folf ®fina plaćena n gotovo Cena D1q 7-* SOKOLSKI GLASNIK ClASIlO S/\V E ZA SOKOU KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE Čuvajte Jugoslaviji! ! HESEČfcll P Ul L O C 'SOKOLSKO SELC Izlazi svakog petka — Godišnja pretplata 50 Din — Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko} tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 — Račun poštanske štedionice broj 12.943 — Oglasi po ceniku — Rukopisi se ne vraćaju V si Ljubljana, 1 januara 1935 Cod. VI — Brej 1 POSLANICA ŽA NOVU GODINU 193S SVIM BRATSKIM DRUŠTVIMA I ČETAMA Braćo I sestre! g0j^.a®a velika jugoslovenska sokolska porodica proživela je u minuloj loVcl.Dl značajne dane, kada je u Sarajevu, Zagrebu i u Sremskim Kar-jjs ?®.a> pokazala svoju telesnu i moralnu snagu, svoju pripravnost i Sred -^11' ^ ist°r'Jskim svečanostima pozdravili smo u svojoj je 1111 dragu svoju slovensku sokolsku braću i sestre, medu kojima SokT?Cito bil° mnogobrojno odaslanstvo bratske češkoslovačke obce °‘Ske, koje je ponovno i najvidnije dokazalo i potvrdilo ^ERAZDRUŽIVE BRATSKE VEZE IZMEĐU SLOVENSKOG SEVERA I SLOVENSKOG JUGA EVROPE. koi ^at*osno smo pozdravili tada u Zagrebu i braću bugarske Junake, Vifsada ubrajamo medu članove Saveza slovenskog Sokolstva. Ali iak naše radosti bio je u Sarajevu i u Zagrebu, kada smo gledali na 0Sne redove naše braće i naših sestara iz NAŠIH SOKOLSKIH SELA, Sv^,.Se u duhu sokolskog bratstva, sokolske radinosti i državljanske se • SQ3Žno bude u novi život. U tim našim sokolskim selima dižu rad' mi?°^e novi neustrašivi borci kao uzori požrtvovanja, poštenja, i b ln°^ubivosti, skromnosti i bratske ljubavi, onih odlika, koje rese duša не. naš narod i našu zemlju. Ideja je prožela dušu naroda, a ova živ*8 Ј°Ј neslućenu lepotu i neiserpnu snagu! Jer samo ono, što 1 u duši naroda, živi zdravo i kreposno. i kad smo se tako našli na usponu svoje radinosti, da se dignemo otadvk^e Sa svo-jom stvaralačkom- snagom za dobro,i na čast svoje ^list ?e’ na®a Uubljena Jugoslavija nenadano je osirotela. Neprija-JSke i mračne sile ubile su nam dne 9 oktobra prošle godine našega VITEŠKOG KRALJA ALEKSANDRA I UJEDINITELJA. j2v; * kako je Sokolstvo jedna duša i jedna misao, iz te duše j te misli Zadri,*e« Је tada jedan krik očajnog bola! Pesnice su se stisle, srca Po*: v. ® — otadžbina utonula je u najdublj« tugu i bol. Naš Blago-Svj *VS1 Kralj nosio je u Svome srcu tako silnu očinsku ljubav prema Dotr9103?13* da je radi te ljubavi žrtvovao i Svoj život. Ova tragedija „tev.esIa. je svaku našu dušu, ko ja još i danas drhti i ne može da se вцађјц11* se P01™™ s neprebolnim i strašnim udarcem zlosrećne ^adnokr M tim danima opče svoje žalosti naš je narod pokazao največu da ;P a ryn°st, mir i prisebnost, pokazao je puno svoje dostojanstvo, ,e to izazvalo najveće udivljenje svega kulturnog sveta. NAŠA TRPNJA POKAZALA SE JE TAKO I KAO NAŠA VRLINA, ko javnQJe našoj strani i za našu pravednu stvar našla sve plemenito 8ve«o mišljenje i sve pravdoljubive vodeče činitelje velikih naroda Uar»j sveta, koji su osudili taj ogavni zločin i tražili da se našemu T u dade puno zadovoljenje. Daj„ .u Ženevi izrečen je pravorek. Pobedila je naša pravedna stvar: koi; Moralna osuda zločinaca i svih onih, koji su ih podupirali i im podmuklo davali potpore. PravdeЈ !U- Se već ‘ uzdrmali temelji evropskog mira i povredene n0sti • аЈа1° se tako reci pred isukanim mačem, i u toj tami neizves-je iD *•1“Sigurnosti i u vihoru najveće uzbudenosti osećaja odjednom »Pak SINULO POBEDONOSNO SVETLO PRAVDE! s°kolsk 1 * sestrama u otadžbini, koji su dali dokaza svog visokog sl°Ve dostojanstva, kao i svemu slovenskom Sokolstvu po svemu * *skren lve> k°ie Je na bilo koji način dokazalo svoje bratsko Ž,akvaln° ®a4^ešće u tragičnim danima naše Kraljevine, izričemo toplu Češkosj obito moramo ponovno da istaknemo Sokolstvo bratske ^ubok, Ласке Republike, koje nam je opetovano posvedočilo svoiu иКц i trajnu vernost: S VAMA SMO, S VAMA ĆEMO, AKO USTREBA. I U SMRT! To ' k nJ'6o.V01; s°kolskog bratstva, koji od jeku je iz duše u dušu: od oth * ° nas k n-*ima! It s«dbimfVhiLSe £ako..teškom iskušenju, koje nas je pritislo, kada se SCamo se sacfa "aSU °.taf z,bll?V ! ?a našega naroda, dov»tom alfi °iačam « SV°J°J sokolskoj i drzavljanskoj svesti svom Podvostrucenom radu po zupama, društvima i četama Pozivamo sve svoje pripadnike, da stalno imaju u mislima, da je sve naše vaspitno delovanje bezuslovno i bez iznimke vezano uz SOKOLSKU VEŽBAONICU u najširem značenju te reči. Zbijmo, sestre i brado, svoje redove u radu za moč i slavu narodne celine, bistrimo um, jačajmo mišice, napajajmo srca s bratskom ljubavi ju! A ODJEKNE LI POKLIČ OTADŽBINE, jugoslovensko Sokolstvo uvek je spremno da s krajnim naporom svih svojih sila i s največim žrtvama dokaže, da je ono njeno u životu i smrti! U tom smisiu šaljemo svemu članstvu, naraštaju i deci iskrene i bratske pozdrave. Zdravo! NEKA JE SLAVA VITEŠKOM KRALJU ALEKSANDRU I UJEDINITELJU! Beograd, 1 januara 1935 IZVRŠNI ODBOR SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Nova godina — novi napori Stojimo pred našom novom sokol-skom radnom godinom. Podmukla, su-zna i krvava stara godina hijenskom požudom, u svojim samrtnim kandža-ma, odnela nam je Viteza, Heroja, Kralja, Oca. Odnela — a nas ostavila u škrgutu zuba! Ali samo toliko. Samo toliko. Naša reč stisnuta je u grlu, naša saka uvijena je u olovni valjak, a naša vrela suza svakodnevno dube tvrdi mermer u kripti na Oplencu. Požutela, preto-varena zločom svojom, ta stara godina samo je uništila jedno kraljevsko telo — Aleksandar Karadordevič je uz svoje mrtvo telo moralno' pokopao sve svoje neprijatelje, a sebe moralno di-gao do svetiteljskog sjaja. Oni su pokopani, a On živi. živi životom najlepšim, životom ideje, koja je večna. I naši sokolski pufcevi — obasjani rasipnom svetlošču te Njegove ideje — stoje pred nama pravi, čisti i bes-krajni. Pravi kao što je On bio usprav-ljen u bedi i u dobru, čisti kao što je bila kristalno čista Njegova kraljevska duša, beskrajni kao što je bila Njegova ljubav beskrajna prema Jugoslaviji. No i na takvom pu*u nas u novoj go-dini čekaju ipak teški napori. Možda teži nego li ikad do sada. Iluzija bi to bila, kad bismo mislili da požuda neče i dalje harati. Ludost bi bila, kad bismo verovali, da če ovaj Božič, ova proslava rođenja Krista Nazarečanina — doneti mir medu Ijudima. I zato, na našim godišnjim sokolskim saborima, mi moramo muški, jasno i otvoreno da kažemo našem članstvu, šta ga čeka u novoj godini. Moramo da kažemo istinu. Da kažemo i da je dokažemo. Oči u oči. Da kažemo i šta nam nije valjalo, i da pohvalimo što je bilo dobro. A naročito treba da kažemo, šta sve čeka ohe, koji če dragovoljno hteti da prime izvesne sokolske funkcije. Nece to biti čast i parada, neče biti odlikovanje i priznanje, nego teret. Tcret sladak, ali i težak. Težak tako, da če svakom iskrcnom funkeioneru kosti krckati na plečima. Jutrom i večerom če on morati o tom teretu brigu da vodi. U miru, u noči, morače da kombinuje, a po danu, po vrevi života da ostvaruje svoje sokolske kombinacije. Oni oko njega, oni što če samo skrstiti ruke, oni če ga proglasiti i lu-dakom. Pogrbljen, sav potonuo u mali, sitan posao, on će po nekad i da po-srne, i da padne, i da se digne, i da bude prašinjav, i da oni »pametni« za-grabe još i malo blata da preko pra-šine njemu — lucli — pljusnu čak i na obraz. Sve će to mozda u našoj novoj radnoj godini da. bude. Hoče i čini se da mora tako da bude. Život je kolebanje, večito kretanje, kretanje u na-pred i u natrag. Kretanje kao kod va-lova morskih, koji idu u napred dok ne pljusnu o hridine na obali, i da se onda zapenušeni povrate natrag. Na-traiS, ali ne da stanu, ve*1- da novim zamahom preplave stene što stoje na morskom žalu hladno i nepomično. Pa ne samo naš sokolski, več je svaki drugi život takav. Večno kolebanje na gore i na dole. Po Njegošu život je čak i večiti rat. Nista u njemu ne miruje. Sve se sa evačim bije. I naše Sokolstvo neče u novoj godini mirovati. Rat, besomučni rat. Ali ne onaj rat krvi, rušeja i iztrebljenja. Nasa sokolska organizacija je i do sada, a od said če još i više ratovati za štvaranje života, za zdravlje u životu, za sreču u životu. I naš rat če biti ljut, žestok i dugotrajan, večan! Mi čemo više izgraditi nego što lenštine mogu porušiti! Možda to izgleda i naivno, i ne-moguče, čak i glupo. Svejedno je kako to izgleda drugima. Glavno je što nama ne izgleda tako. Glavno je što se to čini pametno nama. nama koji gradimo, gradimo a ne rušimo. To je glavno. Sve priče i kritike po strani, sve je samo razgovor ugodni. Naša nova godina mora da ima i novih gradevina. Znamo, da neče biti samo jedan front za okršaje pri našoj gradevini. Pre svega žilavo se moramo uhvatiti u koštac s poslom. Po rečima guslara, popadnuće nas pena bela i krvava na megdami. Ali iza leda biče nam i jedan drugi front: hladno-ča, apatija i savršen mir zlonamernih posmatrača. Po neko — po neko, koji savlada svoj najhitniji sokolski posao, stignuče da se okrene i prema ovom frontu posmatrača. Jurnuče na njih, na neznabožce. Dograbiće bar njih nekoliko, zarobiče ih doterati na liniju, gde se od brda grade ravnice, gde se od pustinje stvaraju perivoji, gde se od zgaženog kamena glačaju dijamanti, gde u bujnom gradevinskom zanosu bruji pesma, i gde život nalazi obeto-vanu zemlju, da se na njoj istroši. A tu na toj liniji se vodi i naša sokolska bitka, vodi se večito — bez kraja i svršetka! Prof. M. Stanojevič (V. Bečkerek). NAŠIM PRETPLATNICIMA Današnjem broju našega lista priložili smo čekovne uplatnice, pa molimo naše pretplatnike da izvole izravnati svoju zaostalu pretplatu i obnoviti istu za nastupivšu, 1935 godinu. UPRAVA SOKOLSKIH LISTOVA. Zahvala g. B. Jevtiča, prelsednika Minislarskog saveta na sok. čestitkama Na čestitanja, koja je zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl upu-tio u ime jugoslovenskog Sokolstva gosp. Bogoljubu Jevtiču kao ministru spoljnih poslova povodom njegovog sjajnog zastupanja naše pravedne stvari pred Savetom Društva naroda, pretsednik Ministarskog saveta i mi-nistar spoljnih poslova gosp. Bogoljub Jevtič izrazio je svoju zahvalnost pismom sledečcg sadržaja: Gospodine Potpretsedniče, Zahvaljujuči Vam najsrdačnije na toplim čestitkama, koje ste mi uputili prilikom rešenja naše tužbe pred Savetom Lige naroda, molim Vas da uz ove izraze moje zahvalnosti primite i uverenje o mome odličnom poštovanju. B. JEVTIČ, s. r. Zahvala dra Beneša jugoslovenskom Sokolstvu Na pozdravni teregram, koji je Savcz SKJ uputio češkoslovačkom ministru spoljtiih poslova, dru Eduardu Benešu, povodom njegovog odlučnog zagovora naše pravedne stvari pred Društvom naroda u Ženevi, ministar dr. Beneš uzvratio je Savezu SKJ, na adreeu I zamenika starešine brata Gangla, brzojavom slcdečeg sadržaja: Srdačno zahvaljujem na čestitci. Uveren sam, da če naša sloga i u bu-dučnosti doneti pobedu našoj praved-noj stvari. Mnogo sreče Sokolima i Jugoslaviji! DR. EDUARD BENEŠ. Br. dr. Ljudevit Auer -ministar za flzičko vaspltanje naroda U novo obrazovanoj vladi pod pretsedništvom g. Bogoljuba Jevtiča, portfelj Ministarstva fizičkog vaspi-tanja naroda preuzeo je brat dr. Ljudevit Auer, narodni poslanik. Ministar brat dr. Ljudevit Auer rodio se godine 1892 u Sv. Ivanu Zab-nom, sreza križevačkog. Nakon zavrženih gimnazijskih nauka poliadao je pravni fakultet na univerzitetu u Zagrebu, gde je i doktorirao. Zatim je nastavio daljnjim študijama u Pragu, Moskvi, Parizu i Beču, nakon ko j ih se je posvetio advokaturi. Pored svoga zvanja brat dr. Auer stupa odmah i u javni život, u kome razvija svoju veliku agilnost, istakavši sc naročito svojim predanim ra dom na nacionalnom i kulturnom polju. I n* publicističnom polju on se pokazuje neobično aktivan i plodan, saradujuči u svim našim najpozmatijim listovima i revijama. S naročitom predanošču i ljubavlju posvetio se je brat dr. Auer našemu Sokolstvu, čijim redovima pripada kao oduševljeni borac več od svoje mladosti. Tu, medu svojom sokolskom bra-čom, kao što i u narodu svoga kraja, znao je brat dr. Auer da svojim predanim, požrtvovnim, tihim i nesebičnim radom stekne največe poštovanje i ljubav. I pored svog svestranog jav-nog delovanja, brat dr. Auer najviše se i najbrižljivije posvečivao Sokolstvu. I kao pre u Petrinji, tako i docnije u Sisku, gde je vodio svoju advokatsku kancelariju, on se nalazi u prvim sokolskim redovima i dugo godina je več tamo starešina Sokolskog društva. Naše Sokolstvo najiskremije se ra-duje, što je za šefa Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, a pod koji resor spada i staranje o Sokolu Kraljevine Jugoslavije, došao brat dr. Ljudevit Auer, koji če u svome teškom i odgovornem radu u sokolskim redovima uvek nači najspremnije podrške v potpore, a u cilju zajedničkih težnja na jačanju' jugoelovenskc i sokolske misli za dobro Jugoslavije. Zdravo! ^SLOVENSKO 30 KO LSIVC U Lužici još sokoluju Kako javljaju razni listovi iz Praga, priredilo je bivše sokolsko društvo u Bukecima, jedno od najstarijih i naj-jačih društava bivšeg Lužičko-srpskog sokolskog saveza, pred d esc tak dana javni nastup, koji je dokazao, da u društvu još uvek živi stari sokolski duh, koji ima svog izraza i na telovež-bačkom polju. Članstvo društva ostalo je skoro isto kao i ranije, zbog toga nije u društvu opao niti nacionalan duh niti smisao za sustavnim radom. Ovaj nam nastup govori,.da su sc brada u Lužici za njega marljivo pripre-mali, i da su svoju zadaću također i dobro izvršili. Svečanost je otvorio društveni starosta br. Zahrodnik s pri-godnim nagovorom, dok je telovežbač-ki deo vodio načelnik br. Juraj Vjela. Raspored je obuhvatao proste vežbe, vežbanje na razboju, konju i vratilu, našto su članice izvele vrlo efektno či-tav jedan niz lužičkih narodnih pleso-va. Sudelovalo je takoder i bukeško pevačko društvo »Radost«, koje je ot-pevalo više lužičkih narodnih pesama. Ovako lep nastup bukeškog društva svakako je dokaz, da se u Lužici može da sokoluje i pod današnjim režimom, razume se, ne tako kao što je to bilo ranije. Jamačno je, da če ovaj lepi telovežbačkj uspeh uplivati i na ostala lužička društva. Iz češkoslovačkog Sokola u Parizu Češkoslovački Sokoli u Parizu čine najstarije sokolsko društvo u Francu-skoj. Ono je osnovano još pred ratom i uvek je gajilo nacionalan duh tamo-šnjih Čehoslovaka. te je početkom ra-ta 1914 postalo kičma prve češkoslo-vačke dobrovoljačke legije »Na zdar«. Društvo sada radi u Parizu pri »Port de Vinsen«, gde ima svoju vež-baonicu u obližnjoj školi. Uz članstvo i naraštaj vežbaju i deca, koju iz bliže i claljnje okolice dovode na vežbu roditelji. Doduše, pariški Soko, iako je jako društvo, ne može da privuče u u svoju sredinu sve Ćehoslovake, koji borave u Parizu, jer je to iz velegrad-skih prilika i nemoguče. Ovo društvo ima i svoja dva ogranka, dve sokolske čete, o kojima se brižljivo stara. Cetc su u Saluminu i Veksinu, kamo zalaze redovito društveni funkcionari, počesto i sve članstvo, u pcsete svojoj brači. Pariški Soko pokrenuo je još jedmi važnu zadadu. Kako Čehoslovaci borave u ojačim kolonijama i u drugim francuskim krajevima, naročito u Li-jonu, Marselju, Belforu, Strasburgu, Bordou i Nansenu, namerava postepe-no da osnuje i tamo sokolske otsekc, koji bi kasinijc postali samostalna sokolska društva. Zadatak je vrlo lep i pohvalan, ali i težak, koji se može ostvariiti samo s velikim požrtvova-njem. Na dan 16 decembra, sudelo-valo je Sokolstvo svečanom otkrivanju spomenika palim češkoslovaškim dobro vol jcima u Per Lašez. Svečanosti je prisustvovao i zastupnik ČOS iz Praga br. Miler. O starim sokolskim gardama Ved smo više puta izvestili o plod-nom radu starije sokolske braće, one brade, koja su odrasla u vežbaonici, te koja i zbog starosti ne mogu više tako aktivno da saraduju u sokolskom radu, kao što bi sami želeli, Zbog toga su etarija brača osnovala stare sokolske garde, starije pak sestre, verne sc-strinske kružoke, u kojima na razne načine pokušavaju da olakšaju rad u svojim društvima, naročito u gospo- darskem pogledu. Starc garde upravo sc takmiče medu scbom, koja če iz-medu njih što više koristiti svome društvu. Njihov se uzoran rad ogleda u nekojim uspesima. koje ovde izno-simo. Prvo mesto u požrtvovanju zauzi-ma do sada društvance starije brade Strašnice u Pragu, koji su sabrali svo-tu od Kč 20.000,— i time omogudih svome društvu nadogradnju nove dvorane. Uz to poklonili su još svome društvu u razne druge svrhc preko Kč 2500.—, za manjine darovali su Kč 700.—, za ferijalnu 'kolonij u svog društva Kč 500.—. U Višegradu isto je tako stara garda kupila svome društvu za novi sokolski dom sve sprave u vrednosti od Kč 24.288.—. Nadalje je p od igla lutkarsku pozornicu za Kč 8954.—, setila se je i manjina sa svotom od Kč 500.— i t. d. Mogli bi da nabrojimo čitav niz takvih društva-naca starije brače u Karlinu, Dejvica-ma, Vinogradima, Praškom Sokolu, Pragu III, Visočanima i t. d., ali držimo, da je i ovo dovoljno da se vidi uspešan rad ovih kružoka starije brade. Zar se ne bi moglo tako i kod nas. 11 SA/tl&Sk) X sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ održana dne 20 decembra 1934 u Beogradu Brat Gangl potseda da je upravo ovaj mesce proteklo pet godina, ot-kako je osnovan Savez Sokola Kralis-vine Jugoslavije. Ovim povodom bšlo bi vrlo zanimljivo da se izradi pregled rada čitavog ovog perioda, kako bi se jasno videlo, u koliko je jugoslovensko Sokolstvo napredovalo u ovih pet godina i koji su njegovi uspesi. U sta-tističkom pogledu imadcmo tačne podatke, ali svakako trebalo bi preglednem slikom prikazati opče stanje i čitav rad. On sam nastojače da do glavne skupštine Saveza po mogudnosti izradi jedan ovakav referat. U vezi s time, a na očigled činje-nice da se sve više i više osniva novih jedinica, a da je knjiga »Organizacija« posve rasprodana, ukazuje se potreba da se pristupi izdavanju drugog, po-punjenog iizdanja ovc knjige, jer je ona potrebna ne samo sadanjim fuinkciona-rima, u vee postojecim jedinicama, nego kud i kamo više u onim novoosno-vanim. Drži, da bi trebalo pozvati or-ganizaciono - pravni otsek da pripremi ovo drugo izdanje. Brat Brozovič slaže se s predlogom brata Gangla, da je doista velika potreba da se otštampa novo. izdanje »Organizacije«, ali kad se ved ima da štampa novo izdanje, u koje imadu da udu novi pravilnici, kao i korekture starih pravilnika, koje su učinjene kroz ovo pet godina rada, potrebno je da se pristupi opdoj redakciji »Organizacije«. Zato je mišljenja da se ob-razuje naročiti redakcijski odbor, koji bi imao da priredi ovakvo izdanje, koje bi on da bilo u svakom pogledu savr-šeno. Brat dr. Belajčid slaže se sa mišljenjem brata tajnika, samo bi trebalo da se odmah odredi jedan modus proce-dendi. On predlaže, da se uputi pret-sednika organizaciono - pravnog otseka br. dra Pavlasa, da on pozove pojedine resorne funkcionare, da ovi dadu svoje opaske gledom na pojedine izmene, a onda da članovi Izvršnog odbora o миИа-4м4штф RADIO STANIČA BEOGRAD * Dne 2 januara predaje brat Hočevar Ciril, Maribor, o temi: »Sokolstvo i smučarstvo«. (Večernje). Dne 6 januara predavače s. Gr-bič Smiljka, Ruma, o temi: »Bol naroda« i brat A. Očenašek, Prag, o temi: »Aleksandar I — pobornik sokolske misli« (popodnevno). Dne 10 zanuara pročitade se predavanje: »Njegove to su reči«, sabra-ne reči blažonopočivšeg Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, izgovorene u zna' čajnim trenutcima našega narodnog i. sokolskog života, (večernje). Dne 17 januara predaje brat Ante Tadič, Subotica, o temi: »Zadatak Sokola u slovenskim narodima« (večernje). Dne 20 januara predaje brat Mrva-ljević Dura, Negotin, o temi: »Sokolstvo je najbolja škola rada« (popodnevno). Dne 24 januara predaje brat Ta-bakovič dr. Aleksandar, N. Sad, o temi: »Sokolstvo i država« (večernje), U budude večernja predavanja preko Beogradskc radiostanicc održavade se svakoga četvrtka od 18.55 do 19.15 časova, a ne kao ranije od 19.10 do 19.30. Popodncvirva predavanja i nadalje če se održavati svake prve i treče nedelje u mesecu od 15.15 do 15.30 časova. RADIO STANIČA LJUBLJANA Sledeča sokolska radio - predavanja održavaju se: Dne 2 januara predaje br. Janez Poharc, pretsednik ŽPO Ljubljana, o temii: »Sokolstvo u Novo j godini«; dne 9 januara predaje br. Jeras Josip, zam. načelnika Saveza SKJ, Ljubljana, o temi: »Nekoliko reči o našem programu rada«; dtie 16 januara predaje brat Jože Kregar, Ježica, o temi: »Sokolska okru-žja«; dne 23 januara predaje brat Verij Svajgar, Ljubljana, o temi: »Statisti-čki pregled kretanja našeg Sokolstva u 1934 godini«; Sokolska radio - predavanja preko Radio - staniee Ljubljana održavaju se svake srede od 19 tk> 19,20 časova. svemu ovome dadu mišljenje i da se konačno definitivna redakcija nakon toga poveri jedinom užem odboru. — Prima se. U nastavku referata br. Gangl iz-veštava o svom boravku u Češkoslo-vačkoj, o svojim održanim predavanji-ma u Opavi i Moravskoj Ostravi, kao i 0 učestvovanju na sednici Vibora bratske Češkoslovačke obce sokolske, a što de biti uostalom opširnije objavljeno u samom »Sokolskom glasniku«. U vezi s ovim drži, da bi bio akt pažnje da se s ove sednice Izvršnog odbora izrazi bratska hvala svoj onoj bradi u Č e š k o s I o v ačkoj, koja su, kako kod njegovih dočeka, tako i priredaba 1 govora, pokazali mnogo bratske lju-bavi prema nama. U nastavku svog izveštaja brat Gangl potseda na to, da se i idude kao i dosadašnjih godina imadS na svima glavnim godišnjim skupštinama sviju jedinica pročitati uobičajena savezna poslanica. Predlaže stoga da se odobri tekst ove poslanice. — Prima se. Po izveštajima, koji su stigli, proslava Prvoga decembra svuda je obav-ljena po programu i najsvečanije. Prema statističkim podacima bilo je oda-slano na jedinice 177.450 tiskanica zaveta. Ali docnije su pojedine jedinice potraživale daljnje tiskanice, jer da im priposlane nedostaju, pa je konačno u svemu odaslano 210.000 tiskanica. Prema tome moglo bi se ustvrditi, da je to približan broj .našega članstva. Utešna je pojava da smo rasprodali i svu zalihu sokolskih srdaca, tako da smo bili prisiljeni da poručimo daljnjih 100 hiljada komada, jer je za ovima velika potražnja iz pojedinih župa. Ova nas pojava mora radovati, jer je to najbolji dokaz, da je ova akcija uspela. Koliko se dosada znade, jednako je lepo uspela i akcija sokolskog posta od 17 decembra o. g. Brat dr. Belajčič upozorava da je izradio naročite statističke arke pa če moči da se sakupe tačni podatci o svim tim socijalnim akcijama. Brat Gangl dalje izveštava, da je primio iz Praga od jedne sestre 100 Kč za Socijalni fond Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, ali s izričitom napomenom, da ne želi da se njezino ime igde spomenc. Predaje taj sestrin-ski dar bratu blagajniku. Po tome izveštaj brata Gangla prima se u celosti. Za prosvetni odbor Saveza podnosi izveštaj pretsednik brat dr. Vlado Belajčič, koji najpre spominje, da je pre četiri dana preminuo brat dr. Rude Ne-pokoj, koji je kroz dve godine dana u prosvetnom odboru Saveza bio referent za radio - propagandu. Pokojni brat bio je čovek velikih vrlina i jakog karaktera, a i kao bivši starešina neko-jih sokolskih društava radio je neumorno. Velika nepravda bacila ga je usred zime na jedan manji položaj u Kostaj-nicu, što je sve uticalo ina njega da je u žalosti i boli izdahnuo svoju plemeni-tu dušu. — Prisutna brača pok. bratu klicu trokratni: Slava! O radu samotg pTosvetnog odbora izveštava, da je prosvetni odbor do-vršio sve predradnje za svoje presele-nje u Beograd. Iznajmljene su naročite prostorije u Pašičevoj ulici. Jednako je zbrinuto i za prenos redakcije »Sokolske prosvete«. Prvobitno urednik lista brat dr. Gradojevič radi zvanične sprečenosti nije se mogao prihvatiti redakcije. On je medutim sve uredio ea štamparijom, u kojoj bi se imao u buduče iist da štampa, pa de se urediti i pitanje nove ličnosti, koja bi imala da bude redaktor lista. Napominje dalje, da je zaključkom poslednje sednice Izvršnog odbora bilo povereno prosvetnom odboru da izradi tekst legitimacija za decu. Nakon izmene misli o ovome predmetu, prihvada se predlog^ da sc taj predmet ustupi br. načelništvu Saveza na konačno rešenje. Za otsek sokolskih četa podnosi izveštaj brat Dura Brzakovie, koji izveštava, da otsek prikuplja sada pregled rada oko organizovanja sokolskih četa po svim sokolskim župama. Jednako se prikupljaju podatci oko orga-nkzovanja pčelarskih tečajeva po sokolskim župama. Sada je kao najaktuelnije u tom otseku pitanje održavanja sa-stanka župskih referenata za sokolske čete u Mostaru. Zaključkom sednice plenuma savezne uprave bilo jc odrede-no da se ovaj sastanak ima održati još ove godine, pa je otsek u sporazumu sa župom Mostar odredio da ovaj sastanak bude u danima 28 i 29 decembra. Medutim kao i prvi puta, tako su se i sada ukazale iste poteškode. Naime zamoljeno je bilo od Ministarstvo sa-obradaja, da izda jedno rešenje, da bi župske bcsplatne karte važile u svrhu ovog sastanka za jednokratno putova-nje od eedišta župe. do Mostara. Za slučaj da ne bi uspela ova molba, bilo je zamoljeno da se odobri povlastica od 75%. Medutim Ministarstvo saobra-daja nije uvažilo ni jednu ni drugu molbu. Gledom na tu činjenicu, drži, da sada nema drugoiga »zlaza, nego da Savez župama votira putni trošak, koji je potreban za polazak referenata na ovaj zbor u Mostar. Brat Momir Korunovič drži, da je to za današnju teš.ku finansijsku situ-aciju jedan prevelik izdatak, Pa.bi lakše bilo da se ovaj saetainak održi u Beogradu umesto u Mostaru. Brat Brozovič drži, da ako se uvaži predlog brata Momira Korunoviča, da Srečnu Novu o & dimu česiita svim braisMm sokolskim Jedinicama Tvornica glmnasilčMS spravo J. Oražem Ribnica na Dolen/skeai 5-1 se onda zamoli župu Mostar, da na ovaj sastanak pošalje o saveznom trosku dva do tri glavna referenta, koji su najaktivnije zaposleni i upudeni u rad u sokolskim četama. Jednako da ti referenti donesu sa sobom i sav materija!, naročito onaj koji se odnosi na administraciju u sokolskim četama, pa da sc na sastanku u Beogradu u to tačno upute i sva ostala brača župski referenti. Izveštaj se prima s predlogom brata Korunoviča, da se sastanak referc-nata za sokolske čete održi u Beogradu, a o čemu sc imadu župe hitno izvestiti naročitim raspisom. Tajnik brat Brozovič referiše o osnutku Državne gimnastičke akademije sa sedištem u Zagrebu, a sa ciljem da se obrazuju stručno spremni nastav-nici fizičkog vaspitanja, te u vezi s time izveštava o pozivu g. Ministra fiz. vasp. naroda, da Uprava Saveza SKJ u kuratorij ove akademije imenuje dva svoja pretstavnika. Povedenom debatom donosi sr za-ključak, da se zamoli Ministarstvo za fiz. vaspitanje naroda, da ono pret-hodno dostavi Savezu statut akademije, kako bi bili upoznati s dužnostima ku-ratorija, a podjedno da se izrazi i žaljenje što je ova akademija osnovana bez saslušanja mašljenja Saveza SKJ. Brat tajnik nadalje izveštava o stanju stvari ugovora za otkup autorsko'g prava s Udruženjem jugoslovenskih udruženjima, da u smislu autorskog pra-muzičara i autora. Iznosi mišljenje pro-svetnog odbora Saveza, pa smatra načelno, da je bolje regulisati ugovorom odnos izmedu sokolskih jedinica i autora u pogledu davanja otštete za otkup autorskog prava, nego prepustiti pojedinim autorima, odnosno njihovim va traže koliko hode i na taj način onemogudavaju izvod svojih kompozicija, odnosno izlažu odgovorna lica sokolskih jedinica u slučaju neplačanja sudskim postupcima. Medutim, obzirom na okolnost, da je za Sokolstvo naredna godina žalosti, nadalje obzirom na okolnost da se prema podatcima mora računati s više udruženja muzičara i autora, te da eventualno postoji moguč-nost nekog kolektivnog ugovora sa svim udruženjima, mišljenja je, da se ugovor otkaže. — Prima se. Prema traženju gradevinskog otseka Saveza odreduje se komisija od brače Smiljaniča, Todoroviča i Raduloviča za preuzeče radova oko adaptacije zgrade u Balkanskoj ulici. Donosi se principijelni zaključak prema traženju načelništva Saveza, da se imade kao savezna prednjačica namestiti sestra Milica Šepona. Načelni-štvo Saveza ima s njome da uredi ugovor o nameštenju. Povodom dopisa župe Mostar za pojačanu narodno - obrambenu akciju, donosi se zaključak, da se pozove narodno - obrambeni otsek Saveza, da sazove zbor referenata župa i da sc na tom zboru donesu konkretni zaključci o akciji i radu prema traženju župe Mostar. Brat Gangl upozorava, da bi gledom ina preparatorne radove več sada trebalo da se odredi dan glavne go-dišnje skupštine Saveza, pa se donosi zaključak da se za održanje skupštine odreduje dan 14 aprila 1935 god. as KRC NIKA 100 godišnjica rodenja Valtazara Bogišica. Dne 20 decembra 1834 rodio se u Cavtatu Valtazar Bogišid, jedan od najznačajnijih i najvedih jugoslovenskih pravnika, koga se je prigodom 100-godišnjice njegovog rodenja setila i strana štampa. Ved kao dečko Bogi-šič je pokazivao vanredan tal ena t te je naučio italijanski, latinski i nemački. Otae je hteo da ostane u Cavtatu te da preuzme trgovinu, pa ga nije hteo dati na školovanje. Kada je mladom zaru bilo 23 godine umre mu otac i otide u Mlctke, gde 1859 položi ш turu, nakon koje se upisao na Prav . fakultet u Boču. Da se usavrši “ ?a , otišao je još u Berlin i Pariz. U G*se.{ doktorira iz filozofije s tezom o nus • skim ratovima, a 1865 u Beču Pos doktorat prava. U Beču se чрогпас-1 našim velikim slavistom Miklošiče j koji mu je našao uposlenje u Pvors ° biblioteci, gde je Bogišid proširio s jc znanje. Kao vatren nacionalista i ran sin svog naroda, on se i u Pra' • nauči priključuje istorijsko-praV . školi, pa god. 1866 izdaje svoju P veču raspravu »Pravni običaji, :e na«. Još iste godine izdaje ved sv J ^ drugo veliko i znamenito delo i tak za opisivanje pravnih običaja. K žive u narodu«. Godine 1874 хг<^&је . 1 voosnovana Jugoslovenska akadefflJ u Zagrebu njegov »Zbornik eadasn) pravnih običaja kod Južnih Slove ’ koji pretiš ta vi j a pravo bogatstvo Pr„ nih običaja u Srbiji, Crnoj Oori 1 y garskoj. Ova knjiga postala je tem i za proučavanje običajnog prava Slovena. Kao inšpektor vojnih škola je 1868 prešao na službu u Vojnu nicu, gde je došao opet nakon У Л si j dine u neposredan i ličan kontakt svojim narodom. Iste godine iza je za pravog člana Jugoslovenske idemije, za koju kao pristupnu rasp ^ vu objavljuje »Glavne erte °^^^Sveni prava u starom Dubrovniku«. Cu ruski pravnik Leomtovid, koji Јет *nih ’ rao intenzivno pravne običaje Jj*, i Slovena i upoznao sc s B°JŽ,slie69 j uspeo je, da Bogišid bude izabran y! za redovnog profesora univerziteta j Odesi, kud a je otišao tek naredne . dine. Godine 1872 javlja se njego ^ bliografski načrt »Pisani zakoni na .. venskom Jugu«. U jeseni 1872 sa°^c. ] vcnsKtJiu JU14U«. juaciii c mu ruska vlada želju črnogorsko# ► , za Nikole, da dode u Crnu Goru 1 tamo poradi na izdanju novog ■ danskog zakonika. Bogišid je P°?lViyih hvatio i postao tako jedan od P pravnika-zakonodavaca, koji je dao ; noj Gori moderan gradanski zak Za vreme hercegovačkog ustanka s$eJ. ma u Dubrovniku načrt ustava za . # cegovinu, a u tursko-ruskom ratu г п(,г. ga vlada dodeljuje gradanskoj 0j-lariji vrhovne komande, i u tom # ^ stvu on u Bugarskoj izraduje PfV,(3o. ert sudskog uredenja za Bugarsku. . . dine- 1885 odobren je njegov »im0 rC. ski zakonik«, koji je postao РгаУ0.,^-mek-delo. Godine 1889 ruska ga. j® da na vlastitu želju penzionisala 1 ^j0 znala mu punu penziju. Sada J'® , slobodan i nezavisan, pa se spi> .. | .da radi na izdanju velikog dela 0 ^ i stanku porodice i njenim oblicim8- 0; žalost, ovu veliku zamisao nije 111 ^93 više da u celini izvede, jer godine f naime postaje črnogorski z3- pravde, da nadzire primenjivanj 0 konika u životu. Godine 1899 P ,jaZi je ostavku. U svojoj 69 godmi (. 0[fl u Pariz, gde u saradnji s Kon^sta tut Jirečekom izidaje »Dubrovački iz 1272 godine«. Još je radio■ 1 Barcelonu, Valenciju, Alger, Oran, Malagu, Casablancu, Teneriffe i Las P* tičući po potrebi i ostale luke u pravcu pruge. II. Jadran-Malta-Španija-Maroko i povratak Polazak: Iz Sušaka (event. Trsta), Šibenika, Splita, Dubrovnika-2 za celonu, Valenciju, Alicante, Cartagenu, Oran, Meliliu, Ceutu, Tanger 1 blancu, tičuči po potrebi i ostale luke u pravcu pruge. III. Jadran - Severna Afrika-Tunis i povratak Polazak: iz Sušaka, Šibenika, Splita, Dubrovnika-2 za Cataniu, MeSS'nU’trCbi lermo, Alger, Bougie, Philippoville, Bonu, Bizertu, Tunis i Sfax, tičući p° P° i ostale luke u pravcu pruge. ------------------------------------------------------ -i-----■ /al i 32 Za sve informac^e obratiti se na Upravu društva u Sušaku, tel. br« 1 va 6mrt još tragičnija. Ko- cic je sin siromašnog »zagorskog Mat' lz Marije Gorice na Sutli. акоп svršenih študija — bio je tem-mpAne?5№’. pa nije mogao da izdrži na љЈН - V'ma ^ranjevačkog samost a-I ’ *Ге.*е ve^ bio novieijat — postao e advokatski pisar. Godine 1880 dok-Or°- ‘ Postao napokon advokat u d*’ iedn°i vožnji prehladi se d"™. Poiudi i umre u stenjevačkoj uanici. Od njegovih ostalih romana i J OŠ spomenuti »Baruniči-din-i e’ **Seoskog učitelja«, »La- mo sekto«, »Fiškala«, satirički ro-: “Medu žabarima« i godine 1881 satiru »Smrt babe Čengičkinje«, travestira Mažuraniča, tadaš-»ića * pisca »Smrt bmail-age Čen- II NAŠIH 2VPA DRUŠTAVAiCETA Ž.upa 'Banja Cuka i n.95^odišnjica narodnog sveštenika bra Hk me Zupana. ^ne 21 decem-svn.T • * skromno proslavio je na 9? J® !®anju u Okroglom kod Kranja «^jicu svog Bogu i narodu po-mo 7П0^ ' plodnog živeta prelat To-Disa k-an’ ?dlični nacionalni radnik i l> c historičar. Zupan je rodom iz "^aiske dekanije, u kojoj je roden jedJC^°V r°dak dr- France Prešeren, b« n°^. naivečih slovenačkih pesni-pdGra io bio medu prvima, koji je Pesn lT° ^1-"11’0 veličinu Prešerna kao r&dh C^dHčan je i njegov rad u na- l'^dbranbenom pravcu, u kome je j mnogo učinio za svoj narod vitnГ0Сее ®kole u ponemčenim kraje-n.-?*' Kada je pevao svoju »železnu BANJA LUKA. — Proslava Pr-vog decembra. Sokolsko društvo Banja Luka proslavilo je Prvi decembar ove godine prema uputstvima, kojc je izdao Savez. Održala se je samo svečana sednica u 16 sati na koju su bili pozvani pretstavnici civilnih i vojnih vlasti. Sednici su prisustvovali članstvo, deca i naraštaj u velikom broju. Velika dvorana Banskog dvora, u kojoj se proslava održavala bila je pre-puna. Starešina župe br. ing. Markovič otvorio je sednicu kratkim govorom, a zatim su sledili jedna iza druge tačke dnevnog reda. Recitacije su odr-žali brat Despotovič i br. Tihomir Di-mitrijevič. Članstvo je položilo sokolski zavet i razišlo se noseči u srcu čvrstu odluku da se drži zadane reči. б*5бГ Za- Sv°ie zasluge odlikovan je j f^pinokog protonotara, a primio » ^ ,11:1-- » : л C«« C/iirn U i o je odlikovanje Sv. Save. Bio ** u zoran sveštenik, ali pri torne te! ®?'1 i liberalan, zbog čega je sitem .SvoievTemeno i u sukob s ek-mn,m kattoličkim krugovima. bjU*4*41® kulturne vestL Ovih dana ?a s&dnici društva »Češko srce«, Оа’по2 društva za potpomaganje Se^aaene češke dece, izabrana za pret-(jr iiCu ovog zaslužnog udruženja s. tata ata Tirševa- koja je za vreme nn„ ? vodečim češkim ličnostima i os- ovo društvo. Za potpretsednicu JlJ. ,--«r - - k«;..1*11* ie 6- Ana Podlipna, udova po-li^og^ starcšine ČOS br. dra Jana Pod- ^kal^ ^ruaru biče na sceni Milanske z0r:S’ lednog od vodečih opernih po-i sta sveta, po prvi put izvedena nev^na Smetanova opera »Prodana 5tei a,<' Ovo je i prvo izvođenje ove ku s?sne opere na italijanskem jezi ' Sto i Atrr fempr.0,d°lazi dosta kasno, jer se ovo .1 ^CI'O Oovlrn rTMlTllro 17VaHi VPP. ii Itn scenama s največim uspehom decen'-^61'0 češke muzike izvodi več Ve]ić?ljlma skoro na svim evropskim veliki Pri^anjem. Prem rad Pisek u južnoj Češkoj pri-nij; v®e da u junu o. g. na što sveča-fa u • ,In Proslavi 100-godišnjicu Adol-0esn't ' iednog od največih čeških k0j *. a- Tom zgodom pokojnom svom Postavice profesori gimnazije u .. STlAron«:!. _________________ nnlnotrtfvp jjratj~ aPomenik uz novčanu pripomoč a 1 ostale češke javnosti. гч ■ CCSK.C javiiuo-Li. Vla dana otkriven je na sever- hol^^o^lju švedske prestonice u Štok-rodaU~ Uz učestvovanje mnoštva na Zastupnika vlade i naučnih insti- «:?']?• spomenik trojici švedskih polar ^traživača: Andreju, Strindbergu nih i F rijm j^kelu, koji su nastradali u polar-ra3evima 1897 godine. Tom prigo-žara Sabranjena je u dnu spomenika i ea lt„Sa zemnim ostacima ovih osvaja-đ ^vera. ICE iLlSTOVl ^kolski slet u zagrebu 1874 do 1934« sokolski publicista u Za-SmenT'VO:ie Macanovič izdao je bilart) Plcu Prošlogodišnjeg velikog ju-aaiveč s°kolskog sleta u Zagrebu, našeg Sokolstva, največe 4?LPrircdbe na jugoistoku Evrope. бгу0у velikog kvart - formata, na ISjč^SPOm iln^trnvfln^m nm-iirii .чд Z"«* Pom ilustrovanom ne, opon papiru, sa sliktStrcanice, bogato ilustrovana sa 144 menicu je uredio i napisao Pjen deo prosvetar Sokolske Sat^e č^teb i pročelnik sletske propa-P j oj s 5' H. Macanovič, a sem toga u 1 °dbčni priloži naših sokolskih Sla, ^ ’ PtPdu ostalima brače: E. Ga.n-Pavrfl„a.. • Anddinoviča, dra O. jQPovioCK;‘l’ dra A. R. Pichlera, dra L. ra H \»V Džamonje, Č. Mileusniča, ^a 42 't-„ cfKa’ S- Vrdoljaka i dr., sve-^e]a radnika. Slike su prava remek- j a- S,n ^ zagrebačkih fotorepor-Pgadai(->men'ca Prikazuje sve sletske Sf,p\ Pripreme, gradnju prekras-Stiiu- sv»> s Stadiona, dolazak go- BANJA LUKA. — Otvaranje velike dvorane. U nedelju 2 o. m., u 10 časova otvorena je velika dvorana našega Doma, te su tako radovi u pri-zemlju privedeni kraju. Ostaje nedovršeno još samo ono što je na spra-tu. fasada, ograda i t. d. Ova mala proslava u društvu pro-šla je s velikim oduševljenjem kod članstva, a otvorio ju je starešina društva br. dr. J. Perenčevič vrlo lepim govorom. Zatim su nastupile sve kategorije vežbača, čija su imena naroči-to zabeležena u prozivniku. Bio je pri-sutan i veliki broj nevežbača, koji su s interesom posmatrali ovu našu lepu veliku dvoranu. DRVAR. — Proslava Prvog decembra. Ove godine je proslava Prvog decembra izvedena vrlo svečano, ali se iz osnova razlikovala od ranijih; bila je obavijena tugom za velikim Kraljem Ujediniteljem. Nakon bogosluženja sve članstvo Sokolskog društva Drvar i njegovih seoskih četa sakupik> se u naročito za tu priliku preuredenom i krasno ukra-šenom Sokolskom domu, da u prisu-stvu brojnog građanstva, položi ^zavet vernosti svojim sokolskim načeli-ma, Jugoslaviji i našem Mladome Kra-lju. Pre početka svečane sednice otsvi-ran je sokolski marš, pa je starešina br. D. Budisavljevič kračim govorom, u kome je ocrtao današnje stanje i položaj Sokolstva u njemu, otvorio sednicu. Naraštajski zbor otpevao je na_-raštajsku pesmu, Hej Sloveni i još par lepih nacionalnih pesama, koje su odigovarale svečanome času. Izmođu pojedinih pesama održano je nekoliko recitacija, medu kojima je naročitu pažnju izazvala pesma: »Mrtvome Kralju«, koju je spevala i recitovala mala Peričeva. Zamenik starešine br. ing. Slavič je progovorio nekoliko reči o delima i mislima blaženopočivšeg Kralja pozivajuči Sokolstvo da prihvati Njegove ideale i da ih ne napušta, jer su nam oni zalog bolje i srečni je bu-dučnosti. Nastupa čas svečanog polaganja sokolskog zaveta. Brat starešina upo-zorava članstvo na značenje zakletve i poziva one koji su svesni te va.žnosti i koji su sigurni, da se neče svojoj reči izneveriti, da pristupe ovome svečanom činu. Svečan jc bio čas, kad je čitavo članstvo s dubokim osečanjem važnosti momenta ponavljalo reči zakletve. I ova tužna svečanost značila je još jednu jaku sokolsku manifestacij u u ovome kraju, gde se Sokolstvo u poslednje vreme naročito jako širi po se lima. članovi društva na polaganje zakletve. Bili su prisutni i članovi Sokolske čete iz sela Vinče, koju je nedavno osnovalo Sokolsko društvo Beograd III. Pošto je dvorana bila dupke puna,^ pušten je samo mali broj dece i naraštajaca. Posle črtanja poslanice I zamenika starešine brata Gangla, izvršeno je prevo-denje dece u naraštaj i naraštajaca u članstvo. Deca i naraštajci recitovali su nekoliko patriotskih pesama, posvečenih uspomeni Blagopočivšeg Kralja Aleksandra I i slavljenju Mladog Kralja Petra II. Starešina Sokolskog društva Beograd III brat Dragi Živanovic upozorio je kratkim i jezgrovitim govorom na važnost zakletve, koju če svi članovi položiti i pozvao je prisotne članove da za njim izgovaraju zaklet-vu. Svi su članovi izgovorili tekst pro-pisane zakletve za bratom starešinom, a zatim su isti tekst podpisali. U veče je priredena dečija i nara-štajska akademija, koja je bila vrlo dobro posedena. Brat Duro Banjac odr-žao je predavanje »Kralj Sdko«, u kome je isitakao istorijski -smisao prve pojave Mladog Kralja Petra II pred javnošču, na pogrebu Svoga Oca blaženopočivšeg Kralja Alekeandra I, u sokolskoj odori. Taj momenat obele-žava čitav politički program i osvetljava puteve budiučnosti. Predavač evoci-ra uspomene na blaženopočivšeg Kralja Viteza, koji nam je i svojim životom i .svojom tragičnom smrču dao primer najsavesnijeg vršenja dužnoeti prema Naciji. Izvedene su zatim uspešno pripremljene recitacije patriotskih pesama: »Plač matere Šumadije«, »Naš mrtvi Kralj«, »Čuvajte Jugoslaviju« (pesma je nagrađena kao najbolja na konkursu koji je raspisalo Sokolsko društvo Beograd III i recitovao ju je sam pesnik brat naraštaj ac D. Malešev), »Sokoli blaženopočivšem Kralju Ujedinitelju«, »Prvi decembar«, »Mladome Kralju« i »Pred slikom Kralja Petra«. Sestra Ljubica Jankovič^ proči-tala je izveštaj o radovima naraštajaca pod naslovom »Čuvajte Jugoslaviju«, koji su odabrani na konkursu Društva Beograd III i nagradeni. Istakla je glavne odlike svakog naigradenog rada. Izvršena je zatim predaja diploma pobednicima na župskim utakmicama. Starešina brat Dragi Živanovic pretstavio jp starešinstvo i članove-vežbače Sokolske čete iz sela Vinče, koju je Sokolsko društvo Beograd III osnovalo pre nekoliko meseci i kojoj šalje svake nedelje svog prednjaka br. Sv. Glogonjca da je vežba. Istakao je teške prilike pod kojima ova brada na selu 'rade i vežbaju posle napornog zemljoradničkog posla, pa ipak poka-zuju rezultate koji zadivljuju. Ova je četa iz vela, uz pratnju muzike, proste vežbe s mnogo preciznosti i krepkosti, tako da je publika, prijatno iznenade-na, burno pljeskala. Tako je prvi na-stup Sdkoleke čete iz Vinče opravdao nade koje se polažu u sokolske čete po selima. Muški naraštaj rzveo je vežbe na vratilu s neobičnom veštinom, smelo-šču i elegancijom i izazvao je živo odobravanje publike. Proslava Prvog decembra u sokolskom društvu Beograd III delovala je kao najbolja propaganda za sokolsku ideju u tom kraju, tako da se posle te proslave veliki broj građana prijavio u članstvo toga društva. Album sa 60 slika s pogrebnih svečanosti Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. — Naj-elegantnije i tehnički doterano izdan j e. — Cena Din 100*- Narudžbe prima Jugosiovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Pošto je još br. Mučalo deklamo-vao: Mladome Kralju, a dečji hor otpevao: Oj Sloveni, br. starešina je za-ključio sednicu, eahvalivši so svima delegatima i gostima na učešču na proslavi. P- L- SAŠINCI. — Proslava Prvog decembra. Dana Prvog decembra u pri-sustnosti celokupnog članstva, u škol-ekoj prostoriji, održao je starešina br. St. Trifunovič pozdravim govor »O značaju 1 decembra«. Posle govora br. starešine jedan naraštajac deklamovao je pesmu: »Naš mrtvi Kralj«. Zatim se pročitala poslanica Saveza. Nije bilo oka, koje se nije orosilo pri spominjanju prvog dičnog Sokola, našeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Plakali su svi: deca, starci, omladi-na, prekaljeni stari tratnici. Sokoli do-brovoljci, koji su lično učestvovali u ratovima, pri stvaranju velike i močne Jugoslavije. Naposletku pobožno i skrušeno pristupa članstvo slikama Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I i današnjeg našeg Kralja Petra II di-žuči u vis tri prsta i izgovarajuči za-kletvu. Zatim je sledila deklamacija Kralju Petru II. Uz još nekoliko pri-godnih deklamacija, od kojih i lepa: »Pozdrav Sokolima«. Time je ova skromna sokolska svečanost našeg sela završena. Uprava s četnim blagajnikom rasprodala je ovom pri likom 100 komada »sokolskih srca«. Župa B jelovar 1114 Poh'„C^aii'ost:’' utakmicc, (sa slika-v»čke • nika : — «• i evima uspesima), pe-?,astupn «lninastičke akademije, javne lp ’ Povorke, sletske c,w Stvr,*u„ . . jc Povorke, sletske vežbe — sve Prošl0efv..y°ril° veliki i nezaboravni (j kriio? - jokllarni slet u Zagrc- ^n'h nrwjiizl jo sabrano mnogo prakti-^PoS\ka’,Sa.veta i uputa, što če i°Va s pudučim priredivačima sle i j „ , T prircuivacima sie- uvezanl,f ;zbprovan j a. ^ Cena je Сп1,1ага Ктап°Ј knjiži 45, broširanoj 35 y rucuje se kod pisca: H. Ma-POv«. *.« što su svi i učinili. CABUNA. — Proslava Prvog decembra. Ove je godine Sokolska četa Cabuna proslavila Pirvi decembar vrlo skromno i čedno, sve u znaku žalosti za pokojnim Kraljem Aleksandrom I, te odanosti Nj. Vel. Kralju Petru II. Četa je korporativno sa svojom zastavom prisustvovala svečanom blagodarenju, a posle toga u 11 sati pre podne održala u drž. osnovnoj školi svečanu sednicu s ovim dnevnim re;-dom: 1) Otvaranje scdnice; 2) Pesma »Velikom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju«. recitovanje; 3) Govor o Kralju Aleksandru I. držao četni starešina br. Augustinovič; 4) Polaganje zaveta Nj. Vel. Kralju Petru II; 5) Državna himna, izvodili učenici III i IV r,- 6) Pesma N j. Vol. Kralju Petru II, recitovanje; 7) Oj Sloveni, pevali uče-nici(-ce) III i IV r. i 8) Zaključonje sednice. Skolska dvorana bila je dupkom puna, jer je bilo osim celokupnog članstva dosta i ostalog pučanstva iz mesta, koji su svojim dolaskom pokazali, da su prijatelji Sokolstva. Zavet su položili svi članovi čete, a sam akt prisege izvršio je četni starešina. »Sokolska srca« prodavala su se pri ulazu na sednicu, te su sva irasproda-na, jer su svi prisutni s voljom kupovali znajuči u koju korist ide. Na koncu se starešina br. Augustinovič kratko zahvalio na učešču, če-stitao članstvu na izvršenju prisege, te zatvarajuči sednicu kliknuo: »Večna šlava Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju! i Živeo Nj. Vel. Kralj Petar II!, na što su prisutni odgovorili: Slava Mu! i Živeo! P.-A-č. cu, kamo redovito odlazi na sve državne blagdane (udaljenost 3 km). Nakon toga održala se u Ložanu svečana sednica posvečena uspomeni Kralju Mučeniku i odanosti Nj. Vel. Kralju Petru 11 — čije su slike bile izvešene na prednjoj steni škole — ukrašenoj čili-lovima — okičene zelenim bršljanom, belim ražama i narodnim zastavicama, a ispod kojih je stajao krupnim slovi-ma napisan poslednji amanct Viteškog Kralja Ujedinitelja: »Čuvajte Jugoslaviju«. — Program sledeči: 1) Sokolski pozdrav, otpevali naraštajci’ 2) Starešina čete brat Martin Šušnič otvorio je sednicu i izložio komu je posvečen ovogodišnji Prvi decembar: 3) Pro-svetar čete brat Franjo Vasari govorio je opširno o značaju Prvog decembra, te se osvrnuo na sve najvažniie momente iz istorije Južnih Slavena, koji su doveti do ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca; 4) Živojinovič: Kralju Mučeniku, recitovao brat Emil Kavgic; 5) Starešina čete pročitao je poslanicu SKJ za Prvi decembar 1934; 6) »Na dan polaganja sokolskog zaveta«, deklamovao naraštajac brat Josip Mare-kovič; 7) Petnaest članova, okicem »sokolskim srcima«, položili su sokolski zavet; 8) Državna himna, otpevah naraštajci; 9) Posma N j. Vel. Kralju Petru II, deklamovao naraštajac brat Ivan Ožanič; 10 Dr. Rašič: »Moj Sokole — Soko budi«, recitovao brat Franjo Vasari; 11), 12). 13) proste vez-be sokolske dece i nižeg muskog na-raštaja pod vodstvom načelnika brata Ivana Kereša; 14) »Oj Slavem«, otpevali naraštajci; 15) »Idejni rad Sokola na selu«, govorio brat J'.mil Kavgic, 16) Starešina je zaključio sednicu i zahvalio se ukratko prisutnima na po- SC U'Svečanoj sednici prisustvovala je korporativno D. vatrogasna četa^ Ložan s svojim naraštajem, te izvrsuiu-čim i pomažučim članstvom, velrki broj meštana, zatim nekolicima iz obližnjih sela Bogdanovca i Rogovca, tako da je škola bila dupkom puna naroda. DAR. BRESTOVAC. — Proslava Prvog decembra. Sokolsko društvo u Dar. Brestovcu održalo je Prvog decembra svečanu proslavu dana Ujedi njenja i polaganja zaveta. U 10 sati pre podne prisustvovali su svi članovi društva, naraštaj i deca blagodarenju u mesnoj pravoslavnoj crkvi. U 11 sati otvorio je u lepo iškiče-noj sokolani svečanu sednicu starešina brat J. Lukič kratkim govorom. Zatim je eledio daljnji program, u ko-jem su Sokoli izrazili svoju veliku žalost za blagopočivšim Viteškom Kraljem Aleksandrom 1 Ujediniteljem i zavetovali se na vernost novome Kra lju Petru II. Prosvetar brat Hofer pročitao je poslanicu Sokolskog saveza. Sadržaj iste učinio je na sve prisutne snažan dojam i još jače učvrstio odluku, da če svim silama izvršiti oporaku Veli-koga Pokojnika: Čuvajte Jugoslaviju Nakon izvršenog zaveto, dekla macija i zanosnog p e vanj a himne, razidi su se svi Sokoli svojim kučama u uverenju, da su toga dana učinili dobro delo: sebi, svome Kralju i svojoj Domovini, kojoj neče naškoditi ni-Igakvi neprijatelji — idoklegod bude jugoslovenskih Sokola. LOŽAN. — Proslava Prvog decembra. Prvog decembra prisustvovala je naša četa s celokupnim svojim članstvom blagodarenju u Starom Gra- NOVA GRADI N A. — Proslava Prvog decembra. Članovi Sok. čete Nova Gradina pokazali su j vanjskim zna-cima kako osečaju duboku žalost j bol za svojim izgubljenim uzvišenim Vodom Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujediniteljem time, što su Prvi decembar — najradosniji dan u historiji našeg naroda — proveli najtužnijc u živom sečanju na Njega i Njegovu besprimer-nu ljubav spram svoga naroda i svojih Sokolova. Poslanica, koju jc sestra Sepl 81-tala izvela jc dubok dojam na sve prisutne. Članovi, naraštaj i deca izveli su sliiku u jednom činu: Moj Kralj je mr-tav, vrlo dirljivo i verno. Mesto u ob 1-čajenog pljeska čuli se uzdasi i tiho ječanje. Položivši zavet svom Uzviše-nom i ljubljenem Starešini Nj. Vel. Kralju Petru II, te odlučivši da če svoje redove još čvršče zbiti i sve svoje snage staviti na službu uzvišenim idejama Sokola i Otadžbine — zapevaše našu himnu. SV. PETAR-OREHOVEC. — Proslava Prvog decembra. Na dan Prvog decembra 1934 proslavilo je ovo društvo dan šesnaeste ohletnice Ujedinje-*ija jugoslavenskog naroda i ujedno sokolski praznik. Proslavi su prisuetvo-vali sem Sokolskog društva, Vatrogasna četa Sv. Petar-Orehovec, Sfcreljačka družina Bočkovec i Sv. Petar-Oreho-vec, te učiteljstvo sa Školskom deeom. Pozdravni govor održao je brat starešina dr. Najžar, što su prisutni pornno saslušali. »Pesmu Vehkom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju«, dekla-mirao je brat Stjepan Matus. »Govor o Kralju Aleksandru I«, održao je dirljivo brat Viktor Netig, te je isti po-pračen burnim i žatosnimi pokhcima »Slava Mu«. »Pesma Nj. Veličanstvu Kralju Petru II«, deklamirao je nara-štajac br. Stjepan Durin, koja ie po-pračena burnim klicanjem našem ljub-ljcnom Mladom Kralju Petru II. U isto vreme položili su svi članovi sokolski zavet, a posle toga otpeva-na je državna himna i «Oj Slavem«. Župa Celje CELJE — Zbor društvenih delegatov. Župna uprava je po letošnjem župnem občnem zbora prvikrat povabila k plenarni seji vse staroste in načelnike v župi včlanjenih društev in čet. Vabilu se je odzvala pretežna večina, tako da je bila udeležba nad pričakovanje velika. Župni starosta brat Smcrtnik sc je uvodoma, spomnil najžalostnejšega dogodka, odkar obstoji Jugoslavija. Deveti oktober 1934. ostane v zgodovini Jugoslavije naj bolestne jši dan, ko B ROSIJA - FONSIER • društvo xaosiguranje i je mlada Jugoslavija izgubila svojega Ustanovitelja in Zedinitelja. Nato je brat starešina prešel na glavno točko dnevnega reda, na ustanovitev strelj-skih odsekov v vseh društvih in četah. Poročal je o sklepu župnega tehničnega odbora, ki je sklenil predlagano ustanovitev. V zadevi ustanovitve streljskih odsekov je bila izdana okrožnica že 2. avgusta t. 1., v katetri so bila objavljena obširnejša navodila. Po daljši razpravi sklene zbor, da se ustanovitev streljskih odsekov izvede v vseh župnih edinicah in da se prevzame streljanje kot obvezno panogo telesne vzgoje Sokolstva. Vse edi-nice morajo o izvršenem sklepu poročati v teku enega meseca. V krajih kjer se nahajajo streljske družine, bo stopilo Sokolstvo z njimi v stik z vabilom, da pri snovanju sokolskih streljskih odsekov pomagajo tem s svojim izkušnjami. Streljački okrug v Celju bo župa^ naprosila, da akcijo Sokola podpre. Župa je prepričana, da bodo strelske družine radevolje šle na roko sokolskim edinicam in jim prepustile P° gotovem urniku v uporabo svoja strelišča ne da bi bile same pri svojem pouku prizadete. Župni tehnični odbor bo izdelal poseben pravilnik, v katerem bo razviden tudi obseg in ureditev strelišč. Ukrenil bo vse potrebno, da se bo pouk v vseh edinicah vršil po enotnem načinu. Društva bodo prejela po ŽtPO vprašalne pole, koliko imajo izvež-ba-nih strelcev, jeli v kraju streljska družina in kakšno prilike SO’ pri društvih (četah) z ozirom na napravo streljišča. v Slučajnosti. Brat Verstovšek je na-glašal potrebo, da se Sokolstvo odnosno župa zavzame tudi za socialna vprašanja. Današnje težke prilike odločno zahtevajo, da stori Sokolstvo v tem pogledu kar največ mogoče. V župi že tak odsek obstoji. Ta se bo gotovo zavzel, da izvede širšo akcijo, kolikor je v današnjih razmerah izvedljivo. Izvajanjem brata prosvetarja se je vneto pridružil brat Pleskovič iz Trbovelj in priporočal izvedbo akcije na najširši podlagi. Po stvarni razpravi si je zbor soglasno osvojil sklep savezne skupšti-ne, da se radi poenostavljenja savezne uprave prenesejo vse savezne instance v Beograd. Zbor delegatov nalaga vsemu članstvu, ki ima kroj, da ga ob raznih obveznih prireditvah in proslavah tudi nosi; S tem prizadeti dokažejo, da so disciplinirani člani sokolske organizacije. Izjeme tudi ni za predstavnike oblasti. Posamezniki so želeli še nekatera pojasnila glede 1. decembrske proslave, o načinu prisege itd. Po dve in pol urni razpravi je zaključil župni starosta brat Smertnik lepo uspelo zborovanje, ki je pokazalo, da Celjska župa pravilno shvača potrebe časa in po njih uravnava svojo iniciativnost in delavnost. BRASLOVČE. — Proslava Prvega decembra. Prvodecemberska proslava našega Sokola se je vršila prav svečano v sok. dvorani. Na sporedu so bile deklamačije, recitacija, petje mlad. zbora, godba sok. orkestra, govor br. staroste, sajenje spom. lip m zaprisega članstva. — Po uvodni pesmi »Sok. pozdrav« je br. starosta otvoril sejo ter poudaril poseben pomen tega dne. Po deklamacijah, recitaciji, je orkester zaigral še narodno himno in »Hej Slovani« nakar jo sledilo sajenje dveh spominskih lip pred sok. domom, ki naj bodo večen pomnik 1. dec. 1934. Zapečateno steklenico z napisanimi besedami o pomenu tega dne in bodočih naših ciljih, je brat starosta položil pod korenine te lipe. Nato se je vršila zaprisega) članstva, pred kojo je brat etarosta izpregovoril o veliki važnosti iste. HRASTNIK. — Proslava Prvega decembra in 10 letnica Sokolskega doma. Sokolsko društvo Hrastnik je proslavilo državni in sokolski praznik Prvi december s svečano sejo ob 11. uri dopoldne v Sokolskem domu, kjer so je zbralo skoro vse članstvo, naraščaj in večja deca. Na sporedu^ je bil govor, deklamacije in zaprisega članstva, ki je napravila na prisotne globok vtis. Svečanost se je zaključila s pesmijo: Hej Slovani! V soboto 15. decembra pa je društvo proslavilo 10 letnico sokolskega doma e slavnostno akademijo, pri kateri so sodelovali vsi telovadni oddelki in odseki društva ter mešani zbor in orkester Glasbenega društva. Za uvod je bila zelo posrečena alegorija, ki je prikazovala graditev doma. Po slavnostnem govoru br. ing. Burgerja je odlično uprizoril dramatski odsek igro: »Pri Hrastovih«. Čeprav sta bila uprizorjena samo dva odlomka te igre, je bila razumljiva tudi tistim, ki te igre še niso videli. Po predvajanju jugosl. kulturnega filma »Prespa« je zapel mešani zbor Glasb, društva dovršeno dve pesmi. Zelo lepo so bile izvajane vse telovadne točke. Med njimi je brez-dvomno prednjačil moški naraščaj s svojimi brezhibnimi vajami. Zelo primerna je bila deklamacija »Beli domovi«, ki jo je baš za 10 letnico Sokolskega doma napisal br. Mahkota. Pri akademiji je sodeloval tudi orkester Glasbenega društva. Tako' je bilo na tej akademiji prikazano delo vseh odsekov Sokola in tudi nacionalno - kulturnih društev, ki imajo svoj sedež v Sokolskem domu. Sokol je prevzel dom v svojo last septembra 1931, da bi ga rešil propasti. Od takrat se imenuje Sokolski dom. Kritičen čas za obstoj doma jc bil tudi še v začetku 1. 1932., ko je bil dom v nevarnosti, da ga upniki prodajo. Z vsem naporom društva in z denarno pomočjo enega člana in članice je bila tudi ta nevarnost odstranjena. Za rojstni dan blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Ujedini-telja je priredilo društvo 16. decembra ob 11. uri dopoldhe v Sokolskem domu lepo uspelo mladinsko akademijo, ki ji je prisostvovalo nad 300 oboje dece in naraščaja. Na sporedu so bili: govor br. prosvetarja, deklamacija, telovadni nastopi oboje dece in naraščaja ter kinopredvajanja. Obe akademiji sta sad sicer tihega a tembolj vztrajnega .sokolskega dela! ŠT. VID - GROBELNO. — Nova Sokolska^ četa. V nedeljo 2. decembra se je v Št. Vidu pri Grobelnem osnovala nova sokolska postojanka. Vršil se je ustanovni občni zbor Sokolske čete v tem prijaznem kraju. Zbora se je udeležilo okoli 30 navdušenih Sokolov in Sokolic, kar je za zbor čete precejšnje število. V prisotnosti delegata celjske Sokolske župc, zastopnikov Sokolskega društva Sv. Jurij ob j. ž. in Ponikve je predsednik pripravljalnega odbora br. Juraj Perdija otvoril zborovanje. Po uvodnih besedah je povzel besedo župni delegat br. Vladimir Černigoj iz Celja. Uvodoma je čestital pripravljalnemu odboru, ki je realiziral želje celjske Sokolske župc in sklical ustanovni občni zbor. V daljšem govoru je nato podal smernice za bodoče delo, očrtal sokolsko idejo, organizacijo, pokazal na Tyrševo in Fiignerjevo pot, po kateri mora četa hoditi, iče bo hotela uspevati. Pozval je vse navzoče na idealno sokolsko delo. Za njim je 'Spregovori 1 delegat bratskega društva Sv. Jurij ob j. ž. br. Franjo Hajnšek, ki je poudarjal kmetsko stran sokolske čete ter se dotaknil vprašanja vere in stališča Sokolstva do nje. Več članov občnega zbora je še navdušeno govorilo o delu, organizaciji i. dr. in razvideti je bilo, da je bila ta sokolska trdnjava zelo potrebna. Žunni upravi je bil predlagan sledeči upravni odbor v imenovanje: starešina br. Juraj Perdija, podstarešina br. Anton Narat, tajnik brat Franjo Kokot', blagajnik br. Ivan Jezovšck, načelnik br. Franjo Bevc, načelnica s. Pavla Pušnikova, podnačelnik br. Franjo Čretnik, prosvetarka s. Dora Mar-telančeva, revizorja br. Franjo Pogačnik in Anton Perc. Funkcijo matičnega društva bo sprejelo Siokolsko društvo Ponikva, katerega starešina br. Ljudevit Komar se je tudi občnega zbora udeležil in poudaril1, da bosta on in društvo stala vedno ob strani svoji mladi četi. Na željo župne uprave se je izvršila tudi zaprisega vsega članstva našemu mlademu kralju Nj. V. Petru II. K zaključku se je zopet oglasil župni delegat in ponovno poudarjal bratstvo v organizaciji, ljubezen in skupnosti pri delu, kajti le tako bo mogoče žeti uspehov. Nova sokolska postojanka bo precej močna, štela bo že v začetku članstva in dece okoli 80. Sokolska četa ima tudi oder in nekaj orodja, tako, da so pogoji za uspešno delovanje dani. -ir. TRNOVLJE-LJUBEČNA. — Naša četa je priredila svečano 1. decem-berako proslavo ob polnoštevilni udeležbi članstva, naraščaja, dece in dru- Srečnu Novu godinu! Jugoslovenska sokolska matica Ljubljana, Narodni dom gega občinstva v lepo okrašenem šolskem razredu. S pesmijo »Sokolski pozdrav« je bila otvorjena seja, ki jo je Vodil podstarosta brat Anton Mahen. Prosvetarka sestra Milena Žagar je imela govor o pomenu Ujedinjenja ter se je s spoštovanjem in hvaležnostjo spomnila blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I. Uedinitelja. Pre-čitala je tudi savezno poslanico. Nato so se izvajale pevske točke pod' vodstvom vaditelja br. Hermana Deutsch-mana ter deklamacije. Vse članstvo je položilo ob koncu svečano prisego kralju Petru II. Župa Cetin fe SOTONIČI. — Proslava Prvog decembra. Sokolska četa u Sotoničima, proslavila je Prvi decembar u ovdaš-njoj Osn. školi u 10 sati s ovim programom: 1) Otvaranje proslave. O značaju Prvog decembra govorio je br. Mirko Popovič, starešina čete. 2) Poslanica br. E. Gangla. 3) Polaganje za-kletve. 4) Državna himna. Govor brata Popoviča izazvao je dubok utisak na sve prisutne. S nekoliko snažnih reči prikazao je patnje i borbe celokupnog naroda za oslobo-denje i ujedinjenje. Naročito 'je osvet-lao lik i rad Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, koji zauzimlje prvo mesto u stvaranju i jačanju naše narodne države. Proslava je završena s poklicima Viteškom Kralju Ujedinite-Iju, Mladom Kralju Petru II i Jugoslaviji. Župa Karlovac GENERALSKI STOL. — Idejna škola. Naša je četa priredila prema ra-spisima ŽPO idejnu školu za sveukup-no, a specijalno za novo članstvo. Škola se je završila dne 8 dec. Obrađeno su u predavanj ima ove teme: Važnost i značenje Sokolstva u našem nacional-nom životu (br. J. Matešič). Drugo predavanje održao je brat Radivoj Vu-celič o temi »Putevi i ciljevi«. Treča tema: Dužnosti i prava članstva pri-kazao je u svomo predavanju br. Pero Matešič, tajnik PO. O istorijatu Sokolstva govorio je br. Mohorič. O važnosti telovežbe za uzgojni rad u Sokolu govorio je br. Joža Mlinar, načelnik. Školu je zaključio br. J. Matešič pri-godnim govorom. OGULIN. — Gradnja Sokolskog doma. Ovdašnje Sokolsko društvo po-krenulo je živu akciju oko izgradnje novog Sokolskog doma, buduči društvo broji oko 400 članova bez naraštaja i dece, a ovdašnja gimnazijska vežbao-nica premalena je za naše potrebe i prilike. Ovaj sokolski doni poslužio bi najbolje društvenim potrebama Ogulina, pa se ovo Sokolsko društvo nada, da če ovu plemenitu akciju pomoči nov-čanim prilogom i oni Oguličani, koji se nalaze u drugim mestima naše Otadžbine. Župa Cfublfana LJUBLJANA. — 25 letnica delovanja Sokolske župe Ljubljana. Veličastni II slovenski vsesokolski zlet v Ljubljani leta 1904. je zapustil med slovenskim delom našega naroda neizbrisen vtis. Sokolska ideja je zajela naše vasi, trge in mesta, ustanavljati so se pričela sokolska društva, žarišča slovenske in jugoslo^enske nacijonalne misli. Ker dotedanja sokolska društva niso imela enotne vrhovne_ organizacije se je ustanovila leta 1905. Slovenska Sokolska Zveza, katere prvi starosta je bil dr. Vladimir Ravnihar in prvi načelnik dr. Viktor Murnik. Vse do leta 1909. so bila vsa slovenska sokolska društva nodrejena direktno Slovenski Sokolski Zvezi, dokler se ni po vzgledu Čehov ustanovila pri nas prva slovenska Sokolska župa Ljubljana I. Letos 26. septembra je poteklo 25 let od ustanovitve prve sokolske župe. Župna uprava je imela že na letošnji glavni skupščini namen staviti predlog za obširnejšo proslavo 25 letnice župnega obstoja, vendar se jc ta misel po predlogu župnega načelništva opustila z ozirom na dva pokrajinska zleta v Sarajevu in Zagrebu. V ieseni ie imela župna uprava namen sklicati vsaj slavnostni občni zbor, kar nam pa je preprečil žalostni dogodek v Marseille-u, ko nam je zločinska roka ubila našega Gospodarja, prvega Sokola Viteškega kralja Aleksandra I Uedinitelja. Sokolski in ostali javnosti hočemo v kratkih obrisih podati razvoj 25 letnega delovanja Sokolske župe Ljubljana. Dne 26. septembra 1909 .so se sestali zastopniki sokolskih društev Sokola I, Sokola II. in Št. Vid nad Ljubljano ter sklenili, na inicijativo Sokola I, ustanoviti Sokolsko župo Ljubljana I. Na ustanovnem občnem zboru je bil izvoljen za prvega starosto brat Adolf Petrin, za podstarosto brat dr. Pipenbacher, naš sedanji starosta, in za načelnika brat dr. Pavle Pestotnik. Prvi župni zlet jc bil 12. junija 1910 v Ljubljani. K župi sta pristopili sokolski društvi Litija z odsekom na Vačah in Ribnica z odsekoma v Sodražici im Velikih Laščah. Leta 1910. pa se je 8. maja vršil ustanovni občni zbor II. sokolske župe, ki se je imenovala Sokolska župa Ljubljana, ter so jo tvorila društva Ljubljanski Sokol, Domžale, Ig, Šiška. Vič, Vrhnika in Žensko telovadno' društvo v Ljubljani. Prvi starosta je bil brat dr. Karel Triller, podstarosti brat dr. Windischer in Lenarčič z Vrhnike, načelnik brat dr. Viktor Murnik. Prvi župni zlet je bil 19. junija 1910 v Ljubljani. Omeniti moramo, da je vlada obakrat prepovedala na ljubo ljubljanskim Nemcem in renegartom sokolski sprevod po Šelen-burgovi ulici zaradi nemške kazine. Pri župi Ljubljana I je leta 1910. prevzel mesto staroste br. dr. Pipenbacher, ki je bil leta 1911. na redni skupščini izvoljen za starosto ter je to mesto obdržal do 15. februarja 1914; vsa ta leta pa je bil načelnik brat dr. Pavle Pestotnik, ki je po odstopu brata dr. Pipenbacherja leta 1914. prevzel mesto staroste dočim je bil to leto izvoljen za župnega načelnika brat Stane Vidmar. Župa je imela vsako leto svoj župni zlet in to 1911 v Kamniku, 1912 v Litiji, 1913 v Ribnici in v Medvodah delni župni zlet in leta 1914. v Ljubljani pri Sokolu II. Za župo Ljubljana žal manjkajo originalni predvojni zapiski, vendar moremo o-meniti, da je bil starosta župe dr. Triller le eno leto, dočim je pozneje prevzel starostovanje brat dr. Kokalj načelnik pa je bil vso dobo dr. Murnik. Župne zlete je imela župa dva na Vrhniki, v Šiški, v Domžalah in v Mengšu. Leta 1914. je bilo v juliju vsako nadaljevanje sokolskega dela radi vojne vihre prepovedano in po sokolskih lokalih so se vršile redne policijske preiskave. Po končani vojni je sokolsko delo zopet oživelo. Prvo sejo Sokolske župe Ljubljana I je otvoril 25. jan. 1919 dr. Pestotnik, dočim je ostal na čelu Sokolske župe Ljubljana dr. Kokalj. Na rednem občnem zboru Sokolske župe Ljubljana I je bil izvoljen za starosto dr. Pestotnik, za načelnika br. Vidmar. Župni zlet jc bil 19. avg. v Kočevju. Sokolska župa Ljubljana pa je na svoji skupščini izvolila za starosto dr. Rika Fuksa, za načelnika br. Bojana Dreni-ka. Župni zlet ie bil 7. septembra 1919 na Viču.^ V letu 1920. je ostala župna uprava Sokolske župe Ljubljana I ne-izpremenjena, to leto je bila izvoljena tudi župna načelnica sestra Anuška Cigojeva. Župni zlet je bil v Stepanji vasi. Sokolska župa Ljubljana je izvolila za starosto br. Miho Verovška in za načelnika dr. Murnika. Župni zlet ie bil 2. avgusta v Ljubljani. Leta 1921. te bil starosta župe Ljubljana I brat Marolt, načelnik brat Stane Vidmar, župni zlet je bil pri Sokolu Ljubljana II. Na občnem zboru Sokolske župe Ljubljana pa je bil izvoljen za starosto brat Ivan Zakotnik, za načelnika dr. Murnik. Župni zlet je bil 12. junija v Mengšu. V jubilejnem letu 1922., ko so je vršil I. jugoslovenski vsesokolski zlet, je imela Sokolska župa Ljubljana I starosto v osebi brata dr. Borštnika, načelnika br. Miroslava Ambrožiča, dočim je župa Ljubljana izvolila staro starešinstvo. Naslednje leto 1923. je imela župa Ljubljana I za starosto br. dr. Viljema Krejčija, po odstopu br. Ambrožiča 29. jul. pa je prevzel na-čelništvo br. Rudolf Ryška. Župni zlet je bil v Kamniku. Župa Ljubljana jo izvolila za starosto ponovno br. Ivana /.akotnika, za načelnika pa br. Burg-stallerja. Župni zlet je bil na Vrhniki. V letu 1924. ni bilo v obeh župah nobenih bistvenih izprememb v vodstvu, !c župa Ljubljana jc priredila delni župni zlet ob priliki 15 letnice Sokola Vič. Važno je bilo leto 1925. ko sc je izvršila fuzija obeh ljubljanskih žup v Sokolsko župo Ljubljana dne 15. februarja 1925. V skupno župo sta prišli obe župi s sledečim številom društev in članstva: župa Ljubljana I 22 društev in 4 odseki s 4.026 članstva, župa Ljubljana s 15 društvi in z 2.374 članstva, skupno je tedaj štela nova župa 41 edinic s 6.400 članstva. Za starosto je bil izvoljen dr. Krejči, za njegovega namestnika pa br. Kajzelj in Verij svajgar, za načelnika pa br. Ryška. Župna skupščina je sklenila, da se proglasi kot ustanovno leto župc 1909. Župni zlet se je vršil ob priliki vzi-dave spominskih kamnov na Taboru dne 2. avg. V letu 1926. je ostala skoro ista uprava župe, vršili pa so se samo delni župni izleti. Impozantna je bila udeležba na VIII. vsesokolskem zletu v Pragi. Dne 4. marca 1927 je bil izvoljen za starosto br. Marolt, za načelnika br. Jaki Jesih. Župni zlet se ni vršil pač pa V. pokrajinski zlet JSS na Vidov dan ob priliki otvoritve sokolskega doma na Taboru. V letu 1928. je ostal starosta br. Marolt, načelnik pa je bil br. Kukec, ki ga je kasneje zamenjal brat Stane Trček. Izredne važnosti v organizaciji naše župe je bilo leto 1929. V začetku leta je bil izvo-lien za starosto br. Marolt, dočim je bil izvoljen po dveh izrednih skupščinah za načelnika brat Stane Vidmar. Zupa je to leto proslavila svojo 20 letnico z župnim zletom na Viču. Dne o. decembra je bil izdan zakon o Sokolu kraljevine Jugoslavije, v katerega je vstopilo korporativno jugoslovansko Sokolstvo, združeno v bivšem JSS. Po zakonu SKJ je imenovala savezna uprava 15. januarja 1930 župno upravo s starosto br. dr. Pipgnbacherjem in načelnikom br. Vrhovcem. V novi savez je župa vstopila s 34 cdinicami ter 4.709 članstva, 547 naraščaja in 12 dece. Od tega leta dalje ni bilo v župni unravi bistvenih izprememb. V 1-1"«» je bil v Ljubljani župni zlet v proslavo 10 letnice Tyrševega rojstva, župa P* se je udeležila impozantnega IX. vse-sokolskega zleta v Pragi. V letu 1*»* se je vršil v Ljubljani I. pokrajinsK zlet SKJ, pri katerem je naša župa pp noštevilno sodelovala. V letošnjem Ju' bilejnem letu se je župa udeležila P® krajinskih zletov v Sarajevu in Zagrebu, polnoštevilno s 24 prapori pa se ie udeležila pogreba blagopokojnega viteškega kralja Aleksandra I. Uedmnf' 1 ja ter se tudi po deputaciji pokloni na Oplencu. •. 'j Kakor že omenjeno, župa srep nega jubileja ni mogla letos proslavit, v nadomestilo pa sc bo vršil drugo e-to v Ljubljani župni zlet, na katere bo razvit tudi župni prapor. Ob sv lem srebrnem jubileju šteje Sokol!*® zupa Ljubljani 77 edinic z nad iJ™ pripadniki. — J. H. CERKNICA. — RapaUski dan J Proslava Prvega decembra. SokolsK ^ društvo v Cerknici je skupno z Jadrat^ sko stražo priredilo 18. novembra P*0" slavo rapalskega dne v Sokolskem o°" mu. Predaval je g. dr. Kraševec, pj" klamirali pa so mladi stražarji. Le da se ljudstvo za tako pomembne Pr slave premalo zanima. . «_ Naj večji narodni in sokolski PJ . nik 1. decembra je počastilo tukajsnJ" Sokolsko društvo s slavnostno sej° ^ Sokolskem domu. Večina članstva, n raščaja in dece. se je zavedala Poa?! te seje, združene s prisego vk^fi. zvestobe Nj. Vel. kralju Petru IL- j se je dvorana lepo napolnila. Ob lv. ie brat starosta v kratkih zbranih sedah pozdravil vse navzoče. godba pa je spremljana s petjem 1 igrala Sokolski pozdrav. Sledili sta mP; izvedeni recitaciji, posvečeni blagep kojnemu kralju Aleksandru I. Ц -L telju. Brat starosta je prečital poslani. SKJ, na kar se je izvršila prisega j;j' Vel. kralju Petru II., katero je zaklJl čila državna himna. Mladi sokolje P je pozdravil Mladega kralja z uw'j, macijo. Marsikatero oko se je г u. zilo, kar je najboljši dokaz, kako ti jo bratje in sestre do svoje domoVjV in vladarske rodbine. Po vsej dvor dekla’ je še zabučalo »Hej Slovani« in s teni je bila lepa prireditev končana. m. Dne 5. decembra smo priredili klavžev večer. Vso sokolsko deo°'Jl obdaroval Miklavž s svojim sPr stvom. MOZLJE. — Delo v naši Marseillska tragedija je napravila vso četo globok vtis žalosti. 11- °f|3. bra se je vršila komemoracija za e. gopokojnim Viteškim kraljem Aleks drom I. Ujediniteljem. Sestra Pr£ fl|j tarka je pri tej priliki govorila f K. Aleksander I. naš narodni Mučem. Po trikratnem vzkliku »Slava У^.рц« mu kralju Aleksandru I. Ujedinio'U in »Živel kralj Petei II.« so se člani lostni in do dna duše strsti razšli v Mesec december se je izkaza ^ naši četi, kot mesec intenzivnega, ^ kol s k ega dela. Na največji državm sokolski praznik, na dan UjedmJ^j, se je vršila proslava v žalostnem ru. Po pozdravnem nagovoru br._st, ^ ste, ki je otvoril svečano sejo, 1e ^ prečitana poslanica E. Gangla, ki člani pazljivo sledili. Nato se ie. pe-svečana zaprisega novemu kralJu tru II. J Dečja akademija je imela Kra a prisrčen potek. Posebno ie,po Gj vedala deklica Mohar Micka , n [n sem Sokolica«. Brat načelnik џ. 1 ,ш aciE sestra Ulčarjeva sta prav sokolsk0 vežbala deco, katere vaje so bile sledno podane. Sledile so deklam ^vj in pevske točke kakor »Oj, letni Sokole«, »Neka živi Jugoslavija«- сџ, dan so se razprodajala »sokolska s^v()j 5. decembra pa je imela četa prvi Miklavžev večer. Velikodusim^J rilo Narodno-obrambnega odseka in sicer blago za zimske objekce, j® je razdeljeno med 34 otrok, neka) » dokupila četa sama. , . pa 16. decembra je bil občni zim^r; katerem jc bil sprejet sledeči ?^г<>-starosta br. Aber Auguštin. Pot (lista br. Grebenc Leopold, tajnica '.^{1, čar Ana. načelnik br. Mežan foSvc" načelnica s. Duša Vekoslava. P -u \>t-tarka s. Chrobath Maksa, blaga! jvei» Petelin Albin, odbornika br. in s. Šajna Marija, .revizorja br, ^ Franc in br. Vardjan Franc, g° gb br. Stanič Ivan. Občnemu z bo prisostvovala brat starosta rna društva Anton Lovšin in FranJ ^vale, referent čete iz Kočevja. ‘rf.J taljeni starosta br. Aber je zahte no in vestno delovanje četnega in popolne discipline vse® trjfcra*' Občni zbor je bil zaključen s nim »Zdravo«. .., da 17. decembra pa se je vrS sokolskega posta. Župa Hosta* p MOSTAR. — Proslavo cembra. Naši Sokoli proslavi ^.e(jin) nacionalnog jugoslavenekog ahv*l?L nja u duhu odavanja poste » j V),. sti Viteškom Kralju Aleksa® rjp . diniteljli. Svečanu sedme n. рцст starešina društva brat Trns jlao reg starešini župe bratu Čedi Mi-!cu> k°ji je održao govor o značaju aana. Iza toga brat Nikola Vreča reci-°vao je pesmu »Mrtvi Kralj« i sokolska muzika Vihovići-Rudnik otsvirala J? Posmrtni marš. Br. Govedarica pro-citao je poslanieu Saveza, a iza toga je ve članstvo položilo zavet Kralju Pe-ru 11 i sokolskoj ideji. Zatim je sestra upmova reeitovala pesmu »Mladi и1ј«, a sokolska muzika intonirala ® c)rzavnu himnu. S pesmom »Oj Sla-6П]« zavržena je svečana sedniea. Sed-511®1 511 Prisustvovali pretstavnici vlasti o Mostarski episkop gosp. dr. Tihon. veukupn0 članstvo položilo je zavet m v nek°liko članova, koji nisu bili Mostaru. Starešina župe brat Čedo •n; darovao je ovom prigodom 1000 omara za gradnju Sokolskog doma ni* v ?a Kralja Aleksandra 1 Ujedi-&a' što s ranijih 50.000 dinar a čini 31-W0 dinara. •. ^nev2 decembra priredili su sokol-i naraštaj i deea decembarsku aka-jft®1JU'.koja je vrlo dobro uspela. Bi-okJeKmisUtno sokolske dece i naraštaja o 3TO. Program su ispunila brača Po-Ј.У.ас> Sutič, sestre: Brkičeva i Tamin-Vpl?eva- Osobito je bila lepa ritmička Uvo'k "Pl^če Jugoslavija«, ko ju je iem n brat Šestič s muškim narašta-3: ^eo program je bio u duhu oda-Pošte seni Viteškog Kralja Ale- Ksandra 1. Župa Sovi Sad. BAČKI MONOsTOR. — Proslava decembra. Naša Sokolska četa U; sjavPa dan državnog i narodnog nais n-en-'a kao sokolski praznik na n^aniji način odavanjem duboke ^ Viteškem Kralju Ujedinitelju. U Sati krenuli su se svi pripadnici (ja ® c.ete na blagodarenje. Posle blago-ђјсаа?а.^^а je u sokolani svečana sed-Štinsu prisustvovali članovi op-Tv,., c uprave, vatrogasne čete i nogo-n°S kluba. Svečanost je otpočcla sa Sokolskim sg SpfaVnIri su otpevali vežbači na-tio ■ ”osle Sokolskog pozdrava otvo-8erW s^arešina brat Karajkov svečanu je s nekoliko toplih reči. Zatim Kraif aiia recitacija: »Umro je Veliki V. Uića ml., koju je recitovao je v. ^ikolin. Kao daljna tačka usledilo Slani -C Poslanice brata Gangla. Po-Pr0jCu Je pročitao naš prosvetar brat »Јце Г banovi vežbači su otpevali $u C0s,laviju« od br. Paščana, a nato P0 J^ra.i sestre položili sokolski zavet. enom zavetu članovi vežbači Zatim j su državnu himnu. Usledila je br. ju.deklamacija Kralju Petru II od Štain^a’ koju je deklamovao nara-je °rat Kolar. Poslednja tačka bilo anje himne »Oj Sloveni«. tiVn?ETROVARADIN. — Komemora-clrujtv muz*čka akademija. Sokolsko deceJ0 Petro varadin priredilo je 16 Poči^' °; S- noči rodendana blaženo-Ujed^e« Viteškog Kralja Aleksandra I e^a svečanu komemorativnu U2lpcku akademiju. Žej^i^ram je ispunilo novosadsko «ki дк ^luzičko udruženje i novosad-lep jj a'demski muški hor. Udruženi u tiek0ijim°"en mešoviti hor otpevali su dirjopjf0 delova iz »Opela« od svoga Ч1Г1ПРГ1+ , ‘uv“ г£ »'-'tJCia.« u« луи.ца i*Hovi brata Svetolika Paščana - Ko-koji ^; a posvečenog uspomeni Viteška tem (Vječnaja pamjat ima n. p. ie ц u ttarodnu melodiju, samo ovde Bevani '• l'l°r je te kompozicije ot- narodnu melodiju, samo ovde vao i te 'k< Zar’PO i ujednačeno. (sa 5о1-1П1ч'е Žensko muz. udruženje Hestfo uz Pratnju gudalaokog or-?d G pZvel° oratorij »Stabat Mater« ergolesc-a. I ovo je delo lepo t6Šiosv°' Uclalaeki orhestar je dobro ПоК-2°lu 2adaču osim što je ponekad Ov° ^listieu. dvora,n -° ’c druga priredba u velik oj ie j0g n’ n°vog, Sokolskog doma, koja Več°i meri dokazala vrlo dobru ^^fedh11 dvorane, pošto je ovom telna : °m, “ila zastupana i instrumen- vokalna muzika. °Vai бе n *• ° ^^štvo Petrovaradin na na j lepše odužilo neumrlo j *toian I v.Velikoga Mučenika i na do-i aženrvr> i? °dalo svoju duboku poštu a^dn, ?c*yšem Viteškom Kralju Ale-ru I Ujedinitelju. S. P. ^ra. Ovf^A., ~ Proslava Prvog decern- Proslavilo je naše So-i? °®ti y.US ui° J3rvi deccmbar u znaku ,, °PO(]n,>a ^la^etnopočivšim Kraljem. ^Pottlen;V||la sedniea posvečena bila je Vel v , ja Mučenika i odanosti P°j Prosia alju petru II. U ovoj tuž-JV?‘ kol« ;Vl SIJdelov£tla je i vojna glaz-• pos^e reei brata starešine lca otsvirala Posmrtni marš J'flju pet' olaganje zaveta Nj. Vel. ak. karu bio Je naj svečani ji tre-di.>eta- Pc,i‘ ,su .članovi ponavljali reči jpz: himnnrv?ai\ie ,zaveta završilo se je v.toŠ j0.inr - \ojna muzika zasvirala ki; la> a m*11 *^l°vcnsku uvertiru« od svr-/- ° ,c starcšiina društva za-d,JosRar sednicu. гј.о к’1а za nar?4 T’nr(:dcna ic bila aka’ « >^rat Prosvo? decu ko’u ie otvo' Su a^aju p_ Vujovič govorom kra^ecitovnP V°a decembra. Naraštajci patrio.tske pesme i pri Гел^когп ’ skupinu s razvijenom ‘ *GuVa* a ko joj su bile ispisane vacemo Jugoslaviju!«. iSS^S??0- ~ Pr0s,ava Prvoj! lavilo izolsko društvo St. Futog 1 Vr'o svečan način dan Ujedinjenja i to ovim redom: U 10 čas. članstvo naraštaj i de c a uz prisustvo svih mesnih kulturnih humanih društa-va prisustvovalo je svečanom blagoda-renju. U 11 čas. brat dr. Đorđe Topa-lov, starešina ovoga društva, otvorio je svečanu sednicu prigodnim govorom, a zatim je pevački zbor otpevao »Sokolski pozdrav«. Poslanieu br. Gangla pročitao je brat dr. Topalov, starešina. Himnu je otpevao zbor učenica Više domačičke škole. »Hej Sloveni«, pevala su školska deca. Posle usmene zakletve pristupilo se potpisivanju pismene i upisa u sipomen knjitgu. Recitacije su izvela brača Tirilov i Bošnjak. Sednicu je zaključio br. dr. Đorđe Topalov zahvalivši se prisutnima. Svečana sed-nica je moralno uspela, a to se vidi najbolje po broju prisutnih, kojih je bilo oko 600. SUBOTICA. — Nova Sokolska četa u Tavankutu IV. Interesovanje na-šeg sela za Sokolstvo i njegov rad sve više i više raste. To se iz dana u dan očigledno opaža, a to posvedočava i osnivanje ove naše nove sokolske čete, pored onih sedam koliko ih do sada ima naše društvo. Sve ove naše sokolske čete nalaze se na najsevernijoj tač-ei naše otadžbine i njihovo postajanje kao i rad, koji je pozitivan, u toliko su od večeg značaja. Danas su ove naše čete naj omiljeni j e zboriste gdc se scoska omladma, a s njom zajedno i stariji okupljaju i u korisnom radu i razgovoru provode svoje slobodno vreme. Pored tehničkog rada, koji se sprevodi kroz ovc naše čete, velika pažnja se posvečuje i prosvetnom radu gde se naročita pažnja obrača na nacionalno prosvečivanje maš e ga sela kao i o-buku u modemom obradivanju i što boljem iskoriščavanju zemljišta, a velika pažnja se obrača i higijem sela. U nameri 'da se takva sokolska de-latnost na selu proširi što više, u ne-delju 9 o. m. osnovana je ova nova sokolska četa. Sa Strane matičnog društva izašli su na Tavankut IV brača Ante Tadič, starešina društva, i Lajčo Pozderovic, član uprave, a kao gosti bili su prisutni brača Večeslav Omahen i Antun Prčič iz Sokolske čete Tavankut II s više članova uprave i vežbača. Osnivajuču skupštinu, koja je odr-žana u osnovnoj školi »Aleksa Šantič« i kojoj je prisustvovallo oko 120 lica, otvorio je brat Mutibarič, pozdravivši goste kao i sve ostale prisutne pa je zatim govorio o Sokolstvu uopšte, a naročita o potrebi osnivanja Sokolske čete u ovom kraju. Na kraju svoga govora pozvao je prisutne na upis u članstvo. Zatim je za privremenog pretsednika zbora izabran brat Lazo Ivkovič, a za privremenog zapisničara brat Lajčo Pozderovič, posle čega su izabrana dva člana za overače zapisnika. Pošto su izvršene ove formalnosti, pretsedavajuči dao je reč bratu Anti Tadiču, starešini matičnog društva, koji je u opširnom i zanimljivom govoru izložio prisutnima razvoj Sokolstva, potrebu osnivanja sokolskih četa, naročita ističući značaj miacionalnog rada u istima, koji svugde, a naročita ovde, gde je granica naših neprijatelja uda-ljena samo dva kilometra, mora doči do punog izražaj a. Brat Tadič je u kratkim črtama zatim upoznao pri-sutne s osnivačem Sokolstva bratom dr. Miroslavom Tiršem, pa se odabra-nim rečima setio našeg Prvog Sokola, blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja kome cela skup-ština ustajuči i kličuči: Slava Mu! odaje poetu, a Nj. Vel. Kralja Petra II pozdravlja s burnim usklicima: Živeo! Pošto je pročitan pravilnik za sokolske čete, svi prisutni su se opisali u četu, pa se prešlo na izbor Uprave, koja je sastavljena ovako: starešina: br. Lazo Ivkovič; zamenik starešine: Albe Pokornic; tajnik-prosvetar-načel-nik: br. Mutibarič, učitelj; blagajnik: br. Ive Vukovič; revizori: brača Antun Poljakovič i Mate Matič. Na kraju ove skupštine, deca, pripadnici ove nove čete, izveli su pred svima prisutnima vežbu: »Neka živi Jugoslavija«, od br. Jegera. — M. Č, SUBOTICA. — Rad prosvetnog odbora. Prosvetni odbor našeg društva intenzivno sprovodi u delo svoj program, koji je izraden na jednoj vrlo lepoj i solidnoj osnovi, a prilagodcn potrebama našeg celokupnog članstva i naraštaja, a naročita novoprimljenog članstva. Prosvetni odbor je več više puta pokušao da se ostvari davno ukazana potreba: otvaranje i redovno po-hadanje »idejne škole«. I do sada su činjeni pokušaji, ali nažalost, odziv novoprimljene brače i sestara bio je vrlo slab i ni je se moglo mnogo postiči. Medu tim sada se stalo na gle-dište, da celokupno novoprimljeno članstvo mora posečivati predavanja ^Vsem svojim odjemalcem /j sokolskih krogov: ^)dravo in srečno leto 1935! i'Knjigarna ‘Zlčiteljshe tiskarne v Ljubljani in podružnica v DJIariboru idejne škole, a oni, koji to ne bi uči-nili, da se bez ikakvog izuzetka isklju-če iz društva. Takvo stanovište Pro-svetnog odbora, s kojim se solidarisala bratska uprava, pokazalo se kao odlično i danas su predavanja idejne škole vrlo dobro posečena, na njima su sva novoprimljena brača i sestre bez izuzetka. Predavanja idejne škole su več počela. Prvo predavanje održano je u nedelju 25 novembra o. g. s temom: »Istorija češkoslovačkog Sokolstva«, a drugo 9 decembra o. g. s temom »Istorija j u goslove n skog Sokolstva«; oba predavanja održao je s puno uspeha brat Pavle Tišma. Treče predavanje po redu održače se 13 januara 1935 god. sa temom: »Ideologija Sokolstva« — predavač brat Nenad Rajič; četvrto 10 II 1935 god. i peto 24 II 1935 god. oba s temom: »Putevi i ciljevi Saveza SKJ« — predavač brat Blaža Puljeviič, šesto 10 III 1935 god. s temom: »Velike ličnosti Sokolstva« — predavač brat Neinad Rajič, i sedmo predavanje s temom: »Organizacija Saveza SKJ« — predavač brat Ante Tadič, starešina društva. Osim idejne škole otvorena je i prosvetna škola za celokupno članstvo i naraštaj. Dok se predavanja idejne škole održavaju nedeljom pre, dotle se predavanja prosvetne škole za članstvo održavaju nedeljom posle po dne umesto dosadašnjiih sokolskih sela, a za naraštaj pre vežbačkih časova. Na ovim predavanjima isto tako se^ okup-lja mnogobrojno članstvo i naraštaj pa je potpuno opravdano verovanje, da če se ovakvim radom mnogo postiči u prosvečivanju celokupnog našeg članstva i naraštaja. Za prosvetnu školu, Prosvetni odbor utvrdio je program i po istome obradiće se sledeče teme: »Za neoslo-bodenu braču« održano je predavanje 8 XI o. g. — predavač je bio brat Ivo Turato. Istoga dana održano je predavanje: »O sokoiskoj štampi« — predavač je bio brat Rudolf Ladenhauzer. Prvog decembra o. g. na naraštajskoj akademiji govorio je brat Nenad Rajič 0 temi: »Smrču se smrt pobeduje«. Ostala predavanja održače se ovim redom: 16 XII 1934 g. »Upoznajmo Jugoslaviju — Čuvajmo Jugoslaviju« — predavač brat Ante Tadič; 23 XII 1934 god. »Sokolska ideologija« — .predavač brat Ililja Martinovič; 3 II 1935 god. »Tirš i Figner« — predavač brat Ante Tadič; 3 III 1935 god. »T. G. Masarik« — predavač brat Ilija Ma-rtimovič; 24 III 1935 g. »Organizacija Saveza SKJ« — predavaič brat Ante Tadič; 7 IV 1935 god. »Kakav treba da je član Sokolskog društva u ličnom, porodičnom, društvenem, državnom, sokotekom, i u svome službenem životu i radu« — predavač je brat Nenad Rajič; i poslednje predavanje: »Sokolstvo se u punoj meri koristi; vazduhom, suncem 1 vodom« — predavač je brat Toma Hristič. Ovo poslednje predavanje održače se na Sokolovcu, a sva ostaja predavanja održavaju se u Sokolani, odnosno u sokolsko j čitaonici. Za naraštaj, dake i zanatlije, prosvetni odbor utvrdio je ova j program: Za dake: 15 XII 1934 god. »Osnovne misli Sokolstva« — predavač je brat Ante Tadič; 22 XII 1934 god. »Sokolstvo i vera« — predavač brat Nenad Rajič, 26 I 1935 god. »Sokolstvo ispo-veda širok, plemeniti nacionalizam« — brat Pavle Tišma; 9 H 1935 god. »Sokolstvo izgraduje: našu rasnu, jugo-slovensku kul turu« — bra t Blažo Pu-ljevič; 23 II 1935 god. »Pregled Sokolskog rada« — brat Lazar Tešič; 9 III 1935 god. »Vaspitanje sokolskog naraštaja« — brat Nenad Rajič; 23 II 1935 god. «Koliko mora svaki Soko da zna 0 prvoj pomoči« ■— brat dr. Kosta Plavšič; 6 IV »Naš smer je: ostro gle-. dati u budučnost; naš zadatak je: sa-vesno i u punoj meri raditi za bolju, lepšu i jaeu Jugoslaviju; naš cilj je: istinsko duhovno jedinstvo svih Jugo-slovena u punoj Jugoslaviji« — govori brat Ante Tadič; 13 IV 1935 god. »Orator fit« (Soko treba da je dobar govornik) — brat Nenad Rajič. Za zanatlije: 27 IX 1934 g. »Sta je »Sokolsko društvo« — govori brat Lazar Tešič; 11 XII 1934 g. »Cernu nas uči Sokolstvo« — brat Blažo Puljevič; 18 XII 1934 g. »Šta je trezvenost — potreba apstimencije« — brat Ilija Martinovič; 22 I 1935 g. »Slabo telo zapoveda, jako 1 zdravo telo sluša« — brat Stepanov Včiialjslca tiskarna registravana xadruga x omefeno zaveso Ljubljana, Frančiškanska ulica ši. 6 Srečno leto 19351 Đorđe; 29 I 1935 g. »U radiše svega biše u štediše još i više« — brat Pavle Tišma; 5 II 1935 g. »Sokolska spoljaš-nost« (odora, značka, pozdtav) — govori brat Lazar Tešič; 19 II 1935 god. »Samo je jedan moral« — brat Nenad Rajič; 5 III 1935 g. »Istorija češkoslo-vačkog Sokolstva« (Tirš i Figner) — brat Ante Tadič; 19 III 1935 g. »Istorija jugoslovenskog Sokolstva« — brat Ainte Tadič; 2 IV 1935 g. »Pujtevi i ciljevi Saveza SKJ« — brat Blažo Puljevič; 6 IV 1935 g. »Organizacija Saveza SKJ« — predaje brat Lazar Tešič. Pored rada na idejnoj i prosvetnoj školi, Prosvetni odbor strogo vodi računa i svim drugim prosvetnim^ potrebama društva, i svoj, dasta težak, ali lep i plemenit, rad ob a vij a s zadovo-Ijavajučim uspehom. M. Č, Župa Sovo mesto NOVO MESTO. — Župna prosvetna konferenca. 2PO jo sklical za nedeljo 16. XII. t. 1. v župno sejno dvorano vse prosvetarje župnih edinic na prosvetno konferenco, na kateri so bile zastopane razen treh odinic (Kostanjevica, Škocjan in Mirna) vse ostale. Prisotni so bili tudi člani ZPO ter župni starosta br. dr. Vasič in župni načelnik br. Ljudevit Papež. Prosvetno konferenco je vodil župni prosvetar br. Marjan Tratar iz Trebnjega, ki je uvodoma izpregovoril par spominskih besed o pokojnem Kralju Mučeniku, ka-terenu so vsi delegati stoje oddali poslednjo čast. na kar je otvoril konferenco in podal izčrpno poročilo prosvetnega dela v župi in SPO. Župni starosta br. dr Ivan Vasič je pozdravil zborovalce v imenu župne uprave in želel konferenci mnogo uspehov. V nato sledeči točki sta oba brata okrožna prosvetar ja: Šlibar in Tratar podala nekaj opazk o dosedanjem prosvetnem delu v župnih edinkah. Razgovarjalo se je dalje o organiziranju sok. mladinskih odsekov ter o novi prosvetni statistiki. Pri vprašanju o sokolskem tisku in propagandi se je posvetilo posebno dosti pažnje za naš mlad. sok. tisk. Tudi glede poročanja so se ponovno potrdili že sprejeti sklepi, da gredo vsa sok. poročila le skozi cenzuro okr. odn. žup. prosvetarja. Za jubilejno leto 1935, ko v njem slavi naša župa svojo 25 letnico, je konferenca sprejela sledeč program: ob priliki župnega zleta bo ŽPO organiziral župno razstavo, nadalje se bo prihodnje leto pristopilo k organiziranju pevskih odsekov ter dra-matskih odsekov s katerimi se bo skušalo v jeseni v okviru župne 25 letnice prirediti župni prosvetni dan. Pri slučajnostih jc br. prosvetar opozoril delegate glede decemb. izveštajev, radia in predavanj ter ostalih poročil, nakar je ob 11. uri zaključil prosv. konferenco. Župa Osi/ek SOPJE. — Proslava Prvog decembra. Državni i narodni praznik Ujedinjenja proslavljen je na vrlo svečan način u znaku odavanja počasti seni Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i izraza ljubavi vernosti i odanosti Mladome Kralju Petru II. U 9 sati pre podne prisustvovali su svi pripadnici Sokola blagodarenju. Po otsluženom blagodarenju bila je svečana sodnica kojoj su prisustvovali svi pripadnici Sokolskog društva,.Sokolske čete Vaška i Noskovci, Vatrogasna četa Sopje i Noskovci, pretstavnici op-štine pretstavnici graničke čete i žan-darmerije, te mnoštvo naroda. Svečanu scdinicu otvorio je starešina br. dr. Ka-talinič s nekoliko lepih reči objasnivši značaj Prvog decembra koji je posvečen uspomeni Kralja Mučenika i odava-nju izraza odanosti N j. Vel. Kralju Petru II. Nakon toga tajnik društva brat Granjaš recitovao je pesmu »Umro je Veliki Kralj«, što su prisutni pazljivo saslušali. Starešina društva br. dr. Katalinič pročitao je poslanieu br. Saveza, koju su prisutni pazljivo saslu-Šali, a onda je naraštajac brat Vojin Govedarica recitovao pesmu »Kralju Petru Dtugom«, koja je na prisutne učinila dubok utisak. Nakon toga svi su članovi položili zavet, vatrogasna glazba otsvirala je državnu himnu. Ovo jc bila i najlepša tačka programa svečane sednice. Brat starešina upozorava prisutne da na sokolskim vrlinama i na sokolskim idealima počiva buduanost Naroda i Otadžbine.. Ž.upa Split HVAR. — Sedamnaesti decembar. Na rodendan blaženopočivšeg Viteškofi Kralja Aleksandra I Ujedinitelja priredilo je Sokolsko društvo u Hvaru »Sokolski« posnu večeru za socijalni fond Viteškog Kralja.« Sokolskoj pos-noj večeri pristupili su svi članovi i naraštajci na broju od dve stotine. Starosta dr. Jožo Avelini progovorio je o značenju posnog dana i posne večere kombinovane s pomenom Viteškom Kralju. O »Velikom Kralju Mučeniku« govorio je potstarosta kapetan br. Ivo Moderčin, opisavši Njegov život od rodenja do tragične pogibije, istaknuv-ši osobito veliki Njegov rad na ostva-renju jugoslovenskc zavetne misli. Upravitelj osnovne škole brat Simuno-vič Niko govorio je o Mladome Kralju Petru II. Učenica Maričič Andelka de-klamovala je vrlo lepo dve pesme o »Mladome Kralju«. Ova priredba Sokolskog društva u Hvaru, s posnom zajedničkom večerom na kruhu i vodi, po sadržaju programa i samoj izvedbi bila je ozbiljna i dostojanstvena manifestacija sokolske svesti, pa je na svim prisutnim ostavila najlepši utisak. Župa Sušak • Шјека DIVOSELO. — Proslava Prvog decembra. I u našoj četi proslavljen je Prvi decembar ove godine tiho, ali svečano. Na blagodarenju bilo jo pri-sutno celokupno članstvo a posle toga održana je svečana sedniea u dvorani Prosvetnog doma Kraljeviča Andreja. Nakon otvorenja sednice deklamovao je br. Dane Počura pesmu Voj. Iliča »Umro je Veliki Kralj«. Iza toga čitana je poslanica br. Saveza, a zatim je izvršeno polaganje zaveta usmeno koji je završen državnom himnom. Zatim je naraštajac br. Milan Ribar recitovao pesmu »Mladome Kralju« nakon čega je celokupno članstvo otpevalo sloven-sku himnu »Oj Sloveni«. Time je bio program završen. DIVOSELO. — Prosvetni rad. Osim tehničkog rada uprava naše čete nastoji da što više unapredi i prosvetni rad. U torno poslu nam zaista obilnu i bratsku pomoč pruža bratsko matično društvo Gospič, koje nam u zadnje vreme često šalje osim predavača i dobre kulturne filmove. U zadnjih 20 dana dodoše nam brača iz Gospiča dva puta s filmovima i to dana 24 Xl s dva filma i to jedn higijenski i jedan geografski, gde je prikazano naše divno Sarajevo. Tom prilikom održao jc kratki govor br. dr. P. Zec, starešina Sokolskog društva Gospič. Dana 6 decembra dodoše nam opet brača iz Gospiiča s vrlo lepim filmom, koji nam prikaza u prva dva čina jedan ‘deo iz slavnog života Kralja-Viteza, a u druga dva čina veli-čanstvenu sahranu Njegovu, Prilikom prikazivanja ovoga filma održao je kratki govor prosvetar za sokolske čete br. S. Kosa novic iz Gospiča. Dvorana je bila do poslednjeg mesta zauzeta, jer je za ta j film vladao ogroman interes. JELENJE. — Proslava Prvog decembra. Ovogodišnja proslava Prvog decembra bila je u našem mestu naročita svečana. U jutro još pre 9 sati sakupilo se članstvo Sokolskog društva na Sokolskem trgu, odakle su u povorci krenuli u crkvu na blagodaremje. Posle blagodarenja bio je ponovno ,pred crkvom sokolski zbor, odakle je povorka krenula u dvoranu brata Viktora Matejčiča. Dvorana je bila dupkom puna Sokola, pretstavnika mesnih vlasti: civilnih i vojnih te društava »Cr-venog krsta«, »Dobrovoljne vatrogasne čete«, »Ribarskog udruženja« te škotske dece s učiteljstvom. Program jc izveden prema naredenju i uputstvima br. Saveza. Brat starešina Gašpar Juretič otvorio je s nekoliko biranih reči proslavu i zahvalio se prisutnima na lepom po-setu. Zatim jc predao reč društvenom prosvetaru bratu Ivanu Lukaniču, koji je u svom govoru prikazao svrhu proslave i rad blaženopočivšeg Kralja Aleksandra I, koji je stvorio Jugoslaviju i na njen oltar dao i život Svoj. Iza njega je brat tajnik Mirko Mudrovčić pročitao saveznu poslanieu, a zatim su učestale deklamacije koje su kod mnogih izmamile suze na oči, im čega eu sva brača i sestre položili zavet vernosti Nj. Vel. Kralju Petru II. Još je govorio brat prosvetar o značenju i svetosti položene zakletve pozivajuči prisutne da se u duhu iste svagde i svuda vladaju. S time je proslava završena. Župa Šibenik - Zadar PAKOŠTANE. —- Sedamnaesti decembar. Tog dana iako je bio radni dan i padala kiša, sakupilo se mnogo naroda u školskim prostorijama gde je ova četa održala tužnu priredbu u zrnak večitog sečanja i najdubljeg pi-jeteta prema našem neumrlom Ujedini-telju. U 5 sati naveče otvorio je sasta-, naic brat tajnik i s par reči prikazali žaloenu razliku ovogodišnjeg 17 decembra od onih ranijih. Nato su školska deca reeitovala nekoliko pesama nakon čega je sestra prosvetarka govorila o blagopokojnom Kralju s naročitim obzirom na Njegovo plemenito shvatanje aeljačkih potreba. Posletoga uzeo je reč brat Zvonimir Bakija koji je pročitao iserpan sastav o "životu i delima Kralja -Viteza. Predavanje jc bilo popračeno oduševljcnim poiklichna u ko j ima se manifestirala neizreciva bol za izgubljenim Kraljem i neograničena ljubav prema Mladome Kralju i Jugoslaviji. Skromna je priredba završena svesla-venskom himnom. VODICE. — Pomen Viteškom Kralju Ujedinitelju. Na 47 rodendan Kralja Mučenika održalo je ovo Sokolsko društvo svečaui pomen u erkvi. Iza pomena u crkvi održana je komemoracija u sokolani uz sudelovanje članstva svih kategorija, pretstavnika vlasti i mnogobrojnog gradanstva. Uz predavanje koje je održao br. Cvitan, učitelj, »O životu i radu Viteš-kog Kralja Ujedinitelja i dinastije Ka-rađorđevića«, izvedene su i prigodne deklamacije od sokolske dece. Predavanje je cesto prekidano poklicima stvaraocima maše ujedinjene domovine Jugoslavije i Mladom Kralju Petru II. Na svršetku prisutni su oduševljeno otpevali Državnu himnu i »Oj Slaveni« i razišli se uz oduševljeno klicanje Nj. Vel. Petru II i velikoj Jugoslaviji. Ž.upa Varaždin MALI BUKOVAC. — Komemo-rativna sednica 17 decembra. 17 decem- bra, na dan rodenja blagopokojnog Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, održalo je naše društvo komemo-rativnu sednicu. Pre same sednice pri sustvovalo je članstvo i naraštaj molitvama u žuipnoj crkvi u Vel. Bukovcu. Školska soba u Malom Bukovcu u ko-joj se održavala svečana sednica bila je dupkom puna Sokolova i naroda. Na ovoj svečanoj komemorativnoj sednici izveden je ovaj program: 1) Sokolski pozdrav — svirala glazba; 2) Otvorenje sednice po starešini bratu Lajneru; 3) »Život i rad Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja« (brat Damic Miho, prosvetar); 4) »Jugoslavija« — svirala glazba; 5) »Viteški Kralj Aleksandar I Ujedinitelj i seljaci« {govorio br. Rok Friščic, zemljoradnik); 6) »Oj Sloveni — svirala glazba; 7) »Jugoslavija i J goslovcni« (brat Lajner Dragan); »Državna himna« — svirala glazba. Sve tačke programa saslušane su najveeom pažnjom, dok su 20УЧГ,1.Л. TNrvlrll/'imiJ »SlflVE Vil vršeni burnim poklicima »Slava kom Kralju I Ujedinitelju!«, Kralj Petar II!«, »Živela Ju gos1 Širita Sokolsku šiampu »Sokolski glasnik«, »Soko«, »Sokolsku prosvetu«, »Sokolsko selo«, »Sokolić« I »Našu radost«1 Vt&rbAC ali _____. najMidmjte KlIiMMAfT-DEU Ч»»ЧАИ*РА11|Ш1Н0Уа13 Oglašujte lllllllllll!IIIIIIIIIIHIIIIIIIllllllll!lll!lll!llllll u Sokolskom iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii glasniku f 3-1 Srečno Novo leto 1935 vsem zeli MESTNA HRANILNICA ___________________UUBUANSKA Nove vloge, vložene po 1. januarju 1933, izplačuje vedno brez vseh omejitev ter jih obrestuje po 4 do S°/o. Pisemski papir in kartoni t sokolskim grbom! . X" Izdelali smo več vrst pisemskega papirja in kartonov s sokolskim grbom na papirju in na kuverti Prva zaloga je uspela izredno lepo, zato pohitite z naročilom! Cena mapi (10 papirjev oz. kartonov in 10 kuvert) od Din 8’—• do Din 11*— KNJIGARNA UČITEUSKE TISKARNE LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA 6 MARIBOR, TYR$EVA CESTA 44 Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44 UČITELJSKA TISKARNA i V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6 K JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA u Ljubljani ff gistrovana zadruga s ograničenim Jamstvom 2-1 opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije Prodaja odora svlju kategorija Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Poslansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43 Zahtevajte cenik! шшш umni Hlinili m« i ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... v Štetju Нош tyodi*UA> шШ<ци Ucu+sb/u, ммиНхци i dedi Čuvajte Jugoslaviju! Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Sokolska župa Banja Luka Sokolska župa Cetinje Sokolska župa Karlovac Sokolska župa Kragujevac Sokolska župa Mostar Sokolska župa Niš Sokolska župa Novi Sad Sokolska župa Beograd Sokolska župa Kranj Sokolska župa Bjelovar Sokolska župa Ljubljana Sokolska župa Novo mesto Sokolska župa Sarajevo Sokolska župa Skoplje Sokolska župa Split Sokolska župa Sušak-Rijeka Sokolska župa Osijek Sokolska župa Šibenik-Zadar Sokolska župa Celje Sokolska župa Maribor Sokolska župa Pari* Sokolska župa Sokolska župa Užice Sokolska župa Varaždin Sokolska župa Vel« Bečkerek Sokolska župa Zagreb Uredništvo i uprava Sokolskog glasnika, Sokolske prosvete, Sokolskog sela, Sokola Sokolića i Naše radosti Nelca je slava Viieškom Kralju Aleksandru I Ujedi intteU“‘ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiuiiiiiii Udale Savez Sokola Krallevine Juaoelaviie (E.Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Stjepan Celar Ureduje Redakcijski olsek • Tiska Učiteljska tiskarna (preletavnlk Francč Štrukelj); svi u