STRUČNI LOŽA'
STROJNI KURJAČ
Гласник Удружета Ложача Државних Железнира и Бродова у Београду Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic_ in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
	Излази 12 пута у години.	Izlazi 12 puta u godini	Ishaja 12 krat v letu	Београд, 10 Април 1935 г.
ГОД. XII	Поједини број 1 д и н a р	Pojedini broj 1 dinar	Posamezna številka 1 din.	Beograd, 10 April 1935g.	| Б|1ПЈ 4™
	Годиш. претплата21дин.	Godiš, pretplata 12 din.	Letna naročnina 12 din.	Beograd, 10 April 1935g.
Централн^ Управс* и Уредништво листа честита свимс* својим члстовимс! и приЈгпге-л»имак к^толичке и православне вере, наступајући празник , Христово Баскрсетс“
Občni zbor Oblastne Uprave Ljubljana
Društvo kurjačev drž. železnic in brodarjev Kraljevine Jugoslavije-Oblastna uprava Ljubljana obvešča tem potom ,vse člane našega Udruženja, da se bo vršil naš 11 redni letni občni zbor v torek 7. maja t. 1. z začetkom ob 9 uri dopoldan, v prostorih g. Kačič Lubljana, Tyrševa c. št. 58 Dnevni red:
1)	Otvoritev občnega zbora;
2)	Volitev predsednika, zapisnikarja tega občnega zbora in dva overovatelje;
3)	Poročilo predsednika,
4)	„ tajnika.
Centralna Uprava i Uredništvo lista čestita svima svojim članovima i prijateljima katoličke i pravoslavne vere, nastupajući prax nik „Hristovo Vaskr-senje“
5)	„	blagajnika,
6)	„	nadzornega odbora,
7)	razrešnica stare uprave,
8)	Volitev novega upravnega odbora,
9)	Predlogi in slučajnosti.
Opomba: V primeru, da občni zbor ob dolončeni uri ne bi bil sklepčen, se bo vršil eno uro pozneje občni zbor z istim dnevnim redom in bo sklepal ob vsakem številu članov.
Za upravni odbor:
Predsednik:	Tajnik:
Teran Andrej, s. r.	Rože Valentin, s. r
Hi Očim Imaše Јри üHpiöHifl Ренпе ПшидМ".
Обласна Управа „При Дирекцији Речне Пловидбе“, одржала je своју III Редовну Скупштину на дан 10 феб-руара тек. год. у кафани „Посавина“ у Београду. Ha скуп-штини je био од стране Дирекције Речае Пловидбе иза-сланик Господин Инж. Нешковић, a од стране Управе Града Београда, Господин Реља Атанасковић. Скупштини je председавао као председиик Лазар Кахриман, секре-тар je био Вук Тошић, a оверачи записника Антоније Јанковић u Joeko Бајић. Ha скупштини je изабрана hob a Управа, у коју су ушли и то.
Председник: Лазар Кахриман,
I	П. Председник: Весељко Биланџија,
II	П. Председник: Здравко Чвркић,
Секретар: Вук Toiuuh,
Благајник: Милџвоје Ковачевић,
Чланови Управног Одбора: 1) Малорад Илијевић,
2)	Божадар Радосављевић,
3)	Милан Мариновић,
4)	Pade Пиљевић,
Заменици Упр. Одбору:	1) Милош Јбковић,
2)	Милан СШефановић,
3)	Pacma Штукеља,
Председник Надз. Одбора:	Јосип Крпан,
Чланови: 1) Милосав Јовичић,
2)	Плешојан Марчел,
3)	Mapко Радојковић,
4)	Стеван Ковачевић,
Заменици Надз. Одбору: 1) Миливоје Јоковџћ,
2) Илија Павловић,
Поред осталога, скупшгина je једногласно донела неколико предлога, те je Управи ставила у дужност, да те изражене жеље достави на меродавна места. Управа je после скупштине, no томе одмах поступила те je упу-тила Господину Директору Речне Пловидбе Представку, коју je господин директор примио и обећао, да heизаћи у сусрет, у колико за ово постоје финансијске мо-гућности, a коja гласи:
Господину ДирекШору Речне Пловидбе
Београд.
Чланови Удружења ложача, на својој 111 редовној годишњој скупштини, одржаној 10 фебруара тек. год. ставили су потписаној управи у дужност, да Вам, Гоо подине Директоре, поднесе ову Представку, те да Вас умолимо, да исту изволите узети у поступак, a која се односи на следеће.
1) Више пута смо се обраћали нашом молбом да се неправда,} чињена нам у чл. 8. Правилника о При-временим и споредним принадлежостима поправи што до данас није учињено. Како je пак сада у раду Уредба Закона о Државном Бродарском особљу, то молимо да се сада ово поправи, како не бисмо и даље остали овако неправедно издвојени од свих Државних службеника, na и самоуправних у целој нашој Отаџбини; a ни сами За-кони на основи којих се и уредба Држ. Брод. особља израђује, ве чине никакву разлику између породица служ-
беника, ма којег звања били. Ha основу овога молимо да се и међу нашим породицама не чини разлика.
2)	Да се овом уредбом изврши праведнија подела уштеде угља, него што je то учињено у Правилнику о привременим и споредним принадлежностима, пошго je ложач један од главних чиниоца те уштеде, na je не-праведно, да нам се не додели заслужени део.
3)	Велики je број ложача, који су били регулисани, na услед штедње преведени за дневничаре, на којем се положају и данас налазе, и ако су многи већ 8-10 го-дина у служби. Како се сада излажу лекарским прегле-дима, природно je, да се могу услед дуге a натрие службе, изненада наћи на улици, без икаква обезбеђења (чл. 103 Правилника о службеницима Речне Пловидбе), na услед тога молимо, да се нађу могућности, да се исти што пре регулишу.
4)	Да се ложачима, додељеним код котлова у ра-дионицн, додели додатак за прековремени рад.
Радионица више пута ради прековремено, кад се свима радницима, плаћа за прековремени рад, док ло-■ жачи код Радничких котлова, ие добивају ништа. Како исти немају километражу и уштеду, како би то имали на броду, то молимо, да се додели изаесна дневница за прековремени рад.
5)	Да се у Ади Циганлији, направи једно Купатило, где би се ложачи могли од прљавштине опрати.
Ложачи на свима бродовима за време зимсвника, морају да ччсте: димњаке, димњаче, котлове и Шифбо-ден“ где се много прљају, a после чега je неопходно потребно купање. Како у зимовнику нема купатила. ло-жачи су приморани да се на хладном месту перу, због чега лако долазе до болести, na услед тога je ово ку, патило од неопходне потребе.
6)	Да се ложачима-надничарима издају легитимације како би на захтев власти, могли доказати где су запос-лени. Ово je неопходно потребно, јер су ложачи надни-чари сва своја документа предали Дирекцији, при сту-пању у службу, a пред полициским властима немају чим доказати своју идентичност.
7)	Да нам се изда једно оОјашњење. када и под којим условима, нерегулисани службеници стичу право на регулисање?
Каква права имају нерегулисани службеници за време болести: поштеде, амбулантског лечења, у болници, и бо' ловању, и за време истих на какве принадлежности?
Дали имају нерегулисани права на годишњи одмор? Ово у Правилнику о службеницима речне пловидбе не. стоји, na нам je стога нејасно.
Наше жеље изнете у овој представци су сасвим оправдане, те се надамо, повољном решењу no истим.
13 фебруара 1935 год.
Београд
Секретар	Председник
Вук Тошић	Лазар КахримаН
Iz Oblasne uprave — Zagreb
Zapisnik
Desete redovite godišnje skupštine Oblasne uprave Udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, održane dne 16-tog marta 1935 godine, u prostorijama Željezničke Dvorane, Trojanska cesta br. 1, tačno u 10 sati prije podne.
Prisutni:
Gosp. Ing. Sinojver Mario, izaslanik Obi. Direkcije u Zagrebu, gosp. izaslanik Uprave policije u Zagrebu, gosp. Teran Andrej, predsjednik Obi. uprave Udruženja ložača u Ljubljani, g.g. Ogrizek Ćiril i Šoštarič Stjepan, izaslanici Obi. uprave stručvog Udruženja strojevodja u Zagrebu, g. Cvitkovič Filip, izaslanik Obi. uprave Stručnog Udruženja vozovodja u Zagrebu, a iz Obi. Uprave Zagreb prisutni su: Predsjednik Janežič Dragutin, tajnik: Mlakar Franjo, blagajnik: Jugovič Imbro, i delegati: Belošič Ivan i Lovnički Ivan.
Prisutni delegati iz Podržnica:
Vajdič Ljudevit, Osijek, Brkič Jovo, Osijek, Vučinič R. Rade I., Srp. Moravice, Borovič Ivan, Split, Adamovič Božo, Gračac, Bartolac Stavko, Karlovac, Rošič Slavko, Sušak, Mrak Tomo, Bjelovar, Buhanec V. Franjo, Banjaluka, Grijak Stevo, Slav. Brod, Grgurič Nikola, Ogulin.
*
Janežič'. Otvara desetu red., god. skupštinu u deset sati prije podne, sa riječima: Drugovi ložači. Otvaranjem desete redovne godišnje skupštine ove uprave, osvrćem se na to, kako smo svi pod teškim dojmom i u dubokoj žalosti, kad se setirno ranijih skupština kod kojih smo puni oduševljenja upućivali svoje prve misli i posdrave našem Velikom Kralju (svi prisutni ustaju) Ujedinitelju i zaštitniku cijelog Jugoslovenskog naroda. Podla ruka gnusnog ubojice, zavila je u crno i bacila u duboku žalost cio jugoslovenski narod. I mi ložači učestvujemo u toj općoj narodnoj žalosti za našim Blašenopočivšim Viteškim Kraljem Aleksandrom Prvim Ujediniteljem, Koji je sve svoje sile posvetio Blagostanju i napretku naše Domovine, i osiguranju svjetskog mira, za koje ideale je žrtvovao svoj dragocjeni život zapečativši ih Svojom mučeničkom krvlju. Janežič završava proslov sa rečima: Slava Viteškom Kralju Aleksandru Prvom Ujedinitelju. Prisutni: Slava Mu.
Janežič: Pozdravlja svu prisutnu g.g. izaslanike, proziva sve delegate poimenično, te predlaže, da se bira predsednik, tajnik i dva overača zapisnika godišnje skupštine.
Zaključak: Birani su jednoglasno: za predsjednika, god. skupštine Ptičar Ljudevit, za tajnika god. skupštine Pešič Dobroslav, a za overače zapisnika: Brkič Jovo i Bartolac Slavo.
Janežič: Objašnjava, da je Direkcija u Zagrebu odobrila dopust za godišnju skupštinu svim delegatima iz podružnica, dok za Zagreb je odobrila samo fukcionerima uprave, a ističe potrebu biranja jednog delegata iz Zagreba, * na to se jednoglasno bira drug Bogdan Ivan, za delegata 'z Zagreba.
Janežič: Čita pozdravne depeše: Njeg. Veličanstvu Kralju Petru II, a prisutni oduševljeno kliču: Živio Kralj, Živio Kraljevski Dom. Čita dalje pozdravnu depešu Gosp.
Ministru saobraćaja, Gosp. Ing. Šneleru direktoru Qbl. Direkcije u Zagrebu, i Gos. Dimitriju Naumoviću našem počasnom predsjedniku.
Ptičar: Zahvaljuje se prisutroma na povjerenju što su ga izabrali za predsjednika god. skupštine, i daje riječ predsjedniku Obi. uprave Janežiču, da isti podnese svoj izveštaj.
Janežič: Izveštava opširno o svom radu kroz zadnjih deset mjeseci, osvrće se na teške prilike ložača, i navadja kako je mnogo puta intervenirao t. j. tražio regulisanja za ložače ali s tim nije mogao mnogo uspjeti iz razloga, što su skučene budžetske prilike i nema dovoljno upražnjenih mjesta za regulisanje. Povodom toga čita rezoluciju slanu Direkciji od strane ove uprave prigodom devete red. godišnje skupštine, a
Belošič: upada sa obrazloženjem o stanju konačišta za ložače u lož. Koprivnica o kojem je bilo govora u rezoluciji.
Zaključak: Na upit predsjednika skupštine Ptičara, izvještaj predsjednika Oblasne uprave Janežiča, prima se u cijelosti do znaj a, našlo predsjednik skupštine podeljuje riječ tajniku uprave Mlakaru, da podnese svoj izvještaj.
Mlakar: Čita tajnički izveštaj sa slijedećim sadržajem: Oblasna uprava Zagreb brojila je dne 8 maja 1934 god. 495 članova, dok sada dne 16 marta 1935 godine broji 504 člana. Umro je jedan član, isključen je jedan član, brisan je jedan član, otpuštena su tri člana, a istupilo je sedam članova. Došlih dopisa od 8 V. 1934, do 16. III 1935 godine je 123, a odaslanih dopisa za to vrijeme je 334. Posmrtnina za to vrijeme isplaćeno je ukupno Dinara: 5.5-0. -, a bolesničkih potpora ukupno Dinara: 8.025.— Sjednica redovitih članskih i odborskih održano 0, a neo-držanih je 10. Sjednica redovitih odborskih održana 1, a neodržano ih je 27 Sjednica izvanrednih članskih i odborskih održano je 6, a neodržano ih je 9. Time tajnik Mlakar završava svoj izveštaj, no delegat Bogdan upada pri tom sa primjedbom, da razlog što se nisu održavale sjednice je krivnja na samoj upravi, ali preko toga se prelazi, i prisutni na pitanje predsjednika skupštine primaju izveštaj tajnika do znaja, i preds. skupštine podjeljuje riječ blagajniku uprave, Jugoviču.
Jugovič: Podnaša svoj izveštaj citirajući bilansu postavkama u kojoj stoji, da je primitak od 1.-VI.-1934, do 1.-III.1935. godine ukupno dinara: 86.468 75, a izdatak ukupno Dinara: 53.796.50 dok saldo u blagajni na dan 1.-1II.-1935 godine iznaša ukupno Dinara: 32.672.25. Time završava svoj blagajnički izveštaj koji se od strane delegata prima do znanja, našto drug Brkič: ustaje i izjavljuje, da on kao član nadzornog odbora uprave i podružnice Osijek pregled, o je danas u jutro blagajnu i pronašao je da je blagajnik uprave podigao na pošti sumu od Dinara: 5.155.— koju nam je Direkcija dostavila na ime sustegnute članarine, ali blagajnik nije tu sumu uknjižio u blagajničku knjigu uprave, te je tako štetio upravu za tu šumu. Janežič povodom izjave druga Brkiča izjavljuje, da su njegovi navodi potpuno istiniti i da je on o tome poveo računa i da je na pošti pronašao da je blagajnik Jugovič podigao gore navedenu sumu a osim toga je podigao još jednu sumu u iznosu od Dinara: 5.121.— Izjavljuje, daje krivnja na predsjedniku nadzornog odbora Oreškom Miji, što nije vodjo tačnu kontrolu nad blagajnom i u opšte se je pokazivao veoma indolentan u svom radu.
Pričan Predlaže, da se bira odbor od tri lica, koji će tu stvar izviditi, i povodom toga se razvija duža debata.
Belošić: Predlaže da §6 članovi toga odbora biraju med ju članstvom Zagreba, pa da po izvršenoj istrazi izvijeste nadzorni odbor podružnica t.j. provincije.
Bartolac: Stavlja primedbu da se članovi tog odbora biraju iz članstva podružnica, pošto ne poklanja vjere vodstvu Oblasne uprave, a Marčelja na to izjavljuje, da se slaže s predlogom druga Bartolca, ali da to članovi tog odbora istraže o svome trošku.
Ptičar: Kritikuje i najstrožije osudjuje rad predsjednika ftadzornog odbora, i podjeljuje riječ Janežiču koji o cijeloj toj stvari daje opširno objašnjenje, i navadja, da je blagajnička knjiga vodjena u redu, i samo je stvar blagajnika koji nije navedene sume dao zavesti u blagajnu, i prema tome 'slijedi, da je za manjkajući novac odgovoran samo blagajnik Jugovič
Belošić: Ponovo predlaže da tu stvar istraži odbor, koji će se iinenovati i zmed ju šlanovajz Zagreba, našto se donaša;
Zaključak: da to istraže: Janežič Dragutin, Marčelja Djuro i Granatier Blaž, sva trojica iz Zagreba.
Ptičar: Daje prisutnima na znanje da je predsjednik nadz. odbora Oreški Mijo ne može predati svoj isveštaj iz razloga, što nije prisutan a ne prisustvuje godišnjoj skupštini zato, jer mu je uprava izvadila samo jedan dan dopusta za god. skupštinu, a on ne zadovoljavajući se tim jednim danom dopusta otkazao ga je i sada se nalazi u službi. Daje riječ Janežiču koji izjavljuje da Oreški nije potpisao osam mjeseci blagajničke knjige, pa je njemu kao predsjedniku uprave bila čast, da vodi nadzor i nad blagajnom uprave, našto član nadz. odbora uprave Bogdan upada s primjedbom, da je Janežič svemu tomu kriv, a drug mu Bartolac odgovara da je njegovo lično a po svoj prilici i svih ostalih mišljenje, da nadzorni odbor uprave nije znao svoju dužnost.
Ptičar: Čita prispjelu depešu od Centralne uprave ovog Udruženja iz Beograda kojom nas pozdravljalju i žele uspješan rad.
Ptičar: Prelazi na šestu tačku dnevnog reda: razre-šnica stare uprave, koja se prima do znanja s primjedbom, da dosadanji blagajnik uprave preda blagajnu novo-izabra-nom blagajniku, a potpuna razrešnica će mu se dati tek onda, kad se istraži i uredi stvar glede napomenutih čekova.
Bartolac: Izjavljuje sa svoje strane, da se Janežiču kao dosadanjem predsjedniku uprave izrazi svaka hvala za njegov agilan i plodonosan rad u Udruženju.
Ptičar: Prekida na deset minuta rad skupštine tačno u 12 sati prije podne.
Ptičar: U 12 i 10 minuta nastavlja sa radom godišnje skupštine i prelazi na sedmu tačku dnevnog reda: biranje nove uprave. Čita tri liste i predlaže glasanje.
Bartolac: predlaže prisutnima listu br. 2 sa predsjednikom Janežičem na čelu i stavlja primjedbu ako je dosadanji blagajnik ispravan da mu se povjeri i nadalje blagajnička dužnost, a s time se izjavljuje sporazuman i delegat iz Gračaca Adamović stojeći tvrdo na stanovištu da i nadalje ostane blagajnik Jugovič.
Janežič: Izjavljuje da nikako neće primiti dužnost pred- I
sjednika uprave sä blagajnikom Jugovičem, jer se je takom vremena uvjerio da je isti neispravan i nije na vrijeme vršio isplate bolesničkih potpora i posmrtnina, navađajući konkretne dokaze. Nastaje jedno objašnjenje glede posmrtnine druga Matijašec Franje, iz Bjelovara koju posmrtnimi je blagajnik Jugovič takođe sa velikim zakašnjenjem isplatio, pa je datum na pošt. uputnici kojom je ta posmrtnina odaslana radirao i preinačivao, što član nadz. odbora Brkič potvrđuje i izjavljuje da to stoji. Povodom toga nastaje među delegatima i članovima veliko objašnjavanje i prepirka a član Matan Ivan upada sa kojekakovim primjedbama raspirujući i onako žučno raspoloženje, da je predsjednik skupštine bio primoran upozoriti Motana da bude miran, jer će ga inače dati odstraniti sa skupštine. Gosp. policijski izaslanik takođe opominje članstvo i delegate, da se primire, da svaki govori tek onda, kad mu predsjednik podijeli riječ. Nastavija se biranje nove uprave.
Zaključak: Bira se lista broj 2 sa slijedećim redom: Predsjednik: Janežič Dragutin, I. podpredsjednik: Medved Đuro, 11 podpredsjednik: Belošić Ivan, tajnik: Rom Stjepan, blagajnik: Benažić Franjo, i četiri člana upravnog odbora: Zemljič Sebastijan, Granatir Blaž, Dobranić Josip i Lovnićki Mijo. U nadzorni odbor ušli su: Predsjednik: Ptičar Ljudevit i odbornici: Jagarić Aleksa i Dugošija Pavao, a iz podružnica: Brkič Jovo Osijek, Jakšić Rade IV. Srpske Moravice.
Eventualije:
Ptičar: Podeljuje riječ Gosp Cvitkovič Filipu predsjedniku Obi. uprave Udruženja vozovođa u Zagrebu, koji se najsrdačnije zahvaljuje na pozivu uprave smatrajući taj poziv kao želju za zajedničku saradnju medju obim Udruženjima, čemu se on u ime svoje uprave najpripravnije odaziva, želeći najiskrenije vidjeti uspješan rad i rezultat te sa-radnje. Nato ustaje gosp. Ogrizek Čiril izaslanik od strane Obi. uprave Unruženja Strojevodja u zagrebu, ističući opširno odnos ložača i strojovodje, kojma sama služba donaša, da su uvjek zajedno, i gdje se jednog bez drugog ne može zamisliti i medju kojima treba da vlada prijateljski odnos i razumjevanje, kad im već i sama priroda službe diktira zajednicu. Najsrdačnije pozdravlja sve prisutne, a skupštinari živo odobravaju i pozdravljaju ga sa „živio“.
Ptičar: Jzjavljuje navedenoj gg. izaslanicima najiskreniju hvalu na izrečenim pozdravima i dobrim željama, i kliče im „Živili“.
Skupštinari ih takodje pozdravljaju sa mnogobrojnim usklicima: „Živili“.
Ptičar: Podjeljuje riječ delegatu Grguriću iz Ogulina, koji iznaša slučaj člana Kukić Marka iz lož. Ogulin, koji je svojevremeno imao disciplinski sud i tražio od Oblasne uprave da mu plati pravnog zastupnika, a ista ga je odbila i nije mu platlia zastupnika, našto Janežič objašnjava taj slučaj i navadja, da mu uprava nije platila zastupnika iz razloga, što si je sam izabrao zastupnika i tek po izvršenom zastupanju obavijestio upravu, da mu ga plati, te da ga je uprava odbila i iz toga razloga, što je njegov slučaj bio potpuno političkog karaktera. Citira iz Pravila ovog Udruženja čl. 19. tač. 8 i 9.
Zaključak: kojima se donaša, da se Kukić Marku iz lož. Ogulin ne plati pravni zastupnik.
Grijak: Izvještava, da je mnogo neregulisanih ložača n ložionici SI. Brod, i navadja konkretni slučaj. Nadalje iznaša da konačište za ložače u lož. Zagreb-Sava, nije higijenski uredjeno, i radi nedobivanja bunda u lož. Slav. Brod. Zaključkom se donaša, da ovo udje u rezoluciju koju će podnesti ova uprava Oblasnoj Direkciji u Zagrebu.
Rošić: Moli upravu da se na Direkciji urgira radi člana Perkovič Bože, kojemu nije isplaćivana zaradjena kilometra-ža i premija, i to se prima do znanja, a navedeni treba da dostavi ovoj upravi pismeno potrebne podatke, i uprava će u toj stvapi urgirati.
Podnašaju se izvješća iz ložionica: Banjaluke i Gračaca radi regulisanja ložača, i zaključkom se donaša, da i to udje u pomenutu rezoluciju. Podnašaju se takodje pismeno žalbe i molbe ložionica Osijeka i Splita, to radi regulisanja ložača, ložionskog rada, odmora i t. d. pa se zaključuje, da to sve u pomenutu rezoluciju udje.
Janežič', obširno objašnjava glede regulisanja ložača i daje na znanje, da je mnogo puta za to intervenirao i kako se sve po malo sredjuje to će po svoj prilici naskoro početi sa regulisanjima.
Ptičar. Iznaša, da je svojevremeno članstvo ložionice Banjaluka istupilo is članstva ove uprave, pa zato uprava već zbog neobaviještenosti nije mogla intervenirati za imenovanja ložača, pa moli da podružnice solidarno saradjuju sa upravom, pa sve eventualne neispravnosti da jave u-pravi, koja će opet sa svoje strane učiniti potrebno.
Janežič. Izveštava, da su članovi: Kišasondi Ignac i Vučinić Julius dužni ovoj upravi izvjesne sume novaca koji nikako uza sve opomene ne vraćaju, pa smo ih svojedobno predali Direkciji na postupak, a ista nas je uputila redovnom gradjanskom sudu, pa da će tek poslije odluke redovnog gradjanskog suda popuzeti protiv navedenih disciplinski postupak, i na to se donaša zaključak, da se Kišasondi Ignaca i Vučinić Juliusa preda redovnom gradjanskom sudu na postupak.
G. Teran: Pozdravlja srdačno sve prisutne i prelazi na objašnjavane o neodržanju sjednica, i pripisuje krivnju Pravilima koja ne predvidjaju zamjenike, a sam odbor je mno-zgoputa apriječen samom službom i ne može u dovoljnom
broju prisustvovati sjednici. Prelazi na regulisanja i bolesničke potpore i objašnjava, odnos samog regulisanja gdje se i ložači i mašinovodji regulišu prema upražnjenirn mjestima. Time završava, a prisutni ga pozdravljaju sa „Živio“.
Ptičar: Iznaša pitanje isplaćivanja posmrtnina, bolesničkih potpora, te mjesečnih honorara predsjedniku, tajniku i blagajniku uprave, kao i nadzornom odboru uprave, i zaključkom se donaša, da se sve isplaćuje kao i do sada, t. j. posmrtnina za člana da se isplaćuje u iznosu od Dina: a: 1.500. —, a za zakonitu ženu člana u iznosu od Dinara: 1.000. — Bolesničke potpore da se isplaćuju: regulisanom članu nakon	42 dana bolesti	da se isplati Dinara: 150.	—,
a za dalnjih	42 dana bolesti	u produženju	da se isplati	Dinara: 75. —	Neregulisarhma	članovima da	se isplaćuje	nakon 30 dana	bolesti Dinara:	300. —, a za	svaki dalnji	dan
bolesti u produženju da se isplati dnevno po Dinara: 5. — Mjesečni honorari da se isplaćuju: predsjedniku uprave Dinara: 150. - - mjesečno, tajniku uprave Dinara: 100.— mesečno, i blagajniku uprave Dinara: 100. — mjesečno. Svakom pojedinom članu nadzornog odbora u mjestu uprave da se isplati za tromjesečni pregled blagajne Dinara: 30. —
Ptičar: Predlaže biranje delegata za idući kongres ovog Udruženja, i jedno-glasno se biraju slijedeći: Rom Stjepan, Marčela Djuro i Lovnički Ivan.
Predlaže se biranje člana nadzornog odbora za Centralnu upravu ovog Udruženja, i jednoglasno se izabire drug Ptičar Ljudevit.
Teran: Daje prisutnima na znanje, da se redovita god. skupština Obi. uprave ovog Ud uženja u Ljubljani održava dne 7 maja t. g. i prisutni jednoglasno biraju predsjednika Janežiča da ide i prisustvuje toj skupštini kao delegat ove uprave.
Ptičar : pošto konstatira da je iscrpljen dnevni red, zaključuje desetu redovitu godišnju skupštinu tačno u 13 sati poslije podne.
U Zagrebu, dne 16 marta 1935 god.
Ovjerovijuju zapisnik:
Pešić Dobroslav, v. r. Brkić Jovo v. r. Bartolac Slavo v. r.
Zapisnik vodio:
honorarvi činovnik Oblasne uprave Udruženja ložača državnih željeznica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu,
Vladimir M. Mihaldinec, v. r.
Primitak
BIL ANS A
Izdatak
Od 1 maja 1934 godine do 1. marta 1935 godine
Saldo u Blagajni na dan l-V-1934 god. Primljena članarina...................
23.496
62.972
Ukupno
86.468-
Od 1 maja 1934 godine, do 1 marta 1935 godine
Centralnoj upravi na račun 25%		6.205	75
Mjesečne plate činovniku uprave 		7.000	—
Stanarina		3.000	—
Za čiščenje kancelarije			1.100	—
Mjesečne nagrade preds. tajn. i blag. uprave • • •	3 450	—
Nagrade nadz. odboru za pregled blagajne ....	330	—
Nagrade uprav, odboru za posjete kod sjednica • •	80	—
Isplaćene bolesničke potpore		8.025	—
Isplaćeno za zastupanje članova		1.293	—
Isplaćene posmrtnine				5.520	—
Isplaćene dijurine deleg. kod 9. red. god. skupštine •	5.415	—
,,	„	„	„ red. kongresa u Splitu	3.485	—
,,	,,	„	„ vanred kong. u Beogradu	2.700	—
Okružni ured 		541	75
Za izradu platnih spiskova uprave		780	—
Za kancelarijski pribor		1.054	75
Gorivo za ogrjev kancelarije 		492	—
Izdano za poštanske i taksene marke 		510	—
Uplata ,.Službenih Novina“ za 1935 god.		72	50
Brzojavi		176	25
Izdano za rasvjetu kancelarije		16	—
Razni izdatci • 			2.549	50
Saldo u blagajni na dan 1-III-1935. god.		32.672	25
Ukupno	86.468 75	
	1	j	
Blagajnik:	Nadzorni odbor:	Predsjednik:
Jugovič trnbro v. r.	Oreški Mijo v. r., Bogdan Ivan v. r.,	lanezić Dragutin v. r.
Ptičar Ljudevit v. r., Brkič Jovo v. r.	'	&
Нешто о
Када ложач строј припрема И за пут се спрема Све да хоће он на строју Не море да дрема.
Свак у служби има време Да одмори кости,
Али ложач то не море Има посла дости.
ложачу
Незахвалан уистини Ложачки je рад,
Строј се мора подмазати Све да пада град.
У свакога ложача Преплануло лице,
Јер напоран рад ложача Дјелује на живце.
Невидљиви послови су Свакоме ложачу Али свеједно од умора Дамари му скачу.
Ил’ no дану, ил’ no ноћи Морају бит’ бистре очи, A сан, душман тежак посо’ Све то њега таре,
A оно je no најгоре Недостатак nape.
Од казана врућина je Од тендера дува,
Ни сам јадан он не море Да здравље сачува.
Сарајево 18-111. 1935 год. M. М
Ugljevi Jugoslavije kao gorivo
(od Ing. M. Zdravkovića)
-- nastavak —
Rudnici između Drave i Save daju skoro polovinu produkcije ugljeva u Jogoslaviji. Ugalj se oplemenjuje i sortira. Upotrebljiv je za industrije i željeznice.
Ugalj Siverić u Dalmaciji pripada oligocenu. Ugalj je katranasto sjajne crne boje, školjkastog preloma. Izložen vazduhu u letnjim mesečima lako se raspada.
U Hrvatskoj i Slavoniji pripadaju oligocenu: Golubovac, Krapina, Ivanpolje, Beletinac, Bela Radovan, Jelena, Vrdnik, Ugljevj: Ivanec, Glogovac, Konjština, Maruševac i Ladanja Donje pripadaju pliocenu.
Količina ugljeva u predelu između Drave i Save ceni se da ima oko 300 miliona tona raznih starosti.
Količina ugljeva u Hrvatskoj i Slavoniji ceni se na 28 miliona tona mrkog i 72 miliona tona lignita.
Količina ugljeva u Dalmaciji, ceni se na 12 miliona tona.
U Bosni i Hercegovini zastupljen je oligocen odnosno oligomiocev u revirima uglja: Zenici, Kaknju, Brezi, Uglje-viku i Banja Luci u količini od i 200 miliona tona, zatim uglevi pontiskih slojeva u reviru Kreka sa ukupno 2300 miliona tona. Ugljevi mlađih formacija preovladuju u količinama. Kvalitet uglja u pojedinim slojevima Zenice varira, u glavnome je ugalj svih slojeva, u grupi glavnih slojeva, dobar sjajan mrki ugalj, koji ponekad ima katranasti izgled. Boje je crne, rede mrke, ne bakuje i ostavlja slabo slepljen ostatak koksa. Razlika u sastavu i toplotnoj moći varira znatno u raznim slojevima, isto tako varira znatno i količina pepela.
Mrki ugalj Kakanj je većinom sjajni ugalj crne boje, prelom mu je polu školjkast, školjkast i sjajan. Ima veću
toplotnu moć od uglja Zenice, ali i kod njega kvalitet jako varira. Pepeo mu se topi i obrazuje šljaku. Ovu topljivu šljaku daje najviše komadasti ugalj i to iz pojedieih slojeva. Prosečno se može uzeti da je Kakanj peskovit ugalj. Breza je lošijeg kvaliteta i izgleda od Kaknja i Zenice, ali po toplotnoj moći spada u bolje mrke ugleve. Dosta je nečista i protkana škriljcem, pepeo pravi šljaku ali ona nije tako lako toljiva kao od uglja Kakanj,
Ugalj iz Ugljevika je delom lignitni, delom mrki ugalj, boje crno mrke sa jasnim ili tamnim sjajem. Ima dosta sumpora. Škodljiv sumpor ostaje obično ispod 3°/0 ali dostiže i do 9°/o- Ugalj ne bakuje.
Ugalj Kreka spada u pliocenske ugljeve Bosne, koji su slabije toplotne moći od aligocenskih bosanskih ugljeva, ali imaju manje pepela i sumpora i moćnije slojeve. Toplotna moć sitnog uglja je znatno manja od toplotne moći komadastog uglja, razlika iznosi oko i 300 kalorija. Ugalj je u svima slojevima čist lignit sa potpunom drvenom strukturom. Boje je jasno do tamno mrke.
Prema Dr. Fridrihu Kaceru, koji je izdao knjigu „Fosilni ugljevi Bosne i Hercegovine“ izlazi da celokupno bogatstvo Bosne i Hercegovine u Fosilnom uglju, za sada i u daljoj budućnosti ceni se na pet i po milijardi tona.
Naša je zemlja bogata u uglju vrlo dobrog kvaliteta, upotrebljivog za vuču na železnicama, za sve vrste indu-striskih vatrišta kao i za domaću upotrebu. Železnice troše isključivo domaći ugalj, dok se za veliki broj industriskih preduzeća, kao i za domaću potrošnju (peči parni ogrev), uvozi ugalj sa strane. Krivica do ovog je srazmerno visoka cena našeg uglja, skup prevoz i lakše rukovanje pri loženju sa stranim kamenim ugljem, usled veće toplotne vrednosti i manje količine pepela.
5. i romene na uglju u stovarištima
Svako preduzeće, koje troši ugalj za ogrev ili za druge svrhe (izradu koksa, spravljanje gasa i t. d.i, mora imati na stovarištu veće količine uglja za rezervu, bilo u potrošnji, bilo usled dovoza u većim količinama npr. šlepovima; bilo usled nemogućnosti redovnog pristizanja uglja. Ako ugalj na stovarištu leži duže, podleže promenama usled uticaja atmosferskog vazduha i nevremena. Prva pramena koju ugalj pri dužem ležanju pokazuje jeste raspadanje. Ova se pramena odmah primećuje. Ugalj gubi čvrstu vezu, puca i rasprskava se u sitnije komadiće, gubi svoj sjaj, boju i dobija zemljasti izgled. Ma da je ova pojava kod kamenih ugljeva znatno manja no kod mrkih, ipak i oni podležu ovoj prameni.
Rasprskavanjem uglja u sitno komade povećava se spoljna površina, usled čega se ubrzava proces raspadanja.
Raspadanje uglja je u suštini proces oksidacije. Ugalj prima u sebe kiseonik iz vazduha, pri čemu jedan deo ugljenika oksidira u ugljen dioksid, a jedan deo vodonika u vodu. Uzroci ove oksidacije su različiti. Od uticaja je i pirit koji se nalazi u uglju, naročito ako ga ima u velikoj količini. Glavnu ulogu u procesu raspadanja imaju Huminske kiseline, odnosno huminske supstance, specijalno kod Humusnih ugljeva, jer ova tela energično primaju kiseonik, razvijajući pri tome toplotu.
— Nastaviće se —
Ванредни Конгоес
Стручног Хуманог удружења ложача Држ желе-
зница и бродова Краљевине Југославије
— наставак —
Престеднак: A сада молим вас да изволите саслу-шати г. Крауса Еугена, изасланика г. Ђурковића.
Еуген Краус\ Пошто je г. Ђурковић спречен служ-беном дужношћу и не може присуствовати овоме кон-гресу, то ми je дао налог да вас поздравим и да вам у његово име, a и у моје пожелим срећан рад. (Узвици: живео!).
Претседник: Сада вас молим да саслушате изасла-ника Генералне дирекције држ. жељезница.
Инж. Жчвојин Митић: Дозволите ми да вас поз-'дравим у име г. Генер. Директора да овај ваш данашњи састанак уроди добрим плодом, и да без трунке мржње једнога према другом расправите све ствари које вас тангирају, и да на тај начин посведочите своје досто-јанство, те да hexe сва ваша питања решавати у најбо-љем реду и пријатељству без обзира ко he бити изабран, ja вас поздрављам са: срећан вам рад! (Узвици: живео!)
Претседник: Молим вас да саслушате г. Брану Ива-новића, инж.
Инж. Брана Ивановић: У име г. директора и целе дирекције, делегиран сам да вам испоручим њихове по-здраве и жеље, да данашњи ваш посао буде плодан и да ra обавите у другарској љубави и слози, у интересу како вас самих, тако и у интересу и службе и наше Отаџбине. Напомињем, да je почетак овог конгреса био мало и буран, али најзад то одговара и вашој младости, али вам са своје стране препоручујем да не би требало то и да се продужи, јер ви радите на једној општој ствари и лични моменти треба и морају да буду изба-чени. Сматрам да ће установа имати користи од вас и ви сами преко вашег удружења само онда, ако изиђете као објективни људи, т.ј. ако се избегну и избаце личне зађевице и мржње, У то име ja вас поздрављам и желим срећан рад. (Бурни усклици: живео!)
Претседнш: Дајем реч г. Драг. Јовановићу, прет-седнику удружења машиновође.
Драг. Јовановић-. Драги пријатељи, — допустите тако да вас назовем, пала ми je у део та част да вас ■на овом конгресу поздравим. (Усклици: живео!).
Радећи са вама иуних 20 година, тесн^ везани службом, запазио сам извесне ствари на које морам да скренем пажњу, ствари које се баш не могу похвалити. Ja апелујем на вас, као добре грађане, да сва ваша пи-тања третирате хладно и објективно без икакве личне мржње. Оно што ми je нарочито пало у очи, јесте то, да сте изгубили добар део времена препирући се око тога ко he бити претседник конгреса мада je то питање, кад се ради о општој ствари, спореднијег значаја. Ja вас дакле, другови, молим да хладно расматрате ствари, да се тачно и стриктно придржавате дневнога редз, na he се доћи до резултата. У то име ja вас поздрављам и желим вам cpehe и плодан рад. (Усклици: живео!).
Претседник: Дајем реч г. Антонију Јоксимовићу, лретседнику управе возовођа.
Vanredni Kongres
Stručnog Humanog udruženja ložača Drž. željeznica i brodova Kraljevine Jugoslavije
— nastavak —
Pretsednik: A sada molim vas da izvolite saslušati g. Krausa Eugena, izaslanika g. Đurkovića.
Eugen Kraus: Pošto je g. Đurković sprečen službenom dužnošću i ne može prisustvovati ovome kongresu, to mi je dao nalog da vas pozdravim i da vam u njegovo ime, a i u ime moje poželim srećan rad. (Uzvici: živeol).
Pretsednik: Sada vas molim da saslušate izaslanika Generalne direkcije drž. željeznica.
Inž. Živojin Mitič: Dozvolite mi da vas pozdravim u ime g. Gener. direktora da ovaj vaš današnji sastanak urodi dobrim plodom, i da bez trunke mržnje jednoga prema drugom raspravite sve stvari koje vas tangiraju, i da na taj način posvedočite svoje dostojanstvo, te da ćete sva vaša pitanja rešavati u najboljem redu i prijateljstvu bez obzira ko će biti izabran, ja vas pozdravljam sa: Srećan vam rad! (Uzvici: živeo!).
Pretsednik: Molim vas da saslušate g. Branu Ivanoviča, inž.
Inž. Bran Ivanoviča: U ime g. direktora i cele direkcije, delegiran sam da vam isporučim njihove pozdrave i želje, da današnji vaš posao bude plodan i da ga obavite u drugarskoj ljubavi i slozi, u interesu kako vas samih, tako i u interesu i službe i naše Otadžbine. Napominjem, da je početak ovog kongresa bio malo i buran, ali najzad to odgovara i vašoj mladosti, ali vam sa svoje strane preporučujem da ne bi trebalo to i da se produži, jer vi radite na jednoj opštoj stvari i lični momenti treba i moraju da budu izbačeni. Smatram da će ustanova imati koristi od vas i vi sami preko vašeg udruženja samo onda, ako izidete kao objektivni ljudi, t.j. ako se izbegnu i izbace lične zadevice i mržnje. U to ime jo vas pozdravljam i želim srećan rad. (Burni usklici: živeo!).
Pretsednik: Dajem reč g. Drag. Jovanoviču, pretsed-niku Udruženja mašinovođe.
Drag. Jovanovič: Dragi prijatelji, — dopustite tako da vas nazovem, pala mi je u deo ta čast da vas na ovom kongresu pozdravim. (Usklici: živeo!).
Radeći sa vama punih 20 godina, tesno vezani službom, zapazio sam izvesne stvari na koje moram da skrenem pažnju, stvari koje se baš ne mogu pohvaliti. Ja ape-lujem na vas, kao dobre građane, da sva vaša pitanja tretirate hladno i objektivno bez ikakve lične mržnje. Ono što mi je naročito palo u oči, jeste to, da ste izgubili dobar deo vremena prepirući se oko toga ko će biti pretsednik Kongresa ma da je to pitanje, kad se radi o opštoj stvari, sporednijeg značaja. Ja vas dakle, drugovi, molim da hladno rasmatrate stvari, da ,se tačno i striktno pridržavate dnev noga reda, pa će doći do rezultata. U to ime ja vas po zdravljam i želim vam sreće i plodan rad. (Usklici: živeo! .
Pretsednik: Dajem reč g. Antoniju Joksimoviću, pret-sedniku Uprave vozovođa.
Антоније Јоксимовић'. Драги другови, ja се радујем што вас видим у овако лепоме скупу, сакупљене из целе наше драге Домовине. Ми се врло ретко састајемо и данашњи конгрес треба да донесе плода за све нас и баш ради тога жеља ми je да вас замолим да имате у .шду једну светињу, a то je да чувате своје Удружењз <ао своју мајку. Другови, на овоме нашем скупу не за-боравите да he ваш рад користити не само вама, него :вима у општо егзекутивним службеницима који живимо од тога гаравога хлеба. Ja вас поздрављам и кажем: „у '.аједничкој сарадњи од данас na до века, пружимо оратски руку једни другоме и гледајмо једним очима на нашу будућност“. Ja вас поздрављам у име возног особља и кличем вам: живели! (Усклици: живео!).
Претседник конгреса Лазар Кахриман: Другови, no 1. тачци нашег дневног реда треба да поднесе свој пзвештај претседник Централне управе.
Има реч претседник Централне управе г. Милован Милић.
Милован Милић: Госполо делегати, ja знам да сва-сога делегата интересује то питање зашто je дошло до овога ванредног конгреса. Питање je, дакле, зашто je хогрес у Сплиту поништен. Дужност ми je да вам тачно пзнесем све разлоге. Ja вас молим да ме пажљиво са-слушате, a ja hy редом да читам.
(Чита прво свој извештај, a затим текст тужбе упу-Јене г. Министру саобраћаја као и два уверења од стране држ. тужиоштва)
Поштовани гости и драги другови!
Kao претседник Централне управе нашег удружења имам част да вам овога пута и no други пут у истој радној години поднесем извештај о моме раду.
Што се тиче мога рада до конгреса који je одржан у Сплиту, то сте се и сами уверили у његову исправ-iioct, јер je он свестрано испитан и прегледан и на кон-гресу у Сплиту на дан 17, 18 и 19 августа 1934 године пађен за потпуно исправан и мени дата разрешница, што i6 све у записнику унето од поменугог конгреса.
Сада овога пута, имао бих да вам положим рачуна о моме раду само до августа месеца 1934 године, т. ј. од дана конгреса одржаног у Сплиту na до данас, али како je у томе међувремену вођен поступак код над-лежне државне власти, о неправилностима у раду прош-лог конгреса, то су извесне личности искористивши ово иреме, као водеће личности појединих обласних управа, уадила свака за себе без централе, те се према томе, од мене овога пута, не би требало очекивати ма какав извештај, јер ja не могу полагати вама рачуна за ово време, док претходно све обласне управе не положе ра-чуне Централној управи, na тек из тих њихових извеш-. аја, да ja израдим генерални преглед који би могао чоднети вама.
Ja знам, другови, да се пред вама сада поставља питање, ко je крив за све ово, што се je досада дого-дило у Удружењу? Ви сте, другови, склони, да поверујете извесним непријатељима нашег Удружења који и дању и ноћу трубе на сва уста, разноразним измишљотинама и другим речима, које су неистините, лажима противу мене и мојих чланова Централне управе, да сам ja и моји чла-
Antonije Joksimović: Dragi drugovi, ja se radujem što vas vidim u ovakvo lepome skupu, sakupljene iz cele naše drage Domovine. Mi se vrlo retko sastajemo i današnji kongres treba da donese ploda za sve nas i baš radi toga želja mi je da vas zamolim da imate u vidu jednu svetinju, a to je da čuvate svoje Udruženje kao svoju majku. Drugovi, na ovome našem skupu ne zaboravite da će vaš rad koristiti ne samo vama, nego svima u opšte egzekutivnim službenicima koji žive od toga garavoga hl ;ba. Ja vas pozdravljam i kažem: „u zajedničkoj saradnji od danas pa do veka, pružimo bratski ruku jedni drugome i gledajmo jednim očima na našu budućnost“. Ja vas pozdravljam u ime voznog osoblja i kličem vam: Živeli! (Usklici: Živeli!).
Pretsednik kongresa Lazar Kahriman: Drugovi, po taćci našeg dnevnog reda treba da podnese svoj izveštaj pretsed nik Centralne uprave.
Ima reč pretsednik Centralne uprave g. Milovan Milič.
Milovan Milič: Gospodo delegati, ja znam da svakoga delegata interesuje to pitanje zašto je došlo do ovoga van-rednog kongresa. Pitanje je, dakle, zašto je kongres u Splitu poništen. Dužnost mi je da vam tačno iznesem sve razloge. Ja vas molim da rne pažljivo saslušate, a ja ću redom da čitam.
(Čita prvo svoj izveštaj, a zatim tekst tužbe upućene g. Ministru saobraćaja kao i dva uverenja od strane Drž. tužioštva).
Poštovani gosti i dragi drugovi!
Kao pretsednik Centralne uprave našeg Udruženja imam čast da vam ovoga puta i po drugi put u istoj radnoj godini podnesem izveštaj o mome radu.
Što se tiče mog rada do kongresa koji je održan u Splitu, to ste se sami uverili u njegovu ispravnost, jer je on svestrano ispitan i pregledan i na kongresu u Splitu na dan 17, 18 i 19 avgusta 1934 godine; nađen za potpuno ispravan i meni data razrešnica, što je sve u zapisniku u neto od pomenutog kongresa.
Sada ovoga puta, imao bih da vam položim računa o mome radu samo do avgusta meseca 1934 godine, t. j. od dana kongresa održanog u Splitu pa do danas, ali kako je u tome međuvremenu vođen postupak kod nadležne državne vlasti, o nepravilnostima u radu prošlog kongresa, to su izvesne ličnosti iskoristivši ovo vreme, kao vodeće ličnosti pojedinih oblasnih uprava, radila svaka za sebe bez centrale, te se prema tome, od mene ovoga puta, ne bi trebalo očekivati ma kakav isveštaj, jer ja ne mogu polagati vama računa za ovo vreme, dok prethodno sve oblasne uprave ne polože račune Centralnoj upravi, pa tek iz tih njihovih izveštaja, da izradim generalni pregled koji bi mogao podneti vama.
Ja znam, drugovi, da se pred vama sada postavlja pitanje, ko je kriv za sve ovo, što se je dosada dogodilo u Udruženju? Vi ste, drugovi, skloni, da poverujete izve-snim "neprijateljima našeg Udruženja koji i danju i noću trube na sva usta, raznoraznim izmišljotinama i drugim re-čima, koje su neistinite, lažima protivu mene i mojih članova Centralne uprave, da sam ja i moji članovi uprave krivi za sve, ali ja ću vama u nekoliko poteza skrenuti
нови управе криви за све, али hy ja вама у неколико потеза скренути пажњу на другу страну [и указати no именично прстом на све те кривце. који се налазе сасвим на другој страни.
Вама je свима, другови, познато, да сам ja ca оста-лим друговима који се данас налазе у Централној управи као и појединих који се налазе у Обласној управи, први претрчали у помоћ УдружењуТ још 1929 и 1930 године, т.ј. онда, када je ono seh било пред издисањем, и тако рећи једном ногом упало у^морске дубине.
Небројано пута наглашавано je преко штампе, a тако исто и"пред скупштинама^и конгресима да сам ja тада примио у готовом новцу у каси Централне^управе само 3 динара, a о члановима да не говоримо. Београдска об-ласна управа у оно време имала je свега 10-20 чланова и то само у ложионици Београд, a Пододбора и Пове-реништава уопште није ни било.
Што се тиче Обласне управе Суботица и Загреб, тада je био врлојмали број лланова, док су обласне управе Сарајево и ЈВубљана имале мало већи број чланова и оне су издржавале Централну управу од нашег доходка који се даје нама од чланског улога, на име процента. Од овог процента Централна управа водила je све своје трошкове и чувала овај приход наравно водећи велику економију у ингересу самог Удружења.
Шеста обласна управа ложача државних бродова тада није.ни постојала. Поручивано je више пуга ложа-чима на бродовима да се разбуде од тога вечитог дре-мања, да се Једном организују и приђу нашем удруже-њу, али све je било узалуд. Најзад када се je наше Удру-жење довољно ојачало, успели смо, ja и моји другови, да организујемо и бродарску обласну управу, те je при-мисмо у нашу већ готову кућу, да заједно братски де-лимо све недаће, које нам зла судбина буде донела. У сваком друштву, na и у појединим породицама, има добро намерних опозиционара и тако je и приликом пријема бро-дара у нашу средину, било међу нашим железничким ло-жачима свега 3-4 опозиционара.
Пошто сам успео са мојим друговима да бродарске ложаче као наше колеге примимо у нашу моћну и ве-лику друттвену заједницу, сматрали смо да ће наше ко-леге бродарци радити са нама, са истом вољом као и ми-али смо се преварили. Разни другови и бродарци напро-тив почели су да роваре^ против нас износећи неисти-ните ствари против целе управе.
Међутим наше Удружење данас ствоји napinhe него ли икада досада. Да бих ja одбио све оне неистине, из нете у оним приватним дописима које су писали, ja по-зивам овде пред вама свима господу, да докажу моју неисправност, којом сам тако тешко оштетио Удружење са мојим члановима Управе. Природно ово тражим са фактима у руци, a не са празним речима, јерћуијапро-тиву појединаца изнети извесна факта овде пред вама свима, господо, a не само празне речи и неистине. Па зар има и једно: члана, господо, међу вама, који ће бити толико наиван, да поверује овим голим јклеветама про, тиву мене^и моје Управе, да ћу ja данас после толиких поднетих жртава за своје Удруже1ве, да га данас баш ja исти и упроиастим, док се појединци, нови људи које
pažnju na drugu stranu i ukazati poimenično prstom na sve te krivce, koji se nalaze sasvim na drugoj strani.
Vama je svima, drugovi, poznato, da sam ja sajosta-lim drugovima koji se danas nalaze u Centralnoj upravi kao i pojedinih koji se nalaze u Oblasnoj upravi, prvi pritrčali u pomoć Udruženju još 1929 i 1930 godine, t.j. onda, kada™je ono već bilo pred izdisanjem, i tako reći jednom nogom upalo u morske dubine
Nebrojano^puta naglašavano je preko štampe, a tako isto i pred skupštinama i kongresima da sam ja tada primio u gotovom novcu u kasi Centralne uprave samo 3 dinara, a o članovima da ne govorimo. Beogradska oblasna uprava u ono vreme imala je svega 15—20 članova|i|to samo u ložionici Beograd, a Pododbora i Povereništva uopšte nije ni bilo.
Što se tiče Oblasne uprave Subotica i Zagreba, tada je bio vrlo mali broj članova, dok su oblasne uprave Sarajevo i Ljubljana imale malo veći broj članova i one su izdržavale Centralnu upravu od našeg dohodka koji se daje nama od članskog uloga, na ime procenta. Od ovog procenta Centralna uprava vodila je sve svoje troškove i čuvala ovaj prihod naravno vodeći veliku ekonomiju u interesu samog udruženja.
Šzsta oblasna uprava ložača državnih brodova tada nije ni postojala. Poručivano je više puta ložačima na brodovima da se razbude od toga večitog dremanja, da se jednom organizuju i pridju našem udruždnju, ali sve je bilo uzalud. Najzad kada se je naše Udruženje dovoljno ojačalo, uspeli smo, ja i moji drugovi, da organizujemo i brodarsku oblasnu upravu, te je primismo u našu već gotovu kuću, da zajedno bratski delimo sve nedaće, koje nam zla sudbina bude donela. U svakom društvu, pa i u pojedinim porodicama, ima dobro namernih opozicionara i tako je i prilikom prijema brodara u našu sredinu, bilo među našim železničkim ložačima svega 3—4 opozicionara.
Pošto sam uspeo sa mojim drugovima da brodarske ložače kao naše kolege primimo u našu moćnu i veliku društvenu zajednicu, nadali smo se da će naše kolege brodari raditi sa nama, sa istom voljom kao i mi, ali smo se prevarili. Razni drugovi — brod arci, na protiv počeli su da rovare .protiv nas iznoseći neistinite stvari protiv cele uprave.
Međutim naše Udruženje danas stoji čvršće nego li ikada dosada, da bih ja odbio sve one neistine, iznete u onim privatnim dopisima koje su pisali, ja pozivam ovde pred vama svima gospodu, da dokažu moju neispravnost, kojom sam tako teško oštetio Udruženje sa mojim članovima uprave. Prirodno ovo tražim sa faktima u ruci, a ne sa praznim reči ma, jer ću i ja protivu pojedinaca izneti iz-vesna fakta ovde pred vama svima, gospodo, a ne samo prazne reči i neistine. Pa zar ima i jednog člana, gospodo, među vama, koji će biti toliko naivan, da poveruje ovim golim klevetama protivu mene i moje uprave, da ću ja danas posle tolikih podnetih žrtava za svoje Udruženje, da ga danas baš ja isti i upropastim, dok se pojedinci, novi ljudi koje ovo Udruženje ne košta ništa, danas prave njegovim boljim prijateljima i boje se bajagi mene, da ga ja kao njegov dosadanji, tako reći najiskreniji prijatelj, ne bih upropastio.
ово Удружење не кошта ништа, данас праве њб10вим бољим пријатељима и боју се бајаги од мене, да га ja као његов досадањи, тако рећи најискренији пријатељ, не бих упропастио.
Ко irpec je заказан господо v Сплиту за 17, 18 и 19 август 1934 године, на коме ће Централна управа да под-несе свој извештај као и рачуне примања и издавања у току године.
Од стране претседника кокгреса у Сплиту, мени није било дозвољено да ja то учиним, већ сам са мојим члановима Упразе напросто био удаљен са конгреса пре него што сам ja био у могућности, да као претседник Централне управе зазршим моју званичну дужњост.
Када je г. Живојин Митић, инжењер и шеф ложио-нице Инђија као претседник и члан Анкетне комисије за извиђање кривице хтео у духу дневног реда, да упо-зна све делегате о учињеним злоупотребама у Удруже-њу, да изложи мере које je Удружење противу криваца предузело, na да конгрес као најпозванији кворум, овај рад Централе санкционише, тада je претседавајући кон-rpeca одузео реч г. Митићу и забранио му да о томе ма шта може говорити. Ja не знам, шта je руководило претседника конгреса, да се овако некоректо понаша према вршењу једне званичне дужности и то са најви-шег почасног места, према званичном делегату једне Ди-рекције, a у исто време и једном стручном потпуно ква. лификованом референту, који je морао да као претсед-ник Анкетке комисије, било благајнику, секретару или ма коме другом референту, то значи, да je тиме оду-зета реч и мени као претседнику Централе, јер, господо, за цео рад у нашем Удружењу, одговарам ja лично, a сваки рад у нашем Удружењу везан je и за моје име, na према томе онемогућити ма кога од напред побројаних личности у вршењу своје дужности, то значи онемогу-ћити лично претседника Централе да изврши своју нај-главнију улогу.
Реферат о злоупотребама тангира свакога т.ј. инте-ресује сваког na чак и ширу јавност, јер je сам no себи интересантан, док се претседника конгреса то није ти-цало ништа, као да се ради о неком другом лицу, a не о интересима самога Удружења.
Подносио сам у оригиналу уверења Државпог ту-жиоца на увиђај да су извесни бивши функционери Удру-жења стављени под кривичну истрагу, који се и данас под истом налазе, због почињених злоупотреба у нашем Удружењу, али све то није ништа помогло. Претседник конгреса je био толико пристрасан при вршењу своје дужности, као да се на овим конгресима тера лични инат, a не да се ради о судбини једног културног друш-тва, које броји око 2500 чланова наших најсиромашнијих другова, чију имовину ми имамо да чувамо као очи у глави.
Поред тога, no већ ранијем учињеном споразуму, за секретара конгреса тада се je бирао г. Јосип Зупанац, који je такође под кривичном истрагом за фалсификат записника на претпрошлогодишњој скупштини у београд-ској обласној Управи. Показивао сам увереље у ориги-налу од Државног тужиоштва за град Београд, што се може свако уверити за ово. Ja сам тврдио, да г. Зупа-
Kongres je zakazan gospodo u Splitu za 17, 18 i 19 avgust 1934 godine, na kome će Centralna uprava da podnese svoj izveštaj kao i račune primanja i izdavanja u toku godine.
Od strane pretsednika kongresa u Splitu, meni nije bilo dozvoljeno da ja to učinim, već sam sa mojim članovima Uprave naprosto bio udaljen sa kongresa pre nego što sam ja bio u mogućnosti, da kao pretsednik Centralne uprave završim moju zvaničnu dužnost.
Kada je Živoj in Mitič, inženjer i šef ložionice Indija kao pretsednik i član Anketne komisije za izviđanje krivice hteo u duhu dnevnog reda, da upozna sve delegate o učinjenim zloupotrebama u Udruženju, da izloži mere koje je Udruženje protivu krivaca preduzelo, pa da kongres kao najpozvaniji forum ovaj rad Centrale sankcioniše, tada je pretsedavajući kongresa oduzeo reč g. Mitiču i zabranio mu da ,o tome ma šta moži govoriti. Ja ne znam, šta je rukovodilo pretsednika kongresa, da se ovako nekorektno ponaša prema vršenju jedne zvanične dužnosti i to sa najvišeg počasnog mesta, prema zvaničnom delegatu jedne Dire .čije a u isto vreme i jednom stručnom i potpuno kvalifikovanom leferentu, koji je morao da kao pretsednik Ankentne komisije podnese kongresu svoj referat, i time izvrši svoju zvaničnu dužnost, ali, gospodo, znamo to, oduzimajući reč pretsedniku Anketne komisije, bilo blagajniku, sekretaru ili ma kome drugom referentu, to znači, d-1 je time oduzeta reč i meni kao pretsedniku Centrale, jer, gospodo, za ceo rad u našem Udruženju odgovaram ja lično, a svaki rad u našem Udruženju vezan je i za moje ime, pa prema tome onemogućiti ma koga od napred pobrojanih ličnosti u vršenju svoje dužnosti, to znači onemogućiti lično pretsednika Centrale da izvrši svju naj-glavniju ulogu.
Referat o zloupotrebama tangira svakoga tj. interesuje svakog pa čak i širu javnost, jer je sam po sebi interesantan, dok se pretsednika kongresa to nije ticalo ništa, kao da se to radi o nekom drugom licu. a ne o interesima samoga Udruženja.
Podnosio sam u originalu Uverenja Državnog tužioca na uviđaj, da su izvesni bivši funkcioneri Udruženja stavljenih pod krivičnu istragu, koji se i danas pod istom nalaze, zbog počinjenih zloupotreba u našem Udruženju, ali sve to nije ništa pomoglo. Pretsednik kongresa je bio toliko pristrasan pri vršenju svoje dužnosti, kao da se na ovim kongresima tera lični inat, a ne da se radi o sudbini jednog kulturnog društva, koje broji oko 2500 članova naših najsiromašnijih drugova, čiju imovinu mi imamo da čuvamo kao oči u glavi.
Pored toga, po već ranijem učinjenom sporazumu, za sekretara kongresa tada se je birao g. Josip Zupan-;c, koji je takođe pod krivičuom istragom za falsifikat zapisnika na pretprošloj skupštini u beogradskoj oblasnoj Upravi. Pokazivao sam uverenje u originalu od Državnog tužioštva za grad Beograd, što se može svako uveriti za ovo. Ja sam tvrdio da g. Zupanac Josip, ne može uzimati učešća pri ovakvom radu, jer je stavljen pod krivičnu istragu i što je on ovde danas pred kongresom krivac. Kongres
нац Јосип, не може узимати учешћа при оваквом раду, јер je стављен п©д кривичну истрагу и што je он овде данас пред конгресом кривац. Конгрес треба да буде једна врста суда no његовој кривици, na не може тај исти кривац у својству секрегара конгреса да буде члан тог суда који му има судити, јер зато и сами закони не би никоме дозволили.
Ja сам онда протествовао и подносио доказе о ње-1 овој кривици али je све било узалуд, он je остао сек-ретар конгреса. Да сам ja заиста онда био у праву, ja вам, господо, сада подносим на увиђај оверен препис предлога Генералне дирекције Министарству саобраНаја, где се каже „да Јосип Зупанац“ пије могао )чествовати на конгресу, пошто je под кривичном истрагом, те je тражила Генерална дирекција, да се конгрес како због осталих неправилности, тако и због овога поништи.
Молим вас, господо делегати, ко жели, може лично да види овај предлог који вам ja сада дајем на увиђај ради тачности.
Поред тога, Јосип Зупанац више од 5 година иде у раскорак са интересима Удружења, јер његовим радом омета рад и интерес Удружења, који je неправилно бу-нио чланове и без икаквог разлога позива их у борбу противу Управе самог Удружежа.
— наставиће се —
Zmaga in zguba
Borba za volitve v Bolničko blagajno oblastne uprave Ljubljana je za nami. Postavljeni sta bili dve listi: lista g. Mravljeta in nasprotna lista Z J N Ž B z nosilcem g. Outrata.
Zanimal sem se mnogo za agitacijo nacionalnih železničarjev zato si dovoljujem razložiti javnosti svoje mišljenje. Prebirajoč njihove letake in članke opazimo veliko gonjo o nacionalizmu in internacionalizmu, kar je za Bolniško glagajno kot strogo socialno ustanovo že samo po sebi odveč. Strinjam se z izjavio g. Deržiča v Koledarju za 1 1935, ker pravim med drugim, da je rešitev naših interesov samo v nesebičnem, skupnem delu vseh stanov in narodov (torej ne samo od nacionalnih železničarjev! Op. ured.) Povsem je jasno, da smo k skupnemu delu primorani že iz gospodarskih ozirov in gospodom, ki so kandidirali na listi g. Mravljeta, ni bilo za kakršnokoli kopčijo. Zato je značilno, ko čitamo v Glasniku št.“2., da si bodo gospodje natančno ogledali one, ki so volili nasprotno listo g. Mravljeta. Kaj pa oni, ki so šli z. g. Outrato? Ali se jim bodo ustavili razni odtegljaji, kateie že tudi vaša armada teško prenaša.
Vsak železničar in upokojenec ve, da je Bol. blagajna centralizirana in v rokah Z J N Ž B, zato ni odveč, da si natančnejše ogledamo liste, ki nas v Bol. blagajni vodijo v socialno propast. Grožnje-'v Glasniku bi prav lahko izostale, Saj v sakemu državljanu osebnaLsvoboda z ustavo zajamčena, ^sak lahko izrazi komurkoli zaupnico ali jo odkloni, pa nai bo še tako pod zaščito.
Zmaga je zmaga, ki zasluži pohvalo. Rad ali nerad lahko čitaš o njej v Glasniku št. ‘J. Kljub vsej gonji o
treba da bude jedna vrsta suda po njegovoj krivic1, pa ne može taj isti krivac u svojstvu sekretara kongresa da bude član tog suda koji mu ima suditi, .jer zato i sami zakoni ne bi nikome dozvolili.
Ja sam onda protestvovao i podnesio dokaza o njegovoj krivici ali je sve bilo uzalud, on je ostao sekretar kongresa. Da sam ja zaista onda bio u pravu, ja vam, gospodo, sada podnosim na uviđaj overen prepis predloga Generalne direkcije Ministarstvu saobraćaja, gde se kaže „da Josip Zupanac“ nije mogao učestvovati na kongresu, pošto je pod krivičnom istragom, te je tražila generalna direkcija, da se kongres kako zbog ostalih nepravilnosti tako i zbog ovoga poništi.
Molim vas, gospodo delegati, ko želi da može lično da vidi ovaj predlog koji vam je sada dajem na uviđaj radi tačnosti.
Pored toga, Josip Zupanac više od 5 godina ide u raskorak sa interesima Udruženja, jer njegovim radom ometa rad i interes udruženja, koji je nepravilno bunio članove i bez ikakvog razloga poziva ih u borbu protivu Uprave samog Udruženja.
— nasiaviće se —
nacionalismu in internacionalizmu smo lahko ponosni, da spadamo med somišljenike, ki vidimo veliko izgubo pri Bolniški blagajni. Volitve so se vršile na dan sv. Nikolaja, ki po starem običaju prinaša enim veselje, drugim pa batine. In tako so se vse slaščice, ki so jih nacionalni železničarji tako vneto obljubjlali po svojih letakih in člankih, spremenile v limone in kisle kumarice. „Teško delo nas čaka, treba bo mnogo truda, volje in potrpljenja“ pravi med drugim Glasnik št. 2. Potrpljenje pa je, pravijo, božja mast in po njihovi zmagi se bomo lahko ž njo mazali in vdano čakali na njihove svetle obljube. Izpolnitve teh pa že kažejo v čisto drugo smer, zato se bo treba še večkrat oglasitt. Hvala bogu je tudi pri nas zavel drug XX veter, ki naj odlučojočim odpre oči, da je treba misliti tudi na izboljšanje. Poslabšanja je dovolj, uvede naj se red in zakvnitost, kateri m a se bo moral pokoravati vsak, pa tudi tisti, ki so naložili baje Bol. blagajni 21 milijonov dolga. Nacionalnim železničarjem pa, ki trde, da se ne sme gledati na mate-rielne izdatke, da je treba nuditi vsakemu posamezniku toliko, da je zdravljenje res koristno: Na svidenje!
Upokojenec
Ложа^чи ширите и оомажите свој стручни лист.
Јавне захвалнице
Потписана се најрскреније захваљује Обласној Уп-рави Удружења ложача у Суботици на исплаћеној ми помоћи од динара 1.500.— кај и на динара 300.-- на име боловања мога покојног мужа.
У исто време. захваљујем -се свима друговима мога покојнога мужа, који су ra о своме трошку сахранили, музику узели, венце купили и до вечне куРе исмратили.
•	Захвална и ожалошћена
Mapa супруга мок Јакше Мукића са децом
Потписати се најискреније захваљује Обласној Уп-ртви Удружења ложача у Субопши, на посмртними од 1.500.— динара, коју суму примлх за покојног мог брата Бранка Капату, који je умро у Београду, ириликом операције.
У исто време захваљујем се свима друговима из пододбора Новог Сада, који заједно самном испратише мог мклог покојника до вечне куће у Београду.
Такође благодарим господи машиновођама и ложа-чима на прикупљеним добровољним прилозима, те ме материјално помогоше.
Захвалан и ожалошћен
брат Милан Капата
Из Обласне Управе - Београд
Доле именованим члановима издате су новчане по-моћи, који су се захвалили овој Управи и молили да се њихова имена изнесу преко нашег листа као јавна зах-валност нашем удружењу.
1)	Јосипу Утерајну, ложач ложион. Земун дин 205.—
2)	Георгију Максимовићу, ложачу
ложионице Земун . 3) Најдану Стефановићу.	ложачу	„	250,—
ложионице Гостивар .		„	320,—
4) Велимиру СавиБу, лсжачу		
ложионице Краљево . 5) Божидару Николићу,	ложачу	„	170.—
ложионице Краљево .	. .	„	175,-
Из Обласне Управе - Сарајево
Исплаћивање посмртнине и болесничке потпоре.
Извештавају се чланови, да je Управа од годишње скупштине na до сада исплатила посмргнкне и болесннчке потпоре ниже наведеним породицама и члановима Удоу-
жења. Ово нисмо раније објавили у нашем листу, због тога, што Централна Управа није радила када je иза--брана у Сплиту.
Посмртнина je исплаћена: С' прузи пок. Толића Крижина, Лупљаница у суми од дин. 1.500.—; супрузи noK. Трифковића Јозе, Мостар у дин. 1 500; друговкма Тетовцу за супругу дин. 1000,—; Игњићу за супругу динара 1.000 — и Чалирановићу за супругу дин. 1000.—; исплаћепе болесничке потпоре како следе:
Heiap Фалак — Мостар	400.—	ДИН.
Делић Грго — Мостар	400,—	
Пажин Мартин — Сарајево	400.-	„
Станић Томо — 3"леника	400.—	
Сурета Germo — Долас	40 Ј.-	„
Бркчић Јуре — Лупљаница	400.—	„
Смиљанић Миливој — Ужице	400,—	
Ђорђиц Ђоко — Коњиц	400.—	
НиколиБ Миодраг —- Сарајево	400.—	„
Ђогић Иван — Мостар	400,—	„
Бодуловић Анто — Долац	400.—	
Стефановић Bojo — Лајковац	400.—	n
Мерџо Иван — Мостар	400.—	л,
Брга Иван — Мостар	400.—	„
Галибардо Виктор — Подлугов	и 400.—	„
Млаћеиовић Перо — Сарајево	400,-	„
Шимић Никола — Сарајево	400,—	„
Жикић Иван — Коњиц	400,—	
Брдарић Розимир — Лајковац	400,—	„
Шавија Душан — Подлугови	400.—	„
Оџчћ Омер — Сарајево	400.—	„
Девовић — Бећир — Сарајево	400.—	„
Ивица Станко — Сарајево	400.—	„
Челић Стипо — Коњиц	400.-	„
Митровић Јово — Сарајево	400,—	„
ВулетиН Ђорђо — Сарајево	400.—	„
Михајловић Милан — Сарајево	400,-	„
Чорлука Никола — Лупљаница	400. -	„
Смољан Иван II — Квњиц	400—	„
Плели Ђуро — Сарајево	400.—	
Укупно исплаћено	18.000,—	дин.
Ha исплаћеним помоћима чланови се захваљују Обласној Управи Сарајево.
Секретар Обласне Управе	Претседник Обласне Уцравс
Сарајево	Сарајево
Марко Марјановић, с. р.	Вујичић Стево, с. р.
Из Централне Управе
Извештавају се Обласне управе и Пододбори да због огромног материјала нису могли да се штампају сви дописи и поред тога, што je лист проширен за 4 стране.
У исто време, упозоравају се Обласне управе и чланови, да се неће штампати ни један допис који није потписан од писца, односно Обласне управе.
Извештај нашег делега г. Лазара Кахримана, са годишње скупштине у Суботици, донеће се у идућем броју.
Iz Centralne Uprave
Izveštavaju se Oblasne uprave i Pododbori da zbog ogromnog materijala nisu mogli da se štampaju svi dopisi i pored toga, što je list proširen za 4 strane.
U isto vreme, upozoravaju se Oblasne uprave i članovi, da se neće štampati ni jedan dopis koji nije potptsan od pisca, odnosno Oblasne uprave.
Izveštaj našeg delegata g Lazara Kahrimana, sa godišnje skupštine u Subotici doneče se u idućem broj,.
Власник за Удружење Ложача Државних Железница и Бродара Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд Уредник: Инж. Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица.
Штампз „Слога“ Душана Поповића Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-798