučeči uzmicao/ gledao ih nekako samilosno. A imao je Pavao forintu. Pošteno je bome zaslužio tu jednu forintu od papira, koju tako pomno nosa zamotanu u nekoj vojničkoj knjižici u posebnom pretincu kaputa. Došao naime jednom neki mjemik u selo pa kad je odlazio uzeo Pavla, da mu odnese stvari u jedno drugo selo nekoliko kilometara otale. Sve su te stvari bile u jednom kovčegu željezom okovanom. Pritisla ljetna žega, a Pavao tegli kovčeg bez riječi i znojan koraca za ugojenim mjernikom. Dok su stigli u ono selo kud je mjemik morao otiči, mi-moišli su oni več dva druga zaseljka. Umorno, žuto gleda žito u goruč zrak i sve je tako mimo kao uklesano. Pa kad su stigli u selo i ušli u neku birtiju, gdje su u kutu sjedjela dva seljaka, baci on kovčeg, otare rukom znojno čelo pa pričeka. Mjernik mu pruži papirnatu forintu, a on je primi snažno i poleti prema vratima. Zagledala ga onda dva seljaka pa če mu jedan: — A je si l’ti to Pavle? Na ispi! — ponudio mu ovaj čašu s vinom ali ne čuje toga Pavao, več bjež na vrata. Onda su nešto još gundjali oni vinski prijatelji i na mahove se zalijetali u govoru. Mjemik se nije mogao nikako namjestiti. Raskopčao cijelu košulju i razgalio prsa pa se tare po rutavom tijelu, ali nikad dosta. Pijane muhe su dosadno zvmdale i sletale sa stropa na goste. Mjemik nije znao kako bi se obra-nio, pa što se je više razgaljivao, to su više doli-jetale na vonj znoja i sijedale mu po tijelu kao polumrtve. Krčmar je negdje vani na dvorištu raskolačio noge u lipovu hladu i zvecka novcem u dubokom džepu. Bijela mu znojna košulja kao pozelenjela od boje lišča, što je padala sa zrakama usijana sunca. Pod stolcem je zevalo ugojeno staro pseto, isplazilo jezik pa diše teška i čitava mu se utroba Ijulja. :-,'3 Kad se je sunce inalko nagnulo, stigao je Pavao do križanja. Po strani stoji krst i razpet Krist. Sjeo je pod krst u travu i gledao sad Raspetog, sad forintu, a oči su mu bile prazne — neizmjerno praz- ne. Onda se je stao krstiti tako dugo, dok ga nije prekinuo neki daleki zov u polju. Pokrio se i buljio dugo — dugo u Razpetog, i več su se oduljile sjene i zapad je krvavo goiio. Još je dugo buljio; najed-noin se nasmijao i na mahove grcao u smijehu, a onda je ustao i natraške odilazeči smijao se prema raspelu. „Blaženi siromašni duhom..tako se je čulo u zapad sunca. II. Posljednji je tjedan pred Petrovo. Ne bi prošao daiij a da ne bi Pavle otišao na vrh brda. O, onaj hrast, gdje bi se on njihao od veselja gledeči onu valovitu dolinu. Svašta bi pjevao i vikao. Pa kad bi mu sve sa srca palo, kad bi sve ulio u pijev i vrisak, i njihanje i smijanje, posljedni bi put vri-snuo, a onda se polako spuštao s hrasta. Sretan je bio, neizmjerno sretan. Onda bi sc opet žurio u do-linicu zelenu, toplu. Legnuo je u hlad i mislio nešto. Mislio je o sreči... Da li je on znao što sreča? 1 ko bi mogao reči ? Krave, praporci, dolinica zelena i topla, ono njihanje na starom hrastu — to je sve. 1 još nešto... Ne može se sjetiti, ali zna, da postoji jedna sreča, koju on osječa. Pozna on Maru. A kako i ne bi, kad nema dana, a da je ne bi vidio, gdje mu prolazi mimo. Ona je pasla tamo iza šume. Svaki dan je ona prolazila onuda i več mu s daleka nazivala dobro jutro, a on bi joj odvračao. Mara je prolazila, a da je Pavao nije tako reči ni opazio. No več je nekoliko dana, što prolazi Mara, a ne vidi nigdje Pavla. Krave mirno pasu rosnu travu, a njega nema — nema. Nešto joj je falilo kad ga nije bilo. A kad bi pregazila dolinicu i zašla malko u šumu, počela bi pjevati jednu tužnu pjesmu. Pjesma je zvonjela polomljeno, grčila se u krošnjama i tiho nestajala gore u plavom. Pavle bi onda izašao iz panja gnjila i tiho koracao za njom. Pa kad mu jače šušnu lišče pod nogama brzo stane za drvo, a onda je opet slijedi. Drhtao je u čitavu tijelu i nešto mu se kidalo s nutrine. Gledao je ono zdravo tijelo i slušao kako umire pjesma. Več je nije vidio... A čemu se je toliko boji on ni sam ne zna. Samo, da bi je cijelu rado imati na rukama, onda je gristi, stiskati i sve da joj da sa sebe, sve, što mu je naj-milije. * Još je sunce za obzorjem spavalo u Petrov dan, kad je Pavao izišao iz kolibe. Danas ima on košulju s crvenim pucetima i odijelo novo, što obuče samo o Božiču, Uskrsu i Petrovu danu. Ne če on biti u crnom, več je okienuo i hlače i kaput pa je sada u bijelom. Cijelu se noč okretao u postelji i čekao dan. Sada on ide u onu valovitu dolinu, gdje vri črpa ljudi, gdje se sve tako šareni i veselo je. O, koliko je uzdisao, da kupi jedne „harmonike", pa da svira bez prestanka tamo u zelenoj, toploj dolinici. Dvije je godine dolazio onamo baš radi „harmonika", a kad bi došao pred dučan, dugo bi stajao i gledao u ti j’ i hodao anio tamo, dok se napokon ne bi uputio unutra i zatražio ih. Na sajniu nijesu imali takve kakve je on želio. Tu je vrstu „harmonika" davno več poželio, kad je jednom isto ovako došao na vašar ali se nije ništa usudio kazati ocu, jer je znao, da su skupe pa da mu ih otac i onako ne bi kupio. Pred dvije godine, kad je dobio forintu, bio bi ih sam kupio, no trgovac veli za nje tri krune; ništa jeftinije. Siromah nije toliko imao. Za godinu dana opet je 011 došao ali su bile za krunu još skuplije, a trgovac ne pusta ni za dlaku. Eto i treču je godinu došao u nadi e če ih kupiti, 110 nije bilo više onoga trgovca, več njegov sin. Dugo je kao uvijek stajao pred dučanoin, a onda ušao. Sa strahom u duši motrio je on te „harmo-nike“, a kad je upitao što stoje, odgovori mu trgovac — pet kruna. — Problijedio je. 1 posljedna rtada je pala. Metnuo je „harmonike" opet u škatulju i pospravijao svoju forintu. Na lice mu je pao bol, oči su mu bile mut-ne i on je samo gledao u jedno mesto. Mladi trgovac je odmah vidio, što je stvari i pružio mu „harmonike": — daj simo forintu. Pavao je išao ravno kuči. Pa kad je več bio visoko na brdu, sasfajao je ljude, što su tek išli u mjesto. Osušila mu usta od neprestanog sviranja, pa je morao tražiti vodu. Kad se je napio iz izvora, sio je u travu, gledao u „harmonike" i smijao se sretan dugo — dugo. Hvatao se sumrak kad je došao u selo. Sva su se djeca sjatila na njegovu svitku i rugala mu se i vukla ga, ali on to sve nije čuo, sretan je samo svirao. Te je noči spavao s „harmonikama" u ruci. III. Novi je to bio za njega život. Sjutra, kad je Mara prolazila dolinom, svirao je on kao da ne če nikad prestati, a kad ju je opa-zio umukno je i sakrio se u onaj truli pani. Mara je opazila kud se je sakrio. Danas nije pjevala 01111 pjesmu punu bola. U veče, kad se je vračala još je 011 svirao, a kad ju je opazio opet se sakrio. Mara je ustavila krave pa otišla tamo do trula panja. Pa kad im se sastadoše pogledi, ostadoše oboje kaooka-menjeni. Šutjeli su i gledali se bez riječi dugo. On je bio blijed i sav je drhtav, a srce mu je strašno udaralo, kao da je zatečen u zločinu. — Pavle — reče Mara napokon - pa što se ti sakrivaš od mene? — Pavao je samo stajao i gledao. — No, Pavle, pa kaži, što se sakrivaš? — — Ma — 111a — re — ja te se bojim!... — — „Ta" nemoj, pa što ti je? Ta ne budali! I'i bi se mene bojao? Zašto? Reci, Pavle! — čučnuo je opet u panju, stao se smijati i stisnuo oči. Takva ga još nikada nije vidjela. — A što ti to imaš u ruci? Ko ti je to kupio? — — Forintu! Forintu — govorio 011 smijuči se na tanko negdje s vrha dušnika. — Pavle, daj sviraj nešto, daj! — — Khi — khi — kili — opet se nasmijao on, a onda ih najednom nielne na usta, skoči iz panja i počne trčeči svirati. Mara ga je slijedila, a volila ga od očinjeg vida. Bio Pavao širok momak i lice mu bilo ne-obično lijepo. I oči je imao crne, velike, Iijepe oči. Siromah nije bio normalan. Tako se on rodio. Nije znao ni za što do krava i one dolinice. Odkad je tako reči znao hodati, od onda pase on krave i čisti staju. Djeca ga zvala „Ludi Pavle". A bio je inače uvijek dobar i bojazljiv, pa kad bi se igrao s dje-com, obično bi ga na koncu izbila ili uzela koprive pa ga po svuda opekla, a on im ne bi ništa na žao učinio, več bi samo bježao. Kad bi u selu trebao kogod kakav nezgodan posao izvršiti, onda bi samo njega pozvao, a Pavle bi sve učinio za komad kruha. Brača ga nijesu voljeia, pa je i jeo po strani gdjegod na pragu ili bi se sakrio iza štaglja. Sio u travu, a Mara do njega i bacila mu neku oko vrata — Pavle, pa što ti mene ne voliš? — On ju je samo položio na travu i stiščuči cjeli-vao joj usta i oči i grizao lica i topli bijeli vrat. Mara se posve prepustila njegovu cjelivanju i dišala duboko. Dugo ju je jošte cjelivao, a onda je opet podigao. Sumrak je ljetni pao, kresnice su stale oblijetati, a Pavao ih počeo loviti. Sve ih je donosio Mari i u divljem skoku zahvatio svaku, koja je letjela visoko nad njim. Pala je rosa. Mara se potresla od zime i u isti mah zarumenila sjetivši se, kako je več kasno, a ona još ovdje. Tiho je drhtalo lišče na sutonskom lahoru, a Pavao se vračao s Marom kuči. I miriš mlijeka s rumenih je vimena gladio njihova lica, i praporci su klonulo brecali... IV. Kad je zapadalo sunce, uvijek su se oni zagr-ljeni vračali uz klopot praporaca i pijev zapadnog rumenila. Nedaleko od sela protječe potok kroz šumu i presjeca put. Tu bi Pavle uzeo Maru na ruke i pre-nio je, jer nije htio, da ona pomoči noge. Tako ju je znao nositi do pred selo, a onda bi je izgrlio i smijao se dugo kao bez daha. V. Andro, momak st.a nekako kao i Pavao, volio takodjer Maru. No Mara je voljeia Pavlu od An-drije. Andro je polazio na rad u goru nekom vla-stelinu i pravic ondje drva. A znao je, da Mara voli Pavlu. Pa kad bi pao mrak i oba se zagrljena vračala, stao bi Andro tamo kod potoka iza stabla i požudno gledao Maru. A kad bi je Pavao dignuo na ruke i nosio je, škripao je zubima i kao tigar željan krvi vulcao se kroz šumu za njima. VI. Zaprosi Andro Maru, a roditelji daju. Pa kako i ne bi, gdje je Andro zdrav i jak momak; a uzato mu nije ni džep loš. Kad Mara čuje što bi, udri u plač. Težko je bilo starima slušati, kao gorko plače, kako ne jede ni ne spava. Jednog je jutra, bio još mrak, zapita majka izmučenu, blijedu, koga bi ona? A Mara je samo plakala još jače i teže. Nijesu je više puštali da tjera krave na pašu, več bi slali mladjeg joj brata. Dolazio bi Andro i milovao je, a ona je bila uvijek potištena i tvrda. — Daj, reci, Maro što ti je! — pitao je jednom Andro dolje u zavrtju. Šuti ona kao drvo i ne gleda ga. — No, ajde, reci, ma sve ču ti dati! — — Ja te ne... — — A što ne bi mala moja! A što ne bi! — sti-snuo je i cjelivao. Mara mu se otima: — Ciad! Puštaj me! — On ne mari: — A što ne bi, mala! Baš si lijepa! A što ne bi! — Opet joj kaže jednom majka: — Ma reci, reci Maro, koga bi ti? Ajde, reci majci, ne ču ja nikome kazati! — — Pavla, majko! — i udri u grčevit plač. — Oh oh — za boga, pa je si li ti luda, što je tebi? Daj, kaži, jesi li luda? Ne kazuj to ocu ni Andriji. Ubit če te otac, a Pavla Andrija. Ne reci, o jadne mene! 2uta jesenja nedjelja. Mara je poniknute glave išla uz svirku i vrisak sa vjenčanja okrunjena vijen-cem napravitih ruža. Sve se sjatilo, a djece ima, da im je preuzak put. Skrenuli su nekud za brijeg po staži Markovu domu. 1 Pavao je išao za njima i veselo svirao u „harmonike", a kad su do zavoja došli, Pavle se kao preplašio. Samo je na pola zijevnuo i snužden se vratio natrag... ZAPISNIK DRUGOG GODIŠNJEG KONGRESA „SAVEZA JUGOSLOVENSKIH SREDNJEŠKOLSKIH UDRUŽENJA" ODRŽANOG 26., 27. I 28. AUGUSTA U VARAŽDINU. Treći dan. P r e p o d n e. Kongres bira za predsednika zbora Ivana Krzna-rića, koji če predsedavati mesto Deutscha. Krznarič otvara sednicu u 9 č. i čita rezoluciju, u kojoj se govori o okupiranim krajevima pod Talijanima. Zbor rezoluciju prima. Zatim Kovačevič produžuje da čita svoj predlog o izmeni pravila. § 28. se prima. § 29. i 30. Kovačevič predlaže, da se ova dva člana, kao nepotrebni, ukinu. Mi lanovi č i Rape nalaze, da ipak treba da postoji nekakav sud, koji če rešavati sporove izmedju članova. Re-šava se, da se te tačke u pravilima drukče stilizuju ali da sud ostane. § 31. Kovačevič predlaže, da glasi ovako: „Pravila se mogu menjati samo na kongresu." Prima se. § 32. F ran cen predlaže ovakvu izmenu dru-gog dela ovog člena: Imaovina se predaje Ministar-stvu Prosvete, a ono daje novac udruženju, koje se obrazuje sa istim ciljem. Kovačevi e predlaže, da se pivi deo sasvitn izbaci, jer če se Savez ras-pasti sam od sebe, i da bude ovako: „U slučaju raz-druženja Saveza, imaovina... itd.“ Prima se. § 33. Po predlogu Kovačeviča, ovaj se član izbacuje. Timotijevič zatim govori o stilizaciji pravila, potvrdi u Min. Prosvete, štampanju i razašilja-nju referentima i mesnim udruženjima. Sa time je debata o pravilima završena. Prelazi se na odredjivanje referentskih mesta. Kovačevič predlaže ova referentska mesta: Zagreb, Sarajevo, Prizren, Niš, Novi Sad. Debata. Padaju razni predloži i rešava se: 1.) Da sremska županija podpadne pod Novi Sad, a ne pod Beograd (predlog druga Seleniča). 2.) Da Baranja podpadne pod Hrvatsku. 3.) Da Dalmacija dobije zasebnog referenta u Dubrovniku. U negov delokrug spadače i Ona gora (predlog Ćosiča iz Beograda). 4.) Da krajevi pod talijanskom okupacijom do-biju svog referenta i da se organizuju. Na ovome ima da radi Ljubljansko udruženje. 5.) Da Zemun podpadne, zbog svog položaja, pod Beograd (predlog druga Vorkapiča). 6.) Da za Staru Srbiju referent bude u Prizrenu privremeno dok se Skoplje ne organizuje, za južni deo Srbije od 1912. g. Niš, a za severni deo Beograd. U Beogradu dužnost referenta vrši Beo-gradsko mesno udruženje. Najduža je debata o tome, koje če mesto da bude sedište referenta za Hrvatsku: Zagreb, Varaždin ili Karlovac. Štajn i Krznarič govore o razlozima zbog kojih Zagreb do danas nije radio i zbog kojih su Zagrebčani izostali sa kongresa. To je zato, što je njima od strane vlade zabranjen svaki zajednički rad. Oni ipak predlažu Zagreb. Najzad se glasa. Večina je za Zagreb. Kneževič izjavljuje u ime Varaždinaca, da če se Varaždin, ako Zagreb za dva meseca ne bude aktivan, pridružiti Ljubljani: Dakle, konačno rešenje: da referentska mesta budu u: Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Nišu, Novorn Sadu, Dubrovniku, Skoplju (privr. Prizren). PRAVILA „SAVEZA JUGOSLOVENSKIH SREDNJEŠKOLSKIH UDRUŽENJA". I. Ime i sedišle. Ćlen 1. Savezu je ime „Savez Jugoslovenskih Srednjo-školskih Udruženja", i sjedište mu je u Beogradu. •> i II. Program saveza. Člen 2. „S. J. S. U.“ stoji na stanovištu potpunog kultur-nog, narodnog i državnog jedinstva Jugoslovena, te mu je temelj jedinstveni rad kao jedan od uslova naše narodne budućnosti. Člen 3. „Savezu S. J. S. U.“ i njegovi članovi neče sude-lovati u dnevnom stranačko - političkom životu, stoječi na slobodouinnom i demokratskom stanovištu. Nijedan član Saveza ne sme biti član političke organizacije. Člen 4. „S. J. S. U “ priznaje ista prava i dužnosti ženskim i muškim članovima. Člen 5. (J socijalnom životu stoji na stanovištu potpune jednakopravnosti sviju staleža jugoslovenskog naroda. Člen 6. a) Savez sudeluje u praktičnom radu oko podizanja prosvete i širenja jugoslovenske misli; b) radi na razvitku jakih i samostalnih karaktera, koji če svoje obrazovanje staviti na pozitivne (naučne) i misaone temelje, da bi time sebi stvorili što jedinstvenije stanovište u prosudji- vanju sviju životnih pitanja i bili svesni svoga položaja u društvu; c) radi na oslobodjenju od tradicionalnog i dog-matskog posmatranja na svet i život, a zamenjuje ga naučnim, evolutivnim i realnim; d) radi na uvodjenju zajedničke azbuke: latinice, i jednog književnog narečja: srbohrvatske ekav-štine. III. Sredstva za postignuće cilja. Člen 7. a) Osnivanje omladinskih i prosvetnih društava; b) priredjivanje sastanaka, na koje če biti pozvani članovi i narod; c) otvaranje narodnih knjižnica i čitaonica; d) izdavanje listove za narod i omladinu; e) pomaganje članova i omladine moralno i mate-rijalno; f) držanje analfabetskih tečajeva; g) otvaranje t.zv.specijalnih tečajeva; h) gaj en j e sokolstva, priredjivanje izleta; i) širenje apstinentske misli, štednje i drugih vrlina; j) pomaganje rada društava sa sličnim zadatkom. IV. članovi. Člen 8. Članova ima redovnih, vanrednih, utemeljača i dobrotvora. Člen 9. Redovni ili vanredni član može postati svaki učenik srednjih ili njima sorodnih škola, koji primi program Saveza. Člen 10. Utemeljači su oni, koji prilože Centralnoj upravi 25 dinara. Člen 11. Članovi dobrotvori su oni, koji prilože Centralnoj upravi 50 dinara. V. Dužnosti i prava članova. Člen 12. Svaki redovni član ima pravo na sestancima mesnih organizacija glasati, čitati svoje radove, postavljati predloge i pitanja, birati i biti biran. Člen 13. Vanredni članovi (djaci nižih razreda) imaju sva prava kao i redovni članovi sem prava glasenja. Člen 14. Dužnost je svakog člana da se podvrgava društvenim pravilima i da potpomogne koliko god mu je moguče rad saveza. Člen 15. Svaki član, osim članarine, daje na početku go-dine 1 dinar za troškove Centralne Uprave i 50 para za fond lista „Preporoda". VI. Organizacija Saveza. a) Mesna udruženja. Člen 16. Mesno udruženje u jednom mestu je udruženje djaka jednog ili više zavoda sa opštim programom. MESNA UPRAVA. Člen 17. a) upravlja imovinom mesnog udruženja; b) prima i isključuje članove; c) odlučuje o članoskom ulogu i o svemu što spada u delokrug mesnog udmženja. Člen 18. Mesna se uprava bira na mesnoj skupštini. — Sve odluke more odobriti mesna skupština. b) Centralna uprava. Člen 19. Centralna uprava se sastoji iz: predsednika, podpredsednika, dva tajnika, arhivara, dva blagajnika (u Beogradu) i osam pokrajinskih referenata (u mestima, koja odredi glavna skupština). Člen 20. Delokrug centralnog odbora: a) da usredsredjuje rad Saveza; b) da upravlja imaovinom Saveza; c) da zastupa interese Saveza kod vlade i raznih društava; d) da saziva glavnu skupštinu i da upravlja njome. Člen 21. Sednice se drže po potrebi. Člen 22. Predsednik saziva sednice, odlučuje u slučaju ravnih glasova, potpisuje zajedno sa tajnikom i blagajnikom akta Saveza, predsedava na glavnoj skupštini, zastupa Savez pred vlastima ili drugim osobama. Člen 23. Podpredsednik preuzima prava i dužnosti predsednika u slučaju da je isti odsutan. Člen 24. Tajnici sastavljaju akta Saveza, vode zapisnik odborskih sednica i glavne skupštine, prepisku Saveza, i moraju podnositi glavnoj skupštini izveštaj 0 radu odbora i napredovanju Saveza. Člen 25. Arhivar čuva arhivu Saveza. Člen 26. Blagajnici vode sve blagajničke poslove, pri-majo ulog, namenjen centralnoj upravi, i na glavnoj skupštini podnose izveštaj o stanju blagajne, da bi dobili potvrdu za ispravnost iste. Člen 27. Referenti pismenim putem spajaju centralnu upravu v Beogradu sa mesnim udruženjima mesta, koja spadaj u u njinu referentsku oblast. Člen 28. Nadzor nad radom vrši nadzorni odbor, sastav-ljen iz tri člana. Ako uprava ne radi, nadzorni odbor saziva glavnu skupštinu i traži, da se uprava VII. Glavna skupština. Člen 29. Glavnu skupštinu saziva centralna uprava je-danput godišnje, ili nadzorni odbor po potrebi. Člen 30. Glavna skupština služi za referate, izveštaje, iz-menu pravila, izbor centralne uprave (i referenata) 1 odredjivanje referentskih mesta i oblasti. Trajanje i dnevni red sastavlja centralni odbor, uvažavajuči želje pokrajinskih referenata i mesnih udruženja. Člen 31. Pravo glasanja na glavnoj skupštini imaju samo izabrani delegati mesnih organizacija. Pojedine mesne organizacije biraju za svakih 50 članova jed-nog delegata, a na ostatak, ako je on veči od deset, opet jednog delegata. Člen 32. Glavna skupština se drži onoga dana, koji odredi Centralna Uprava kao najzgodniji u dogovoru sa referentima i punovažna je sama kojim brojem prisutnih delegata. VIII. Sudelovanje profesora. Člen 33. Profesorima zavoda, koji su u Savezu, dozvo-ljeno je prisustvovanje na svim sednicama, sastan-cima i skupštinama. Profesori imaju pravo saveto-vanja. IX. Raspravljanje. Člen 34. U mesnim udruženjima postoji „sud časti", koji rešava sporove izmedju članova. Člen 35. Svaki član ima prava, da se žali na rešenje suda časti nadzomom odboru pri Centralnoj Upravi. X. Prelazne odredbe. Člen 36. Pravila se mogu menjati samo na glavnoj skupštini. Člen 37. U slučaju razdruženja Saveza, imovina se predaje Ministarstvu Prosvete i ono daje novac udru-ženju, koje se obrazuje sa istim ciljem. Ministarstvo Prosvete kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca Odeljenje za Srednju Nastavu S. N. Br. 15.898 S. 735 23. X. 1920. g. u Beogradu. U vezi sa svojom odlukom S. N. Br. 19.753/919 odobravam ova pravila Saveza Jugoslovenskih Sred-njoškolskih Udruženja. Ministar Prosvete: Pribićević s. r. Direktoru III. tnuške gimnazije, Beograd. Gospodin Min. Prosvete odlukom svojom S. N. Br. 15.898 od 15. ovog meseca a u vezi sa svojom odlukom S. N. Br. 19.753/1919 odobrio je pravila Saveza Jugoslovenskih Srednjoškolskih Udruženja. O ovome se izveštavate radi saopštenja Savezu. 2. Vidanović s. r. Beograd, 16. XI. 1920. g. M i 1 a n o v i ć čita svoj referat o pučko-prosvet-nom radu. On je za najživlju akciju na suzbijanju analfabetizma. Govori o zanatskim školama itd. Fran cen misli, da ovo, ako je moguče u Varaždinu i, možda, u Hrvatskoj, nije sasvim moguće u Srbiji, gde omladina treba prvo sama sebe da obrazuje i stvori, i u Slovenačkoj, gde tako isto imaju druga posla. Duga debata. Uz Francena je večina srpskih i slovenačkih delegata. Rešeno je, da se debata prekine. Svak če raditi na tome, u koliko mu prilike i snaga dopuštaju. Prelazi se na organ saveza „Preporod". Deutsch čita referat o listu. Ne slaže se sa sadašnjim uredjivanjem. On je protiv literamog dela u listu i želi, da u njemu budu samo informativni članci, vesti organizacije i izveštaji družina. Francen i Kovačevič govore o absurdnosti negiranja djačke literature od strane Deutscha. T i m o t i j e v i č je odlučno protiv Deutsch-ovog predloga. On govori o praktičnoj strani predloga, da u listu postoji literaran deo. On misli, da kad bi se „Preporod" uredjivao, po predlogu varaždinskih kolega, kao varaždinsko „Naše Doba", on u Srbiji nebi našao ni jednog predplatnika. Beogradski delegati su svi istog mišljenja. Goslar i večina slovenačkih delegata slažu se s njim. Deutsch ostaje pri svom predlogu. Navodi, da „Naše Doba“ ima predplatnika i u Beogradu, Zagrebu, Parizu itd. Najzad se posle duže debate prelazi na glasanje. Postoji pet predloga: 1.)'Da literatura bude dovoljno zastupljena. Sem toga kao zasebna rubrika postoji i informativni deo (predlog beogradskih delegata). 2.) Da list bude čisto literaran, a da se informativni deo izdaje u vidu litografisanih tabaka (predlog Vuloviča). 3.) Da se uredjuje prema Deutschovom projektu (predlog varaždinskih d jaka). 4.) Da postoje dva lista: jedan čisto literaran, a drugi čisto informativan (predlog Savatijevičeve). 5.) Da prva dva broja uredi Varaždinska sekcija, a ostale, ako list ne uspe, uredništvo u Ljubljani (predlog Deutscha). Glasanje. Svi su za prvi predlog, sem njih 13, koji su za peti. Deutsch izjavljuje, da on ne odgovara, da če se i jedan broj tog lista prodati u Varaždinu. Zatim Kovačevič čita svoj predlog o uredništvu lista. III., IV., V., VI. i VII. tačka primaju se ali se oko prve i druge vodi debata. Postoje tri predloga: 1.) Predlog Goslara i Milanoviča: Da redakcija bude u Ljubljani. 2.) Predlog Beogradjana: Da glavno uredništvo bude u Beogradu, a Ljubljana da ima urednike za slovenački jezik. 3.) Predlog Savatijevičeve: da i referenti čine deo uredjivačkog odbora i šal ju radove, koji se mo-raju štampati. Glasanje. Prima se drugi predlog. Sem toga ee još režava: 1.) Da se list štampa u Ljubljani, jer je tamo naj jeftinije. 2.) Da se urednici biraju u Beogradu i Ljubljani, a ne na kongresu. 3.) Da se štampaju radovi onim dijalektom i onom azbukom, kako koji saradnik pošlje, i 4.) da svak, koji hoče (a ne samo djaci), može saradjivati u listu. Predsednik zaključuje sednicu u 12y2 č. i za-kazuje produžetak za 2 sata po podne. Po podne. Na dnevnom je redu biranje Centralne Uprave. Pre toga se donose još neka rešenja. 1.) Svaki član Saveza ima da plati u početku školske godine, pri upisivanju, po 1 dinar za tro-škove Centralne uprave u toku 1920/1921 god. i 0-50 dinara (2 krune) za fond „Preporod". 2.) Godišnje izlaze 10 br. „Preporoda", t. j. sva-kog meseca po 1 sem ferijalnih. 3.) Zvanično narečje, koje če upotrebljavati Centralna Uprava, biče ekavsko narečje srpsko-hrvatskog dijalekta, a zvanična azbuka latinica. Prelazi se na biranje Centralne Uprave. Krznarič čita listu, koju predlažu Beogra-djani. Deutsch predlaže za predsednika Kovačeviča mesto Timotijeviča. Odobravanje. Kovačevič ne može da se primi tog položaja, jer neima dovoljno vremena za rad. Savatijevičeva predlaže za podpredsedni-cu drugaricu Stevanovičevu. I ova ne može, da se primi. Tako isto V u 1 o v i č (predložen za tajnika) i Miloševič (predložen za blagajnika) odbijaju. Najzad je rešeno, da se izabere predsednik, a da ovaj sastavi listu uprave, sa kojom bi želeo, da radu. Predložen je Timotijevič. Prima se jedno-glasno. Timotijevič zahvaljuje na poverenju i moli za 5 min. odmora, dok sastavi listu. Posle odmora čita listu. Podpredsednik: Božidar Kovačevič. Tajnici: Branimir Cosič i Olga Pops. Arhivar: Stana Spasojevič. Blagajnici: Branko Vorkapič i Svetolik Boži-novič. Nadzorni odbor: Sima Francen, Dušan Kušako-vič i Miloš Carevič. Svi predloženi članovi su prisutni na kongresu, sem Olge Pops i Stane Spasojevič. Zbor ih sve prima jednoglasno. Zatim se prelazi na biranje referenata. Izabrani su: Za Zagreb: Ivan Krznarič, stud. Za Ljubljanu: Franc Plečko. Za Niš: Nadežda Savatijevič. Za Novi Sad: Dejan Lazič. Za Prizren (dok ne bude izabran referent u Skoplju): Andreja Šiljak. Sarajevo i Dubrovnik izabraće sami referenta. Za okupirane krajeve imenovaće utlruženje u Ljubljani. Prelazi se na iduću tačku dnevnog reda: Even-tualnosti. Deu t seti predlaže, da se sav materijal sa kongresa štampa u zasebnom broju „Preporoda**. Re-šava se, da se štampa u „Preporodu**, ali ne u zasebnom broju. Dalje, Deutsch čita rezoluciju, koju bi trebalo poslati sa kongresa. Neki članovi nalaze, da nije potpuna i predlažu, da se ostavi Centralnoj Upravi, da je popravi i dopuni. Omahen kaže, da je jedna rezolucija puno-važna, samo ako zbor odobri tačni tekst rezolucije. Štajn govori o držanju Zagrebačke vlade prema djačkim udruženjima. Moli, da se i njoj pošalje rezolucija, jer ta vlada ima veze sa školama u Hr-vatskoj, a ne središnja vlada u Beogradu. Lazič čita jedan predlog, ko ji se tiče škola u Vojvodini i koji bi trebalo uneti u rezoluciju. Od-govara mu se, da je ova rezolucija opšta, a da je to' pokrajinska stvar. Zalim je izabran odbor (Goslar, Deutsch, Kovačevič, Krznarič, Omahen, Timotijevič, Francen), koji če da utvrdi tekst rezolucije. Predsednik daje odmor od V\ časa. Posle odmora T i m o t i j e v i č čita rezoluciju,’ koja se prima. Posle toga: Krznarič zahvaljuje Varaždinskim djacima na radu oko održanja kongresa. Timotijevič zahvaljuje Ljubljanskom redakcijskem odboru, što je dugo vreme vršio dužnost Centralne Uprave i ako to nije morao. Savatijevičeva zahvaljuje Varaždinskim gradjanima na dočeku delegata. Tomašič govori o onima, koji su pod Talija-nirna. Čita rezoluciju, koja se tiče njih. Zbor rezoluciju prima. Deutsch čita noticu Varaždinskog lista: „Slo-bodni Gradjanin**, u kojoj se iznose laži o našem kongresu. Smeh. Rešava se, da im se, kao odgovor, pošalje naša rezolucija. Rape predlaže, da se sa kongresa pošalje pozdrav Češkoj, Ruskoj i Poljskoj Omladini. Plje-skanje. Francen predlaže, da se pošalje pozdrav i Bugarskoj Omladini. Pljeskanje. Ove pozdrave sastavi če Centralni Odbor. Kongres je zaključen u 5 časova po podne. Centralna Uprava. RAZNE VESTI. Uredništvo i upravništvo. Zamereno je uredništvu „Preporoda**, što u 1. broju nije bilo dovoljno srpsko - hrvatskih radova. Ovoine je uzrok taj, što je list morao da se štampa što pre a radova na srpsko - hrvatskom narečju nije hfflo dovoljno. Od sad če imati uvek podjed-nako slovenačkih i srpsko - hrvatskih radova. Ovim pozivamo sve djake na saradnju. „Preporod‘* če sem čiste literature donositi i članke o djačkim pokretima kod nas i u drugim zemljama. Poli-tičke članke nečemo primati. Nadamo se u djake, da šire naš list. Ne zabo-ravite, da če lisi biti u toliko bolji i u toliko bolje opremljen, u koliko se više bude prodavao. Uredništvo. Pošiljamo Vam danes drugo številko „Prepo-roda“. Naše dijaštvo se živo zanima za prospevanje našega glasila in tudi ostalo občinstvo nam je precej naklonjeno. Vendar pa naprošamo vse naše sotrud-nike, naj gredo vedno in v vsakem oziru upravi na roko, ker le na ta način nam bo mogoče redno izdajati „Preporod**. Razpečavajte hitro in točno naše glasilo, čim ga dobite, širite ga povsod in nabirajte novih stalnih naročnikov! Naj ne bo niti članice niti člana, ki ne bi izpolnil svoje dolžnosti! Vsi na krov! Uspeh bo tem sijajnejši, čim večja bo požrtvovalnost med našimi vrstami. Naslove je pošiljati na naslov: Upravništvo Preporoda, Ljubljana, Mestni dom, I. nadstropje. Upravništvo. Vse tovariše in tovarišice, katerim so znane adrese omladine v Franciji in Angliji, naprošamo, da nam jih sporoče in tako zamoremo stopiti z njimi v stik. Adresa uredništva: Goslar Branko, Ljubljana, Breg 10. Tovariši in tovarišice, ki žele stopiti v korespondenco s Čehoslovaki, naj se obrnejo naravnost na adreso: Vladimir Braun, Češke Budejovice, Hansova 813. Štamparske greške u !. broju. 4.strana, l.stubac, 13. red odozdo mesto mojim treba moji. 4. strana, l.stubac, 3. red odozdo mesto Bačva-ste treba Račvaste. 4. strana, 2.stubac, 8. red odozdo mesto Vapuje Livo treba Paperje Sivo. 11. strana, 1. stupac, 16. red odozgo mesto II. ženska gitnn. treba I. ženska gimn. 11. strana, 2.stubac, 10. red odozgo mesto Ivan treba Sava. Ostale su greške manje i mogu ih čitaoci sami popraviti. Odgovorni urednik: Gustav Omahen. Natisnila Delniška tiskarn", tl. d v Ljubljani.