^Ootarfna plaćena u gotovu
Cena 1,— Din,
tUSMI
GLASILO S A VEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • A dresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 17 novembar 1939 God. X • Broj 4B
MANIJA DELJENJA
Ne bismo se ni naj man je začudili, kad bismo pročitali, da je na nekom zboru u Banovini Hrvatskoj stvoren zaključak da se — »u saglasnosti sa novim stanjem u državi« — podeli čak i atmosfera u ko jo j se Jugoslavija nalazi, zajedno sa nebeškim svodom, kojj pokriva našu otadžbinu, tako da bismo dobili posve odvojenu i zasebnu, »individualnu« hrvatsku maglu i »individualne« hrvatske planete, jednako kao i srpske i slovenačke, — toliko je več manija deljenja obuzela sv e i sva!...
U jednom od prošlih brojeva smo izneli primer sa »Jadran-skom stražom« i pokazali, kakav apsurd i kakvo protivurečje leži u zahtevu, da se čak i to udruženje deli, na srpsko, hrvatsko i slovenačko, kada se izvršni odbor tog udruženja nalazi u Banovini Hrvatskoj i kad »Hrvatski dnevnik« autoritativno tvrdi, da o moru i morskim stvarima mogu da odlučuju jedino i isključivo Hrvati! Ali nije to sve. Mi znamo, da je postavljen zahtev da se deli i Crveni krst, ma koliko da je ta ustanova najuže povezana sa narodnom odbranom, a barem za narodnu odbranu se utvr-dilo, da treba da ostane zajednička za čitavu Jugoslaviju.
Dele se kulturna, stručna i humana udruženja, dele se knji-ževnici i umetnici, trgovci i industrijalci, berberi i dimnjačari. Ništa ne sme da ostane zajedničko. Uprava bolesničke blagajne »Merkura«, čija je centrala u Zagrebu, izračunala črno na belom da če, bude li se »Merkur« delio, stradati i celina i delovi; pa i ako su u to j upravi dobri Hrvati, posve pametno su zatražili da ostane sve po starom. Ali zaludu. Javila se i tu suverena ulica i proglasila: Hrvati, ko ji neče deljenjte u svemu i svačemu, iz-dajice su!
U Slovenačko j, gde se trezvenije razmišlja, traži se takoder slovenačka banovina, ali ne ipak tako, da se podeli sve bez pre-mišljanja i bez računa. Predosečaju ljudi posledice. Ali u Zagrebu se več ljute na njih, videči u torne neku vrst kopromito vanja za svoju v lasti tu mani ju deljenja. Jer ulica, ko ja tamo traži da se deli i zrak u kome živimo, — niti ume da razmišlja, niti hoče da razmišlja. A oni ko ji tu ulicu guraju, ima ju svoj plan: Kad d od e do neuspeha, dobiče nov argumenat da opet ro-vare protiv Jugoslavije i da opet šire glasove, kako se sve to dogodilo »zbog neke podvale iz Beograda«.
Dokle ide to deljenje i kakav mu je cilj, najbolje pokazuje nedavna sednica Hrvatskog sveučilišnog društva u Zagrebu, na ko jo j je zaključeno, ne samo to da Jugoslovenska Akademij# u Zagrebu treba da se ukine, več i to, da se prekine dal j nje izda-vanje monumentalnog Maretičevog »Rečnika hrvatskog ili srp-skog jezika«, ponosa akademije, i da, umesto njega, treba da se počne izdavati nov, samo hrvatski rečnik, čiji je cilj, da se »brzo i energično obračuna sa svima pokušajima srosko-hrvat-skog jezika, te da se hrvatskom narodu dade hrv. jezik, s nje-govom hrv. dušom«. I sve to, prema načelu odbornika tog društva, Dr. Šafara, ko ji je ustvrdio da se »duh hrv. jezika potpuno razlikuje od duha srpskog jezika«, te da su »sva nastojanja da se složi duh hrv. i duh srp. jezika, u jedno, t. zv. jugoslovensko jezično polje, ostala bez svakog rezultata«.
Zar nije to več potpuno ludilo?!... I zar, sve do juče, i naj-izrazitiji frankovci nisu tvrdili da, i ako nam je jezik isti, to ipak nije dokaz da smo jedan narod?... A sada se na jednom proglašava, da su nam i jezici potpuno različiti, i to tvrdi, niko drugi, nego jedan Dr. S. Bosanac, ko ji je več godinama član Pro-svetnog saveta u Beogradu, u kome govori hrvatskim jezikom, a ipak se odlično sporazumeva sa svojim srpskim kolegama, ko ji govore — »potpuno drugim«, srpskim jezikom. . .
Oni koji su iskreno pozdravili sporazum, ma koliko da se nisu slagali sa principom tri ju naroda, učinili su to zato, jer su verovali da če to zaista biti bar to, što kaže naziv: sporazum.. .
A »sporazum«, i u duhu hrvatskog, i u duhu srpskog Jezika, znači u na j man ju ruku složan rad i približavanje, a ne razdvajanje čak i onog, što j,e kroz vekove bilo zajedničko. Medutim, ako se ovom manijom deljenja prosledi dalje, i ako neko razborit ne učini kraj ovom pašovanju ulice i rovarenju tudinskih agenata, mi čemo ubrzo, umesto sporazuma, imati, ne samo grdan nesporazum, več pravu pravcatu — vavilonsku pometnju jezika !
Zato je več krajnje vreme da se sprovede jedino potrebno i zdravo deljpnje — razboritih i dobronamernih, od štetočina i od manijaka, — ako nečemo da nas ova današnja manija dovede u takav čorsokak, da ni za sto godina nečemo biti u stanj,u da popravimo to, što čemo njome pokvariti.
Sednica plenuma Savezne uprave
Kao što je več javljeno, održače se sutra i prek osut ra, dakle 18 i 19 novembra, u Beogradu, u prostorija-
ma Saveza, plenarna sednica uprave Saveza Sokola K. J.
Na dnevnom redu je izveštaj Starešinstva, konstituisanje savezne u-
prave, rasprava o opštem stanju u Sokolstvu, zatim o prilikama u Hrvatskoj i Dravskoj banovini, rasprava o proslavi Prvog decembra i o svcsokolskom sletu 1941 god.; — i konačno izveštaj o finansijskom stanju Saveza i o saveznoj štampi.
Sednica počinje u subotu, u 15.30
Centrifugolnost i centripetolnost
PiSući o Bosni i Hercegovini, za giebački »Obzor« se zalaže za »blaženje centrifugalnih sila« i kaže:
»Bosna i Hercegovina, po svom centralnom geografskem poloia ju i radi pomiješanosti Hrvata i Srba, može jedino kao autonomna jedinica izvršiti zadaču okupljania Hrvata i Srba, i uskladivanja divergentnih struja u centripetal-nom pravcu.«
Težnja za »ublaženjem centrifugalnih sila« i za »usklađivanjem divergentnih struja u centripetalnom pravcu«, te za »okupljanjem Hrvata i Srba«, stvar je za koju se mi zala-žemo čitav život. Ali, ako je ona dobra i korisna, zašto da je ograniča-vamo samo na Bosnu i Hercegovini! i da je ne protegnemo na čitavu Jugoslaviju? Jer danas več u velikom delu Jugoslavije žive pomešani, i Srbi i Hrvati i Slovenci, čije okuplja-nje je i te kako potrebno. A ako u svima dugim krajevima, sem Bosne i Hercegovine, prevladaju »divergentne struje« i »centrifugalne sile«, — što, »Obzor«, kada se radi o Banovini Hrvatskoj, podupire svim snagama,
—	slabo če nam pomoči »centripe-talni pravac«, bude li on ograden bodljikavim žicama i konfiniran samo u Bosni i Hercegovini...
DAN MIRA
Glorifikaciia zločinstva
Frankovački »Hrvatski narod«, organ Dr. M. Budaka, objavljuje ovaj zulukafrski hvalospev nad demolira-njem Sokolskog doma u Betini:
»U Betini, obližnjem selu Šibenika, došlo je do neobične prova-le narodnih osječaja. — Svidalo se to kome ili ne, tamošnji sokolski dom ostao je bez i trunka pokretne imovine. Neke su novi-ne javile o nekakovom dinamitu, koji je bio postavljen pod krov. Da je taj dinamit ekspiodirao, danas ta zgrada ne bi imala krova. Ali je istina, da su složni, se-Ijaci preko noči posve ogolili to leglo svakog zla. Zastavu su več Iste noči uspjeli umaknuti u su-sjedno mjesto, a bilo je i — »e-migranata«. Papirnate objekte svake ruke po jel a je vat ra. Na čitani seijaci vele da je to »pad Bastille« broj 2.«
Dok su, dakle, »Hrv. Dnevnik«, »Hrv. Straža«, »Hrv. Glasnik«, pa čak i »Novo Doba«, javljali da je bio postavljen samo od nepoznatih ljudi dinamit, ili da uopŠte nije bilo napa-daja na dom, ili da su napadaj insce-nirali sami Sokoli, dotle je — evo ■— Budakov »enfant terrible« izbrbljao sve i još se pohvalio zbog — »osvajanja Bastilje«..
Ali, kad je trebalo rušiti prave Bastilje, one austrijske, onda su ih rušili Sokoli, dok su im frankovci pokorno služili...
*
»Hrv. Narod« neprikriveno, dakle, slavi i odobrava demoliranje tudih domova, kao i to, da su složni seijaci preko noči ogolili sve, da je dom ostao bez trunka imovine i da je sve pojela vatra. Takva glorifikacija zločinstva ne može se čitati ni u cen-tralnoj Africi !
Pa ipak, »Hrv. Narod« nije bio zbog toga zabranjen, dok jugosloven-sk, listovi u Banovini Hrvatskoj zja-pe od belina, — ako se samo usude da se hrane od tih zločinstava!
Posle Svetskog rata je ušlo u o-bičaj gotovo u svima zemljama, da se svake godine, dan 11 novembra slavi kao dan mira, ili kao dan »velike šutnje«. Narod je svečanom šut-njom odavao počast onim milionima ljudi, koji su izgubili živote u Svet-skom ratu.
Tako je bilo sve do ove godine. »Dan velike šutnje« priređivan je kroz dvadeset godina svakog 11 novembra, iako se kroz to vreme nije prestalo sa ratovanjem. Istina, u E-vropi nije bilo rata do ove godine, ali su na drugim kontinentima grmeli topovi i štektali mitraljezi. U Evropi su međutim, bez rata nestajale države, a tada je došlo do novog rata. Več nekoliko meseci stoje u ratnim redovima vojnici s ovu i s onu stranu Rajne, a i druge dižave počele su sa mobilizacijom i ratnim pripremama. I one, čak ko-je su oglašene kao neutralne, morale su da se pobrinu za svoju sigurnost-Tako se u opštoj neizvesnosti gotovo i zaboravilo ove godine na »dan mira«. . .	,
Nema čoveka, koji bi mogao ne-što reči protiv veličanstvene ideje opšteg mira. Mislimo mira, u kome miruju topovi i puške. Možda zvu-čn čudno, ali je istina, da ni u ta-kvom miru, nesme biti mira! Drugim rečima, ne sme biti mrtvila ni zastoja, kako u životu pojedinca, tako ni u životu naroda i država. Mirovanje, koje bi značilo stagnaci-ju, bezbrižnost, bilo bi isto što i mrtvilo, bilo bi ravno smrti. Zakon večne dinamike, večitog rada i kre-tanje ne poznaje stanje mirovanja. To je jasno svakome, osim možda nekim mističnim fanaticima, koji mir istovetuju sa flegmatičnim čekanjem onog što če doči, bez trunka nastojanja da se obezbede od iznenadenja.
Ali, ako nema valjani)i razloga protiv mira, ima pojedinaca, kojima nije do mira, več do rata i do uni-
štavanja. »Slava« Cezara, Aleksandra Makedonskog, Napoleona i o-stalih zavojevača, neda im spavati i oni prave istupe, kojima ugrožava-ju mir, ali koji su pre ili posle osu-deni na propast. Jer mogu tu i tamo da stradaju narodi i države, ali svi znamo, da ipak pobeduje pravda, da jednom mora doči dan odmazde. I kad takav narod povrati ono što je izgubio, on če bolje znati da to čuva i da sa još večim pregalaštvom brani ideju slobode i pravde.
Ne narušuju oni mira, koji se bore za njegovo održanje. Ni oni, koji se spremaju da bi ga očuvali na svojim granicama. I naša država je medu onima, koji se nikome ne pre-te, ni od koga ništa ne traže, ali žele, da ono što ima očuva nedirnu-to. Legendarna hrabrost naše vojske poznata je i priznata, a Sokolstvo svoje članstvo sprema i uči odbrani zemlje i mira.
Zato je i za nas ovogodišnji »dan velike šutnje«, bio potsetnik za dalji rad na čuvanju našeg mira. Sokoli ne pevaju ditirambe miru, koji bi nalagao religiozno predanje sili i pomirenje sa »udesom«. Mi volemo mir, ali pravedan mir! Za taj mir smo gotovi i da se žrtvujemo-Nismo mi ratoboran narod u na-padačkom i osvajačkom smislu. Mi smo ratnički narod, ali u konstruk-tivnom smislu. Hrabrost naših rat-nika je stvorila i slobodu Jugoslavije. Ona če ju znati i da odbrani. Ali ta hrabrost nije nikome ništa o-tela! Nije nikome pretila!
Jugoslovenski Sokoli, kao ni ceo naš narod, nisu propustili, da se 11 novembra ne sete sviju onih, koji su dali svoje živote u temelje naše O-tadžbine. Oni su toga dana posvetili svoje misli herojima i muče-nicima, i sami sebi obečali, da če radije žrtvovati svoj život za mir u slobodi, nego li da žive pod tudim gospodslvom.	J.	M.
Nedelja sokolske štampe
Savez Sokola K. J. uputio je svima župama, društvima i četama o-kružnicu, u kojoj ih obaveštava, da če se Nedelja sokolske štampe, koja je i ranijih godina održavana u mesecu decembru, i ove godine održa-ti od 10 do 17 decembra.
Svi župski i društveni Prosvetni odbori, odnosno izvestioci za sokol-sku štampu, dobiče zasebna uput-stva za organizaciju Nedelje štampe, a uredivački odbor se sada naročito obrača svakoj bratskoj jedinici s molbom, da posveti što veču pažnju našoj štampi i da sve spremi da bi Nedelja štampe što bolje uspela i kako bi se novo organizovani savez-ni listovi što bolje i uspešnije plasirali.
»Naši Savezni listovi »Sokolski glasnik«, »Soko« i »Naša Radost« imaju važnu misiju, delujuči svaki u svom delokrugu. Svi oni požrtvova-no i nesebično stoje u službi našega Sokolstva i sokolskog i narodnog prosvečivanja. Oni su u stvari naše javne govornice, gde se prati život i rad Saveza i svih naših jedinica, donose vesti iz telovežbačkog sveta, kod nas i na strani, daju podaci iz slovenskog Sokolstva- Kroz njih se ujedno i čitav naš nacionalni, kultur- I
n,, društveni i privredni život posma-tra kroz prizmi! sokolske ideologije, imajuči za cilj da Sokolstvo približi svim granama javne delatnosti. Kroz njih se obaveštava naše članstvo i svi čitaoci o važnijim dogadajima i o svemu onome što služi interesima, napretku i blagostanju našeg Sokolstva, naše države i naroda. Dnevna imformativna štampa neče i ne može nikada da se pozabavi potrebama nekog našeg sokolskog mesta ili kraja, kao što to može i čini naša savezna i uopšte sokolska štampa. Osim toga, naša savezna sokolska štampa ima i tu prednoat od dnevne šlampe, što je ona lišena svega ono-ga što može negativno da deluje na čitaoca, a to je: kriminal, afere, ra-znovrsne senzacije itd.
Saveznim listovima treba pokloniti svu pažnju, moralnu i materijalnu pomoč, koju oni zaslužuju. Zato što n' sama pretplata na naše savezne listove nije velika (koja iznosi oko 5 dinara mesečno) mnogim siromašnim slojevima naroda je pristupačna.
Dužnost je s toga svih naših bratskih jedinica, celokupnog našeg članstva i rodoljubivog gradanstva da podržavaju Sokolsku štampu i da joj pruže svoju saradnju i potporu.
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Ko diže nzbunu, napadati ili napadnuti?
Kao što smo javili več u prošlom broju, zagrebački »Obzor« je sasuo sve strele na nas, optužujuči »Sokolski Glasnik«, da je hegemonistički i nasilnički, te da je »neprijatelj hr-vatskog naroda«, a sve zato, što ne-čemo da pristanemo da, kao nemu-šta jagnjad, dozvolimo da nam fran-kofurtimaški razbijaju, demoliraju i orimaju sokolske domove, da tvorno napadaju naše članove, te da ih ot-puštaju iz službe, gone ih itd.
Razumemo, gospodi oko »Obzora« je vrlo .neprijatno da se zna da u Banovini Hrvatskoj ima nereda; a — kunemo se — da nije ni nama to prijatno!.. Ne sede u Save-zu Sokola ni bivši ministri ni politi-čari, pa da bi želeli da se »povrate stari režimi«, kao što »Obzor« izvr-če, — pa da zato dižemo na uzbu-nu. Naprotiv, — mi smo čitav mesec dana nakon sporazuma, na svo-ju štetu, prešučivali napadaje na Sokolstvo, baš zato što smo se na-dali da če se red brže zavesti, i zato što je nama država iznad svega, pa nismo hteli da se zna, da u ma kom delu te države mogu da se odigra-vaju takvi neredi... Ali, kad smo videli da razbijači to tumače kao našu slabost i da, zbog toga, kao i zbog pomanjkanja energije kod me-rcdavnih faktora u Banovini Hrvatskoj, postaju sve agresivniji, bili smo primorani da dignemo glas u svoju odbranu.
Ako je gospodi oko »Obzora« neprijatno naše pisanje, postoji vrlo cfikasan način da nas učutkaju: neka obuzdaju nerede i neka svojoj štampi kažu da svojim haranger-stvom ne izaziva ulicu na napadaje! Neka budu ubedeni da demo mi isto-ga časa preči na druge, pozitivnije teme, kao što smo to činili za sve vreme pre ovih incidenata, kad u našem listu ni jedna reč nije mogla da se nade, uperena protiv bilo koga u Hrvatskoj, sem onih koji su nas direktno dirali.
Inače »Obzoru« neče uspeti da zataška istinu, pa niti tvrdnjama da nismo izneli »niti jednog konkretnog slučaja«, dok su naprotiv stupci našeg lista i suviše bili natrpani baš tim konkretnim slučajevima, i to vr-
lo	žalosnim! To uostalom potvrdu-je i Budakov »Hrvatski Narod«, koji je »Obzoru« svakako bliži nego h nama, a koji n. pr- sa oduševlje-njem donosi vest o demolisanju So-kolskog doma u Betini, za koji je »Obzor« tvrdio, da se nije uopšte dogodio!..
Za gospodu oko »Obzora« — »nekoliko lokalnih sukoba radi so-
kolskih domova ne pretstavlja pitanje, za koje bi bilo vrijedno povesti polemiku«; — što znači da bi neko sutra mogao da provali u prostorije »Tipografije«, da im porazbije, ili preotme sve, te da im iz dana u dan preti da če im oteti i ono što im je ostalo, — i da »Obzor« sve to zajedno »nebi našao vrednim da povede polemiku«...
Sve ostalo šta »Obzor« navodi o nedelima prošlih režima i o zlostav-ljanju Hrvata, — neka pre svega uputi na adresu svog urednika, koji je sa tim režimima neprikriveno po-litički saradivao, a ne nama, koji se uopšte partijskom ni režimskom politikom ne bavimo. Ni najmanje veze sa Sokolstvom nemaju sva ta nedela, niti je iko u stanju da to utvr-di! I to je ono, što smo mi tvrdili. Ne, da hrvatska štampa nije mogla da navede nikakav dokaz o krivici prema Hrvatima uopšte, več o nekom sokolskom udelu u tim krivicama; i pri tome ostajemo. A one koji su zaista krivi, neka napadaju, mi nečemo ustati u njihovu odbranu! Bezakonja i nasilja smo mi uvek o-suđivali, a što nismo smeli da objavimo nista protiv njih, to isto se do-gadalo i »Obzoru«, pa smo mi čak i ranije od njega ustali protiv izve-snih nametnutih »voda«.
Sve u svemu, naš je odgovor ovaj: Neka se prestane sa napadajima na Sokolstvo, pa če i »Sokolski Glasnik« prestati da piše o tim napadajima. Biče mu čak vrlo prijatno da masnim slovima objavi čitavom svetu da u Banovini Hrvatskoj vlada najuzorniji mir i zakonitost, što če biti od koristi i Hrvatskoj i Jugoslaviji!
Ali šta čemo, kad ima drugih ko-jima su u interesu neredi i u Hrvatskoj i u Jugoslaviji, i kad ni »Obzor« ni oni koji su pozvani zato, nemaju petlje da se sa njima obra-čunaju!...
IZ RUSKOG SOKOLSTVA
Pretstavnici Saveza ruskog Sokolstva iz Beograda, posetili su ministra fizičkog vaspitanja naroda, g. Tomiča, izloživši mu rad i organizaciji! ruskog Sokolstva u Jugoslaviji i u-molili ga za potporu. G. Tomič je pažljivo saslušao želje ruskih Sokola i obečao im svoju punu potporu.
Neistinfta optužba
Zagrebački »Hrvatski dnevnik« do-
neo je nedavno napis, u kome je o-krivio Sokolsku župu u Zagrebu, da je. u jednom svom protestu tražila, da se »u zagrebačkom kazalištu ne sme govoriti o Stjepanu Radiču«, tako da »se za tu stvar zainteresovalo i zagrebačko redarstvo«. Za dokaz je rtaveo nekoliko citata iz jedne pret-stavke zagrebačke župe.
Ta stvar je, medutim, prikazana po-sve netačno i tendenciozno. Kada je 17 septembra 1937, u zagrebačkom kazalištu priredena komemoracija za prezidenta Masarika, na toj komemoraciji su, sem Čehoslovaka, učestvo-vali u velikoj večini, samo članovi Sokola i pristalice jugoslovenske orijen-tacije; dok od separatista nije uče-stvovao gotovo niko. Medutim je predavanje o Masariku održao Dr. Ivan Esih, u potpuno separatističkom duhu, tako da se niti jednom reči nije obvrnuo na Masarikov rad za jugo-slovenstvo, kao ni na pomoč što ju je Masarik dao za naše državno i narodno ujedinjenje, več je od svih veza Masarikovih sa Jugoslovenima, govoric jedino o njegovim vezama sa Radičem. Posve naravski da je zagre-bačka Sokolska župa, koja je svojim članstvom ispunila veči deo pozori-šta i dala največu moralnu potporu komemoraciji, smatrala to kao netak-tičnost, utoliko pre, što se time fal-sifikovao pravi Masarikov lik i njegove veze sa našim narodom. Zbog toga je uputila jedan akt Jugosloven-sko-čehoslovačkoj ligi u Zagrebu, da-kle jednom posve privatnom udruže-nju, a nikako zagrebačkom redarstvu, u kome se je žalila na takav postu-pak. Niti reči nema u tom aktu protiv toga, da se u zagrebačkom kazalištu govori o Stjepanu Radiču, kome-je sokolska župa prilikom smrti poslala delegaciju na pogreb, več je jedino istaknuto to, da nije trebalo govoriti isključivo o vezama Masarika sa Radičem, več i o njegovim mnogo-biojnim i značajnim vezama sa ostalim Jugoslovenima.
Da je »Hrvatski dnevnik« štampao čitav akt žiipe, to bi se jasno videlo, ali je njemu bilo samo do toga, da može da harangira protiv Sokolstva,
—	makar i neistinom!
U prošlom broju, pogreškom je štampano, da je poljoprivredni tečaj održan u Zaječaru, umesto u Vratarnici, a na molbu sokolske čete.
Još uvek nisi poslao pretplatu za »Sokolski Glasnik« i za »S o k o«?
Ako si zaista Soko, svestan i uzoran, učini to odmah, jer to stoji samih 50 Din. godišnje za »Sokolski Glasnik«, a 45 Din. godišnje za časopis »S o k o«.
Prosvetni rad Sokola u Trebinju
Sokolsko društvo Trebinje, počelo je sa predavanjima na svom Narod-nom univerzitetu, koja če trajati do meseca juna 1940 godine, da se opet, posle velikih letnjih vručina, nastave u mesecu oktobru. Tom prilikom Prosvetni odbor izdao je proglas sledeče sadržine;
»Bračo i sestre, gradani I gradanke,
U vatri se zlato kuša. Ne pada sneg, da pomori svet, več da svaka zverka pokaže svoj trag — kaže naš narod.
Sadašnjost, u kojoi živimo, pored mnogih dužnosti i odgovornosti, nameče nam razna prtanja i neb rojene probe, da lepita I proveri, kakve su i kolike su naše fizičke, duhovne i moralne snage, koje bi, u sudbono-snom času, mogli staviti na branik svoje Otadžbine.
Mi se nalazimo na ispitu. Kako čemo na isto m pr oči, t. j. hočemo li ga položiti ili pasti, zavisi od naše predhodne spreme i sposobnosti, od naše duhovne i moralne moči, stalnih i neprekldnih težnji i stremljenja ka postavljenem cilju.
Pogledajmo u sebe. Zastanimo, za časak, pred svojom savešču i upitaj-mo se, koliko smo udovoljili svojim gradansklm, patriotskim, jugosloven-skim I slovenskim dužnostlma 1 idea-
li	ma?
Neko malo, a peko ni malo — glasiče odgovor.
Sokoli su uvek bili, jesu i ostače verni pobornici i nosioci reda, rada, jednakosti, pravde, sloge i jedinstva. Na tim osnovama oni su, u svojoj duši i srcu, zidali temelje Jugoslavije mnogo pre i mnogo ranije, nego što je došlo njeno ostvarenje.
Danas, kada je njihov ideal reall-zovan, oni ne stoje, več idu dalje i stvaraju jednu novu, veču i potpunu Jugoslavijii od Jadrana do Črnoga Mora, preko koje, sve svesne slovenske sinove i kčeri, vodi put u Slavi-ju — Zemlju Obečanu.
Bez rada i zauzimanja nema uspeha Treba misliti, raditl i stvar ati, pa če sve ostalo samo po sebi doči.
Sokoli, u svom radu, nisu niti če ikada popustiti pred pretnjama ili pritiskom spoljašnjeg ni unutrašnjeg neprijatelja. Bili su j ostače dosledni svojoj zavetnoj misli i kosovskim ideal ima.
Sokolsko društvo Trebinje, da bi Išlo u korak sa ostalim sokolskim je-dinicama u Državi, pojačava svoju ak-ciju u tehničkom i prosvetnem pogledu — i na selu, koje je još uvek ne-prosvečeno i zaostalo u svakom pravcu.
U tom cilju počinje sa predavanjima na svom Narodnom univerzitetu,
na kome če ovdašnji, a po mogučstvu i iz drugih mesta, javni i sokolski rad-nici, kojima dobro i napredak ovc zemlje leže na srcu, držati svoja popularna predavanja.
Nadamo se, da se neče i dalje sta-jatl skrštenih ruku, več da če se sve konstruktivne snage združiti i povezati, kako bi zajedno, što bolje poslu-žili svome uzvišenom mladom Kralju, Otadžbini i Slovenstvu.«
Prvo predavanje o temi: Opšti i posebni značaj Sokolstva i njegov razvoj, održao je 26 ovog meseca naš poznati sokolski radnik, vojnik i član Uprave društva, brat Ljubo R. Novakovič, general.
Brat Novakovič je, pred punom salom slušalaca, raznih profesija i doba starosti, biranim rečima i lepim, kratkim rečenicama, izneo postanak, razvoj i značaj Sokolstva, kod svih slovenskih plemena, a naročito kod nas.
Predavač je, kako to pravom Vojniku dolikuje, energično veličao i slikovito prikazivao šta je sve i, koliko Sokolstvo pretrpelo i pridonelo na ol-tai naše Otadžbine za opšte narodno oslobodenje i ujedinjenje. Sokolski pokret nazvao je pretečom svih onih zdravih narodnih strujanja i stremljenja ka Jugoslovenstvu, Slovenstvu, slobodi, pravdi i demokratiji. Na lak i ubedljiv način isticao je, da Sokolstvo neče nikada ostariti, več če, što bude dalje išlo i stremilo svome uzvi-šenom cilju, biti sve mlade i jače.
Prošle nedelje osvečen je u Skop-lju novi sokolski dom, koga je podi-glo društvo Skoplje I. Ranim jutrom počelo se sakupljati sokolsko članstvo i ostalo gradanstvo, pred zgra-dom preparandije, odakle je krenula u 10 sati velika povorka Sokola, burno pozdravljena od mase gradanstva, kroz ulice Skoplja, do stana vlasnika preduzeča »Keramika«, koji su društvu darovali lepu i sktipocenu zastavu.
Posle crkvenog obreda osvečenja doma, odžao je zanosan patriotski govor starešina društva pukovnik brat Džimič, prekidan manifestacijama Kralju , Jugoslaviji i Sokolstvu. Hor Sokola-učenika učiteljske škole, ot-pevao je državnu himnu, posle čega je obavljeno osvečenje zastave i predaja iste starešini društva, koji se toplim rečima zahvalio darodavcima. Zatim je sestra Milka Protič recito-vala jednu prigodnu pesmu, a hor Sokola otpevao: »Sokolskoj misli«, od Šijačkog i »Dvoglavi Orao«, od Marinkoviča. Pevanjem »Hej Sloveni«, završen je glavni deo ove lepe sokolske i nacionalne svečanosti, koja j? još jednom dala dokaza o visokoj otadžbeničkoj svesti carskog Skoplja.
*
Sokolsko društvo Trbovlje, održalo je 27 godišnju skupštinu, koju je u prisustvu delegata župe br. Hrašovca i brojnog članstva, vodio starešina br. Jesih. Iz podnetih izveštaja vidi se agilan rad u svima pravcima. Društvo je svečano proslavilo 30-godišnjicu rada raznim priredbama. U okviru proslave otkriven je spomenik Kralju Ujedinitelju, osvečena naraštajska zastava, priredena izložba itd. Naročita, pažnja posvečuje se narodnoodbram-benom radu. Osnovana je i narodna kreditna zadruga. Društvo broji 265 članova i 88 članica. Nakon razrešni-ce staroj upravi, izabrana je nova, na čelu sa starešinom br. Jesihom.
*
U Gornjem Logatecu (Dravska banovina), umro je u 49 godini života, b-at Slavko Sinole, potstarešina me-snog Sokola i poznati sokolski takmi-čar iz predratnih vremena. Mnogoj starijoj brači još je u sečanju pored ostalih, i nezaboravan uspeh brata Smoleta na Medunarodnim utakmica-ma u Turinu, u Italiji, 1911 godine, k;,da je proslavio svojim pobedama ime našega naroda. Čitav život pro-veo je u Sokolstvu, koje če mu zadržati trajan spomen.
*
Sokolsko društvo u Pančevu podi-či če dom, nastojanjem agilnog pot-starešine br. Vase Isailoviča. Grad-sko poglavarstvo dalo je novčanu po-
Naglašeno je više puta u toku predavanja, da su Sokoli trn u oku našim spoljašnjim i unutrašnjim nepri-jateljima, koji u Sokolstvu vide one dobrovoljne narodne pionire, koji o svom ruhu i kruhu rade na prostranoj narodnoj njivi i duhovnom ujedinje-nju, što mračnjaci s naročitim planom i zadatkom ometaju. Ali svaka borba piotiv ideala je uzaludna. Sokoli su radili i svoj program izvodili i pod mnogo težim prilikama, nego što su danas, pa se nisu prepali niti otstu-pili od svojih ciljeva.
Ostala predavanja, koja sieduju, biče iz Sokolstva i raznih oblasti nauke, istorije, književnosti, umetnosti i narodne odbrane. Predavanja su ve-oma dobro posečena, što je za svaku pohvalu sredine i njene svesti na či-jem se širenju i produbljivanju radi. Široki narodni slojevi su onakvi, kako se upute i vaspitavaju. Služba narodu najuzvišenija je služba na svetu.
Trebinje	St.	O. Stankovič
Kakva „istorija1" cvate sada kod nas...
U jednom od prošlih brojeva smo zabeležili, kako vinkovačkl list »Slavonija« piše, da su Srbi, u krajevima današnje Jugoslavije, još pre Hrista Imali silne milijonske armije. Da mu ne ostane duž^n, iznosi sad neki Dr. Mate Dvorničič, u sušačkom »Primorju« teorijii o tome, kako je čakavski govor zapravo jedinl pravi
moč od 200 000 dinara. Društvo če otkupiti zgrade i zemljište, na kome če biti podignut dom sa vežbalištem. Sam dom pretstavljače kada bude gotov jednu monum^ntahiu gradevinu.
*
Sokolsko društvo Duga Resa, održalo je 4 novembra poselo, spojeno sa predavnjem (br. L. Kra-us), vežbama i izložbom, pod naslovom: »Sečanje na X svesokolski slet 1938. u Pragu.« Vežbe i izložba dokazali su neizmerna ljubav i požrtvov-nost za sokolski rad čitavog članstva, a naročito društvenog načelnika, brata Filipa Koka. — Dana 12. o. mj. održalo je isto društvo dva predavanja, u okviru idejne škole: »Sokolska organizacija« (br. M. Milosavljevič) i »Putevi i ciljevi« (brat Ivo Knapič.) Posle predavanja, na kome je prisustvovalo preko 200 članova i gradana, razvila se vesela čajanka.
*
Чета Доњи Крчин, жупа Крагује-
вац урадила је у своме селу ове послове; у оквиру Петрове Пети-летке:
Основала је књижницу са 800 књи-га, •— уредила је удобну позорницу и давала 9 одабраних престава У месту и околини; — самостално за-садила 5 хектара голети са 12.000 садница и 2 хектара засадила са 2000 ораха; — у сарадњи са Оп-штином засадила је на 12 хектара голети 27.000 багремових садница;
—	уредила Општински пут у дужи-ни од 2 км и приредила хигијенску изложбу у недељи чистоће.
Чета интензивно настоји да извр-ши и друге разне послове, а распо-лаже са готовином око 1.500 динара.
*
Ссколска чета Братишковци, дру-штво Кистање, шупа Шибеник, од
заветованих радова у соколској Пе-тровој петиљетки подигла је спо-мен-чесму Витешког Краља Алек-сандра I Ујединитеља; одржала а-нафабетски течај; подигла до кро-ва свој нови дом н засадила воћ-њак који заузима површину од 15.000 кв. м; засадила је око 1000 ком. разних воћних садница: трешаша, јабука и ораха. Чета је разелила и својим члановима око 1000 ком. разних воћних садница, те су их за-садили на својим имањима.
*
Sokolstvo društvo Ruma, svečano
č-* otvoriti i osvetiti novosagradeni dom, 26 o. m. Na ovu svečanost, pozvan je i ministar za fizičko vaspita-nje naroda g. Jevrem Tomič, koji se pozivu rado odazvao. Dom če nositi ime Kralja Ujedinitelja.
književni jezik Hrvata, a taj čakavski govor, koga danas rabe ledino izve-sni delovi našeg primorja, da je ne-kad bio rasprostranjen, ne samo na sve Južne Slovene u Jugoslaviji, nego čak i na Bugare! Po njemu su »prvotni stonovnici Makedonije, pre dolaska Siba, čakavci-Hrvati*, a za dokaz »makedonskog hrvatstva« navodi dela Tome Smiljaniča, Milana Čemer i kiča itd. Ime varoši Prištine »dolazi od stzrog čakavskog, ili hrvatskog župana«. Ali ne samo to, — več »ako proučavate bugarski jezik i izluiite tviske i tatarske reči, dobičete čistu čakavštinu«, — što znači da su i Bu-gv.ri u stvari Hrvati!... Nesreča je samo to, da su, dugo nakon Hrvata, došli na Balkan i Srbi, pa su se »u trupini čakavaca usekli«, odvojivši tako »bugarske Hrvate« od jadranskih.
Sva ta šaljiva »istorija« ima medutim samo jedan cilj, da dokaže kako su Srbi, Hrvati i Slovenci tri posve različita naroda, pa da opet stvori velikohrvatska raspoloženja, nasuprot vvlikosrpskim i velikoslovenačkim, iz čega bi se onda ponovo rodilo me-(U: sob no klanje, koje bi se docnije proteglo i na klanje izmedu samih Hi vata, jer je iz čitavog pisanja toga primorskog »istoričara« jasno, da on čakavce smatra jedinim pravim Hrvatima i da nikada ne može oprostiti Ljudevitu Gaju, što za književni jezik Hrvata nije uzeo čakavštinu, več štokavštinu, koja ih približuje Srbima.
Znači, — ludujemo da je milina!--
H
Splitski Soko treba raspustiti kao produdržavan!"
Protivnici Sokolstva traže nove podvale, da poslignu cilj, do kojega ne mogu doči zakonitim putem. Mi smo več u nekoliko navrala izneli, kako u izvesnim krugovima posioje silni apetiti, da se Sokolstvu oduzmu njegovi domovi i njegova imovina, i kakva se bezdušna kampanja vodi u tom pravcu. Pošto su sokolski domovi zakonita imovina Sokolstva, jasno je, da nikakva vlast ne bi mogla da odobri posizanje za tuđom imovinom, i zato se traže novi putevi, da se sokolska društva raspuste, pa da se na taj način, kad u tim domovima ne budu mogli vise da deluju oni, koji su njihovi vlasnici, pokuša da se preotmu za sebe.
Jedan takav, veoma značajan pokušaj, več je učinjen u Splitu. Dana 6 oktobra na vele, vežbao je naraštaj sokolskog društva Split, u prostorija-ma doma, i kao obično, pevao je ro-doljubive pesrne, hrvatske kao i srp-ske. Nije mogao ni da pomisli, da če neko to rodoljubivo pevanje uzeti kao povod napadaja na sokolski dom. Medutim se najedamput pred sokolskim domom stao da dere neki Vid Bočina, da Sokoli unutra vicu protiv Hrvata, da pevaju da »nije to zemlja hrvatska«, da ih treba sve poubi-jati kao izdajice, i srušiti njihov dom itd. U isti čas pojavila su se još tri nepoznata mladiča i počeli sipati kamenje u prozore sokolane, a pomenuti Bočina je na sav glas pozi-vao narod, da demolira sokolski dom. Tako je nastala štrka, ali več tom prilikom su mnogi pristojniji prolaz-nici tvrdili, da nije moguče da bi članovi Sokola tako što pevali, pa se je nakon intervencije policije masa ra-zišla.
Sve je to bilo, međutim, samo stva-Tanje povoda, da u »Hrvatskom Glasniku« može da se objavi jedan krajnje uvredljivi napadaj na Sokolstvo i da se na koncu tog napadaja, otkrije pravi cilj svih tih insceniranih incidenata, — a to je, da se »sokolsko društvo u Splitu raspusti i da se sokolski rad u njemu zapečati!« U članku splitskog Usta tvrdi se, da su naraštajci Sokola pevali pesmu »Nije ovo zemlja hrvatska«, ma da u tom naraštaju ima preko 90°/o Hrvata, kojima ne bi nikad ni na pamet palo da vredaju bilo šla hrvatsko. Naprotiv, splitski naraštajci su te večeri, kao i ranije pevali tu pesmu, ali ne sa izrazom »hrvatska«, več onako kako se ona več decenijama u Dalmaciji pevala, — sa jednim drugim
izrazom, koga iz vrlo razumljivih razloga ne možemo navesti; a koji je mogao da povredi samo one nazovi-Hrvate, u kojima još uvek nisu ugasle simpatije za one koji su po Splitu dtlili rižu, ili još starije simpatije prema Austriji. Činjenica je, dakle, da je jedna rodoljubiva pesma splitskih naraštajaca poslužila protivnicima Sokolstva, da saspu nove uvrede na Sokole i njihove vode, te da, pod tim pietekstom, u svom listu traže, da se »splitsko sokolsko društvo raspusti« i da mu se »imovina konfiscira«, — obrazlažuči to »napadajem na zako-nitu vlast«, »prekoračenjem dopu-štenog delokruga«, pa čak i time, da jp. »Sokolsko društvo u Splitu postalo leglom antidržavne politike, u kome se kuju planovi i šire glasine, koje su u stanju da naruše mir i poredak u zemlji.«
Dosta je pročitati ovu poslednju drskost, pa da se vidi, čega sve protivnici Sokolstva nisu u stanju da se late, da dodu do svoga cilja! O stvari je povedena istraga i svi, osim iza-zivača, izjavili su, da nema ni govora o tome, da bi sokolski naraštaj pevao ono što mu se pripisuje. A i mnogi od izazivača su izjavili, da nisu baš sigurni da li su culi reč »hrvatska« ili ne.
Radoznali smo, kako če ovaj incident biti likvidiran; ali več sada možemo da kažemo, da ni Sokolsko društvo u Splitu, ni Sokolska župa, ni Savezno starešinstvo, neče nikako skištenih ruku gledati napadaje na svoj rodoljubivi rad, te da če nači puta i načina da i takvim trikovima stane na kraj !
Iz uredništva
Iduči broj »Sokolskog Glasnika« iziči će, kao svečani dvobroj, posvečen prazniku Prvog Decembra, u uto-rak, 28 novembra, povečan i sa biranim sadržajem.
Prema tome, u petak 24 o. m. neče iziči 47 broj, več če biti spojen sa 48 brojem, koga če pretplatnici dobiti na vreme, t. j. pre Prvog Decembra.
*
Zbog tehničkih poteškoča, na-sialih u poslednjem trenutku, primorani smo da ovaj broj štampamo na četiri strane, ume-sto šest. Da ipak damo što više štiva, ispuštamo oglase.
Deveti broj časopisa „Soko“
Juče je izašao deveti broj revije »S O K O« organa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, za sokolsku prosvetu, telovežbu i naraštaj, koji obuhvata 48 strana, sa mnogo lepih slika u tekstu. Broj za oktobar ima ovaj, nadasve bogat i zanimljiv sadržaj: Hrvati Jugosloveni (Uredništvo); — Sokolska beseda na dan Ujedinjenja (Radovan Jovanovič); — U oči Prvog Decembra, pesma, (J. M. Mrežnički); — Duh solidarnosti i približevanja, ili — divergenci je i otudivanja (V. D. Zagorac); — Helenske igre (Dr. Miloš Đurić); — Jugoslovenski sokolski pisci (Dr. Maks Kovačič); — Srbi i Jugoslovenstvo; — Borba protiv kulture; — Primer jugoslovenstva.
TELESNO VASPITANJE
O sistemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev (Dr. V. Murnik); — Zrnašca (M. Vojinovič); — Škola za vodnike sokol skih četa (I. Sedlaček); — Grada za vežbanje članova na spravama (T. S. + Š.); — Vaje na gredi (E. Skalar); — Proste vežbe za vežbovne časove žena (J. Trdina); — Zaključci zbora župskih načelnika; — Zaključci zbora župskih načelnica; — Raspis opštih utakmica za članice i ženski naraštaj 1940 g.
SOKOLSKA PROSVETA
Borba protiv nepismenosti (D. P. B.); — Pozorišna dela i njihov izbor (Živ.); — Istorija pozoriŠta (Živ); — Da li se spre-maš za slet (R. A.); — Lutkarsko pozorište; — Tri godine peto-ljetke u župi Srajevo (J. U.); — Nove knjige; — Beleške. SOKOLSKI NARAŠTAJ
Prvi decembar (S. Hotko); — Na mladima svijet ostaje (J. Matešič); — Ujedinjenje (M. Željeznova - Kokalj); — S mora (S. Svoboda); — 11 novembar (S. Svoboda); — Jubilej br. Isme-ta Tabakoviča; — Zdrav duh — zdravo tijelo (Ismet A. Tabako-vič); — Sumrak života (I. Mileta); — Misli i beleške (F. Pave-šič); — Naši pesnici (F. Pavešič, St. M. Mutibarič, I. A. Tabako-vič, V. Šitum, R. Šukovič); — Radovi našeg naraštaja; — Kri-žaljke i rebusi.
*
Pretplata je samih 45 dinara godišnje; a naručuje se: Administracija »Soko«, Beograd, Pošt. fah 342. — Račun Poštan-ske Štedionice br. 57.686.
Napadaji na Sokolstvo
Iz Zagreba nam javljaju o čitavom nizu otpuštanja iz službe, ili sa posla, naše braće Sokola, bez ikakvog drugog razloga, več samo zato što su članovi sokolskih društava. Tako je n. pr. otkazana služba Vukićević Petru, bivšem načelniku sokolskog društva Zagreb II i namešteniku gradskog poglavarstva u Zagrebu, ma da ima 6 godina službe. Brat Matko Rubinič, sreski školski nadzornik za srez Zagreb, stari i ugledni učitelj, premešten je na jednora-ziednu osnovnu školu, u selo Rude, blizu Samora. Premešteni su i brača, M. Orlović i Mihalj Dragutin, pore-znici, članovi odbora sokolskog društva u Kutini. Nastavnici u Kutini i u Novoj Gradiški zabranjuju uopšte školskoj deci da pohadaju vežbe u Sokolu.
*
Koncem oktobra je jedna grupa od 120 ljudi, koja se proglasila za »Se-ljačku zaštitu«, sa muzikom i opštin-skim načelnikom na čelu, šilom prevalila u Sokolski dom u Pagu i zau-zela svu društvenu imovinu, u vrednosti od 80.000 din. Tom prilikom je voda »Zaštite«, Vaso Špero, poštan-ski činovnik, ispalio nekoliko metaka iz revolvera, a gomila je počela da demolira prostorije. Još se ne zna kolika je šteta počinjena, jer Sokoli-ma nije nikako moguče da udu u svoj dom.
*.
U Zagrebu je, 11 novembra, na-padnut iz zasede, u Držičevoj ulici, u bližini svoga stana, Šoštarič Stje-pan, željeznički mašinovoda i član Sokolskog društva Zagreb II. Na njega je ispaljeno 9 metaka iz revolvera, od kojih su ga tri metka pogodila u kukove i u ruku. Ma da ranjen, Šoštarič je pucao za napada-čima, koji su na to pobegli, a on se sada nalazi u Bolnici milosrdnih se-stara.
*
Javljaju nam iz Račišča, na ostrvu Korčuli, da je nedavno bila preme-štena u Doljanski Bubanj, u Lici, sestra Sofija Botica, koja je več 24 godine bila na službi u Račišču i uvek bila odlično ocenjivana. Sestra Botica јг premeštena samo zato, što je bila tajnica Sokolske čete u Račišču i što je njen muž gorljiv Jugosloven, koji je za vreme rata prebegao iz austrijske vojske i zato bio osuden na smrt! Ovo premeštenje sestre Bo-tice, koja je, sem toga, ozbiljno bo-lesna, i koja je na taj način ekonomski upropaščena, izazvalo je ogorčenje kod svih trezvenih ljudi, pogoto-vo kad se uzme, da je to nagrada njenom suprugu što je, u borbi za Jugoslaviju, bio od Austrije gonjen. Ali nije to jedina žrtva. I brat Jožo Botica, Stipanov, dugogodišnji i odlični banovinski lugar, bio je otpu-šten iz službe, samo zato što je načelnik čete u Račišču.
Iz slovenskog sveta
Štrosmajer i Miloš Obilic
Povodom napisa u »Sokolskom Glasniku«, od 27 oktobra, u kome je izneto, kako je školski odbor u Veloj Luci tražio, da se tamošnje osnovne škole nazovu imenima Štrosmajera i Katarine Zrinjske, pa je iz Beograda to odbijeno i naredeno, da se nazovu imenima Majke Jugoviča i Miloša Obiliča, — doznajemo iz pouzdanijeg i/vora, da tome nisu krivi, ni sreski školski nadzornici u Korčuli, ni nadležna vlast u Splitu, koji su predlog školskog odbora u Veloj Luci prosle-dili u Beograd neizmenjen, več je izmena nastala kod ministarstva u Beogradu.
Milo nam je što možemo utvrditi, jer su sreski školski nadzornici u Korčuli, Roko Tomašič, kao i raniji nadzornik, Mato Bernardi, uvek prednjačili u jugoslovenskom duhu, pa se ne bi moglo ni pomisliti, da bi oni takav nejugoslovenski čin mogli da naprave. Niti je naš napis na njih ciljao. Naprotiv, on je ciljao baš na one na najkompetentnijem mestu, koji su na taj način kompromitovali do-bar glas Beograda i jugoslovensko ime, a pokušačemo da utvrdimo tač-no, sa koje strane je to došlo.
IZ ĆEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Nemački listovi objavili su nedavno zanimljiv razgovor prezidenta Češko-Moravskog protektorata, Dr. Hahe, sa pretstavnikom nemačkog lista, »National-Zeitung«. Urednik nemačkog lista postavio je, izmedu ostalog, Dr. Hahi i ova vrlo zanimljiva pitanja: »Bivši funkcioneri ranije republike, a naročito Dr. Beneš, trude se svim snagama da češki narod navedu na »akciju«. Kako se narod u Češkoj odnosi prema tim ljudima? Kakvo dejstvo imaju njihova nastojanja? I da li držanje češkog naroda i vlade zaista potpuno isključuje igru sa podeljenim ulogama izmedu rada kod kliče i propalih agitatora u inostran-stvu,« — Jasno je, da nije bilo lako odgovoriti na ovako škakljiva pitanja, koja su bez ikakve delikatnosti postavljena, baš zato da bi Dr. Haha imao da bira, — da kaže nešto što bi opravdalo reakciju sa strane nemač-kih vlasti, ili da izjavi nešto što bi kompromitovalo opšte narodno ra-spoloženje. Prezident Haha je odgo-verio na ovaj način: »Češki narod nema potrebe da razvoju dogadaja pomaže pomoču »akcija«, na koje cilja Vaše pitanje. Što se mene tiče, pri-pala mi je uloga, da preduzmem široki pokušaj smirenja izmedu moga naroda i nemačkog naroda. Taj za-datak, u kome ne vidim »igru sa podeljenim ulogama«, prihvatio sam lojalno. O »podeljenim ulogama« ne može biti govora, jer se uloge ne mogu podeliti bez prethodnog dogovora; a to je praktički nemoguče, jer sa Česima koji žive u inozemstvu, ne mežemo da imamo uopšte nikakvog dodira«. — Ma da je, kako se vidi, Dr. Haha izbegao direktni odgovor u vezi sa Dr. Benešom itd., ipak su svi češki listovi dobili nalog da nje-gc.vu izjavu donesu u više navrata, tako da je u nekim listovima objavljena u dva broja uzastopce.
»Československi Boj«, koji izlazi u Parizu, javlja da je u Pragu uapšen i redaktor »Narodnih Listy«, Vladimir Sis, zatim poznati sokolski rad-nik, Očenašek i senator, Dr. Klouda. Francuski listovi javljaju, da je u Pierovu i u još nekim mestima došlo do novih apšenja te da uapšenici bi-vaju internirani u Štajerskom Gracu. Izaslanici Gestapa vrše pregled svih poljskih zarobljenika u Nemačkoj i traže medu njima češke i slovačke legionare, koji su se borili protiv Ne-mačke. General Prhala, koji je vodio čehoslovačke legije u Poljskoj, piše u francuskim listovima, da je ogromni večina čehoslovačke legije bila zarobljena od Rusa, ali da su pojedin-ci, medu kojima je bio i on, pušteni i da su došli u Francusku.
Strani listovi javljaju, da je nemač-kn vlada tražila od praškog nadbisku-pa, Kašpara, da sveštenici ne smeju propovedati u crkvama o Isusovom vaskresenju i o uskrsnuču iz mrtvih, zato što se to tumači kao uskrsnuče čehoslovačke republike.
*
Prema poslednjim vestima, u Pragu je pre par dana došlo do jačih demonstracija, prilikom sahrane jed-nog češkog študenta, koji je ranjen u nemirima, koji su se odigrali na dan češkog narodnog praznika.
Iz pouzdanog izvora se doznaje, da je bila netačna vest o smrti senatora i bivšeg ministra Klofača, te da je Klofač doduše teško bolestan od raka, ali da se nalazi na šlobodi.
SLOVACI U INOZEMSTVU
Sokolski listovi u inozemstvu po-svečuju duge članke godišnjici t. zv. svetomartinske deklaracije, kojom su Slovaci, zajedno sa svojim vodom, poč. Hlinkom, izjavili da sa bračom Česima hoče da imaju zajedničku na-cionalnu državu. Tom prilikom piše b;vši redaktor »Slovaka«, u Bratislavi, Petar Pridavok, o današnjim shvata-njima slovačkih autonomista i kaže, da nema nikakvog protivurečja u tome, što večina tih autonomista danas iz sve duše želi zajedničku državu sa Česima. To je zato, što o nekoj sa-mostalnosti današnje Slovačke ne mo-
že da bude ni govora, pošto je ta samostalnost pod kontrolom Gestapa i bila je slovačkom narodu nametnu-ta. Pridavok veli, da je slovački narod i ekonomski eksploatisan, pa da se zato vrača na duh svetomartinske deklaracije i želi da žive slobodno, sa svojom bračom Česima. Pridavok tvrdi da govori u ime stotine hiljada slovačkih autonomista.
I drugi poznati slovački autonomista, Pankuh, koji je ranije u svom listu koji izlazi u Clevelandu, u Ame-rici, napadao Čehe, izjavljuje danas otvoreno, u listu »Hlas«, da mu je je-dini cilj, da se Slovaci oslobode to-božnje samostalnosti i da ponovo dodu do nezavisnosti, zajedno sa bra-čem česima. Pankuh kaže: »Danas sam ponosan što mogu da se nazo-vtm Čehoslovakom; radije nego da budem pristalica Dr. Tuke, koji služi tudinskim interesima«.
Slovački general Vlest, koji je sve de septembra pokrivao položaj ge-neralnog inspektora slovačke vojske, pa je zatim prebegao u Pariz i stavio se na raspoloženje čehoslovačkim legijama,dao je pariskoj štampi z.aaim-ljivu izjavu, o načinu kako je došlo d • proglašenja slovačke nezavisnosti. U toj izjavi general Viest tvrdi, da je grupa Dr. Tisa več ranije sklopila sa Nemcima sporazum o uništenju Čehoslovačke republike. Slovački narod je bio protiv toga, ali je presija Ne-maca bila ogromna, naročito u martu 1939 godine.
»U ovoj situaciji, jedne noči, iz Be-ča su stigli Birki i Sajs Inkvart i po-setili Sidora, koji je bio pretsednik privremene vlade, i pozvali ga da proglasi samostalnost Slovačke. Sidor je to odbio, ali se oni nisu time zadovoljili, i dalje su rovarili, hoteči da do-kažu kako Slovaci traže samostalnost, a ne Nemci. U Berlinu je saopšteno, meduvremeno, slovačkoj delegaciji da i!' slovačka vlada odmah proglasi samostalnost Slovačke, ili če Slovačka biti razdeljena izmedu Nemačke, Medi,rske i Poljske. Rok je bio 24 sata. Ali, ni onda nije hteo slovački parlament da donese rešenje, nego je tek na pritisak sa strane, kada mu je pokazana jedna druga perspektiva, те-šeno da se proglasi samostalnost Slovačke.«
Na koncu je general Viest izjavio, da su se pogledi slovačkih autonomista potpuno izmenili i da je najmanje 80°/o stanovništva sada za čehoslovač-ku orijentaciju.
SLOVAČKO POSLANSTVO
Listovi javljaju, da je u Beogradu započelo radom novo slovačko poslanstvo, koje če uredovati u palati bivšeg češkoslovačkog poslanstva. U istoj zgradi, koju je preuzelo nemač-ko poslanstvo u Beogradu, ureduje i nemački generalni konzulat.
Otvoren sokolski planinski dom na Pohorju
Na vrlo svečan način otvoren je prošle nedelje prvi sokolski planinski dom na Pohorju, koga je podiglo mariborsko matično sokolsko društvo. Kod doma se sakupilo nekoliko hiljada ljudi, medu kojima veliki broj Sokolstva sa zastavama, fanfarama i konjicom. Prisutne je pozdra-vio pretsednik zadruge sokolskog planinskog doma, br. Boris Mihelič, pozvavši ih, da pozdrave Nj. V. Kralja, što su prisutni prihvatili s urne-besnim ovacijama. Br. Mihelič je u svom opširnom govorom istakao značaj ovog doma, koji je podignut u okviru sokolske Petrove petitjetke.
U ime Saveza SKJ govorio je br. Dr. M. Gorišek, starešina župe Maribor. U ime župe Zagreb govorio je br. Stepica, zatim pretstavnik župe Ljubljana; br. čotar, pretstavnik do-brovoljaca, g. V. Fuks; pretstavnik Jadranske Straže, g. A. Bizjak i delegati planinskih društava, Dr. Hrašovec i Dr. Bergoč.
Pevanjem narodnih pesama i sokolske himne: »Le naprej, brez miru«, završen je zvanični deo svečanosti, posle čega se razvila sokolska i planinska zabava u iluminiranom domu, koja je potrajala dugo u noč.
Poljski narodni praznik
U subotu, 11 o. m., slavili su naša slovenska brada, Poljaci, svoj narodni praznik. Svuda gde postoje poljač-ke kolonije u našoj zemlji, služena je toga dana služba božija, a pripadnici kolonije i njihovi jugoslovenski prijatelji sedali su se sa ljubavlju i bo-lom daleke poljske otadžbine.
Naš narod, koji je u' Pol jadrna u-vtk gledao bradu po krvi, i naciju ko-ja je, junačkim delima i visokim duhovnim stvaranjem, potpuno zaslužila da živi slobodna i nezavisna, radovao se svake godine narodnom prazniku poljske brade i učestvovao je u njihovim radostimo. ]ugoslovensko Sokolstvo je kod toga uvek prednjačilo, po-državajudi najinlimnije veze sa bratskim Sokolskim Savezom u Poljskoj, a preko njega i sa čitavim poljskim narodom. Odnosi između nas i Poljaka bili su i kroz isloriju uvek sr-dacni, pa je bilo mnogo poljskih patriota i kulturnih radnika, koji su se oduševljavali za naš nacionalni napi edak i slobodu; jednako kao što je naš Gundulid, zajedno sa drugim našim ljudima slavio poljske uspehe. I u proštom velikom ralu naši su interesi bili na istoj strani, pa smo zajedno postigli nezavisnost i ujedinjenje. Zato je više nego razumljivo, što se i na ovogodišnji poljski narodni praznik, koji je našu bradu zalekao u neobidno teškim prilikama, tako da niso bili u stanju ni da ga svečano proslave, — mi sa jednakom ljubavlju sedamo bratskog naroda, i sa neuma-njenom verom, da »ješče Poljska nije zginjela«, i da demo taj svetli praznik ponovno slaviti u staroj radosti i Vedlini/
Recept za ukidanje jugoslo-venskih društava
U nastajanju da zatru trag sve-mu što je jugoslovensko, njegovi protivnici su pronašli novi trik, koji gotovo premašuje famozne trikove izvesnih »voda«, koje su oni toliko napadali. Pošto nemaju zakonskog načina, da ometu rad jugoslovenskih društava na području Banovine Hr-vatske, a ta društva nisu pokazala ni najmanje volje, da se uplaše od njihovog terora i od njihovih nelegalnih i polulegalnih »zaštita«, a naročita od pretnji frankovačke i klerikalne ulice, — to je trebalo nači drugi put, da se rad tih društava onemoguči ili da se ona otmu, zajedno sa imovinom, iz jugoslovenskih ruku.
Prvi pokušaj učinjen je sa jugo-slovenskim prosvetnim društvom »Berislavid« u Trogiru, koje je osnovano još pre rata i koje je bilo ra-•adište čitavog protuaustrijskog i rodoljbivog rada u toj varoši, onda kada mnogi od njegovih današnjih protivnika nisu znali tačno, da li su »autonomaši« ili »austrijaki«. To društvo je još tih vremena bilo trn u oku protivnicima. Najpre su pokušali da upišu globalno par stotinu svojih ljudi u društvo, medu kojima jc bilo i maloletnih, a kad je uprava društva odbila da ih upiše, sresko načelstvo u Splitu je, odlukom od 9 oktobra 1939, povremeno obusta-vilo delovanje njegovog upravnog odbora, i za komesara postavilo su-diju Hrdličku, koji je partijski pripadnik HSS. Ma da je uprava uči-■tila žalbu protiv tog akta, Banska uprava ju je odbila, nakon čega se uprava žalila na Upravni sud, koji do ovog časa nije još doneo odluku. Medujim je komesar, i ne sačekav-ši tu odluku, upisao na svoju ruku u članstvo potreban broj protivnič-kih lica, da se tako dobije večina u društvu, te sazvao vanrednu sedni-cu i, naravski, društvo »Berislavid« prestalo je da bude jugoslovensko i, tobože na zakonit način, prešlo u ruke svojih protivnika...
Pouzdano znamo, da se taj isti plan namerava primeniti i na druga jugoslovenska društva u Banovini Hrvatskoj, a naročita u Splitu i okolici. Protivnici javno več prete, da če to isto učiniti sa Narodnom ženskom zadrugom, sa veslačkim klubom »Gusar« itd. Kao što se vidi, tabožnji »borci za pravdu i za slobodu«, ne samo da kopiraju nasil-
Čitajući novine ...
Kod izbora u Klub slušalaca prava I u Klub studenata agronomije, na za-grebaikom univerzitetu, pobedili su
—	frankovci. Ta pobeda je veoma karakteristična, ma da nije tako apso-iutna. Jer Klub slušača prava ima svega 495 članova, a svih slušača prava na zagrebačkom univerzitetu ima preko hiljadu. Frankovačka lista dobila je 217 glasova, dakle to nije baš apsolutna večina.. Ali ipak je i karakteristično i žalosno da frankovci u tolikoj meri dižu glave medu hr-vatskom omladinom...
Ali i još nešto je karakteristično: »Hrv. Straža«, čiji su pristalice svi giasali za frankovce, navodi sama da su za listu tih »hrvatskih nacionalista« glasala 3 Nemca i 3 Madžara, dok naprotiv za liste HSS nije gla-sao ni jedan Nemac, ved izvestan broj Srba i Bugara. Kakav je to »radikalni hrvatskl nacionalizem«, za koga glasaju Nemci i Madžari, ne razumemo, sem ako nije — nacionalso-cijalizam ? I..
*
Do kakvog »smirrvanja« dovodi manija razdvajanja koja je zahvatila našu zemlju, najbolje pokazuje »kr-staški rat«, koji je nastao, ne izmedu Srba i Hrvata, več između — Hrvata i Slovenaca! I to ne izmedu dve protivne ideologije, nego baš izmedu najortodoksnijih hrvatskih i slo-venačkih — katolika! Rat se vodi oko neke osnovne škole u opčini Šafarsko, u Medumurju, povodom čega, »Kato-lički list«, organ zagrebačke nadbi-skupije tvrdi, da je Dravska banovina u toj školi, u koju dolaze hrvatska deca, postavila za veroučitelja lajičko, a ne svešteno lice, koje decu poučava na slovenačkom jeziku, što katolički list naziva protuzakonitim aktom i smatra kao — imperijalizam sa slo-venačke Strane. »Katolički list« ide čak tako daleko, da merodavne fak-tore u Dravskoj banovini, koji pri-padaju takoder izrazito katoličkoj Stranci, optužuje, da takvim postup-kom pokazuju držanje koje je gore nego što ga uzimaju — masoni..
Pa kad se več i prečasne mantije, počupaše i baciše se na imperijalizam jcdni protiv drugih, — kakvo li če tek drugo smirivanje da bude?!..
*
Sva nemačka štampa objavila je nedavno telegram iz Zagreba, da Bu-dakov frankovački »Hrvatskl narod« u svojim člancima proriče propast britanske imperije i hvali držanje Nemačke koja se oslanja na svoje pravo i na svoju golemu snagu, pa ne treba tude pomoči. Sad još samo treba da uvaži to i engleska vlada, pa da položi oružje pred — g. Buda-kom.. .
Рад друштва Крупањ
Соколско друштво Крупањ, одр-жало је ових дана петнаестдневни течај, који је похађало 8 чланова, 2 чланице и 9 нараштајаца. Између часова иа овом течају вршене су практичне вежбе, са око 40 деце мчшке и женске. По завршетку тех-ннчког рада, течај he наставити чланови Управе овог дрмштва у просветном и одбранбеиом погледу.
Течајем је руководио дугогоди-шњи жупски предњак, брат Феодор Гопуренко, који је настојао да Tena јци uito више науче и упознају Соколство, не жалећи труда да им 31 ово кратко време пружи што више.
Било би добро када би сваки наш припадник прошао кроз овакву школу, тек онда би имали оно, што Соколство жели да постигне' у сво-ме раду.
Друштво Крупањ је на дан 10 но-
вембра приредило соколско село, где су чланови свих категорија, ио-мажући чланови и остало ^ грађан-ство имали прилике да чују и наша два сокола првака на певању уз гусле, бр. Перка Мркајића и на сви-рању на хармоници бр. Радоша Ђорђевића.
ničke metode, koje su tobož hteli da dokinu, nego ih čak i — preuazi-laze!..
Hrvatski šport i jugoslovanstvo
Nedavno je, na konferenciji »Hrvat-ske sportske sloge« u Zagrebu povedeva vrlo karakteristična debata, u vezi sa jugoslovenstvom. Jedan od voda »Hrvatskog Junaka«, Dr. Praun-sperger, je postavio pitanje, da li jedan klub, koji u svom imenu ima naziv »jugoslovenski«, može da bude član jednog hrvatskog saveza, ma da se nalazi na teritoriji Banovine Hr-vatske, kao što je to slučaj sa sušač-kim jugoslovenskim plivačkim klubom »Viktorija«. Protiv toga je go-vorio neki g. Ferček, dok je naprotiv g Šuste izneo, da bi takve klubove trebalo primiti zato, što je Sušak po-granično mesto, gde jugoslovensko ime ima naročit značaj, i zato što je »Viktorija« osnovana g. 1908, dakle pre rata, kada je isticanje jugoslo-venskog imena bilo zabranjeno. Na primedbu g. Majera, da bi primanjem u savez samo onih klubova, koji ima-ju hrvatsko obeležje, bilo onemogu-čeno jevrejskim klubovima da stupe u Savez, a isto tako i srpskim, pred-ložio je Dr. Praunsperger, da se klubov1 sa srpskim i slovenskim imeni-ma mogu primiti, ali ne oni sa jugoslovenskim I
Konačan zaključak po to m pitanju nije donet, ali je debata veoma karakteristična, jer pokazuje da se neka gospoda ni od čega toliko ne boje kao od jugoslovenstva, i da ga mrze baš zbog tog razloga, koga je nagiasio g. Šuste, — da je u doba, kada su našim krajevima gospodarili Habsburgovci, bilo zabranjeno isticati jugoslovensko ime i što u pogranič-nom Sušaku jugoslovensko ime ima naročit značaj! Drugim rečima z nači, da jugoslovenstvo ima naročit značaj svuda tamo, gde treba braniti zemlju od spoljne opasnosti, i uvek, kadgod treba narod braniti od tudeg go-spodstva 1 Žalosno je samo to, da je jugoslovensko ime, koje je u Austriji bilo zabranjivano, ponovno sada pro-ganjano, i to vrlo često sa strane o-nih istih, koji su ga i u Austriji pro-gonili. A još žalosnije je da to ime, koje u odbrani granica ima naročiti značaj, za gospodu Praunspergere nema nikakvog značaja, sem osečaja mržnje...
KLERIKALCI I PRIJATELJSTVO SA RUSIJOM
Čitava naša javnost znade, kako klerikalci oglase odmah za boljševik.i i za »neprijatelja hrvatskog naroda« svakog onog, ko kaže makar i jednu simpatičnu reč o Rusiji, sadašnjoj ili ranijoj. Medutim, kada se radi o torne, da uzmu u odbranu današnje klerikalne slovačke vlastodršce i njihova separatističku »nezavisnost«, onda se naši klerikalci rastapaju od milja čak i nad prijateljstvom sa sadaš-njom, — boljševičkom Rnsijom! Tako n. pr. zagrebačka »Hrvatska Straža«, prenosi u celosti i sa odobrava-njem dugačko saopštenje službene bratislavske agencije, »Slovak Press«,
0 prijateljstvu izmedu Slovačke i I Rusije, u kome se, izmedu ostalog,
kaže:
»Slovačko prijateljstvo prema Ru-sima nije bilo vezano za režim. Ca-rizam je propao, ali Rusi su ostali Rusima, isto tako kao što su Slovaci ostali Slovacima. To z nači da izmedu Rusa i Slovaka može da postoji isto takav srdačan i prijateljski odnos, kao i ranije... Slovački odnos prema Ncmačkoj odreden je geografskim položajem, savezničkim odnosom i nemačkom zaštitom Slovačke. /z tog razloga, Slovaci imaju pravo što se raduju zbliženju Nemačke i Rusije, jer Slovačka od toga može da ima samo koristi. Ova činjenica utvrduje
1 slovački odnos spram oba velika prijatelja.«
UMRE OPREME
velbaona, stadiona, letnjih vežbališta te igrališta za decu
IZ VRŠ Ul E SPECUALNA
TVORNICA GIMNASTIČKIH SPRAVA
J. O R A Ž E M
Ribnica (Jugoslavija) / Osnovana 1881. g-
Zanimljivosti iz doma i sveta
Naša Kraljevska mornarica dobila je novi pomočni brod, jahtu »Beli O-rao«, koja je ovih dana doplovila u Šibenik iz Trsta, gde je gradena i puštena pod jugoslovenskom zasta-vom prvi put u more, u prisustvu našeg generalnog konzula g. V. Ša-peniča, komandanta jahte, kapetana fregate g. Vukovič - Podkapelskog i ostalih uglednih ličnosti.
Kraljevska jahta »Beli Orao«, du-ga je 60.45 metara, široka 7.95, a visoka 3.90 metara. Pramac jahte ima formu krstaša. Jahta je moderno u-redena i potpuno odgovara svojoj svrsi.
*
Veliku uzbunu izazvali su u čita-vom svetu glasovi o eventualnoj po-vredi belgijske i holandijske neutral-nosti, tako da se več javljalo i o nekim incindentima na granici. Da je položaj bio zaista ozbiljan, vidi se po sastanku belgijskih 1 holandijskih suverena i odgovornih državnika; ali se u poslednje vreme sa nemačke Strane odlučno demantuje, da postoje bile kakve agresivne namere prema tim dvema državama, dok one budu zaista očuvale svoju neutralnost i dok se ta neutralnost ne povredi sa protivne strane. Holandski i belgijski !i-stovi tvrde, međutim, da postoji zaista jaka koncentracija nemačkih trupa na njihovim granicama, što se sa nemačke strane opravdava time, da je front prema Francuskoj preuzak, da bi na njemu mogle da se smeste sve nemačke trupe, pa da su zato prisiljene da se smeštaju i uzduž belgijske i holandske granice. Engleski li-stovi sumnjaju, da Nemačka ima na-meru da prodre u Holandiju, da tako na holandskoj obali dobije podesniju bazu za vazdušne i pomorske operacije protiv Engleske. Oni tvrde, da se nemački plan sastoji u torne, da se ne povredi belgijska neutralnost, pa da se na taj način francuskim i en-gleskim trupama onemoguči da preko Belgije priteknu Holandiji u pomoč. Postoji, međutim, uverenje, da je na sastanku belgijskih i holandskih suverena utvrdena uža saradnja izmedu te dve države, prema kojoj bi Belgija odmah stala na stranu Holandije, kada bi ova bila napadnuta, i pustila savezničke trupe da preko belgijske teritorije priskoče Holandiji u pomoč. Engleski listovi tvrde da če, nakon toga, Nemačka dobro pro-misliti, pre nego što bi se upustila u tu avanturu.
Pošto se uzbuna oko povrede belgijske i holandske neutralnosti pone-što stišala, počeli su francuski i engleski listovi da rasmatraju ostale mogučnosti nemačke akcije. Tako na pr pariški »Instransigeant« tvrdi, da se cela ta uzbuna veštački napravila, da bi prikrila akciju koju Nemačka u tajnosti sprema u pravcu srednje i jugoistočne Evrope, a u prvom redu protiv Madžarske. »Sunday Express« piše također o torne, i veli, da tieba budno paziti na mogučnost ne-mačke akcije protiv Madžarske. Pa ipak, i pored tih kombinacija, za koje se ne zna da li imaju nekog osnova, veliki broj stranih posmatrača računa, da ni sa jedne ni sa druge Strane, tokom ove zime, neče doči ni do kakvih večih akcija.
*
Prekid pregovora izmedu Sovjetske Rusije i Finske izazvao je pažnju me-dunarodnih krugova, ali se opčenito nnsli, da taj prekid nikako ne znači, da če doči do vojnih operacija protiv Finske, sa strane Moskve. Opčenito se smatra, da vlastodršci Sovjetske Rusije izbegavaju uopšte ratne operacije, pa da če zato pokušati da Finsku slome nekom vrstom »rata ne-rava«. Oni naime drže, da če Finska doživeti ekonomski i socijalni slom, bude li morala za dugo vreme da iz-drži punu mobilizaciju i da če na taj način biti prisiljena da primi ruske zahteve i bez rata. Medutim finska vlada poziva svoju javnost na največe žrtve, a sakupljanje priloga za odbranu zemlje dalo je odlične rezultate. Rusi su več počeli agitacijom medu finskim radništvom, a ruski avioni neprestano bacaju letke nad Finskom.
*
Još uvek se vodi živa polemika o atentatu u Minhenu. Rimska radio Staniča je pre dva dana javila, da su nemačke istražne vlasti utvrdile, d* je metal paklenog stroja, koji je eksplodirao u Minhenu, bio izraden kod dveju nemačkih tvornica. Tu či-njenicu su iskoristili Francuzi, po-stavljajuči kroz svoju propagandu tri mogučnosti, zbog kojih je moglo da dode do atentata. Prema tim verzijama je najpre došlo do žive propagande delatnosti bivšeg nemačkog Kajzera, naročito u vojsci; zatim je došlo do cepanja u Stranci, zbog pri-bliženja Sovjetskoj Rusiji, i konačno do razmimoilaženja na najvišim me-stima u nemačkom vočstvu.
Zanimljivo je također, da berlinski dopisnik švajcarskog lista »Berner-Bund«, javlja, da se još uoči svečanosti u Minhenu nije uopšte znalo, da li če se svečanost održati ili ne; a najmanje je iko unapred mogao da zna, da li če na svečanosti učestvo-vati kancelar Hitler, zbog važnih državnih poslova u Berlinu. Pošto se, dakle, ni u Minhenu nije tačno računalo sa dolaskom Firera, list misli da bi bilo nemoguče za jednu stranu silu, da provede sve detal.jne pripre-me za atentat, dugo vremena unapred. Zanimljivo je i to, da je dopisnik »Timesa« iz Budimpešte dobio ukor sa strane madžarske vlade, zbog toga što je u svom listu javio, da čitavo madžarsko javno mišljenje drži, da je minhenski atentat organiziran u Nemačkoj. Madžarski me-rodavni krugovi se boje, da bi ta Vest mogla da unese pometnju u odnose sa Nemačkom.
*
Engleski listovi se bave naročito pitanjem, da li je Nemačka u stanju da izvede zračnu navalu velikih razmera na Englesku, i da li uopšte jed-nim snažnim napadajem može brzo da dokrajči rat. Večina listova ističe, da je ta opasnost zaista ranije postajala, ali da su odbranbena sredstva Engleske u tolikoj meri napredovala, da je sada svaka navala velikih razmera na Englesku nemoguča. Ako je Nemačka htela da se posluži meto-dnm naglog rata, to je trebala da u-čini odmah početkom septembra. Ni navala na Holandiju nebi joj pomo-gla, jer bi istog trenutka Belgija priskočila u pomoč Holandiji i pustila bi francuske i engleske čete da predu preko belgijske teritorije.
*
»Slovenska Sloboda«, koja izlazi u Prešovu, javlja iz Užhoroda, da se ovih dana u čitavoj Podkarpatskoj Rusiji vodi velika propaganda za priključek k Sovjetskoj Rusiji. Mnogi Ukrajinci prebegli su u Sovjetsku Rusiju, gde ova propaganda imade sedište u krajevima zapadne Ukrajine.
*
Prema informacijama lotiških listova, potvrduje se vest, da se nova sovjetsko-nemačka granica utvrduje.
Listovi se pitaju, tko zapravo ugro-žava Sovjetsku Rusiju, koja u okolici Vilna gradi aerodrome i smeštava vojne garnizone do 60.000 momaka.
*
Javljaju iz Atine, da su grčke vlasti pred nekoliko dana internirale jednog nemačkog kapetana 1 Jednog bugarskog majora, kad su ovi bili prisiljeni da se avionom spuste na grčko-bugarskoj granici. Oni su izjavili, da su bili na putu iz Beča u Sofiju i da su se morali spustiti zbog pomanjkanja benzina.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih (a-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći I sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručnn rod
Tratit« cene za Uradu kil n a ca I z n a i a k a.
l./daje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič. Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr Tihomir Protič.
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.