Pošlarina plaCena u gotovu
Ц
C?
i 6 9
Cena Din 2-—
SOKOLSKI GLASNIK
C L iv S I to SAVEZA SOKOLA KRALJ EVI^E JUGOSLAVIJE
И E S E Č bvl I PRILOC SOKOLSKO SELO-	4
LJUBLJANA,
1 JANUARA 1934
Izlazi svakog petka • Godišnja prelplata 50 Din ф Uredništvo i uprava nalazi se u Učiielfskoj fiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske šfedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 1
Poslanica svim bratskim društvima i četama za novu, 1934 godinu
Braćo! Sestre!
Proslava sedamdeset godišnjice ustanovljenja prvog sokolskog društva na slovenskom jugu Evrope u prošloj godini postigla je svoj vrhunac na pokrajinskom sletu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani. Tom sletu sudelovala su brada i sestre iz svih predela naše otadžbine, a došli su nam i pretstavnici svega ostalog slovenskog Sokolstva — sestre i brada Čehoslovaci, Poljaci i Rusi — tako da je taj slet, prvotno zamišljen u skromnijem opsegu, voljom i željom samih pripadnika slovenskog Sokolstva pretvorio se
U SILNU I VELIČANSTVENU MANIFESTACIJU SLOVENSKOG SOKOLSKOG BRATSTVA.
Tom prilikom osetili smo veliku radost nošeni uverenjem i spoznanjem, da se sokolska stvar u našoj otadžbini razvija pravilno u smislu Tirševe sokolske ideje i u pravcu ustrajnog sokolskog vaspitnog rada u svim granama velikih naših zadataka. Te zadatke preuzeli smo na sebe dragovoljno i izvršujemo ih pod težinom odgovornosti prema svemu našemu narodu i prema svemu Slovenstvu.
Ova radost prati nas sada i u novu godinu, kada ce naša svest i naše spoznavanje razvoja i napretka našega Sokolstva uhvatiti još dublje korenje u sokolskom duševnom svetu i kada de se plodovi naših zajedničkih nastojanja i napora pokazati u sve to pospešenijim težnjama naše radinosti.
Pripravljamo se na dva značajna sleta, koja če se održati u
SARAJEVU I ZAGREBU,
dakle, u dva naša grada, koja zauzimaju odličan položaj i imaju odlu-čan značaj u istoriji našega naroda. Na oba sleta, iako obavezna samo za izvestan broj župa, ipak več i danas izgleda, da de, i u Sarajevu i U'Zagrebu, po svojim man je ili više brojnim zastupnicima učestvo-vati Sokolstvo iz svih krajeva naše otadžbine. U svemu slovenskom svetu, koji je i ko ji će još biti udružen u Savezu slovenskog Sokolstva, takoder se več pokazuje pripravnost, da nas posete slovenska braća i sestre i da time uvećaju našu radost na jednom i na drugom pomenu-tom sletu.
Jedan i drugi od tih sletova oživljava nam duh i okoliš istorijskog značaja, koji spajaju davnu i bližu našu prošlost sa sadašnjošću, kako su je borbe i žrtve prošlosti ostvarile za naš narod uopce i za naše Sokolstvo posebice. Bududnost medutim zavisi od nas samih.
Protiče dvadeset i peta godina, otkada je bila osnovana bratska župa Sarajevo; navršava se dvadeset godina, otkada je vrenula iskra, koja je prouzročila svetski požar, a iz koje se je porodila slobodna Jugoslavija; protiče četrdeset godina, otkada je bilo ustanovljeno prvo hrvatsko sokolsko društvo u Zagrebu i deset godina, otkada je, u Zagreb«, prilikom II sokolskog sabora, idejno učinjen prvi korak la ponovno osnivanje Saveza slovenskog Sokolstva, koji je zatim dobio svoj pravni j formalni ustanovni dokumenat u domu staroste brata Adama Z»njojskog u Varšavi.
I ako u duhu samo letimice predemo svu tu dobu, koja je za nama,' vidimo, kako se — iz preobilja svega što istorija našega naroda u sebi obeležava teška i bolna, svetla i velika — dižu pre pomenuti krajevi i dogadaji, koji su povezani s tim imenima, kao spomenici naše nes^tomljive snage i narodne slave, njegovih divovskih borba, junačkih Podviga i nebrojenih žrtava, i koji znače za svu našu naciju — pa živela ona gde mu drago u svetu —
VELIKO PISMO PRAVDE ZA SLOBODAN ŽIVOT, SLIVEN I ZBIT U PRIRODNE GRANICE SLOBODNE OTADŽBINE,
pismo, koje je naš narod pisao svojom krvlju i čiji mu je sadržaj diktovao duh palih boraca i heroja, i u kome neprestano trepte i odzi-vaju se kucaji naših živih sokolskih srdaca.
Na tim sletovima hočemo da ponovno, u povečanoj meri i sa si-T’ n • ,e Sordo uzravnana u nacionalnoj, državljanskoj i sveopčoj sokolskoj svesti, naglasimo to pravo, i da, ne manje ponosnije, pokažemo na tisuće
BRaćE I SESTARA IZ JUGOSLOVENSKIH SELA,
kamo su zaplju$kali vali našeg razigranog sokolskog života, koji stvara nove uslove za stalan i opći napredak svega našeg naroda, koji po dolinama, brdima i gorama savija sokolska gnezda kao dragovoljne, uvek budne stražarnice narodne časti i veličine naše nadasve ljubljene otadžbine.	*	•
Svaki naštet samo je trenutačni prekid u stalnom našem nasto-janju, koje teži *a napretkom pojedinca a s time i naše zajednice. Na sletovima se pregledajemo i prosudujemo, da zatim usmerimo korak k starom radu a k novom životu. Ono što u nama večno živi i što trajno upravlja našim moralnim i fizičkim snagama, koje teže oboga-čenju i oplemenjtnju svega naroda, sve to je na sletu samo vidan izraz svega sokolskog Života i rada. I to je unutrašnja, to je naša, to je sokolska
JEDlNSTvENOST I SKLADNOST NAŠIH MISLI I NAŠIH DELA,
to je bit i duhovna vrednost sve naše nacije. To je vrednost tako velika i tako ogromna, da ju ne može nadomestiti ili naplatiti ni jedno materijalno dobro i u njenom stremljenju do vrhova kulture i civilizacije zaustaviti ni jedna sila. Tu se kupe riznice jugoslovenske državljanske svesti j jugoslovenskog junaštva, dokazanog historijskim činima. •
U SOKOLSTVU SE SVARUJE ČELIK LJUBAVI PREMA OTADŽBINI, ONE LJUBAVI KOJA SE NE PLAŠI NIKAKVE ŽRTVE.
Imajte, sestre i brado, uvek pred očima te najviše vrednote sokolske vaspitne radinosti, i to naroČito sada, kada stupate u novu uprav-nu godinu. Uređujte svoje prilike najpre sami medu sobom u znaku čistih ruku i srca punih ljubavi! Takvim rukama i takvim srcima poverite sudbinu svoje jedinice, da postane i ostane plodna i čestita ce-lija u veličini naše skupnosti! Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije ne štedi^ pobudnim naputcima, koji treba da podžežu vašu radinost i pokušaju da život svakog pojedinca sprave u sklad sa sokolskim ide-alima.
Služite se sa svim sredstvima, koja vam dajemo za duhovno i telesno ojačanje pojedinca, da ga pritegnete na trudoljubivu saradnju. Svaka materijalna ili moralna žrtva pojedinca, koja je neumitno vezana s našim društvenim ili četnim životom,
BRATSKI JE DAR RUKE KOJA MILUJE I SRCA KOJE LJUBI SVAKOG A I SVE!
Medu nama važi zapovest sokolskog bratstva i sokolske jedna-kosti: hodu i moram! Na rad za sve bez iznimke i protivljenja pozvan je svaki po svojim sposobnostima. Zato kročimo u život radosno, od važno i smelo, u punom razmahu svoje radinoljubive volje!
Svemu narodu, svoj bradi i sestrama, naraštaju i deci upucujemo iskrene i bratske pozdrave! Naše sokolske zastave viju se i pozivaju nas na zbor! Okupite se pod njima, da budemo svi danju i nodu budno na straži!
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Beograd, 1 januara 1934
Sam! Upri sve sile sam!
Razmišljanja na početku Nove godine
Gotovo svakoga dana čujemo da su nastupila teška vremena ,?a život, da svuda vlada sirotinja, da upravo milioni ljudi umiru od bede i nevolje. A svi ti pojmovi o jadu i nesreči u svetu krste ni su jednim imenom. Sve se to zovc kriza!
I zbilja, teško se čovek probija kroz život, teška je borba, koju mora da vodi za nasušni hleb, teška su stradanja za plemenite ideje, krvave su patnje dok se dode i do najmanjega uspeha. Pa ipak u našim sokolskim re-dovima nema- očajanja. Sve sni teško situacije, a žudni boljeg života, mi ne čekamo i ne možemo čekati da spas dode od drugoga. »Sam! Upri sve sile sam!« rekao je osriivač našega Sokolstva dr. Miroslav Tirš. Ništa tačnije i ništa istinitije. Nikome nema života dok ne pregne sam, dok se ne pati sam, dok ne trpi sam, i dok ne krvavi sam za sebe i za druge. Prema Tirše-vom učenju tu ne može biti polutan-stva, več tvrde odlučnosti. Ne može biti hoču-neču, več mora biti jaka volja da se poruši svaka prepreka. I naša narodna filozofija nas uči u tome duhu. jer kaže: »Pomozi se sam, pa če ti i Bog pomoči«.
Nama pojedincima niko neče pomoči u našoj bedi ako i sami ne potr-čimo da pomoč potražimo. Ma koliko da su teška vremena, ma koliko se vikalo na križu, valja otvorcno priznati, da nju nije stvorio Bog. Od ljudi je ona došla, od ljudi je ona stvorena. Ljudi moraju nju i uništiti. A ona se može uništiti ako svaki počne da je uništava najpre kod sebe radom, šted-njom, pa i trpljenjem. Drugim rečima: Sam! svaki mora sam da upre sve svoje sile, da bi niu bilo bolje. Ako tako nastane bolje kod jednog, a onda kod drugog, trečeg i sve daljo redom do posiednjeg, došlo bi onda dobro kod sviju. Sporo to ide, teško ide napred, neki put se čini kao da u opšte i ne ide napred, ali mora ostati nada u krajnju pobedu.
Možda če neko reci da to tako samo misle idealisti, nerealni ljudi. Neka je i tako. Neka su to samo mašta-nja da može biti bolje. Neka je sasvim erna naša sadašnjiea, pa i naša bu-duenost. Ali da se zapitamo drugo ne-što: Kad je bilo bolje? Zar onda kad se knjige štampalc rukom? Zar onda kad se apostolski putovalo samo svojim nogama? Zar onda kad je društvo bilo podeljeno na dvoje: na roba i go-spodara? Ne. onda jc bilo po stotinu puta gore, ako se sada kaže da je rda-vo. Istorija nam jasno kaže, da je uvek bilo onako dobro ili onako rdavo kako su ljudi bili dobri ili kako su bili
rdavi. No žudnja ljudska uvek jo išla za tim da život učini boljim, lepšim. Sva čovečanska blagostanja plačena su sa mnogo kapljica znoja i krvi. Niko se nikada nije mogao pohvaliti da mu je sasvim dobro i da baš ništa boljeg ne bi želeo. Kod svakog je uvek posto-jala nada da mora doči nešto bolje. I koliko je ko bio u večoj ne vol ji u toliko je i njegova nada bila veča.
I naša nada mora da se pojača na-šom snažnom sokolskom sakom na svakoj vrsti ličnoga i sokolskoga posla, mora da se pojača bistrim i vedrim pogledom na buduču sreču. Samo tako demo u mesto hede osetiti slasti života, samo tako čemo biti pravi i pot-purn Sokoli, izdržljivi do poslednjega daha.
Sad, na početku novoga leta, če-kaju nas nebrojene nezgode. Pred nama su mučne borbe, pod čijim udarci-ma sc povijaju mnoga i mnoga pleča. Svaki od nas če često osetiti kao da stoji na otvorenom polju gde oluja svojim fiukom nemilostivo šiba po licu i tiska svoje žaoke čak do naše srži u kostima. Ili če nam se učiniti kao da smo pod žarkim iletnjim suncem, koje svojim vrelim zracima prži i kožu i možak pod temenom. Pružačemo i pogled i ruke da se od nekuda dovinemo pomoči. Ali nema. Sami! Sami moramo upreti sve sile, sami sc moramo pomoči.
Jedinog bratstva i ljubavi, jedine pomoči možemo čekati samo od naše sokolske zajednice. Tu se neguje snaga, tu je sokolsko telo kao odvaljena stena od koje se pri sukobu prelama svaki udarac, tu je široka sokolska duša pod čijom toplinom se otkravljuje svako zamrznuto srce. Tu, u sokolskoj organizaciji leži blagostanje naše današnje, pa i buduče generacije. Nisu to samo prazne reči, nisu samo umišljene puste želje. Jer, zaista, kad smo svi svesni toga da borba postoji, 'Ja tu borbu za život i za buduenost moramo voditi, ko onda može dokazati da se ista borba može uspešno voditi bez zdravlja i snage. A nepresuŠni izvori i zdravlja i snage jesu baš u Sokolstvu, smelo i otvorcno tvrdimo je-dino u Sokolstvu. Samo onaj može da upre sve svojo sile sam koji je zdrav, koji je snažan. Tu je, eto, ta neoccnji-va pomoč koju naše Sokolstvo tako iz-dašno pruža svakom našem dragom bratu Sokolu. Davati nekome snage i zdravlja. to je upravo davati mu božanske darove, koji se ni za kak ve pare na svetu ne mogu niti kupiti niti prodati.
Sa takvim mislima smo mi. i do sada ulazili u nove oodine. Takve su naše misli i na početku ove godine. Vedri, veseli, raspoloženi za napore i za odmor, za muke i za uživanje — sve nam podjednako lako i podjednako teško prolazi. Zato i nije strašna reč našega sokolskoga učitelja: Sam! Upri sve sile sam! Sa nama jc naša snaga, uz nas je naše sokolsko duševno i telesno zdravlje. A tu rame uz rame, u redu i u vrsti, u koloni i u četi, brat do brata, sestra do sestre. Tamo na ulici, tamo u polju, onde u radionici, ovde u našem svakidašnjem životu — svuda naša brača, svuda Sokoli. E, zar je onda teško da i na početku ove nove godine zapovedimo sebi:
Sam! Upri sve sile sam!
Prof. M. Stanojevič,
Vel. Bečkerek.
10 godina Saveza ruskog Sokolstva
1923—1933 '
Dne 29 decembra o. g. navršilo se
10	godina otkada je uspostavljen Savez ruskog Sokolstva u inostranstvu. Do tada ruska sokolska društva i gnezda, organizovana 1921 i 1922 god. u češkoslovačkoj i u Jugoslaviji, ra-dila su samostalno. Sečajuči se ove 10-godišnjice, mi ne kanimo da govorimo
o	nekakvoj proslavi, več je naša želja da ovde iznesemo u najkrupnijim po-tezima samo ono što je bilo učinjeno za ovih 10 godina.
Posle organizacije ruskih sokolskih društava i otseka, od m ah u prvim go-dinama osetila se je bojazan, da bi ova društva i otseci, živeči bez potrebnih uzajamnih veza, mogli krenuti raznim pravcima, a što bi moglo neminov-no da bude od štete po celokupno rusko Sokolstvo. Stoga je i bilo istaknu-to pitanje ujedinjenja sviju ruskih sokolskih organizacija pod vodstvom jedne centralno uprave. Tako je došlo do prve skupštine pretstavnika ruskog Sokolstva, koja je održana 27, 28 i 29 decembra 1923 u Pragu, a na kojoj su bili prisutni delegati iz Jugoslavije, njih 11 (iz Ljubljane, Zemuna, Zagreba i Pančeva) i iz češkoslovačke njih 15 (iz Praga, Brna i Mor. Tršebove). Ova je skupština odredila, da se Savez ruskog Sokolstva sastoji iz Pokrajinskih saveza u Češkoslovačkoj i Jugoslaviji, pa je na njoj bila izabrana centralna uprava Saveza ruskog Sokolstva
na čelu sa starešinom br. Vergunom, načelnikom br. Todtom, prosvetarom prof. univerziteta br. Lapom sa još 6 članova uprave, po 3 od svakog Po: krajinskog saveza.
Ovom prilikom moramo ovde da se setimo i slovenskog velikana i Sokola pok. staroste br. Šajnera, koji je toliko radio na širenju Sokolstva još u carskoj Rusiji i nastojao da se rusko Sokolstvo razvije i medu Rusima van otadžbine, te koji je i sam učestvovao u radu ove prve skupštine i bio njen počasni pretsednik. Slava mu!
Značaj ove prve skupštine bio je ogroman. Od tada je naime rusko Sokolstvo postalo jedna celina, i prema vani i prema unutra. Kao rezultat ovog ujedinjenja možemo navesti, da je u Zagrebu 1924 god., i to 18 avgusta, Savez ruskog Sokolstva s drugim sokolskim savezima potpisao odluku o stva-ranju Slovenskog sokolskog saveza, a koji je bio oživotvoren več naredne, 1925 god., pa je tako i Savez ruskog Sokolstva postao član osnivač Saveza slovenskog Sokolstva. Time je rusko Sokolstvo izbilo na širok međusloven-ski put.
Ovaj uspeh ruskog Sokolstva bio jc samo početak teškog rada ogromnog značaja, koji je bio potfcban da se provede. Na pr v mn mesta tako pojavila se potreba o izradi raznih pravi« nika kao i same sokolsko ideologije,
Str. 2
»SOKOLSKI GLASNIK«
^SLOVENSKO
jOKC LSTVO
Brat Anlonin Švehla kao Soho
Pokojni češkoslovački političar i dugogodišnji ministar pretsednik brat Antonin Švehla nije bio samo velik državnik i spretan političar, več takoder i dobar Soko. Več kao 25 godišnji mladič postao je u svom rodnom mestu u Hostivaržu starešinom tamošnjeg eokolskog društva, te je zatim nepre-kidno 27 godina vodio svoje društvo sve do tada, dokle ga nisu njegove velike dužnosti prema narodu pozvale na još odgovornija mesta. Za vreme njc-govog starešinstva društvo je došlo do vrlo lepih prostorij a za vežbanje u ho-stivarškoj školi, gde je vežbalo sve do god. 1932, kada ee je preselilo u vla-stitu vežbaonicu.
Ipak br. dr. Antonin Švehla nije bio samo starosta svoga društva, več je kao dobar Soko bio svestan, da mu je također kao starosti i njegovo prvo mesto u vežbaonici. Zato je i bio preko 13 godina član prednjačkog zbora i vodio je svoje društvo takoder i u tehničkom pogledu.
Kao prednjak radio je i u svome okružju. Največu ljubav posvetio je pok. br. Svehla naraštaju društva i ok-ružja, i to dugi niz godina, a brinuo se je takoder i za sokolski prosvetni rad. Baš na njegov predlog bilo jc zaključeno na velikoj glavnoj skupštini ČOS da sc pod njenim okriljem osnuje takoder i prosvetni odbor. Pored brače dr. Šajnera, Karla Vaničcka, Klenkc, Mašeka, Zike i drugih, i br. Švehla postaje članom prosvetnog odbora ČOS.
Delovanje br. Švehle seže takoder i u Srednjočešku župu, u kojoj je zauzi-mao mesto zamenika u župskom starešinstvu. I tu se je pok. br. Švehla pokazao kao vrlo savestan i marljiv sokolski radnik, koji se je posvuda gde god je to bilo potrebno primao rada, izvršujuči svoju zadaču uvek svcstrano i najeavesnije.
SOgodišnjica češkog Sokola Beč X
Češko sokolsko društvo Beč X (Videnj X) slavi ovc godine svoju 50-godišnjicu. Ovo društvo bilo jc osnovano god. 1883 kao otsek prvog češkog sokolskog društva u Beču, Vidcnjskog Sokola u X bečkom kotaru, te koje je nakon 9 godina počelo da deluje posvc samostalno. Ovo društvo gajilo je telo-vežbu več od svoga početka, i to do proleča 1933 u češkoj školi društva Komenski, kada je zatim sagradilo svoju vlastitu vežbaonicu. Društvo ima sada 75 mladih i 35 starijih vežbača, 22 na-raštajca i 90 muške dece tc 60 članica vežbačica, 30 naraštajka i 105 ženske dece. Društvo Sokol Videnj X po svome radu pretstavlja danas srcJište sve-ga češkoslovačkog nacionalnog života u X kotaru Beča.
Oko pristupa bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva
Sastanak pretstavnika jugoslovcn-skih Sokola s pretstavnicima Junaka, koji je nedavno održan u Beogradu, registriraju s velikim veseljem takoder i češkoslovački listovi. Brnskc »Lidove Noviny« donose o tom sastanku na uvodnom mestu svoje telesno uzgojne rubrike članak iz pera Kr., koji osobito radosno pozdravlja taj čas, kada su opet zastupnici obiju južnoslovenskih telesno uzgojnih organizacija pružili jedan drugomo bratske ruke.
Pod vlačeči ovu radosnu činjenicu, pisac toga članka na završetku veli sledeče: »Time se neče samo ojačati Savez slovenskog Sokolstva, več če biti ujed-no omogučena takoder i dublja i jača radinost u izvršavanju programa SS, koja je tako potrebna u interesu celo-kupnog slovenskog Sokolstva i •slovenske misli.«
Glavna skupština poljskog Sokolstva
Istodobno, kada se je 9 i 10 decembra u Pragu sastao na zborovanje Vibor češkoslovačkog Sokolstva, odr-žana je i u Varšavi glavna skupština poljskog Sokolstva pod pretsedništvom staroste br. Adama Zamojskog. Češko-slovačko Sokolstvo na ovu skupštinu bratskog poljskog Sokolstva poslalo je i svoga naročitog zastupnika u osobi br. Hrbača iz Moravske Ostrave.
Savez poljskog Sokolstva izdao jc za ovu skupštinu naročitu brošuru, u kojoj su sadržani svi iserpni izveštaji pojedinih saveznih funkcionera. Glavni rad skupštine, kojoj su učestvovali zastupnici svih 6 župa i 69 okružja, kretao se jc oko priprava za sveslo-venski sokolski slct, koji če se održati u Varšavi god. 1935. kao prvi oficijelni slet Saveza slovenskog Sokolstva. Nadalje je skupština posvetila svoju pa-žnju osobito saveznom listu »Sokolu«, koji če, umesto mesečno u buduče iz-
laziti svakih 14 dana. Zbor jc takoder zaključio da če se u buduče poveriti tehničko vodstvo po okružjima, župa-ma i u savezu samo onim tehničarima, koji imaju potpunu stručnu izobrazbu. Potankosti u tom pogledu izradiče sa-vezno načelništvo. Medu ostalim je takoder pristupila i novom izboru sa-veznog starešinstva pa je za starostu ponovno bio izabran br. Adam Za-mojski, a za njegovog zamenika brat Štjcpanski. Ujedno je glavna skupština, odajuči vidno priznanje radu staroste br. Zamojskoga, izabrala ga i za počasnog člana saveza poljskog Sokolstva.
Pokrajinski slet češkoslovačkog Sokolstva u Ustlma
Pored pokrajinskog sleta moravskih i šleskih župa, u toku ove godine održače se takoder i pokrajinski slet severo-čeških župa u Ustima nad La-bom, u ovom ponemčenom mestu, koje je po svome položaju vrlo važna tačka u prometnom pogledu. U Ustima, naravno, deluje takoder i agilno češko-slovačko sokolsko društvo, koje se marljivo sprema za ovaj slet £iji su pojedini sletski dani predvideni od 24 juna pa do 8 jula. Tome sletu učestvo-vače pripadnici svih petero župa za koje je taj slet obavezan, naimc: Krušno-gorske, Budčeske, Podržipske, Sladkov-skoga i Rakovničke, a osim toga doči če i sokolski gosti iz Praga i iz drugih mesta da uvelieaju ovaj slet i da tako dadu potstreka domačem Sokolstvu da se još jače razvije i proširi.
Nekoliko podataka o bugarskim Junacima
Savez bugarskih Junaka, koji če doskora biti primljen u Savez slovenskog Sokolstva, proširio je poslednjih godina svoj delokrug po svoj Bugar-skoj, razvijajuči sve to intenzivniji i uspešniji rad. Savez bugarskih Junaka ustanovljen je god. 1898, i to kada je počelo da deluje nekoliko društava Junaka po večim gradovima kao: u Sofiji, Plovdivu, Varni, Vidimu i t. d., u kojima sc sada nalaze sedišta župa Junaka. Prvo društvo Junak bilo je osnovano god. 1895 u Sofiji.
U savezu bugarskih Junaka sada je učlanjeno oko 190 društava, koja su podeljena na 7 župa. Od ovih društava 90 ih deluje po večim i manj im mestima a ostala pak po večim selima. U Sofiji samoj, gde je i sedište saveza, sada deluju 3 društva. Savez ima jednu lepu zgradu, poklonjenu Junacima od jednog mecena. Svoj vlastiti
dom ima sada 15 društava Junaka, dok s?.vez Junaka, pored pomenute zgrade, ima i još lepo uredeno letnje vežba-lište, velik permanentno podignuti stadion za svoje sletove u Sofiji, gde se je več održao poslednji slet 'Junaka. Iduči slet Junaka biče 1935, takoder u Sofiji. Na čelu organizacije Junaka na-lazi se sada br. dr. Dimitrije Lazov, kome je uspelo da premosti sve zapreke, koje su do sada prečile pristup Junacima u Sokolstvo. Načelnik saveza Junaka je br. Jožef Bureš, Čeh, koji je uložio mnogo nastojanja da u orga-nizaciju Junaka unese sokolski duh. Načelnik br. Bureš, pitomac tvrde sokolske škole u svoj oj otadžbini, nakon što je bio izabran za načelnika saveza Junaka, počeo je da prireduje prednjačko tečajeve, da bi društvima Junaka odgojio potrebne vodnike i prednjake. Nedavno je u Sofiji zaključen i tromesečni prednjački tečaj za društvene načelnike, koji je posečivalo 85 vežbača te tečaj za laku atletiku, koji je posečivalo 54 polaznika. Po uzoru jugoslovenskog Sokolstva, počeli su i bugarski Junači da osnivaju junačke čete, za koje su i izradili i naročite pravilnike za njihovo delovanje. Poslednja skupština saveza Junaka, koja je održana u Čustendilu, udarila jc junačkoj organizaciji još tvrdi temelj. Pretsedništvo i načelništvo saveza Junaka izradilc je sve potrebne pravilnike i poslovnike za društva i župe te za njihove otseke, a što se več sada pozna u samom radu Junaka. Takoder i u statističkom pogledu javlja se kod Junaka veča tačnost; ipak nam još ni do danas nije moguče dati tačnih podataka o stanju Junaka, jer statistika za cco savez još nije izra-dena. Ipak vidimo u toj nepotpunoj statistici, da je iz 71 društva prijavljeno do sada 4332 vežbača, 702 vež-bačice, 3224 naraštajca. 2567 naraštajka te 3230 muške i 2881 ženske dece.
Češko sokolsko društvo u Londonu
Čehoslovaci koji žive u Londonu osnovali su još pred 30 godina svoje sokolsko društvo, koje jc dakle ove godine navršilo 30-godišnjicu svoga delovanja. Londonski Soko stekao jc mnogo zasluga za češkuslovačku stvar u vreme rata, kada su njegovi članovi stupili posredovanjem engleskih gim-nasta u redove engleske vojske u kojoj su sc borili rame uz rame s t-ngleekim vojnicima za oslobodenje svoje domovine. Londonsko sokolsko društvo jc dalo potstreka da se je održalo ono čuveno takmičenje za Licov štit, pri čemu su pobedili češkoslovački Sokoli pod vodstvom br. dr. Jindrc Vanjiceka. lza rata ovo čcškoslovačko društvo u Londonu bilo je prisiljeno, jerr nije imalo nikakvih podesnih prostorija za vežbanje, da za duže vreme obustavi svako delovanje; u poslednje vreme medutim prilike su se u tom pogledu znatno poboljšale i društvo jc opet počelo da lepo radi. Sada društvo deluje u prostorijama londonskog Češkog kluba.
Pojedinac ništa — celina sve!
(Nastavak sa 1 strane)
koja bi odgovarala uslovima života Rusa, nastanjenih u raznim državama raz-ličitih zakona i običaja. Namicala su se dalje i pitanja sokolskog zaveta, pozdrava i t. d. Sav ovaj rad nije mogao, naravno, da bude izvršen u kratkom roku i tako jc prošlo nekoliko godina, dok 1926 nije bila sazvana III redovna glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva u Pragu, na kojoj je bilo prisutno 40 delegata obiju Pokrajinskih saveza, češkoslovačkog i jugoslovenskog. Na ovoj skupštini bio je primljen predlog pravilnika Saveza ruskog Sokolstva i prosvetnog odbora, nadalje bilo je stavljeno u dužnost novoj upravi da izradi po primljenim uputstvima pravilnike za Pokrajinske saveze, društva
i gnezda, a po čemu, možem o reči, da je ova skupština imala organizacioni karakter, jer je uredila rusko Sokolstvo i potvrdila pokrajinsku (župsku) organizaciju Saveza ruskog Sokolstva.
Posle ovo skupštine počelo je rusko Sokolstvo da se naglo razvija i širi. Osnivala su se tako nova sokolska društva u Francuskoj, Bugarskoj i bal-tičkim državama, zatim u Kini i u Americi. Osobito se jako razvijalo rusko Sokolstvo u Jugoslaviji, gde po svom broju dostiže skoro polovinu ce-lokupnog ruskog Sokolstva. Uzrok jc tome i jednostavan i velik, naime istin-ska bratska ljubav jugoslovenskog Sokolstva prema ruskom, i pomoč, koju je jugoslovcnsko Sokolstvo, kao i njegovo vodstvo, uvek bratski najsprem-nije ukazivalo ruskom Sokolstvu.
Delatnost ruskog Sokolstva nije sc zaustavila samo na uspešnom širemju Sokolstva, več se je sokolska misao propagovala neumorno i na pokrajinskim i društvenim skupštinama, u so-kolskoj štampi, dalje razvijala su se pitanja ruske sokolske ideologije, pozdrava, prosvetnog rada, stvarala sc ruska sokolska književnost i t. d., i t. d. Ceo ovaj rad spremao se za opštu skupštinu, na kojoj bi bilo pretstav-ljcno po mogučnosti celokupno rusko Sokolstvo. Takva skupština. V po redu, bila je održana od 7 do 9 jula 1932 u Pragu, posle IX svesokolskog sleta. Ova skupština po broju delegata i za-
stupanih sokolskih organizacija bila je jedinstvena i do tada takva još nije održana u ruskom Sokolstvu, ni u biv-šoj Rusiji. Na toj skupštini naimc bilo je prisutno 88 delegata iz 26 evropskih društava i 3 iz vanevropska, te jc na njoj bila potpuno završena organizacija ruskog Sokolstva, jer su u toku tc skupštine bili prihvačeni: statut Saveza ruskog Sokolstva, statuti Pokrajinskih saveza ruskog Sokolstva i u nače-lima pravilnik za društva i gnezda, zatim ideologija ruskog Sokolstva, sokolski zavet, te sokolski pozdrav »Zdo-rovo«. Nadalje, na toj skupštini bila jc izabrana i centralna uprava sa sedi-štem u Beogradu. VI vanredna skupština, održana u Ljubljani, potvrdila je rešen j e V skupštine i ponovno izabrala upravu sa sedištem u Beogradu.
I tako možemo reči, da su ove skupštine završile organizaciju ruskog Sokolstva, i od tada počinjc stvarala-čki deo njegovog života. Osim ovog navedenog rada, rusko Sokolstvo uzelo je učešča na svima svesokolskim sleto-vima i nastupima u državama u kojima sc nalaze ruske sokolske organizacije.
I ovaj rad ruskog Sokolstva bio jo uspešan i zapažen, naročita 1930 godine u Beogradu, kada je Savez ruskog Sokolstva bio odlikovan od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I sa redom Sv. Save III stepena.
U 1923 god. Savez ruskog Sokolstva počeo je svoj rad imajuči u svom sastavu 7 organizacija, a sada ih broji ukupno 44, i to: u Jugoslaviji 22, u Francuskoj 5, u Češkoslovačkoj 4, u Lctoniji 3, u Bugarskoj 2, u Poljskoj 3, u Mandžuriji 1, u Kini 2 i Americi 2.
Ovom prilikom koristimo se ujedno da izrazimo našu najdublju zahval-nost svima, čije gostoprimstvo uživa rusko Sokolstvo. Naročito smo zahvalni bratskoj Jugoslaviji, gde sc je Savez ruskog Sokolstva najviše razvio i gde se i sada nalazi, kao i bratskoj češkoslovačkoj, gde se je on bio počeo ponovno da stvara. Vodstvu pak rus-skog Sokolstva želimo od srca največi uspeh u radu na korist ruskog i celo-kupnog slovenskog Sokolstva i slovenske misli uopče.
V. Baljcar, Beograd.
S nekoliko reči nastojačemo da analizujemo deo onoga što bi pojedin-ca Sokola moralo da izdiže nad ostale pojedince raznih udruženja, koja se ba-ve ili samo vaspitanjem tela ili samo odgojem duše bilo u kom pcglcdu, ili konačno samo nacionalnim edgojem; imadc nainie ideologija koje su i još ograničenije u svom delokrugu. Mislim da ne grešim, ako ustvrdim, da ie Sokolstvo, kao udruženje privatne inici-jative, uzelo najopsežniji delokrug rada i da ne poetoje slična udruženja, koja bi u svoj oj ideologiji toliko toga obuhvatala. Upravo zato, što sokolska ideologija obuhvata upravo sve što za-seca u telesni, moralni i nacionalni od-goj pojedinca i celine, mora Sokolstvo da bude agilnije i aktivnije da postig-ne svoj zadatak i cilj od ostalih raznih udruženja, kojima jc delovanje speci-jalnijc i ograničenije. Stoga kod_ Sokolstva od pojedinca traže se i veči napori. Time nc želimo r.ikako da ustvr-dimo, da i ostala razna udruženja ne vrše u svojim nastojanjima stanoviti lepi zadatak, tek želimo naglasiti, da je naš zadatak opsežniji. Prema tome postignuče cilja jc i te>c. Nc mislimo niti da ustvrdimo, da je Sokolstvo prisvojilo sve dužnosti i sav teret, koji mnoga i mnoga udruženja prema svome programu uspešno provode. Kad bi bi-
li	toga mišljenja, nikakva ostala udruženja. osim sokolskih, ne bi bila potre-bita. Daleko smo od toga. Svako udruženje, osnovano na etičkoj podloži, ima svoju svrhu i vrši dobar uticaj na stanoviti krug svojih pristalica. Stoga jc potrebno da postoje i udruženja koja vrše i specijalne zadatke.
Svejedno je, bilo kakvo udruženje, ono može da napreduje i da ostvaruje svoje zadatke samo onda, ako je u celini zadahnuto prisvajanjem one ideologije koju propoveda. Celina, opet, može da bude samo onda propagator svoga zadatka, ako su pojedinci do srži izgradeni dotičnom ideologijom.— Gde nema pojedinaca fanatika svoje ideologije, nema ni rada za tu ideolo-giju. Istom okupljanjens što večeg bro-ja izgraclcnih pojedinaca može da se stvori celina zagrejana za svoje ideale. Prema tome ispravno gledište j-’ samo oiio, koje je stanovišta, da je celina tim vrednija, čim vise u sebi sadrži potpimih jedinki.
Upravo radi toga svaki pojcdmac, koji želi da ga sc smatra Sokolom u punom smislu reči, treba da je izgra-den potpuno u svim sokolskim vrlinama. Jedna od takvih r rvenstvenih i najpotrebnijih vrlina trebala bi da bude svakom ispravnoin Sokolu, kome je u istini stalo da naše Sokolstvo uz-ha p redu j e još večim mahom,, da _u pr-vom redu nastoji da upozna sam sebe i da se pravilno prosuduje. Upr.avo o toj potrebnoj sokolskoj vrlini želimo da kažemo nekoliko reči. Opčc je poznato, da je gotovo svako naj blaži sudija, kad prosuduje samoga sebe. Čcsto i prečesto dola^c po sokolskim udruženjima lični momenti i suviše do izražaja. Potpuni Soko nc bi smeo ni-kad od svoje sopstvenosti da čini pi-tania. Sokolska je prva: Pojedinac nista, celina sve. Na tom j c Sokolstvo zapOčeto, na tom mu je i snaga. Da bi-smo bili snažniji, bolji i vredniji, kad bismo češče dozivali to u pamet, to jc sigurno. Prema tom načelu SokolstA o ne hi smelo poznavati lična pitanja, jer lice, pojedinac nije ništa. Da li biva tako? Koliko sc je energije utro-šilo u raščiščavanju ličnih stvari. Koliko bi sc lepa i dobra moglo prodi-skutovati, kad bi se utrošeno vrerne za rešavanjc ličnih momenata upotrc-bilo za koji sokolski zadatak! Koliko-put sc probude i oni najindiferentniji sokolski »radnici«, kad dode na ro\as koja lična stvar, jer su lične stvari, prečesto, najprivlačnije. To je naša bolest. Od toga ćemo sc najbolje i najbržc izlečiti, ako se svaki put, pre
nego li se iznese kakva lična stvar, do-zove u pamet ona: Pojedinac ništa! — Ne želi se time reči, da pojedinac baš nc vredi ništa, jer su pojedinci onaj elemenat koji čine celinu. Naročito sc to ne može kazati u slučajevima, gde jc često pojedinac sve. To takoder nc bi smelo da bude, i često sc u tom bez potrebe greši. Gotovo redovno takvi grešnik, koji je sav posao skupio u svojim rukama, ne dopušta da mu ko drugi otme slavu. Gotovo nikada se to ne dogada radi toga, što dotičnik ne bi mogao nači suradnika. Svaki pojedinac, preokupiran sokolskim poslom;, morao bi da odgaja ostale, koji čc mu biti ravni i koji če s njim da podele posao. Krivica je na tom pojedincu, ako ne može da nadc suradnikc. Svaki takvi pojedinac, obično, suviše ima poverenjc samo u sebe. Dakle, opet lični momenat.
Pravi sokolski radnik, kao pojedinac i svako sokolsko društvo, kao je-dinica, ima da nastoji da od sebe daje što obilnijc svima. To davanjc treba da bude u tolikoj meri, da bude onaj pojedinac, odnosno ona društvena je-dinica, potpuno sigurna, da če se, ne bude li njega ili nje, ipak nači drugi, koji čc započeti rad moči nastaviti.
Samo kod takvog poimanja i kod takveg načina rada može da vredi ona Pojedinac ništa, celina sve! Kad se jed-nom stvore takvi uveti, onda u istini ne bi smelo da dolazi tako često do ličnih pitanja.
Potpunim Sokolom može da se smatra samo onaj Soko, koji je svojim radom i svojim nastojanjima toliko izgradio sebi ravnih pojedinaca, da nc mora da strepi da bi se njegovim nc-stankom morao rad prekinuti. Samo takvi Sokoli smeli bi da dolaze do sokolskih funkcija, i samo oni morali bi da upravljaju sokolskim poslom. Samo tim načinom rada nestače one ne-ophodne potrebe ovoga ili onoga lica.
Večina može mnogo puta protiv pojedinca da i greši. Sigurno je ipak, da če ta večina jednom doči na pravi put i spoznati svoju grešku. Pojedinac mora da sc pokori odredbi večine, ia-ko je u istini večina na nepravom sta-novištu. Zlo radi onaj koji se radi gre-ške večine povlači sa sokolskog rada. Istom tada treba da sc rad utrostruči, da se večina dovede na ispravnu stažu. Nc valja sc direktno boriti protiv večine. nego treba večinu dovesti svojim ispravnim rodom do spoznaj e da^ je grešila. Ispravnost mora da konačno pobedi.
Često se dogada, da je neko sokolski radnik samo tako dugo, dok je u nek oj naročitoj sokolskoj funkciji. Njegov rad. vezan je samo u z to^ito mesto, odnosno uz taj i taj položaj u Sokolstvu. Čim je s takvog položaja maknut, pravom ili nepravom, svcjctl-no je prestaje sokolski rad doticnika Ne sme, ako se je potpun Soko, da nakon toga nastupi indiferentnost prema sokolskom radu, kao što nc sme ni da započne borba protiv svoga naslednika. Indiferentnost u takvom slučaju pokazuje povredenost, koja potico od umišljcnosti. Borba protiv svoga naslednika pokazuje opet potccnjiva-nje drugih, lspravan jc put samo one a, ako sc svoga naslednika svestrano po-dupirc i upućuje. I tu upravo dolazimo do one: pojedinac ništa, celina sve. Upravo radi celine treba cesto puta da sc umiri i utiša vlastita sopstvenost.
Dozivajmo to sokolsko geslo koci svakog našeg sokolskog rada, a naročito kod rešavanja ličnih momenata, pa čem o lakočom mnogo puta rešiti i naj-zakučastijc lične probleme a misleci na to mnogo puta nece m doei do ličnih raščiščavanja. To nam neka buuu želje, u tom neka se kreču naša nastojanja stupajuči u Novu godinu, pa čc 'i naši rezultati biti udvostručeni.
A. Štefan, Beograd.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održavaju se:
dne 4 o. m. predaje br. Albert Lo-vasič, Ruma, o temi: »Soko kao soci-jalno kulturni radnik« (večernje predavanje);
dne 11 o. m. predaje br. Radomir Gačič, Šabac, o temi: »Doka sazrcva-nja, telesno vežbanje i Sokolstvo« (večernje predavanje);
dne 18 o. m. predaje br. Vladimir Deduš, Varaždin, o temi: Zadača Sokolstva u odnosu grada i sela (večernje predavanje);
dne 21 o. m. predaje br. dr. Blago-je Markovič, Užice, o temi: »Najbliži zadatak našega Sokolstva« (popodnev-no predavanje);
dne 25 o. m. predaje brat prot. Adolf Štefan, Beograd, o temi: .-Važnost Sokolstva za narodnu misao« (večernje predavanje).
Sokolska radio-predavanja preko Beogradske radio-stanice održavaju se svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 ča-sova, i svake prve i treče nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 casova, osim ako u te dane nc pada koji veči praznik ili svečanost naročitog karaktera.
Poziv tečajcima škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa
Pozivam svu braču, članove naših sokolskih četa, koji su, u toku godine 1932 i 1933 svršili I, IL HI ili IV tečaj »Škole za obuku vojnika ra vode sokolskih četa«, da Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije (Beograd prestolonaslednikov trg br. 5) javc toonu svoju adresu, pa če im Uprava Saveza besplatno poslati knjigu »Kukovoci-nik«, u kojoj su otštampana sva na-stavnička predavanja, koja su se predavala u tečajevima ovc skole.
Beograd, 27 XII 1933.
Stevan Žakula, nadzornik nastave u školi.
Sokolski kalendar za 1934 g.
Jugoslovenska sokolska matica izdala je i ove godine /a sokolsko članstvo svoj Jugoslovens sokolski kalendar te poziva ovnn putem sva ona bratska drustv odnosno pojedini, koji do saaa kalendar još nisu naročili, da isti naknadno naruče, \ to po mogučnosti u što više primeraka te ga onda raspačaju medu član-
stvo
Jugoslov. eokoleka matica u Ljubljani
II TELCVElBAČKDC
SVETA
MEĐUNARODNE UTAKMICE U BUDIMPEŠTI
Do sada jc sigurno, da ec uecstvo-vati .na medu na rodnim takmičenjima u Budimpešti uz Madžare, Čehoslovake i Jugoslovene, takoder i švicarski gim-nasti. Ovo će biti prvi put, da uče-stvuju Švicari na medunarodnim takmičenjima, što ih prireduje Meduna-rodna gimnastička federacija, jer su oni do sada učestvovali samo na onim takmičenjima, ko j a su vršena u okviru medunarodnih olimpijada. Na poziv saveznog tehničkog vodstva odazvalo se je 20 kandidata, medu njima i poznati takmičari na olimpijadama kao i \V Y,ak> Dengi, Stajnman, F iste i t. d. Vežbe tih kandidata započele su 2 decembra, a od 7 januara dalje nastale vežbanja 12 takmičara, Izbirna takmičenja biče 6 maja, a nato če se sastaviti definitivna reprezentanca švicarskih igimnasta za Budimpeštu. U okviru medunarodnih takmičenja pri-rediče Madžarska telovežbačka organizacija takoder i takmičenja mladih, t. j. takmičara mladih od 20 godina, koji če se takmičiti na spravama i u neko-jim granama lake atletike. Na tim takmičenjima mogu da učestvuju svi telo-vežbački savezi, koji su učlanjeni u Medunarodnoj gimnastičkoj federaciji s posebnom vrstom od 4 do 6 članova, a rezultati če se računati samo od prve četvorice najboljih takmičara. Ko učestvovati na takmčenjima mladih do sada još nije poznato.
TAKMIČENJA VIŠINSKIH TAKMIČARA U MINHENU
Pred kakav mesec dana održane su u Minhenu zanimljive utakmice višinskih vežbača, kojima su učestvovali takoder i _ nekoji inozemski takmičari, medu njima i takmičari svetskog glasa Italijan N eri i Madžar Pele. Izmedu nemackih vezbaca osvojio je prvo mesto poznati štutgarski takmičar Kreč, kojega nije nadvisio po kakvoči niti od' nemačkih takmičara. Neri je , r.I.l’l'a°. na razboju i konju, dočim su 'j.	e na vratilu 1 krugovima
podjednaki takmaci.
TURNERSKA TELOVEŽBAČKA ŠKOLA U BERLINU
■ ^U^čko tu™erstvo, kao največa telovežbačka organizacija sveta ima u Ber inu uzorno uredenu telovežbačku skolu, g de svake godine održava čitav 'niz telovežbačikih tečajeva za uzgoj prednjaka i prednjačiea. U prvom redu školi je s vrh a da uzgaja društvene načelnike i vodnike za pojedine telovež-bačke kategorije, bilo muške bilo ženske. Zavod sam uređen je sasvim in-
ternatski, tako, da se svi slušatelji tečaja prehranjuju u zavodu, gde imaju i zajedničko stanovanje. U zavodu imaju na raspolaganje pored svih udobnosti stanovanja i prehrane takoder i knjižnicu, čitaonicu i, razume se, moderno op remi jenu vežbaonicu i lct-nje vežbalište. Predavaonice su podeljene prema strukama. Za 1934 god. predvideno je 35 faznih tečajeva. Utvr-den je takoder i broj slušača, koji iznosi preko 2000 osoba.
NEMAČKI TURNERI I BUDIMPEŠTA
Nemački turneri bili su pred svet-skim ratom članovi Medunarodne gim-nastičke federacije, ali nisu nikada učestvovali na njenim medunarodnim takmičenjima. Iza rata tvrdili su nemački turneri, da su bili iz spomenute federacije isklj učeni na pobudu francoskih gimnastičara. Kasnije, za vreme pretsednikovanja pok. Kazalca, pokazalo se je, da nemačke tvrdnje nisu ■odgovarale istini, i da su oni stvarno još i danas članovi Medunarodne gim-nastičke federacije. Kako javlja »Daj-če turncajtung« gotovo je sigurno, da če nemački turneri učestvovati na takmičenjima u Budimpešti, jer je, kako pomenuti list kaže, vrhovno tehničko vodstvo turnera raspisalo za 18 febru-ara izbirna takmičenja za mednarodne takmičare iz svih 14 turnerskih žu-pa. Savcznc izbirne utakmice za Bu-dimpeštu odredene su za 18 marta. Iz ovoga se razabire, da če biti meduna-rodna takmičenja u Budimpešti do sada največa, jer če na njima učestvovati uz Madžare, češkoslovačke i jugo-slovenske sokolske vrste, takoder i Svi-cari, po svoj prilici i italijanski gimna-ste i nemački turneri pored ostalih manj ih organizacija, kao što su Belgijanci i Luksemburžani.
NOVA GIMNASTIČKA VEŽBA-ONICA U TURINU
Najstarije italijansko telovežbačko društvo je turinsko. U ovom mestu nikla je ideja o telesnom vaspitanju več oko god. 1840. Društvo je podiglo krasnu vežbaonicu več god. 1840, koja je bila u to vreme prva vežbaonica u Evropi uopče. Ali Fignerov sokolski dom u Pragu nadvisio je pomenutu vežbaonicu u svakom pogledu. Turinsko gimnastičko društvo služiio se je sa svojom vežbaonicom sve do današnjega dana, kada je podiglo novu vežbaonicu sa svim potrebnim prostori jama, letnjim vežbalištem i t. d. sve u duhu današnjeg vremena. U staro j vežbaonici uredilo je elruštveni muzej, gde su pohranjene najdragocenije us-pomene italijanskih gimnasta iz ranijih vremena.
KRONIKA
Soomenik streljanim Borčanima u Pančevu. Dne 24 decembra otkriven je u Pančevu na Trgu mučenika na veoma svečan način ilep spomenik žrtvama madžarskih vlasti, streljanim Borčanima, koji su životom platili ljubav prema svome narodu i svojoj otadžbini. Ovoj svečanosti prisustvovali su pored zastupnika Nj. Vel. Kralja pukov-mka g. Konstantina Kostiča, zastupni-ei svih mesnih vlasti, sve nacionalne organizacije i masa naroda iz grada i okoline. Pretsednik odbora za podiza-nje spomenika g. Borivoj Pačič održao je dir! j iv govor o palim ‘žrtvama, a nato je predao spomenik na čuvanje gradu Pančevu preko njegovog načelnika g. Suvakovica.
Priznanje jednom prijatelju Jugo-slovena. Dr. Josip Pata, dosadašnji docent lužičko-srpskog jezika, bj0 je ovih dana izabran za redovnog profesora starog i čuvenog Karlovog univerzite-ta u Pragu. Dr. Josip Pata je rodom Čehoslovak i odličan slavista. Specija-lizirao se je u proučavanju lužičko-srpskog jezika. Sa svojim čestim posc-tama i proučevanjem Lužice toliko je zavolco Lužičane, da je postao jedan od njihovih najodanijih prijatelja. Sada je pretsednik društva za pomoč Lu-žičanima. Brat dr. Pata je i dobar So-ko, te velik prijatelj našeg naroda.
Smrt Knuda Rasmusena. Svakom kulturnom čoveku poznata su imena Nansena, Amundsena i Rasmusena, ovih neustrašivih istraživača Arktide. Sada je medutim, kako se javlja, umro dne 21 decembra u Kodanju, u 54 godini života, Knud Rasmusen na posledicama otrovanja. Ovc jeseni vratio se jc bolestan iz Grenlandije, gde se je otrovao pokvarenim mesom. Sva na-stojanja da se spasi život ovom vcli-kom naučniku i istraživaču bila su uza-ludna. Pokojnik rodio se je u Grenlan-du. O tac mu je bio učitelj, Danac, dok mu je majka bila Eskimka. Študije je završio u Kodanju, a več u svojoj 23 godini putuje u nepoznate predele Grenlandije, kao član istraživačke ekspedicije. Od mnogih njegovih putova-nja: koje je kasnije sam vodio osobito je c u ve no putovanje godine 1912 prc-ko citavog Grenlanda i putovanje u godim 1921 kada je iz Hedsn beja severnim delom Severne Amerike preva-lio put od preko 2000 km do Kotzebjue Sanda na Aljaski. Poslednja njegova istraživanja išla su za time da nade pradomovinu Eskima.
350 godišnjica smrti Ivana Fedoro-
va. Krajem decembra navršilo se jc 350. godina od smrti Ivana Fedorova, prvog i znamenitog ruskog tiskara pf^mpara). Fedorov rodio sc je u Ka-iuskoj guberniji i postao je đakom u inoskovskom carskom gradu Kremlju baš za vlade Ivana Groznog, kojemu je tadasnji danski kralj godine 1552 poslao svoje štampare, da nauče Ruse
Uč iteljskп iiiskairim
registrov a na zadruga z omej eno zavezo S-.JUBLJAJ4A, FRANČIŠKANSKA UC. 6
Srečno leto 19341
Š&SS
s4:
'L'č*
mš
štampanju i da na taj način uklone nepotrebno prepisivanje. Danski maj-stor, koji je vodio rad, izabrao je za svog učenika Fedorova, koji je ubrzo nadmašio i samog majstora. Nakon par godina preuzeo je samostalno vodstvo štamparije, koju je osnovao po uputama Danaca Ivan Grozni i koja je bila prva ruska štamparija u opšte. Za saradnika izabrao je Petra Misti-slavca i več nakon 10 godina pretpri-prema izašla je iz štampe prva velika ruska štampana knjiga »Knjiga apostola«, a godinu kasnije »Časovnik«, koji je sadržavao sva uputstva za održava-nje služba božijih s potrebnim moilitva-ma i pesmama za celu godinu. Prepi-sivači, koji su videli da im nestaje po-sao zbog štamparije, pa i sami popovi optužili su Fedorova zbog vračarstva, zbog eega je morao da pobegne iz Moskve zajedno sa svojim pomočnikom. Od ovog vremena počinje stalno seljenje Fedorova. Najpre nade gosto-primstvo kod heitmana Hotkeviča u Litvi, kojemu uredi i vodi štampariju u Zabludovu, gde je 1568 izdao »Evan-delije«, kasnije ode u Lavov, gde izda drugi deo »Apostola«, a u Ostrogu kod kneza Konstantina Ostroškog god. 1581 i 1582 otštampao je »Otrošku biblij u«, prvu potpunu knjigu ove vrste na ruskom jeziku. Umro je siromašan i zaboravljen u progonstvu 1583 u Lavo vu.
I^JICE iLlSTOVl
»RUKOVODNIK«
Za nastavu pri održavanju tečajeva za vode sokolskih četa.
.Štampano kao rukopis. Beograd 1933.
Izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Medu mnogim lepim i korisnim sokolskim edicijama, izdanim bilo od samog Saveza SKJ, odnosno od njegovog Prosvetnog odbora ili od Jugoslovenske sokolske matice, primili smo sada opet jednu opsežnu brošuru (300 str.) pod gornjim naslovom, koja je po svojoj svrsi namenjena vodama sokolskih četa, te koja prctstavlja veliku dobit za praktičan rad našega Sokolstva, i baš mog velikog njegovog dela po našim sokolskim četama.
Poznato je, da Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održava svakc_ godine po 2 do 3 tečaja školc za obuku vojnika za vode sokolskih četa. Polaznicima ove škole sva predavanja, koja su bila držana, davala su im se i pismeno, razmnožena strojem, da bi ih lakše pratili i shvatili reči i tumačenja svojih predavača. To se je u praksi medutim, iz mnogih razloga, pokazalo nepodesnim i zato se j c došlo do zamisli da se sve gradivo za tečaj ove škole, sređeno po granama i po svojoj vrsti, sakupi u jednu knjigu, koja če^ tečaj cima poslužiti kao neka vrst udžbenika, »rukovodnika«, umesto onih nepraktičnih — da se tako izrazimo — dosadanjih sokolskih seoskih skripta. I tako se je sada ovom izda-nom brošurom dobila jedna lepa celina sveukupnog gradiva, koje se predava u pornenutoj školi, a osim toga, ova brošura u praktičnom radu u sokolskim četama poslužiče i kao izvrstan pri-ručnik, u kome če osim voda sokolskih četa i svaki drugi član čete, pa i mno-gog omanjcg društva, moči uvek da nade sve ono što mu treba i što je naj-bitnije za poznavanje samoga Sokolstva i provodenja sokolskog rada uopče.
Brošura »Rukovodnik« štampana j c kao rukopis, a to ujedno i znači, da njen redakcijski oblik još nije defini-tivan i da če se, ukoliko se to pokaže potrebnim, ova brošura upotpuniti, do-terati i uopče usavršiti. Štampanjem ove brošure kao rukopisa dobro je u-očena činjenica, koja time več unapred odbija svaku neobjektivnu kritiku, po-taknutu nekom tobožnjom učenošču i pretencioznošču, kritiku koja bi traži-la samo nedostatke, pi-elazeči preko velikih prednosti i odlika kao i koris-ne svrhe izdavanja ove brošure, koja, kao prva svoje vrsti u našem Sokolstvu, pretstavlja za članove i vode sokolskih četa odličan ABC Sokolstva, naime sokolsku azbuku za naše sokolsko selo.
Brošura je podeljena u tri dela, i to prvi: Opšfi deo — Sokolstvo, obu-hvata, u obliku članaka i uputstava, ova predavanja: Dr. Maks Kovačič: Sokolska misao; Ciljevi i zadatci Sokolstva: Ante Brozovič: Sokolsko vaspitanje i disciplina; Misli vodiljc u sokolskom radu; Istorija Sokolstva; Dr. Maks Kovačič: Organizacija Sokolstva; Prosvetni rad u Sokolstvu; Ante Brozovič: Osnivanje sokolskih četa; Dužnosti i prava sokolskog članstva; Dimitrije S. Pavlovič: Sokolska administracija. Drugi deo — Sokolski tehnički deo — obu-hvata: Miroslav Vojinovič: Sistem te-lesnog vežbanja; Metodika telesnog vežbanja: Dorde Ilič: Vodstvo vrste; Franjo Žic: Proste vežbe: Bogdan Sper-njak: Vežbe spravama; Evgenije Davidov: Laka atletika; Franjo Vanjik: Igre; Zdenko Pavič: Skupine; Borilačke vežbe; Različnosti. Treci — Poučni deo — obuhvata: Momir Korunovič: Zem-ljopis i istorija Jugoslavije; dr. Milorad Dragič: Higijena; Stevan Žakula: Narodno pesništvo; Dragoljub Alanaeko-vić (svrstao): Himne i sokolske korač-
Vsem svojini odjemalcem iz sokolskih krogov:
Zdravo in srečno leto 1934!
KNJIGARNA UČITEUSKE TISKARNE v LJUBLJANI IN PODRUŽNICA v MARIBORU
nice; Sava M. Ratkovič: Poljoprivrcda: Ratarstvo; Gradinarstvo; Stočarstvo; Živinarstvo; Pčelarstvo; Vočarstvo; Vi-nogradarstvo; Vojislav Stojanovič: Za-drugarstvo.
Pozdravljaj uči što jc Savez SKJ došao na ovu srečnu zamisao i omogu-čio njeno ostvarenjc štampanjem ove dobre brošure, treba odati ujedno i puno priznanje samom uredivaču brošure, br Stevanu Zakuli, nadzorniku Školc za obuku voda za seoske čete, koji je s mnogo smisla i ljubavi za naše Sokolstvo na selu uredio ovu ojj-sežnu i neocenjivo korisnu knjigu, koja če —■ pogotovo obzirom na specifične prilike našeg Sokolstva na selu zatirn njegovog bujnog razvitka, kao i zdra-vog shvatanja i oduševljenja za sokolsku misao — poslužiti u punoj meri svojoj veliko j svrsi.
Naglašujuči ponovno, da je ova brošura štampana kao rukopis te da samim tim dopusta i predvida izvesne korekture, i redakcijske i druge, potrebne pre no što izide kao redovno knjižno izdanje, m! činimo ovde sada samo jednu primedbu, a koja medutim i pored još nekih manjih nedostataka, nije nikako na uštrb brošure, naime, da bi njen naslov mogao da bude po-gedniji duhu našeg jezika, a ne da se za to posluži jednim, očito ruskim, izrazom, tim nezgodnijim, što u sebi veže dva substantiva, a što naš jezik nikako ne trpi, bar tamo, gde za to ima lepše i jezično prikladnije zamene.
Brošura je štampana čirilicom.
S. Č.
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI KALENDAR za god. 1934
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, a pod uredništvom br. Verija Svajgara, izišao jc ovih dana
iz štampe u veoma ukusnoj opremi, u ‘polutvrdom platnenom povezu, Jugo-slovenski sokolski kalendar, članski. Pored kalendarskog dela, kome su pri-dodani i značajniji datumi iz naše nacionalne i sokolske istorije, kalendar sadrži rodoslovljc našeg Kraljevsko.' Doma, razne podatke za praktičnu upo-trebu, pravilnik o povlasticama na državnim željeznicama za Sokole, frag-menat iz pisarna mladog učitelja pod naslovom »Zidanje tvrdave« od br. E. Gangla, sokolsku kroniku, pregled Sokolstva uopšte, a posebice jugoslovcn-skog kao njegovu organizacija, podatke
0 sokolskim župama, društvima i četama, statistički pregled jugoslovcnskog Sokolstva od 1921 do 1933, malu statistiku Saveza SKJ od 30 juna 1933 i drugo. Kalendar je ilustrovan sa dve uspele slike: Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, starešine Saveza SKJ.
Kalendar sc naručujc kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, Narodni dom, uz cenu od 9 Din po komadu.
Dr. Vojislav Rašić:	~
»SOKOLIJADA« -
»Sokftlijada«, zbirka sokolskih i rodoljubnih pesama za deklamovanje
1 pevanjc, radi podizanja sokolskog — viteškog duha, od brata dr. Vojislava V. Rašica, jednog od osnivača našeg predratnog Sokola. Knjiga ima preko stotinu pesama i veliki broj slika iz sokolsko — viteškog života, a sve u duhu jugoslovenskom. Prcporučena jc i od cele naše jugoslovenske štampe i naših sokolskih listova. Cena je samo 20 Din i 2 Din za poštarinu. Knjiga jc vrlo podesna za sokolska posela i svečanosti. Dobija se kod brata Rašica u ulici Princa Evgenija br. 2/II Beograd. Poštanski ček je broj 50.788. Na deset i više komada daje sc 10% popusta.
II	2UPA
DHU S TAVA i C ETA
Župa Sanja Cuka
BANJA LUKA. — U našem Sokolskom društvu proslavljen je 1 de-cembar akademijom i svečanom zaba-vom. Vežbe članova i članica, ž. i m. naraštaja, te ž. dece, izvedene su odlično kako na akademiji tako i na svečanoj zabavi. Na akademiji održao je predavanje o značaju 1 decembra brat dr. J. Parenčevič, a na svečanoj zabavi brat ing. Lazo Markovič. Na zabavi su učestvovali i članovi Narod-nog pozorišta iz blagonaklonosti s nekoliko točaka programa.
Idejna škola. Sokolsko društvo Banja Luka održalo je svoju drugu idejnu školu ove godine u Sokolskom domu na 23 i 26 novembra za novo članstvo. Prvi dan, iako je bio radni dan, pristupilo je predavanjima 38, a drugi dan 57 novih članova. Škola je trajala 6 sati, a predavali su se: istorija Sokolstva i gimnastike brat Milan Perenčevič, sokolska organizacija i administracija ses. Vinka Storeli, trezve-nost u Sokolstvu br. dr- Trumič, ideologija Sokolstva brat Muradbegovie, savremeni zadaci Sokolstva br. dr. J. Perenčevič, sokolski prosvetni rad br. ing. L. Markovič, utecaj telovežbe na telo i duh br. dr. Stjepanovič. Školu je vodio društveni prosvetar.
LIČKO PETROVO SELO. — Ro-
dendan Nj, Vel. Kralja Aleksandra proslavilo je ovo Sokolsko društvo na svečan- način. Ta svečanost je održana u Državnoj osnovnoj školi. Svečanu sednicu otvorio je starešina dr. Jam-brec kratkim govorom, a zatim daje reč novo izabranom prosvetaru br. Simi Svjetlici. Brat prosvetar u lepom i za-
nimljivom predavanju govorio jc o zna-čenju toga dana, koje predavanje jc saslušano s velikom pažnjom, a na kraju popračeno usklicima Nj. Vel, Krelju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji. Nakon toga dcklamovala su sokolska deca nekoliko pesmica na-cionalnog karaktera, pa su bila nagra-dena od prisutnih pljeskom. Ova svečanost zavržena je državnom himnom, koju su otpevala sokolska deca. .
jtupa Seograd
BEOGRAD. — 8upski prednjački ispiti. Pred komisijom. koja so sasto-jala iz pretsednika brata Mirodava Vojinoviča i članova brače: Dorda Iliča, Bogdana Spernjaka, Momira Sino-bada i dr. Milvrada Feliksa, položili su na dan 26 novembra 1933 godine žup-ski ispit kao sposobni: s. Angelina Stošič iz Beograda matice£i b-mca: Makso Rozencvajg, Vlastimir Vesko-vič, Borislav Stojačič i Jovan Milosavljevič iz Rume.	, M/3.
BEOGRAD. — Sokolski praznik je proslavljen u Beogradu na svečah način. Starešinstvo župe je organizovalo zajedničku proslavu, koja se održala u velikoj šali Kolarčevog narodnog^um^ verziteta. Ovoj proslavi su obavczffe prisustvovala sva beogradska sokolska društva, sa svim svojim članštVorft? naraštajem i decom, kao i veči broj prijatelja Sokolstva i zvaničnih predstavnika, kao izaslanika Nj. V. Kralja? Ministra vojske i mornarice, pretsednika Opštine, br. poslanik Češkošlo-vačke, izaslanik poslanika Republike Poljske, izaslanik Nj. S. PatrijarlA, vrhovni rabin dr. Alkalaj, pretstavnik
Srečno nono lefol
»Jugoslovenska	S
L j ub Ij a na, Narodni dom
i-i
Str. 4	_________________________________________________________»SOKOLSKI G L A S N I K« __________________________________________________________________God.	V	—	br.	1
llllflli ROSI JA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD llllllllllllllll
starokatoličkc crkvc i pretstavnici mnogih kulturnih, humanih i nacionalnih đruštava. U 11.30 brat Milivoje Smiljanič, zamcnik starešine, otvorio je svečanu sednicu i pozdravio sve pri-suine. Osobitu radost i blagodarnost Nj. V. Kralju, koju je poklonio spe-cijalnu pažnju ovoj proslavi, poslavši svog zastupnika, što cela dvorana do-eeka s frcnetičnim pleskanjem i ovacijama N. V. Kralju i celom Kraljev-skoin Domu. U kratkom govoru brat Smiljanič je iznco mnogo lepih opser-vacija i potom dao reč bratu dr. Milanu Glaviniču, prosvetaru župe, koji je pročitao poslanicu br. Saveza. Brat Gošič, član pozorišta, recitovao je s osobitim čuvstvom i toplinom jednu nacionalnu pesmu. Akademsko pevač-ko društvo Obilic, svojim prisustvom i pesmom uveličalo je ovu proslavu: mešoviti hor je otpevao Mokranjčeve rukoveti — aplauzu nije bilo kraja. Muski hor jc ponovno pevao, a orhe-star muzike II peš. puka je svirao iz opere Prodana nevesta. Brat Stcvo Žakula recitovao je jednu pesmu. U 12.30 jc svečanost zaključena.
Sokolsko društvo Bcograd-matica je ujutro, u 8 časova održalo proslavu u vežbaonici. Dr. Milan Glavinič, starešina društva, kratkim govorom otvorio je svečanu sednicu. Nato je otpe-vano nekoliko pesama, izvršeno prevo-denje i zakletva. Drugoga decembra, uvečer, održano je svečano poselo. Na poselu je govorio brat prosvetar o do-gadajima u i izvan Sokolstva. Nato je izvedeno nekoliko točaka telovežbač-kog i prosvetnog karaktera. Posle programa održana je igranka.
BEOGRAD VIII. — Ovo društvo proslavilo je 1 deccmbar ujutro sa sed-nioom, posle podne akademijom, a na večer sa svečanom akademijom s bi-ranim programom i igrankom.
INDIJA. — Ovo društvo proslavilo je 1 decembar prisustvovanjem blagodarenju, a nakon toga odavanjem počasti Kralju Petru I Oslodiocu s polaganjem venca. Iza toga održana jc sednica društva s prigodnim govorom, raznim prigodnim točkama, prevode-njem i polaganjem sokolskog zaveta. Na veče održana jo vrlo uspela akademija s biranim programom i s igrankom.
ZEMUN. —• Svoju godišnju aka-demiju priredilo je ovdašnje Sokolsko društvo 9 decembra. — Manja m. d e ca izvela su sastav Slavka Poljšaka:»Deca
Župa 'Bjelovar
KONČANICA. — U nedelju dne 3 XII priredilo je Sokolsko društvo Končanica večernju akademiju u proslavu 15-godišnjice našeg narodnog Ujedinjemja. Akademija je uspela u materijalnom, a naročito u moralnom pogledu. Program jc bio sastavljcn iz
12	veoma lepih točaka, koje su ostavile dubok dojain na sve prisutne. Starešina br. Orlič otvorio je akademiju lepim govorom, a brat prosvetar održao jc predavanje o značaju i veličini Prvog decembra. Zatim su sledile deklamacije i nekoliko vežaba, kojc su vrlo lepo uspele. Iza programa nastalo je narodno veselje.
SV. IVAN ŽABNO. — Sokolsko društvo Sv. Ivan Žabno proslavilo je dan ujedinjcnja na osobito svečani način. Pre podne održano je blagodare-nje, a iza toga svečana sednica uz govor brata starešine. Sama pak proslava prenesena je na 3 XII, kada jc izvršen zavet, prikazano nekoliko uspelih telovežbačkih točaka, kao i slika St j. Roce: »Istina pobeduje«. Prigodni govor održao jc br. starešina.
TROJEGLAVA. — 17 decembar, kao dan rodenja Nj. Vel. Kralja, proslavila jc ovdašnja četa najlepše i naj-svečanijc. Ujutro u sokolani održao je prigodno predavanje br. Momčilovič. Nato je bilo nekoliko deklamacija i vežaba. Navečer je bila akademija, koju je otvorio pozdravnim govorom, uz prigodno predavanje o Nj. Vel. Kralju Aleksandru, kao i ulozi kuče Karador-dcvič u st varan ju Jugoslavijo br. Dom. I. Momčilovič. Posle nekoliko uspelih vežaba i pozorišnih komada razvio sc ples.
VRBOVEC. — 1 decembra, iza blagodarcnja, bila je svečana se drnca s predavanjem o značenju ujedinjcnja i s polaganjem zaveta novih članova. Iz tehničkih razloga nije naveče održana akademija, več je održano uspelo društveno veče, a akademija je prenesena na 16 dcc. uoči Kraljevog roden-dana, kao drugi deo proslave dana ujc-dinjcnja. Prigodno slovo održao jc br. Vernik, a zatim je bio tchnieki deo akademije. Pevalo je iz blagonaklo-nosti Pev. društvo »Petar Zrinjski« iz Vrbovca. Iza toga ples.
LOŽAN. 10 XII 1933 priredilo ie Sokolsko društvo Virovitica s društvom »Sv. Sava« iz Zagreba u Viro-vitici priredbu s vrlo lepim programom. Gotovo celokupno članstvo naše čete posetilo jc tu priredbu i s iste ponelo mnogo lepih utisaka.
u sokolani« na muziku VI. Pleštiča, dobro. Sastav odgovara dečijoj psihi, i deca su ga s razumevanjem izvela. Kod postrojavanja je bilo po malo gurnjave, ali toga ima i u sokolani, pa je tako i ova greška verno ilustrovala rad u vežbaonici. — Vežbe na gredi s članicama ruskog otseka, O samom sa-stavu mogli bi se reči bez preterivanja, da se izgubio u bezmernim gibanjima ruku; kad se k tomc doda i nekoliko krupnijih zabuna i po malo smeha od Strane vežbačica, onda ne ostaje da se kaže mnogo dobroga. — Ž. deca »vežbe s ružom«. Sastav bez naročitih pretenzija, ali zgodan za decu; vrlo je dobro uvežban, pa zaslužuje punu pohva-lu. Kod ovc, kao i kod prednje tačke nisu naznačeni autori vežbe. — Vežbe na razboju, članovi ruskog otseka. Videli smo jedno prosečno odeljenje. Uspeh bi bio mnogo veči, da su manje kombinirali, jednostavne elemente prosto vezivali, ali pako bi izvedba bila odlična; a ovako, jedva da je zadovo-ljavajuča. — M. naraštaj izveo je Polj-šakovu devetku, sastav pun gimnastiko i dobre kombinacije. Vežbanje je bilo odlično. — Ž. naraštaj pokazao nam je školu tela od Mace-Vojnovič, jedan dobar sastav s dosta gimnastike, no s početničkim nedostatcima u vezivanju kombinacija, što če se vremenom du-žinc radoin potpuno izgubiti. — Članovi na vratilu imali su »peh« u naj-bolju ruku rečeno. Poznavajuči vežba-če sve kao odlične i vrlo dobre gimna-stičare, zaista moramo se čuditi, da im nista nije polazilo za rukom. — M. deca izvela su Poljšakovu »dvadesetku« vrlo dobro. Sam sastav je u svakom pogledu na svome mestu. Nekoliko malih zabuna moglo se izbeči s malo više pažnje. Vežba^ se završila odlič-nom skupinom. — Članice su prikazalo Matjašičevu »Svetlo i tama« jednu od-ličnu stvar, koreografski lepo obrade-nu. Izvedba je bila vrlo dobra. — Muski naraštaj izveo je po dva skoka s pružne daske veoma dobro. — Dvor-žakovu »Humoresku« u telovežbenoj obradi Jos. Bognera prikazali su članovi odlično. Vežba sastavljena u stilu Murnikovih i Kovačevih kompozicija, stavlja na sve vežbače velike zahteve, a pojedine stavove, položaje i prelaze u mogučnosti su izvesti samo vež.bači naročitih sposobnosti. Vežba je puna temperamenta i ritma, te stvarne gim-nastičke vrednosti. Šteta bi bila da se so stavi na papir.
Prošlogodišnja akademija bila je nešto bolja.
PALEŠNIK. — Na dan 29 X osnovana je Sokolska četa i izabrana sledeča uprava čete: za starešinu brat Slavina Janko, za zamenika starešine Cinor Matija, za tajnika i prosvetara Batistič Miljenka, za načelnika Rebič Mijo, za načelnicu Batistič Evicu, za članove: rcvizionog odbora Gesvaju Josip, Gruslinger Josip, Ivšič Andrija i Fle^l Ivan, za blagajnika Bito Franjo. —- Ceta je na dan 3 XII t. g. održala svečanu proslavu dana ujedinjenja. Pre podne održana je svečana sednica. Br. dr. Kehlcr, starešina iz Garcšnice, iz-vršio je svečano polaganje zaveta novih članova, a brat Pavlek, načelnik društva Hcrccgovac, pozdravio je braču i sestre i zaželio nam uspešan rad. Brat okružni prosvetar Rak Dragutin iz Garešnice održao jc predavanje o značaju 1 decembra. Na večer održana jc svečana akademija, na kojoj su iz-veli vežbe članovi čete, tc naraštaj mu-ški i ženski. Program su dopunili s tri točko brača i sestre iz Hercegovca, koji su u velikom broju došli na ovu našu proslavu.
Župa Celje
CELJE. — Zbirka za bedne rudarske družine. Po zadnji zbirki, objav ljeni v Sokolskem glasniku št. 40 z dno 6. oktobra t. 1. jc župa prejela še naslednje prispevke:
Sokolsko društvo Bjelovar 501 Din, Sokolska četa Zalog 150 Din, Sokolsko društvo Komenda 100 Din, Sokolsko društvo Maribor I 100 Din, Sokolsko društvo Prevalje Din 86.50, Sokolska četa Šmihel pri Novem mestu 63 Din, Sokolsko društvo Rače 50 Din, Sokolsko društvo Križevci pri Ljutomeru 47 Din, po 10 Din: Sokolske čete Ba-čevči, Jablanica,Konjicin Siplite, skupaj Din 1.137'50. Celotna zbirka znaša na dan 27. novembra Din 78.47975. Ptri zadnji objavi jc bil za znesek 210 Din pomotoma naveden napačni darovalec in se mora pravilno glasiti: Sokolsko društvo Stepanja vas, kar s tem popravljamo.
Župna uprava jc sporazumno s starešinami odnosno zastopniki društev iz prizadetih krajev v treh presledkih razdelila podporo sledeče:
Trbovlje 25.000 Din. Zagorje ob Savi 17.000 Din, Hrastnik 12.750 Din, Zabukovca in Velenje skupaj 12.750 Din, Senovo 6.000 Din, Dol pri Hrastniku 3.000 Din, zaslužnemu in dolgoletnemu članu Sokola Zagorje ob Savi, ki jc zaradi rudarske krize prišel ob dom in vse premoženje, 900 Din, župnemu socialnemu odseku za rudarsko revirje 320 Din. Če prištejemo še poštne stroške za nakazila denarja etc. v znesku 69 Din, sc je porabilo v
skupnem 77.779 Din, tako, da ostane od zbirke še Din 69075 razpoložljivega. Ta znesek je rezerviran za kakšen nepredviden nujen primer, ki bo brez dvoma v zimi nastopil. Župa trdno pričakuje, da bo k navedenem malen-stnemu preostanku prejela še nada'lj-ne prispevke naših bratov in sester, tako da bo mogla v veliki sili, ki je neizbežna, še pomagati tej ali oni onemogli rudarski družini.
Za rudarske revirje se je ustanovil poseben župni socialni odsek, ki se bavi s preskrbo dece predvsem pa one mladine, ki je šoli dorasla in se potika brez posla. Preskrbelo se je več dečkom in deklicam obrtna in slična izobrazba, da si bodo mogli priboriti človeka dostojno preživljanje. Sicer se pa socialni odsek bavi tudi z drugimi važnimi socialnimi zadevami, ki spadajo v področje te prepotrebne ustanove.
Župna uprava se ob tej priliki ponovno prisrčno zahvaljuje vsem blagim dobrotnikom, ki so, prežeti čuta človekoljubnosti, olajšali marsikatero gorje. Komur je mogoče, utrpeti naj-sibo še tako mali znesek, se mu za doMroto iskreno' zahval ju jemo, kajti beda bo po zimi naraščala.
Župna uprava.
ARTIČE. — Od 19. novembra do 10. decembra 1933. je priredilo naše sokolsko društvo idejni tečaj za svoje članstvo, na katerem so predavali br. dr. Zdolšek Josip, br. dr. Černelč Stanco, br. Grabeljšek Karl in br. Dernač Rado. Idejni tečaj je uspel nad vsako pričakovanje. Na dva predavanja so bili vabljeni tudi nečlani našega društva, ki so se odzvali za naše razmere v ogromnem številu. Marsikateri, ki so še bili do nedavnega odločni nasprotniki sokolske ideje, so spoznali svojo zmoto.
V nedeljo, dne 10. decembra pa smo priredili sokolsko akademijo, kot zaključek k idejnemu tečaju. Obenem je bila zaprisega članstva. Navzoči so bili tudi vsi člani naše sokolsko četo Sromlje. Na sporedu so bile razne točke. Vsa prireditev je uspela.
TRBOVLJE. — Trbovlje je prefc slavilo dan Uedinjenja prav svečano. Proslave in slavnostne povorke se jc udeležilo več kot 3000 ljudi. Po službi božji je spregovoril zbranemu narodu starešina Sokola br. Pleskovič o pomene dneva. Po tem sc je v sokolskem domu vršila slavnostna seja z običajnim sporedom. Popoldne ob 15. uri je razdelil odbor podpore najrevnejšim družinam iz fonda, ki ga je zbral Sokol širom domovine ob lepem nagovoru podstaroste brč inž. Ivanoviča. Obdarovanih je bilo 260 družin. Zvečer se je vršila sokolska akademija.
VELENJE. — Naše društvo je priredilo žalni večer ob priliki trinajstletnice Rapalla.
V uvodni besedi se je br. prosvetar dotaknil nesrečnih datumov našega naroda kakor so si sledili časovno in to: koroškega plebiscita, Rapallske pogodbe in žrtev našega naroda Vladimirja Gortana, Marušiča, Bidovca in dr. Sledila je molitev: »Zemljica naša jugoslovanska«. Sokolski oktet je zapel »Morje Adrijansko«, kateremu je sledila zborna recitacija Iga Grudna »Mi smo minerji«. Mala deklica je deklamirala »Istri«, kateri je sledil zopet oktet z »Oj Doberdob«. Nato je sledila recitacija od K. Široka: »Kako je bilo Tebi Marija pri srcu takrat«...
Žalni večer je zaključila živa slika, prikazujoč trpljenje našega ljudstva pod fašističnim bičem.
ZAGORJE OB SAVI. — Naš Sokol jc slovesno proslavil 1. december. Na predvečer jo bila prirejena baklja-ad skozi Zagorje in Toplice. Pred sokolskim domom je imel prosvetar brat Korošce lep govor. 1. decembra se je društvo udeležilo slavnostne maše. Ob pol 11 jc bila slavnostna seja s prigodnim govorom, nakar je sledila zaprisega in prestop naraščaja v članstvo. Ob pol 8. zvečer je bila slavnostna akademija s 13 točkami.
Župa Cetinje
CETINJE. — Prvi župski prosvetni tečaj. Prosvetni odbor Sokolske župe Cetinje održao je prvi župski prosvetni tečaj za društvene prosve-tarc na Cetinju, u vremenu od 14 do 19 novembra o. g.
Radi opštcg sokolskog obrezovanja sviju tcčajaca — društvenih prosvetara — ŽPO je stvorio plan i ras*-pored predavanja i to ovako: osnovi sokolske ideologije: br. Rajnvajn Mi-hailo, pretsednik ŽPO i načelnik pro-jtvetnog odejjcnja banske uprave (1 čas); higijcna: br. dr. Piletič Vladimir (1 čas); sokolska istorijat br. Milič Ščepan (3 časa); sokolska organizacija: br. Ivanovič Milutin (2 časa); vaspita-njo dcce i naraštaja: br. Grujičič Krsto (2 časa); zadaci prosvetara: br. Ve-limirovič Dušan (2 časa); sokol, administracija: br. Ivanovič Milutin (1 čas); govorništvo: br. dr. Milorad šoškič (1 čas); sokolska statistika: br. Milovič. Aleksandar (1 čas); sokolska štampa: br. Doriomedov Nikola (1 čas); pro-
svetne škole i tečajevi: br. Grujičič Krsto (1 čas); Sokolsko i narodno pro-svečivanje: br. Karaba Trifun (1 čas); sokolsko novinarstvo: br. Milič Ščepan, žup. nov. (1 čas); trezvenost i Sokolstvo: br. dr. Piletič Vladimir (1 čas); sokolska štednja: br. Rajnvajn Mihailo (1 čas); putevi i ciljevi Sokolstva: br. Grujičič Krsto (1 čas); Sokolstvo i selo: br. Dedič Četko (2 časa); debatne večeri: br. Grujičič Kr-
sto (8 časova); Tiršev sokolski sistem: br. Žluva Josip (1 čas) i jutarnje i ve-černje vežbe: br. Grujičič Krsto (8 časova). Svega časova: 41.
Da bi se omogučio pristup na ovaj tečaj svim br. društvima Izvršni odbor župe odobrio je predlog ŽPO, da svako bratsko društvo pošalje po 1 člana ili prosvetara DPO, na trošak župe, a preporučeno jc društvima da pošalju još po jednog člana na svoj — društveni trošak, kako bi se na taj način obrazovao što veči i čvršči kadar sokolskih prosvetnih radnika. Tako isto se ŽPO obratio direktorima učiteljske škole i bogoslovije s mol-bom, da se odobri učenicima IV i V razreda da posečuju tečaj, kako bi se ovi mladi pripadnici narodne prosvete upoznali sa Sokolstvom. Direk. učit. škole br. dr. Šoškič Milorad odobrio je i učenicima IV razreda, pored učenika V tečaja, da polaze sokolski tečaj i dao veliku dvoranu učiteljske škole za održavanje predavanja. On jc bio pravi domačin brižljivo radeči na što uspešnijem izvodenju ovog prvog sokolskog prosvetnog tečaja. Banski prosvetni načelnik, br. Mihailo Rajnvajn, župski prosvetar, omogučio je svojim odobrenjem učiteljima sreza cetinj-skog da posečuju ovaj tečaj, kao i trojici iz sreza nikšičkog.
Prema oyome predavalo je, odnosno bilo je na tečaju, 13 nastavnika, a tečajaca 56. Od ovili 56 polaznika tečaja bila su 15 društvenih prosvetara, 27 učenika-ca učiteljske škole, 14 uči-telja-ca srezova Cetinjskog i Nikšičkog. 1 tečajac je napustio tečaj, te ih je završilo tečaj 55.
Da bi se tečajci bolje upoznali s dužnostima i zadacima prosvetara dr-žani su govori pred vrstama za vreme iutarnjih i. večernjih vežba,' a svakog dana, posle održanih predavanja, odr-žavane su debatne večeri po 2 sata. Time se u potpunoj formi obrazovala sokolska prosvetna škola, u kojoj su učestvovali vrlo živahno svi tečajci.
Župa OsijeR
VUKOVAR. — Okružni prednjač-ki tečaj. Izvršavajuči trogodišnji tc-lesno-vaspitni plan Sokolska župa Osijek održava i ovc zime niz okrožnih prednjačkih tečajeva s naročito izra-denim programom u svim okružjima. Tako jc održan i u Sokolskom okružju Vukovar od 3 do 13 decembra o. g. Tečaj jc trajao 10 dana i bilo jc 90 nastavnih časova. U tečaj su poslale svoje članove sledeče jedinicc: Vukovar (2), Šidski Banovci, Erdcvik, Lovas, Sid, Dalj, Sotin, Adašcvci, Belo Brdo, Bcr-
Od strane župskog prosvetnog odbora odreden je za stalno dežuranje i rukovodenje istim, kao voda, br. Grujičič Krsto, a drugi odredeni voda br. Ivanovič Milutin vodio je uporedni tečaj za vode seoskih sokolskih četa.
Tečajcima je bilo omogučeno da prisustvuju »Njegošcvom večeru« koji je priredilo Sokolsko društvo Cetinje. Pregledali su narodni muzej i dr. znamenitosti.
Posle, uspelo završenog tečaja, svi nastavnici s tečajcima i zam. starešine župe br. Mihailom Bajičem učinili su izlet na Njegušc i Primorje. Pred rod-nom kučom Petra II Petroviča-Njcgo-ša održao je govor o velikom pesniku Njegošu br. Rajnvajn Mihailo. Tom prilikom govorio je još br. Karabaš Trifun. Br. Rajnvajn je okitio pesni' kovu rodnu kuču kitom prirodnog cve-ča, nakon čega su tečajci razgledali druge znamenitosti Njeguša i produ-žili putovanje oko Lovčcna za Budvu. U Budvi su dočekani od gradanstva na čelu s pretsednikom opštine i sokolskom upravom. Tom prilikom su za-jednički u stroju pošli pred sabormi crkvu, gdc se nalazi grob Stjepana Mi-trovog Ljubišc, književnika i političa-ra, održavši komemoraciju Ljubiši. Br. Rajnvain ie tom prilikom takoder održao govor položivši kitu prirodnog cveča na grob pesnikov. Br. Milič Ščepan održao je predavanje o .Stjcpanu Mitrovom Ljubiši osvežavajuči «spo-merie na njegov rad.
Za vreme priredenog ručka. u hotelu »Mogrenu«, pozdravio je Jadransko More — naše sinje more, br. Rajnvajn Mihailo, pošto ie zamcnik starešine župe br. Bajič Mihailo pozdravio Nj. Vel. Kralja, starešinu SKJ i sta* rešinu župe br. Gavra Miloševiča, iz-neo važnost održavanja prosvetnih tečaja i t. d. Takoder su sc tečajci sa svojim nastavnicima setili da pozdra-v c savezno^ prosvei&ra br. dr. решј* čiča Vladimira.
Posle ovoga se provelo u Budvi 3 sata u veselom raspoloženju i šali s dosetkama (»prosvetna ribica«), raz-* gledanju morske plaže, grada i oko-line.	•
Izlctnici su s 2 autobusa i auto-mobilima nastavili put uz Lovčen i stigli su uveče na Cetinje.
Time jc završen ovaj prvi župski prosvetni tečaj.	Š. M.
kasovo. Vera i Jamena. Tečaj sc održao u vežbaonici tamošnjo gimnazije. Vodio ga je župski prednjak brat Ho-dovski. Osim njega predavali su i sledeča brača Šijanovič, Spajič, Roknič,-Lukič, dr. Grin i dr. Lipovčak.
Tečajci su pokazali mnogo intere-sovanja, volje i marljivosti, te sc je nadati, da če stečeno znanje u tečaju plodonosno preneti u redove svojih je-dinica. Sledeči tečaj održače sc u okružju belomanastirskom. H. V.
OSIJEK. — Društveni prednjačk! ispit položili su 16 i 17 XII u Dakovu:
sestra Liza Vesinger iz Dakova i brat Ivan Rajningcr iz Semeljaca.
t :<.
S okružnog predn jačkog tečaja u Vukovaru, održanog od 3 do 13 dec. 1933
Prvi prosvetni tečaj Sok. župe Cetinje, održan od 14 do 19 novembra 1933
iupa Novo mesto
ST. JERNEJ. — Naš Sokol je priredil v proslavo rojstnega dne Nj. Vel. kralja slavnostno akademijo. Proslava je bila izvršena prav svečano. Po nagovoru br. staroste je zbor dece in članstva zapel državno himno, nakar se je na okusno dekoriranem odru razvil 18 točk broječi spored. Nastopili so vsi telovadni oddelki. Poleg članov-mornarjev, ki so s spremljevanjcm moškega pevskega zbora izvajali simbolične vaje: Ribniče nad morem«, so najbolj ugajali »Mali amori« in »Venčki« v ljubkih kostumih ter pestra skupina dece -- kmetov in kmetic s »Kmetov molitvijo«. Enako uspele so bile tudi ostale telovadne točke s sprem-ljevanjem klavirja. Vmes smo čuli lepe deklamacije, tamburaški zbor in pevski zbor dece, mali 5 letni Niko v narodni noši pa je prinesel kralju šopek nageljnov in rožmarina.
Ves ta spored je zaključila krasna živa slika. Ob zvokih državne himne pa je nad njo zaplapolal prapor v pozdrav kralju.
"Vsa izvajanja je bogato nagradilo občinstvo, ki je v nepričakovano lepem številu obiskalo prireditev in s tem naj-lepše manifestiralo za kralja in domovino.
£upa Sarajevo
FOJNICA. ^ — Sokolsko društvo u rojnici organiziralo je u zajednici s ostalim patriotskim kulturnim društvi-roa iz Fojnice svečanu proelavu roden-dana Nj, V. Kralja u Fojnici. Proslava je vrJp lepo uspela iako je ružno vreme sprečilo svečanu sokolsku povorku. U-oči rođendana Nj. V. Kralja bio je skup Sokola i gradana pred opčinom gde su održali patriotske govore brača M. Mustajbcgovič i M. Salihagie uz burno klicanje Kralju i Jugoslaviji. Na večer priredena je u sokolskim prosto-njama sokolska akademija, čiji je program bio ispunjen vežbama muškog i ženskog naraštaja, deklamacijama i s dva šaljiva dijaloga. Na sam rodendan iza održanih molitva u rimo-kat. crkvi i džamiji priredena je u 11 č. akademija školske dece s pevanjem, deklamacijama i govorom brata C. Bobareviča. Posle akademije nadareno je 65 siromašne dece što potpunim odclima, što darovima.
... MILJEVINA. — Sokolska četa u Mil je vini priredila jo 19 XII 1933 g. svoju prvu sokolsku akademiju sa za-bavom, sa sledečim programam: predavanje »Sokolski rad u narodu«, deklamacije,^ »Odjek slobode« — dečiji dramski igrokaz, proste vežbe dece
komlfl ■ “‘u *око,вке dcce i dramski
komad. »Slatka sirotinja«. Po svrše-
Programu bilo je priredeno narod-veselje. Uspeh je bio posve zađo-voljavajuči.
iupa Skoplje
PRIZREN. — U nedelju 10 decembra Prosvetni odbor Sokola izveo je s puno uspeha Njegoševu i Zmajevu proslavu. Održali su predavanja: o Zmaju Blag. čuparevič, a o Njegošu Mirko Jovanovič. Recitovali su brača Keco-vič i Sel. Popovič. Ritmičke sokolske točke izvodili su naraštajci i naraštaj-ke. Proslava se završila igrankom. Svi-rao je sokolski orkestar. Deo prihoda proslave poslat je Odboru za podizanje Njegoševa spomenika.
Propagandna nedelja za sokolsku štampu imala je dosta uspeha. Ugled-niji gradani i ustanove pretplatili su se na sokolska izdanja.
Prosvetni odbor sprema sokolsko selo u korist siromašnih Sokoliča i So-kolica, kao božični poklon. Pored predavanja o sokolskom stavu u socijal-nim pitanj ima, biče izvedene mnoge vokalne i sokolske ritmičke točke.
Prizrensko društvo trudi se svim silama da dovrši svoj sokolski dom, koji je za tri godine postojanja toliko mnogo učinio za kulturni i nacionalni život Prizrena.
iupa Split
SPLIT. — Tečaj za sokolske pro-svetare. U svrhu što jače prosvetne propagande u duhu sokolske organizacije, održan je nedavno u Splitu trodnevni tečaj za prosvetare. Tečaju su prisustvovala 32 člana (članice) iz raznih sokolskih jedinica splitske žu-pe. Gsim toga tečaju su prisustvali mnogi prednjači splitskog Sokolskog društva.
Po zanimanju bilo je: 19 učitelja i učiteljica, 1 upravitelj Gradanske škole, 3 zemljoradnika, 3 činovnika, 1 študent prava, 1 apsolvent Trgovačke akademije, 1 graditelj, 1 cipclar i 1 pomorac.
Dnevno se radilo 9 sati: od 8 do 12 i od 14 do 19 sati. Predavali su poznati sokolski tehničari i ideolozi: župski načelnik br. Frano Lotski odr-žao je četiri telovežbena sata. O ideologiji Sokolstva i o radu u sokolani predavali su br. dr. Mirko Buič i prof. Marko Triva; prof. Roca: O prosvet-nom radu na selu, o taborovanju i iz-letima o filmovima i diapozitivima. Učitelj Maričič: Historija jugosloven-skog i sveslovenskog Sokolstva i organizacija. Br. dr. kimunovič: Telo-vežba s higijenskog gledišta, Asanacija sela i alkoholizam, Selo u obrani od zaraznih bolesti. Učitelj brat Boko (Sinj) o temi: Sokolski uzgoj dece i naraštaja. Br. Josip Lebcdina: Sokolska štampa i novinstvo, O statistici. Br. P. Mrklič: Vaspitanjc novog članstva. Kursisti.su prisustvovali lutkar-
• jim— m———шрдпи—и
Jesam U poslao prelplafu <1 za sokolske Hslove S
skoj pretstavi, a s tehničkim radom i važnošču ovih pretstava upoznao ih je br. B. Kalebič.
Kroz čitavo vreme rada vladala je uzorna disciplina i tečaj je svršio s uspehom. Prehrana i nastanba bile su zajedničke. U nedelju na večer našli su se na okupu pri zajedničkoj večeri uz kursiste i funkcioneri Sokolskog društva u Splitu i župe. Tom prilikom izreklo se više govora. Prvi je nazdra-vio br. prof. Roca, ističuči požrtvov-
tvorca seoskih ceta br. Ceda Mrliča. Umoljen je br. Marčič da ponese tople sokolske pozdrave seoskim četama u Hercegovini i br. Miliču. — Nastalo je največe oduševljenje kad se doznalo
0 svečanom prijemu bugarskog kralja
1 kraljice u Beogradu. Istoga dana u tri sata posle podne nastale su u sokolani spontane manifestacije za jugo-slovensko-bugarsko zbliženje. Za vreme predavanja br. prof. Roca rekao je: »U ovom momentu, bračo i sestre,
Sa prosvetnog tečaja Sokolske župe Split
nost kursista i veruje, da če oni u svojim jedinicama razviti rad, koji če biti od koristi Sokolstvu i narodu. U ime kursista zahvalio se starešinstvu župe i predavačima br. učitelj Radovčič. Još su govorili o važnosti Sokolstva i o čistoči sokolske ideologije br. dr. Mirko Buič i dr. Šimunović. U ime Seoske čete Turjaci zahvalio se zemljoradnik Mirko Lučič, pozivajuči sokolske rade-nike da sve svoje snage posvete selu. S največom pažnjom bio je saslušan govor br. B. Marčiča, direktora gimnazije u Mostaru i saradnika poznatog
IGRANE. — Ovo Sokolsko društvo proslavilo jc 17 XII rodendan Nj. Vel. Kralja, kojom je prigodom brat starešina održao prigodni govor, kao i govor o Nedelji sokolske štampe.
KOMIŽA. — Četrdesetpetu godiš-njicu rodenja Kralja Aleksandra Ko-miža je proslavila dostojno. L1 večer šesnaestog decembra grad je poprimio svečani karakter. Obala svečano ra-svetljena višebojnim žaruljama, dava-la je čarobnu sliku. U nedelju rano u jutru grad i luka bili su iskičeni jugo-slavenskim zastavama i narodnim sagovima. U 10.30 sati u crkvi otslužcna je svečana služba Božja na staroslovenskem jeziku. Posle blagodarenja celokupna masa gradana sa zastavama pevajuči rodoljubne pesme krcnula je u sokolanu gde je održao vatren patriotski govor o ličnosti Nj. Vel. Kra-
beogradsko gradanstvo, a s njima i cela Jugoslavija najtoplijc pozdravlja Suverene bratskog bugarskog naroda. Dočekujuči i pozdravljajuči Njih, po-zdravljaju bugarski narod koji hoče i želi mir i bratstvo sa. Jugoslavijom. Budimo srečni i ponosni što smo do-čekali i ovaj historijski događaj.« Na to jc nastalo klicanje Kralju Aleksandru i Kralju Borisu i s oduševljenjem otpevalo se: »Hej Sloveni«.
Kursisti su se povratili svojim ku-čama s novim znanjem i oduševljenjem.	1
lja prosvetar Sokolskog društva brat Andrija Stanojevič. Govornik je bio više puta prekidan pljuskanjem i odu-ševljenim klicanjem Nj. Vel. Kralju, Kraljici Mariji, Karadordevom Domu, Jugoslaviji i t. d. Na koncu su Sokoli i gradanstvo zapevali Hej Sloveni i time je prepodnevna svečanost zavržena.
U četiri i po posle podne obala je zasjala u moru svetla, a masa gradana slegla se je na obali da prisustvuje ve-likoj manifestacionoj povorci, koja je bila zakazana za pet sati, ali je morala biti odgodena usled kiše, koja je počela nemilosrdno da pada. Tek u 6.15 sati mogla jc da krene gradom sa trga Matije Gupca veličanstvena povorka sa sokolskim barjakom. Povorka je bila veličanstvena. Ova proslava pokazala je još jednom ovako iskreno i javno kako misli i oscea duša naroda.
MAKARSK A. —	17	decembar
proslavljen je veličanstvenom povor-kom, a uvečer akademijoin u dvorani prepunoj posetnika uz prisustvovanje gradskog orhestra. Dirljiv i opširan proslov o životu i radu Nj. Veličanstva održao je brat Julije Jurišič, a na novo udešenoj pozornici stvorenoj složnim bratskim radom i velikim žrtvama davao sc igrokaz u 4 slike: »Izgubljeni Kraljevič«, pod režijom sestre učiteljice Stakula Marije. Deca su dosta dobro odigrala svoje uloge, a osobiti su aplauz pobrala dečica mes-nog zabavišta u svojim šarenim kosti-mima. Na koncu su izvedene proste vežbe muške i ženske dccc i ženskog naraštaja.
VRANJIC. — Vranjic je 17 decembra osvanuo svečano iskičen. Na-kon velike mise održano j c u crkvi blagodarenjc. Uveče priredilo je Sokolsko društvo svečanu akademiju, koja je vrlo dobro uspela. Pre samog početka, starešina brat Marko Gru-bič, saopčio je, da je u. o. održao svečanu sednicu s koje jc otposlan pozdravni telegram Savezu SKJ. Nakon toga brat prof. St. Roca održao je predavanje o temi: »Karadorđeviči i narodno jedinstvo«. Njegovo je predavanje bilo pračeno s projekcijama i bilo je pomno saslušano od prisutnih, koji su ostali duboko dimu ti lepim patriotskim mislima predavačevim. Brat starešina zahvalio mu je i česti-tao na njegovom lepom predavanju i neumornom sokolskom radu. Nakon toga izveden jc program akademije, na kome su pored točaka, koje je iz-vodio muški i ženski podmladak Sokolskog društva Vranjic bile i točke, koje je izveo muški naraštaj Sokolskog društva Split pod vodstvom brata Sredojcviča, tc Pevački zbor Sokolskog društva Solin, pod vodstvom brata Svetislava Viliča. Obe ovc točke bile su odlično sprcmljene i izvedene i učinilc jak dojam na gledaocc. Pro-brata Svetislava Viliča. Program je za-vršio vežbama domačih vežbača na ručama. Nakon akademije razvio sc ples. — Moralan uspeh ovc čitave priredbe bio je vrlo dobar.
iupa Sušak - JU jeka
BAKAR, — Mesno Sokolsko društvo je i ove gođine svečano proslavilo rodendan Nj. V. Kralja Aleksandra L Sokolska povorka formirala se pred sokolanom, odaklc je, s upravom i za-stavom na čelu, korporativno pošla do magistrata, gde sc je pridružila ostalim mesnim društvima. Pred magistratom sc obrazovala velinčanstvena povorka i krcnula je, s glazbom i sokolskom zastavom na čelu, n crkvu na svečano blagodarenje. Posle blagodarenja, povorka jc pošla u sokolanu, gde je pro-svetar br. Svetozar Savič održao predavanje o Nj. Vel. Kralju Aleksandru I.
IptiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^
Srečnu Novu godinu čestitaju članstvu, naraštaju i deci:
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Sokolska župa
Banja Luka
Sokolska župa
Beograd
I Sokolska župa
Cellnje
Sokolska župa
Karlovac
Sokolska župa
Moslar
Sokolska župa
Sarajevo
Sokolska župa
Užice
llllllltuilllllllllllllllililllllllllllllllliillilllllllllllllillliilllliiiiiiiiiliilillllllllli IHIIIIliJIRIIItlUllllllllllllllllllllilllJlilimittllllllllliUliinillllllllltlllltllllllll
Sokolska župa
Niš
Sokolska župa
Kragujevac
Sokolska župa
Novi Sad
Sokolska župa
Skoplje
Sokolska župa
Varaždin
Sokolska župa
SplU
Sokolska župa
Bjelovar
Sokolska župa
Kranj
Sokolska župa
Novo mesto
Sokolska župa
Sušak-Sijeka
Sokolska župa
Vel. Bečkerek
Sokolska župa
Zagreb
Sokolska župa
Ljubljana
Sokolska župa
Osijek
Sokolska župa
Šibenik-Zadar
Sokolska župa
Celje
Sokolska župa
Maribor
Sokolska župa
Pariš
Sokolska župa
Tuzla
Uredništvo i uprava Sokolskog glasnika, Sokolske prosvete, Sokolskog sela, Sokola, Sokoliča i Naše radosti
m
župa Šibenik - Zadar
BIOGRAD N/M. — Ovo jc društvo proslavilo rodendan Nj. Vel. Kralja svečano. Pre podne prisustvovalo je blagodarenju u župskoj crkvi, te povorei, ko j a j c posle, blagodarenja obišla mesto i zaustavila se u sokoiam gde je očitano blagodarenje po pravo-slavnom obredu. Posle blagodarenja održao je prigodno predavanje svečenik brat Paškovič Dušan. Posle podne u 3 sata priredila je društvena glazba koncerat. Na večer u 6 sati priredena jc bakljada i ophod mestom, koji so razvio u velebnu manifestacij u nacionalne i sokolske svesti. U 8 sati na večer održana je u Sokolskom domu svečana akademija, koja je van-redno uspela.
KRAPANJ. — Rodendan Nj. Vel. Kralja proslavili smo svečano. Blago-darenju u crkvi pored Sokola, školskc dece i pretstavnika vlasti prisustvovalo je veoma mnogo ostalih meštana. Posle blagodarenja formirala se velika povorka i predvodena Sokolima kre-nula u osnovnu školu, gde je’stare'ina brat Dinko Stipišič, učitelj, održao govor o Nj. Vel. Kralju, koji je na slu-šaoce ostavio dubok utisak Istog dana meštani su darovali svojoj Sokol-skoj četi oko jedan hektolitar ulja, kojt če se prodati i novac upotrebiti za na-bavku sokolskog odela.
PREKO. — Rodendan Nj. Vel. Kralja proslavljen je spontano i na:-svečanije. Budnica sokol, glazbe i 21 hitac iz mužara, pozdravili su ovaj ra-dosni dan. Celo mesto, kuče i lade bile su okičene zastavama. Pred opčinskim domom, svrstala se je velika povorka Sokolova, školske dece sa zastavicama, vlasti i građanstvo, te se je predvodena od sokol, glazbe uputila u crlcvu na svečano blagodarenje. Posle toga se jc po v ra tila pred Sresko načelstvo, gde je u isto doba stigla Sokolska četa iz Kali. Glazba je otsvirala himnu. Sre ski načelnik br. S. Kolesar, održao je lep patriotski govor, zahvalivši puean-stvu na iskazima rodoljubnih osečaja
i	završivši poklikom: »Živeo uzvišeni Kr. Dom-< i »Jugoslavija«. Posle čestitanja, povorka se je uputila u sokola nu, gde je starešina održao prigodni govor, a glazba je otsvirala himnu i efruge koračnice. Posle podne, glazba je pred opčinom održala koncerat, a u 16 sati je počela svečana proslava u sokolani.
Muški pevački zbor Sok. društva otpevao je himnu. Tada je starešina K. Perovič, održao govor posvečen ro-. đenđanu Nj. Vel. Kralja. Lepo je o Kralju održala govor i sestra Brenko F. Matilda, te je na koncu istakla kako bi i naše majke morale odgajati svoju decu u nacionalnom i sokolskom duhu. Deca su živo i čuvstveno deklamirala pesmice: »Pozdrav Kralju« i
»Istri Zdravo«? — Vrlo je lepo izvedena živa slika »Zdravo Kralju« i rit-mičke vežbe: muške sa zastavicama i ženske »Cigani« uz pratnju klavira. Na koncu je krasno izveden rodoljubni prizor u 2 čina »Na Kraljev Dan« od Lehmana.
Brojna publika bik je ovom pri-redbom oduševljena i tako je uspeli ti svakom pogledu bio odličan.
Na 8 i po sati počeo je ples.
ROGOZNICA. — Da bi se što više širila prosveta medu seljacima Sokolsko društvo Rogoznica otvorilo je 13 decembra analfabetski tečaj. Tečaj pohadaju 25 Seljaka iz obližnjih mesta, a obuku vrše članovi prosv.'t-nog odbora. Osobito se ističe diletan-ska sekcija, koja je kroz ovo malo vremena priredila nekoliko priredaba, ko-je su imale veliki uspeh, kao kod meštana, tako i kod Seljaka, koji poka-zuju veliki interes za \sve sokolske priredbe. Sokolsko društvo proslavilo je na svečan način i- 17 decembra.
TIJESNO. — Na sam Božič ove godine Soko u Tijesnom priredio je prvi put za svoje članove božičnu plo-slavu davanjem dečjih igrokaza, de-klamovanjem prigodnih pesama i ra-svetom božičnog drvca uz pevanje kora anđela i pratnju tambura. Na svršetku razdeljeni su sokolskoj deci darovi, koji su se sastojali u životnim namirnicama, slatkišima i igračkama. Zauzetnošću Sokolica napose pak društvene prosvetarke učiteljice sestre Crnčevič, proslava je vrlo dobro uspela.
t,upa Vel. Bečkerek
DOBRIČA, — Prilikom roden-dana Nj. Vel. Kralja Aleksandra priredilo je Sokolsko društvo svečami akademiju. Posle pozdravnog govora starešine br. Formana, koji je bio pro-žet istinskim oduševljenjem i ljubav-lju za jugoslovensko Sokolstvo, izvela su školska deca poz. komad »Car Čira«, koje je naišlo na opšte dopadanje publike. Ne manje oduševljenje su izazvale ostale tri točke vežbi. a na-ročito je snažan utisak ostavila poslednja, »Oslobodenje Istre«, simbo-lička vežba od Ante Bačiča, koju su izvela muška i ženska deca.
TOMAŠEVAC. — Ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo je na svečan način rodendan Nj. Vel. Kralja Aleksandra I dne 17 decembra prire-divši sokolsku proslavu, na kojoj je brat F. Fetisov održao prigodan govor
o	značaju dana. Posle toga održano je višestruko deklamovanje sokolsko dece s horskim pevanjima sok. muške dece, kao i nastupom prostih vežbi sok. dece i članstva.
Na ovoj proslavi pored mnogo-brojnog mesnog gradanstva, uzela su učešča i brača iz susednih sela Botoša, Orlovata i Perleza.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska:	E.	Gangl:	0	sokolski	ideji.
O.
Ш.
IV.
v.
VI.
VII. vin.
Vin. a
IX.
X. X.a
n
Ing. Lado Bevct Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Тугб: NaS zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan; Dr. Miroslav TyrS. jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: TjnriSevo Sokolstvo. iSIoven. takst). Isto. (brpsko - hrvatski tekst)
Dr. Niko Mrvos: Pogledi i misli dr. M. TjnrSa. E. Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst)
Svaka sveska stoji 3 Di n
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (VOLLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACl I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŽJugoslovenska Sokolska ^Matica
jCjubljana, [Narodni dom	s-t
telefon 25-43 / šftačun ooštanske štedionice Ljubljana J3.83J
Dana 15 nov. o. g. na sednieir upr. odbora formiran je muzički otsek, koji je bio za ovo društvo od preke potrebe. Aklamacijom su bila izabrata sledeča lica: za pretsednika P. Miksič, za potpretsednika A. Turin, za kapelnika M. Pujič, za zamenika V. Pujič, za blagajnika J. Zupan, za tajnika S. Stojanov, za arhivara M. Stojadinov.
Za nabavku instrumenata dali su svoje obole sledeči: J. Zupan 300 Din, P. Miksič 200 Din, A. Turin 100 Din, Carevič Borislav 100 Din, F. Fetisov 100 Din. Po 50 Din: A. Bogosavljevič, Z. Vladisavljev, L. Vitomirov, ud. V. Radosavljevič, M. Vujič, dr. A. Kolj-cov, J. Zdelar. Po 20 Din E. Jevtič, D. Boksan, i po 10 Din J. Butoš, M. Ilič, D. Jankovič i A. Maksand.
Župa Zagreb
OROSLAVJE. — Za proslavu ro-dendana Nj. Vel. Kralja Aleksandra I uoči 17 decembra, na dan 16 decembra t. g. u 20 sati priredilo je našo društvo akademiju sa zabavom sa sledečim programom: 1) Pozdrav brata starešine Vučaka i govor o značenju 17 decembra, koji je popračen s dugotraj-nim odobravanjem. 2) Proste vežbe podmlatka. 3) Proste vežbe članica. 4) Proste vežbe članova. 5) Nastup članova na ručama.
STENJEVAC. — Ovo društvo održalo je dne 10 decembra svoju re-dovnu glavnu skupštinu. Ovo je prva redovna skupština otkad je četa u Ste-njevcu postala društvom. Skupštini jc prisustvovao veliki broj članova tako, da je bez naraštajaca i dece bilo pri-sutno 114 brače i sestara. Starešina društva istaknuo je u svom pozdravu kako je samo energičan, ustrajni i ne-
sebičan rad doprinesao da se društvo afirmiralo u svim pravcima sokolskog delovanja. Tajnik br. Parčič u svom je snažnom izveštaju prikazao taj rad u prošloj godini. Broj članova narastao od 95 na preko 200. Radilo se mnogo prosvetno i medu članovima i u narodu s predavanj ima. U svakoj je naci-onalnoj, humanoj i ekonomskoj akciji u narodu društvo prednjačilo inicija-tivom ili kolaboraeijom.
Blagajnik br. Prosič u svom je izveštaju dao prikaz novčanog kretanja, koje je iznosilo oko 70.000 Din. Društvena gotovina je i pored velikih tro-škova i nabavki sprava lepa — a aktiva iznosi preko 32.000 dinara.
Načelnik br. Giumbić izneo je rad vežbača i njihove nastupe na sletu u Ljubljani, na svojoj javnoj vežbi kao
i	na javnim vežbama okolnih društa-va. Brat Zima dao je izvesta j o inten-zivnom radu pevačke sekcije (30 članova). S. Rupčič izvestila je o radu društvene knjižnice, a s. Savine o radu diletantske sekcije, koja je nekoliko puta nastupila.
Iza izvešfcaja revizora predložen je br. župi na imenovanje ovaj novi odbor: starešina Ryšlavy J., zamenici: Tomič I. i Košek I. Tajnici: Zlatic M.,! Klun M. Blagajnici: Parčič N., Prosič xM. Društveni lekar: dr. Geratovič M. Prosvetari: dr. Župie St., dr. Sušič Z. Pročelnih dilet. sekcije: Savine V. Pročelnik pevačke sekcije: Zima F. Knjižničar: Rupčič Z. Načelnik: Glumbič T. Zamenici: Šepat St., Gregorati I. Načelnica: Basler E. Zamenica: Bo-fulin V. Statističar: Rošer A. Gospodar: Valtrovič D. Odbor: Huzjan M., Jantoljak N., Tonkovič F., Škrtič D., Red.enšek Lj., Klinčič J., Blažiča D., Vrduka L., Frčin D., Palko L., Marinič J., Čuk D., i 8 zamenika. Časni sud: dr. Herceg R., dr. Niketić B., Mirkovič
M., Dene D., Klun St. Revizori: Suštič A., Peričič Lj., Oreškovič I., Marge-tinc I.
Sav je rad skupštinc protekao u jednodušnosti i lepoj sckolskoj slozi
i	dao poticaja i elana da novi odbor nastavi s ovakovim radom.
Usvojen je predlog da se osnuje glazbena sekcija — za sada manji ot-kestar — pa je tako udaren temelj društvenoj fanfari.
Sa skupštine poslan je brzojavni pozdrav starešini Sokola N j. Vis. Prestolonasledniku Petru, Savezu i župi.
SV. IVAN ZELINA. — Sokolsko društvo u Sv. Ivanu Zelini priredilo je 17 decembra u slavu rođendana Nj. Vel. Kralja Aleksandra svečanu a/ca-demiju u prostorijama vatrogasnoga društva. Akademiju je otvorio starešina brat M. Zorko s lepim patriotskim govorom oertavši rad našega Vladara za oslobodenje i ujedinjenje našeg naroda. Svi prisutni su burno klicali Nj. Vel. Kralju i Kr. domu. Program se je sastojao od 15 točaka. Podmladak je otpevao vanredno lepo himnu. Zatim su tri devojčice dekla-movale Sokoliči svome Kralju. Zbor je otpevao precizno karišik narodnih pesama. Zatim su se nastavile vežbe. Devojčice su izvodile sat od D. Kubiče-ka, podmladak Oslobodenje Istre od A. Bačiča, zatim vežbe venčieima. Na-raštajci petorku i proste vežbe. Članovi petorku i proste vežbe. Sve vežbe bile su izvedene s velikom požr-tvovnošču i sokolskom disciplinom, pa su vežbači bili od prisutnih iza svake točke nagradeni burnim pljeskom. Pošlo programa razvila se slobodna zabava i igranka. Akademija je vanredno uspela. Dvorana je bila dupkom puna tako da mnogo njih nije imalo mesta.
i
jUGOSLOVENSKA
SOKOLSKA MATICA
%L svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 3)in. ~ ZNarudibe p rima fjugoslovenska Sokolska [Matica, JCjubljana, SVarodni dom.
Prva zaloga je uspela izredno lepo, zato pohitite z naročilom 1
Pisemski papir in kartoni t sokolskim grbom I
Izdelali smo več vrst pisemskega papirja in kartonov s sokolskim grbom na papirju in na kuverti
Cena mapi (10 papirjev oz. kartonov in 10 kuvert) od Din 8‘— do Din 11’—
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA 6 MARIBOR, TYR$EVA CESTA 44
5—1
MEDJUNARODNA ŠPEDICIJA
GUSTAV BRELlC
POMORSKA AGENTURA
Brzojavi: B R E G SUŠAK, MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1. •;§
Telefon interurban 23 Pošt. pretlnac broj 134.
= Tekućl račun: =	s===
Hrvatska banka d. d.
KlIiARNAITDEU
6-1
Preporučamo Ivrlke, hoje oglaSuju u »Sokolskom glasniku«!
II
Sirite
So kolski
glasnik"
S o k o“
„Sokolič" i
a d o s t“
Maje S«ve*	kraljevine	ju^Lvij.	(E.Gangl)• Glavni i	S4.pa.	tela,..^„je Ra^djak, о,.ек.Г,.ка Dijaka Maka,n. („..atavnik F„n.» Sekelj), ..1 n LjnMjani