COKOL4J M
6LA5ILO -5AVEZA JOKOLA KRALJEVINE.			JUGOSLAVIJE
V Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 3 juli 1937 God. VII! ♦ Broj 21	
SA GLAVNIH SLETSKIH DANA V POKRAJINSKOG SLETA SAVESA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE U SKOPLJU
Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovansko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjisu oslobodenja naših južnih krajeva
Posle Vidovdansko# sleta u Skoplju
Prema utvrdenom programu održan je u Skoplju na Vidovdan V pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ovim sletom naše Sokolstvo proslavilo je 25-goaišnjicu oslobodenja Južne Srbije i na simboličan način zahvalilo se i poklonilo se svima žrtvama podnesenim u 1912 godini za oslobo-denje ovih istoriskih i klasičnih krajeva našeg naroda.
Naše Sokolstvo nije moglo doneti lepšu odluku od te, da se ovogodišnji pokrajinski slet održi u Skoplju s tim, da se glavni sletski dani poklapaju sa Vidovdanom. Skoplje, rastavljeno od Kosova polja samo Kačaničkim klancem, tesno je vezano u narodnim uspo-menatna za istoriski dogadaj, koji se odigrao o Vidovdanu 1389 g. na Kosovu polju. Kada su pre 25 godina ar-mije male Srbije izbile u Skoplje ose-tilo se, da je na našem klasičnom Jugu izvršena jedna velika istoriska misija, za kojom je narodna duša duboko čez-nula, dajuči izražaje ovim svojim čež-njama kroz istoriski narodni ep, Kosovski ciklus i kroz sve ono, što je Upućivalo tadašnju slobodnu Kraljevinu Srbiju i Crnu Goru da misle i razvi-jaju svoju akciju u cilju oslobodenja južnih krajeva.
Oslobodenje Južne Srbije od pre 25 godina bilo je od tako velikog značaja, da ga možemo nazvati prvim činom oslobodenja i ujedinjenja celog našeg naroda, izvršenog u toku daljih ratnih dogadaja, otpočetih 1914 g.
Zbog svega toga jugoslovensko Sokolstvo sasvim je dobro shvatilo svoju ulogu, što je odlučilo da se ovogodišnji pokrajinski slet održi u Skoplju i ta u čast i slavu 25-godišnjice oslobodenja Južne Srbije.
Sokolska župa Skoplje učinila je ne-sumnjivo sve što je mogla da ovaj slet bude dostojan uspomene na 25-godišnjicu oslobodenja Skoplja i Južne Srbije. Da bi se ovaj istoriski 1110-menat što više istakao, sletski odbor došao je izmedu ostalog na lepil ideju, da se uoči Vidovdana na sletištu izvede scena: „Krunisanje Cara Dušana”, a na sam Vidovdan sletska scena oslobodenja Južne Srbije u 1912 g.
Ne ulazeči u tehničke detalje izvo-denja, treba istači da je ideja o pri-redivanju sletskih scena kao i samo izvodenje izazvalo veliko interesovanje kod svih koji su došli u Skoplje da prisustvuju sletu. Izvodenje sletske scene oslobodenja Južne Srbije u 1912 g. izazvalo je još i naročito dopadanje zbog dovoljne dinamičnosti, neophodno potrebne sletskim scenama, koje se izvode na velikom sletištu, pod otvore-nim nebom, Pretstavljena kumanovska bitka, žrtve pale u toj bitci, razvijanje Jugoslavije iz kumanovskog dela Srbije, živi bedem vojske, naroda i Sokolstva, koje simbolično štiti svoju do-niovinu Jugoslaviji! — sve to izvedeno u neposrednoj bližini Dušanovog grada i mutnog i brzog Vardara činilo je, da je sav prisutan narod tnogao da oseti smisao sleta i veličinu dela, izvršenog pre 25 godina.
1( u ovoin pogledu slet u Skoplju od-govorio je u punoj meri svojoj nameni
>	imao je punog uspeha. Još nešto, što je i važno i dirljivo. Na sletištu, za vreme svih priredaba u glavnim slet-
Uoči glavnih sletskih dana
Več nekoliko dana pre sleta skopske ulice, koje su obično u letnjim popo-dnevnim satovima radi velike vručine skoro prazne, počele su tih dana naglo da oživljuju, jer su u starodrevno carsko Skoplje več pristizali prvi sletski gosti. Orad je poprimao tako reči sva-kog časa sve to svečaniji izgled, da bi urešen i u najsvečanijem iuhu dočekao svoju dragu sokolsku braču i sestre i ostale goste, najtoplije ih pozdravio i pun iskrene radosti i bratske ljubavi u-kazao im svoje največe gostoprimstvo. Domovi i ulice kitili su se zastavama, na glavnijim mestima grada podizali se lepi slavoluci, iskičeni zelenilom i zastavama, a po glavnim gradskim ulicama na svim stubovima pored jugosloven-skih isticane su i češkoslovačke i bu-garske zastave. Gradanstvo pak u oče-kivanju glavnih sletskih dana, dana so-kolskog i nacionalnog slavlja, nalazilo se več u nekom naročitom, vedrom i svečanom raspoloženju, kao uoči najve-čeg praznika.
Usled gradnje nove železničke Staniče, svi redovni vozovi zaustavljaju se u predgradu Skoplje — Vojvoda Putnik. Jedino specijalni sokolski vozovi dola-zili su na glavnu stanicu, koja je bila iskičena svim slovenskim zastavama i spremna da primi braču i sestre iz svih krajeva prostrane Jugoslavije.
Medu prvima stigli su u Skoplje, u petak 25 pr. m. beogradskim brzim vo-zonil u 21.48 muški i ženski tehnički odbor Saveza sa zamenikom savezrtog načelnika bratom M. Vojinovičem i sa-veznom načelnicom sestrom E. Skalar-jevom na čelu. Za njima počeli su da pristižu i ostali.
U sletskoj kancelariji
Sletska kancelarija liči na jedmi jaku košnicu sa mladom maticom. U njoj sve vri. U svim prostorijama puno bra-če i sestara. Najživlje je u sobi pret-sednika sletskog odbora i starešine župe brata Velje Popoviča, jer svi se njemu obračaju za konačnu odluku. Naročito
skim danima nalazile su se okupljene mnoge i mnoge hiljade naroda iz svih krajeva, a naročito iz Južne Srbije. Velike narodne mase odazvale su se sletu i skopskim svečanostima, posvečenim 25-godišnjici oslobodenja Južne Srbije. Znak da narod sa punim srcem uče-stvuje u proslavi 25-godišnjice svog o-slobodenja i da voli Sokolstvo, na čiju je priredbu došao u neobično velikom broju.
Ovo učestvovanje velikih masa a i ova ljubav i poverenje prema našem Sokolstvu treba s jedne strane da nas mnogo zaraduje, a s druge strane da nas potscti, kako ogromnu inoralnu odgovornost uzimamo na sebe kada pri-redujemo ovakve sletove. Jer ljubav i poverenje naroda treba u punoj meri »pravdati. Kao što je srpska vojska 1912 g. izvršila ovde svoju misiju, isto tako i sokolski slet mora imati svoju veliku misiju. Zbog ove misije sokolski slet mora da izaziva osečaj odgovorno-
je živo u stanbenom otseku, u kome pročelnik brat Petraškovič sa svojim saradnicima vrši konačan raspored na-stanbe. Brojno stanje dolaska iz poje-dinih župa takoreči svakog časa se menja. Mlada brača su odredena za vodiče pojedinih župa. Zajednička nastan-ba je gotova. U pojedinim školama i internatima postavljeni su čak i kreveti, slamnjače, a negde samo slama. Udo-ban stan pripremiti članstvu, to je prvi uslov uspeha sleta. Pročelnik propa-gandnog otseka br. Mirko Jovanovič, prosvetar župe, i ne izbija ni danju ni noču iz štamparije, gde se štampaju programi, veliki, detaljni, sletski proglas, brošure — sadržaj sletske scene, a u svečano ruho priprema se i sletski list „Soko na Vardaru”. Sve to sam sastavlja, koriguje vredni naš brat Mirko — i pored još drugih dužnosti na kojima če se nači. I odbor za doček stalno je na okupu. Največa mu je briga kako če silni prtljag sa stanica naj-brže da se prenese u zajedničke na-stanbe. Redarstveni otsek pod struč-nom rukom brata Marka Batričeviča, rasporeden je na rejone za celo vreme sleta i čeka samo na komandu pa da stupi u akciju. Otsek za ishranu re-šava pitanje ishrane siromašnih članova četa, čiji če svaki član dobiti dnevno jedan obrok suhe hrane. I ostali otseci svršavaju žurno i marljivo poslednje pripreme. Ukratko, svi se žrt-vuju da bi slet što bolje uspeo.
Stadion
Na trkalištu. „Juga”, na desnoj o-bali Vardara, sagraden je po načrtu brata arh. Stevana Oazikaloviča sokolski stadion, obuhvatajuči prostor 200 Х460 m. Samo vežbalište je veličine 128 x 98 m, ogradeno za 3.000 vežba-ča, sa meduprostorom od 20 m za sprave i staže za tičanje. Glavna tribina duga je 124 m, sa 14 redova sedi-šta za 3.538 osoba, sa klupama sa strane za 1.200 osoba. Muzički paviljon obuhvata prostor od 24x4.60 m. Sa strane stepeništa su stajališta za 3.000 osoba. Uz sletište su četiri svlačionice
sti ne samo cele naše organizacije, več i svakog pojedinog Sokola.
Sa jednoga sleta, posečenog onako kao što je to bio Vidovdanski slet u Skoplju, narodne mase moraju napu-stiti sletište i otiči svojim kučama, stoječi pod snažnom sugestijoin o vrlinama i svima vrednostima sokolske organizacije. Ove vrline i vrednosti moraju se ogledati u svemu:	i u
onom najkrupnijem, zajedničkom, kao i u onom pojedinačnom i ličnom.
U ovom pogledu na prvotne mestu narodnim masama mora imponovati do-brovoljna disciplina koja čini jednu od bitnih osnovica sokolske organizacije. Kao dalji izraz ove sokolske disciplino-vanosti dolazi tehnička priprema sokol-skog članstva za istupanje na sletište. Zajedničke proste vežbe, na kojima istupa veliki broj članstva, upravo i služe tome, da kroz tehničku spreinu prikažu veličinu sokolske dobrovoljne discipline.
Posle toga disciplina sokolske organi-
po 30X4.60 m. Na glavnom ulazu dižu se dva stuba visoki od 12 m višine; pored njih su i sletske. Ispred glavne tribine diže se podijum sa žrtvenikom i jarbol višine od 16 m za zastavu. Stadion je sagraden za 40 radnih dana, a stajao je oko 300.000 din. Nadzor gradenja vršio je sam projektant.
SUBOTA 26 JUNI.
Dola/зк specijalnih sokolskih vozova.
Sve članstvo, prema rasporedu sao-bračajnog otseka, imalo je da dode na slet u devet specijalnih vozova (Sok. 1—9) u toku subote, a članstvo iz O-hrida i Kičeva redovnim vozom. Dakle ukupno sa deset vozova.
Prvi je stigao voz Sok. 3 iz Beograda sa nešto malo zakašnjenja. Na stanici puno sveta, sokolska muzika društva Skoplje Matica, članstvo u odori i članice u narodnim nošnjama, sletski odbor sa br. V. Popovičem. Iski-čen voz zelenilom i zastavicama ulazi u stanicu, prolamaju se pozdravi i us-klici. Izlazi načelnik župe Beograd br. Petar čolovič, dobija uputstva za is-krcavanje i svrstavanje povorke. Krozu-lice srdačan pozdrav gradanstva. Kod Dušanovog mosta je razlaz, brača idu u svoju nastanbu u Trg. akademiju, a sestre u Žensku gimnaziju.
Istovremeno došli su u predgradu brzim vozom delegati ČOS brača: František Kudela, Vaclav Prohaska i s. Ružena Mahalova, zatim zamenik starešine Saveza SKJ brat Smiljanič, sa-vezni načelnik brat doktor Pihler, te članovi savezne uprave brača: Todorovič, Brzakovič Radulovič, Nikolič, dr. Dragič, Miloševič, Stajič, Dimitrijevič, dr. Feliks i zamenica savezne načelnice sestra Jovanovič. Nastamba za dele-gaciju ČOS i saveznu upravu bila je u novopodignutom Studentskom domu kraj Filozofskog fakulteta.
U toku celoga dana skoro svakog sata dolazili su vozovi sa Sokolima i Sokoli-cama i gostima. Sve je bilo veselo. Bilo je i dirljivih scena pri su-sretu poznanika i prijatelja još od pro-
zacije mora da dode do izražaja i u načinima istupanja pojedinaca: u pro-pisnom i ukusnom nošenju sokolskih odora, u načinima pozdravljanja i op-hodenju itd.
Problem discipline i našeg misionar-skog uspeha na sletovima ogleda se u svemu spomenutom. Ali dok na nekim mestima individualni nedostatci mogu ostati i nezapaženi od velike mase, pri zajedničkom nastupanju sa prostim vežbama ovi nedostatci mogu se sumi-rati do nepovoljnog utiska, koji može u mnogome da nanese štete onim visokim ciljevima, kojima je namenjen slet.
O	ovoj važnoj strani sletskih priredaba treba ozjDiljno razmišljati. Kako pozitivno i prijatno deluje skladno vež-banje zajedničkih vežbi osetilo se kad su nastupile seoske sokolske čete, koje su pokazale u večoj meri skladnost vežbanja, kao izraz snažnije discipli-novanosti.	Dr. M. D.
šlog pokrajinskog sleta u Skoplju pre devet godina.
Pred veče grad je neobično oživio; sve je na ulici, i mlado i staro. Ra-doznali gradani sa velikim interesom raspituju se odakle su braća, da li su došli njihovi poznanici. Glavna ulica skoro je neprolazna, izlozi radnja su naročito dekorisani i osvetljeni. Dušanov most bogato je osvetljen u bojama i pruža vanredno lepu sliku. U gradu su podignuta četiri slavoluka iskičena zelenilom, zastavicamja i sa sokolskim geslima. Najlepši je slavoluk bio na pri-lazu za Dušanov most sa napisom „Zdravo Sokoli”, a sa strane „1912— 1937”.
U subotu je stiglo u Skoplje oko ,6000 Sokola i Sokolica.
Zbor župskih načelnika i načelnica
U 20 časova održan je toga dana sa-stanak župskih načelnika i načelnica u domu Sokolskog društva Skoplje Matica. Prisutne je pozdravio brat Aleksa Jovanovič, načelnik župe Skoplje, a u ime Saveza SKJ načelnik brat dr. Alfred Pihler. Potom se prešlo na po-delu rada za sve sletske priredbe.
Bakljada.
U 21 čas pošla je sokolska bakljada sa letnjeg vežbališta društva Skoplje Matica, koja je prolazeči ulicama bila toplo pozdravljena. Na čelu bakljade bila je sokolska konjiča, zatim sokolska muzika pa članstvo. Baklje su nosila muška i ženska deca. Sa Oficirskog doma puštane su rakete. Sve gradan-stvo, skoncentrisano na glavnom trgu ispred Oficirskog doma, očekivalo je završetak svečanosti svi anjem povečerja sa terase Oficirskog doma, posle čega je sve članstvo pošlo u svoje na-stanbe na počinak da bude odmoreno za sutrašnje priredbe.
NEDELJA 27 JUNI.
Rano izjutra kretale su velike grupe članova, članica te članova četa u živopisnim narodnim nošnjama iz svih krajeva države kroz grad koji je bio sav iskičen zelenilom i državnim zastavama ka sletištu radi održavanja pokuša za javni čas. Tačno u zakazano vreme otpočeli su pokusi po župama pod vodstvom tehničkih organa Saveza. U 6.15 počeo je generalni po-kus, i to članica (361)), članova (480) i članova sokolskih četa (580). U 7 časova počeli su pokusi u Narodnom pozorištu za akademiju.
Svečana sednica u Narodnom pozorištu.
U 10.30 počela je u Narodnom pozorištu svečana sednica, kojoj su prisu-stvovali izaslanik Nj. Vel. Kralja div. general g. Milan Ječmenič, komandant III armiske oblasti, ministar fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Josip Ro-gič, izaslanik ministra vojske i mornarice div. general g. Milisav Antoni-jevič, ban Vardaske banovine g. Sve-tislav Paunovič, mitropolit skopski g. Josip, pretstavnici Senata i Narodne skupštine, konzuli: čehoslovačke, Fran-cuske, Rumunije, Turske, Grčke, Italije i Albanije, pretsednik skopske op-štine g. Panta Jovanovič, dekan Filo-zofskog fakulteta g. dr. Radoslav Grujič, naib g. Fevzija Hadži-Hamzič, u-pravnik skopske policije g. Drago Bo-škovič i drugi zvanični državni funk-cioneri te pretstavnici korporacija i kulturnih i humanih ustanova.
Pred dupkom punim pozorištem svečanost je otvorio sa pozornice, koja je bila svečano dekorisana, brat Velja Popovič, starešina župe Skoplje i pretsednik sletskog odbora. Za stolom na po-zornici su bili zamenik starešine Saveza SKJ brat Milivoje Smiljanič, pretstavnici ČOS brača Kudela, Prohaska i sestra Mahalova, pretstavnik Saveza ruskog Sokolstva brat Vladimir Ivanovič, Tihomirov i članovi uprave Saveza SKJ. Na sredini pozornice bila je postavljena ukrašena slika Nj. Vel, Kralja Petra li u sokolskoj odori, rad br. Tome Vladimiroviča. Pozornica je bila ispunjena članstvom u svečanim odorama sa zastavama i članovima sokolskih četa u narodnim nošnjama. Bio je to neobično krasan prizor.
Burno pozdravljen starešina župe i pretsednik sletskog odbora brat Velja Popovič otvorio je svečanu sednicu sledečim govorom:
GOVOR STAREŠINE ŽUPE BRATA VELJE POPOVIČA
— Mi jugoslovenski Sokoli ponosni smo, što na čelu našega Sokolskog saveza stoji kao starešina naš mladi Kralj Petar II Karađorđević. I danas kada započinjemo veliku našu sokolsku svečanost — glavne sletske dane, — duž-nost nam nalaže, da najpre pozdravimo našega omiljenoga Starešinu sa ovak-vim brzojavom:
Pozdravni telegram Nj. Vel. Kralju „Naš mili Starešino,
Tvoja brača Sokoli u cele kraljevine proslavljaju danas, svo-jom velikom sokolskom manife-stacijom — sokolskim sletom, o-slobodenje južnih krajeva velike nam i drage otadžbine, proslavljaju 25-godišnji:u onoga do-gadaja, kada su Tvoj veliki Ded sa neumrlim Tvojim Ocem, bit-kom na Kumanovu, uzdigli visoko malenu, hrabru i junačku Srbiju, i objavili da če uskoro nastati vedriji i srečniji dani za sve Slovene, koji do ta da behu u ropstvu.
Svi mi stariji Sokoli, koji smo pre 25 godina bili vojnici veli-koga Petra i slavnoga Aleksandra, gotovi smo i sada da u svako doba prinesemo i najve-ču žrtvu koju od nas bude za-tražila otadžbina. Tako isto spremni su i svi ostali Sokoli koji su sada pod Tvojom zasta-vom, da podu stopama naših velikana i heroja i da brane i čuvaju sve ono, što su ti veliki ljudi svojom krvlju izvojevali.
Sakupljeni na ovome slavlju još jednom se zavetujemo, da čemo Te, kao odani Tvoji gradani, u Tvorne velikome zadat-ku, toplo, bratski i iskreno pomagati i voleti, i da jedva če-kamo dan, da Te vidimo veli-kog, snažnog sa kraljevskem i carskom krunom na glavi.
Živeo naš mili Starešino!” —
Burni i dugotrajni usklici „Živeo Kralj!” propratili su čitanje pozdrav-nog telegrama, a zatim je glazba in-nonirala himnu. Zatim je starešina brat' Popovič nastavio:
— Tako isto dtaga bračo i sestre, radujemo se što možemo sa ove divne sokolske svečanosti da pozdravimo i našega velikog zaštitnika Nj Kralj. Vi-sočanstvo Kneza Namesnika Pavla i dlo-zvolite mi da Mu uputimo ove tople reči:
Pozdrav Nj. Vis. Knezu Pavlu „Vaše Kraljevsko Visočanstvo, Vaši verni Sokoli svesni o-gromnoga zadatka i velikih briga koje ste metnuli na svoja pleča još u časovijtna kada strašni i tužni dogadaji behu neobično zabrinuli sve trezvene i razbo-rite ljude, svesni toga, oni vas neobično uzdižu, poštuju i ve-Iičaju, jer u Vama vide snagu i borbenost velikoga vožd^a, a vide i veliko srce zaštitnika našega mladoga Kralja, naše nade i sreče.
Takvoga velikana kao što ste Vi, Sokoli moraju voleti i čuvati, pa stoga Vam sa sokolsko-ga sleta, sa proslave 25-godi-šnjice oslobodenja Južne Srbije šalju najlepše želje, pune topline i odanosti.
Živeo naš zaštitnik! živeo Knez Pavle!”
Čitanje pozdravnog telegrama Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku bilo je popra-čeno burnim i oduševljenim poklicima.
Nakon što je zatim bio upučen pozdravni telegram i pretsedniku Kraljevske vlade g. dr. Mjlanu Stojadino-viču, koji je takoder bio toplo pozdravljen, starešina brat Velja Popovič nastavio je svoj govor:
— Neču ni malo da pnpteram ako pod-vučem, da je Sokolstvo u istoriji Slo-vena, a naročito u istoriji brače Čeha i nas Jugoslovena, za poslednjih nekoliko decenija odigralo takvu ulogu da mu se mora diviti svaki rodoljub, svaki napredan čovek. Ono je svojom si-linom, snagom' i neobičnom verom da-valo božansku moč kako junacima tako i klonulima; ono je razbuktalo krv u žilama svih slovenskih naroda, ono je
uzviknulo kod potištenih: ne prizna-jem tudina za gospodara!
I samo kao takvo ono je moglo da stvori čuvene legionare, koji su kod sviju savezničkih vojski bili uvek u prvim redovima, koji su svesno i slavno ginuli po celome ratištu, ali koji su na kraju krajeva doneli slobodu svome narodu, a češki ju je narod odavno i željno očekivao.
Kao takvo, ono je moglo i kod našega naroda da stvori hiljade vojnika, četnika i dobrovoljaca, za čije podvige zna danas i najmladi gradanin Jugoslavije, čija junaštva danas opeva guslar i čija če se imena još vekovima pominjati.
Ali ne samo to. Veličina, snaga i moč našega Sokolstva leži još i u tc'me, što ono i u sl obodi i miru govori i uči, da je život večita borba, u kojoj po-pobeduje samo onaj koji napreduje i koji se usavršava u tihom, neprekid-nom i svagdašnjem delovanju; da je to borba, u kojoj vedro i smelo kopača samo onaj koji razvija zdravlje, radinost, trezvenost, samopregor, tač-nost. A radeči tako onda se i ceo narod t?rži u svestranoj duševnoj i telesnoj svežini, ne dozvoljava se da malakše ni moralno ni telesno, ne dozvoljava se nikakav zastoj i nazadovanje, več naprotiv usavršavaju se najlepše vrline uvek u bratskoj ljubavi, u disciplini i is trajnosti.
Sokolstvo je škola, u kojoj se po-jedinac, društvo i narod vaspitavaju da budu visoko moralni, da su puni e-tičkog shvatanja, da su prožeti ljubav-Iju i radom, da duh bratstva oku-Plja sve slojeve naroda bez ikakvih razlika.
Sokolstvo je, kako reče jedan naš veliki brat, borba izmedu dobra i zla i beskonačna težnja za lepšim i savrSe-nijim. Ono je bezobzirno traženje isti-ne i pravde, to je škola odricanja, ot-porflosti i usavršavanja, to je svet za sebe isprepleten trnjem! i cvečern, u kome nijedan trn nije tako oštar i bodljikav, da se bol ne bi preboleo.
Takav pokret, koji u sebi nosi vi-soku etiku, zdrav moral, bratsku lju-'bav' i gotovost na svaku žrtvu za dobro svoga naroda, mora večito da živi, mora kad tad da obuhvati sve slojeve na-fodla i mora da bude omiljen, jer u sebi nosi božanstvenu silu, kojoj se i najprimitivniji čovek mora da pokloni, nosi onu božanstvenu snagu, pred kojom se smerno kleči i duša ople-menjuje.
Pa ipak ima ljudi, koji u današnje doba previranja, u doba kada se za novac kupuje i su,z(a i smeh, kada patološke težnje hoče da uguše i da olruju sve što je uzvišeno, plemenito i moralno u duši čovečijoj, ima ljudi, koji ne vide da je Sokolstvo živa snaga, živ plamen, koji narode pokreče, koji narode preporoduje i čuva svake palnje, bolesti i nesreče. Takve ljude treba izvesti što pre na pravi pat i reči im da je Sokolstvo od Boga poslato.
I kao što smo nekada dolazeči u veliku carevinu Austro-Ugarsku na sokolske sletove osvajali svaki gTad bez borbe i krvi, čim smo se pojavili sa sokolskim perjatiicainli i ervenim košu-Ijama, tako verujemo, da čemo i danas divovskom svojom sokolskom snagom, poštenim radom, čistim mislima i velikom ljubavlju, koju uvek nosimo u srcima za svoga Kralja, za narod1 i mili dom, da čemo sve te ljude, koji bud iz kojih razloga nemarno ili popreko gle-daju na Sokolstvo, na jačanje zajed-nice, na jačanje države, omladine i ce-I°g jugoslovenskog naroda, da čemo osvojiti i videti ih u našim redovima, aa zajednički zidamo* i gradimo, da zajednički volimo, čuvamo i peštujemo i da zajednički budemo brana protivu svakoga bilo unutrašnjeg, bilo spolj-njeg neprijatelja.
Draga bračo i sestre.
Za ovu državu pali su milioni naše najbolje brače, za ovu i ovoliku državu, za veliku Jugoslaviju ginulo se još od Kosova, za nju su date največe žrtve što ih može dati jedan narod. Za ovu državu ginuli su i kraljevn i carevi. Milioni grobova leže ne samo u našoj zemlji, več ih je i po celom svetu, i sva mora su velike grobnice naše mile brače. Slava im( i hvala! (Usklici: „Slava!”)
To gigantsko delo, to vekovno stva-ranje i zidanje najlepše i največe ku-če Južnih Slovena, teško da če ko mo-
či da potjulja, teško da če ko smeti da dirne u tu svetinju, a pokuša li, milioni 6© i živih i mrtvih viknuti: seb' ruke! Mladi i snažni jugoslovenski dž n na nogama je, i ako je borba potrebna, mlada Jugoslavija puna je novih Obilica!
Draga bračo i sestre,
Pukao je top sa Kumanova, zagrok-tali su mitraljezi, u borbu su uleteli hiljade najboljih Sokola i prizor je b:o veličanstven: topuz Markov i handžar Milošev ogrezoše u krvi, ali srpska je zora sve više svitala, i najzad rodi se sloboda u ovim krajevima, pre 25 godina.
Srca su zaigrala od sreče, čela su se razvedrila, pesma je odjeknula, a radosti nije bilo kraja. Srpski je narod bio oživeo, jer je bio svestan, da na-staje doba radinosti, stvaranja, napitka, kulture i prosvete. Posao je ot-počeo na sve strane. Za četvrt veka po-nikoše hiljade škola, broj pismenih se udesetostručio, Po manastirima oživeše freske naših kraljeva i careva. Plug ude u ledinu i dublje zaora, trijer zahukta, kjroz neprohodne klance usekoše se moderni i pravi putevi, preko planina predoše motorna kola, po gradovima krenu trgovina bolja i veča no što je ikada bila. Stvori se red, poredak i zakonitost. Narod1 krenu napred u svima pravcima, jer oseti zaštitu i sigurnost svoje imovine i svakoga posla.
Kosovo je osvečeno! Na sablji smo ga izgubili, na sablji ga dobili. Ne-prijatelj nam je riterski priznao junaštvo i požrtvovanje, aiveči se našoj petve-kovnoj tuzi za izgubljenim carstvom na Kosovu. Junak stego ruku junaku i ne-stade neprijateljstva.
A posle Kumanova, draga bračo i sestre, dode uskoro i oslobodenje i uje-dinjenje i drugih Jugoslovena u jedin-stvenu, silnu i močnu Jugoslaviju.
Vekovni i nacionalni san Južnih SIo-vena ostvaren je. Mač je metnut u ko-rice i puška je ukočena.
Stvorismo zemlju prostranu i bogatu. Stvorismo zemlju plodnu i lepu, punu sunca i božijeg blagoslova.
Takvu zemlju poželeo bi da ima i najbogatiji narod na svetu.
Bračo i sestre,
Sokoli su svesni svega ovoga; oni vide bogatstvo svoje zemlje, oni vide da je Jugoslavija Bogom osvečena zemlja, pa stoglaj i hoče da u njoj život teče u sreči, slozi i bratstvu. Oni is-iskreno žele da svi gradani podjednako uživaju sve ove blagodeti, da se svi gradani osečaju zaidovoljni i srečni. Oni hoče bratstvo, slogu i jednakost, a to su želj|e i največih misliiaca, reformator^ i prijatelja čovečanstva.
Sokoli vole ovu zemlju odiano i toplo, i radeči za nju punim požrtvova njem u isto vreme rade i za dobro, mir i sreču celoga sveta. U Sokolstvu je najlepše: brat je mio koje vere bio!
Bračo i sestre, čuvajmo ovo blago koje nam Gospod podari! čuvajmo lepti našu Jugoslaviju!
Živela Jugoslavija. —
U tome času glazba intonira sokol sku himnu „Hej Sloveni”, koju svi pri-hvatiše.
Zatim je starešina br. Popovič nastavio.
— Gospodo i gospode,
Sokoli su srečni što ih je danas u ovolikome broju u carskome Skoplju. Oni su razdragani što sa njima i ceo narod našega Juga pozdravlja najknip-nije dogadaje slavne svoje istorije. Sokoli su presrečni što vide, da i ovi krajevi naše otadžbine napreduju i cve-taju, a time i cela Jugoslavija uiazi u red naprednih, prosvečenih, ra d n i h i kulturnih zemalja. Sokoli su neobično zadovoljni, što je sva ta epoha na-pretka započeta i razvija se pod velikom i slavnom Dinastij,>m Karador-deviča, koja ump i mfačem; i perom da vezuje (Burni poklici „Živela!”).
Sokoli pozdravljaju iz duše i do-gadaj što u carskome Skoplju, u jubi-larnoj godini oslobodenja, vide u istim redovima i milu braču čehoslovake i Ruse.
Zatim se brat Popovič obrača pret-stavuiciina bratskog češkoslovačkog Sokolstva s ovim pozdravnim rečima:
Pozdrav češkoslovačkom Sokolstvu
— Draga bračo, pretstavnici češkoslovačkog Sokolstva i miii naši gosti!
—	Svi mi jugoslovanski Sokoli ne-obično smo zahvalni vašoj zemlji dra-goj nam bratskoj Ceškoslovačkoj, što je na svojoj grudi rodila velikoga sina, genijalnoga osnivaoca Sokolstva d-r Miroslava Tirša.
Kao preporoditelj narodni on je svo-jom uzvišenom idejom krenuo mase, lepom i kitnjastom sokolskem odorom stvorio je najlepšu vojsku svome narodu. Sokolska pesma brzo je prošla kroz sela i gradove, podizala duh, ra-zvedravala čela i ulila veru i nadu u bolju i srećniju buđućnost češkoslovačkog naroda. I jedva da je prošla de-cenija, sokolska armija porasla je na desetine hiljada narodnih boraca, zaštit-pika i osvetnika.
Desetine hiljada Sokola, iz godine u godinu čuvale su iskreno i toplo svoj narod, čuvale mu ime i jezik, pe-vale mu pesmie i slavu njegovti i spre-male ga za odmazdu.
Došao je svetski rat. češkoslovački Sokoli ođmah zameniše svoje od:re legionarskem čohomi, i sa pušlkom i ma-čem staviše se u redove mnogobrojnih saveznika.
Svojevoljna sokoska disciplina, bratska Ijubav, sokolska požrtvovanast, uči-nili su da Sokoli legionari postaše slavni borci, postaše oslobodioci svoga naroda, stvaraoci današnje slobodne velike i napredne bratske češkoslovačke.
Genijalni Tirš velik je i za sve o-stale Slovene, pa i za druge narode, jer je on najjasnije i najlepše pokazao, kako treba raditi za svoj narod i kojim putem treba iči pa da jedan narod brzo dođe do samosvesti, da radinosti, do visokog morala i etike, do zdravlja i snage.
Mila bračo! Kao pretstavnike velikog i naprednog bratskog češkoslovačkog Sokolstva, kao sledbenike Tirševe koji rade s narodom i za narod, bez koristi i slave, ja vas bratski pozdravljam u carskom Skoplju, na ovome sokolskom slavlju. Pozdravljam vas . kao uspomenu na ove lepe sokolske doga-daje predajem vam kopiju freske iz 14 veka, iz manastira Lesnova silnog cara Dušana, onoga cara, koga je vaš kralj Karlo IV, kada je polazio na put u Rim da se kruniše, pozdravio najlepšim re-čima, nazivajuči ga dragim bratom, s kojim je vezan ne samo jedinstvom vla-dalačkog poziva, več i plemenitim slovenskim jezikom.
Te tople želje naših vladara još u ono doba vezivale su nekoliko vekova oba naša naroda kao dva rodena brata. Največa želja sviju nas Sokola je da naše dve države budu u još boljim bratskim odnosima! Želja je sviju nas Sokola, da ove bratske zemlje budu na visokom kulturnom nivou, kao što je isto tako želja sviju nas, da ako jedan brat izvuče mač, da ga odmah i drugi upravi na zajedničkog neprijatelja!
Na zdar! Zdravo!
Konac govora bio je popračen du-gotrajnim oduševljenim pljeskanjetn i poklicima bratskoj Ceškoslovačkoj, če-škoslovačkom narodu i Sokolstvu.
Pozdrav brači ruskim Sokolima
Nakon toga starešina brat Velja Popovič obratio se pozdravnim rečima pretstavnicima bratskog ruskog Sokolstva, rekavši sledeče:
Velika i močna negdašnja Rusija nije više u kolu slovenskih naroda, ona Rusija, koju su nekada svi Sloveni nazi-vali svojom majkom, s kojom smo se ponosil* i u kojoj smo gledali veličinu i silu sviju Slovcna. Ona se o-krenula od svoje slovenske dcce, i to baš u časovima, kada se najživlje radilo, borili!) i umiralo za slobodu potlačenih naroda. Dušmanski pokol j rođe-ne brače 1917 umalo da nije ostavio
>	dalje u ropstvo mnoge Slovene.
Da je u toj velikoj carskoj Rusiji pre 1917 godine bilo Sokolstvo razvijcno o-nako kako ga je zamišljao neumrli Tirš ■ da je zahvatilo široke narodne mase, smelo tvrdimo, da do takve katastrofe ne bi dbšlo, več bi naprotiv Rusija bila ' dalje matica i zaštitnica sviju Slo-vena i sa mnogo manje žrtava ostvarili bi naše nacionalne težnje.
Ja vidim te iste misli i kod sve vas brače ruskih Sokola, vidim da vas sokolska misao greje i snaži, vidim da Verujete u njenu silu i snagu. Neka vam ta vera nikada ne uguši nadu, da čete svojim Sokolstvom jednoga dana ipak uči u novu, preporođenu, slobod-'ru, nacionalnu Rusiju, i tada čemo i
svi mi osstali Sloveni biti neobično ra-dosni, jer čemo postati snažniji ne samo mišicom, več i stvafalačkom moči na kulturnom polju.
U toj želji neka vas ovaj mali bratski darak večito potseča, da isto srce kuca kod sve brače Jugoslovena za dobro i sreču buduče nove Rusije.
Zdorovo! Zdravo!
1 ove pozdravne reči brači ruskim Sokolima bile su popračene oduševljenim poklicima. Tom prilikom starešina brat Velja Popovič predao je pretstav-nicima ruskog Sokolsva jedan lepi spo-men-dar.
U ime češkoslovačkog Sokolstva u-zeo je zatinr reč brat František Kudela, zahvalivši se na toplini pozdravima i izručivši pozdrave češkoslovačkog Sokolstva i češkoslovačkog naroda. Na-ročito je izrazio radost što je Tir-ševa ideja našla tako plodno tlo u Jugoslaviji i podvukao je nepokolebljivu solidarnost češkoslovačkog i jugoslo-venskog naroda sa geslom „Vernost za vernost”. (Burni pozdravi i usklici: Živela Ceškoslovačka Republika!”).
U ime ruskog Sokolstva govorio je na koncu brat Vladimir Iv&novič-Ti-homirov, starešina ruskog Sokola iz Vranja.
Time je bila svečana sednica zavr-šena.
Prijem kod češkoslovačkog konzula.
Posle svečane sednice pretstavnici vlasti i Sokolstva bili su na prijemu kod konzula češkoslovačke Republike dra Jaroslava Mahača.
Svečano otvaranje sleta na stadionu
Več od 15 časova mase ’građanstva hrlile su ka sletištu da zauzmu što bolja mesta. Odmah se videlo, da če publike biti u rekordnom broju za Skoplje. 1 pred početak svečanosti bilo je več sve puno: i glavna tribina, i staja-lišta	i	sedišta sa strane, pa i	okolna
brda	bila su ispunjena	svetom,	koji je
radoznalo iščekivao početak svečanosti.
U počasnoj tribini več su se nala-zili ministar fizičkog vaspitanja brat dr. Josip Rogič, ban g. Sv. Paunovič, pod-ban g.	Nešič, nekoliko	narodnih	poslanika	i	senatora, dalje	skopski	konzu-
larni pretstavnici, delegati češkoslovačkog i ruskog Sokolstva i članovi u-prave Saveza SKJ na čelu sa zamenikom starešine bratom M. Smiljaničem, kao i brojni pretstavnici skopskih nacionalnih, kulturnih i humanih društava.
I članstvo je več bilo na okupu na sabiralištu iza muzičkog paviljona, gde su stajali svrstani članovi, članice, članovi četa i članovi u svečanim odo-raraa, te sve zastave.
Nešto pre 16 časova mnogobrojna publika toplo je pozdravila dolazak iza-slanika Nj. Vel. Kralja, generala g. Ječ-meniča. Muzika tada svira svečani marš. Odmah iza toga diže se zastor sa glav-nog ulaza u sletište, na koje nastupa sve članstvo sa zastavama na čelu sa sletskim odborom, koje je postrojivši se zauzelo ceo prostor na vežbalištu. Topovski pucanj zatim sa Dušanovog grada nagovestio je dolazak buktinje, koja je zapaljena sa voštanica na ku-manovskom bojištu i koju je do stadiona prenela sokolska štafeta članova četa i društva Skoplje Matica. Za vreme trubnog znaka „Mirno!” starešina župe i pretsednik sletskog odbora brat Velja Popovič prima buktinju i pali žrtvenik palim junacima za oslo-bodenje i ujedinjenje. Sledi nato komanda „Kape skini!” i muzika intonira vojničku molitvu. Sve članstvo čutanjem i pognute glave odaje poštu seniina palih junaka, a sva publika stoječi u pobožnoj tišini prati tok svečanosti. Posle završene molitve na počasni stub visok 16 metara uz zvuke državne himne diže se lagano državna zastava. Kad je zastava dostigla vrh stuba čuje se pesma „Pozdrav jugoslovenskoj zastavi”, koju je spevao i recitovao brat Božidar Mitič, član tehničkog sletskog odbora.
Završetak pesme poprača sve članstvo trokratnim usklikom „Zdravo!” Muzika tada intonira sokolsku himnu „Hej Sloveni”, što prihvača celokupno članstvo i građanstvo u stoječem stavu. Za vreme' pesme „Sokolski pozdrav” preleče niško |)reko stadiona u zbijenom postroju jedna eskadrila vojnih aviona. Zatim uz zvuke sokolske koračnice otstupaju sa sletišta članice, članovi četa sa starijom bračom i čla-
novi u odori sa zastavama, dok članovi vežbači ostaju na vežbalištu.
Javna vežba.
Sa načelničkog mosta čuje se tru-ba vode sleta brata Alekse Jovanoviča, muzika počinje da svira i 543 člana, ne baš istovrenreno, počinje da vežba proste vežbe. Ovogodišnje proste vežbe članova nisu najsretnije sa-stavljene te su i na sletu dosta slabo izvedene. Pored toga priličan broj brače nije bio na pokusima. Nakon članova nastupaju 372 članice sa prostim vež-bama. Vežbe su izvele bolje od članova, samo je bilo slabo pokrivanje. Nastup 752 člana četa i 53 starije brače publika je oduševljeno pozdravila. Sastav spretno sastavljen te su članovi četa i starija brača izvela svoje vežbe na opšte zadovoljstvo prisutnog gradanstva. Bojne utakmice, trčanje i preskakivanje preko greda, prepona, zida i provlačenje, izvelo je 12 vojnika, koji su bili toplo pozdravljeni. Buru odu-ševljenja izazvao je nastup naših dič-nih mornara pod vodstvom poručnika bojnog broda g. Ivana Zimovnova. Njih 36, uz zvuke muzike Kraljevske mornarice, golih prsiju, od sunca opaljenih, izveli su poznati sastav brata Ivana Kovača. Nastup, rastup, vežbe sa pre-strojavanjima, sastup kao i otstup — sve je to u savršenoj skladbi bilo precizno izvedeno uz buru oduševlje-nja svili gledalaca. Veliki interes naro-čito kod vežbačkog članstva izazvao je nastup uzornog odeljenja od 7 članova Saveza SKJ pod vodstvom saveznog prednjaka brata Bana u vežbanju na vratilu. Publika je toplo pozdravila pojedine izvedbe naših najboljih vežba-ča. Istovremeno nastupilo je 12 mornara u igri odbojka. Sokolska konjiča od 12 članova i 12 naraštajaca društva Skoplje Matica izvela je vanredno lepo karusel, a zatim nekoliko članova preskoke preko prepona. Regruti 21 češkoslovačkog peš. puka, njih 122, pod vodstvom poručnika brata Božidara Mitiča izveli su vežbe oružjem, sastav „Hajd’ junači” od brata I. Kovača. Pored one mornara, ova je tačka najbolje uspela, a naročito kada se ima u vidu da su to bili regruti.
Na kraju je izvedena istorijska scena: „Krunisanje cara Dušana”. Pripre-me oko ove scene su dugo trajale. Mu-zički paviljon bio je kulisama pretvoren u crkvu, a glavni deo scene izveden je na podijumu podignutom na sredini vežbališta u inscenaciji reditelja skopskog Narodnog pozorišta g. Petra Matiča.
Uz sviranje fanfara, pred velmoža-ma, crkvenim velikodostojnicima i prvim srpskim patrijarhoin Joanikijem, pred br.ojnim kopljanicima i starim skopskim vojnicima, izvršeno je krunisanje cara Dušana, (koga je igrao glumač g. Siniša Ravasi). Horovi iz Skoplja naizmenično sa muzikama pra-tili su tok krunisanja. Patrijarh je stav-ljao carske krune caru Dušanu, njego-voj ženi Jeleni i sinu Urošu. Nakon toga je car Dušan odlikovao bugar-skog cara Simeona. Posle krunisanja 16 članova čete iz sela Smokvice kod Devdelije — Rusalije izvelo je nekoliko starih igara u savršenom ritmu uz narodnu muziku.
U svemu scena nije postigla željeni uspeh. Previše je bilo pesmi horova, a malo radnji. Scenu je trebalo izvesti ili u Narodnom pozorištu ili na vežbalištu ali uveče pod reflektorima, jer bogati narodni kostimi i maske nisu došli do izražaja. Sletski odbor iz-dao je i brošuru „Krunisanje cara Dušana” u redakciji br. Velje Popoviča. Muziku za scenu dao je g. Petar Ilič.
Vežbe na javnoni času pratila je vojna glazba iz Skoplja, a za otstup i nastup svirale su naizmenično sokolske muzike.
Na sletištu je ukupno nastupilo u vežbama 2900 članova, članica, članova četa i vojnika. Javnom času prisu-stvovalo je preko 15000 gledalaca.
Akademija u Narodnom pozorištu
U 21 čas počela je u Narodnom pozorištu sokolska akademija, za koju su sva mesta bila več dan ranije raspro-dana. Akademiji su prisustvovali delegati COS, ruskog Sokolstva i celokupna uprava Saveza SKJ kao i sletski odbor. Primečen je i konzul češkoslovačke Republike dr. Mahač.
Prva tačka bila je „Pozdrav jugoslovenskoj zastavi” od Miloševiča, koju je izvelo 6 članova i 1 članica društva Podgorica. Bila je to simbolička vežba sa pevanjem, dobro zamišljena, ali slabo uvežbana. Sledila je tačka „Vežbe duha i tela” od Lotskoga, koju je izvelo 5 članova društva Štip. Ovaj poznati sastav bio je dobro shvačen i u-vežban i potpuno je odgovarao mestu i prilici gde je izveden. Zatim je 8 naraštajki društva Prizren izvelo „Voj-nički marš” (Faust) od Pedi-a. Za-misao je bila dobra kao i izvedba, je-dino je za ženski naraštaj tu bilo i teških pokreta. Tačku „Što čutiš, Sr-bine tužni” od Kovača, izvelo je 9 članova društva Skoplje Matica. Sastav je bio dobro uvežban, ali je mogao biti brži tempo. Tačka „Na prelu”, koju je izveloj 8 članica čete Badnjevac, župa Kragujevac, prikazana je dobro, ali je bilo slabo pevanje, i uz veoma lagana (mrtva) kola. Sastav je bez telovežbene vrednosti. Vežbe na razboju izvelo je uzorno odeljenje članova Saveza SKJ. Toplo pozdravljeni pojedinci su izveli kako zajednički tako i slobodan sastav bezprekorno. Bilo je lepih premeta, sta-vova na jednoj pritci i na jednoj ruci.
U drugom delu akademije nastupilo je 6 naraštajaca društva Prizren sa vež-bom „Arapska igra” od Pedi-a. Uz po-znatu melodiju „Arapsko kokonješče” u egzotičnom odelu izveli su naraštaj-ci istočnjačku igru. Zatim je nastupilo 16 mornara sa sastavom brata Kovača. Vežba je bila dobro uvežbana, ali je muzička pratnja bila slaba, te stoga nije bio postignut pun efekat. Sledila je tačka „Mornari”, koju je izvelo 7 članica društva Kumanovo u mornarskom odelu. Muske pokrete članice su slabo shvatile. Tačku „Njegošev spomenik” od Miloševiča izvelo je 9 članova i članica društva Podgorica, župa Cetinje. Sastav je simboli-čan uz pesmu i recitaciju, kao zami-sao dobar, ali slabo uvežban. Sledila je tačka narodnih kola, koja su izveli 9 članova i 9 članica društva Veles, jednoobrazno obučenih u divnu narodnu nošnju. Izvedba je bila odlična, kola živa i zato je tačka postigla sjajan uspeh uz burno oduševljenje svih pri-sutnih. Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članstva ruskog otseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje našeg članstva u na-rodnoj nošnji. Prvi deo bio je simbolička slika, a u drugom delu prikazane su ruske, češkoslovačke, poljske i ju-goslovenske narodne igre. Sa malim i-zuzetcima sve su igre bile dobro uvež-bane, sretno izabrane te su se publici veoma svidele.
U celini akademija je postigla svoj uspeh.
VIDOVDAN 28 JUNA.
Pomen u Hramu slave.
U; 8 časova otpočela je u Hramu slave svečana služba božja sa pomenom palim herojima za oslobodenje. Čino-dejstvovao je mitropolit skopski g. Jo-sif uz asistenciju skopskog sveštenstva. Pomenu su prisustvovali: izaslanik Nj. V. Kralja, komandant armije, div. general g. M. Ječmenič, ministar za fiz. vaspitanje naroda dr. J. Rogič, izaslanik ministra vojske i mornarice, komandant artilerije, div. general g. Anto-nijevič, ban g. Sv. Paunovič, zamenik starešine Saveza SKJ brat M. Smiljanič sa članovima savezne uprave, starešina župe Skoplje brat Velja Popovič sa celokupnim sletskim odborom, skopski konzularni pretstavnici i mnogi drugi.
Svečana povorka.
Posle pomena priredena je svečana sokolska povorka. Povorka je formirana u obližnjim ulicama oko Sokol-skog doma društva Skoplje-Matica, le je krenula u 9.30 časova ovim redom: sokolska konjiča (15), sokolska muzika društva Skoplje Matica (30), načelnik i načelnica Saveza SKJ i načelnik i načelnica župe Skoplje, savezna zastava sa dva pratioca, pretstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, članovi uprave Saveza i članovi saveznog tehničkog odbora (26), sletski odbor (24), češkoslovačke narodne nošnje (8) zastava ruskog Sokola, članovi ruskog Sokola (29), članice ruskog Sokola (14), zatim sve sokolske župe sa zastavama i muzikama po redu, i to: Banja Luka; zastava 1, članova 12, članica 8; Beograd: zastava 7, članova 108, članica
SA GLAVNIH SLETSKIH DANA V POKRAflNSKOG SLETA U SKOPLJU
Svečana povorka — Zbor Sokolstva — Vežbe 1 sleiske scene na slefišfu
ЗЕРД80 С0К0ЛИ*
здрдао сокоп«
*9,
«»-4в
' Ч'	-
.	:	,	-'КШ	*
f~+**S¥¥. Р Џ* ■	1
64, članova četa 15; Bjelovar: zastava
1,	članova 16, članova četa 4; Cetinje: zastava 6, članova 43, članica 48, članova četa 82; Kragujevac: zastava 5, članova 48; članica 50, članova četa 30; Maribor: članova 10, članica 4; Mostar; članova 12, članica 5; Ljubljana: članova 8, članica 12; Niš zastava 14, članova 72, članica 70, članova četa 156; Novo Mesto: članova 6; Novi Sad; članova 72, članica 84; Osijek: članova 24, članica 30; Petrovgrad: članova 16, članica 16, članova četa 8; Sarajevo: članova 22, članica 5, članova četa 16; Sušak i Split: članova 28, članica 15; Tuzla: zastava 5, članova 23, članica 15, članova četa 22; Užice, članova 28, članica 7; Zagreb: zastave 2, članova 14, članica 12, članova četa 4; Skoplje zastava 10, članova 176, članica 120, članova četa 466. U povorci je bilo Sokola konjanika 58 (33 na začelju), 10 muzika sa oko 250 članova Sokola i Vojnika, 50 zastava, članova u odori 809, članica u odori 98, u vežbačkom odelu 286, u narodnim nošnjama 190, članova četa 833, vodnika 41, vodnica 27, Sokola redara 40; ukupno 2.652 pripadnika. Povorka je bila duga oko 2 kilometra.
Prolazeči kroz ulice čiji su trotoari bili prepuni građanstva, povorka je bila burno i veoma srdačno pozdravljena. Prelazeči preko gvozdenog mosta povorka je kretala kejom Kralja Aleksandra, ulicom Kraljice Marije, zatim se prošavši preko Obilica venca i u-lice Kralja Petra postrojiia pred Oficirskim domom na trgu Kralja Petra, gde je prolazila kroz guste redove naroda.
Za vreme svrstavanja povorke u zbor, Ha terasi Oficirskog doma več su se nalazili: izaslanik Nj. V. Kralja, general g. M. Ječmenič, ministar dr. J. ^ogič, general g. Antonijevič, ban g. Sv. Paunovič, pretstavnik narodne skup-štine br. T. Živkovič, pretsednik skopske opštine br. Panta Jovanovič, zame-
nik starešine Saveza SKJ brat M. Smiljanič sa pretstavnicima češkoslovačkog i ruskog Sokolstva i članovima savez-ne uprave, sletski odbor na čelu sa bratom Veljom Popovičem, starešinom župe, i drugi.
U 10.45 časova, kad je ceo trg Kralja Petra bio ispunjen Sokolima a okolni trotoa-i velikim mnoštvom građanstva, sa terase Oficirskog doma (preko megafona) prvi je uzeo reč ministar za fizičko vaspitanje naroda brat dr. Josip Rogič, obučen u sokolsku odoru, koji je pozdravio Sokolstvo sledečim govorom:
GOVOR MINISTRA BRATA d-ra ROGICA
—	Bračo i sestre, sokolska omladino!
Ovaj divni i veličanstveni sokolski slet ovde u starodrevnom i carskom gradu Skoplju nije mogao da se održi u zgodni ji čas, nego'sada kada čitava Južna Srbija slavi 25-godišnjicu svo-ga oslobodenja i ujedinjenja sa svojom jednokrvnom braćom.
Pre 25 godina odigrao se onaj isto-rijski dogadaj, kada je bitkom na Kuma no vu i slavnom pobedom srpske vojske bila konačno i sretno rešena sud-bina ovih krajeva, kada je nakon teške i mukotrpne borbe u prošlosti zasijalo sunce slobode ne samo gradu Skoplju i JHižnoj Srbiji, nego sunce slobode svima nama, i Srbima i Hrvatima i Slovencima, jer se je u onom odsudtiom momentu na ovom istorijskom tlu bila |!>itka i Jza današnju našu močnu i uje-dinjenu otadžbinu — Jugoslaviju.
I kada se danas na spomen te velike borbe pobede i slave održava pokrajinski sokolski slet Južne Srbije, gde su se na okupu našle sve naše sokolske jedinice južnih krajeva, kao i Sokoli iz cele zemlje, onda naše Sokolstvo zbi-lja nije moglo odabrati bolji i srećniji datum nego što je ovaj na dan 25-go-
dišnjice oslobodenja krajeva našega Juga.
Jer se je Sokolstvo od postanka svo-ga borilo za istu onu ideju oslobodenja i ujedinjenja za koju dadoše svoje ži-vote pre 25 godina najbolji sinovi na-šeg naroda na bojnom i krvavom polja,
Ovaj današnji naš sokolski slet sim-bolizuje u sebi svu onu snagu, borbu i pregalaštvto i sve one napore u velikom i teškom našem hrvanju za naše odr-žanje, za oslobodenje i ostvarenje naše nacionalne nezavisnosti. Jedan nepisan zakon, koji je u nas usadila te-ška istorija celoga našeg naroda, jest taj, da je svima nama, i Srbima i Hrvatima i Slovencima, sudbina i bu-đućnost zajedničk^ i ista.
Govorim vam ovde ne samo kao službeni pretstavnik Kraljevske vlade, več ujedno i kao član naše velike sokolske organizacije, kao Soko i vaš brat.
Soko leti visoko i napred. Sokolstvo poznaje samo rad, jedan smišljeni sistematski rad, koji ide za tim da ideja Sokolstva uhvati što dubljeg korena u našem narodu, da preporodi i ojača naše narodne snage, da moralno uz-digne svest svih članova naše nacije. Sokolstvo stremi ka najplemenitijem i-dealu, ka sintezi duhovnog i telesnog, ka bratskoj jednakosti, slozi i medusob-noj ljubavi. Sokolstvo je ona dinamička snaga, koja okuplja a ne razdvaja, koja gradi a ne razara, koja jača telo i krepi duh I koja stvara svest o nacional-noj pripadnosti zajednici i solidarnosti.
Omladino sokolska! Vidim vaše o-Idiuševljenje i v)aš ponos što se nalazite u redovima našeg Sokolstva. Vaše mlade sokolske mišice pretstavljaju bu-duču snagu našeg Sokolstva, vi čete biti oni koji čete naslediti vašu stafiju frraeu, naše starije sokolske radnike, vi čete stupiti na njihova mesta da rabite i dJa širite i vodite sokolske redove. Vi ste najmlada snaga našeg Sokolstva, i ovaj veliki slet neka vam bude potstrek za što snažniji i polet-niji rad, i neka vam bude uvek pred očima onaj uzvišeni cilj Sokolstva, koje za vas pretstavlja školu života, rada i disepiline za zajedničko dobra i koje če od vas stvoriti čestite i vredne gra-dane i dobre sinove otadžbine.
Želeči vam svima, bračo i sestre, mnogo uspeha u vašem veiikom sokolskem' i nacionalnom poslu u korist velike naše Jugoslavije, Kralja i naroda, ja vas pozdravljam sa sokolskim Zdravo! —
Završetak govora ministra brata d-ra Rogiča dočekan je dugotrajnim apla-uzom, nakon čega je muzika intonirala sokolsku himnu „Hej Sloveni”, koju su prihvatili svi prisutni.
Drugi govornik je bio pretsednik skopske opštine br. Panta Jovanovič, koji je, pozdravljajuči Sokolstvo, između ostalog rekao:
GOVOR PRETSEDNIKA OPŠTINE BRATA JOVANOVIČA
—	Uzimajuči reč u svojstvu pretsed-nika opštine, da u ime Gradskog poglavarstva, Gradskog veča i gradana grada Skoplja pozdravim pregaoce i pretstavnike plemenite sokolske ideje, ja ne mogu da sakrijem radosno svoje u^budenje kao nekadanjeg prvog pro-evetara i saradnika na stvaranju prve sokolske organizacije u Južnoj Srbiji. To je uzbudenje koje obuzima srca sta-
rih isluženih Vojnika pri pogledu na džinovnsko rastenje armije, u kojoj su služi« i kod koje su ostavili srca svoja za uvek, za ceo život. To je razdfragano osečanje onih koji su svoj trud i svoje duše, skromn(o i neprimetno, pomešali sa egzaltacijom svoje sredine za jednu veliku opštekorisnu ideju i dočekali dan, kad se ta ideja, u njenom nepre-kidnom napredovanju, dohvatila viso-va, odakle se ushičenim očima njenih pobornika ukazuju aspekti takvog sja-ja i takve divote, da su i najsmelije nade nepokolebljivih iznenadenja, a naj-upornije sumnje kolebljivih i nevernih, postidene. Zar ima sjajnijeg aspekta od ovog? Pogledajte! U redovima Sokola, kao divni i mili sokolski čelnik, nalazi se sam Kralj naš, (burni poklici „Živeo!”) — Kralj naših srca i naše budučnosti. U redovima Sokola su naši najbolji narodni sinovi; narod se svrstao ispod sokolske zastave i čvrstim korakom korača za svojim na-jdamfa i svojim idealom. Sokolska ideja uzela je takav zamah u svom razvoju, da su, od pre nekoliko godina, i država i narod jednodušiva i spontano uzeli da identifikuju pojam Sokolstva sa samim pojmom svog planskog spre-manja za budučnost. Do večeg značaja, do krupnije uloge u životu, do više o-cene u svesti jednog naroda jedan po-kret zaista nije mogao doči nego Sokolstvo kod nas. A što je tako, največ zasluga je i opet Onoga, čija be-smrtna vizija lebdi nad našim savestima u svima časovima narodnih radosti i narodnih briga, zasluga vidovitog Kralja Ujedinitelja, (gromki poklici „Slava Mu!”) koji je prvi dao suge-stiju za onaj zakon koji je ovom po-kretu nacionalnog spremanja za budučnost dao konkretne osnovte razvoja i napretka u sadašnjici, za Zakon o Sokolu Kraljevine Jugoslavije. I zato mislim da je trenutal^ i dužnost na ovim impozantnim manifestacijama sokolske snage u Južnoj Srbiji minutom čutanja i usklikom „Slava Mu” odati s pi-jetetom priznanje Njegovim zaslugama i pokloniti se Njegovoj besmrtnoj seni.
(Nakon čutanja od jedne minute od-jeknuo je gromki poklik „Slava Mu!”) On je, u neprekidnom staranju za obnovu držav nog i narodu o g života, najbolje video koliko je sokolska ideja bogata novim životnim sokovimla i (koliko je, baš zato, u stanju da se spoji sa dušom narodnom' i da u njoj upali onu silu oduševljenja, bez koje istorija ne bi nikad1 ostvarila ni jedan od onih sudbonosnih poteza, koji se u njiho-voj završnoj konkretnoj formi zovu obnova.
A onda, u večnom traženju puteva i snaga, koje če sve više jačati jedin-stvo države i naroda, On je isto tako Svojom dubokom intuicijom sagledao u divnom sokolskom idealu onaj široki opštečovečanski karakter, kojim se taj ideal uzdiže iznad svih klasnih raz-flika i inteaiesa kaol i iznad svih verskih i plemenskih podvojenosti. Na taj način, Sokolstvo je za nas pokret obnove induvidualnog i društvenog, državnog i narodhog života, pokret socijalne jednakosti, klasnog izmirenja I verske to-lerancije i najzad, pokret za čuvanje i jačanje diržavnolgl i narodnog jedinstva.
I	eto, zato rekoh, da od oslobodenja još ni jedan društveni pokret nije osvojio tako visoko mesto u životu našeg naroda kao Sokolstvo, zato što ni jednom pokretu nisu ni bili povereni
Momenti iz sletske scene „Krunisanje cara Dušana“;
slika desno: momenat iz sletske scene „Ro~ bovanje i oslobodenje
ni tako dalekosežni zadaci ni tako raz-novrsne uloge kao Sokolstvu^, i zato što je samo Sokolstvo bilo u stanju da pru-ži ovom narodu kosovskoga epa i vidovdanske etike sigurne i stvarne dokaze, da če, sprovodenjem sokolske ideologije i altruističkog sokolskcg morala u život narodni, biti unete nove vrednosti i blagodeti novih opštekoris-nih tekovina. U to se ne može sum-njati. Jer Sokolstvo je več izdržalo svoje vatreno krštenje i oprobalo svoji! vrednost na samom terenu borbe. Kod nas, doduše manje, ali tim više i neospornije kod bratskog čehoslo-vačkog naroda, u svojoj prvoj postoj-tini, u kraju svog postanka, odakle je oosle i kod nas preneto, po onom ve-likom zakonu bratskog slovenskog srod-stva. Medu velikim činiocima oslobo-denja bratskog čehoslovačkog naroda, čelnu ulogu nosio je duh Sokolstva, pod čijom zastavom i danas stoji oko
700.000	vršnih čehoslovačkih sinova. Ta uloga koju je Sokolstvo odigralo u i-storiji čehoslovaka, svedoči dovoljno za njegovu realističnost, kao god što uticaj koji danas vrši govori za njegovu vitalnost i njegovu savremenost. Ali drukčije nije ni moglo biti. Sokolstvo je postalo iz dobro proučenih či-njenica realnosti i samo oplođena en-tuzijazmom za ideal koji je konstruisan ne iz nebuloznih elemenata fantazije nego iz elemenata stvarnosti.
Tako je postao jedan pokret koji je s realističnošču ciljeva, metoda i sredstava spojio idealističko shvatanje koje u tumačenju istorijskog bivanja daje prioritet duhu nad materijom.
Bez te realističnosti ciljeva, metoda i sredstava, bez tog dubokog dodira sa stvarnošču, nikad Sokolstvo ne bi bilo ni pokret ove snage ni pokret ovoga značaja. Ali taj oplemenjeni realkam, pretstavljao je i snagu i privlačnost Sokolstva, i zato nije čudo ni njegov značaj u istoriji Čehoslovaka, i njegovo mesto danas u životu našeg naroda. Mase narodne, u ostalom, nisu nikad raspoložene za fantaziju niti ma-re za neostvarljive ideale. Uzvišeno bez utopizma, Sokolstvo je odgovorilo ovoj realističkoj črti u karakteru naroda i time ga osvojilo. S narodom osvojen! su i njegovi pretstavnici.
Treba li posle svega ovoga davati razloge za to što je kulturno prosvetna politika skopske opštine oduvek bud-nom pažnjom pratila aktivnost sokolskih organizacija i štp je, koliko je god mogla, nastojala da toj aktivnosti pri-bavi što bolje mogučnosti? Ne! Šire-nje sokolske ideologije u našoj domovini i napose u Južnoj Srbiji pokazalo se kao opšta narodna potreba i Op-ština ima dužnost da ide i za tom po-trebom: i dla se o njoj najsavesnije brine. Može nam se verovati da to staranje neče nikad zaostati iza moralnih i fi-nansijskih mogučnosti Opštine. Gra-danstvu Dušanovog grada i cele Južne Srbije je neopisimo drago što se ova manifestacija sokolske snage obavlja u carskom Skoplju, jer time ona p;uža ogroman značaj našoj jubilarnoj godini, kada če narod klasične Južne Srbije dati puno priznanja, pružiti neizmer-nu ljiibaV; i duboku zahvalnost za svoje oslobođenje od petovekovnog tuđin-skog pritiska, u kome je periodu sto-jički podnosio sve nasrtaje, ali je oču-vao svoje im(e i svoju veru. Neizmerna radost koja ide do tronutosti obuzi-ma srca svih nas Južnosrbijanaca kada videsmo i vidimo ostvareni san naših predaka: oslobodenje i ujedinjenje našeg naroda.
Ja srdačno pozdravljam u ovom sta-rocirevnom gradu sve vas div-junake i preko vas sve one koji su zapojem ovim sokolskim junačkim elanom.
Zdravo! —
GOVOR ZAMENIKA SAVEZNOG STAREŠINE BRATA SMILJANIČA
Na kraju je govorio u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamenik starešine brat M. Smiljanič, koji je burno pozdravljen rekao sledeče:
Bračo i sestre,
Na današnji sveti i veliki dan Vidovdan — što video slavu i junake, po sto srca u grudima jednim, — neka prve misli naše, najlepših želja i bratski pozdrav budu upučeni prvome Sokolu, starešini našem, Kralju Jugoslavije Petru II. (Gromki i oduševljeni poklici „Živeo!”).
Kroz tri meseca navršuje se 25 go-dina, navršuje se četvrt veka od onih znamenitih dana, kada se odigraše do-gadaji, koje kroz vekove pripremaše i za njih se zalagaše najumniji, najjunač-niji i največi sinovi našega naroda. Tađa je izveden na poziv Otadžbine, na poziv Velikog Kralja Petra Oslobodicca i Njegovog Velikog Sina paseban veliki slet za izvTšenje najuzvišenije nacionalne i čovečanske dužnosti, za o-slobodenje i ujedinjenje brače svoje.
Na taj veličanstveni i dotle nevicteni slet kao strašni uragan, kao nezadrž-ljiva i nesavladijiva oluja poleteše bez-brojni, silni, mladi i lepi Sokoli slo-bodne otadžbine i ovih krajeva, dolete i veliki broj Sokolova iz svih krajeva našega velikoga naroda, tada pod tudinom, pa i preko okeana. A bez-brojne sestre naše, dične Sokolice, pri-hvatiše se sestTinskih dužnosti da ra-njenoj brači rane vidaju, da ih, poput legendarne sestre svoje Kosovke-devoj-ke, umiju hladanom vodicom, pričeste vinom crvenijem i založe lebom bijeli-jem.
I	taj istoriski slet od' koga se zatre-soše gorfej i planine, od koga se zadr-maše četiri Strane sveta, od koga reke potekoše mutne i krvave, od koga je oblak magle od praha i olova pre-leteo od tadašnjih do današnjih južnih granica Otadžbine naše, izvrši ono ve-ličanstveno delo, koje je pre čitavoga veka otpočeo veliki osnivač slavne narodne dinastije Karađorđeviča, neumrli Vožd Karađorđe (poklici „Slava Mu!’’) sa plejadam svojih sokolova iz velike narodne epopeje.
Za taj veliki slet, izvršen sa tolikom snagom, sa tolikom svešču, sa neizmernim samopregorevanjem, požrtvovanjem i ljubavlju, generacije su raclile u celome narodu; zato je on uspeo, zato je svoj veličanstveni zadatak ispunio. Zato je to bilo „Pokoljenje za pjesnu stvo-reno”.
Sada, draga bračoi i sestre, u 25 godini od tih velikih dana i mejdana, u kojima poneko i od prisutne brače i sestara imadaše veliku sreču i sam u-čestvovati i biti zapljusnut njinom ve-ličinom, pozvani Sokoli doleteše u ja-tima sa raznih strana prostrane i velike Otadžbine, na poziv trače svoje, u slavno i carsko Dušanovo Skoplje na ovaj manji slet radi ispunjenja nove i isto tako lepe velike i svete, no mnogo lakše dužnosti svoje.
Doleteste, Sokoli i Sokolice ,sa svih strana, sa svih planina, gora i dubrava, iz večih i manjih sokolskih gnezda. Doleteste, Sokoli, sa obala Save i Du-nava, Drave i Morave, Neretve i Une, Timoka, Nišave i Morave, sa gorcstasnog Lovčena, od bele Ljubljane, od Zagreba, Splita, Sarajeva, Cetinja, Beograda prestonice naše divne Jugoslavije; doleteste, SokolR i Sokolice, sa svih strana, da na istoriski veliki dan, zajedno sa svom ovde bračom i sestrana iz kolevke velikih dela naše slavne pro-šlosti, u ovome gradu ispod gorostas noga šara, u ovome veličanstvenome carskome Skoplju, punom sja:a, toplote, sunca, sjajnih i velikih spomenika i stvaranja; gradu dela velike prošlosii, a još večih stremljenja za stvaranjem u budučnosti, oživimlo, i preživimo te velike i svetle dane i dogadaie od pre 25 godina. Da iz vremenske udaljenosti osmo trim) i i u pum m cbimu sagleda-mio veličinu i gorostasnost dela, koje ti dogadajli i oni koji u njima učestvo-vaše, stvoriše. Ti dogadaji i njima stvoreno delo biše predigra i svih onih velikih poznijih dana, slavnih pobeda, neizmernih patnji i bezbrojnih žrtava, vaskrsnuča narodnog i stvaranja naj-večeg dela, u našoj istoriji — stva-ranje naše otadžbine Kraljevine Jugoslavije.
Za svu tu slavu, za sadašnju veličinu našu, za još veču i sjajniju buduč-nost svoga naroda moradoše položiti svoje živote bezbrojni Sokoli i Sdktolice, trača naša i sestre naše širom prostrane zemlje naše. Nema kraja, nema mesta, nema stope zemljišta, koja nije zalivcna znojemi i krvi ju i posuta kostima i tclima naših bližih i daljih predaka, boraca, Sokola i Sokolica, o-čeva naših, majki naših, scstaira i brače naše, I samo po tu neizmernu ccnu i žrtve stvorena je zemlja ova i njene granice oineđena. I samo tako se je i moglo stvoriti veličanstveno delo za sve nas, za sve buduče generacije. U temelje ove slavne gradevinc kao zalog
njene večnosti i veličine pala je i naj-veča žrtva, krv i život njenog tvorca, velikoga vodte i nosioca svih tih ispo-’inskih dela, velikog viteza i največeg našega Kralja, koji nada sve krajeve otadžbine i države svoje, neizmerno ljubljaše carsko Skoplje svoje i sve krajeve slavnog i klasičnog našeg Juga. Pala je i jglcijostasna žrtva največeg Sokola, Viteškog i Velikcg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. (Gromki poklici: Slava Mu!”).
I	zato mi, bračo, ne dodosmo ovde samo da uzcfiženjU i slavimo naše velike heroje i njina besmrtna velika dela, jer su ona toliko velika i svetla, suncu ravna, i sve su veča i veličanstvenija što se od njih više vremenski udaljuje-mo. Spomenici koje im blagodarno potomstvo podiže maleni su prema onima koje oni svojim herojstvom, svojim požrtvovanjem, svojim delima i vrlinama podigoše. Mi smo došli i oku-pili se ovde ne samo da u hramovima i priredbama, poljanama, kuda se god krečemlof i u srcima našim održimo ve-čiti plamen naše zahvalnosti, koju čemo prenositi brižljivo i pobožno na naše buduče generacije, prema našoj brači i sestrama, prema borcima mučenicima i velikanima našim, nego smo došli i zato da osmotrimo sa ljubavlju brat-skomi i sestrinskom njino veličanstveno delo i njegovo razvijanje za ovih 25 godina, puno divnih stremljenja, puno plemenitih i mukotrpnih pregnuča. Došli smo da na velikim primerima, na velikim delima ojačam^ i očeličimo našu snagu, ojačamo miišice i krila naša, da bi smo i sami mogli iči putem slavne brače naše, ako to Kralj, Otadž-bina, naroid i njihovo dobro budu od nas zatražili. Došli smo da odamo po-štu i zahvalnostt i onima malimtai j neznanima, čije žuljevite ruke čuvaju i na ovoj strani divnu grudu našu, koji je znojem natapaji* i ipo njoj istrajno stva-raju diviva: 1 trajna dela, koji je obra-duju i iz nje hranu svoju uzimaju. Došli smo da na divnim odlikama: strpljenju, skromnosti, štedljivosti, istin-skoj pobožnosti i poštenju naroda ovih krajeva i njegovoj stvaralačkoj snazi po-jačamo naša stremljenja, a njih zajed-ničkim radom okrepimo u plemenitim naporima, da još sa više vere gledamo u izvodenje naših sokolskih i narodnih ideala. Došli smo, da sagledavši veličinu velikog i divnog dela i stvaranja za ovih 25 godina svi zajeđno promerimo po koliku veliku cenu je ovo veličanstveno delo stvoreno, ka-kvi su napori učinjeni, da se zajed-nički zavetujeino na još veči i istrajnijl rad, da veličanstveno delo očuvamo, unapredimo i ulepšamo.
Tako osnaženi novam snagom i svešču, nadahnuti delimla i primerima neizmerne veličine, Sokolji i Sokolice, bračo i sestre, podimo na nov rad sitan i krupan, ali bezbrojan u narodu svo-me. Neka: i ovaj slet i na njemu ispu-njena dužnost bude nova etapa i nov potstrek za nova pregnuča, nova stvaranja i u preduzetoj petogodišnjoj o-bavezii i u redovnom radu sokolskom.
Neka je, bračo i sestre, večna slava i hvala našem Velikom Kralju Oslobodi-ocu Petru I!
Neka pred nama uvek svetle velika i besmrtna dela, divni primer vršenja svoje dužnoisiti i žrtvovanja za narod i državu našeg največeg Kralja i Sokola Aleksandra I Ujedinitelja, kome neka je večna sla'va) i hvala!
Neka je večan pokoj, naša zahvalnost i slava svima mučenicima, borcima i junacima — Sokolima našim — što svoje živote za svoj rod1 položiše i za uvek našu zahvalnost zaslužiše!
Neka naša zahvalnost ne izostane bratskim slovenskim i drugim narodi-ma, koji naše napore pomagaše ili ih sa radošču pratiše. Pozdravimo u našoj sredini dragu braču iz bratske Ceho-slovačke, što doleteše iz zlatnoga Praga, a preko njih svu dragu braču i sestre. Pozdravimo dragu braču ruske So-iVole i Sc ko lice — sinove velikog i bratsko g ruskog naroda.
Pozdtavimo svi skupa naše slavno starostavno Skoplje, poželimo inu da i u budučnosti cveta, napreduje i stvara velika dela savremene tehnike, radino-sti, nauke i umetnosti, kako je i otpo-čelo, te dai, i po budučim delima bude isto tako veliko i slavno, kako je to po svojoj velikoj i slavnoj prošlosti.
A sada, sestre i bračo, kao i na početku, pošto smo ispunili dug za-
hvalnosti prošlosti, pričeščeni na sve-tome oltaru rodoljublja i veličine naše prošlosti, okrenimo oči svoje suncu, nebu, svetlosti i milosti Božjoj. Upra-vimo svoje najlepše misli i najtoplije molitve svoje prestolu Božjem za našeg prvoga Sokola, uzdanicu naroda svoga, Kralja Petra 11. Neka Ga pored naše neizmerne ljubavi i odanosti prati uvek milost i zaštita Božija! Neka Mu Vladavina bude duga, plodonosna i srečna! Neka naša ljubav i najlepše želje prate Uzvišenu Kraljiču i ceo Kraljevski dom!
Naša zahvalnost ne sme izostati Vi-sokom pokrovitelju ovoga sleta Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu.
Našoj hrabroj i slavnoj narodnoj vojsci uvek p^ i sada naša velika bla-blagodarnost! Vlastima, građanima grada Skoplja, pretstavniku narodne pravoslavne crkve, u ime savezne uprave i sve brače i sestara bratska im hvala!
Brača i sestre, od najmanjeg deteta, što sokolski delaje i kao neznani junači svoju dužnost ispuniše, nači če nagradu za svoj trudi i napor u zado-dovoljnom osečanju da su svoju dužnost izvršili, ne očekujuči za sebe nika-kve pohvale, ni koristi, ni slave.
Svi zajedno, mfaii i veliki prema svojoj snazi radimo, oplemenjujmo se, ja-čajmo se za održanje mira, rada i stvaranja sreče narodu svome. A i za slučaj t>ure i oluje, budimo spremni. Sve za dobro Naroda, Kralja i Otdžbine.
Završimo, draga bračo i sestre, pozdravimo gromoglasnim pozdravom nek se db neba čuje, nek odjekne na sve strane sveta, nek odjekne Šar-Planina, Lovčen, Durmitor i duž svih naših planina i reka:
Živeo Kralj Petar II i Kraljevski dom!
Živela Jugoslavija!
Živeo naš plemeniti narod!
Živelo naše divno carsko Skoplje!
Živelo jugoslovensko Sokolstvo!
Otadžbini: Zdravo! —
Time je završena u 11.20 ova svečanost.
II	javna vežba.
1	druga javna vežba bila je odlično posečena. Gledalaca je bilo preko 15.0(10. Vežbi su prisustvovali brojni visoki zvanični pretstavnici, pretstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, Saveza SK1J i sletski odbor. Nešto posle 16 časova na sle-tište je nastopilo 448 članova sokolskih četa i 36 starije brače. U torne času pročitani su s načelničkog mosta preko megafona sledeči pozdravni telegrami koji su bili upučeni sletu:
Pozdravni telegrami Kraljevskih na-mesnika.
„Pokrajinski slet u Skoplju i proslavu 25-godišnjice oslobođe-nja našeg Juga, pozdravljam.
Radenko Stankovič, Kraljevski namesnik”.
„Proslavi oslobođenja naših južnih krajeva, koju danas najdostoj-nije otvaraju Sokoli, učestvujem u duhu sa čvrstim uverenjem, da če oslodeno znati očuvati i podignuti u bratstvu i jedinstvu.
Dr. Ivo Perovič, Kraljevski namesnik.
Pozdravni telegram Nj. Sv. patri-jarha Varnave.
„Zahvaljujuči na pozivu, želi puno uspeha i šalje blagoslov. Patrijarh Varnava.”
Dalje su pročitani pozdravni telegrami Saveza slovenskog Sokolstva ir Praga, prvog zamenika starešine Saveza SKJ brata Gangla iz Praga na putu za Poljsku i pozdravni telegram sa žup-skog sleta u Mariboru.
Citanje pozdravnih telegrama gradan-stvo i članstvo pozdravilo je dugotraj-nim aplauzom.
Zatim su članovi četa sa starijom bra-čom izveli sletske vežbe nešto bolje nego prvoga dana. Vojniči skopskog garnizona, njih 845,goli do pojasa, o-štrim korakom sa lepim nastupom na-punili su skoro sletište. 1 ri sastava prostih vežbi izveli su dobro sa pokrivanjem' i ritmom. Zatim su pod vodstvom brata Zd. Paviča, člana save/nog tehničkog odbora, nastupile dve ekipe
—	Zagreb-Beograd — u košarci. Za vreme igranja brat Pavič je davao preko megafona tumačenja o načinu igranja i
time pripomogao gledaocima da bolje shvate ovu igru. U izvanrednoj i-gri zagrebačke ekipe utakmica se svr-šila pobedom Zagreba. Sledila je dalje posebna tačka društva Bela Palanka, župa Niš, čije je članstvo i naraštaj, njih 35, nastupilo sa prostim vežbama. Nakor; toga je 36 mornara iz Boke Kotorske i ovog puta pobralo naj-veče aplauze izvoueči svoje ve-zbe ostro, precizno i skladno. Posle njih je nastupilo 14 podoficira 7 ko-njičkog puka Kneza Pavla iz Skoplja ko j i su izveli preskakanje prepona sa sečom belega i gađanjem balona (sve n galopu) sa izvanrednim uspehom. Pojedinci su zadivljavali gledaoce sjaj-nim izvodenjern i sigurnim držanjem na konju. Zatim su nastupili članovi, njih 332^, i članice njih 256, s prostim vežbama, koje su ovoga puta bile izvedene mnogo bolje nego prvoga dana. Kada se zajednički izvode sitnije se greške gube i opšti je dojam mnogo lepši. Sledilo je zatim uzorno odeljenje članova Saveza SKJ., njih 7, koje je nastupilo sa jednom zajedničkom proštom Vežbom, zatim pojedinačno izvodeči proste vežbe i različnosti. Bilo je lepih stavova o šakama i premeta. Potom su nastupili na razboju sa sličnim vežbama koje su izveli prvog dana na akademiji u Narodnom pozorištu.
Na kraju je izvedena sa potpunim Uspehom druga sletska scena: „Robo-kanje i oslobodenje” u 10 slika.
1. Slika. Sa tri strane nastupaju ko-sači i kopači u narodnoj nošnji, za-uzimaju svoja mesta i pristupaju simbo-boličnim vežbama — rad naroda u Polju pre 1912 godine.
2. slika. Nastup vila sa velovima, koje izvode ritmičke vežbe, prelazeči celo sletište — simbolizirajuči nadu u bolju budučnost.
3 slika. Starija brača, koja prestav-Ijaju članove „Dušana silnog” (1908) g., izvode proste vežbe, prvi Tiršev sa-stav za prvi svesokolski slet u Pragu 1882 — a što je imalo da simbolizuje širenje Sokolstva u narodu.
4. Slika. Konjanik u crvenoj odeči noseči u desnoj ruci srpsku zastavu preteče preko vežbališta — nagoveštavaju-či rat za oslobodenje.
5. Slika. Pucnjava mitraljeza nagove-štava borbu. Nastupaju dve čete Vojnika. Srpska je vojska u nastupanju, a neprijateljska u otstupanju. Za vreme borbe pada nekoliko srpskih vojnika i ostaju na bojnom polju, dok neprijatelj odnosi svoje mrtve.
6. slika. Uz Betovenov „Posmrtni marš” palim junacinta prilaze vile. — Molitva. — Zatim prilaze andeli, noseči vence, kojima kite pale junake i vode ih u raj. — Po narodnom predanju.
7. slika. Vile nose jugoslovensku zastavu i stavljaju je na grobove poginulih. — Članovi dižu jarbol u vidu krsta, na koji se u sredini diže jugoslo-venska zastava, a sa strane lepršaju zastavice svih slovenskih naroda.
8 slika. Vojniči svojim nastupom is-Pisuju ime „Jugoslavija” a muška deca micijal blaženopočivšeg Kralja Petra I »P I,” zatim inicijal blaženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja „A I”, odavajuči poštu stvaraocima Jugoslavije i na kraju inicijal Nj. Vel. Kralja »P 11.” — za koje vreme muzika svira državuu himnu.
9. slika. Nastupaju ntornari, vojnici, članice u narodnim nošnjama, članovi četa — Rusalije i čine krug oko cele scene u odbraubenom položaju, simbolizirajuči kako Sokolstvo narod1 i vojska
11	zajednici štite otadžbinu.
H)	slika. „Kraljevo kolo” igraju sve grupe, što simbolizira veselje naroda. Sa tribina i stajališta silazi narod! i ulazi
11	kolo; i u igri napušta sletište.
D sceni je uzelo učešča oko 1000 u-vesnika, a nije stajala gotovo mšta. Scenu je izvelo načelništvo župe Skoplje Pod vodstvom brata A. Sokolovskog, znm. načelnika.
Zajednička večera u Oficirskom domu
Uveče u 21 čas priredio je sletski odbor u Oficirskom domu zajedničku večeru, kojoj su prisustvovali svi veliko-dostojnici, uprava Saveza i sletski od-bor, starešine, načelnidi i prosvetari žu-ha, društava) i četa. Prvi je nazcRavio
11	ime sletskog odbora prosvetar župe brat Mirko Jovanovič, zatim je govorio ‘zaslanik Nj. V. Kralja general M.
Ječmenič, u ime župa govorio je brat Gavro Miloševič, starešina župe Ceti-njek a na kraju u ime Saveza SKJ zame-nik starešine brat Milivoje Smiljanič.
Završetak sleta Narodno veselje i vatramet na sletištu.
U 21 čas počelo je na sletištu narodno veselje sa vatrometom. Naroda opet puno, oko 8000 duša. Opšte veselje — nekoliko muzika, sokolskih i drugih, neumorno je sviralo naizmenično pa i istovremeno, a narod se veselio i igrao naša poznata kola.
U 10.30 počeo je vatromet, pod vodstvom poručnika g. N. Simiča, sa velikim brojem divnih slika; bombe sa državnim trobojnicama, reklamna paljba sa osvetlenjem sletišta, velike solo rakete sa meteorima, zmijama, šištalicama i mi-traljeskom vatrom, veliki „Niagara” vo-dopad sa mnogo fontela, erupcija vulkana sa nekoliko stotina raketa, vodoravni i uspravni briljantni točak, va-treni brzojav sa glavne tribine prema muzičkom paviljonu (na žici) i na kraju slika Nj. V. Kralja Petra II u so-kolskoj odori.
Kada se pojavila slika našeg Mladog Kralja svi su ustali, a muzika je in-tonirala državnu himnu. Posle toga o-pet je nastalo narodno veselje do du-boko u noč a za nekoje i do zore.
Na sletištu su za vreme javnih vež-bi prenos sprava i pripremu za scene vršili vojnici, a sanitetsku službu na sletu vršili su skauti. Ceo slet filmovan je od strane firme „Artistik-film” pod režijom brata Bogoljuba Krejčika,
Na sletu je učestvovalo obavezno 5 župa i to: Skoplje, Niš, Cetinje, Kragujevac i Užice,. a 15 župa neobavezno.
Vodstvo sleta bilo je u rukama na-čelništva župe Skoplje, i to: vodstvo vežbi: br. Alekse Jovanoviča, načelnika, i sestre Ruže Sokolovske, načelnice, Na--stupe na sletištu, svrstavanje povorke i drugu scenu vodio je brat A. Sokolov-ski, a svrstavanje na zbiralištu i akademije brat Nikola Stavrič.
Sletski odbor sačinjavala su brača: pretsednik: Velja Popovič; administrativni otsek: Nikola Lozanič; tehnički: Aleksa Jovanovič; prosvetarski: Mirko Jovanovič; finansiski: Milan Maljkovič; gospodarski: dr. Baja Bajič; gradevin-ski; St. Gazikalovič; zdravstveni: dr. Milan Zankovič, seobračajni: Stanislav Lazarevič; stambeni: Miodrag Petraško-vič; redarski: Marko Batričevič; za i-sliranu: Borivoje Markovič; za doček: dr. 2. Zagorski; za vojsku: puk. Ivan Branovački i zabavni: inž. Drag Vu-ličevič.
Sa 9 specijalnih vozova i redovnim vozovima veliki broj Sokola vratio se svojim kučama još u toku 29 juna pre podne. Manje grupe su ostale u Skop-lju i krenule na izlete po Južnoj Srbiji, a naročito u pravcu Ohrida i Kosova.
Kada se uzme u obzir da je vodstvo župe pre kratkog vremena i/.menjeno — starešina i načelnik — i kada se ima u vidu pod kojim se okolnostima pri-prenrao ovaj slet, onda je uspeh zado-voljavajuči, ali broj učesnika za pokrajinski slet bio je veoma malen. Slet je mogao biti i župski uz učešče drugih župa. Program glavnih pa i nara-štajsko-dečjih dana bio dosta siroma-šan; pretežni deo ispunila je vojska svojim tačkama. Tačkama iz vežaba na spravama i lake atletike nije se davala nikakva pažnja i za vreme glavnih dana potpuno su izostale. Opčenito pak u-zevši slet je u moralnom pa i materi-jalnom pogledu uspeo, dok je tehnički podbacio.
B. S.
Promocija brata inž. Koste Petroviča za doktora inžinirstva
Prošlih dana promovisan je na u-niverzitetu u Gracu za doktora inžinirstva, položivši s odličnim uspehom doktorske ispite, inžinir brat Kosta Petrovič, šef tehničkog otseka opštine grada Subotice i član uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, naš poznati sokolski radnik, koji se naročito istakao svojim stručnim radovima na polju gradevina za telesno vaspitanje.
Bratski srdačno čestitamo!
Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Za vreme diskusije u našem zakono-davnom telu na dan 2 o. m. jedan član toga tela u toku diskusije dao je jednu izjavu koja tangira Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije. U pomenutoj izjavi taj govornik je između ostaloga re-kao:
„Izjavljujem da nišam mislio napraviti nikakve primedbe na ustanovu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kao takvu niti na sokolska društva u hrvatskim i srpskim krajevima, nego sam imao pred očima samo pojedine slučajeve zloupo-trebe Sokolstva u političke svrhe JNS kod nas u Sloveniji. Mislim, da je u interesu čiste i prave sokolske ideje: sprečiti svaku politiku iz sokolskih organizacija.”
Pošto je ovim rečima tangirana organizacija Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kao takva, uprava Sokolskog saveza dužna je da izjavi:
„Iz sokolskih organizacija ne vodi se nikakva politika, jer je naše Sokolstvo nepolitička organizacija. U torne duhu izradeni su svi statuti sokolske organizacije i u torne duhu naša organizacija i radi, i to u svima krajevima naše zemlje i u svih 25 sokolskih župa. Sokolski rad, stoječi izvan svake dnevne politike, ima samo svoju određenu i jasnu sokol rku politiku prema kojoj, izmedu ostaloga, pitanje jugo-slovenskog narodnog i državnog je-dinstva stoji van svake diskusije za sva-kog pripadnika sokolske organizacije. U torne smislu jugoslovensko Sokolstvo radiče neotstupno i dalje, uvere-no, da time radi za dobro Kralja, države i jugoslovenskog naroda.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
Zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl u audijenciji kod preisednika dr. Beneša
Na povratku iz Katoviea sa sleta palj-skog Sokolstva, zadtžavši se u Pragu, bio je dne 33 pr. m. primljen u audi-jenciju kod pretsednika Ceškoslovačke Republike dira Eduarda Beneša prvi zamenik starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brat E. Gangl.
U podužem razgovoru tom prilikom pretsednik g. dr. Eduard1 Beneš nagla-sio je veliku važnost saradluje češko-slovačkog i jugoslovenskog Sokolstva za opšti napredak obaju bratskih naroda, za jačanje zajedničke odbrambene moči kao i za očuvanje mira. Pretsednik g. dr. Beneš pokazao je živo zanimanje za prilike u našoj zemlji i pun optimizma isporučio je svoje pozdrave bratskoj Jugoslaviji, jugoslovenskom narodu i jugoslovanskem Sokolstvu, uz želju raaosnog videnja naredne godine na X svesokolskom sletu u Pragu.
Sedma redovna glavna skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
saziva se u smislu poslovnika za nedelju 18 jula 1937 godine u Beogradu, u prostorijama doma Sokolskog dtuštva Beograd-Matica, Delig/adska u-Iica br. 27.
Dnevni red:
1)	Izbor dvojice zapisničara, dvojice overača zapisnika i trojice brojača glasova.
2) Pozdrav izaslanicima i skupštini.
3) Izveštaj uprave Saveza SKJ o ra-du u prošloj godini i izveštaj revizio-nog odbora.
4) Rešavanje o saveznom budžetu i
o	višini prinosa društava Savezu.
5) Predloži Saveza i župa.
6) Izveštaji o radu na izvodenju Petrove pctoletnice.
7) Predlog liste za novu upravu Saveza.
8) Eventualije (pitanja, predloži i sl.).
Početak skupštine u 10 časova pre podne.
Verifikacija punumočija izvršiče se i-stog dana od 9 do 9-45 časova u istim prostorijama.
Skreče se pažnja na čl. 4 poslovnika za glavnu skupštinu, po kome, ako u ođređeno vreme ne bude dovoljan broj članova za održavanje skupštine (t.j. 2/5 svih sokolskih župa), skupština se održava istoga dana u istim prostori-jamjaj i sa istim dnevnim redom jedan čas docnije sa prisutnim brojem članova i donosi pravovaljane zaključke.
Na dan 16 jula održače se plenarna sednica savezne uprave u dvorani Saveza. Početak sednice u 9 časova pre podne.
Na dan 17 jula u 9 časova pre podne održače se zbor župskih načelnika i načelnica, zbor prosvetara i sastanak prisutnih pročelnika narodno-odbranbe-nih otseka. Ovi sastanci če se održati u prostorijama Saveza i u Sokolskom domu društva Matice.
Istoga dana posle podne u 15 časova je početak poverljivog sastanka savezne uprave i delegata glavne skupštine u Sokolskom domu Matice.
Sa koliko če pak delegata sa pravom glasa i inače imati pravo koja župa da učestvuje na skupštini, razvidno je iz tablice koja je razaslana svim župa-ma, a koje trebaju da odmah dostave Savezu imena svojih delegata koji če prisustvovati skupštini da bi se za njih mogle blagovremeno dobiti uputnice za povlaštenu, vožnju i Litima dostaviti a u vezi rkspisa broj 9268 od 24 pr. m.
Svakoj bratskoj župi poslače se blagovremeno onoliki broj primeraka knjige „Izveštaja”, koliko ima delegata, te pored toga još dva primerka za upravu i za načelništvo župe.
Zdravo!
U Beogradu, 2 jula 1937.
Uprava Saveza SKJ.
Pravo pojedinih župa na broj delegata za VII saveznu
skupštinu Po broju članstva: Banja Luka 7		Po uplače-nom porezu: 2
Beograd	14	10
Bjelovar	5	3
Celje	11	6
Cetinje	9 .	1
Karlov ac	5	2
Kragujevac	6	2
Kranj	7	3
Ljubljana	17	7
Maribor	13	9
Mostar	7	2
Niš	7	3
Novi Sad	18	18
Novo Mesto	3	3
Osijek	12	8
Petrovgrad	11	5
Sarajevo	12	7
Skoplje	11	3
Split	8	1
Sušak-Rijeka	10	5
Šibenik-Zadar	5	1
T uzla	8	5
Užice	3	1
Varaždin	4	1
Zagreb	13	5
Ukupno delegata:	226	113
Sastanak članova župskih otseka za rad na selu
Kako zakazani sastanak sokolskih rad-nika na selu prošle godine u Sarajevu nije održan, to se ukazuje potreba da se održi sada prilikom savezne godišnje skupštine. Važnost ovog sastanka uto-liko je veča, što se nalaziino u toku i razvoju našega rada na sokolskoj Pe-trovoj petoletnici.
Preporuča se stoga bratskim župama, da kao delegate za saveznu skupštinu odrede i po jednog člana župskog otseka za rad na selu, koji bi učestvovao na ovom sastanku. Sastanak če se održati pre savezne skupštine, t.j. 16 jula o. g. u 18 časova.
Dnevni red sastanka:
1) Kratak referat pretsednika savez-nog otseka.
2) Kratak izveštaj župskih radnika na selu o radu i stanju u župama.
3) Predloži i sugestije pojedinih župskih pretstavnika o uspešnijem radu u selu.
\7III Glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva
Povodom svoje tridesetogodišnjice Savez ruskog Sokolstva održao je u Beogradu dne 22 juna o. g. u pozoriš-noj dvorani Ruskog doma, svoju Vlil glavnu skupštinu.
Svečanom delu ove skupštine pri-sustvovao je izaslanik Nj. Vel. Kralja Petra II, pukovnik g. Turbešič, Nj. Sv. Mitropolit Anastasije, glava Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici Mini-starstva vojske i mornarice i Ministar-stva prosvete, dalje pretstavnici Češko-slovačkog poslanstva, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Sokolske župe Beograd, Saveza bugarskih Junaka, mnogih ruskih nacionalnih organizacija, pret-stavnik ujedinjenih ruskih senatora, delegacije za zaštitu interesa ruske emigracije i drugi.
Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u-putio je skupštini svoj bratski pozdrav.
U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije pozdravio je rusko Sokolstvo savezni sekretar brat dr. Mihailo Gra-dojevič, koje je izmedu ostalog ista-kao, da je rusko Sokolstvo zaista nacionalna organizacija, koja sistematski radi na ostvarenju ideje sveslovenstva i kao takva organizacija pokazuje oso-bitu aktivnost.
U ime Saveza bugarskih Junaka pozdravio je rusko Sokolstvo brat Hristo čočkov, koji je sa osobitim oduševlje-njem podvukao nacionalni rad ruskog Sokolstva i značenje nacionalne Rusije za ostale slovenske narode.
Zatim je pozdravio Savez ruskog Sokolstva izaslanik Nj. Vel. Kralja Petra II, pukovnik g. Turbešič.
Nakon svečane sednice pretstavnici pojedinih organizacija i prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je bila priredena u donjim prosto-rijama doma. Ova izložba bogato je ilustrirala život i rad ruskih Sokola, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta.
Tom prilikom bio je demonstrirali i film iz istorije ruskog i celokupnog slo-venskog Sokolstva.
Na VIII glavnoj redovnoj skupštini Saveza ruskog Sokolstva primljen je izveštaj upravnog odbOna i odobren niz projekata u svima pravcima sokolske delatnosti.
Pored ostalog, skupština je jedno-glasno donela sledeču rezoluciju:
—1. — Uzimajuči u obzir:
a), da se skupština sastala na o-snovu Ustava Saveza ruskog Sokolstva, odobrenog od merodavnog državnog organa Kraljevine Jugoslavije 24 maja 1934 godine i na osnovu § 9 ovog Ustava, u predviden rok, t.j. do isteka roka punomoči uprave, zakonski iza-brane na VII glavnoj skupštini Saveza ruskog Sokolstva u avgustu mesecu godine' u Zagrebu;
b) da je skupština kao i dnevni red odobren od strane merodavnog državnog organa Kraljevine Jugoslavije;
c) da su nakon pregleda delegatskih punomočja ustanovljena 123 mandata, od kojih je izuzev 25 mandata članova ex officio, 98 pretstavljalo 45 organizacija Ssveza ruskog Sokolstva od celokupnog broja 58, što čini 79o/o svi-ju delegata, —
— glavna VIII redovna skupština delegata smatra se punomočnom da izražava mišljenje i volju celokupnog Saveza ruskog Sokolstva.
2.	— Uzevši u obzir:
a) da je upravni odbor Saveza ruskog Sokolstva više puta pozivao sve organizacije, koje nisu učestvovale na
VII	skupštini Saveza ruskog Sokolstva da stupe sada u Savez radi zajedničkog radia i u ime visokog sokolskog cilja i požrtvovanog rada u korist ruskog naroda;
b) da je jedan deo tih organizacija u-šao posle VII skupštine u sastav Saveza ruskog Sokolstva; i
c) da je pre ove VIII skupštine 5 organizacija, koje nisu ušle u S.R.S. bile pozvane da sudeluju radu skupštine, ali se iste nisu odazvale i da je njihovo brojno stanje, kao i aktivan sokolski rad — minimalno —
— skupština je ustanovila, da su da-nas sve aktivne ruske sokolske organi-
zacije stvarno ujedinjene u S. R. S., i zato —
i*- skupština smatra, da ni jedno drugo pretstavništvo ili organizacija nema zakonskog prava da izražava volju i želje ruskog Sokolstva ni tražiti da gde bilo i kad bilo pretstavlja rusko Sokolstvo.
3. — Ujedno skupština potvrduje, da su redovi ruskog Sokolstva otvoreni i dalje za gore spomenute organizacije, ako isto to i danas žele, u ime vernosti i odanosti idejama Miroslava Tir-ša i požrtvovane ljubavi prema našoj Otadžbini.
4. — Skupština potvrduje da samo upravni odbor S. R. S., koji je zakonski izabran na ovoj VIII skupštini, ima pravo da organizuje (sazove) skupštinu S. R. S. i da ni S. R. S. u celosti, ni pojedine organizacije ne mogu sude-delovati ni na jednoj skupštini ili u pretstavništvu, a koji su organizirani na drugi način nego što je to predvideno Ustavom Saveza ruskog Sokolstva.
5. — Skupština smatra, da prema statutu Saveza slovenskog Sokolstva, a uzevši u obzir p. p. 1 i 2 ove rezolucije, Savez ruskog Sokolstva ima potpuno i zakonsko pravo na pretstavništvo u Sa-vezu slovenskog Sokolstva, u kome je t>io i kao član utemeljač, i
—	predlaže novom upravnom odboru da zamoli Savez slovenskog Sokolstva za ostvarenje ovoga prava putem bla-govremenog podnošenja toga pitanja na dnevni red Saveza slovenskog Sokolstva, da se Savez ruskog Sokolstva može pripremiti za učešče na X sveso-kolskom sletu u Pragu.
6. — Skupština smatra poželjnim su-delovanje Saveza ruskog Sokolstva na X svesokolskom sletu 1938 godine u Pragu,, a na istom osnovu kaoj i ostalih Saveza, koji sačinjavaju Savez slovenskog Sokolstva.
Na tom sletu rusko Sokolstvo mora da pretstavlja jednu celinu i da bude zastupljeno po upravnom odboru Saveza ruskog Sokolstva, koji je izabran na
VIII	glavnoj redovnoj skupštini.
7. — Skupština je rešila, da se zahvali bratskim slovenskim savezima, koji su pozdravili Savez ruskog Sokolstva povodom 30-godišnjice ruskog Sokolstva, i to Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije i Savez bugarskih Junaka, koji su delegirali svoje pretstavnike na svečano otvaranje skupštine, a takode i prezidiumu Saveza ruskog pokrajin-skog Sokolstva, koji je dostavio pismeni pozdrav.
8. — Skupština je rešila da se ova rezolucija saopšti Savezu slovenskog Sokolstva i ostalim njegovim članovima: češkoslovačkoj opštini sokolskoj, Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, Savezu poljskog Sokolstva, Savezu bugarskih JunaTca, te da se otštampa radi šire javnosti. —
Posle ovoga bila je data razrešnica staroj upravi Saveza i izabrana nova na čelu sa starešinom bratom R. Drej-lingom.
Ovu skupštinu (kako je več navedeno u rezoluciji) pretstavljali su 123 delegata, i to iz: Jugoslavije, Francuske, Bugar-ske i čehoslovačke, a bila su dostavljena punomočja iz Amerike, Kine, Poljake1 i Latvije.	N.	K-
Bora vab uglednih čcškoslo-vačkih sokolskih radnika na Rabu
Prošlih dana bio je kao gost u Rabu brat František Skopal iz Pršerova. Do-nevši sa sobom i vežbačko odelo, brat Skopal se odmah prijavio Sokolskom društvu Rab. Načelnik društva poverio je bratu Skopalu vodstvo prve vrste rapskog društva te je brat Skopal kroz 3 tedna redovito dolazio na vežbe i neumorno, s mnogo prave sokolske ljubavi i požrtvovanosti, podučavao sokolsko članstvo. Nedeljom je polazio s našom bračom na izlete te je tako, iako je došao za lični odmor, neprestano bio u najtešnjoj vezi s našim sokolskim društvom na Rabu.
Brat Skopal iinade 53 godine te još
uvek neumorno radi kao prednjak u svome društvu u Pršerovu, u kome je
i	član prednjačkog zbora, a sada se pod njegovim vodstvom gradi u Pršerovu veliki sokolski dom u vrednosti od
2,500.000	Kč. Ovakvi veterani, ovakva požrtvovna brača potrebna bi bila i u našim društvima. Zbilja jedan zadiv-ljujuči uzor sokolskog radnika koji može da posluži mnogima za primer. Brat Skopal bio je bratski otpračen na pa-robrod prilikom svoga odlaska.
Osim brata Skopala bili su na Rabu kao gosti još brat dr. Stranski, starešina sokolskog društva Praha III, brat Klim-kovski, član društva Zlin i koji je učestvovao u olimpijskoj vrsti ČOS, i brat Kubiček, isto član sokolskog društva Zlin. Sva trojica pomenute brače dolazila su u rapsku sokolanu, te je pogotovo brat Klimkovski pokazao ta-mošnjoj brači nebrojeno lepih sastava prostih vežbi kao i mnogo vežbi na spravama. Pomenuta brača bila su u društvu vrlo lepo primljena, a također
i	od članstva kroz celo vreme borav-lca u Rabu. Prilikom njihovog odlaska prireden im je srdačan ispračaj. — E. B.
Iz naših župa
Sokolsko društvo Drvar. Ovde je dne 21 pr. m. održano medučlansko nagradno takmičenje članova teniske sekcije Sokolskog društva Drvar. U ži-riju su bili pored pročelnika sekcije br. Tome Perkoviča koji je sudio u-takmicu, i sestra Brodski te starešina društva br. Budisavljevič. Takmičarisu dali vrlo oštru i borbenu igru i pri-sutnoj publici pružili redak užitak, pri-kazavši odlike i finese „letnoga beloga športa”, koga pročelnik sekcije br. Perkovič hvalevredno podržava u društvu •Drvar.
U deblu su, sa mnogo borbe i na-stojanja, iznenadno br. Laurovič-češlje-vič pobedili otporni, navalni, temperamentni i favorizirani par br. Dukelič-Šefkič sa 6 :4 i 6:2.
U miks-deblu su sa velikom nadmoči pobedili sestra Perkovič (koja je igrala bravurozno), sa br. Šefkičem protiv-nički par sestru Marič i br. Češlje-viča sa 6 :1 i 6:3.
U vrlo napetom, borbenom i živom singlu pobedio je nenadno br. Lau-rovič favorita i sigurno najboljeg te-nisera u Drvaru br. Dukeliča, koji je igrao vrlo nervozno i nevezano sa 6:3 i 6:3.
Posle takmičenja pobednicima su podeljene vrlo ukusne nagrade, pokloni br. Perkoviča.
Sokolsko društvo Daruvar održalo je 13 juna o. g. javnu vežbu uz sudelo-vanje Sokolskog društva Grubišno Polje i četa Bijela, Batinjani i Dereza. Vežba je u svakom pogledu dobro uspela. Nastupile su sve kategorije vež-bača. Naročiti uspeh postigla su deca iz Dereze, koju je predvodio br. Dejan Atanackovič, učitelj. Deca su vrlo skladno i disciplinovano izvela nekoliko ta-čaka, te su na taj način pokazala šta se sve i u selu može postiči dobrom voljom i agilnošču učitelja, koji su u prvom redu pozvani da na selu budu širitelji sokolske misli i nosioci kultur-nog napretka. Na kraju vežbe održao je sakupljenim kategorijama pozdravni govor br. dr. Jovan Pejovič.
Sokolsko društvo Mokrin. Naše društvo uz gostovanje br. Sokolskog društva iz V. Kikinde, održalo je u nedelju 27-VI o. g. svoju javnu vežbu, na igra-lištu S. K. „Delije”. Nastupile su sve kategorije vežbača sa ovogodišnjim slet-skim vežbama. članovi društva nastu-pili su posebno vežbom sa sekirama. Zatim su nastupile vrste na spravama. Podmladak je izveo igre. Na kraju je prvi put nastupio konjički ot-sek sa manješkim vežbama, voltežova-njem i preponama. Javan čas je uspeo u tehničkom pogledu vrlo dobro, jer je nastupilo oko 200 vežbača, što nije malen broj, ali je publike bilo malo, što je svakako za osudu. U veče je po-zorišni otsek po drugi put prikazao pozorišni komad „Šilom lekar”, koji je vrlo lepo izveden. Nakon pretstave nastala je igranka uz sviranje sokolskog tamburaškog otseka. Tako je cela ova
priredba uspela u moralnom i pro-pagandnom pOgkdu dok je materijalni zadovoljavajuči.
Sokolsko društvo Brežice. Delovanje vseh odsekov našega društva je zelo živahno. Posebno se je to opazilo pri dramatskem odseku, kateri je zaključil sezono z uspelo komedijo „Učiteljica”. Za bodočo sezono so pa že pripravili repertoar.
Tudi delo v telovadnici ni zaostajalo; vsi oddelki so marljivo telovadili, ter se pripravljali za letni nastop, kateri se je vršil 6. junija t. 1. Ob 15 uri 30 min. so prikorakali na telovadišče vsi oddelki ter s trikratnim „Zdravo” pozdravili državno zastavo. Po pozdravnih besedah br. staroste in zastopnika župe je pričel telovadni nastop. Pri obveznih prostih vejah je nastopilo 41 članov, 30 članic, 30 moš. naraščaja, 28 žen. naraščaja, 36 moš. dece, 27 žen. dece. Razen tega so nastopili vsi oddelki domačega društva s posebnim točkami. Najmanjša moš. in žen. deca je nastopila z igricon „Zajec in lovec” s petjem, večja moš. in žen. deca z „Neven kolom”, moška deca s „Vajami trojice”, žen. naraščaj s tekmovalno vajo in češkimi narodnimi plesi. Po orodni telovadbi so nastopile domače članice v pestrih narodnih nošah in zaplesale 6 nar. kol; zaključili pa so člani, kateri so ob spremljavi pevskega zbora skladno izvedli Kovačevo „Morje Adrijansko”. Nastop je izvršil v najlepšem redu, obširen program, ki je obsegal 14 točk, je bil končan v ly2 ure. Čeprav je bil to samo društveni nastop, so nas v velikem številu obiskala bratska sosednja društva. Z veseljem smo ugotovili, da se je število članstva in naraščaja pomnožilo, žal pa so se vrste dece iz znanih vzrokov skrčile.
Delo v telovadnici je z nastopom končano, pričeli pa sm|o s telovadbo na letnem telovadišču, kjer se bomo začeli pripravljati za lakoatletske tekme, katere se bodo vršile v jeseni. Vsi naši dosedanji uspehi, predvsem pa lepo uspeli telovadni nastop naj nam J>odo v ponos, pa tudi v bodrilo za nadaljnje uspešno delo.
Sokolsko društvo Srbobran. Dne 30 maja održalo je Sokolsko društvo Srbo* bran svoj javan čas uz sudelovanje Sokolske čete Mileševo, društva Turija, Stari Bečej, Vrbas i konjičkog otseka Pašičevo. Pre podne održane su u pe-rivoju Kralja Petra II probe, a u U časova bila je svečana povorka. Posle povorke održao je prisutnima nagovor starešina brat Pivnički, u kojem je pri-sutne pozvao na istrajan i nesebičan rad za Kralja i otadžbinu. Javan čas je počeft u 4 časa po podne. Nastupila su muška i ženska deca mlada u tri tačke, koja su svoje vežbe vrlo skladno odvežbala. Posle njih nastupila su starija muška deca s puškama, a za o-vima starija muška i ženska deca sa sletskim vežbama za Skoplje. I ove tačke bile su skladno i precizno odvež-bane, a naročito vežbe sa puškama dece Srbobran i Turije. Kao sedma tačka nastupili su učenici i učenice gradan-ske škole s posebnom vežbom, zatim muški i ženski naraštaj, članovi i članice, Sok. četa Mileševo, članstvo na spravama i konjički otsek društva Pašičevo. Javan čas Sok. društva Srbobran bio je pod vodstvom načelnika brata Ivana čurčiča u svakom pogledu na dostojnoj višini. Nastupilo je više stotina inušl^ei i ženske dece, veči broj naraštajaca i članstva. Program se je odvijao bez zatezanja na opšte zadovoljstvo vrlo velikog broja prisutne publike. Iako pre podne u povorci nije bilo učešče onakvo kako bi trebalo da bude, bio je popodnevni poset jav-nog časa upravo odličan. Uspeh je i u moralnom i materijalnom pogledu bio je potpuno zadovoljavajuči, a vrlo veliki broj prisutne publike dokazao je, da se je sokolska ideja duboko uvrežila u srca i duše Srbobranaca.
Ispravka
U prošlom broju našega lista pot-krala se pri koncu uvodnog članka štam-parska greška i stoji „ ... proslavlja se 50-godišnjica oslobodenja Niša...”, dok u stvari ispravno treba da glasi „...proslavlja se 60-godišnjica... ”
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Runninska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograa