Pošiarina plaćena u goto
2#јЦ 6, i9 m 33
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S AVEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Solcolslca prosveta'4
Lfubljana,
© Januara 1033»
Izlazi svakog- petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteijskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
%
God. IV Broj 2
Kormilo u sokolske ruke!
Uoči godišnjih skupština naših jedinica
Stupili smo u novu kalendarsku go-dinu, u kojoj nas čeka i novi, daljxiji rad. S novim godišnjim razdobljem po-vezuju se obično i nove, bolje i lepše nade, i stoga baš u poeetku ovog novog vremenskog perioda i mi Sokoli moramo da očrtamo sebi jedan program rada, tačan i sitvaran, kao i smernice, po kojima če se kretati i rukovoditi taj naš rad, da bi na taj način njegovo faktično izvršenje, odnosno garancija da če se taj rad zaisita i provesti, da bi taj fakat dakle mogao uistinu da opravda sve naše nade, koje sada na početku nove godine polažemo u našu skorij u budučnost.
A kakav hi to trebao da bude taj program, i koje su to smernice, prema kojima bi on imao da se provodi? Na ovo pitanje daje nam jasan, tačan i jezgrovit odgovor novogodišnja poslanica našega Saveza, koja je svojim sa-držajem toliko značajna, da ona mora da nade najsnažnijeg odjeka u svim pravim sokolskim srcima, te^ da mo-bilizuje sve naše fizičke i duševne sile, kako bi njeno mrtvo slovo postalo živo sokolsko delo. Ova novogodišnja poslanica nc sme u našem sokolskom bratstvu da ostane samo kao glas va-pijučcga, ili samo objekat formalnog odobravanja, več ona mora da pro-struji celokupnim našim sokolskim organizmom kao živa i sveža krv, koja u svim čelijama ima da probudi nov sokolski život, da ga pridigne tamo gde se pokazaše znakovi učmalosti i da ga još jače osnaži i okrepi, gde bi on po svim mogučnostima i uslovima morao upravo da buja.
Preozbiljno vreme, koje proživlju-jemo, stavilo je i sokolsko bratstvo u vatru iskušenja — ističe na prvom mestu savezna poslanica. I zaista, mi ne smemo da se oglušimo o ovaj oz-biljni memento, več treba da s naj-dubljim socijalnim osečajem prema svojim najbližnjima, brači i sestrama, da pomognemo gdegod to treba do najviše mogučnosti. To je i postulat našeg sokolskog bratstva, koje se ni-kako ne očituje samo u lepim i kiče-nim reeima. Sokolstvo treba da teži za poboljšanjem socijalnog uredenja, i baš u prvom redu svojih pripadnika, i da živim primerom na delu razvija zastavu socijalne pravičnosti. Iako Sokolstvo nije nikakova humanitarna ustanova ili faktor, čiji je delokrug socijalno staranje i pomaganje bednih, ono ipak po svojim načelima nc može i ne sme da iščupa iz svog srca osečaj humaniteta, koji proizlazi iz samog načela i osečaja sokolskog bratstva. Svima stoga, kojima je moguče, sokolska je dužnost da baš u ovo današnje teško doba, kada privredna depresija nemilice pogada baš najšire, neimućne slojeve, dakle gro našega pripadništva, da prema toj svojoj sokolskoj brači budu uvek otvorena i pristupačna srca i da im pomognu do kruha. To su zatlači naše sokolske socijalne skrbi. — Oni su tako očiti i ne treba ih tuma-čiti; preostaje još s<’mo delo. A ova-kova dela. kad je u pitanju održanje golog života, (nisu 'to nikakova mate-rijalistička shvatanja) samo učvrščuju i produbljuju sokolsko bratstvo — ona mu daju sadržaj.
Pored ovog toliko važnog zadat-ka našem Sokolstvu baš u današnje kritično doba namiče se da budno pazi i na moralni život u svom narodu. Samo uporednim negovanjem moral-nog i fizičkog zdravlja Sokolstvo, po nauči svog velikog osnivača, jedino može da udara čvrste i zdrave temelji svojoj narodnoj zajedniei. Da to uz mogne, Sokolstvo samo treba da rigorozno pazi na moralni prestiž u svojim vlastitim redovima, i da se, kad je to u pitanju, otrese svih sentimentalno sti i predrasuda te da postupa strogo po svojim temeljnim načelima etike i morala. Pročiščeno tako samo u sebi moči če sa svim pravom i autoritetom da cisti korov ma gde on nicao u na šem narodnom životu. Za sve ono što je neizlečivo i nesposobno te što una-ša u naš sokolski i nacionalni život gnjiloeu i trulost treba svojim vlastitim moralnim, sokolskim životom po-dignuti jugoslovenski.Tajget, na kome ec sve zlo uginuti i istrunuti. Jugoslo-
Da se bistri__________
vensko Sokolstvo neka bude vatra, u kojoj se prekaljuje duša i čisti telo naše nacije. Tako če ono uistinu postati usredotočenje moralnog i fizičkog zdravlja svega naroda a i svega Slovenstva.
Poslanica nam nadalje govori o načelu sokolske jednakosti, koje se toliko naglašuje, ali, rečbi, nikako provodi a i vrlo krivo počesto shvata. Načelo sokolske jednakosti briše socijal-ne, klasne i društvene razlike i ruši podvojenosti i pregrade. Ono medu-tim nikako ne sme da se shvati, da strpava ljude u jedan bezbojni kalup, u kojemu se izjednačuju i uravnavaju ili čak i gube individualne psihičke i moralne osebinc, koje — i prema na-ravnom zakonu i pravom soeijalnom shvatanju — razlikuj u čoveka od čo-veka. Načelo sokolske jednakosti nije jedno opčenito nivelisanje, jer to i ne može da bude. Ni dva lista nema je-dnaka, kako kaže Lajbnic.
U pogledu jednakosti osobito nam lepo govori Masarik. »Ne priznajem, veli on, apsolutne jednakosti. Ne, da ne bi hteo, ali iskustvo mi kaže, da svi ljudi nisu jednaci po svojoj snazi, po svojoj nadarenosti, po svojoj oko-1 ini. Svaka socijalna reforma mora da teži za tim, da postigne ukoliko je više moguče da nejednasost bude snošlji-va. Zakon može osnovati samo jedna-kopravnost, ali nikako pak jednako-vrednost. — Ne priznajem traženja privredne jednakopravnosti. Za stro-gu sam solidarnost, a odbacujem ko-munizam (kako ga n. pr. slika Marks) i odbacujem spolni i porodični komu-nizam. — Priznajem da je sadanja ne-jednakost nepravedna. Danas ljudi umiru od gladi i — od hleba, presito-sti. — Ne verujem da se potrebna reforma da izvesti samo pri vredno, več se pored toga mora provesti i reforma morala i nazora.«
Načelo sokolske jednakosti ne oduzima nijednom pojedincu njegove odlike i osebine, vrednote i vrline, več s ta vi j a u potreban sklad socijalne, klasne i društvene razlike, da bi sc postigla uspešnija kooperacija svih tih komponentnih sila za dobro zajednicc, koju čine svi ti njeni članovi, i da sc po-kretu, kao što je naš sokolski, oduzme svaka boia, koja bi ga mogla pretsta--viti kao nosioca jednog bilo kapitali-stičkog, ili kakvog drugog uredenja, u kom ima prvu i poslednju reč izve-san stalež, klasa, privilegovano društvo, nekolicina ili pojedinei. Sokol-sku jadnakost stoga imamo u Sokolu da shvatimo na način, kao što shva-čamo poštivanje i snošljivost verskih osečaja raznih veroispovesti, koje Sokolstvo ne može da ističe niti da koju od njih preferira, ali takoder niti da te verske osečaje svojih pripadnika bilo ugušuje ili negira. Nadalje, u Sokolstvu ima svako jednaka prava i jednake dužnosti, u koliko ove još ne potenciraju i razne funkcije, koje su sve jednako svakomc pristupačne (uvek samo shvačene kao dužnost a nipošto kao kakav rang — kako to poneki i misle —), samo ako dotični za to ima, pored ostalih sokolskih vrlina, potrebne sposobnosti i spreme.
U nacionalnom pak pravcu delovanja našega Sokolstva treba uvek is-povedati i isticati njegov čredo: ravna linija Jugoslovenstva i slovenska sokolska orijentaeija. kako to ističe i pomenuta poslanica. Danas je to po-trebito možda više nego ikada pre. Svugde i na svakom mestu naše Sokolstvo ima da daje najsnažnijeg obeležja, da je nosioc čiste i ncpotvorcne jugoslovenske misli i jedinstva kao i bratstva i zajednicc svih Slovena. Ono prvo, naročilo, u ovo doba, u kome uzima maha izvesna pometenost. i poj-mova i kaprisa, i uvrednih taština i bolesnih sujeta, i kolebivosti i slabič-stva i beskičrnenjaštva i pocepanosti, Protiv svih ovih i sličnih nastranosti, koje više puta idil do apsurduma, Sokolstvo treba da se najodlučnije bori. Ne mešati se nikako u politiku i držati sc visoko nad svakidašnjim sitnim gledanjima i zadevicama, koje izaziva-ju stranački i lični interesi. U javni život samo vlastitim predanim i nesebičnim radom unositi i širiti sokolski duh i načela, od najpodredenijeg do najvišeg i najodgovornijeg mesta i položaja. Sokolska reč treba ne samo da se svugde čuje, več da se i uvažuje. Do nas je samih, da to i bude. A sve ovo
Sokolsko načelo da se vežbom oplemeni duh, te stvori shvatanje za potrebe slabijeg, ne izrabljujuči ga, ne teži za okupatornim materijalističkim ciljevima drugih naroda, svečovečno je, jer slabijeg podiže do nivoa jačega, prosvetljenijega, plemenitijega, boije-ga.
Takova organizacija, kakova je sokolska, po svojem odgojnom sistemu karakteristična je za mentalitet Slovena i u tome treba tražiti uzrok, što takove organizacije druge rase ne-maju. Sve nacije drugih rasa u vežbi, nalaze cilj za postignuče vodstva u svetu, a vodstvo vide samo u tome, da organizacijom sebe ojačaju kako bi podjarmili drugoga i tako niču korporacije kao što je fašistička, haken-krojzlerska i druge.
Analiza psihe toga bila bi jedna veoma velika i opširna študija psihologije naroda, te je u ovako malom op-segu nemoguče dublje zači u tu temu. Tu bi bilo više odgovora. Moglo bi se tretirati sa socialno političkog, eko-nomskog a i čisto filozofskog stano-višta. Moglo bi sc rešavati obzirom na povest kao i etnografske prilike života.
Kumulativno, ostavljajuči ta treti-ranja donekle po strani, može se tražiti uzrok u tome što su Sloveni, prem pripadnici velikih plemena za seobe naroda, dolazili u celini neorganizirani, slobodni, pod vodstvom svojih najužih voda pojedinih plemena i tako sačinja-vali srazmerno slabije skupine, od onih naroda, koji su u isto vreme dolazili, odnosno posle ih potiskavali. Stiea-jem tih prilika ostali su neke skupine Slovena opkoljenc drugim narodima zavojevačkim, te su tako stvorih svo-ju posebnu psihičku osebinu pogleda na život, koja je stvorila filozofiju više oseeajnu u zastupanju prava poje-dinaca kao i naroda, nego li je kruto pravo prirode, pravo jačega.
Sokolstvo se začelo u zemlji gde nije bilo uslova za revoluciju, te je načelo demokratizma t. j. jednakosti bratstvo i složnog idejnog odgoja bilo jedino jamstvo, koje bi moglo neorga-nizovanc redove zbližiti. Taj racionalno organizirani rad mogao je da jedilom sm šljcnom evolucijom dovede braču Čehe, a uz njih i druge Slovenc, koji su u sličnim okolnostima živeli, do svesti svoje jakosti.
Kad to uočimo, onda nam mora da bude jasno što je uzrok, da se je Sokolstvo raširilc mahom kod Slovena i to onih, koji su bili upučeni na zajed-nieku saradnju i prirodno je, da su se u kaosu revolucije svetskoga rata prvi snašb idejni Sokoli.
Fašizam, odnosno radikalne poli-tičko-nacionalističke organizacije drugih naroda počele su se stvarati iz raz-buktalih strasti posle svetskog rata i to kod onih naroda, koji su od vajka-da imali zavojevačku psihu i koje su svoje redove zbijali i zbijaju samo da vladaju nad drugim, bez obzira na saradnju, premila bi i oni imali srodnika (Romana ili Germana).
Ta psiha proizlazi iz toga što preziru saradnju na bazi jednakopravnosti, jer njihov stolečima atavizmom ueepljeni odgoj nije im ulio prijemči-vosti za kompromisom, tolerantnošču, pravednošču, koje vrline negiraju he-gtmeniju.
Dakle sokolska organizacija obzirom na novo postale slovenske države, time što je specifično slovensko narodna organizacija, apsolutno je državotvorna. a time što skuplja u svoje redove podjednako sve društvene klase, razne religije i plemena, pomaže državi ka homogenizaciji koja je za svaku od slovenskih država, več kao socijalno ekonomski! zajednicu, neophodne potrebna.
Nažalost čuju sc primedbe da je Sokolstvo sada, kad smo slobodni, preživelo svoj »rezon detr« što apsolutno nc stoji.
Sokolstvo još nije postiglo svog zadnjeg cilja jer Sokolstvo nije stranka več ima da postane slovenska religija.
Sokolstvo je potrebno i zato da prodre i u one slovenske države, koje su na žalost i oslabljenjem Slovena, ostale van njega goječi preterani zavo-jevalački nacionalizam ili klasni odgoj internacionalizma približujuči ^a anacionalizmu.
Sokolstvo je potrebno za održa-njc bratske saradnjc s onim slovenskim državama u kojima je isto niklo još pre postanka istih, a i sada imade svoj duboki zdravi koren.
Potrebno je da svojim moralnim i telesnim odgojem podigne nova duhom i telom zdrava pokoljenja, širokogrudna, poletna, bez predrasuda, s čistim bratskim slovenskim srcem koja streme ka jednom cilju Sveslovenstvu i svečovečanskom miru.
Jasno je da ovako plemenitu or-ganizaciju država mora potpomagati, nu radi se o tome, da se nade način kako če država kao socijalno ekonomska zajednica potpomagati Sokolstvo, a da kod toga nc povredi osečaje drugih narodnosti u državi i van nje, kao i to da podrži zasadna načela iz kojih je Sokolstvo poteklo t. j. da ga zadrži na bazi Jugo- i Sveslovenstva, tako, da plemensko obeležje ne prelazi doz-voljenog omera i time ne dode do uvlačenja partizanstva ni protekciona-lizma, e da se u tu svetu organizaciju ne uvlače elementi, koji pristupaju iz straha, iz koristoljublja, iz slavohlep-lja, karijerizma ili da sakriju prem Sloveni svoju neslovensku prošlost. To sc moglo učiniti samo zakonom jer je posleratno Sokolstvo kod nas u Jugoslaviji pod uticajem nezdravog partizanstva bilo zagazilo putem prejakog plemenskog obeležja te je pretila oz-biljna pogibelj da zastrani.
Tu pogibelj uočio je naš veliki nacionalni radnik, naš veliki Sokol Njegovo Veličanstvo, naš Kralj te je do-nošenjem Zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije u zametku iskorenio nezdrave klice koje nisu odgovarale pravom čistom plemenitom Sokolstvu.
Evo teče več četvrta godina da je rad na ovoj zakonskoj bazi nastavljen te svaki mora da prizna da jc Sokolstvu doneo mnogu korist.
Mnogi vrlo kritikuju što je okrnjen sokolski demokratizam time što se uprave društava moraju potvrdiva-ti, ali u stvari to je puka formalnost, jer bar do sada nije bilo slučajeva, da se župa mešala u izbor vodstva društva. To faktično i ne bi vodilo cilju, jer uprava koju članstvo ne bi volelo mogla bi upravljati u najbolju ruku samo s aktima, te bi župa od-mah iz mlohavosti rada po statistki videla zle posledice.
Čuju se jake kritike o malodušnosti, jer imade elemenata, koji su pristupili, a pre nisu Sokoli bili. Kritika je svakako potrebna, ali kritika nije rad, i kritiku zaslužuje samo štetan pasivan rad, dočim svaki onaj rad, koji i malo doprinosi napretku mora biti oprezno kritiziran s namerom da se taj napredak poveča, a ne da se eventualno potcenjivanjem stvori neaktivnost.
Stari idejni Sokoli mora da zbiju svoje redove, mora da su što više medu novo nadošlim, da podupru ’ rad nesebično, samopregorno i onda ako im momentano i ne izgleda sve kako oni misle. — Bolje vidi soko s višine nego li onaj, koji je zabavljen sitnim ali najvažnijim radom u društvenom gnezdu. Vodstvo mora tla ima inicija-tivu i stalnu direktivu kako se smer ne bi večno menjao kao lada bez kor-mila na buri.
Sve mora da ima svoje zakone, ta čak se i priroda po nekim stalnim ravna, i nije daleko kad če svi stari idejni Sokoli uvideti i pomoči našem vodi da
od novo pridošlih članova, koji nisu još sokolski doterani, dobrim smišlje-nim postupkom, po uzoru Tirša, stvore disciplinovane sveslovenske falange s jakim zakonom i moralom.
Srečni moramo da budemo kad opažamo tla se Sokol evolucionira pravim prosvetnim pravcem, tla ne kržlja po uzoru Turnferajna u dvoranama ili vežbalištima gaječ samo gimnastiku. Geslo: više u narod, više prosvete k slobodi, čisto je sokolsko, naše.
1 baš radi toga što se ide više u narod, država jc jedina, koja mora da budno pazi na ekonomski i kulturni razvoj svog pučanstva, c da se s po-jedinog stanovišta koje može da izgleda relativno dobro, ne dode do toga, da rad donese zle posledice.
Tu je ona snaga, koja mora da dovede do jednog pisanog zakona, pri-lagodenog sasma sokolskoj ideji. Taj Zakon mora da bude produkt naših potreba te da ga se ne oseea kao ne-što narinuto.
Dinko Pavičić, veteranar, Ogulin.
Raspored koncerta Glazbene malice u Ljubljani
u proslavu 70-godišnjice Ljubljansko# Sokola
Ljubljanska Glazbena matica pri-reduje u Ljubljani dne 21 o. m. u dvorani »Union« svečani koncerat u proslavu 70-godišnjice Ljubljanskog Sokola sa sledečim rasporedom:
1) Davorin Jenko: Kosovo. Over-tura za veliki orkestar. — Iz-vada Orkestralno društvo Glazbene matice pod vodstvom skladatelja L. M. Škerjanca.
2) Svečani govor. — Govori senator Ivan Hribar.
3) a) Emil Adamič: Mlad junak.
b) Ant. Lajovic: Zeleni Jurij.
c) Jakov Gotovac: Jadovanka. za teletom.
č) Stevan Mokranjac: II ruko-vet srpskih narod, pesama.
— Peva zbor Glazbene matice pod vodstvom ravnatelja opere M. Poliča.
4) a) Vasilij Mirk: Jutro.
b) Ant. Fcrster: Razbita čaša.
c) Risto Savin: Tehtni vzrok.
— Peva Slovenski vokalni kvintet.
O	d m o r.
5) Solo-pevanje Pavle Lovšetov e , koncertne pevačice iz Ljubljane.
6) a) Zorko Prelovec:	Nageljni
rdeči.
b) Narodna: Ko so fantje proti vasi šli. — Peva Slovenski vokalni kvintet.
7) Slavko Osterc: Celjska romanca za solo, zbor i veliki orkestar. — Izvada pevački zbor Glazbene maticc uz pratnju Orkestralnog društva pod vodstvom ravn. opere M. Poliča.
8) Josip Suk: U novi život. Svečani sokolski marš. — Izvada Orkestralno društvo i pevački zbor Glazbene matice pod vodstvom ravn. opere M. Poliča.
Početak u 20 sati.
Lične vesli
Brat dr. Maks Kovačič, profesor realne gimnazije u Mariboru, član Prosvetnog odbora Saveza SKJ, pro-svetar Sokolske župe Maribor i uva-ženi saradnik našega lista, imenovan je za inspektora Ministarstva prosvete. Na ovom zasluženom priznanju odličnom pedagogu, sokolskom i nacionalnom radniku, srdačno čestitamo. Zdravo!
što rekosmo treba da dolazi samo iz pročučenog idealizma i ljubavi za dobro našega naroda i naše lepe zemlje.
Da manitestujemo ponovno svoju snagu, da obavimo i u ovo teško doba jedan novi revi svojih sokolskih puko-va, kao »nejunačkom vremenu u pr-kos«, te da pokažemo da nismo sustali u svom radu, naše Sokolstvo sprema se na svoj pokrajinski slet meseca jima u Ljubljani, kojiin želi da dostojno pro-
slavi 70 obletnicu svoga postojanja. Do-hrliče nam tada u goste i mnoga naša slovenska braea, pred kojima, svestra-nom spremom treba da pokažemo naš daljnji napredak od beogradskog sleta.
Navedosmo ovo u duhu naše no-vogodišnje poslanice, a uoči godišnjih skupština naših jedinica. Naveli smo, tla bi naše članstvo bilo svesno zada-taka, koji čekaju naše Sokolstvo, da bi mosjlo da odgovori ozbiljnim zahtevi-
ma ozbiljnog vremena. Naveli smo i a razloga, da naše Sokolstvo treba da vode u radu stari, prokušani, energični, radini i sposobni sokolski vodi osve-dočenog i dokazanog sokolskog i nacio-nalnog osečanja, neprikosnovene česti-tosti i morala, najbolji medu najradi-nijima. Bude li kormilo u takovim, sokolskim rukama, uvereni smo, da če-mo prebroditi sve teškoče vremena i prilika, u kojima se nalazimo. čs.
Robija - Fonsier ♦ društvo za osiguranje i reosiguranje ♦ Beograd
/LoVEmto
/0K0LSTVO
Sednlca Saveza slovenskog Sokolstva
Kako javljaju »Lidove Novini« u svojem lanku »češkoslovačko Sokolstvo u 1933 godini«, određeno je, da de se održati ved u februaru sednica uprave Slovenskog sokoiskog saveza na kojoj de se pretresti pitanje up v ih načela, na osnovu kojih de se ponovo urediti čitava organizacija ovog saveza. Smatra se naime potrebnim, da se ova reorganizacija izvrši još pre glavne skupštine Saveza, koja de se po svim znacima održati za vreme pokra-jinskog sleta našeg Sokolstva u Ljubljani, a gde de se birati takoder i novo starešinstvo. Naročitu važnost po-laže se na hiranje novog saveznog starešine po smrti starešine dr. Josipa Šajnera. — Sada vodi poslove starešine njegov prvi zamenik, or. dr. Adam Zamojski, starešina Doljskog Sokolstva, u Varšavi.
Rad češkosiovačkog Sokolstva
Poznato je, da ČQS izdaje pored svojih zvaničnih organa za članstvo, naraštaj i dceu i jedan porodični list, pod imenom »Jas«. Ova famihjarna revija izlazi ved nekoliko godina i sasvim se je udomačila medu Sokoli-ma U ovogodišnjem »Jasu« izidi de roman kapetana Voske o revolucij-skoj delatnosti i špijonaškoj s.užbi, koju su Česi izvršili za vreme svet-skog rata u prilog i korist Antante. Pa i inače, »Jas« donaša veoma lepe članke iz javnog života, romane, i t. d. — Odbor ČOS zaključio je na svojoj decembarskoj sednici medu ostalim, da se votira 50 tisuča Kč za izdanje podrobnog historijata o razvitku ec-škoslovačkog Sokolstva. — Ove godi-nc priredide se u Pragu 5 i 6 juna Ma-sarikove narodne igre, kao lako — i teškoatletske utakmice, a 9 i 10 sept. Tirševe igre, gde de se pokazati javnosti celokupno telesno vaspitanje u svim pojedinim granama. — Sprema se postavljenje poprsja umrlog .starešine dr. Šajnera u dvorištu Tirševog doma. ČOS je stupila u torn pitanju u vezu s prof. Maržatkom.—- Sedam-desetgodišnjieu svog sokoiskog ruda i opstanka proslavila su još društva Karlin, Kutna flora, dok smo o proslavi društva Brno I ved izvestili. Društvo u Blankome proslavilo je ovih dana 40 godišnjicu svog opstan.ia. — Kod vežbanja u prošloj godini desilo se u ČOS svcga 402 ozlede, od njih najviše na vratilu, i to 405. Razume se, da je broj ozleda kod vežbi na spravama mnogobrojniji nego kod igara, ali se opaža u poslednje vreme porast ozleda i u toj grani. Svega je bilo ozleda kod članova 1488, članica 605, naraštajaca 486. naraštajki 225, muškt dece 371, ženske dcce. 228. Celokup na suma, koju je ČOS isplatila svojim ozledenim pripadnicima kao pomoč iznosi 833.326 K e. a podelila se na članstvo 641.419, naraštaj 140.484 decu 71.421 Kč.
Prednjači iz Tirševog doba
Za vreme svesokolskog sleta pro-šle godine u Pragu sakupili su se i svi još živi saradnici dr. Tirša^ njegovi prednjači iz Praškog Sokola braća H-lip Hauptman, Alois Pragr, Josef Haj-ski, dr. Radin Krejči, Ferdinand Hme-lik i Ludvik Krajter. U Pragu sazvao je nrosvetni odbor Praškog Sokola na 3 decembra prošle godine sastanak, na k o jo m su 'Pirševi saradnici, koji sta-nuju u Pragu, predavali o sokolskom radu davno minulih doba. Medu njima bili su opet br. dr. Radim Krejči i Fil. Hauptman, dalje K. Molaček, Ši-rer i Zeman. Prva trojica govorili su o Tiršu kao Sokolu, br. Širer opAao je niegovu delatnost kako profesora tehnike, a br. Zeman kao profesora sve-učilišta.
Šlo je sada s ruskim Sokolstvom?
dište? Koliko je nama poznato, najviše ruskih Sokola i njihovih društava pošto ji baš u Jugoslaviji.
Sokolski siei u Čikagu u 1933 god.
Ove godine održade se u Čikagu velika i grandiozna svetska izložba. Ovu priliku iskoristidc češkoslovačko, a po moguenosti i celokupno slovensko Sokolstvo u Americi te naročito u Udruženim Državama, da priredi vedu sokolsku priredbu u Grantovom parku, a koja de predi opseg ooičnog župskog okvira. Za sada je donelo svoju odluku samo češkoslovačko Sokolstvo pa je prema tome sveslovenski sokolski slet u Americi još uvek pitanje. Za sada obuhvata program če-škoslovačkog sleta i jednu man ju ek-spediciju češkoslovačkog Sokolstva iz stare domovine u Čikago i to, u plav-nom u propagandne svrhe. Slet sam započede 21 juna s utakmicama za prvenstvo AOS i to za članice i članove. Naredni dan je odreden za utakmice nižeg odeljenja članova i članica, dalje u atlctici i šestoboju, 23 juna određen je za utakmice višeg odeljenja, te drugim granama sletskih natecanja kao: utakmicama početnika i početnica, igrama naraštaja i t. d. Narednog dana također de se takmičiti. Prvi glav-
ni sletski dan određen je za 25 juna. Po sletu projektovana je jednomeseč-na savezna prednjačka škola.
Lužička Sokolska župa »Lubiu» u Lužici
Prošlog meseca održana je sedni-
ca župskog starešinstva ove najagil-nije lužičko-srpske sokolske župe pod pretsedništvom brata Martina Novaka. Ova župa, naime, počela je pored te-lovežbačkog rada u svim društvima s prosvetnim radom. Sva društva ove župe proslavila su veoma svečano sto-godišnjicu rodenja dr. Miroslava Tir-ša, a sva ta društva također veoma uspešno odbijaju sve nemačke navale. U župu Lubin stupila su dva društva, Denji Vujezd i Komorov, koja su dosada bila izvan župe. Ova dva društva trebala su da tvore treču župu, ali posle zaključka saveznog starešinstva odustalo se je privremeno od te namere. Mnogo štete nanela je i sokolskim društvima, kao svim drugim organizacijama u Nemačkoj, velika beaposlica. To se vrlo jako opaža i u nemačkom Turnerstvu, o kojoj smo činjenici več u poslednjem broju doneli noticu. Brat Martin Maksa odr-žao je na sednici veoma poučno predavanje o životu po sokolskim društvima i o uzrocima i povodima raznih malih kriza po jedinicama. Večina sokoiskog članstva ipak je ved toliko sokolski vaspitana, da ustraje i unatoč bede i besposlice u sokolskim redovi-ma. Iste pojave utvrdene su i u su-sednoj župi Čišinjskog, ali postoji ©pravdana nada, da neče ni tamo, zbog vanredno teških privrednih prilika, zapeti sokolski rad.
Higijena vežbaonice
»Ruski Sokol«, organ jugosloven-skih ruskih sokolskih organizacija, ob-javljuje u svom uvodniku o petom sve-ruskom sokolskom saboru u Pragu, da je posle nekoliko dana raspravlja-nja došlo na spomenutom saboru do ncsuglasiea između ruskih Sokola, te da je nakon eksodusa večine društvenih zastopnika, a naročito onih iz Jugoslavije, bilo odglasano, da se se-dište Sojuza Ruskago Sokolstva prenese iz Praga u Beograd. Za starešinu je biran br. Roman Drajling, kako je to ved u jednom od poslednjih broje-va Sokoiskog glasnika i objavljeno. Na osnovu ovih vesti nalazi se sedište ru-skog Sokolstva ved nekoliko meseci u Beogradu, a medutim bivše starešinstvo u Pragu još uvek koresponduje u ime celokupnog ruskog Sokolstva. Ko ima dakle pravo i gde je zapravo se
I ako telesno vežbanje na čistom vazduhu ima daleko veda preimudstva od vežbanja u zatvorenim prostorija-ma, ipak, ne samo što ne možemo iz-bedi zatvorene vežbaonice, več smo usled vremenskih prilika prinudeni, da u njima mnogo više vremena prevedemo nego na letnjem vežbalištu. A društva, koja nemaju letnje vežbali-šte, pogotovo za sav uspeh svoga rada imaju zahvaliti velikim delom svojoj vežbaonici. Zato njenom uredenju moramo pokloniti i veliku pažnju.
Poznata je činjenica, da pri vežbi svi organi našega tela, neki manje, a neki više, povedavaju svoj rad, a naročito pluda. Povedanim kretanjem i radom disanjc se ubrzava i postaje dublje i obimnije. Količina vazduha koja kroz pluda prode mnogo je pri tome veča nego u miru; vazduh pro-dire i u najzabačenije delove pluda, do kojih inače u miru retko dopire; a baš u tim od vazduha sakrivenim mc-stima (kao što su vrhovi pluda) obično je početak teškog pluenog obolenja-tuberkuloze (Schmidt).
Jasno je, da od kvaliteta vazduha zavisi, da li de čovečija pluda, pa sled-stveno tome i ceo čovečiji organizam, imati više koristi ili štete od telesnog vežbanja.
Vazduh je smeša raznih gasova i dru* gih sastojaka, od kojih su neki korisni, a neki štetni pa čovečije zdravlje, prema tome da li u vazduhu ima više ovih ili onih sastojaka, ceni sc i njegova čistoča.
U slobodnoj prirodi vazduh retko može biti štetan, dok u zatvorenim prestorijin ma može biti od znatnog uticaja po čove* ka, jer se njegovi štetni sastojoi evde znatno povedavaju. U vazduhu zatvore* nih prostorija sadržaj kisconika opada, a procenat ugljensdioksida, amonijufva stalili štetnih gasova i sastojaka — u prvom redu prasine raste. Ovo sc jos više potencira, ako se u prostor.jama skunlja vedi broj ljudi.
Proizvodnja štetnih gasilih sastojaka duha dolazi oded disanja, isparav ija tela, raspadanja raznih organskih materija i i. d. a prašina u zatvorenun prostorij« ma stvara se večini delom sa površine poda, od sitnih cestica, koje postajo pr melianičkom radu, sasušivanjem raznih ors »aiiskih materija, nečistoče i t. d.
U vežbaonci postoje svi uslovi za kvarenje vazduha i to mnogo više nego na drugorn mestu. Vežbači svojim povedanim radom trošc više kiseomk, a proizvode više štetne gasove; povedanim kretanjem stružu više pod, lak-še obijaju zidove, vežbanjem na spia-vama i skakanjem po modracima usit njavanju njihov sadržaj, ko j im su ove napunjene, a na svome odelu i obuci unose spoljnu nečistodu. Sve ovo (>mo gudava i povedano stvraranje prašine Prašina pak prestavlja jedan od naj^ štetnijih sastojaka vazduha, jer pored sastojaka, indiferentnih po čovečije zdravlje (kojih je u ostalom malo u njoj), ona sadrži mnogo više štetnih, a medu njima naročito klice raznih bolesti, koje se nalazc u pljuvačci, znoju, lučenju iz nosa i drugim ljudskim sekretima, sasušavanjem prelaze u prašinu i čine njen sastavni deo. Računa se da raznih klica ima po nekoliko hiljada u jednom kubnom metru vazduha.) Kako je vežbač prinuden da svojim dubokim i povečanim disanjem unosi u svoja pluda ovakav nečist vazduh, to je očevidno da se time u
mnogome smanjuje korist vežbanja po zdravlje.
telesnog
Kao i u mnogim drugim mestima, gde se skuplja vedi broj ljudi, tako i u vežbaonici nije isključena mogudnost prenosa zaraznih bolesti, u toliko pre što su vežbači u stalnom i uskom kontaktu. Kad znamo da je baš početni stadijum ovih bolesti, koji prolazi pod vidom naivnih obolenja kao nazeb, kašalj, kijavica, proliv i t. d. najzgod-niji za prenošenje zarazc, to je lako shvatiti, da je vežbaonica pogodno mesto za njihovo širenje. Rdav vazduh i zamorenost povečava osni opas-nost, a i ove elemente nailazimo u vežbaonici.
Najzad u vežbaonici pestoji uvek mogudnost od povreda i ozleda vežba-ča, a naročito onih koji vežbaju na i sa spravama.
Sve ove negativne strane vežbaonice primoravaju nas da njenom ure-daju i održavanju poklonimo veliko staranje, jer ona nije bez udela na zdravstveno stanje vežbača. I da se telesnom vežbanju može pripisati njegova stvarna vrednost, moramo težiti, da se otklone sve one štetne posledice, koje mogu pri vežbanju u vežbaonici nastupiti. U tome i jeste cilj higijene vežbaonice, čija glavna načela u sledečim redovima izlažemo.
Smeštaj, — Vežbaonica se može nalaziti ili u zasebnoj, u ovu svrhu naročito zidanoj zgradi (na pr. Sokolski dom) — što je bolje -— ili je sme-štena u zgradi, koja je inače namenjena drugim ciljcvima (na pr. škola) —-što je za sprovodenje higijenskih zahteva mnogo teže. Najbolje je, ako se vežbaonica nalazi odmah pored let-njeg vežbališta, tako da sc ovo može uvek koristiti pri lepom vremenu ili za pojedine vežbe, koje se u vežbaonici ne mogu izvoditi.
Vežbaonica treba da se nalazi u prizemlju, a ako je pored letnjeg vežbališta ne treba je suviše izdignuti (oko 20 cm) radi lakše veze sa vežba-lištem (prenos sprava i t. d.). Pod-
zemne-suterenske-prostorije treba izbegavati, jer su mračne i ne mogu sc dobro provetravati; ali se dopušta da se vežbaonica spusti za jedan metar ispod nivoa ostalih prostorija, da bi se mogla postidi njena dovoljna višina. U Americi vežbačke su sale smeš-tene neposredno pod krov, čime sc postiže veča čistoča vazduha i više svetlosti.
Kod podzemnih prostorija, pa i onih, čiji ic pod ispod zemljine površine pošto* ji mogudnost stvaranja vlage u zidovima; pa čak rdavo zidane i nedovoljno od vla« ge zaštičene zgradc iznad zemljine pevr« šine mogu biti vlažne, čemu još vlažno zemljište, nedovoljno isušivanje, atmoss ferne prilike dosta doprinose. 1 akve vlažs ne prostorije, razume se, ne smeju se ni pod kakvim uslovima upotrebiti za vežba* onicu. L vlažnoj prostoriji telo gubi mmu go više od svoje toplote nego inače: oda< vanje vodene pare iz tela je zbog vlage smanjcno, što utiče nelagodno na čove« čiji organizam. Vlaga potpomaže razvis janje klica raznih bolesti i stvara bud (plesan) po zidovima i na predmetima u prostoriji. Vazduh je u vlažnim prostori, jama težak i hladan, te oteža pravilno du sanje. Vlaga najzad kvari nameštaj, odelo i sve predmete, koji sc u takvim prosto, rijama nalaze.
Oblik. —• Najbolji oblik za vež-baonicu je pravougaonik, čije stranc stoje u srazmeri 3 :2. Ona mora biti toliko prostrana, da na svakog vežbača dođe najmanje 5 kvad. m. poda i 20 kub. m. prostora. Zato manje sale od 20 X 10 nisu podesne za vežba-onicu. S obzirom na potrebnu kuba-turu, kao i smeštaj sprava, vežbaonica mora imati najmanje 6—7 metara višine; jer i samo vežbanje na vratilu zahteva gotovo visinu od 5 metara. Suviše visoke sale pak teško se greju.
Pod. — Pod u vežbaonici treba da je ravan, nešto elastičan, ali ne suviše gladak. Najbolji je pod od tvrdog dr-veta, koje je predhodno više puta natopljeno vrelim uljem; daske poda treba da su prema dužini sale, poprečno ili dijagonalno postavljene (parket). Preporučujc se za vežbaonice dupli pod: dole od mekog a gore od tvrdog drveta (Njegovan). Pod od mekog drveta lako se usled vežbanja truni, što stvara prašinu; u njemu se lako prave udubljenja, što ometa odr-žavanje čistoče. Za pod u vežbaonici uzima se u obzir i pluta, koja se pokrije sa 7 mm. debelim linoleumom; lino-eum je veoma podesan za čiščenje, elastičan je, ali je skup, klizav i hladan. U podu ne sme biti pukotina i rupa; sastavni delo vi treba da su čvrsto medusobno spojeni, tako da se iz-među njih ne može skupljati prašina.
Pod treba da je podesan za lako brisanje vlažnom krpom. Suho čiščenje metlom ili četkom treba potpuno odbaciti, jer se time samo skuplja gruba nečistoča, dok se one najsitni-je i najopasnije česticc prašine samo dignu u vazduh, da se posle izvesnog vremena ponovo taloženjem spuste na pod. Mazanje poda raznim mastima i zejtinom sprečava dizanje prašine, ali zbog klizanja ovaka premazivanja poda mogu biti po nckad opasna. Postoje naročite vrste zejtina, koje, iz-gleda, skupljaju prašinu, a ne čine pod klizavim (Aspersit).
Zidovi i tavanica. — Zidovi i ta-vanica vežbaonice treba da su ravni, čisto belo obojeni i podesni za čiščenje. Pri zidanju treba izbegavati ma kakva ispupčenja, udubljenja, ukrase i tome slično, jer sve to otežava čiščenje, a omogueava skupljanje prašine. Don ji deo zidova do višine od ja-dan i po metar treba pokriti ravnom drvenom površinom, bez raspona medu daskama (Lambris). Ovakva zaštita zidova jiotrebna je, jer se u vežbaonici ovi mnogo više obijaju i kvare nego na drugim mestima. Iz istog razloga treba sve uglove i ivicc, ko i i su upolje izbačeni, zaštititi drvenim ili metalnim (mesinganim) —• prevlaka-kama. A.ko se ne upotrebi ova brana od drveta, onda zidove bar do iste višine treba premazati masnom bojom, tako da se lako mogu prati i brisati vlažnom krpom. Preporučuje se još, da se za tavanicu upotrebi (u zaseb noj zgradi) krovna konstrukcija, čime se dobija veda kubatura vežbaonice. Na zidove vežbaonice ne treba ve-šati nikakve slike, plakate i t. d., jer to zadržava prašinu. Sučeljavanje zi dova medusobno, kao i sa tavanicom i podom treba izvesti u vidu obline, a ne ped uglom, jer su obline podesnije za čiščenje.
Prozori, — Da bi jedna prostorija bila dovoljno osvetljena traži se, da površina njenih prozora odgovara najmanje jednoj osmini površine poda. S obzirom na veliku dubinu vežbaonice prozori treba da su visoko uzdignuti, do dva metra iznad poda, čime sc do-
biva više svetlosti. Niško postavljeni prozori mogu biti uzrok raznim povre-dama, a sem toga vežbači su pored niških prozora izloženi vedem gubit-ku toplote. Prozore ne treba uvuči u »niše«, jer ove sprečavaju velikom delu svetlosti ulazak u salu. Zbog veličine i dubinc vežbaonice bolje je postaviti prozore na više strana, a ne samo na jednoj. Prozori na suprotnim stra-nama igraju veliku ulogu prilikom provetravanja. Treba podesiti da se što više prozora može otvarati, kao i da za vreme same vežbe, bez štete po vežbače, mogu poslužiti za ventilaciju vežbaonice. Na prozorima bez potrebe ne treba stavljati nikakve zavese ili ukrase.
Osvetljenje, — Za veštačko osvet-Ijenje vežbaonice najbolje je električno, jer su kod ovoga štetni produkti sagorevanja neznatni. A.ko se mora upotrebiti, 'koje drugo sredstvo (Petroleum, svetleči gas ili acetilen) onda зе treba postarati, da se pomoču odvodnih cevi štetni produkti, koji pri sagorevanju nastaju i mogu kvariti /azduh, izvedu napolje. Svetlost treba tako podesiti, da ne baca senku, niti da ima refleksa, jer ovo smeta pri vežbi. Štitove na svetiljkama treba izbegavati, jer se na njima zadržava prašina. Pri postavljanju svetiljki voditi računa da su dovoljno visoke i ne smetaju vežbačima.
Ventilacija. — Naročitu pažnju treba obratiti na ventilaciju vežbaonice. Prirodno provetravanje, s obzirom na veliki broj vežbača i prirodu vežbi, nije dovoljno. Najbolje je da su prozori tako podešeni da jedan njihov deo može stalno stoj ati otvoren, a da yaz-dušno strujanje ne smeta vežbačima. [J ovu svrhu služe najbolje prozori. čija se gornja krila otvaraju oko horizontalne osovine. ili se mesto stakla na jednom krilu stave žaluzine ili kap-ci, koji se pomoču lanca lako pomera-ju. Ventilacija se u ovim slučajevima vrši pomoču razlike spoljne i unatraš-nje temperature. Gde ventilacione prilike nisu dobre, zbog rdavo postavljenih prozora ili nedovoljnog vaz-dušnog strujanja, moraju se postaviti ventila tori, kojih ima raznih oblika i modela. Kad nema časova vežbanja, prozori na vežbaonici treba da su uvek širom otvoreni. Najbolje se provetravanje u tome slučaju vrši pomoču pro-maje, t. j. unakrsno otvorenih prozora i vrata. Korisno je izbegavati prire-divanje raznih skupova, zabava i t. d., u vežbaonici.
Ogrev. — Zagrevanje vežbaonice treba da bude tako podešeno, da se svi krajevi ravnomerno greju. U ovu svrhu najbolje je parno grej an j e, jer se cevi ravnomerno zagrevaju i mogu se postaviti po svima delovima vežbaonice. I zagrevanje toplim vazdu-hom je dobro, samo je vazduh u prostoriji suh. Zagrevanje pedima več ie lošije, ali ipak za vežbaonicu dolaze više u obzir peči od kaljeva cigala i kamena, nego metalne peči, koje suviše zrače. Sredinu čine irske pedi, koje zbog sloja šamota manje zrače, a dužc greju. Peči treba da su podešene, da se spolja lože, te da se materijal za gorivo ne unosi u vežbaonicu. Our-žavanje čistoče peči također je od ve-likog higijenskog značaja.
Vežbaonica ne sme biti ni jako pre(,rejana ni hladna^ toplota treba da iznosi oko 15° C. Ali zato nuzgrednc prostorije, svlačionice, hodnici, kloze-ti i t. d... treba da su dovoljno topli.
(Svršičc se)
Dr. Milorad I. Feliks — Beograd.
Saradsjja škole na kulliimom padi*
zanju sela pulem SokoSsiva*
(Svršetak.)
Dosadanje telesno vežbanje (gimnastika) otpala bi kao poseban predmet i bila bi potpuno zamenjena si>-kolskim simboličnim vežbama, igrama i narodnim utakmicama. Javni nastupi vršili bi se godišnje dva puta i to: »Veliki letni na Vidovdan«, u prirodi i na »mali zimski dan« prvoga decembra, na dan ujedinjcnja u škol-skoj zgradi ako nema sokoiskog doma. Ti nastupi bili bi obligatni. Na njima bi se davale još i druge tačke, a speA.jalnc sokolska takmičenja u izvadanju na-učnih simboličnih vežbi i junačkih igara. Pobednik bi nosio nagradu u vidu koje korisne stvari: sokoiskog odela, knjige, osobite značke i t. d. Osim toga kod svake škole nalazila bi se »Zlatna spomen-knjiga vršnih Soko-liča sela« i verno vodila i čuvala. Ovakav školski sokolski podmladak imao bi još dva svečana dana u godini: »Dan pregleda zdravlja« i »Dan sadenja spomen-vodaka«. Dan pregleda obav-ljao bi obligatno najbliži lekar. On ski sokolski podmladak i pregledom ustanovio svakom pojedinom stanje zdravlja (obim grudi, težinu, visinu i t. d.). Taj lekarski nalaz bio bi kao podloga u narednoj godini, a od godine u godinu bio bi opet merilo telesnog razvitka pojedinca. Dan sadenja
vo-
* Vidi »Sok. glasnik« br. 51 od 22 decembra 1932.
čaka ili kojeg drugeg korisnog drveča obavljao bi se ranim proledem na oz-načenom javnom ili proizvoljnom vla-stitom mestu i služio bi za spomen sokolovanja u školi pojedincima ili ei-tavim naraštajima.
Mali Sokoliči učili bi još u osnov-noj školi sokolsku administraciji;. Pod kontrolom Sokola — nastavnika(ce) vodili bi imenovani funkcioneri spis-kove članstva, beleške o posedivanju vežbi, evidenciju o sokolskom inven taru i t. d. sve u propisnoj formi, što bi kasnije dobro poslužilo kod vodenja sokolske čete na selu, gde de funkcioneri, uz učitelja, biti vedinom iz redova seljaka.
II
Sokolske čete na selu
Organizovanje sokolskih četa na selu im današnji način nije najpodes-niji i, P° momc skromnom mišljenju, ne može doneti trajnog uspeha ni po-stiči one svrhe, koju je zakon o osni-vanju Sokola kraljevine Jugoslavije istakao. Današnje su sokolske čete osnovane su na brzu ruku. One retko žive svojim životom, več obično služe kao broj ni nadopunjak obližnjim sokolskim društvima, a to nije dobro. Sokolska četa na selu treba da bude sie-tionik svoje okolipe u svakom pogledu. Sve ono što sokolska četa može
dati, manifestovati, neka daje i inani-festuje najbližoj svojoj okolini. Time če se podiči samopotizdanje u selu, oduševljenje i spoznaja »da se i u_ nji-hovom gaju može nači drenova batina«. J:kao što narod ceni svoju školu, svoga učitelja, svoju kakovu ustanovu, ce-niče i svoju sokolsku četu i na taj način svojim viastitim radom, isticanjem svojih uspeha, hvatače sve dublje korena u narodu. Zato je potrebno, da se odmah pristupi organizovanju sokolskih četa na selu i to prvenstveno iobligatno u sedištu svake škole, i da te sokol, čete stoje u direktnoj vezi sa školom. Pre nego što se uzgoji i po-digne sokolski podmladak, od kojeg če se kasni j c nadopunjavati i formirati redovi ovih sokolskih četa, zadača je naših učitelja i učiteljica na selu, da se upoznaju sa ciljevima našeg Sokolstva. Mnogi su to več postigli bilo po-sečivanjem raznih sokolskih teeajeva i za vreme služenja u vojsei.
U svrliu popularizacije i propagiranja potrebe sokolskih četa na selu, treba da svaka škola održi prigodom zbofova ili sastanaka nekoliko pret-hodnih predavanja žiteljima svoga sela, koja bi trebala da obuhvataju sledeče točke:
1) Da sokolska četa na selu — pod vodstvom škole — može dati sve ono što programi i ostalih kulturno-pro-svetnih društava predvidaju.
2) Da je sokolska četa samostalna jedinica u sastavu Sokola kraljevine Jugoslavije, te, da joj je pravac tačno odreden, a da je po važnosti svoga rada sastavni deo državnog organizma.
3) Da Zakon o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije daje olak-šicu pri služenju u kadru, skračeno služenje, prvenstveno unapređenje, dobivanje potrebnih otsustava.
4) Da je Sokolstvo osebina svih Slovena, da mu je kolevka bratska Češka zemlja, koja je sa Sokolstvom postala slobodna i kulturna.
Nakon tih utvrdenih spoznaja pri-stupa se sokolskom radu na selu.
Za uspešan rad Sokolstva na selu služile bi: 1) Škole sa svojim uredajem i sokolski domovi kad se podignu; 2) Ekonomske uzorne stanice kraj škola;
3)	Sokolske kulturne tekovine obliž-njih sokolskih društava; 4) Državne, banovinske i opštinske pomoči u naravi ili novcu u svrhu kulturnog podi-zanja sela.
Kako je naše selo ekonomski primitivno i^ materijalno dosta slabo, to se ne može — bar za sada — misliti na podizanje sokolskih domova, koji su vrlo potrebni. U doba opšte ekonomij ^rjze moramo se zadovoljiti s oskudnim školskim prostorijama. Raz-vitkom jače i potpunije delatnosti, kao 1 rešenjem ekonomske krize nastače neminovna potreba podizanja sokolskih domova po selima. Da se to u budučnosti postigne, potrebna če biti, uz seoske skromne priloge i jača državna pomoč. Naša je banovina dobro uočila vrednost Sokolstva na selu, te je u svom proračunu predvidela ove pomoči. Domovi bi trebali biti neposredno uz školu, da je učitelju — glavnom sokolskom radniku — u bližini, nadalje što su škole gradene u središtima sela. Sokolski domovi, koji bi se podizali u budučnosti bili bi jed-dnoobrazni s najpotrebnijim odeljenji-ma: velikom salom za telesno vaspitanje i javne priredbe; manjom za čitaf-onieu, knjižnicu i kancelariju; ambu-lantom s jednostavnim kupatilom, ako isto več ne postoji uz školu. Održava-nje reda i čistoče u sokolskom domu bilo bi povercno školi, da je pod njenim nadzorom vrše dežurni članovi i time se uče kučnoj čistoči.
_ U domovima, odnosno školama, vršilo bi se telesno vežbanje i kultur-no-prosvetno vaspitanje. Pošto je telesno vežbanje ne samo sredstvo za telesno jačanje več i za jačanje volje i discipline, to je ono od velike važnosti na selu. Članovi sokolske čete treba da budu bez iznimke vežbači do stanovitog broja godina, ali ne svako dnevni, več dva puta sedmično (nede Ijom, svecom) i još kojim danom u sedmici. Po dosedanjem iskustvu, naj-teza je stvar pitanje prednjaka, načelnika ili voda sokolskih četa na selu j taj nedostatak bio je do sada raz logom nemoguenosti opstanka sokol ske cete. Da se to pitanje jednom reši moramo biti na čistu time, da i telesno vaspitanje može rukovoditi samo škola, a izvoditi ga može sam učitelj ili drugo koje sposobno lice pod učiteljevim nadzorom. Prvom je potrebno kratko vreme da se upozna sa susta vom i metodom Tirševog telesnog vas pitanja, a drugom dulja saradnja s ta kovim učiteljem, da postane sposoban za samostalno vodstvo. Poznata je stvar, da su u našim sokolskim redo-vima načelnici s malom iznimkom iz redova manuelnih radnika i da su tim načinom postali spremni načelnici vrše tu dužnost časno i ispravno, te držim, da če sc i od našeg scljaka moči vaspitati pod nadzorom škole dobar voda sokolske čete.
Obližnja sokolska društva, koja da nas po pravilniku vode brigu i nad zor nad radom sokolskih četa treba da kao razvijenije i iskusnije sokol ske jedinice, izašilju bar sedmično je-danput svoje prednjake da učestvuju
kod izvodenja telesnog vežbanja na selu i da ih tom prilikom ispravljaju i nadopunjavaju. Tim načinom utvrdi-la bi se još više bratska veza izmedu sela i grada u duhu sokolske jedna-kosti, koja je temeljni princip Sokolstva. Ova sokolska jednakost manife-stvovala bi se u zajedničkim javnim priredbama, samo se te zajedničke priredbe ne bi smele obavljati na dane, koji su odredeni kao obligatni za svaku seosku četu: Vidovdan, Dan ujedi-njena, Dan pregleda, na Kraljev roden-dan i na Dan sadenja spomendrveča, jer na te dane treba da svako sokolsko društvo izvodi obligatni program u svrhu vaspitanja svoje okoline. Što sam kazao za sokolski podmladak u školi to vredi i za sokolsku četu, na-ravski u jačem i preciznijem obliku. Četa kao prirodni nastavak podmladka i viša kategorija saraduje, nadopu-njuje, nadzire izvan škole i sokolane mladog Sokoliča.
Izobrazna sredstva za kulturno-prosvetno vaspitanje jesu: knjižnica i predavanja. Pošto živa reč učitelja predavača neče biti dosftatna, to če biti potrebno, da svaka sokolska četa ima dovoljno lektire i to poučno zabavne, poljoprivredne i sokolske. Obzirom na slabo imovno stanje neče moči svaka sokolska četa nabaviti dovoljno tako-vih knjiga, stoga treba da kod svake škole, uz školsku knjižnicu, postoji narodna knjižnica i čitaonica. Isto tako potrebno je, da se za sokolske čete na selu izdaje sokolsko glasilo ili da »Sokolski glasnik« donosi poseban prilog za Sokolstvo na selu. Današnji »Sokolski glasnik« i ako je dobro uredivan piše u višem stilu seljaku nepristupač-nom. Za seljake mora biti stil jedno-stavan, sadržaj iz narodnog sokolskog života, ekonomije, higijene, te odelj-kom, gde bi se isticali postignuti uspe-si u grami Sokolstva. Čitanje bi se obavljalo zajednički i pojedinačno, osobito u zimsko doba. Zajedničko ima više vrednosti, jer bi ga slušali članovi analfabeti, a mogla bi se i za svakog čitanja povesti korisna diskusija. Učitelj bi bio taj, koji bi davao pravac i svoje završno mišljenje i način primenjivanja. Kod ovih zajedni-čkih čitanja mogli bi učeStvovati i ostali seljaci, što bi korisno delovalo, jer bi to čitanje mnoge uvuklo u sokolske redove. I ovde bi narodne pes-me trebale biti prethodniee da okrče p ut poučnom i stručnom čitanju.
I pitanje analfabetizma u selu re-šavalo bi se postepeno na jedan priro-dan i prost način. Tu bi sc pod kon-trolom učitelja medusobno učili pismenosti i u doba, kad se posebni kursevi ne bi mogli iz stanovitih razloga držati.	j
Kulturno delovanje na selu ne bi bilo potpuno ni prirodno kad bi u sokolskim redovima na selu zanemarili ekonomsku stranu vaspitanja i kad ga ne bi upučivali na raeionalnije ekono-misanje, koje je kod nas vrlo primitivno, upravo patrijarhalno. Tu moramo posvetiti osobitu pažnju, jer preko na-prednog ekonoma doči čemo i do do-brog sokolskog pobornika. Sokolstvo na selu može se potpuno razviti i uhva-titi jakoga korena u narodu, ako se razvija paralelno sa svim ostalim životom u selu. Ono mora obuhvatiti sva sredstva, koja idu za opštim kulturnim podizanjem sela, a najviše ak-cijom na poboljšanju ekonomskih prilika iz kojih proizlazi sav ostali na-predak. Tu neka nam je za primer sokolski rad u selima naše kršne Hercegovine, koji sada sokolski vaspitava u saradnji sa školom brat Milič. On je našao zgodan način, da putem Sokolstva i škole podiže blagostanje zapu-štenog sela, te je dokazao, da sokolska ideja triumfuje onde, gde su uvedeni higijenski stanovi, pljuvačnice, nužni ci, ambulante, moderna dubrišta i t. d. Mi moramo poči istim putem. Ako u selu imade zemljoradnička zadruga, članovi sokolske čete treba da budu obligatni članovi te zadruge, te da une-su u tu ustanovu sokolski duh. I tamo če nači učitelja, koji če znati da dovede u potpuni sklad to korisno društvo sa sokolskom četom. Članovi so kolske čete moraju prednjačiti u izvo-denju ekonomskog progresa. Gde zadruge nema tu podučavanje u racional noj ekonomiji mora škola dati sokol skoj četi u vidu poljoprivrednih predavanja, ekonomisanja u školskim vr-tovima i uzornim stanicama s obligat-nim uvodenjem svega naprednoga na svomc zcmljištu. lstina, kod naših škola, specijalno u Bosni i Hercegovini ima malo vočnih rasadnika, a kamo li školskih uzornih ekonomskih stanica ali se u novije vreme prigodom novo gradnje škola predvida potrebno zem-ljište za osnovanje uzornih školskih stanica. Baš tim načinom uzornog eko noinisanja učinila bi škola veliku usluga. Sokolstvu. Soko bi na selu, po uputi učitelja, prenašao svaku korisnu stvar u svoj dom, te bi za kratko vreme domovi u selu dobili poseban napredniji sokolski izglccl i služili kao primer ostalim. Prigodom novogradnji se-oskih kuča nast^jaip bi se, da Sokoli grade svoje stanbene zgrade po jednom planu, jer današnji stari dinarski tip kuče nije podesan i treba ga pre-udesiti po pravilima higijene, a i primitivni kučni nameštaj nadopuniti posteljama kao i nužnicima, kojih u selu
u opšte nema. To bi bio sastavni deo sokolskoga rada u selu. Več po tome radu znalo bi se za svakog seljaka, da je Soko. Ekonomski preporodaj sela počimao bi od škole i prenašao bi se u sokolske čete. Škola bi bila posrednik napredne misli izmedu države i vrhovne uprave Sokolstva i sela.
Za kulturno podizanje sela putem Sokolstva služile bi kulturne tekovine obližnjih sokolskih društava, koje bi bili u stalnoj vezi sa sokolskim četama i školama. Ta dužnost i ako im je pravilima naredena prenela bi se ve-čim delom na škole, koje daju više garancije za uspeh Sokolstva na selu, iz razloga što sokolska društva vrše istu misiju u kulturno jačoj i napred-nijoj sferi, te zabavljena vaspitanjem svojih članova i svoje okoline, jedva če dospeti, da od vremena do vremena posete sokolske čete, a kamo li da se zabave stalnim radom u njima. Sokolska društva mogu i tim svojim uzgred-nim i prigodnim radom mnogo koristiti seoskoin Sokolstvu i potpomoči rad škole. Da se održi i još bolje učvrsti jedinstvo Sokolstva nastojače obliž-nje sokolsko društvo, da sva svoja su-višna vaspitna sredstva i kulturne tekovine pozajmi i dade na raspolaga-nje i upotrebu i selu, a škola če nastajati, da se ta jednakost Sokolstva nikad ne naruši, več kao što vaspitava omladinu u jedinstvu naroda, tako če je vaspitati u jedinstvu Sokolstva, da ne bi nastao i najmanji jaz izmedu sela i varoši, Sokola i škole u našoj narodnoj državi.
Za provadanje Sokolstva na selu, a njime kulturnog podizanja potrebna su materijalna sredstva, specijalno za provadanje ekonomskog i higijenskog preporoda. Tu pomoč može pružiti država, banovina i opština. Današnju pomoč države, banovine kao i opštine u vidu davanja plemenitih grla za ras-
plod, umetnog gnojiva, poljoprivrednih sprava, semena, vočaka, treba da u prvom redu dobiju članovi sokolskih četa koji če pod nadzorom učitelja biti daljni rasadnici naprednog ekonomisanja u selu i time još više zavoleti Sokolstvo preko kojega oni tu pomoč i dobivaj u.
Ovakovim skoncentrisanim radom mogla bi škola provadati Sokolstvo na selu i postiči ciljeve te velike slovenske ustanove, koja bi postepeno pre-porodila naše selo.
Iznašajuči moje lično shvačanje
o	načinu provadanja velikih sokolskih ciljeva, predvidenih zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, želeo bi, da se ove moje reči shvate kao dobro nameran predlog, a nikako kao kritika rada današnjih uva.tc.iih izvršnih sokolskih radnika, koji isto traže načina o provadanju sokolske ideje i njenih ciljeva, kako da obu-
li	vati sav jugoslovenski narod i proširi po. našim pitomim, ali kulturno zaostalim selima. Ja ovim želim pridoneti mali udeo tom velikom socijalnom i nacionalnom problemu. Kao učitelj i dugogodišnji sokolski radnik smatram, da ovim vršim svoju nacionalnu dužnost, jer če naša velika ujedinjena otadžbina biti onda potpuno sretna, kad u njoj zavlada duh Slovenskog Sokolstva, koje če se očitovati ne samo u jakoj i zdravoj mišici, več i u kul-turnom i ekonomskom blagostanju naroda a poglavito sela, te naše narodne pretežnosti u ko j oj mi učitelji uvek provodimo i njegove tegobe delimo. Zato če svaki od nas rado prihvatiti sokolski rad, da ga putem škole i van školskim radom usadimo u nova poko-lenja velike Jugoslavije i time, da sa<-raduje na kulturnoj i soeijalnoj obnovi našeg naroda u današnje istori-sko doba.
Bogunović Petar, upr. škole — Teslić
Sokolska prosveta
Ф
Jedno od uvek aktuelnih pitanja u Sokolstvu je pitanje sokolske prosvete. Ovo pitanje vrlo često je tre-tirano i tretira se stalno i danas. To je upravo pitanje: kako da se najbolje i s največim uspehom ostvari osnovna ideja Sokolstva i njegova osnovna tendencija, koja se sastoji u tome da se od jedne mase vežbača kao glav-nog dela sokolskih jedinica stvore pojedinci prožeti svim onim vrlinama, koje Sokolstvo ističe i teži da Sivori, te kada bude veliki broj takvih poje-dinaca, da se samim tim diže i moralni i etički nivo celoga naroda.
Ovo pitanje nikada se neče definitivno rešiti, jer se nikada neče moči postaviti stalne norme. Život teče, kroz Sokolstvo prolaze razne generacije s raznim pogledima, navikama i osobinama, te prema tome rad s njima zahteva i razne metode, razna sredstva. Ono što je nekada bilo več od detinjstva usadeno u detinju psihu, danas u posleratnim generacijama možda je sasvim iščezlo, da ustupi mesta sasvim drugim pogledima, navikama i osobinama, koje su često u velikoj opreci s onim ranijih generacija. To je posledica pronienjenih prilika u životu, promenjenih opštih uslova i s toga se i u drugoj formi po-javljuje dejstvo tih opštih socijalnih prilika na psihologiju masa. Logično je da se prema tome ne može danas primeniti kao najbolje ono, što je bi-
lo	nekada. Logično je, da je nekada bilo potrebno raditi na stvaranju jedne. vrline, jednog načina gledanja, a danas če biti preče nešto drugo, pa če se prema tome i rad ravnati, a su-tra ee biti nešto sasvim treče, jer če i sutrašnje generacije imati drugačije poglede nego današnje, pa se tome ima prilagoditi i rad s njima.
Neče dakle biti nikada izlišno i neaktuelno tretirati pitanje sokolske prosvete, kao jednog faktora u sokolskom radu, koji_ ima svog nesumnji-vog učešča u opštcm sokolskom radu.
" I pored iznetoga mišljenja, da sokolski prosvetni rad mora da se menja i prilagodava onim generacijama kojima je namenjen, ipak se mogu postaviti izvesni osnovni principi toga rada, kojima on mora da odgovara, da bi sc mogao nazivati sokolskim prosvetnim radom i da bi mogao da bude od koristi za opšti sokolski rad.
Da bi sebi mogli da odgovorimo na mnogobrojna pitanja, koja nam se nameču u tom pogledu, moramo prvo da preciziramo svoje gledište na Sokolstvo u opšte i na sokolski rad, na metode toga rada kako s pogledom na zamisao samoga osnivača Sokolstva, tako i s pogledom na rezultate tdfea rada u današnjici, jer današnjica je uslov za budučnost, od rada u današnjici zavisi uspeh u budučnosti.
Osnovna zairiisao osnivača Sokolstva Tirša bila je. u tome čemo se nesumnjivo svi složiti, da se putem jedne jake idejne organizacije, probu-di svest češkoslovačkog naroda, pa i svih £lovena kao osnovice za bolju budučnost i napredak tih naroda, a
* Objavljujemo jedino iz načela slobodne diskusije o svim pitanjima sokolskog života, iako se uredništvo ne slaže s izlaganjima pisca ovoga članka.
velikim delom i za njihovo oslobode-nje. Ta organizacija da bi mogla u ipak dogledno vreme da sprovede ovako zamašan zadatak morala je da bude takva, da zahvati i najšire mase i da ih zanese, a da ujedno kroz ogro-man broj pojedinaca stvori masu ne samo svesnu več i disciplinovanu i u opšte prožetu svim onim velikim odlikama, koje od čoveka stvaraju pra-voga čoveka i jedinku sposobnu da se digne iz one opšte inercijc, egoizma i individualizma u višem opštcm interesu. Poznavajuči dobro psihologiju masa Tirš je vrlo dobro izabrao to sredstvo i organizaciju koja če to da provede. On je znao da nikakvi govori, predavanja, članci i t. d. ne mogu to dejstvo da proizvedu i zato je pri-stupio mnogo radikalnijim metodama. Prihvatio je načelo da je u zdravom telu zdrav duh i celo je pitanje s ?le-dišta toga načela rešio. Stvoriti generacije telesno zdrave i fizički krepke, znači, stvoriti generacije zdravoga duha, prožete svim onim željcnim vrlinama. Podvrči mase zajedničkom radu na jednom zajedničkom cilju kroz dug period vremena kontinuirano, pa makar to bio i jedan drugi prividno sporedni cilj, znači privikavati ih na disciplinu, osečanje solidarnosti, pod-vrgavanje celini i t. d., koje če se oso-bine uvek kad to bude zatrebalo moči da upotrebe na ono čemu je ceo taj rad bio namenjen. Mesto beskonačnih članaka, knjiga i milijarde predavanja. što bi sve bilo -pristupačno samo inteligenciji, on je bazirajuči svoj rad na najširim masama prihvatio dakle metode mnogo prikladnije, metode za koje nije potrebno nikakvo naročito ranije obrazovanje, nikakvo naprezanje duševno, koje bi ih učinilo neo-miljeniin za mase. Kroz telovežbu i njen blagotvorni uticaj kako posredno stvarajuei zdrave generacije zuravoga duha, tako i neposrednim uticajem onih koji rukovode telovežbenim radom, ( njihovim primerom i kratkim napomenama i uputstvima koje se svakodnevno ponavljaju bezbroj puta i zato deluju sugestivno. Sve je ovo sasvim pristupačno svakome, dok su članci, predavanja i t. d. pristupačni samo onima, koji su u stanju po svo-me obrazovanju da pratc ovake ituže sastave i da brzo preko reči dobiju potrebne pojmove i razumevanje, te prema tome sve ovo teško je pristupačno onima koji jedva pravilno shvate značaj jedne rečenice, jer sporo mislc, a več kamo li da bi mogli brzo i lako kombinovati misli i pojmove mnogobrojnih rečenica, koje se nižu jedna za drugom, tako da na kraju krajeva posle saslušanog govora ili pročitanog članka, velika večina u stvari ne bi mogla da kaže šta je pro-čitala i čula. Tirš je zato svuda i po-tencirao telovežbeni sistem i njega postavio kao osnovicu, a prosvetu je dodao kao pomočnu delatnost da njo-me popuni praznine koje nije u itanju da popuni sam telovežbeni rad sa svojim sporednim efektima, a osim toga da se putem prosvete preciziraju oni pojmovi, koji su stvoreni dugim telovežbenim radom.
Ako pak pogledamo na današnji-cu mi vidimo, da se u pitanju sokolske prosvete često puta kardinalno greši. Neki joj osporavaju značaj sva-
ke važnosti, dok je drugi stavljaju na prvo mesto. Greška je i prvo, ali je mnogo veča greška drugo. Iz te gre-ške slede naravno i mnogobrojnc štet-ne konzekvcncc, a to jc u prvom redu, da sokolska prosveta ide rujbo-ljim putem da sasvim promaši svoj cilj i da u opšte ne da od sebe ono što je Sokolstvu potrebno.
Ogromna večina prosvetara u svim sokolskim instancijama shvata pitanje sokolske prosvete na jedan mnogo opštiji način, koji daleko premaša krug sokolskog rada, ili pak postavlja sokolsku prosvetu na takvu i.azu i radi u takvom tonu i stilu, kao da je Gna namenjena fakultetski obrazova-nim Ijudiina ili ljudima koji su u naj-manju ruku svršili nekoliko razreda srednje škole. S jedne Strane uidimo tečajeve za nepismene, tečajevc higijene, vočarstvii i t. d., a to sve nije nesumnjivo sokolska prosveta. To je jedna lepa usluga koju sokolska prosveta čini — i treba da je čini kad god je u mogučnosti i kada je svoj prvi cilj i zadatak postigla — narodu i opštoj stvari i ovo jc veoma pohvalno, ali to nije sokolska prosveta. S druge strane pak vidimo bezbroj više ili manje naučnički obradenih predavanja, govori se o nekakvom sokolskom univerzitetu, izlažu se na sokolskim izložbama zbirke knjiga, koje nemaju nikakvu veze sa Sokolstvom več pre liče na neku reklamu nekoj knjižari, izlažu se razne narodne noš-, nje i t. d., a sve to vrlo malo ima veze s pravim Sokolstvom s onim što je Tirš kao osnovno uzeo, a često samo i smeta Sokolstvu, jer odvodi snage koje su njemu potrebne za postignu-če njegovih ciljeva u sasvim drugom pravcu. Možemo mirne savesti reči da ovako servirana sokolska prosveta nije pristupačna, niti u opšte korisna za 99% celokupnog sokolskog članstva, za onu ogromnu masu koja u stvari i pretstavlja pravo Sokolstvo. Dok onaj prvi način rada, nesumnjivo je kori-stan toj ogromnoj masi, pa i masi izvan sokolskih redova i zato bar s te točke gledišta ne pretstavlja gubitak vremena i snage, ali — ipak se mora priznati ni jedno ni drugo u stvari nije sokolska prosveta.
Prava sokolska prosveta mora da se ravna prema cilju Sokolstva u opšte i tome cilju da služi onako, kako če to najefikasnije biti za onu sokolsku masu. Čim se toga ne drži, ona nije više sokolska prosveta.
Sokolstvo ne treba da se bavi ničim drugim, da bi svoj veliki zadatak moglo da ispuni. Bude li sc bavilo ma čim što ne ide za tim, nastaje opas-nost, da ono svoj zadatak u opšte neče ispuniti, več se od toga udaljava. Jasno je danas za svakoga, da je podela rada možda prvi uslov za uspeh u istome. Podela rada postoji i. u dru- . štvu. Neka škole čine svoje, lekari svoje, higijenska društva i ustanove svoje, a Sokolstvo svoje. Kada Sokolstvo u jednom datom momentu svoj zadatak bude izvršilo ili 'kada bude sve ono izvršilo što se u tome momentu može izvršiti za Sokolstvo, onda ono treba da svoju uslugu pruži i drugim poljima opšte socijalne delatnosti. Kada sokolska prosveta bude u dovoljnoj meri s uspehom' pomagala rad prednjaka u stvaranju i formiranju Sokola iz one mase pojedinaca koji dodu u sokolanu, onda se njeni radnici mogu baviti i drugim radom na opštu korist. Kada se delatnošču sokolskih prosvetara bude u jedinica-ma i Savezu stvorio potreban duh bratstva i jedinstvena duša, kada članstvo u najširim masama bude so-kolizovano tako, da u sokolani gleda svoj dom, da je spremno za Sokolstvo podneti i žrtve, da ono Sokolstvo toliko zavoli da bez njega ne može da bude, onda se te mase mogu upotre-biti i za druge opšte korisne svrhe, a dotle nam je ono prvo preče od svega.
Primera radi, sokolski horovi ne treba da teže nekom muzičkom savr-šensitvu, jer onda postaju pristupačni samo malom broju talentovanih. Prepustimo to stoga specijalnim pev.ičkim društvima, a mi treba da negujemo laku sokolsku pesmu koja če privuči po mogučnosti u opšte izbaciti i po zbližiti ga i omiliti mu sokolovanje. Tako je i s predavanjima, koja treba po mogučnosti u opšte izbaciti i po mogučnosti održavati samo najkraćc nagovore obradujuči na lako shvat-ljiv način po neko od onih najvažnijih osnovnih pitanja i gesala sokolskih i t. d.
Ne budemo li tako radili postoji bojazan da čemo se s jedne strane sasvim otuditi od Sokolstva, a s druge da čemo stvoriti nekakvu sokolsku nauku i filozofiju stranu sokolskim najširim redovima, a da čemo zanemariti ono, što je cilj prosvete u Sokolstvu: da pomogne rad prednjaštva u stvaranju sokolskog duha, bratstva, u popularizovanju Sokolstva i u negovanju onih osnovnih vrlina koje se kod širokih masa ne mogu negovati i stva-rati dugim i često dosadnim predavanjima, naučnom obradom i t. d.
Neka se sokolska prosveta ostavi visokih pretenzija, jer ona ne postoji zbog sebe več zbog članstva, pa treba potrebama najširih slojeva i da se prilagodi Neka se sokolska prosveta ograniči na to da bude sokolska, da bude prisna i omiljena članstvu te da svoj zadatak ostvari.
Franca Galijan — Beograd.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeče sokolsko radio-predavanje održaee se:
dne 14 o. m. (umesto 13) i to ovoga puta izmedu 19 i 20 časova; predaje br. dr. Vladimir Belajčić o temi: »Kulturna orijentacija Sokolstva«.
Predavanja inače održavaju se re-dovito svakoga petka od 19.30 do 20 časova.
SOKOLSKA POPULARNA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče sokolsko popularno radio-predavanje održače se u nedelj u dne 8 o. m.; predaje br. prof. Dura Mrva-
Ix načelništva i tefiničlcog odbora Saveza SKJ
тмттттттттмгммттттт
Iz sednice saveznog TO
od 3 januara 1933
Savezni načelnik br. Ambrožič otvorio je prvu ovogodišnju sednicu sa sadrčnom čestitkom za novu godi-nu, koja neka donese našem Sokolstvu obilje uspeha. Pozdravio je nato novu članicu saveznog TO sestru Angelu Preskar sa željom, da bi svoje moči i sposobnosti posvetila sokolskom ra-du.
Nadalje je br. savezni načelnik iz-vestio, da je prisustvovao zadnjoj sed-niei izvršnog odbora Saveza SKJ, koja se je obdržavala dne 20 decembra pr. g. 'Izvestio je da su bili na toj sedniei prihvačeni svi predloži saveznog načelništva i TO, te da če br. ing. Černet preuzeti poslove saveznog prcdnjaka do ovogodišnjeg pokrajinskog sieta i* Ljubljani. Njegova zadača če biti da obilazi do sleta sve one župe, za koje je obavezno učestvovanje na pokra-jinskom sletu, da im daje potrebne upute o takmičenjima, javnim nastu-piina, vežbama, kao takoder i o uče-stvovanju i propagandi za slet.
Raspravljalo se je o vežbalištu za * pokrajinski slet u Ljubljani. U gra-devni otsek odredeni su savezni pod načelnik br. Jeras i član saveznog TO br. Jesih. Dalo im se jc potrebne upute glede uredenja vežbališta.
Neobvezni sastanci članova i članica saveznog TO biče otsada una-pred u prostorijama načelništva u Na-rodnom domu svakog utorka i čel vrtka od 5 do 6 uveče.
Za stalnog zastupnika načelništva SkJ na sednicama olimpijskog odbora odreduje se br. Zupan, član saveznog TO.
Olimpijski odbor poslao je suvez-nom načelništvu zapisnik svoje zadnje skupštine, kojoj je prisustvovao u ime Saveza SKJ savezni podnačelnik br. Jeras. Izvestio je, da su bili prihvačeni na pomenutoj sedniei također >svi predloži saveznog načelništvu i 10.
Odobrava se službeno izdanje »Sa-stava« od br. Sukea.
Medunarodna gimnastička unija poslala je izveštaj svoje zadnje sednice, koja se je vršila za vreme s^eso-kolskog sleta u Pragu god. 1932.
U godini 1933 prireduju svoje sle-tove i poživlja na učestvovanje: Nizozemski telovežbački savez u Roter-darnu, nadalje francuska /upa u Ivoue-nu (Ruen) i nemačko turnerstvo u Štutgartu. Bude li na raspolaganju sredstava, noslače se zastupnika u svrhu proučavanja, o čemu če se pak kasnije odlučiti.
ljevič o temi: »Lična sloboda i društvena pravda sokolski su ideali«.
Sokolska popularna radio-predava-nja održavaju se svake druge nedelje od 15.30 do 6 časova.
Napomena! Usled internih razloga same stanice dešavaju se više puta izmene predavanja, koje je nemoguče na vreme predvideti. Ove izmene u pogledu časa, kada če se predavanja stvarno održati, radio slušači mogu do-znati iz službenog lista stanice »Radio Beograd« ili pak iz objava dnevnih li-stova, ukoliko to i inače ne bude javljeno u našem listu.
ŠIRITE SOK. 6LASNIK
fs telovežbačfcog sveta
DRŽAVNI TELESNOUZGOJNI TEČAJEVI U ČEŠKOSLO VAČKOJ
Več skoro deset godina češkoslo-vačka država priredu j e pod vodstvom sveučilišnog profesora dr. Vajgnera posebne državne telesnouzgojne točajeve, kroz koje je dosada prošlo u toku godina svega 81.620 učesnika. Samo u prošloj 1931 godini održano je 36 čeških i 20 nemačkih tečajeva s ukupnim brojem 2236 češkoslovačkih i 709 nemačkih slušalaca, što znači, da svaki češkoslovački tečaj poseti prosečno 62, a nemački 42 učesnika. Uspesi spome-nutih tečajeva moraju da su svakako veliki, pošto na njima predaju teorijski i praktično najbolj i radnici — struč-njaci iz sokolskih i sportskih krugova. Ova institucija zamišljena je kao neka baza za Tiršev državni telesnouzgojni zavod.
TELESNO VASPITANJE U FINSKOJ VOJSCI
Finci su poznati sa svih rneduna-rodnih utakmica kao narod pun smisla za racionalno provadanje telesnog vas pitanja. Ne samo da je u Finskoj ve-oma razvijen šport sviju grana, nego i telovežbačka društva, udružena u finskoj gimnastičkoj federaciji, pokazuju u poslednjim godinama krasne uspehe, a što se videlo i na IX svesokolskom sletu u Pragu. Duboki smisao za racionalno sprovadanje telesnog vaspitanja ogleda se i u finskoj vojsei. Svakoga dana odreden je u finskoj vojsei po jedan čas za sva odeljenja za vežbanje raznih vežaba na spravama, sa spravama i različitih igara. Zanimanje pojedi-nih jedinica razdeljeno je tako, da se održavaju medu četama utakmice u pojedinim granama, kako bi sc i na taj r.ačin podiglo medu vojnicima intere-sovanje za šport i telovežbu. Da se zimi gaje sve grane zimskih vežaba, a naročito smučanje, suvišno je isticati. Razume se, da se sve utakmice u ovoj štruci vrše strogo u vojnom duhu i tako, da svaki takmičar mora istovre-meno, kada se takmiči u smučanju, da pokaže naročitu i potpunu spremu u svim vojničkim vrlinama i vežbama. Svake godine održavaju se i vojne utakmice u pojedinim propisanim granama, i to u dvadesetak disciplina. Tom pri-likom sakupi se na natecanjima preko 1500 pa i do 2000 momaka da pokažu svoju vanrednu spremu. Celokupno telesno vaspitanje u finskoj vojsei vodi
naročita sekcija ministarstva vojnog a pod vodstvom iskusnih stručnjaka, koji budno paze, da se nivo celine svake godine što više i više podigne.
RAZLIKA MEDU FRANCUSKOM I NEMAČKOM
Francuski stručnjaci za telesno vaspitanje u poslednje vreme mnogo pu-tuju po Nemačkoj, da se upoznaju ne-mačkim sistemom telesnog vaspitanja. Veoma mnogo pažnje posvečuju naro-čito vaspitanju dece i omladine uopče, dobro znajuči, da je nemačka država u tom pogledu daleko pred Francus-kom, i što se tiče metode i što što se tiče opreme vežbaonica i letnjih vežbališta. Razume se, da ti stručnjaci objav-ljuju u francuskim stručnim listovima svoja opažanja, povlačeči paralele izmedu francuskog i nemačkog načina telesnog vaspitanja omladine. Pri tome su več mnogi konstatovali, da je u Fran-cuskoj mnogo toga stoprv u početnom stadiju, dok su Nemci do danas mnogo više učinili, da bi svoju omladinu što bolje spremili za život. Naročito je istakla razliku izmedu telesnog vaspitanja francuske i nemačke ženske omladine pa i žena poznata francuska struč-njakinja Žoli, koja je na svom putu kroz Nemačku ogledala vežbališta u Berlinu, Kelnu, Dresdenu, Lajpcigu i Minhenu, objavivši o tome svoja opažanja u jednom francuskom stručnom listu. Nemci su uistinu posle rata posvetili svu svoju pažnju baš odgoju dece i omladine, čemu, izglcda, Francuzi duže vremena nisu pridavali toliko važnosti. Kako se medutim sada vidi, na-stoje i oni da što pre poprave ono što su bili propustili.
III RADNIČKA OLIMPIJADA U PRAGU
Na trečoj radničkoj Olimpijadi, koja če se održati u Pragu na vežbalištu na Strahovu, nastupiče pored članstva, naraštaja i dece te starijih članova Češkoslovačkih radničkih telovežbačkih jedinica i sve župe ovog udruženja s posebnim tačkama i skautska odeljenja. Na programu su i utakmice u igrama, na spravama, u lakoj i teškoj atletici, ciklistici, plivanju, veslanju, a u zimskim mesečima održače se utakmice i u smučanju. Jednom rečju, raspored III radničke Olimpijade obuhvata uglav-nom sav program svesokolskih sletova, samo u mnogo manjem razmeru.
IZ ŽIVOTA LUKSEMBURŠKIH GIMNASTA
Luksemburški gimnaste poznati su nam iz medunarodnih utakmica, na ko-jima su uvek redovito predano sudelo-vali. Baš na poslednjim utakmicama, koje su održane u Luksemburgu, izgu-bio je život u plemenitem takmičenju naš borac br. Malej. Luksemburška gimnastika zapravo pretstavlja jednu me-šavinu od nekoliko gimnastičkih sistema, i to romanskog i germanskog. Ali su ipak pri tome Luksemburžani uspeli da sačuvaju svoju individualnost. Kao stara, mala organizacija pokazali su uvek mnogo životne snage te su u mnogo slučajeva javno istupili na meduna-rodnim takmičištu. LI poslednje su vreme mnogo pojednostavili svoje utakmice, i to u svrhu, da se javi za redo-vita takmičenja po društvima što više natecatelja. Isto tako vrše se več dulje vremena priprave, da se probudi i pro-širi telesno vežbanje žena i dece, a što če u mnogom pridoneti još boljem raz-vitku gimnastike u Luksemburgu.
70-godišfljica Don Frane Ivaniševiča. Poznati dalatinski nacionalni rad-nik, pisac i prosvetitelj Don frane Ivaniševič proslavio je na dan Nove godine svoju 70-godišnjicu. — Don Frane Ivaniševič rodio se u poljičkim Je-senicama. Nakon završenih bogoslovnih nalika u Zadru, još kao mladi va-treni omladinac i nacionalista, uz svoj svečenički poziv, odmah se posvečuje predanom radu oko podizanja nacionalne svesti, prosvete i ekonomskog napretka svoga naroda. U tom cilju on kasnije izdaje i svoju »Pučku pro-svetu«, koja se ubrzo proširi medu narod kao i medu naše američke iselje-nike. Uopče u publicističkom i litcrar-nom radu Don Frane se je vidno ista-kao, pa je pored mnogobrojnih člana-ka, objavljenih po raznim našim listovima, napisao i veči broj raznih dela iz našeg opčeg narodnog života, a medu kojima se naročito ističe njegovo folkloristično delo »Poljica — narodni život i običaji«. Nacionalno politički rad kroz tolike decenije njegovog du-gog i plodnog života vrlo je velik i uspešan, uvek najtesnije povezan uz narod i njegove potrebe. U politici sa-moj još pre rata igrao je veoma vidnu ulogu, nalazeči se u prvim redovima narodnih buditelja i boraca. Bio je i narodnim zastupnikom, a kao sveče-nik-nacionalista pripadao je onoj grupi katoličkog svečenstva, koja se je zalagala za glagolicu i staroslovensko bogoslužje. Po svojem umirovljenju kao profesor još pred rat potpuno se je odao narodnom prosvetiteijskom radu. Iako po svršetku rata nije aktivno učestvovao u politici, on ipak budno prati sav naš javni život, da-juči uvek živog primera čestitog domoljubi ja i nepokolebivog osečaja ju-goslovenske misli i vere. Kao takav naš Don Frane i danas, uvek čil i zdrav, nalazi se u redovima iskrenih prijatelja našega Sokolstva, nadalje kao odbornik Jadranske straže, Jugo-slovenske matice i ostalih naših kulturnih i nacionalnih društava. — - Našem dičnom starini, vatrenom Jugo-slovenu i narodnom svečeniku neka je lepo veče njegova blagoslovljena života! Na mnogaja!
Izložba jugoslovenske umetnosti u Briselu. Od 10 do 28 decembra bila je priredena u Palati Umetnosti u Briselu izložba jugoslovenske umetnosti. Skoro sva belgijska štamna, i pre-stonička i ona u provinefji, donosila je simpatične članke pune priznanja o toj izložbi, kao i informativne članke o našoj umetnosti i o našim umctnici-ma s reprodukcijama najlepših izlože-
Ž.iif>a Њапја Luka
NAKON ISPITA NA ŽUPSKOM TEČAJU ZA PREDNJAKE SOKOLSKIH ČETA
Ovo je drugi prednjački tečaj ove vrste, što ga je naša župa priredila. Prošli tečaj održan je krajem godine 1930 i polazilo ga je 39 tečajnika iz 32 razna mesta naše župe.
Mi čemo ovde prikazati uspeh tečaja za prednjake seoskih sokolskih četa, koji je na 23 decembra završen i s čijim uspehom inožemo potpuno biti zadovoljni.
Od 50 tečajnika, koja su društva i čete prijavili, došli su 41, a trojica su u toku tečaj zapustila. Ostali bili su veoma točni i za vreme predavanja pazljivi, što su dokazali ispiti, nakon održanog tečaja.
Program tečaja smo svojedobno objavili, a sada naglašujemo da je ceo program točno održan kao i broj časova, koji je šta više i premašen za 14 časova od predvidenih 220. Prosečno na vežbovni čas otpadalo je 38 i]i 98.75 %.
Pored predvidenog programa tečajnici su radili i na strelištu banja-lučkc »Streljačke družine«. Vežbali su sc u gadanju na duljinu od 300 m i postigli prilično dobar rezultat. Osim toga razgledavali su Poljoprivrcdnu školu, Iligijenski zavod, Banske dvore i pohodili svake nedelje Narodno po-zorište i kino. Svuda su im davana potrobita uputstva i nastojalo ih se upo-zoriti na ono, što je za njih od važnosti.
U samom tečaju vladala je uzorna disciplina, red i čistoča. U smislu pro-pisa kučnog reda svaka dva časa tečajnici su na smenu vršili dužnost redara i dežurnih počam od večera pa do ujutru i nikad sc nije desilo kršenje propisa kučnog reda. Za vreme same nastave vladala je isto takva disciplina, red i pažljivost, tako da su svi preda-vači bili potpuno zadovoljni sa svojim učenicima, od kojih jc mnogi bio oženjen i več čovek u godinama.
nih radova. Osobito priznanje odano je našoj skulpturi, koja da je samonikla i specifično naša, i u kojoj da Jugosloveni stoje na zavidnoj višini Štampa u vezi s time ističe naročito veličinu genija Ivana Meštroviča. Ova naša umetnička izložba opet znači jaku afirmaciju naše kulture u stranom svetu, koji se na taj način interesuje i upoznajc i s nama samima, s našom zemljom te s našim prilikama ! životom uopče.
Izlet jugoslovenskih novina-a u Poljsku. Na svršetku prošle godine pošla je grupa jugoslovenskih novina-ra u Poljsku, gdc je bila veoma srdač-no i bratski primljena. I ova ekskurzija ima zadaču da poradi na medu-sobnom upoznavanju i zbliženju obiju slovenskih naroda.
40 godišnjica izlaženja »Lidovih Novina«. Jedan od najuglednij:h čeških listova, »Lidove Novini« s No-vom godinom ulaze u svoju 41) godiš-njicu otkako redovito izlazc. U redu njihovih prvih voda, koji su davali »Lidovim Novinama« pravac treba spomenuti pokojnog dr. Stranskog star. »Lidove Novine« su org m na-rodno-socijalističke stranke, koja je bila osnovana da zadrži radničke mase u nacionalnim redovima, kada su razne internacionalne struje, kojima je bilo sedište u Beču i Berlinu, počele svojom akcijom medu radnieima. »Lidove Novini« imadu i stalnu sokol-sku rubriku, i uopšte svakom zgodom pokazuju jak pravac zdravog nacionalizma i slovcnskog osečaja.
Otkriče spomen-ploče pesniku Janu Nerudi u Pragu. Na Novu godinu u Vladislavskoj ulici na kuči, u kojoj je 22 jula 1891 umro jedan od najve-čih čeških pesnika, otkrivena je uz učešče pretstavnika vlade, vojnih i civilnih te gradskih vlasti, raznih korporacija i mnoštva naroda spomen ploča jednom od največih pesničkih talenata Češke — Janu Nerudi.
50 godišnjica smrti Leona Gam-bete. Na dan 1 decembra prošle godine poteklo je 50 godina od smrti ve-likog borca za slobodu Francuske, va-trenog patriote i jednog od glavnih tvoraca treče republike Leona Gam-bete. U Žardieu, u bližnjoj okolini Pariza gdc je umro, otkriven je uz pri-sustvo vlade i mnoštva društava i naroda spomenik velikom sinu Francuske. Velike pomen,svečanosti održane su i u rodnom mestu Gambetovom u Kahoru te u Nici, gde je sahranjen, dok se njegovo srce u posebnoj žari, nalazi u pariškom Panteonu.
Jasam II poslao preipUatu
m sokolske Hsiove i
Ispiti su se obavili na 23 decembra u 3 časa posle podne u barakama, gde se jc i tečaj održavao (Vrbas-logor) u prisutnosti izaslanika g. bana Dušana Jakšiča, načel. Prosvetnog odeljenja, te •komandanta divizije g. Nedeljkoviča Petra, starešine župe br. Stcve Molje-viča i drugih. Za vreme ispita svirala jc vojna muzika 33 peš. puka. Tečajnici su davali jasne, precizne odgovore, te su svojim poznavanjem materi-jala zadivili prisutne. Na koncu ispita zahvalio se je tečajnik br. Jovanovič Jovan iz čete Lušči Palanka, nastavni-cima i upravi župe na trudu, koji su uložili, da tečajnike upoznaju sa Sokolstvom. Zatim su tečajnicima podeljene svedodžbe o položenem ispitu.
Poslednji dan tečaja primio je tečajnike ban g. Milosavljevič. Ispred tečajnika pozdravio jc g. bana br. Novakovič Jovan i zahvalio mu se na pažnji, koju ukazuje Sokolstvu uopšte, a napose za vreme ovoga župskog tečaja. — M.
SOKOLSKA ČETA OPSJEČKO
Proslava Kraljevog rodendana
Članovi ove Sokolske čete su priredili u lepo i ukusno dekoriranoj škol-skoj prostoriji vrlo lepu proslavu. koju je otvorio s govorom i predavanjem starešina br. Franjo Vučak, upravitelj škole.
Iza predavanja je bilo par vrlo lepih deklamacija a iza toga je sokolski mešoviti pevački zbor otpevao vrlo lepo »Hej veselo« i »Dva su cvijeta« pod ravnanjem br. Vučaka.
Tajnik čete br. Jovo Milovanovič jc uz gusle otpevao lepu pesmu »Brača i sestara«.
Iza ove točke su odvežbali članovi proste vežbe, koje je uvežbao načelnik br. Kalenc, a i članice su pod koman-dom sestre načelnice Reze Švare vrlo lepo odvežbale proste vežbe.
Članovi su kao poslednju točku iz-veli lepe skupine koje su kao i vežbe izvodenc uz muziku.
Naroda seoskog je bilo oko >00 — što je i za velika mesta zavidati broj Sve izvedene točke su od prisutnih bili oduševljeno pozdravljeni. U. č.
ф
II
%0
*
JU GOS LOVE NSKA SOKOLSKA MATICA
CIH svalcoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Cena mapi 32 3)in. - ZNarudžbe prima ^Jugoslovenska Sokolska ^Matica, £jubljana, žNarodni dom.
n tm i»
Prednjački tečaj Sokolskog društva Meienci
Žis&a Reograd
ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ*
Kada znadcmo od kolike je važnosti prosvetni rad u sokolskim dru-stvima onda nam je jasno, da je odr-žavanje ovakovih tečajeva preka potreba. Govoriti o toj potrebi i nju obrazlagati bilo bi suvišno. Ovakovi točajevi nisu cilj našega rada nego sredstvo za postizavanje jednoobraz-nosti pri provedbi sokolskoga prosvet-noga plana i rada u pojedinim sokolskim jedinieama. Oni su mesto, gde se daju osnovni principi i ukazuju nam svu lepotu sokolske ideologije, pro-dubljuje intimnost i bratstvo medu sokolskim prosvetnim radnicima ima-juči stalno na umu, da usavršujuči sebe i prcnoseči stečeno znanje i isku-stvo u svoje sokolske jediniee i oko-linu koristiš podjedno svome jugoslo-venskom narodu, kojemu pripadaš. Ali iako- nemarno nameru, da dokazujemo potrebu ovakovih tečajeva, nečc biti na odmet, ako i ovom prilikom istaknemo, da če prosvetni rad u našim društvima postiči svoj eilj, kada bude jednako priman i voljen od svih faktora o čijem shvatanju zavisi njegov uspeh, ako svi ti činioci imaju identične poglede o njegovo j potrebi i svrsi i ako medu svim tim činiocima postoji potpuna harmonija pri izvedbi prosvetnog programa.
Župski prosvetni tečaj održan je u Beogradu 20, 21 i 22 novembra 1932 i organizovan je na internatskoj osnovi, tako, da su tečajci imali zajednički stan, hranu i predavanje u zgradi »Pri-vrednika«, koja je dobrotom njegove uprave ustupljena u tu svrhu na čemu joj svesrdno blagodar imo. Na taj na-cin omogučeno je najracionalnije isko-riscenje vremena, jer je tečajeima bilo sve pri ruei. Ustajanje bilo je u 6 časova u jutro. U 6.45 jutarnja gimnastika pod vodstvom župskog načelnika brata Franje Žica. Za vreme gimnastike održani su kratki govori pred vrstom. Posle toga bio je doručak. Predavanja su počela u 8 časova u jutro. U 18 časova održavane su konferencije Prosvetara, zatim je bio večernji čas gimnastike potom večera, a u 21 čas večernji odmor.
Tečaj je otvorio župski prosvetar brat dr. Milan Glavinič u nazočnosti brata Dure Paunkoviča, drugog zame-nika staroste, brata B. Živkoviea, starešine Sokolske župe Beograd, ostalih gostiju i 49 tečajaca.
Govorom pozdravili su tečaj brat Đ. Paunkovič i brat B. Živkovie.
Predavači i teme bile su sledeče:
Atanackovič Dragoljub: Muzika i Pesma u Sokolstvu, Pozorišni otseci.
Belajčič dr. Vlado: Kulturna orientacija Sokola, Sokolsko novinarstvo, Staranje o novom članstvu.
Brzakovič Dura: Sokolska organi-zacija, Socijalno staranje u Sokolstvu.
Glavinič dr. Milan: Zadatci društvenih prosvetara, Prosvetni rad u Sokolstvu, Prosvetne konferencije i zborovi, Soko — Dom — Škola.
Dragič dr. Milorad: Sokolska hi-gijena, Prosv. rad i telesno vaspitanje.
Žakula Stevan, prof.: Sokolski prosvetni rad u selu.
n	.Fr.anJ°>	nastavnik gimnastike:
rakticm casovi gimnastike, Igre.
fi,m.	dr-	Žarko: Sokolski
Krejčik Bogoljub, prof.: Istorija i razvoj slovenskog Sokolstva Istorija jugoslovenskog Sokolstva, Sokolska štampa, literatura, časopisi.
Mrvoš dr. Niko: Idejni osnovi Sokolstva;
Popovič Velja: Taborovanje i izleti. Trezvenjaštvo i štampa.
Sinobad Momir, prof.: Sokolska Prosvetna administracija, Prosvetna
statistika;
Skovran Mirko, prof.:	Sokolsko
'•ispitanje naraštaja i dcce.
ff}P«njak Bogdan, nastavnik gim-lastikc: Telesno vežbanje (sistemi).
11“ л VOre Pr£d vrstom održali su:
1 'c Atanasije: O Prvom decembru; q Yas’e Albert: O sokolskim izletima; ;ln ,Г| dr. Kristo: Čuvajmo društvenu ‘‘loviriu.
. Kao domaču radnju imao je svaki iecaiac izraditi temu: U kome praveu
n,. *. Radi, m"°«°brojnih izveštaja o u vodeccmbarskoj proslavi objavliuie-mo ovaj istom sada. — Ur.
bi trebalo da se upu ti sokolski prosvetni rad.
Sva predavanja bila su na višini, jer su sva brača uložili truda da nam u ovo kratko vreme dadu sve ono, što nam je kao sokolskim prosvetnim radnicima neophodno potrebno. Svi tečajci pratili su predavanja punom pažnjom u uverenju, da pred njima stoje priznati sokolski radnici, koji pored znanja raspolažu velikim isku-stvom u sokolskom prosvetnom radu.
Od velike je važnosti ovaj tečaj, što su ovom prilikom došli u bliži kontakt prosvetni radnici pojedinih sokolskih društava i četa. Na konfe-rencijama prosvetara iznetc su mnoge misli i pogledi, kako da se unapredi sokolski prosvetni rad, kao i sve teš-koee koje ga koče i ne daju da napreduje onim tempom, koliko se truda i vremena ulaže u taj posao.
Ako rezimiramo rad na konferen-cijama prosvettra možemo ga svesti na sledeče:
Prosvetni rad u Sokolstvu treba da je svestran, a sastoji sc u održava-nju predavanja na posclima, u kojima valja da aktivno učestvuju pored članova i članice, naraštaj i deca (nara-štajska i dečija posela), osnivanjem knjižnica i čitaonica. Svaka sokolska priredba treba da bude pračena muzi-kom (po roogućnosti sokolskom) i ma-lom igrankom (na posclima najduže dva časa); govorom pred vrstom, koji treba da je dobro smišljen, koncizan (sme da traje najviše pet min.), kon-kretan i izgovoren pred vrstom a ne pročitan; održavanjem društvenih prosvetnih škola za sve pripadnike koji žele da polažu prednjački ispit kao — logična konzekvenca po priredbama župskog načelnika brata Frane Žica. Potpuna harmonija tehničkog i prosvetnog odbora prema našem sokolskom geslu: u zdravom telu i zdrav duh, te prastare izreke koju je istakao nam neumrli osnivač M. Tirš i koja treba da nade punu primenu u shvatanju i provedbi prosvetnog programa obiju istaknutih odbora.
Na završetku rada bila je zajed-nička oprosna večera na kojoj su bili pored tečajaca brača B. Živkovič, župski starešina, dr. Milan Glavinič, župski prosvetar. voda tečaja B. K'rejčik, M. Sinobad, tajnik ŽPO, Franjo Žic, župski načelnik.
Raspoloženje bilo je odlično, samo što smo zažalili što se tako brzo ra-stajemo.
Za vreme večere skladno je svi-rao tamburaški zbor Privrednikove omladjnc, na čemu joj blagodarimo _ Na završetku podeljena su polaz-nicima tečaja uverenja.
Uspeh tečaja bio je potpun što može da služi na čast župskom prosvetnom odboru, kao i svima, koji ma i najmanje pridonosoše njegovoj organizaciji i provedbi.
A. Lovasić — Ruma.
SOKOLSKO DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA
Sokolsko društvo u Srem. Mitroviči znatno napreduje u radu i porastu članstva. Naše društvo priredilo je 13 novembra 1932 svečanu proslavu sto-godišnjice roden ja književnika Dure Jakšiea. Predavanje je održao suplent ove gimnazije g. Georgijevič Krešimir. Zatim su bile dve deklamacije i horska pesma »Potok žubori« koju je kompo-novao g. Šram l'ranjo, suplent gimnazije. Pesmu su pevali mladani Sokoli I i H razreda gimnazije; Sokolski prazniki decembra, dan oslobodcnja i uje-dinjenja, proslavljen je na opšte zadovoljstvo. Toga dana u 11 sati prc po-dne bila je svečana sednica. Prisutni su bili skoro svi Sokoli iz mesta, a pored njih j pretstavnici vojnih i civilnih vlasti, te pretstavnici gotovo svih društava i veliki broj gradana. Sednieu je otvorio br. starešina dr. Vladislav lla-nosek, a predavanje o značaju 1 decembra održao je prosvetar br. Dragoljub Nikolič, prof. Uopštc ceo program dnevnog reda bio je prema raspisu br. Saveza i bio je lepo spremljen. Živog učešča u programu imali su oba bora ovdašnje gimnazije. Istoga dana uveče priredena je sokolska akademija. Aka-dcmiju je otvorio lepim govorom brat starešina, a zatim je na opšte zadovoljstvo izvedeno 11 sokolskih tačaka. Na kraju akademije odigrali su naraštaj-
ci i naraštajke »Svetski rat« od Bran. Nušiča, koji je režirao br. tajnik Teodor Čerevicki. Red i poredak bio je odličan što je zasluga br. načelnika i sestre načelnice.
Rodendan Nj. Vel. Kralja proslavljen je u našem društvu vrlo svečano. Ova proslava bila je vezana s prosla-vom dvadesetogodišnjice kumanovske bitke. Tu su takoder bili prisutni pretstavnici vlasti i društava, pored vcli-kog broja Sokola i gradana. Tom prilikom je br. starešina govorio o važnosti sokolske štampe, a prosvetar br. Dragoljub Nikolič govorio je o kuma-novskoj bitci u vezi s ličnošču Nj. Vel. Kralja. Na ovoj proslavi bile su opet dve prigodne deklamacije, a nekoliko točaka programa je izvelo ovdašnje pevačko društvo »Stražilovo« i hor gimnazije.
SOKOLSKO DRUŠTVO PANČEVO
Ovdašnje Sokolsko društvo je priredilo u mesecu novembru nekoliko predavanja o Sokolstvu. Predavanja su držana 13, 20 i 27 novembra u sve-čanoj dvorani Gradske kuče.
13 novembra održana su ova predavanja: »Sokolska organizacija« ■—-brat Mirko Skovran; Dužnosti i prava članova — brat Vasa Isajlovič; »Istorijski razvoj slovenskog Sokolstva« —• brat Stevan Mencinger;
20 novembra: »Sokolstvo i dom« predavao je brat Radoslav Pavlovič; »Jugoslovensko Sokolstvo« — brat Božidar Kovačevič; »Telesno vežbanje u Sokolstvu« — brat Bogdan Koutek;
27 novembra: »Idejni osnovi Sokolstva« — brat dr. Nikola Dragiče-vič: »Tirš, osnivač Sokolstva« — sestra Sofija Jankovič; »Jugoslovenska misao i Sokolstvo« — brat Emilo Pa-velka.
Sva predavanja održana su u pri-sustvu velikog broja Sokola, kao i gra-danstva. Uspdh je bio vrlo dobav.
SOKOLSKA ČETA BOŽEVAC
Uprava Sokolske čete u Boževcu priredila je prvu sokolsku akademiju na dan 17 decembra o. g. u sali ovdašnje osnovne škole. Goste je pozdravio brat starešina Lazar Stoilovič prikladnim govorom. Zatim je brat prosvetar Dimitrije Brešič održao predavanje »o sokolskom radu«, koje je ostavilo du-bok utisak na slušaoce. Pošto se prešlo na izvoderije programa, u kome su u glavnom učestvovala muška i ženska deca ovdašnje osnovne škole u narodnim nošnjama, točke su sc redale jed-na za drugom i publika je pljcskanjem izražavala svoje dopadanje i nagrađi-vala mlade učesnike, koji su sve tehni-čke toČKc, recitacije, kao i pozorišni komad »Propast sveta« izveli vrlo lepo i na opšte zadovoljstvo.
Poved moralnog bio je i vrlo lep materijalan uspeh ovc akademije.
Žup a Cel/e
SOKOLSKO DRUŠTVO ZIDANI MOST
Dne 8. januarja 1933. ob 15. uri 30 minut se vrši v Sokolskem domu društveni redni letni občni zbor.
Dnevni red:
1. Pozdrav starešine.
2. Poročila društvenih funkcionarjev in njih razrešitev.
3. Volitev nove uprave za poslovno leto 1933.
4. Slučajnosti.
Za primer nesklepčnosti se vrši občni zbor pol ure kasneje in jc sklepčen ob vsakem številu prisotnih.
Pozivamo vse članstvo, da se tega občnega zbera obvezno udeleži.
Zdravo!
Odbor.
SOKOLSKO DUŠTVO ŽALEC
Kot običajno, je tudi letošnja akademija na Silvestrovo podala nekako bilanco sistematičnega dela v društvu. Akademijo samo je tvorilo osem telovadnih točk, pavze pa je izpopolnil sokolski orkester, pomnožen s člani orkestra v Laškem. — Moralen uspeh akademije je daleko presegal gmotnega, vendar jc tudi gmoten zadovoljiv; dvorana je bila polno zasedena. — Že nekako v pravilo jc prišlo, da posebno presenetijo moški naraščajniki. Nastopili so s tremi točkami. V tehnično in ritmično silno težkih raznoterostih de-vetoriee so s precizno izvedbo pokazali svoje zmožnosti, dobro šolo in izborno vodstvo. Vse priznanje so zaslužili tudi s svojo drugo točko v ritmičnih vajah petorice. Efektno so bili na višku v Molitvah in plesih beduinov (po originalni češki priredbi!), ki so sicer že bolj odrsko baletno delo, a imajo tudi v strogo telovadnem smislu nesporno veliko vrednost. Beduini so občinstvo tako navdušili, tla je aplavdiralo že med izvajanjem. Naraščajniki so zasluženo ponos Sokola v Žalcu. Vodi jih neumorni sokolski delavec br. dr. Zoran Jošt. — Ambiciozne in rutinirane naraščajnice so rešile čast ženskih oddelkov. Vadile so malo časa in poleg tega so morale v zadnjem hipu še izpolniti vrzel v programu, ki je nastala radi neodpustljive nediscipliniranosti nekaterih članic! Tudi naraščajnice so sc nam pokazale s tremi točkami. V
svojem rajalnem nastopu »Mladost — radost« so sličile vitkim libelam; izva jale so graciozno in skladno. V drugi točki so nam v šestih hitro se menjajočih skupinah pokazale estetsko pojmovanje z lepimi držami. Tretja točka, Parada svinčenih vojakov, je bila trd oreh za naše elastične naraščajnice, ker se igra v trdo odsekanih gibih. Občinstvo ni štedilo z aplavzom. Naraščaj-nice vodi sestra Lizika Petriekova. — Na dostojni višini jc bilo tudi izvajanje članov, ki so nastopili v dveh točkah. Pokazali sc se nam v slikovitih vajah petorice in zaključili telovadni del programa s tehnično težkimi vrhunskimi vajami sedmorice. Vodi jih br. načelnik Martin Šketa. — Primeren zaključek Tyrševega leta je bila polnočna slika Tyršu na čast. — Ves telovadni nastop jc spremljala na klavirju dovršeno požrtvovalna sestra dr. Joštova. — Vodstvo prireditve jc častno rešilo svojo nalogo s skrbno pripravo in posrečeno izbranimi kostumi.
—	Polnočni govor je govoril br. starosta Vilko Senica. — Da je bila prireditev res elitna, dokazuje občinstvo, ki želi ponovitev akademije. — Ker so vse akademije Sokola v Žalcu tako v moralno vzgojnem, kakor tudi v tehničnem pogledu res neoporečne, jc škoda, da Sokol v Žalcu radi gospodarskih neprilik ne more gostovati pri bratskih sokolskih društvih.
Župa Ljubljana
ŽUPNI DRAMATIČNI TEČAJ
Prosvetni odbor Sokolske župe Ljubljana, zavedajoč sc velikega pomena dramatike v naših sokolskih društvih, je priredil 27. in 28. decembra dvodnevni dramatični tečaj v mali dvorani Sokolskega doma na Taboru. Pozivu ŽPO so se župne edinicc odzvale v presenetljivo lepem številu, saj se je zbralo na Taboru 90 vnetih propaga-torjev dramatičnega dela v sokolskih društvih. Od 72 župnih edinic se jc udeležilo tečaja 31. Z velikim veseljem moremo pozdraviti tudi udeležence iz bratskih žup Celje (2), Kranj (2), Kragujevac (1), Maribor (1) in Novo mesto (5).
Dramski tečaj je otvoril predsednik ŽPO br. Janez Poharc s prisrčnim pozdravom vsem, udeležencem ter kratko in jedrnato orisal pomen dramatičnega tečaja, nakar jc imel otvoritveno predavanje br. prof. Osip Šest o zgodovini gledališča, župni referent za sokolske odre br. Viktor Markič je predaval o fonetiki in pravilni odrski izgovorjavi, nakar so sledile recitacije. Naš
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI
1)	Tromesečna sednica seoskih sokolskih četa
Naše društvo je u zadnje doba razvilo jaku delatnost i rad u svim svojim akcijama i kategorijama.
Još prc 10 godina društvo je za-počelo širiti svoje grane na sela. U po-četku su vredniji prednjači svake nedelje i blagdana polazili u obližnja sela, tu prikupljali mladež i s njima vežbali. Ova mladost bila je organizirana u samo društvo, ali je imala posebne ča-sove vežbanja u svom selu. Iz ovih odeljenja kasnije su sc razvile seoske
znani sokolski prosvetni delavec prosvetar kranjske Sokolske župe br. Jaka Špicar je v 2 urah temeljito obdelal sokolske odre, njih ustroj itd. Zelo zanimivo je bilo predavanje br. Milana Skrbinška o maskiranju, ki bo gotovo vsem udeležencem nudilo mnogo koristnih nasvetov o tej zelo važni zadevi pri vsakem sokolskem odru. 28. decembra dopoldne so bila predavanja br. Skrbinška o gledališču vobče, br. Vaclava Skružnega o slogu in inscenaciji, br. prof. Šesta o režiji in br. prof. Vavpotiča o kostumih. Vsi udeleženci so si tudi ogledali ustroj obeh naših gledališč in pa na j novejšega diletantskega odra naših vrlih Šcntjakob-čanov v Mestnem domu. Tečaj je vodil br. Markič.
Dvodnevni dramatični tečaj bo gotovo rodil obilo sadov, le žal, da je bil prekratek. Želimo, da bi sc dramatika povsem lepo razvijala v sokolskih društvih za širjenje sokolske prosvete med našim podeželskim ljudstvom.
J. Horvat.
Ž up a Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI
Zimski dani poterali su nas u tesne prostorije naše dvorane, gde je smo-tren rad u gimnastičkom pogledu zbog neprimernih prostorija težak.
Rad za vreme letnih meseci bio je vrlo aktivan. Osim gimnastike vež-bao je i dramatski otsek, koji nam je pokazao u ovoj godini nekoliko vrlo dobrih priredaba — koje jc narod pri-mio s velikim oduševljenjem.
Ovogodišnja proslava 1 decembra, koja se održala 30 XI u sokolskoj dvorani, bila je dobro posečena od našeg gradanstva. Program jc bio izveden lepo. Osobito treba pomenuti vežbu »Veče na školju«, koju su izvele članice. A i ostale tačke ne smemo izosta-viti. Članovi su pokazali št a mogu — šteta je samo u tomc, što su previse prepušteni sami sebi, premda bi bila zadača br. načelnika, da ih uvede u sokolski rad i uspesi bili bi sigurno mnogo bol ji. Ali — zato treba volje i opet samo volje! Br. Gumilar održao je iserpno i dokuirfentovano predavanje o dami Ujedinjenja, koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
Pa i Nikolinje proslavio je naš Sokol. Kod toga bila su obdarena sva sokolska deca, sedemdeset po broju.
Društvo je ove godine radilo s intenzivnošču — i moralni uspesi, koje jc postiglo — su veliki; to znači da je naš prekomurski narod več shvatio ideju Sokolstva — ideju, koja zahva-ea Slovenstvo.
je održao predavanje o životu i radu dr. Miroslava Tirša, a onda se razvila impozantna povorka kroz mesto, predvodena od društvene glazbe.
Posle podne tog dana održan je tečaj sa svim načelnicima četa i njihovim zamenicima. Tečaj je vrlo dobro uspeo, pa je načelstvo društva odredilo da sc slični tceajevi prireduju što češče.
2)	Javne vežbe seoskih četa
Sokolska četa u Posušju održala je 9—10 pr. g. svoj javni čas uz sude-lovanje četa iz Podbablja i ProloŠca, članstva i naraštaja te sokolske glazbe iz Imotskog. — Čas jc u svakom pogledu dobro uspeo i ako je bio spremljen na brzu ruku, što u buduče
* -V ••
»f •
Sokolski tečaj za učitelje u Imotskom
sokolske čete, tako, da ih sada društvo ima 8 na broju.
Dne 6 11 pr. g. održana jc tromesečna sednica svih sokolskih četa u Imotskom u prisustvu brojnog članstva. Sve su čete bile zastupane, a takoder sa Strane bratske župe Mostar prisustvovala su 4 delegata. Na sedni-ci su sve čete dale izveštaje, sreski lekar, veterinar i ekonolm održali su predavanja, a ras,pravilo se i o svim tekučim pitanjima. Istodobno je po-vedena akcija za prehranil članova četa kroz tekuču zimu.
Istog dana proslavljena je stogo-dišnjica rodenja našeg učitelja dr. M. Tirša. Proslava je započela svečanom sednicom društvene uprave. Glazba je intonirala državnu himnu, br. P. Perič
treba izbegavati. Svakako na prisutnu masu seljaka, koji su sa zanimanjem gledali izvadanje pojedinih vežba i s oduševljenjem odobravali govornici-ma, ovaj javni čas ostavio je duboki dojam i doprineče sigurno jačanju i napretku sokolske misli u Posušju.
Dneva 13 11 pr. g. Sokolska četa Podbablje, kojoj su sc pridružile one iz Glavine i Nebriževca priredila je javan čas. Prisustvovala je i društvena muzika iz Imotskog te više član stva.
Četa je uložila mnogo truda oko priredbe ovog javnofi časa, koji je u tehničkom pogledu dobro uspeo, ali je morala jače nastojati. da se okupi više sveta, osobito seljaekog, jer inače ovakovc priredbe promašuju svrhu.
3)	Svečana proslava 1 decembra
Četrnaesta obletnica Ujedinjenja proslavljena je u našoj varoši na vrlo svečan način. Več na večer 30 11 pr. g. čitavo mesto bilo je rasvetljeno i okičeno državnim zastavama, dok je sokolska muzika svirajuči nacionalne koračnice obišla mesto.
Na 1 decembra održana je svečana sednica društva, koju je otvorio starešina društva br. Dojmi, a predavanje o značenju ujedinjenja za sve Jugoslovene, a posebno za Sokole, održao je br. Perič. Novi članovi su položili sokolski zavet. Iza toga Sokoli su, predvodeni svojom muzikom, u povorci pošli u mesnu rimokatolič-ku crkvu, a potom u pravoslavnu u Glavini na blagodarenje.
Na večer održana je vrlo uspela akademija Sokola. Dvorana Narodnog doma naročito iskičena i udešena, bila je dupkom puna.
Akademija je otvorena proslo-vom br. Nikole Dragičeviča, svečenika, u kojem je govorio o borbama za uje-dinjenje i ulozi Sokolstva u tim borbama. Iza ovoga govora otsvirana je državna himna, a posle toga su se re-dale sve točke akademije, jedna lepša i uspelija od druge. Vežbe muške de-ce s pevanjem, pune ritma, izvedene su na zadovoljstvo, a također i one muškog naraštaja. Nušičevo »Sumnji-vo lice« izazvalo je kod publike buru smeha. Akademija je završena igran-kom.
4) Proslava rođendana Nj. Vel. Kralja
Zajedno s mesnom osnovnom i gradanskom školom naše društvo je i ove godine proslavilo 17 decembra na vidan i dostojan način. Na večer 16 12 sokolska muzika obišla je mesto, dok su mužari gruvali, gradani pevali i klicali Kralju i Jugoslaviji. Sve su kuče bile iskičene i rasvetljene.
Ujutro 17 12 pretstavnici vlasti i starešinstvo Sokola, te sokolska glaz-ba prisustvovali su svečanim blagoda-renjima u obiin crkvama.
Posle podne je održana vrlo uspela dečja akademija. Sve točke su bile dobro izvedene i u znaku ovog sveča-nog dana.
Dne 18 12 Sokolska četa u Za-gvozdu i Osnovna škola u Grabovcu priredile su zabave s vrlo biranim sokolskim programom. Obim zabavama prisustvovala je društvena muzika, koja je — jer nenadno došla — iza-zvala kod tamošnjeg seljačkog življa veliko veselje.
5)	Sokolski tečaj za učitelje
U svrhu da se u svim školama u srezu zavede jednoobrazan rad na te-lovežbenom vaspitanju školske omla-dine, a istodobno da se i nastavniei zainteresuju za gimnastiku načelni-štvo Sokola je izradilo program telesne nastave za ovu školsku godinu. Isti program bio je podnet nadležnim vla-stima na odobrenje.
Učitelji sreza imotskog preko svoje organizacije zamolili su, da im se održi jedan krači tečaj, na kojem bi sc uputili u sve potrebno za izvo-denje tog programa. Ovoj njihovoj želji najpripravnije se je odazvalo Sokolsko društvo, te je dne 17, 18 i 19
12	održalo tečaj za 19 učitelja (-ica) iz sreza.
Program tečaja bio je obilan, a sastojao se je iz teorijskog i praktič-nog dela. Radilo se dnevno po 8 sati. Radi bolesti brata Matejeviča (jednog od predavača), koja je izbila neočeki-vano, tečaj nije uspeo onako, kako su to priredivači zamišljali, ali ipak su tečajci poneli dosta toga što če im po-služiti u školi, a takoder i na pripre-manju mladosti za buduči rad u sokolskim četama.
SOKOLSKO DRUŠTVO METKOVIĆ Proslava badnjaka — socijalni dan
Naše Sokolsko društvo, evo, po treči put proslavilo je badnjak po sta-rom narodnom običaju, povezujuči s tim danom i socijalni dan preporučen od bratske župe, uz deljenje darova si-romašnoj deci (bez razlike spola, vere i pripadnosti Sokolu).
Još 16 XII vredne i plemenite gospode Nešič i Milačič, uz sudelovanje brače dr. Ive Bosniča i prosvetara Ive Gabriča, sakupljali su milodare u novcu i u naravi.
Zauzimanjem starešine brata Lu-jaka i gde Komšin kupljeno je za raz-mcrno malo novaca dosta veliki broj vrednih darova, koje je gospoda Komšin sama priredila i mnoge stvari sašila, ne žaleči truda, vremena ni troška, kad se radi o sirotinji.
Na sam badnjak oko 14 sati pošla je ispred sokolane povorka (ponajviše siromašne dece) po badnjak predvode-na sokolskom glazbom.
U dvorištu Sokolske čitaonice po-vorku je na povratku dočekao kao domačin brat prosvetar, koji je badnjak blagoslovio vinom i pšenicom, uz pri-godno predavanje o proslavi badnjaka kod našega naroda i kod Slovena uop-če. Pre deljenja darova u čitaonici govorio je o sabiranju darova, a pročitao je i darovatelje. Zahvaljujuči se u ime društva svima napomenutima, zamolio je decu da prema njima goje svoju za-hvalnost i mole se Bogu za njih
Podeljeno je za muške: 4 odela, 7 hlača, 5 dempera, 7 pari cipela, 12 pari visokih čarapa, 3 komada sapuna, 30 kg kruha i 25 zamotaka voča. Za ženske: 1 kompletno delo 7 dempera, 6 sukanja, 8 pari cipela, 8 pari visokih čarapa, 3 kom. ženskog rublja, 23 kg kruha i 25 zamotaka voča.
Nadareno je svega oko 100 dece.
I. G.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja
Dan 17 decembra t. j. 44 obletnica rodenja našeg junačkog narodnog Kralja proslavljena je u ovoj varoši veoma oduševljeno i ushičeno.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
IX.
n
n
tf
n
n
n
n
n
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
f sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	Ing. Lado Bevc s Sokolsko prosvetno delo.
III.	” Dr. Miroslav Tyršs Naš zada tak, smer i cilj.
Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
!an Pelikan: Dr. Miroslav Тугб. an Kren: Cilj sokolskih teženj.
I. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Тугба.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Ш*ш ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malim Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambro«. METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin. ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ŽJugoslovenska Sokolska Matica
Xjubljana, ^Narodni dom ‘Gelefon 25-43 / {Račun ooštanske štedionice £jubljana 13.83J
Inicijativom opčinske uprave mesto je bilo okičeno narodnim zastavama, a zvuk muzike pozvao je^ vlasti, korporacije, društva, mesne škole i gradanstvo na svečano blagodarenje.
Po svršenoj crkvenoj svečanosti održao je na plokati prigodni govor opčinski prisjednik gosp. Ivan Prižmič oduševljeno i čustveno »o životu i de-lima našeg uzvišenog Kralja«. Pozvao je prisutne, da se stisnu u gustc redove pod mudrim i junačkim Vodom, kojem je cilj: Jugoslavija nad sve ostalo. Govor je završen oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji. Zatim je otsvirana narodna himna.
Tada je formirana impozantna povorka, koja je predvodena opč. glazbom obišla mesto neprestano kličuči Nj. Vel. Kralju, Karađorđcvom Domu i Jugoslaviji.
Povorka se razišla pred Opčinom, gde je otsvirana koračnica uz ponovno klicanje jugoslovenskim idealima.
U 10 i po u dvorani Glazbenog društva priredena je dačka sokolska akademija s biranim programom. Pro-slov je održao društveni prosvetar br. Niko Batistič, obradivši opširno »Život i rad našeg junačkog Kralja Aleksandra I«. Zatim su sledile ostale točke akademije kao: zborno pevanje narodne himne, razne sokolske vežbe podmlatka, deklamacije, zborno pevanje je izvedeno precizno, lepo i oduševljeno na diku sokolskih radenika, koji su uložili truda da sve točke bu-du dote rane i poluče dobar i trajan uspeh. Ovde se mora osobito spome-nuti sestra M. Kalodera, društvena načelnica, koja je duša svih mogučih dečjih sokolskih priredaba.
Ž.upa Sarajevo
POLOŽILI ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPIT
Pred župskom komisijom položili su župski prednjački ispit sledeča bra-ča i sestre: Gačinovič Svetislav i Vra-nješ Tomo, članovi Sokolskog društva Sarajevo. Vebožil Josip, Čalija Blagoje, Dic Karlo, Dragič Mijat, Klemens Petar i Šarnbek Josip, svi članovi Sok. društva Novo Sarajevo. Ivanovič Ivan, Janoševič Natalija, Petronijevič Mile i Smailkadič Atif, svi članovi Sokolskog društva Travnik. Karahasanovič Abi-da, član Sokolskog društva Sarajevo-Vratnik. Kolšek Ludvig, član Sokolskog društva Breza. Lomigora Edhcm i Zečevič Spase, članovi Sokolskog društva Foča. Mladenovič Anka, članica Sokolskog društva Zenica. Tafro Ha-zim član Sokolskog društva Visoko.
POLOŽILI DRUŠTVENI PREDNJAČKI ISPIT
Pred župskom komisijom položili su društveni prednjački ispit sledeča brača i sestre: Vebožil Josip, Škobič Rade, Klemens Petar, Calija Blagoje, Šagi Rafael, Dragič Mijat, Dic Karlo, Sarnbek Josip i Cenčič Josip, svi članovi Sokolskog društva Novo Sarajevo. Agič Abdulah, član' Sokolskog društva Rogatica. Kukavica Izet, Obarča-
nin Sejdalija i Mujačič Hamdija, svi članovi Sokolskog društva Gorazde. Terpinc Karlo, član Sokolskog društva Breza. Šilič Ivica, član Sokolske čete Kasindo, društva Sarajevo. Doulič Josip, član Sokolskog društva Pale. Ra-kanovič Zora, Aleksič Zaga i Stojčič Mirko, svi članovi Sokolskog društva Sarajevo. Despotovič Dragica, članica Sokolskog društva Travnik. Džakula Bogdanka, članica Sokolskog društva Zenica.
SOKOLSKO DRUŠTVO VAREŠ-MAJDAN
Ovdašnje Sokolsko društvo održalo je na 18 12 1932 svoju redovnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio starosta ing. Josip Bučar s prigodnim govorom u kojem je ocrtao u glavnim linijama društveni rad u godini 1932 iznoseči tom prilikom napore pojedinih sekcija
i	funkcionera za što uspešni ji rad u društvu.
Po tom su bili pročitani izveštaji pojedinih funkcionera, koji su prikazali vrlo iserpno i vemo kretanje dru-štvenog rada u prošloj godini, tako, da su u samim izveštajima bile izne-šenc dobre strane sokolskog rada, ne-dostaci i poteškoče. Izveštaji su bili saslušani najpažljivije od članstva, koje je na predlog nadzornog odbora dalo jednoglasno razrešnicu starom odboru. Po izboru u novi odbor unišli su svi odbornici starog odbora na čelu sa starešinom ing. Josipom Bučarom.
Prateči rad ovdašnjeg društva može se mirne savesti reči, na temelju postignutih rezultata, da društvo zbi-Ija primerno radi, kao uzor sokolske jedinice. — S. P.
Žnpa SfiJii
SOKOLSKO DRUŠTVO IGRANE
Sokolsko društvo Igrane održalo je na rodendan Nj. Vel. Kralja akademiju s pretstavom. Akademiju je otvorio prosvetar brat Iva Talijančič s vrlo lepim govorom. Zatim su se redale ostale tačke akademije koje su bile u programu i to: Državna himna, deklamacija:	»Zdravo	Sokoli«,	deklamacija
»Sokole«, te »Poleti, sivi Sokole«, a vežbe je izveo brat Izidor Lulič s de-com i naraštajem. Na koncu akademije odigrala je diletantska sekcija dva šaljiva komada i to: »Onu od pivca« i Davolska napast«.
Akademija je vrlo lepo uspela u moralnom i naterijalnom pogledu.
/upa Tuaila
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS. ŠABAC
Praznik Narodnog Ujedinjenja, a tako isto i rodendan Njegova Veličanstva Kralja proslavilo je naše društvo
i	ove godine na vrlo svečan način.
Na rodendan Nj. V. Kralja, več v rano jutro, osvanulo je naše celo mesto iskičeno državnim zastavama, a puca-nje iz prangija nagovestilo je početak
blagodarenja, koja su održana u svima bogomoljama.
Uvečer su državne i privatne zgra-de bile svečano osvetljene, a u 20 ča-sova održana je zabava u Sokolskom domu, na kojoj je brat dr. Ljubo Todorovič održao predavanje: »Kralj uje-dinitelj« ističuči zasluge Nj. V. Kralja za naše narodno ujedinjenje. Predavanje je bilo popračeno oduševljenim ovacijama Nj. V. Kralju. Posle toga, recitovao je jedan član podmlatka pe-smu »Na rodendan Nj. V. Kralja«, a kao završna točka programa bio je de-čiji pozorišni komad »Smeh kao lek«, koji su izvela sokolska deca i naraštaj na opštc zadovoljstvo svih prisutnih, koji su bili iznenadeni odličnom igrom dece.
Proslava rođendana Nj. V. Kralja kao i proslava dana narodnog ujedinje-nja završene su igrankama.
Ž.upa Vel. ВеЉегек
SOKOLSKO DRUŠTVO MELENCI Prednjački tečaj
Ovih dana je završen društveni prednjački tečaj u našem društvu, koji je vodio župski prednjak brat Ste-van Bukač. Tečaj je trajao mesec dana, i imao je odličnog uspeha tako. da su sedmorica tečajaca položili društveni prednjački ispit na onšte zadovoljstvo. Ispitnoj komisiji je pretsedavao brat Alojz Pogačnik, načelnik župe, a ostali članovi komisije su bili: brat Aleksandar Pavlovič, I zam. načelnika župe, Stevan Bukač, župski prednjak i dr. Borivoje Brusin, lekar, iz Mclena-
Predavači na tečaju su bili brača: Dorde Petrovič, zam. starešine, Kape-lct Ljubomir i dr. Borivoje Brusin, svi iz Melenaca.
Casovi tečaja su se održavali sva-kog dana od 7 do 11 časova uveče,_ a predavali su se svi predmeti zasecaju-či kako u tehničku, tako i u idejnu stranu Sokolstva.
Na kraju tečaja su prednjači priredili uspelu akademiju, koja je uspela i ti moralnom i u materijalnom pogledu. Naročito oduševljenje su iza-zvale skupine na lestvama, koje su po-laznici tečaja t. j. prednjači izveli s naročitom elegancijom i savršenom di-sciplinom.
Novi prednjači biče od velike koristi našem mladom društvu, tako, da se nadamo da če rad snažno poči na-pred, tim pre, što ovo društvo, koje je osnovano još 1912 godine, nije ima-lo do danas ni jedan društveni prednjački tečaj.
SOKOLSKA ČETA VLADIMIROVAC
Posle vrlo uspele prvodecembarskc priredbe s akademijom priredila je ova četa 17 decembra na rodendan Nj. V. Kralja, čajanku s igrankom i tombo lom. Čajanka je uspela. Darodavcima stvari i priloga, kao i posetiocima ovih svečanosti četa se bratski i sokolski za hvaljuje.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Zagreb, Kraljice Marije 6 Filiia!a: B.^—
Branko Palcic     —■
.	-	...	»	i	•	•	Palata	Hotel	Prag
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Telcfon 2-бГт
Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb * Telefon interurban 26-77
Izradjujem sVe vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih, kate-fforiia našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kra1!®" Jugoslavije Slike u originalnim bojama prepisnih odijela nalaze se u Ц z „Organizacija Saveza SKJ“. - Zahtjeva^e cjen.ke . prospekte ~
■ ———i—ашш umjerene, a za tocnu i solidnu izradbu jamčim.
eospoDimsKi
ŠIRITE SOKOLSKU
ŠTAMPU:	Ml
Sever & Komp.
Ljublfana
„SOKOLSKI GLASNIK
„SOKO“, „SOKOLIC" i
N A Š U RADOST
LJUBLJANA
"I
\m POLJANSKA CESTA ŠT. 8
PREJE HENRIK KORN * (USTANOVLJENA LETA 1862.)
Krovec stavbni, galanterijski in oktasni klepar. Instaiaci a vodovodov. Naprava strelovodov. Kopa-liščne in klosetne naprave in centralne Kurjave.
IVAN KACIN
tovarna g!asovirjev In harmonijev
DOMŽALE
2ALOGA LJUBLJANA, TABOR tTEV. 6
Harmonije izdeluje od Din 2 000'-. Planine od Din 10.000. Uglašenje m popravila najceneje. Zahtevejte cenik!
MSG tiSkOVine	za	sokolska	društva
vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsi vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste. |
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU
T y r S e v a ulica štev. 44 |§Ј1ВН®^  -
UČITELJSKA
TI/KAHNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
—-----------——--------------------——	~	“	”	*	~	v ~~ ” . . D , ,	..	,	.	_	ТЈвка	Učiteljska	tiskarna	(pretstavnik	France	Štrukelj); svi u Ljubljani
M* Savez SoUl. .».(jevLe ju.o.^ije (E.Gangl) • Glavni 1 »govorni »rednl, S.j.pan Celar .Ure^e	olaek