Počtarina plaćena u gotovu.
Cena Din 2.
SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA %
tdazi evakog 1. i 15. n meseca. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava n Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po tarifi.
God. X.
Ljubljana, 15. oktobra 1928.
Broj 20.
L'j u b 1 j a n a, 15. oktobra 1928.
Osam godina je prošlo 10. okto« bra ovc i godine lod on o g nesrečnog dana 'istorije izgradivanja države naše, kad nam je nepovoljan rezultat plebiscita 10. oktobra 1920 odkinuo od državnog itela našeg, sva.vom Ju* goslovenu najlepši i najdraži deo Slo* venačkie — Korušku.
lak o se sa bolom ,sečamo toga da* na, ipak nas veseli jedna pojava u nas šoj javnoj štampi, a ta je, da je pri* likom osme godišnjice plebiscitne ne* sreče nestalo onog partijskog predba* civanja o uzroeima , i odgovornosti onih, s ovu i onu stranu Karavanki, koji su tobože skrivili tu našu nacio* nalnu nesrečo. Lepša ibudučnost ,Kw ruške i probudivanje narodne svesti našeg življa s onu stranu Karavanka, u vezi s njlhovom uspešnom borbom za ,samoodržanjem, predpostavlja se danas — rekriminacijama. Pozitivan rad i gigantska borba: za najelemen* tarnija životna, gradansKa i narodna prava svesne naše braće u Koruškoj, stvorih ,su kod nas pozitivno javno mnenje, koje uvida danas, da je bilo sve ono predbacivanje ludo trošenje narodne energije, koja bi se bila mog* la mnogo ,'korisnije upotrebiti.
Nepovoljan rezultat plebiscita, bio jie za svesne nacionalne borce i radnike među koroškim slovcncima, svršen čin s kojim su odmah i stvarno računali te se' upustiše s nadom na uspeh u žestoku borbu protiv nasilne germanizacije, koja se počela , proiva* dati odmah po plebiscitu svom ostri« nom od Nemaca, koji su nastajali da unlšte i uguše itaiko reči preko, noči sva1.;o slovenačko narodno ©sedanje.
Li tom nastojanju potpumaga.lo ih je svim silama nemačko katolič'ko' sve* čenstvo, koje je širilo germanizaciju na štetu tamošnjeg našeg svečenstva i naroda. K torne predmetu donosi list »Manjinski presbiro« jednu vrlo uspe« lu paralelu o: radu nemao'kih ikatoličkih sveoenikia u Južnem Tirolu 'i Koru« škoj, bazirajuči svoje tvrdnje na sa« mim činjenicama Izmedu ©stalog ka« že i ovo; »Društvo' nemačkog katolič* kog svečenstva praške nadbiskupije, primilo je na svoj oj sed niči od 22. -augusta ovc godine sledeči zaključak: »S največim zanimanjem i udivljenjcm prati društvo junačku borbu nemač* kog svečenstva u Južnom Tirolu. ko« je se odlučnoi bori za prirodna prava tamošnjih Nemaca, za upotrebu ne« maSkbg materins'kog jezika kod obu« k e veronauka, kod propovedi, kod službe božje i u duhovnom pastirstvu. Za sva vremena i za sve narode zia« htevala je i branila hatolička crkva to prirodna pravo. Zato izriče društvo progonjenom, ncustrašivom nemač« kom svečenstvu u Južnom Tirolu iskre« no priznanje i mo lice za moč i ust raj* nost njihove, pred Bogom i ljudima opravdane borbe«.
Za sva vremena i za sve narode, prema torne i za naš koroški slovenač« ki deo naroda zahteva ‘katolička er« kva, da se podučava u materinskom jeziku katekizam, da se upotrebljava kod propovedi, službe božje i u du« hovnom pastirstvu. — Čast i pošto« vanje nemačkom katoličkom sveće'n* sitvu u Južnom Tirolu, koje sc odluč« no bori i neustrašivo brani to prirodno pravo naroda. U Koru škoj jie obratno i to naročito u župama Grabštajnu, Vetrinju,, Mariji na Žili, Grebinju, Rudi, Timcnioi i št. Lipšu, gde ne mačko ‘katolicko sveoenstvo gazi to prirodno plravo naših sonarodnjaka. Kakvu resoluciju bi za njih ,.donelo društvo nemačkog katoliohog svečen« stva u čehoslovačkoj?«
Tim reeima, odnosno tim pita« tanjem svršava pisac članak u M. P.
—	Mi smo doduše mišlenja, da ni je dužnost nemačkog katoličkog svečen stva praške nadbiskupije, da se brine i da eventuelna odobrava ili protesti* ra protiv postupka nemačkog katolič* kog svečenstva u Ko.ruškoj, več bi to morala biti nacionalna dužnost ovda* šnjeg našeg katoličkog svečenstva, da digne svoj glas pirotiv progona našeg svečenstva 'i materinskog jezika u erkvi i školi, te na ta j način dalo, mo* ralnu poitporu za daljnju borbu našem tamošnjem svečenstvu, a preko' njega i narodu.
15.279 glasova palo je zn Jugosla viju za vreme plebiscita. Po katastro fi upustili su se naši ljudi bez ,očaja vanja u nejednaku borbu sa silnim nadmočnim neprijateljem, u kojoj več žanju — blagodaredi svojoj dubokoj nacionalnoj svesti 'i divnim značaje vima svojih voda — prve plodovo. Po la'ho prodi1™ u opštinske uprave, ze maljska veča i državni parlamenat.
Svečana proslava proboja Solunskog fronta u Beogradu.
'povork u
Svečana proslava 10*godišnjice na uspomenu proboja Solunskog fronta, kad je 1918 vojska ibiivše kraljevine Srbije., zajedmo sa jugoslovenskim do« brovoljeima-, a u društvu sa savezndč« kom francuskom i nekim odredima engleske vojske probila neprijateljske redove i time donela južnim Sloveni« ma davno snivanu slobodu, održana je 6., 7. d 8. oktobra o. g. u Beogradu.
Jugoslovensko Sokolstvo p rosla« vilo je taj dan več mesee dana 'ranije na Kosovu Polju, daklc na mestu gde je najviše mučeničke krvi proliveno za slobodu naše nacije, odavši it ime najlepšu poštu borcima za oslobode« n jie i ujedin jenje sviju Srba, Hrvata i Slovenaca. — Beogradska proslava bik' je državna i opštc narodna, pa i naše Sokolstvo uzelo je vidno ueešče na to j svečanosti.
S obzirom na prostor opisačemo našem članstvu u brzojavnem stilu čitavu tu p'roslavu i svečanost, kakvu Beograd jdš video nije. Sama proslava apočela je zapravo' več u suboitu 0. oktobra svečanom iluminacijom gra* da. — U nedclju 7. oktobra ujutru bio je svečano udaren temelj Invalidskom domu po izaslaniku Kraljevom pukov* niku g. Antoni ju Pekiču i predsedn'* iku invalidskog udružcnjai pukovniku br. Lazareviču, Odavle krenuli su pri« sutni k Savinačkoj erkvi, gde se posle službe božje obrazovala po napred utvrdenom programu povorka sviju delegacija 1 društava iz čitave države. Na čelo povorke stala je fanfara Kra« ljeve garde. Za njom po dva u redu pošlo je deset fijakera u kojima su voženi slepi 1 oni ratni invalidi, koji nisu mogli iči peške. Njihova pojava izazvala je svuda buru oduševljenja, mnogima i suze na oči. Gradanstvo pozdravljalo' 'ih je sa sv,ih struna. Iza njih išao je velik prijatelj našeg na* roda g. dr. Rajs sa predsednikom in* validskog udruženja br. P. Lazarevi« čem, a za njima po osam u redu ostali invalidi. Tako se krenula povorka k Slaviji, Terazijama i Kalemegdanu Za invalidima izlaze u po četvorica u redu stari četnici pod zastavom i u četničkim odelima. Do« brovoljci sa zastavama; rezervni ofi* čiri; članovi Grvenog Krsta; Narodna Odbrana sa članovima iz sv.iju kra* jeva domovine; Jadranska straža; Aeroklub; pa naši Sokoli čije učestvo« vanje bilo je dostojno, lepo i vidno. Opšte mnenje bilo, je, da je sokolska povorka bila jedna od najlepših i da je opštoj povorci dala naročito lep karakter, i duh. U povorci bilo je sve* ga: 620 članova u svečanoj odori, 17 članica i 13 ruskih Sokola, dakle svega 650. Sokolskih zastava ihilo je svega 27, , a muzika 3. — Iza naših išao je Savez Izvidnika i Planinki, pa neka man ja društva; i onda opet poljsko« jugoslovanski klub, . čeboislovačko*ju* goslovenska liga; udruženje jugoslo* vensikog učiteljstva, razne korkoracijie i na kraju udruženje glumača. Ženska udruženja bila su u trečem delu po« vorke predvodena po Kolu Srpskih Sestara. Onda delegacije iz Južne Sr* bije u prekrasnim narodnim nošnja* ma, pa ruska omladina ,i udruženja; nakon manje pauze do,laze odredi Or* junie uniformisani. Poslednji u povor* ci bili su četnici »Zai Kralja i Otadž* binu«. U povorci' bilo je i nekoliko muzika. Kad je povorka nailazila pred Dvor, na prozoru prvog sprata pojavi© se Kralj iza zatvoirenog pro* zorai. Sve zastave spuštale su se kod mimohoda u znak pozdrava, društva gromko' su uzvikivala — Živeo1 Kralj! Kralj je od'pO'zdravljao rukom,, ostav« ši na prozoru sve dok nije prošla cela povorka.
Za vreme formiranja povorke u gradu pošao je na novo groblje auto* m ob i lom slavni zapovednik saveznič* kih armada na solunskom fronitu fran* euski maršal g. Franchot d’ Esperey, da položi vence na groblje izginulih francuskih junaka ,i na grob vojvode Mišiča. — Gospodina maršala dočekali su izaslanik Kralja, članovi vlade, opštine, vojske itd. Iza dočeka uputio se spomeniku, na kome su ležali mno* gi nezvanični buketi poljskog čveča
Jugoslovensko Sokolstvo od srca se raduje njihovim uspiesima 1 stoji im kao i dosad sa svim svojim simpa* ti jama i .nastojanjima uz bok. Draga Koroška bračo naša — teši nas sa* mo j e dno; a to čemo vam reči onom dubokom narodnom:
»Doči če sunce i na naša vrata!«
koje su položile nepoiznate ruke. Ta jie zahvalnost neobično dirnula sedog maršala, koji malo doenijc, u razgo* voru, nije propustio priliku, a da to pohvalno ne spomene.
Na grob francuskih vojnika ,po* ložk> je s velikem pobiožnošču venae s francuskom trobojnicam na kojoj je pisalo: »Francoskim junacima maršal Franehet d’ Esperey i francuska dele* gaeija«. U ime Kralja takode je polo* žen jedan venae sa trakom: »Slava i blagodarnost — Alelksandar«, a u ime jugoslovensko vojske položio jie ve* nac pomočnik' ministra vojnog g. Jo* vanovič sa trakom: »Junacima savez* ničke franeuske vojske hrabro palim u zajedničkim borbama savezničkog rata 1914.—1918.,— Njihovi verni dru* govi vojske i mornarice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca«. G. maršal d’ Esperey posetio je jos grob vojvo« de Putnika i Mišiča, gde je položi© i venae. Iza toga vratili su se opet u grad.
Za današnji dan, a da bi uveličala svečanost proslave, pripremila je beo* gradska opština citvaranje novog šeta* lista u gornjem gradu. Samo svečano otvaranje obavio je tačno u podne g. dr. kumanudi predsednik opštine. Še* talište uključujic i stare rimske bede« me. Tom prilikam oitikriven je i ,Me* štrovičev kip »Vesnik« za kojega je predsednik opštine otkrivajuči ga javnosti rekaoi; »U spomeniku oličen je vesnik, ko j i je onih velikih dana stva-ranja naše države objavio širom sveta pobedu iz Koje je ponilkla Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas, oslo* njen na svoj maič, taj vesnik ponosno se uzdiže kao gordi čuvar krvlju ste* čene slcbode. Ovaj je spomenik dubo* ki simbol nesalomljive šnage, koju u sebi nosi duh našeg plemena, jer če, bdijuči na kapljama grada, služiti kaO' večna oipomena, da se ne sme i ne mo« že razbiti ono što' je stviorio narodni genij.«
Otvorenju prisustvovali su izasla« nik Kraljev, predstavnici vlade, apšti* ne, a kasnije .došao je maršal i voj* voda d’Esperey, Ikojega je ogromna masa gradanstva srdačno pozdravljala.
Tako je Beogradj na uspomenu toga dana dobio krasno šetalište po polo* žaju, a i po uredenju.
U podne pririedio je ministar voj* m u čast saveznio'kih delegacija sve* čan ručalk. — Popodne toga dana otvo* ren je Dom srednješkolske matice ratne siročadi. — Uveče priredena je u Narodnom pozorištu svečana pred* stava, kojoj su prisustvovali i Kralj i Kraljica.
8.	oktobra, t. j. u ponedcljak vršio se glavni deo viojničke proslave p rob c« ja solunskog fronta i to. velikom revi« jom vojske na Banjici. Reviji prisu« stvovali su uz celok.upnu beogradsku garnizijo i delegacije pojedinih voj* ničkih jediniea iz-unutrašnjosti drža* ve. Za vreme revije krožila su nad Beogradom i vežbalištem dva vazdu* hoplovna puka. Revijii prisustvovale su i sve inozemske, voj ničke delegacije. Kralj je došaoi u pratnji franeuskog maršala.d’ Espeneya tačnoi u 10 sati na vežbalište, primio raport komandanta revije i u pratnji vojnog ministra pre« gledao sabrane čete. U pola 11 pooco je defile, koji je.trajao do 12. — Rc* vi ji prisustvovali su naši Sokoli i ogromna masa naroda.
Uveče toga dana,bio je na dvoru banket u čast inozemskih vojničkih delegacija.
Zbor narodne odbrane.
Zbor nacionalnih organizacija sa* zvala je Narodna Odbrana za 9. o. m. u Beograd, sa svrhom, da se organi* zacije izbliže upoznaju i zajednički manifestuju državno i narodno jedin* stvo. To se doista i zbilo tei je nakon nekoliko govornika ovaj zbor, koji je odi učno digaio svoj glas u odbranu na* rodnog i državnog jedinsitiva doneo sledeču resoluciju.
»Narodna Odbrana, čuvajuči sveti amanet svih što dadoše svoju krv žrtve, da se stvori naša velika Otadžbi« na, prilikom svetkovine naših uspeha prošlosti naglašava, da svi rodoljubi treba i dalje da nastarve svoj plemeniti rad na jačanju i razvijanju naše drža* ve. Pored trenutnih nesuglasica ima velikih zajedničkih ideala i interesa, a i zajedničkih opasnosti. Radi njih moramo se uzvisiti iznad svega sitnog i prclaznog, a imati uvek pred očima dobro i napredak svojine.
Utvrdujuči,, da svetom Vladaju večiti moralni zakoni, Narodna Odbra«
Ш \	•	■'	i!
:,м
;■'* ' ' . .
f '	’	/
'S ^ ^fkA,
& * > ffn' ,	!•'*.	1	,1'	‘Ш
K 65 godišnjici Ljubljanskog Sokola: Stevo Mandič, prvi načelnik
„Južnog Sokola“
na traži, da svi rodoljubi budu ispu* njeni ljubavlju, šilom života, a ne mrž* njom, šilom smrti.
Svi iskreni rodoljubi, 'kao , i sva nacionalna privatna inicijativa treba da'so ujiedini u Narđdnoj Odbrani i tako udruženi omoguče uspešan rad pojedinaea i pojedinih udruženja. Sa* mo talko udružena privatna inicijativa moči če izvršiti svoj zadatak i omogu* čiti napredak naše zemlje i našeg na. roda.
Mi živimo u vremenu velike isto* rijske odgovornosti. Naši junači, koji posejaše svoj'e kosti od Afrike do Si* bira, podnosili su žrtve, da stvore bo* lju bodučnosti naše Otadžbine. Svaki od nas, kao što je činio svaki od njih,
treba da vrši svoju dužnost prema Otadžbini. Mi pozivamo naročito svu inteligenci ju, da dade primer i okupi sve dobre elemente nacije.
Današnji pomen o desetogodiš* njici pobe de, neka bude svetao datum u novom i boljem periodu naše buduč* nosti Srba, Hrvata i Slovenaca.«
Predsedniki je pozvan sve dele* gaite, da rade u smislu zaključka1 ovo* ga zbora u narodu i zaključi© ovaj uspeli man ifes taci oni zbor Narodne Odbrane.
Tako srna ukratko podali našem članstvu pregled dogadaja tih dana u Beogradu, a na zbor Narodne, Odbra* ne sigurno čemo se još vratiti u na* rednom kojem broju »Sok. Glasnika«.
60 godišnjica brata V. J. Klofača.
Brat Vaclav Jaroslav Klofač, velik i neutrašiv borac za oslobodenje Če* hoslovaka i Jugoslovana, slavio je 21. septembra o* g. svoju 60 godišnjieu, ljubljen od čehoslovaičkog i jugoslo* venskog naroda, obožavan od svojih polibičkih pristaša i štovan od politič* kih protivnika.
Od mladenačkih dana do danas bio jo idealan naeionalan radnik, koji se ib or i o oduševljeno ii ostro naročito za prava radničkih slojeva, što nam dokazuje njegov dubok socialan ose* čaj. Osnivač je narodno socialističkc stranke sa geslom »Jednakopravnost naroda — jednakopravnost u naro* du«, te joj stoji več 31 godinu na čelu.
Njegovoij 60 godišnjici priklju* čuje se čestitkama i Jugoslovensko Sokolstvo, jer i kao Soko ima bezbroj zasluga za ujedinjenje naše, jer nas je na svim sletovimai i nacionalnim priredbama pre rata bodrio i spre* mao za borbu s Austrijom. Koliku je važnost i nade polagao na slovenski Balkan dokazuju nam upravo njego* ve reči: »Mi moramo preneti svoju opoziciju iz bečkog parlamenta na Balkan, jer je tamo za Austriju — Ahilova peta«. — Mi smo svedoci, da su se njegove želje i nastajanja ispu* nila i evo dočekače zdrav i svež sko* rih dana 10 godišnjieu oslobodenja svoje države, kojoj je bio jedan od glavnih pobornika i osnivača i prvi ministaT narodne odbrane.
Bratu Vaclavu Klofaou kličemo i mi Živio na mnogaja leta i naš sokol* ski Zdravo!
*
—	Na pismenui čestitko, koju jo braitu Klofiaču k 60 godišnjici života poslao starosa JSS br. Gangl došao je sledeči odgovor:	»Dragi starosta,
svojim pozdravom poživio si u meni
sletove kod Vas u Ljubljani i Zagre* bu i kod nas u Pragu i Brnu. Zahiva* lju jem Ti za Tvoj bratski pozdrav i molim, da moj pozdrav isporučiš Va* šem Sokolstvu, a pre svega, da .primi8 najlepšu hvalu Ti sam. — Sa brat* skim pozdravom: V. Klofač.«
Sokoli u audijenci kod presi-denta T. G. Masargka.
U nedelju 7. X. primio je presi* dent republike u Topolčiankyu jednu delegaciju slovačkih i karpatsko ru* skih Sokola. Starosta župe Bratislav* ske br. dr. M. Bella predstavi© je pre* sidentu vodeče funkcionere župskog starešinstva, . pozdravio ga je u ime sviju uveravajuči ga © duboko oseča* noj odanosti. Ujiedno mu je ©pisao 10 godišnji rad župe. President ih je u svom odgovoru sokolio za daljnji rad i nastajanje oko ostvarenja. sokolskih ideala. Članovi deputacije bili su go* stovi presidenta i njegove kčerke Dr. Aliče Masarykove, kod ručka, kojemu su prisustvovali poslanik Dr. Osusky sai gospodom, i supruga ministra vanj* skih posala Hana Benešova. Iza ručka proveo je president duže vreme1 u raz* govoru sa pojedinim članovima depu* tacijie.
Nemačko Turner stvo.
Nemačko Turnersivo, koje je pri* redilo ovc godine .ogromne telovež* bačke svečanosti u Kolnu, sprema se več sada na buduče priredbe, koje' če se ©držati po svoj prilici godine 1933. u Stuttgartu. U svrhu uredenja vežba* lišta i sletišta več je sada raspisao ta* mošnji gradski magistrat natečaj za uredenjc obiju obala Neckara, da bi se na taj način dobila ploština u po* vršini od pola miljuna četvoirnih me* tara. Taj prostor biče prema to me dva put veči od ovogodišnjieg sletišta u Kblnu.
Slovenski pregled.
Proslava 28. oktobra u ČOS.
Proslava 28. oktobra, dana, 10 go« dišnjiee oslobodcnja Čehoslovaka biče love godine u čehoslovačkom Sokol« stvu nar.očfiito svečana i lepa. Sedmicu dana pre toga p ose tiče sva sokolska omladina sviiju praških sokolskih dru« štava grob Tyrša i Fiignura mat pra« šlkom gr obl ju i položiti na njih gomilu cveča i zelenila. U soboto 27. oktobra proslaviče tu godišnjlieu sva društva interno1. U nedelju prirediče sve pra» ške sokolske glazbe- zorom budnice po Pragu, a iza toga učestvovače So« Ikolstvo 'kod pozdrava i poivorke s vojskom po Piragu. Učestvovanje je obavezno za članstvo i naraštaj u svečanim lodjelima; isve župe moraju poslati svoje ba.rjake u Prag. a pra« ške župe i društva moraju nastopiti sa barjacima. Po svim uglovima Pra« ga Ibiče 'nalepljeni ponovoi astorijski plakati iz godine 1918. koji kažu: »Sokoli! Skupite se po vežbaonicama! Dr. Scheiner.«
*
f Tragična smrt br. Miroslava Trefnya u Košicama.
9.	septembra održavala se u Ko* žicama javna vežba ta.mošnjeg sokola skog diruštva. Tom prilikom smrtno se lozledio bivši načelnik 'k-oŠičkog društva i istočnoslovačke sokolske župe, br. Miroslav Tr>efny, kojii se na^ selio po oslobodenju Slovačke u Ko« šicama.. Tamo je bio odmah lizabran za društvenog i župskog načelnika, a njegova prva briga je bila, da si jo vaspitao jiak prednjiački zboir i gurao na taj način društvu siguran opstamaik. Brat Trefny bio je rodom iz Smichova, gde je kao va.nredan vežbač dva put pos-tigao prvenstvo u Podbelogoirskoj župi. Njegov otac bio je poznati Tvršev vršnjatk i član prve sokolske ekspedicije g 1889. u Fran« cus:ku Čast uspomeni braita Trcfnya!
•
Prvi glasovi o lX.svesokolskom s letu u Pragu.
Živo nam je još u uspomeni ve« ličanstveni svesokolski slet ;0id 1926. godine u iPragu, a več se pojavljuju po sokolskim listovima prve vesti o IX. svesokolskoim sletu, koji neka b'i se održao več g. 1932. dakako opet u Pra.gu. A bilo bi i vilo značajno, ako če se prirediti upravo u it-oj godini na j veči dosadašnji svcsokol-sk'i slet. Godine 1932. biče sto godina oidkako se rod« osnivač Sokolstva Dr. Miro* slav Tyrš, proči če pola stoječa od prvo g svesokolskog sleta u Pragu -go» dine 1882., sla.vičemo 70 godišnjicu osnivanja' Sokolstva, 110 godišnjicu suosnivača J. Fiignera, 60 godišnjicu osnutka prve sokolske župe v Brnu. 40 godišnjicu načelu ikiorvanja ČOS br. dr. Vanička, 60 .godišnjicu venčanja. Fugnerovc kčerke sa dr. Tyršem itd...
U »Sokolskom Vestniku« ČOS raspravlja o pitanju svesokolskog sleta. br. Čepelak. Imamo dojam, da govori u ime velikog broja onih, , koji su do sada »prcradili« sve sl c tov e tc se več sada vesele budučem. Pisac članka raspravlja o važnom p'itanju, kako spremiti prostor za istodobni na« stop 45.000 vežbača i rešiti pitanje glazbe, da. ide je čuti svi vežbači u 'isto vreme. Faktično biče to it-vrd orah budučeg sletskog odbora i načelni; štva, j er jc več osmi sveso-kolski slet pokazao, da se dosada-šnjim sredstvi« ma taj efekt neče moči pestiči.
Na svaki način doklazuje nam upravo predmetni članak. kako živo je zanimanje u čehoslovačkom Sokol* stvu več sada za buduči slet. Ne bi
li	bilo u, redu, da malo oponašamo našu hraču. Slet 'godine 1930 u Beo» gradu več je blizu!
*
Trece medjusletske utakmice ČOS.
Treče međusletske uta'km'ice ČOS u lakoj atletici donele su sledeče re« zultate: desetoboj: I. Beranek Jan iz Boskovica 5846 tačaka; šestoboj I. Mandl František iz Prostjejova 108.45 tačaka, takmfčara 61; skok u visinu s mesta bez zaleta I. Strelec Frain iz Brna 144 cm; skok u visinu sa zaletom I. Mrtinck Jaroslav, Znojmo 185 cm; dkok u visinu uz palicu I. Votata Jan, Dmichov 3 m 70 cm; skok u dalj -s-mesta I. Strelec Fran iz Brna 291 cm; skok u dalj sa zaletom I. Odstrčil Fran iz Brnai 646 cm; trčanje na 100 m I. Vykoupil Jaroslav iz Kraljevog Po« 1 ja 11*1 sek.; trčanje na 400 m 'isti u 5P4 sek.; itrča.nje na 800 m I Dvo'rsky Jaroslav iz Prostjejova 2 min 2 sek-.; troanje na 1500 m I. Hroin Josip iz Bu« beneča 4 min 15*8 sek.; trčanje po ee« sti na 18 km 803 m I. Raček iz iPodola 'kod Brna 1 sat 15 min. 54 st3k.; trča« nje preko zapreka 110 m I. Lipčik Ja« roslav iz Prostjejova 16’7 sek.; ma 400 m preko zapreka 'isti u 27’7 sek. U štafeti 400X300X200X100 m pobe* dila je vrsta iz Brna I. ti 2 min. 10*2 sek. U penjaju je postigao prvo me«
sto Mandl Frantai .iz Prostjejova na dužinu od 7 m u 7 i */» sdk. Kod baea« nja bili su postignuti sledeči rezultati: bacanjc kugle I Chmelik Vaclav iz Klatova 13-30 cm; bacamje diska isti 38’65 m; bacanjc kopija isti 50’70 m. U plivanju u slobodiiiom stilu na 100 m
I. Peeha Adolf iz Kraljevo.g Polja kod Brna u 1 min. 12 i 4/s sek.; na 200 m slo« bodni stil Ži.žla.vsky Svatopluk u 2 min. 50 a ‘/e sek.; u prsnom plivanju na 100 m I. Kubeš Hupert iz Wiena u 1 m'in. i 30'8 sek.; u Skokovima u vodu bio je I. Zcleny iz Praga sa 67 tačaka. U mačevanju bio je I. Kenih Jindrich ■iz Praga;, u floretovanju palk Hrnčirik iz Praga. III. Takmičara bilo je preko 2500, što je na svaki način spiram raz« nih sportskih utakmica u spomenutim gramama osgromam broj.
II. utakmice ČOS u odbijanju lopte i hazeni.
Ove utakmice održale su se 22. i
23.	septembra u Kromerižu u Morav« skoji Pre sastanka pobedničkih vrsti« ju, dakako da su se celo leto vršile utakmice po okružjima i župama.. U igri odbijanje lopte talkmičilo se 8 vr« stiiju, a u hazeni 5. Utakm‘icu je vodio član načelništva ČOS br. A. Benda. Prisotni pak su bili medu ostalim i brača: Erben, Beranek i Šmirak. U hazeni imaloi je od luči ti utakmice prvenstvo izmedu društava Vinohrad •i Brnoi; kao pobednik izašla jc iz tc utakmice vrsta Vinohrady. U odbija« nju lopte pala je odluka tek drugi dan po skrajno slabom vrememu .te je po« bedilo kao i prošle godine domače društvo Kromeriž.
•
Zbirka ČOS za bugarske Junake.
Zbirka čehoslovačlkog Sokolstva za bugarske Junalk'e, kojima je posled« nja. potresna 'katastrofa uništila čita« vu imovinu u okolini Plovdiva, po« stigla je ogromnu svotu nad jedarn miljun leva, koje je predsedništvo ČOS predalo i sporazumno podelilo sa predsedništvom bugarskih Junaka.
•
Sastanak slovačkih sokolskih zupa.
Sastamak slovaških sokolskih žu« pa. k;:,ji se redovno saziiva dva put na godinu. održao se ovc godine u Žilini, gde su župski delegati medu ostalim r»spravljali ‘i o vrlo važnom pitanju, zašto se Sokolstvo u Slovačkoj dosad jo'š nije raiširilo u dovoljnoj meri i medu priprostim nanodom. Kod toiga se utvrdilo-, da prave najviše poteško« ca u tom praveu upravo crkvene vla« sti 'i to katoličke i evangeličke. Mnoigo je kriva i državna administracija, ko« ja svojim birokratskim postupkom sprečava osnivanje i delovanje dru« štava. U to!ku tleset godina, otkako se počelo sa sokolskim iradom u Slo= vačkoj broj se sokolskih pripadnika digaoi na 23.000 tako, da danas Ro« kolstvo u Slovačkoj predstavlja naj« jaču organizaciju. Župslki zastopnici su zaključili, da če prirediti u februaru 1929 svečanu scdnicu u Žilini u spoi« men desetogodišnjice Sokolstva u Slo« vačkoj.
4
„Sokolski Vestnik“ ČOS.
»Sokolslki Vestnik«, organ ČOS, uveo' je u pcslednj'im brojevima novu rubriku, koja je velikog značenj.a za vaspitanje članstva. Izdaje naime u svaUom drugom broj u skupinu krat« kih pitanja iz sokolske idcolo'gije, isto rije, nazivoslovlja, organizacije i ostalog iz sokolskoig života, na koja odgovaraju redalkciji pojedinci, a od« govori se objavljuju u narednom broju. Odziv je velik.
*
Sokoli - skijaši.
Sokoli«skijaši u ČOS, več se spre« maju. Nije još dobro, proišlo leto 'i na« stiupila jesen, a skijaški odsek ČOS več se sastao k prvom sastanku i po« duzeousvim pogledima sve što jc po« trebno, da se ove godine ta krasna girana telesnog vaspitanja još više proširi medu Solkolstvom. ČOS sama se pobrinula, da jeiftino dobavlja ski« jaške- potrepštine u svojoij nabavmoj zadruzi. — Unatoč .torne, da si šport« ski krugovi svojataju skijaštvo kao nekakvu sportsku struku, lako tvrdi« moi, da je upravo u čehoslovačkom Sokolstvu broj skijaša mnogo veči, .nego u t. zv. sportskim krugovima.
*
Film VIII. svesokolskog sleta.
Film o VIII. svesokolskom sletu u Pragu, bio jc s velikim uspehom proiciran prošli mesec v gradu. S ant Jago de Chile u Južnoj Americi.
Naši pokojnici.
f Blagoj uspomeni dr. Silvija 'Bulata.
U sredu 19 IX. t. g. sahranismo n,a. Sustjepanskom igroblju u Splitu vrlog Sokola brata Dr. Silvija Bulata, šefa zarazne bolnice u Beogradu. Is« pračen je do večnog počivališta jed« nom iskrenom i spontamom 'boli veli« kog broja poštovatelja i prijatelja, a splitsko i sinjsKo Sokolsko društvo iskayaše mu dostojmu ziadnju počast. Crvena. solkolska košulja bila! je u ovoj žalobnoj povorci ona krvna bratska nit, koja trajno veže srca i preko hladnog groba.
Brait Dr. Silvije Bulat završio je život služeči svojoj. navesti ko.ja je uvek bila prožeta dubokim božanskim altruizmom. To javno potvrdiše i svi njegovi kolege, kojii progovoriše o nesretnim uzrocima smrti.
Zarazio se smrtno sam, u tv.rdoj veri, da. mora spasavati život brata iskrnjega.
*
Rodem i odgojen u jednoj tradi« oijonalno«rodoljubnoj i uglednoj obi« tel ji, koja je ostavila zlatne tragove na borbenim stranicama našeg nacijo« malnog preporoda, blagopokoijmi Dr Silvije nije mogao biti drugo, doli jedan plemeniti ogranak toga narod« noga .stabla.
Sav njegov razmerno kratki vek bio je ispunjen svetim zavetom preda: služiti idealimai i koracati samo jed« nom životnom stazom, koju mu je prkodni i neodoljivi nagon srca obi« lježio. Mi pako sinjski Sokolovi, du« igujemo bratu Dr. Silvijo jednu po« sebnu neograničenu ljubav i naklo« nost, jer nam je njegov svetli značaj bio najboljim primerom, kako treba doprinašati žrtve za sreču i bolju bu« dučnost domovine.
Došavši u Sinj kao opčinski leč« nik prvenac još tamo u godini 1909, Dr. Silvije stupa odmah u prve so« kolske .redove, a nalebn tragične smrti dotadanjeg staroste Dr. Uroša Masovčiča, ko je g a je meduvremeno zamenjivao još pre na tom mestu, društvo ga oduševljefl jem bira za svoga starešinu.
Pod njegovim blagim utecajem, sinjski Sokol razvija svoj veliki pro« gram rada na svim linijama. Iza teš« kog csinogodišnjeg lutanja iz jedoč tude kuče u drug'u, u godini 1913., na« še društvo s velikim zanosom stupa pod svoj krov i blagosivlje osetlj.ivim maiterijalnim‘žrtvama članova novo« sagradonu Sokolanu, koja postaje svetim žarištem svega naprednog i nacijonalno odgojencg Sinja. Nu u najboljem zamahu rada, 27. jlula 1914. blagopokojni starešina Dr. Bulat pni« ma preko sinjskog poglavarstva brzo« javni nalog namesništva. u Zadru, s kojim se sinjski Sokol isto g časa .ras« pušta, a zgrada i 'ključevi predaju u ruke_ državne vlasti.
•	Što je sve s.a simjskim sokolskim društvom kasmije bilo i kakvu kazno ispaštaše njegovi članovi po tam.ni« cama, taočkim putovanjiima i črnim knjigama, političkih sumljivaca, nije potrebno isticati. Ali moram na ovom mestu izmedu ostalih rodoljubnih i neustrašivih čina starešine Dr. Bulata spomenuti i ena j za vreme rata pri« godom Preradovičeve proslave u Si« njo, kad on, uz vernog druga Dr. Prvi« slava Grisogona, uza sve pretnje c. i k. poglavara ne htede sa svog starna da skiine srpsiku zastavu, koju obojiea istodobno istaknušie1 uz hrvatsku. Žamdarmerija sa nata^nutim bodovi« ma izvršila je o vaj posao.
*
Prenos im se na čas u duhu u so« bicu maše g upravnog odbora pri re« dovitom rešavanju sokolskih poslova. On, naš ljubljeni starešina, blagih črta na licu i sanjarskih očiju, gladeči svoju karakterističnu 'brado, hipnoti« 'zi.ra nas sve okupljene živom verom u uspeh naše sokolske stvari. RaSprav« 1 ja poletno i uverljivo o svim pitanji« ma, nikada ne tužeči se na fizieki umor, koji ga je tokom dana u Iečnič« kom zvanju redovito pratio. Pa kad svršavamo posao, onda, na bilo čiju pobudu. Dr. Silvije enciklopcdističkom lakooom govo,ri nam o muzici i svim njenim klasiičnim i modernim stva« raocima, zanosi nas u tajnovitosti svemira ili u francusku savremenu li« teraturu, u jednu reč: u sva pitanja što ih može dati jedam duboko. kul« turni duh, kao što beše njegov. Jer on nije bio samo vatrcn rodoljub i Soko, več i jedna retka pojava estete sa istančanim umetničkim ukusom za sVe moguče pojave ljudskog društva..
Trebalo bi posvetiti: čitavu knji« gu životu i radu ovog vrlog čoveka, kojega je uz bezbroj kreposti, rešila >i ona naj veča: skromnost. — Tih i p.ri« lagodljiv, bez trunka oametlj’ivosti ili istieamja svoga »ja« blagopokojni naš starešina vršio jc uvek svoje sokol« ske dužnosti savršenim samoprego« rom, kojega mogu imati samo veliki i u svojoj ideologiji ustaljeni duhovi.
Visoko cenjen kao lečnik, njego« vo čitavo biče bilo je prožeto pravim samaritamizmom, pa zato polazeči iz Sinja materijalno siromašan, vidio Je pred sobom mnogu iskrenu suzu 'za« hvalnicu i topli blagoslov čestitog
naroda, koji ga je zavolio kao svoga rodenoga sina.
Pišuči ovaj kratki pomen pleme« nitom čoveku i uzornom Sokolu, odu« žujem se u ime sinjskog sokolskog društva bar donekle njegovo j blagoj duši, njegovom čeličnom karakteru, koji je kroz život junački i ponosno oosio trnov jugoslovanski -vernic, s kojim je ii kao mrtav okrunjen.
Medu tihim Sustjepanskim čem« p.resima i mističnim šapatima valova našega plavoga Jadrana, neka je več« ni mir i pokoj nezaboravnom starosti bratu Dr. Silviju Bulatu! — Slava mu! Večna slava!	P.	Markovič.
Švajcari su poznati čitavom svetu po tome, da imadu jednu od najsta« rijih i najboljih telovežbačkih organi« zacija. Njihova telo.vctžbačka škola, koja bazira strogo na znanstvenoj osnovi, p.o.činje sa sistematslkom vež« bom več kod najmanj© dece i ide pre« ko naraštajskog u zrelo doba Kao takmičare na medunarodnom poprištu poznamo ih dobro' sa VIII. i IX. Olim« nijade, gde su uvek osvojili časne po* bede. Za vaspitanje prednjaka izdaju godišnje dci 250 000 fr.
Ove godine priredila je njihova telovežbačka federacija svoj 59. telo« veižbački slet u Lueernu krajem jula. Tehnički odbor federacije je na vre« me pripremio sav ogroman materijal za javan nastup. Svajcarske preste vežhe v,rlo su izdašne i sadržavaju sva počela za vežbanje glave, vrata, trupa i ekstremiteta. Propisana bila su dva sastava, prostih vežbi. Program je sadržavao utakmice društava, dese« toboj na spravama, prebirnu utakmicu za Olimpijada, narodne utaUmice, sve« čanu povorku po mestu, popodnevni javni nastup, razne akademije, ban«-ketc itd.
Sletište bilo je izabranoi na pod« nožju gorskog velikana Pilata u veli« čini 370X220 m. Od toga bilo je za vežbalište u užem smislu odredeno 300X108 m Tribina bila je samo na jednoj strani za 4000 gledalaca, ostalo bila su obična sedišta i stajališta Za vreme utakmice pregradilo sc vežbaH> šte na 12 manjih, medusobno primi« tivno ogradenih prostora sa prolazima, tako da si je epčinstvo lako moglo-ogledati svaku pojedinu granu utak« mica iz neposredne bližine. Značke za nastup kod prostih vežbi bile su iz cinkovog lima. Spimve bile su svuda postavljene vrlo praktično i jedno.« stavno. Sprave su mnogo- primitivnije od naših.
Za slet se prijavilo oko 21.000 gimnasta; stanova pak je odbor spre« mio za mnogo veči broj. Za prehranu bila je sagradena naročita velika dvo« rana, gde je moglo najednom stati do 5700 učesnika. Poslugu gostiju obav-ljaloi je 300 osoba. Spomenuta dvora« na imala je i veliku pozornicu, gde sc je svak o veee prikazivala svečana, scena, koja nije imala doduše nikakve veze sa telovežbom, več je imala više vasplitno značenje u ljubavi sprani domovine.
Svečana povorka počela je u ne« dclju 22. jula u 10 sati te je trajala skoro puna dva sata. Na. čelu povor« ko stupali su švajcarski vojnički od« .redi, iza njih kao gosti Belgijandi, Bu« gari, Nemci, Francuzi, Tali jami i Au« strijanci, našto je sledila masa gimna« sta, oko. 15 000, koji su imali na čelu svake kolone četu u istorijskim ode« lima,,, nato tek su sledili odredi u obič« bi m telovežbačkim odelima u osmero.« stupima. Učestvovalo jc vrlo mnogo glazbi, pojedina društva pa su imala i bubnjare i trubače, Čitava oirganiza« cija povoirke bila je prvorazredna, tok tačan i miran. Barjaka bilo je u po« vorci preko 800.
Najvažnija tačka čitavog ogrom« nog rasporeda bile su zapravo lutalk« mice, koje sačin javaju od vajkada glavnu tačku zanimanja i gimnasta i
Fr. Govekar: Rokovnjači.
Ljudska igra s petjiem v 5. dej. Tretji natisk. Oder, zbirka gledali« ških,iger 19. zvezek. V Ljubljani 1928. Založila Tiskovna zadruga. Str. 70 Cena s poštnino- vred 21 Din.
Priljubljeno Gove^arjevo igro Ro« kovnj-ači je izdala Tiskovna zadruga v tretjem natisku Igro so povsod že tolikokrat proizvajali, da je odveč o njej vsaka beseda. Novi natisk bo dobrodošel vsem podeželskim sokol« skim odrom, ki te igre še nimajo. Igrali jo bodo zopet in zopet. Toplo priporočamo — nabavite si jo za so« kolske knjižnice.
*
Priručnik za župske prednja-čke ispite.
Sokolska župe u Tuzli ima na skladištu još oko ,450 komada Priruč« nika za župske prednjačke ispite, ko«
f Br. Ljubomir Marcikič.
Sokolsko društvo, u Staroj Palam« ci, 5. septembra o. g. usled iznenadne i n a p rasne smrti brata Ljubiše Marcu kiča izgubilo je svoga mnogo uvaže« nog i poštovanog brata starostu, koji je osnovao Soko u Palamci :i kojem je bio 9 godina odlični, neumorni i zasluž« ni starosta. Sa Ljubišom Marcikičem gubi Soko u Palanci jednog od svojih osn.ivača i naj.agilriijeg člana, ko j i je bio Sokolu u Palanci primoran član i pravi brižljivi otac. — Slava mu i več* na uspomema!
•
gradanstva, što kod nas baš rtij-e obi« čaj. Švajearske telovežbačke utakmice ima-ju svojo tradiciju, koja im jc u toku vremena udarila pravi narodni pečat.
Naročito su obljubljene narodne utakmice, gde moraju takmičari iz« vesti čitav miz narodnih igara, kao bacan-je kamena, dizanje utega, slk-o* kove, proste vežbe, visoko«daleki skok itd. U narodnoj utakm'ici učestvovalo je 749 takmičara.. Daljnja tačka utak« mica bio je nastup starijih vežbača, preko 60 na br-oju. Bila je toi zapravo prijateljska utakmica, je.r su svi tak* mičari saradivali kao velika porodica. Takmičilo se u vežbama na preči, ru» čarna, konju u šir i prostim vežbama i vis-okom skoku 125 cm bez zaleta. Suviše dug bio. bi naš izveštaj o de« setoboju, koji jc sadržavao razna tičanja, skokove, bacanja. kugle, dU ska i kopija. Isto važi i oi utakmici na spravama, na kojoj je uzeloi učešča oko 750 takmičara. Njihov tok bio je tako uzorno .oirganizoivan, da je svaki sat svršilo takmičenje preko 100 tak« mičara. U tom pogledu imaju Švajcari odlično organiz.ovan sudačk'i zbor
Največa važnost polaga,na je na medusobno takmičenje č i t a v i h dru« štava, što je sa vaspitnog stamovišta r.ajidealnija utakmica, jer dolazi o.vde do izražaja vrednost čitavog društva, a me samo pojedinaca. Kao najmanji broj takmičara bio je dopusten 9. Od 1089 aktivnih društava takmičilo je 831 društvo, sa -oko 20.000 takmičara. Curiški kanton je prijavio k utakmici 149 društava sa, 3843 takmičara, bern« ski kanton pak na drugom mestu 139 društava sa 3183 takmičara. Utakmica sama sadržavala je dve kategorije. U prvo.i vež.bale su se redo-vne vežbe, dva sastava pro-stih'vežbi, skok o dalj, istodobne vežbe na po. vol j no j spravi. U drugoj kategoriji pak — redovne i proste vežbe, baeanje kugle i trčanje na- 100 m. Svako društvo- moralo je položiti u saveznu Magajnu za takmi« čenje u prvo.j kategoriji 30 franaka, a za takmičenje u drugoj 20 franaka.
Javna vežba održana je u nedeljo po podme uz ogromno učestvovanje
o.pčinstva 50—60 hiljada osoba. Prva. je nastopila švajcarska olimpijska vrsta s prostim vežbama. Zatim je nastupilo oko 1400 starijih vežbača s prostim vežbama, iza toga pak 560 vežbača iz lucernskog kantona s veli« kim barjačičima. Poslednja tačka .te« lovežbe bio. je nastup 12.200 vežbača sa svih 800 barjaka. Napornim jemo,- da se javam nastup k prostim vežbama vršio bez ikakvih pokuša, zato- i iz« vedba daleko ne dosiže naših sletova, iako. su pojedinci kod utakmica u pro« stim vežbama pokazali mnogo više nego kod zajedničkog nastopa
Celokupni nastup švajcarskih g‘im« nasta u Lueernu pokazaoi je, kako vc« liku važnost sc polaže u Švajca.rskoj na telesno vaspitanje naroda. Kod či« tavog rada -saraduje doista čita.v na« rod s veseljem i ljubavlju i pravim demokra.tičklim razumevanjem čitave stvari. Zato su bili uspesi švajcarskih gimnasta opčenito vrl-oi dobri i poka= zali. da su Švajcari vredni dobrog gla« sa, koji uživaju u telovežbačkom svetu.
*
je želi rasprodati uz nižu eenu, kako bi mogla pokriti troškove oko ,štam« panja. Ko želi može dobiti knjigu uz eenu dinara 10 (deset) po komadu.
Svima br. društvima, koja poru« če 20 i više komada, računačemo knji« gu po 8 dinara komad. Poštarimi i troškove oko pakovanja snosi u sva« kom slučaju župa. Knjiga se može do« biti samo ako se novac pošalje una« pred. Odpadajuči iznos za jednu knjis gu može se poslati u markama. Adresa je; Sokolska Župa Petra Velikog Oslo« bodioca, Tuzla.
Iz Švajearske.
Sledeče velike svečanosti š\r>car« s'.<og telovežbačk-og saveza održače- se godine 1932, u gradu A-arau, kao pro« slava stogodišnjice opstanka telovež« bačko-g saveza.
Telovežbačke svečanosti Švajcarskih gimnasta u Lueernu.
Književnost
0NAAV*0I4AA\0
Onam onamo!. . .
Četvrta, a ujcdno i poslednjia raz* glednlica za ovogodišnji Sokolski dan posvečena jo našem sokolskom nara> štaju. Izradio ju je kao> i ,sve ostale akademski slikar Henrik Smrekar. Za;
joj voda, stari Soko«bora€ itumađi i priča kako je teška nepravda nanesena našem patničkom narodu u Istri i Go« riei, ko ji vee 10 godli n a stenje u rop« stvu »kulturnog« naroda.
Još danas živi ustaše iz godine 1875 pod novo otkrivenim spomenikom.
ijuju jedan veliki dan u kome če cio
Želimo, da naše članstvo, a naro* čito uzdanica naša — naraištaj naš — marljivo dopisuje ovom sokolskom razglednicom, kojai jc zaipravo njemu i namenjena.
župa Niš: Aleksinac, Car ib r>od, Knja« ževae, Negotin, Pirot, Prokuplje, Via-sotindi i župa Niš sama; župa Novi Sad Bačko Petrovoi selo, Bački Brc; st,ovac, Irig, Kulpin, Ti tej; župa Novo mesto: i Bojanci, Mirnajpeč, Straža« Valtavae, St. Janž, St. Jernej; župa Osijek: Čepin; župa Rijeka ina Su« šaku: Gospič, Korenica,, Krasiea, Ogu« lin, Srpske Moravico, Škrljevo, Sv. Jus raj; župa Skoplje: De vdeli ja, Kičevo, Kočane, Priština, Tetovo, Veles; župa Split: Igrane, Jelša, Pučišća, Podgora,, Postira, Stobreč, Supetar, Vis; župa Šibenik: Betina, Nin, Novigrad, Stan; k ovci, Tepljuh«Bioč!ič, župa Vel. Beč« ker ek: Bašahid, Centa, Kovačiča, Bo* ka, Perlez, Potiski sv. Nikola,, Srpski Aradac, Srpski Krstur, Srpska Crnja, Sanad Veliki Bečkerek; župa Zagreb: Bizeljsko, Jasenovac, Kostanjevica, Okučani, 'Pakrac, Petrinja, RajlhenU 'b>urg, Sevnica, Sisak, Vi.r g i mm ost.
*
Iz uprave.
PRETPL ATNICI!
Velik Vas je broj, koji još niste namirili pretplatu za »Sokolski Glas« nik« i »Prednjak«; neki ste čak prezrli i više put vam poslane pismene opo« mene na platež.
Nemojte nanositi na ta j način šte= te svojoj organizaciji!
Ispunite svoje dobrovoljno pre« uzete dužnosti na vreme! Nadamo se da je to poslednja opomena.
PROČITAJ!
Bianco diplome za takmičenja član« stva i naraštaja ima u nakladi JSS uz cenu Din 2-50 komad. Zahtevajte ofer« te od Gospodarskog odseka JSS i za diplome s tekstom.
*
Za društvene javne vežbe i aka« demije, kao i za župske i okružne sle« tove ima JSS u nakladi bianco plakat (bez teksta) skvrčka vežbača sa pre« če u dve boje. Zahtevajte oferte od Gospodarskog odseka JSS za plakat bez teksta i sa tekstom. — Veličina plakata je 63 X 95 cm.
*
Dopisujte, čestitajte i t. d., jedni drugima uvek samo na sokolskim raz« glednicama. Upotrebljavajte pogranič« ni biljeg!
*
'kazalo snagu sokolske ideje i put, 'koji vodi na izvor sviju narodnih snaga.
U jutru, dva dana pire proslave 26. avgusta održana je izmedu sokol« s,kih četa, koje pripadaju Sokolskom društvu Ncvesimjskom, utakmica za prvenstvo i Kraljev veliki srebreno* zlatni venae.
Svaka četa dala je po jedno ode* lenje od šest članova, koji su se tak; mičili u slobodnoj vežbi, skoku u dalj iz zaleta, skefku u dalj1 s mesta, ibaca« nj'U; kamena s ramena i u trčanju na 100 metara.
Rezultat ove prve utakmico po odelenjima bio je sledeči:
I. Sokolska Četa iz Udrežnja do; bila je ukupno 185.25 tačaka. 11. So« vol.ska Četa iz Miljevca dobila je ukupno 178.25 tačaka. III. Sokolska Četa iz Bijenjia dobila je ikupno 175.75 tačaka. IV. Sokolska Četa 'iz Bioigrada dobila je ukupno 165.75 tačaka. V. So; kolska Četa iz Kmetova dobila jc чдкир« no 104 tačaka.
Prema postignutom rezultatu, za ovu godinu ostajie pohodnica Sokolska Jeta iz Udrežnja.
Rezultat pojedinaca bio' je sledeči:
U ss coku iz zaleta v dalj: 1. Stojan Dakič iz, Bijenje skočio 5'35 m. 2. Mi; lan Sp'iemoi iz Biograda skočio, 5’20 m. 3. Mirko Žerajič iz Miljevca skočio 5'15 m.
U skoku s mesta u daljinu: 1. Mir; ko Mičevič iz Udrežnja skočio. 270 cm.
2.	Stojan Dakič iz Bijenje skočio 266 em 3. Rade Radan iz Miljevca skočio 256 em.
U trČanju na 100 metara: 1. Dušan Lizdek iz Biograda pretrčao je za 1Г'/б scJ<v. 2. ;M'kko Mičevič iz Udrež; n ja pretrčao je za 13 sek. 3. Mirko Žerajič i/. Miljevca i Stojan Dakič iz Bijenje pretrčali su za 13*/e sek.
U baeanju kamena 7 i pol kg: 1. Mirko Mičevič iz Udrežnja bacio je 1Q'70 m. 2. Nedeljko Mičevič,iz Udrež; nje bacio jo 10*45 ni. 3* N-ovica Jovičič iz Miljevca bacio je 10-30 m.
Rezultat pojedinaca u celoj utak« miei:	1. (Mirko Mičevič iz Udrežnje
postigao je u svemu 45 tačaka. 2. Sto; jan Dakič iz Bijenja postigao je u svemu 44.50 tačaka. 3. M'irko Žerajič iz Miljevca postigao je u svemu 40.50 tačaika.
Uzevši u obzir početni irad naših Sokola iz Nevcsinjskih sela, kao i teške poljske potrebe 'i poslove, koji su predhodili ovoj utakmici ibez ikak; ve naročite trenaže, sa rezultatima po« stignutim možema biti zadovoljni, na; dajuči se, da če iduča utakmica u god 1929., u svemu nadmašiti ovogodišnju.
Posle ove viteške utakmice, do? šla je dva dana kasnije, t. j. 28. avgu; sta veličanstvena manifestacija so* fcolske i Narodne snage u kojoj jc Nevesinjski i Hercegovački seljak po? kazao pravo čudo ljubavi spram ve; likih dela svojih preda,, koji su go; loruki, gl a d ni i bosi sa suvom korom tvrdoga hleba učinili istoirijs'ko delo u Hercegovaflkom usfanku, koga isto* rija beleži kao največi događaj u na; rodnoj istoriji posile Karadžordževa ustanka.
jedam narod posle: 53 godine slaviti herojska dela njihove mladosti.
Uz ogromno učešče naroda (koje; ga je bilo preko 25.000 odpočela je ova velika svečanost narodna u 6 sati ujutro sa svetom Liturgijom na polju nevesinjskome.
Činodejstvovalo je 12 sveštenika i 2 Vladike te posle molitve, održan je parastos iziginulim ustašama, a za; ■tim so obavilo sečen je krsnog kolača M. pešadijskog »Nevesinjskog« puka, koji je uzeo za svoju »Rrsnu slavu«, dan ustanka Nevesinjskog.
Posle toga, Kraljev izaslanik g. Deneral Milivoje čadevič Komandant Jadr. Div. Obl. predao je zamenikiu stane šine Sokolske župe »Aleksa San; tič« Dr. Pavi CankUu dragoceni Kra* ljev dar, Srebreno;zlatni venae s tim, da ga preda četi pobedniei.
Prilikam predaje Kraljcvog ven«, ca četi pobedniei Dr. Pavoi održao jo ovaj divan temparamenta i ljubavi pun govor:
U ime starešinstva Sokolske župe »Aleksa Santič«, u ime čitavog n ase g Sokolstva diiboko dirnut zahvaljujem na Visolcoij Paižnji, pošto je plemeni; tim darom N j. Vel. Kralja odlikovano čitavo naše Sokolstvo', jer lovor;venac darovan sakols'rcoj četi u Udrežnju ostaje trajnom svojinom našeg So* 'kolstva.
Plemenit unuk Črnoga Dorda, naš prvi Soko daje nam vidna dokaza, da on ceni i da imade u svom dobrom srcu mnogo mesta za naše Sokolstvo, priznavajoči mu isključivo' konstoruk* tivan rad i pozitivne rezultate.
To je najviše priznanje’ sokoisikio« me radu, onoj velikoj ljubavi, brat; .skoj snošljivosti i samoipregoru, koji žive u sreima So|kola danas u ovo ne* junačko doba, doba materijalizma, u ovo ibolesno doba kad zaslepljeni sit; nicama, krveči- se očajno i divljački ^aboravljaju rod, pleme i naše ujedi; n j en j e mniogi, koji su prvi pozvani da siju ljubav. 1 baš danas se vidi naj; bolje, da je našem Sokolstvu odredila sudbina, da se širokim stazama isto; i rije ponese u svet sijuči novu, pravu i istinsku ljubav, 'coja Oslobada iod pa» razita, od laži i pTcdrasuda i daje na; šem Sokolstvu, da bije nove bitke za oslobodenje čoveka roba od nepravih sloboda, nameštenih i nenaravnih ne; jednakosti i poniženog bratstva.
Mi Sokoli ponosimo se velikim ovim priznanjem i zahvaljujemo na ovoj neobičnoj pažnji.
•	Gospodine Kraljev izaslaniče. U ime naše, našeg Sokolstva^ u ime sve brače i sestara ujedinjenih u našem Soikolstvu i u ime svih onih, koji več od prvog dana ujedinjenih ne napu; stiše, niti če iikada napustiti uzvišenc ideale nacionalne svesti, jugosloven* skog nanodnog i državnog jedinstva, slovenskog bratstva i čovještva, u ime svih ovili 'kažite Nj. Vel. Kralju, da če Sokoli kao Leonida sa (svojim špartancima pre 25 vekova izginuti za ove ideale i iz grobova doviknuti: »Putn,iec, kad se vratiš k uči kaži lake* demonskim gradanima, da- pobijeni ležimo ovde i posle smrti verni zapo;
stvoi hoče da sledi primer svojih na; eionalnih heroja, hoee da pokaže da nisLi ibiie uzaludne stoljetne borbe i a a ni je u Judo' p roli veno more krvi najboijih, najčasnijih i najpoštenijih sinova i brače naše.
Jer jedna država, jedan narod, jedno Sokolstvo, to su dogme od ko; jih neodstupamo i koje ne trpe kom; promiisa.
Našem prvom največem i najbo« Ijcm Sokoiu, našem uzvišenom Kralju i bratu hvala i sokolski Zdravol
Zdravo i živio naš Kralj, odjek« nulo je kroz ogromno maso naroda r Klicanju nije bilo kraja.
Iza ovoga došio' je svečano razvi; ja n je i predavanje zastava Sokolskim četama nevesinjskog društva.
Pet sokolskih starešina razvilo je nove zastave pred povrstanim Četa; ma, prodajuei ih u ruke starim živim ustašama. Momenat je bio dirljiv i veličanstven i od istorijskog značenja po Sokolstvo i naše Selo, kada su se nove sokolske zastavo razvile i zale; pršale u rukama starih ustaša, koji sa suznlim oaima posmatrahu rezultate velikih Sokolskih uspeha.
U istom času odpočeo je, a u sve; čanoj tišini brata Canki;a ovaj zna; čajni govor,:
»U ime starešlinstva Župe preda; jem zastave sokolskim četama u Bi; jen ji, Biogradu, Krekovima, Miljcvcu i Udrežnju, uveren, da ih p reda jem u dobre fuke.
S njima Vam Župa i člitavo So* kolstvo naše ;poklanj,a svoje srce, jer u selu, u zdravom seljačkoin telu i još u čistoj dušli seljaka vidi najbolje garancije za uspeh sokolskog rada. Ovo zastave, koje je u sestr.inslicoj 1 ju= bavi izradjila i poklonila 'dična Soko; lica, supruga našeg župskog starešine, naša draga sestra ‘Ljubica Miličeva, oive naše zastave, ovaj simbol na» šeg ujedinjenja ove maše boje, boju plavu vedrog nasmijanog nobia, boju belu — ljubavi *i mira, boju ervenu — žarke slovenske krvi — držite visoko neka vijore na vetru, neka prkose sviim nepogodama i olujama i nek,a Vam vazda lebdi pired očima kao jaki podstrok u radu za bonačno dovrše; nje veliikog dela našeg preporoda i duhovnog stapanja našeg. Jer ujedi« njenje naše računajuči ла listorijskim oprekama raznim sodialnim i ekonom« skim prilikama i n aken strahota veli; koga rata moralo jc naiči na trzavice. Duše naše suviše su zakržljalle bile, da b)i prekonoe moglo, da se iz njih briše sve ono, što je zapreka potpu« nem duhovnom stapanju. I zato So« kolstvo odgajajuč'i telo u još večoj meri, hoče da odgaja dušu, pa da ne. seblično bratski sa puno ljubavi uz potpunu jednakost i jednopravnost otkioni sve ono, što nas deli, sve ono što koči pozitivan i 'iskren rad u ovoj našo j u jedin jenoj Otadžbini. Naš rad jr; težak, ogromno je n e ob rad e no po« Ijc, guste i neprohodne š-ikare i šume prepune su divljeg zverin ja besnog na sve Dobro i Lepo, spremno da nas za; skoči svakog časa i svojim otrovnim zubom kida sve ono, što je vekovima stvoreno krvlju Mučenika. Zmijc
Iz starešinstva JSS.
UPOZORENJE SVIM DRUŠTVIMA I ŽUPAMA!
31. oktobra t. g. zapada u platež druga polovina propisanog saveznog poreza, dok je prva polovina zapala več 30. aprila t. g.
Dosadašnji odziv nije zadovolja« vajuči. Do 30. .septembra t. g. uplačeno je poreza za tekuču god mu it ek Din 116.28850 što znači jedva 27’1% pro; pisanog za godinu 1928.
Otplačivanje duga na porezu za prijašnje godine još je mnogo manje zadovoljavajuče, jer je od 806.293-75 Din duga na porezu iz prijašnjih go« dina u 9 meseci otplačeno samo Din 23.059-47, dakle samo 2-86%.
Ti brojevi silno mnogo goivore, te če nas prisiliti k odredbama s kojima čemO' štititi, opšte sokolske interese, potrebnu disciplinu i dobro ime sokol; ske organizacijo.
Starešinstvo JSS.
Sjajna manifestacija Sokolske Misli u selima Hercegovine.
misao njegova jasna nam jc na prvi pogled. U pozadini vidimo USk<u goru nad koju su se nadvlil'i tamni oblači ropstva. Plavi naš Jadran, Sušak, pa četa našeg naraštaja na hrežuljku, ,k,o;
Iz gospodarskog odseka JSS.
Revizijske izveštaje trebale su žu« pe sabrati te ih do 30. septembra t. g. poclneti Gospodarskom odseku JSS. —• Preko tog roka proišlo je več^14 dana a revizijski izveštaj predložila su 2, reci i piši samo dva društva.
Funkcioneri župa i društava! Je li k toj tvrdnji potreban još kakav ko= mentar o djiscipl'ni, smislu za red, o radu, napretku itd.?
Više osečaja dužnosti bračo!
#
Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (XIV. iskaz):
Kastav, Župa Maribor, Srpski I tebe j.
Delomično na račun Saveznog dana uplatila su za g. 1927. društva:
Župa Banja Luka: Prijodor; župa Bjelovar:	Kupinovae,	Križevci, župa
Celje: Trbovlje; župa Cetinje: Porast; župa Kranj:	Tržič, Železniki; župa
Ljubljana: Dol. Logatec, Ježica, Kam; nik, Ljubljana 1., Ljubljana II, Loška dolina, Moste, Žiri; župa Maritbor: Bel; tinci, Maribor, ’ Oplotnica, Prevalje, Središče; župa Novi Sad: Novi Sad, Petrovaradin; župa Novo mesto: G ra; dac, Semič; župa Rijeka na Sušaku: Novi Vinodol; župa Skoplje: Prizren; župa Split: Don ja Kaštola, Milna, Vra; njie; župa Vel. Bečkerek: Vel. Kikin; da, Bela Grkva; župa Zagreb: Krško, Zagreb L
Sokolska društva, koja još do danas nisu platila Sav. dan za g. 1927., iako je rok potekao već 15. dec. 1927.
«, Župa Banja Luka: Bos. iPetrovac; župa Beograd: Beograd II.; župa Bje« lovar: Grubn’išno polje, Koprivnica, Podravski Kloštar, Sokolovac, Vel. Zdenci, Viro vitica, Vukov je; župa Ce« Ije: Rogatec, Vranska; župa Cetinje: Danilovgrad; župa Kranj: Dražgoše, Kranj, Mojstrana, Stražišče, iškofja Laka; župa Ljubljana: Domžale, Ig« Studenec, Komenda, Radomlje, Ribni; ca, Šiška, Št. Vidi nad Ljubljano1, Vače; župa Maribor:	Čakovec, Dravograd,
Hoče.i JiaiTcnina, Miarenberg, Prager« sko, Ptuj, Gornja Rad'gona, Slovenska Bistrica, Sv. Lovrenc na Pohorju;
Prilivom proslave Hercegovačfkog ustanka, i otkriča veličanstvonog ,spo« menika blagopočivšem Kralju Petru I. Oslobodiocu Veli kom i Hercegovač; kim ustašama, koja sc održala u No« vesinju 28. avgusta 1928, uz ogor mn o učešče naroda iz sviju sela Heroego« vine, Sokolstvo sa golih 'brda i niških koliba odnelo je sjajnu pobedu 'i po;
Na dan slave, ranam zorom po> čele su sc pojavljivati iz obližnjih šu; ma i raznih brežuljaka ogromne po> vorke naroda, žuireči da dodu u od« reti e no vreme na zborno mesto. Na čelu naroda išle ,su Sokolske Čete, ko« njanici i barjaktari, a starci iz ustan; ka 1875. god. prignuti burnim godina; ma života koračaju srečni što doživ;
vedi«, — jer Sokoli sa Mitronosnim pesnikom vazda ponavljaju;
„Pokoljenja dela sude - što je čije daju svjema, Na Borise-Vukašine opšta grmi anatema1*.
Ovo neka ima na umu svaki mali i veliki čovek širom naše ujedinjene Otadžbine, jer Jugoslovensko Sokol«
sikću, a zv era d diivlja u svomc ego? izmu, u svojoj mržnji i zlobi prkosno hara po torne polju, k.oje očekuje svo> ga očara i sijača, blati nam' izvore 1 prija sveže potoči če, kojii veselo žu* boneči diljem otadžbine pevaju uzvi* šenu himnu ljubavi i bratske sloge. Iza svakog grma, iza svakog kamena vreba krvolok da utaži svoju nezasit* nu glad ,i žed. Zato je naš rad težak, zapreke su velike, putevi su dugi, a konaei daleki. Treba nam srce, treba desnica jun.aeka i hrabra, da očisti rodna polja, šumovite bregove i pito* me doline od životinjske pohlepe ornih, koji rade samo za sebe i kojim a nije ništa sveto, od onih koji .sc titra* ju sa morem prolivene krvi i sa žrt* vama vekovnih u borbi za ujedinjenje.
Zato ostaviimo sve, okanimo se razminica i nesloge, okanimo se grdnja i psovke, okanimo se svega, što ne donosi koristi na šoj naciji, našem je* dinstvu. Dosta je bilo krvi li borba, doista je bilo zala i jada, dosta je bilo psovka i grdnja, dosta je bilo svega, što nedolikuje čoveku, naroeito nedo* iikuje Jugoslovenu d Slovenu otvorena srca i plemenite duše. Kažimo dosta! ovde na ovom istorijskom tlu, gde prc 53 godine puče puška. Kao pode* tak titanske borbo za oslobodenje i ujedinjenje naše, ko ju je u punoj me* ri završio Veliki Oslobodioc. Ostavi* mo se svega, od čega nema koristi či* tav narod. Budimo dobri orači, dobri sijači, pa istrgniimo seme borova iz srca naših i apostolsko m ljubavlju usadujmo svakome uzvišenc ideale Jcdino takvim radom postiči čemo potpunO' duhovno stapanje — pulimo* njčemo i one zle, da šilom budu dobri, jer inače nestače ih pred poplavom, kao što nestaje turne u praskoizorjc pred sunčanim Z rak a m a. Ovo je pu* tokaz, kojim moramo poči, jer čemo iedino na ovaj način održati viisoko, čistu i neokaljanu našu zastavu, ovc naše narodne boje,, kojie predujem u Vaše junačke desnice. — A setiite se i toga, da treba j a fiati desnice, jača* nje mišica naših okuplljanje svih ja* kih i snažnih oko našega ibau jaka, jer ta mo na obzorju pdkazuju se grabež* ljlive ptice kojc svojim pandžama ho* če da kidaju meso sa živog narodnog tela. Okupljajmo se, zbijmo redove naše, jer nešto nam se mr godi starac Lovčen na svom viisokom prostolju, nešto nam dovikuje, jer opaža tude stražarnice na našem telu, na našem telu — na zenici našoj i traži, da svt ko j c dan danoiga časa sa našom sla* vom ovenčanom vojskom poletimo na more, na Naše More i da punom sna* go m p okli ju naše galijc ovo Naše More, da naše košulje odsccajuoi tudinske grabežljive piandže u žaru sunčanom u odbljesku mora i u grm* 1 javi ni gromova postan u žarko crvenc, još ervenije nego jesu poprsUnnc zlobnom tudinskom krvlju.
Na More! Na Naše More pod okom i na poziv duha O nog, koji je izvršio naše ujedinjenje i pod zaštii* tom našeg starca Lovčena i duha Onog, koji sa Lovčena večnu stražo straži.
kolska Župa »Aleksa Šantič«, Sokol* Sive Cete i sve soKolstee kategorije.
Ogromne mase naroda hoško su se krc tale kroz malu varošicu Neve* sinje, ali ip-ak sve se izvršilo po, od* reuenom rasporedu.
Tačno u 10 sati odpočelo je osve* čenje spomenika u prisustvu Kralje* vog izaslanika g. Milivoja Ćadcvica, Diviz. Deneraia, izaslamka Kraljevske Vlade g. Ministra Dr. Vlade Andrica, izaslanika Jugoslovenskog Sokolskog Saveza brata Cede Miliča, izaslanika Narodne Odbrane g. Deneraia Colo* viča, izaslanika (Prosvete g. Vasilja Grdiča i mnogih drugih izaslanika i predstavnika kulturnih i viteških ustanova iz cele države.
Kad se obav.ilo osvečcnjc i kad je Kraljev izasdanik /povukao zavesu, ukazno so veličanstven »Spomenik Slobode« a klicanju naroda i grmlja* vini topova nije bilo kraja.
U isitom času pojaviše se nad Spomenikom mnogobrojnil avijoni .cružeči i bacajučd hiljadc raznih leta* ka sa raznim nadpisima kao:
Omladino! »Veliki! ljudi nisu ni veliki bogataši, ni veliki znanci, več su veliki ljudi oni, Ikoji mnogo dobrih dela učiniše svome narodu.« Glas ustaških Vojvoda itd.
Iza ovog najsvečanijeg momentu u istoniji sokolskog Novesinja odpo* čeli su razni divni i patriotizma pumi govori.
Govorio je predsednik odbora za spomenik, g. pukovniki K. Magike, Kraljev izaslanik g. Dencral Cađević, Dr. Gaifiinovič, Deneral Colovič, Epi* skop Jovan, Vasilij Grdič, a medu njima i brat Cedo- Milič, koji je u ime Jugoslovenskog Sokolskog Saveza rc* kao:
Brač® i sestre!
Sve je ništavo i prolazno, d zlato i srebro., d zdravijo i mladenačka le* pota, znanje i mizne karijere, a samo su večna dobra dela.
Da je to tako evo sjajnog primera.
Nevesinjskom ustaši, golom sinu ovih brda, odevenom u grobu sukno i opančine, a sa poderanom kapom na glavi, otkrii sc spomenik tbiaš u isto m času kad i velikom Kralju.
Zašto i zbog čcgaV
Zato što Kralj Oslobodioc nije velik zbog toga što je Kralj, več zato što su velika mučenička deliai njegova, a ustaša nije zato prezrcn i odbačen što je u suknenoj haljiini i poderanoj kapi na glavi, več je naprotlv po svo* jim legcndaimim delima, kada jfc golo* ruk ;bez praha i olova, sa suvom ko* rom hleba iz vlastite torbe, krstairio to ovim planinama boreči se za krsi časni i slobodu zlatnu, ziaislužnoi stao uz velikog mučenika Kralja.
Mučenik veliki uz mučenika, pa zato neka im je slava :i večna hvakii.
Ovaj spomenik koga nazvasmo Spomenikom Slobode, ovaj spomenik, koji 6e nam biti nov hram Boga ži= voga, postače nam največi svetionik, Koji če i nama i svim budučim poko* lenjima osvetljavati i polkazivaiti u najburniijim nočima puteve jiunačkog i poštenog života.
i®**1 s.
Mnoštvo naroda, kod svečanog otkrića Spomenika kralju Petru Velikom Oslobodiocu i Hercegovackim ustašama.
Neizmerno klicanje, mahanje hi* ljada ruka u znak največe narodne razdraganosti i sreče popratilo je nje* gov govor, koji je pre hi-o ispoved oe* lokupnog naroda, nego jedna osam* Ijena vatrena reč sokolskog nadnikia.
Zatim se pet Ustaša okreču svaki svojoj četi sokolskoj i predajuči za* stave zastavnicama, rekoše: »Evo ti zastava barjaktare i dok sii. živ čuvaj čast i obraz Sokolstva, Kralja i Otadž* bime«. Barjaktari primaju zastave iz staračkih ruku i zalklinju se da če zu* vet izvršiti.
Posle ove velike' i od istorijskog značenja solkolsikie 'svečanosti, ogrom* na povorka naroda, koja je več bila pri sumom okupljanju povrstana u vidu kruga, krenula je kroz grad do spomenika Slobode. Na čelu povorke išli su Ustaše iz 1875. g. sa Krstašom barjakom, za njima dobrovoljci ne» vesinjci iz svetskoga irata, zatim So*
žive svedoke, koji nam pričaju o kr* vavim i nadčovečanskim mukama i stradanjima njihovim, vide svoje si* ,iove — slavom junaštva i hrabrosti ovenčane dobrovoijee i/. svetskog ra* ta, koji na. svim bojištima Evrope pro* liše svoju ikrv i zasvedooiše da su do* stojni sinovi velikih heroja, zatim vi* de najmladu svoju braču. svoje po* tomko povrstane u divne sokolske čete, koje se najpre ovde 'u ovom istorijskom gnezdu siviih Sokolova osnovaše i dobiše prvi srebreni venac od Nj. Vel. Kralja, brata i prvog So* vola kao znak priznanja za nova kulturna dela, verujoči, da ce Sokolske Cete u novoj istoniji narodnog prepo* roda učiniti epohalna dela ,koja če biti ravna delima slavnih naših ustaša.
Istorija če sokoilska i nevesiinjska zabilježiti neizbrisiivim slovimai ovaj veliki dan, isto kao što je zabilježila i onaj isitorijski sastabaJk nevesinjskih glavara 1875. g., kod orkve ibiograd* ske gde piade zaključal.c i zakletva o ustanku hercegovačkom, jer uz dragoceni poklon Kraljcvog venca primiiše Sokolske. Čete sreza ncvcsinjskoga svečano sokolske zastave i to iz ju* načkih ruku živih drugova nevesinj* skih ustaša', zavetujuči sc, da če ovaj novi pokrčit sokolskog rada odjeknuti kroz sva brda i doline, kroz sva sela i kolibe, širom naše otadžbine i po* diči staro i mlado na veliki junački kulturni usitianak i skopiti život bolji •i čoveka d'os'tojniij’i, život junački i pošteni u kome neče biti gladi ni du* hovne, a kamo li sramne gladi telesne
Polažuč.i oVaj venac ispred Ju* goslovcnskog Sokolskog Saveza iz Ljubljiamei li isokolstcc župe »Aleksa Šantič«, kao znak tople blagodarnositi Velikom Kralju Oslobodiocu i muče* nicima nevesinjskog ostanka, zaklji* njemo se mi Sokoli da če nam ,u so*
kolsUom .i narodnom riadu uvek biti preči narod i Otadžbina od vlastite sreče i koristi.
Posle otkrivanja i svečanosti kod Spomenika Slobode odpočeo je delile Vojske, Sokolskih Četa d svih Sokola po kategorijama:, a zatim je na polju održan veliki narodni ručak, gde jc. svaki pojedinac po’ sit arom narodnom običaju ručao iz vlastite torbe.
Posle podne u 4 sata priredili su Sokoli i Vojniči bezplatno narodno veselje. Sokolske čete iz cele Herce* govinc izvele su svoje propisne slo* hodne vežbe. Bilo je sokolskih četa kojc su potovale po 9 sati peške da bi došle na odredeno vreme na svoju sokolsko dužnost.
Vojska jc vežbala sa puškama i .kopljimo kao 'i razne sokolske igre, a Sokoli iz M os ta. ra izvoli su divno svo* je vežbe na karikarmu
U veče nevesinjski Soko u zajed* nici sa mostarskim priredili su van* redno uspelu akademijo pred Spomc nikom Slobode. Sve tačke sviju katc* gorija bile su, izvedene sa najpreciz* ndjom izvežbanošču. Nevesinjski So* koli pokazali ;su divne rezultate novo,g rada te se nadamo, da če sivoju aktiv* nost nastaviti sve jače što dalje, a ta* las sokolskog rada, koji je obuhvatio najpre sela nevesinjska, biče od isto* rijsliog značenja po životni rad našeg siromašneg i od sviakog osi m Sokola napuštenog sela.
Nievesinjskog Sokola kao i nje* gove članove zapahi jc istorijska d.už* nost i čast da budu Sokolstvu, u selu ono, što je nevesinjski ustanak bio u borbi z;ai narodno oslobodenje.
Nada je naša velika jer »Prcgi* baocu Bog daje mahove, a oiva Neve* sinjska, Sokolska i Narodna proslava biče početa,k velikog i epohalnog so* kolskog dela u našem selu.
Iz žu
\ Osim toga, Sokolstvo vidi u nje* i mu blagotvorno narodno lečilište i školu, pred kojim če se okrcpljaivati svi orni, kojii su duhom klonuli i pre* stali verovati u iskonsku snagu i ide* a le našeg naroda, piai neka se uče od ovih naših velikana k,alko sc radi, ka* ko se 'bezitelesno žiivi i umire za velike narodne ideale. Osobito neka dodu ovamo oni, koji imaju mnogo znanja ali malo srca i vere pa nčka vide kako jc ovaj hereegovački ustaša bez zna* nja i pismenosti stvarao iz ništa ve* lika dela.
U ovom velikom slavlju koga isto* rij a ne pamti, svi smo mi srečni pa i duše mrtviih ustaša siu srečne 1 zado* voljne, jer duhovnim očima danas vi* de ostvarene večne ideale. Vide oeo okupljen narod na čelu sa, predstavni* cima naše Otadžbine, vide predstav* mike naše slavom ovenčano vojske, viidc još žive svoje ratne drugoive kao
Iz sokolske župe — Celje.
LAHKOATLETSKE TEKME CEL J* SKE SOKOLSKE ŽUPE.
Vršiti bi se morale v nedeljo 23. septembra 1928. Ker je bilo la dan skrajno slabo- vreme in ni bilo mogoče v hudem nalivu tekmovati, so se pre* ločile na nedeljo 30. septembra. Zgo* • daj zjutraj je kazalo na dež,, zato so nekateri omahljivci ostali doma.
Tekme so pričele točno; ob 8. uri.
Udeležba:	A.	Člani iz društev:
Celje 37, Trbovlje: 7, Št. Peter 6, Pol* zela 4, Št. Jurij 3, Vojnik 2, skupaj 59 tekmovalcev.
B. Članice iz društev:	Celje 17,
Št. Peter 2, Št. Jurij 1, Žalec 1, skupaj 21 tekmovalk.
Tekma sc je vršila v najlepšem redu im ob strogi disciplini. Vodil jo je župni načelnik brat Lojze Jerin, kot izvedenec tehničnega odbora JSS je prisostvoval brat Kostnapfel.
Trajala je do 'A 12. ure in dala sle* deče rezultate:
A. Člani: v vseh panogah; 1. Skok Ferdo, Celje, 64 'A točk, 2. Javor* nik Jožef, Celje, 52'A točk, 3., Urbančič Adolf, Celje, 51 'A točk,
V posameznih panogah:
Vseh 10 točk pri prostih vajah so dosegli bratje: Kastelic Rudolf, Polj* šak Rudolf, Stegu Milan in Špeglič Anton, vsi iz Celja.
Skok v višino: 1. Skok Ferdo, Ce* Ije, *155 cm, 2. Rudolf Miro, Urbančič Adolf, Celje, 150 cm, 3. Burger Franc, Celje, Dagian Henrik, Št. Peter, Gobec Stanko, Mlinar Stanko, Celje, Piki Fianjo:, Trbovlje, Prelog Slavko, Stegu Milan, Tkalčič Rudolf iz Celja, 145 cm
Skok v daljino: 1. Kolšek Ludvik, Polzela 5’95 m, 2. Stegu Milan, Celje, 5-80 m, 3. Rudolf Miro in Skok/ Ferdo, Celje, 5'70 m.
Krogla 7'25 kg težka:	1.	Hlastan
Slavko, Trbovlje,, iO'22 m, 2. Javornik Jožef, Skok Ferdo, Celje, 1007 m, 3. Kralj Frane, Polzela, 9-61 m.
Tek na 100 m: 1 Skok Ferdo, Ce* Ije 11*/« sek., 2. Gobec Stanko, Stegu Milan, oba iz Celja 12l/r. sek., 3. Kolšek Ludvik, Polzela, Tkalčič Rudolf, Celje, 122/V, sek..
B. Članice v vseh predpisanih pa= nogah: 1. Lužnik Zorana, Celje, 48J4 točk, 2. Križmanič Ma,rjuči, Celje 48 točk, 3. Kovač Vera, Celje 45’'/4 točk.
V posameznih panogah;
V prostih vajah so dosegle vseh 10 točk:	Gruden	Marica,	št.	Jurij.,
'Kranjc Malči, Križmanič Marjuči, Lojk Milka, Lužnik Zorana in Tomažič Zla* ta, vse Iz Celja.
Skok v višino: 1. Lužnik Zorana, Celje, 130 em, 3. Lojk Milka, Celje, 125 em, 3 Kovač Vera, Križmarič Ma,i* juči, Križmanič Milka, Celje, 120 cm.
Skok v daljino: 1. Križmanič Mar* juči, Celje, 3’90 m, 2. Kovač Vera, Železnikar Gusti, Celje 3’80 m, 3. Lojk Milka, Lužnik Zorana, Celje, 3'70 m.
Tek na 100 yardov: 1. Kovač Vera, Celje, 13*/s sek., 2. Križmanič Marjuči, Železnikar Gusti, Celje, 14‘/s sek., i 3. Priosele Valerija, Celje, 14a/e sek.
Žoga s pentljo:, 2 kg težka: 1. Luz* nik Zorana, Celje, 26 m, 2. Križmanič Milka, Celje, 23'75 m, 3. Jelen Stana, Celje, 23 m.
Te vrste tekme so se oziroma se še: vrše v vseh župdh, včlanjenih v JSS. Končne splošne rezultate bo izdal Sa* vezni T. O. na podlagi rezultatov' iz vseh žup.
Z ozirom na lepe uspehe, Hi smo jih dosegli v nedeljo, upamo, da. bo naša župa zavzela častno mesto: v tej tekmi.
*
ŽUPNI PREDNJACKI TEČAJ.
Z 21. oktobrom prične 10*nedeljski župni prednjački tečaj za člane in članice.
Društva smo v posebni okrožnici pozvali, da prijavijo udeležence do 10. oktobra.
Poudarjati veliko vlažnost in nujno potrebo takih tečajev se nam zdi od* več. Mnogo naših, zlasti podeželskih društev životari v prvi vrsti zaradi po* manjkanja vaditeljev.
Krat je, sestre! Z ustanovitvijo žup* nega prednjačkega tečaja Vam je dana prilika, da. odpravite ta nedostatek.
Apeliramo na bratska društva po* novno, da se našemu vabilu, polnoštc* vilno odzovejo.
Župa Celje.
Iz sokolske župe — Kranj.
TEKME DRUŠTEV GORENJSKE SOKOLSKE ŽUPE V LAHKI ATLE* TIKI.
V	nedeljo, dne 23. septembra, so se vršile v Kranju tekme društev Go* rcnjske sokolske župe v lahki atletiki Tekme so se udeležila sokolska dru* štva.: Jesenice s člani in moškim na* raščajem, Jkranj ;s člani, /članicami, moškim in ženskim naraščajem, Ko* roška Bela*Javorn:ik s člani in člani* eami, Stražišče s člani in moškim na* raščajem, Radovljica z moškim n ara* ščajem in Škofja Loka s člani, člani* eami in moškim naraščajem. V celem se je udeležilo, tekem 33 članov, 13 članic, 29 moškega in 12 ženskega na* raščaja. Tekem se niso udeležila dru* štva: Bled, Bohinjska. Bistrica, Draž* gošč, Gorenja vas, Mojstrana, Tržič in Železniki.
Člani in članice so tekmovali v peteroboju, in sicer v prostih vajah v skoku v višino z zaletom brez de* ske, v skokiu v daljino z zaletom brez deske, v suvanju krogle in v teku na 100 m Članice so tekmovale v prO' stih vajah, v skoku v višino z zaletom brez deske, v skoku v daljin® brez deske, v metanju žoge s pentljo ter v teku na 100 jardov. Moški in zenski naraščaj sta tekmovala v zase pred* pisanih tekmovalnih panogah, in sicer v vrstah in posameznikov v vrstah.
Dan za tekme ni bil srečno iz* bran. Zadnjih 14 dni so ovirali teme ljite priprave za tekme dež in tudi vedno krajši dnevi, na dan tekme sa* me pa je bilo izredno slabo vreme in mraz, Bližnje hribe je zapadel sneg, tako da so se telovadci, ki so bili oblečeni v majice 'in dokolenice, tresli od mraza. Zaradi dežja in mraza re» zultati .v nekaterih panogah niso bili taki, kakor bi bili lahko pri drugih razmerah. Zlasti je zaradi tega trpela tekma v štafetnem teku, ker je držala proga po cestnem blatu ter je pri tem tekmovalcem zlasti na ovinkih jako
polzelo. Toda vkljub temu sta vla* daia med tekmovalci izredno dobro razpoloženje in popolna, disciplina, tako da so, sc tekme navzlic dežju iz* vedle do konca. Tekmam je piiso* stvovalo izredno veliko število občin* stva, ki se je: jako zanimalo, za posa* mezne točke, zlasti za s.vok v višino in daljino.
Rezultati tekem so:
Čiani peteroboj: 1. Kavčič Peter, Škofja Loka — 56 točk, 2. Schiffrer Živko,, Kranj — 49'A točk, 3. Kavčič Pavel, Škofja Loka — 48 točk.
Člani proste vaje:	1. Bahovec
Fone, Škofja Loka — 10 točk, 2. V a* lenčič Boris, Kranj — 9% točk, 3. Kav* čič Peter, Škofja Loka — 9'A točk.
Skoik' v višino z zaletom brez de* ske: 1. Schifrcr Živko, Kranj, Zaletel line, škofje Leča, Kavčič Peter, Škofja Loka — vsi 150 em. 2. Kobi Mirko, Kranj, Kavčič Pavel, Škofja Loka, Jane Adrijan, Kranj - v,s;i 145 cm.
3.	Valenčič Boris, Kranj, Valenčič Ivo, Kranj, Valenčič Dcmeter,. Kranj, Vra* ničar Ivo, Škofja Loka — vsi 140 em.
Skoik v daljino z zaletom brez de* ske: 1. Schifrcr Živko, Kranj — 5 m 82 em, 2. Kavčič Pavel, Škofja Loka 5 m 40 em, 3. Kavčič Peter, Škofja Loka — 5 m 37 cm.
Suvanje krogle: 1. - Kavčič Peter, Škofja Loka — 9 m 50 em, 2. Schifrcr Živko, Kranj — 9 m 25 em, 3. Valen* čič Boris, Kranj — 8 m 70 em.
Tek na 100 m: 1. Kavčič Pavel, Škofja Lolka — 12 sekund, 2. Kavčič Peter, Škofja Loka — 12l/s sek., 3. Za* etcl Tine, Škofja Loba 12'-'/o sek.
Članice peteroboj:	1. Kostlova
Pavla, Kranj — 34-75 točk, 2. Vrtačni* kova Justina, Škofja Lolka — 33-25 točk, 3. Biiatina Milvana:, Kranj — 30'75 točk.
Posamezniki moškega naraščaja, višji oddelek:	1.	jVraničar Drago,
Škofja Loka — 54 točk, 2. Jesenovec Stanko, Škofja Loka — 52'50 točk,
3'. Pezdič Jožej Radovljica — 48'75 od 60 dosegljivih točk.
Vrsta moškega naraščaja, nižji oddelek: 1. Jesenice — 299 točk, 2. Kranj L — 284*5 točk, 3. Kranj 11. — 284 ,točk.
Posamezniki moškega naraščaja, nižji oddelek: 1 Eržen Valter, Kranj 56'50 točk, 2. Jakše Anton, Kranj 56 točk, 3. Razinger Jaromir, Ra* dovljiea, — 54 od 60 dosegljivih točk.
Posameznice ženskega naraščaja, višji oddelek:	1. Nučičeva Sonja,
Kranj — 41 toče, 2. Florijančičeva Anica, in Jakšetova Štefka, Kranj — obe po 31 točk, 3. Ažmanova Zelenika, Kranj — 27 točk.
Posameznice ženskega naraščaja, nižji oddelek:	1. Staničeva Slavka,,
Kranj 27 točk, 2. Šmajdekova Jo* žica, Kranj — 23 točk, 3. Ažmanova Kusamila, Kranj — 18 točk.
Tekme društvenih vrst v štafet* nem teiu 4X106 m so se udeležila društva:	Koroška Bela*Javornik, Jc*
seniee, Kranj s tremi vrstami, Šlkofja Loka in Stražišče; člani: 1. Škofja Loka — v ča,su 59‘/r,, 2. Jesenice — v času 61l/s, 3. dve vrsti iz Kranja — v času 612/б
iPr:i tekmi moškega naraščaja:
1.	Jesenice — v času 661/s, 2. Stražišče
—	v času 66:i/n, 3. Kranj — v času 674/n.
Popoldanski javni nastop, ki so mu prisostvovali načelnik JSS brat dr. Viktor Murnik ter številno občinstvo, je prav lepo uspel. Nastopilo, je več vrst z raznimi panogami lahke atle* tike in tiudi na orodju. Posebno pozor* nost je zbujala vrsta telovadcev, sc* stavljena iz društev Jesenice, Koto* ška Bela*Javorniki in Škofja Loka, v skoku ob palici v višino ter vrsta So* Viola iz Stražišča na drogu. Jako so ugajale tudi raznotere igre deee kranj* skega. Sokola, članice so nastopile s skopljanskimi prostimi vajami.
S posebnimi točkami sta nastopili društvi Kranj in Jesenice.
M. Sušnik.
Iz sokolske župe — Bjelovar.
Ш. PREDNJAČKI TEČAJ SOK. ŽUPE U BJELOVARU.
Treei naš prednjački tečaj otpo* оео je 23. o. m i trajaec do 7. X. Učesnika u tečaju ima, ukupno' 14, i to iz Bjelovara 9 (2 sestre), Novih Pav* ljana 1, Virovitiee 1, Gairešnice 1, Grubišnog Polja 1 i Dulovea (odsek društva Daruvar) 1.
Tečaj je odborska sedmica župe jcdnoglasno! proglasila, obaveznim ш sva društva, ali nisu sva udovolijla obavezi. Na njibovu je štetu, ali i na štetu razvoja Sokolstva,.
Sam tečaj održava se u nadogra* denoj dvorani Sok. društva u Jljelo* varu. Radi se od 9.—12.,	i	7.—10.
sati — 9 sati dnevno. Tečajnici gu podeljeni u 3 grupe, jedmi polaze, ceo dan, drugi popodne i uvcec, a itreči samo uveče. Tako su i udešena, preda* vanja. Prcdavači slu župski funkcio* nari, a povrh toga i brat Ban, savezni prednjak.
Proei če sav materija!, propisan za isplit zii župslke prednjake. a prak* tički rad obuhvatiee i rad s kategori* jama bjelovarskog društva.
Taj 1 y':! treba da stvori u bjelo* varskoj ž tov zbor prednjaka, koji če svoji; . ’* ..uin uneti duh života, ne život* .ju u naša društva.
iz sokolske župe — Maribor.
J. SERNEC, MARIBOR:
Manjšinsko delo.
(K°nec.)
Župa pokr. Maribor mu je .podarila za ta sklad 1. 1925. 1000 Din in 1. 1920. in 1927. po 1500 Din ter je določila znesek 1000 Din za podporo pri ude* ležbi prednjač&ega tečaja JSS v letu 1928. Podarila mu je 10 strokovnih in 60 leposlovnih knjig ter mu 'poslala predavatelja.
V	splošnem pa še podpira župa Maribor tudi ostala manjš. društva svojega področja z večjimi posoj’ili proti razmeroma nizkemu obrestovan nju in potom posredovanj za naselitev prednjaUov\
9. Manje. dr. Gornja Radgona (red. čl. 36, članic 15, m. n. 9, ž. n. 5, m. d. 5, iž. d. 10) poseduje sicer So*. dom 'ali še dolguje nanj 140.000 Din, zato rabi nujno denarne pomoči Društvo raz* polaga s knjižnico.
Župa pokr. Beograd se je pozvala, da podpre društvo z zneskom 1000 Din, da mu s tem omogoči udeležbo pri letošnjem prednjalokem tečaju JSS.
10. Manjš. dr. Murska Sobota (red. čl. 92, članic 24, m. n 15, ž. n. 14, m. d. 20, ž. d. 10) poseduje: knjižnico, ven« dar rabi gmotne podpore za opremo telovadnice.
Župa pokrov. Zagreb se je pohvala za. e.nako podporo ikakor pokroviteljica pod 9.
11. Manjš. dr. Beltinci (red. članov
24,	članic 15) potrebuje kot mlado dru* štvo podpore za orodje in Knjižnico
Zupa poikrov. Tuzla mu je letos poslala 670 Din podpore za udeležbo pri prednjačKem tečaju JSS ter mu je podarila za knjižnico tri letnike; svo» jega vestnika in 2 župni ediciji.
12. Za manjš. dr. Dol. Lendavo, 'k1! je na madžarslkosnarodni meji ter po= greša telovadnice in orodja, se je na» prosil Savez,' da mu določi žup o po? krov. Sarajevo.
Kor je v naši obmejni župi Mari« tor včlanjenih toliko manjš. društev, je ona v kritje njihovih potreb iztpo* slovala od Saveza ugodnosti pri razpe« čavanju Saveznega manjšin, kolkia^
Pri sestanlku odposlancev manjš. društev Mariborske župe ter odposlan« ca manjš odseka Celjske župe dne 27 maja 1928 so sc razdelile1 manjš. dru« štvom vpraševalne pole glede njiho« v e ga spanja in potreb, ki pa večinoma še niso vrnjene; na podlagi poročil manjš 'društev so se tedaj pretresala •splošna in lokalna vprašanja.
Iz poročila odposlanca manjš. od« seka Celjske župe se posnema, da ima ona v svojem okolišu eno lastno manjš. društvo — Rogatec, ki 'ima 36 rednih članov, kjer pa za sedaj dejan« sko izvršujeta telovadbo mošui in žen« ski naraščaj. 'Pač pa sta se ustanovila s oliv. knjižnica, katero Celjska župa primerno podpira, ter gledališki oder.
Med drugimi predlogi so si navzočni poselbno osvojili predlog celjlskega od« poslanca, po katerem se naj Savez na« prosi, da določi 1. XII. 1928 kot nabi« ralni dan za knjige v prid manjš. dru« štev po celem okolišu JSS in da sc naj takrat tudi nabirajo pismeni sestavlki predavanj v korist manjš društev.
Glede na dejstvo, da je glavna skupščina JSS v Kragujevcu z dne 18. marca 1928 sklenila, da s‘i mora vsaka župa ustanoviti svoj lastni manjšinski odsek — je upravičeno pričakovati večjega razmaha v nadaljnem manj« šinsikem delovanju JSS.
Ce se manjiš. delovanje JSS pri« merja z onim Češkoslovaškega Sok. Saveza, se razvidi, koliko dela je še treba in v kateri pravec ga je treba usmeriti pri nas, da nam rodi primer« ne ■uspehe 1
Češkoslov. Sok. Savez- — ČOS, ko« jiega ustanovitev je že imela v sebi smoter narodno obrambnega podviga, si je tudi vzorno .uredil svojo manjšin« sko organizacijo.
ČOS ima 41 žup pokroviteljic (ochranitelky) in sicer 20 na Češkem,
12	na Moravskem, 1 na SiosOccm in 6 na Slovaškem; nadalje 1 podlkarpatstk'o župo (s 160 društvi in 16.000 člani) ter 1 avstrijsko.
Dočim naš JSS še .nima svojega manjš. sklada, ima ČOS svoj takozv. Narodni sklad že od 1 1910. Iz njega se je darovalo za sok. domove do se« daj vsega skupaj 1,050.000 kč in od tega po prevratu 860.000 Kč. Ta darila pa so odvisna od event. priporočila župe, katera ga šele oddaje na podlagi načrta in proračuna stavbo vodečega
1 Res je sicer, da so sc z ustanovitvijo naše narodne države .narodnostne razmere precej iziprcmcnile; vkljub temu pa ne sme« mo nikoli pozabiti, da sc naš človek zaradi svojega tisočletnega narodnega robstva po večini niti ne zaveda moralne in gospo« darske koristi dosežene narodne svobode in da tvori zaradi tega v narodno mešanih krajih, katerih je v naši' državi več kakor se .domneva —• raznarodovanje našega po« gosto gospodarsko odvisnega življa še vedno veliko nevarnost za naš narod in državo. Učenje pri izkušenih manjš. bo« jevnikih kakor so Čehi nam torej le more biti v korist.
manjš. društva (tzv. jednota svežen« ka). Za Narodni sklad ČOS jc moral poprej plačevati vsul.c član Sokola po 20 čhi letno; sedaj so sc ti prispevki zvišali na 50 čhl letno; nadalje ima ČOS od leta 1925. naprej tudi še sklad Vaclava Kukana (zaslužnega sok. de« lavca), ki je določen v pomoč nara« ščaja in dece ter se jc z njegovimi pri« pomočki podpiral naraščaj z denar« jem, knjigami in telov. kroji ter sploh oblačilo več kot 80 otrok.
Manjš fonde pa imajo tudi župe, kakor n. pr. »Komensky« za tešinsko, žuipa »Miličeva« za Ostravo in »Husova« v Budjevicah.
V ČOS znaša število narodno ogro« Ženih društev 300.
Na zboru manjš. žup dne 16. marca 1927 se je sprejel predlog, da naj v bodoče prispeva vsak zavedni češki človek za Narodni sklad ČOS po 1 Kč letno, da naj priredi vsak dile« taintski oder letno po eno predstavo v korist imenovanega sklada in da naj žrtvuje vsako češlko društvo posebno «pa sokolsko društvo letno po eno ve« zano knjigo za knjižnice manjš dru« štev. V svrho pospešitve nabiralne akcije se dajejo darovalcem posebne diplome, kot potrdiila o sprejemu da« rov. Manjš. društva sc tudi podpirajo s posredovanjem .pri nakupu izemljišc in pri naselitvah sok. delavcev.
V splošnem je pri Čehih prodrlo prepričanje, ki je prišlo 'Se tudi pose« be do izraza na omenjanem zboru manjš žup, da manjšinskega dela ni« kakor ne more opravljati samo Sokol, vslcd česar se ni samo zahtevalo, da bodi vsak član Sokola tudi član v nje« govem okolišu se nahajajoče manjš. organizacije, temveč da se ima manjš. delo vobče kolikor mogoče opravljati v sporazumu s temi organizacijami.
Med tem, ko so si Čehi s svojo na« rodno delavnostjo in vztrajnostjo ustanovili celo vrsto takih organizacij, katere tudi še sedaj marljivo vzdržu« jejo, kakor 1. na severu Narodni jed« nota Severocešlka (NJS), 2. za jug Narodni jedno.ta Pošumavslka (NJP), 3 za severo«vzhod Narodni jednota pro Severovyhodu Moravy. 4. nadalje Narodni jendota pro Severozapadu Moravy, 5. Matice osvety lidove na Tcš'.nisk’em in raizien Ustredni Matico Skolsi c vse polno lokalnih Matic z na« rodno«obrambnimi smotri — sc sma« tra pri nas vse drugo važnejšim od narodno«obrambnega dela.
Da je to naše stališče napačno, nam izpričuje najbolje kot vzorni vodja svojega naroda vsesplošno priznani
predsednik ČSR dr. Masarvk, ki je vedno propagiral — posebno manjšin« skemu delu odgovarjajoče načelo: »mala prače«, to je podrobno delo, ki naj z neugnano vztrajnostjo končno dovede do velikega cilja: popolne na« rodne samostalnosti. Saj si more tudi le oni narod, ki stalno deluje borbeno v ta namen, da si ohrani svoje narod« ne in državne pravicc, vsak čas in tudi primerno varovati svoje lastne interes! — Svarilo nam bodi Rusija, ki skoraj ni imela nobenih nacijonal« nih organizacij in je zaradi tega tudi pri prvem resnem spolpadu s sosedi narodno propadla,.
•
PRVI JAVNI DRUŠTVENI NASTOP.
Vuhred=Marenberg. Dne 7. ■ sep« tembra t. 1. je priredilo tukajšnje so« kolsko društvo svoj prvi društveni na« stop. — Pokazali so. da so se mnogo trudili, a bili so tudi nedostatki, ki morajo pri bodočih nastopih izginiti.
Vse delo je slonelo na bratu sta« rosti ing. Paherniku in br. nač. Mrav« ljaku, ki sta tudi storila vse, da se po« vzdigne to slavje. — V pomoč’so jim ■bili bratje in prav požrtvovalne sestre, ki so pri zabavi tudi stregle gostom v šotorih.
Vsa prireditev se je otvorila s te* lovadnim nastopom, ki je bil tudi bist« vo prireditvie. Izmed nastopajočih bi bilo pripomniti, da so sodelovali v ve» likem številu Mutčani. Poleg tega je nastopila tudi vzorna vrsta »Maribor« s koga sokolskega društva« na orodju.
Nekaj pripomb k posameznim točkam! Moška deca je pokazala z župnimi prostimi vajami sicer mnogo vaje, a že'^ti bi bilo, da se vadijo vaje natančno po besedilu. Ako bo vsak prednjak to upošteval, bo izpadlo vsa« koi nesporazumi jen je med prednjaki, pa tudi. deca iz drugih društev bo z večjo sigurnostjo nastopala, kakor doslej.
Prav neprimeren nastop je <blil boks, ki ga je izvajala istotako deca. Deca nima niti veselja, niti sposobno« st i za izvajanje takih vaj. Z deca maj se rajae goje 'igre in raznoterosti, ki so otroškemu itelesu najprimernejše in vzbujajo mnogo veselja, obenem pa pravilne obrazu jejo. mlado telo.
Ženska deca jc svoje vaje s cvet« kami prav dobro in skladno lizvedla. Tudi število jc bilo prav zadovoljivo.
Vaje s palicami (moška deca) so v celoti zadovoljile
Člani (savezne vaje) so izvedli sk’ađno. Korakanje pri prihodu in od«
hodu pa bodi vselej strumno. 'Pri te» lovadcih, od katerih smo vajeni sigur« nega in lepega izvajanja, tokrat nismo videli.
Članice so bile v dobri formi, gibi lepo in primerno .izvedeni.
Orodna telovadba je. obsegala 2 točki. Domačini .združeni z braiti iz Mute so nastopili na visoki bradlji. Pri sestavljanju v,rste bi se morali ozi« rati tudi na število. Vrsta obsegaj 6, 7. kvečjemu 8 telovadcev, nikakor pa
10,	12 ali celo več. Vaje so bile lahke. Opaziti je bilo. le preveč enoličnosti. Izvedli so štiri vaje. Prihodnjič manj, pa bolje.
Na dro'gu in bradlji je nastopila vrsta iz Maribora s svojo znano sigur* nostjo in eleganco. Ta vrsta je jako poživila, nastop.
Mnogo smeha je vzbudila v,reta moške dece v vrečah, le žal, da je točka trajala kratko časa Bolje bi bilo, če bi se kombiniralo tek preko ovir !in tek v vrečah. Deca ibi našla več zaposlitve, pa itudi vzgojna vred« nost je neprimerno večja.
Po' nastopu se je vršila veselica na prostoru br. staroste; pred počitkom veselice pa je br. starosta pozdravil v imenu društva vse goste z željo, da bi še v večjem številu prihajali' v ogro« ženi Vuhred, telovadcem pa je položil na srce znani rek:	»Večni	nemir in
večna nezadovoljnost!« Zdravo!
M. V.
•
K POROČILU O 25sLETNICI SO* KOLŠKEGA DRUŠTVA V LJUTO* MERU.
Brat poročevalec naji dovoli, da resnici in telovadkam na ljubo popra* vim njegov izraz glede prekinjenja nastopa članic ina akademiji 14. 'a,v* gusta t. 1. — Ni bila »nepripravljenost« vzrok prekinitve, saj so ibile članice dobro pripravljene, kar s vedoči gene* ■r'alka. — Vzrok je bil ta, da se zaradi oddaljenosti nastopajoče vrste od klavirja v 3. delu (popolnoma v ozad« ju pri zavesi globok predklon) ni mo* gk> obdržati štetja taktov, ker ni bilo slišati godbe — in z ato je prišla iz* vedba iz takta. Pri generalki je bilo štetje nastopajočih samih glasno, kar je' p.ri nastopu na akademiji kiot ne* estetično odpadlo, — žal — točki v škodo! — Pogrešalo se jo pač glasno štetje taktov izza kulis — glavna .opora nastopajočim — to bi ne smelo izostati! V prihodnje tudi temu ved pažnje .in skrbijivosti!
M. Severjeva, načelnica.
MALI OGLASI
Oglase p rima po naplati uprava Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju SO para, najmanji iznos 5 Din.
Znamenita povest v slovenskem prevodu 1
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo: Swift-Flere, Guliverjeva potovanja. (Lilipu tanci). Bogato ilustrirano. Vez. Din 42-—. Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Za zdravje sokolske mladine!
V vsaki sokolski mladinski knjižnici mora biti knjižica: Dr. Ivan Hobida, Pa ste mi zdravi, dragi otroci 1 Broš. Din 3. Ljubke povesti, ki obravnavajo razna poglavja iz zdravstva. - Noročila na založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Sokolom sadjarjem
priporočamo iz lastne založbe bogato ilustrirano knjigo : Belle, Sadjarstvo. Vez. Din 64’—. Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Za francoski jezik.
Vsem, ki se zanimajo za francoščino, priporočamo iz svoje *aloge: Brežnik, Francosko-slo-Vensko- nemška konverzacija. V platno vez. Din 35'—. Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Vkuhavajte v twEcK3WE€K-OVlh
čašah, ki jih uporabljajo naše gospodinje že desetletja in so se izkazale za najboljše.
Tovarniška zaloga za Jugoslavijo
pri tt. FRUCTUS, Ljubljana
=== KHEKOV TRG 10/1 =
з;
ALOJZ FUCHS - IM LiHJIM, Seiehuom m. d
priporoča boga to zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA Gradišže štev. 10.
Solidna in točna izvršitev.
ALB. RUTAR
PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4
priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožie, municijo in vse lovske potrebščine.
0nDDDn00Q0Da0aaQ0DDD
a	a
g Ivan More g
sodavičar
a Kladezna ulica 19 g
° Ljubljana ° a	□
шишашшосшаааашзиоа
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
IZDELU3E SOLIDNO
VSEHVRSTPOFOTOGRAFDAH-
flLIRlSBAHVENlAUYEČBARVAH'
= KONKURENČNE CENE = RMKRAfFmCTOEU LJUBLJANA
—» DRLMRTINOVA ULICR ST. 13 •=■»
FR SLAMIČ, LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA ŠT. 6
priporoča fine mesne izdelke, vsakovrstno sveže meso, perutnino, divjačino ter izborne mesne konzerve in paštete.
TELEFON 29-73 - NIZKE CENE!
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, Куковићева ул. 13
Главни добављач Југословенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова, чланица, нараштаја и деце тачно по пропису J. C. С. Надаље преузимам израдбу сваковрсне трикотаже за властити и туђи рачун. — Надаље препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цивилних одела, која по најновијем кроју израђујем у властитој радионици.
ZEUEZARA VAREt
Poštanska i ieljeznička slanica; VareS — Majdan Brzojavna adresa: Žeijezara Vareš Telefo i interurban broj: 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo • željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odijevi: od bronza, mjedi, bakra, aluminija - sirovo i a pretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delov!: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odijevi od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne' ljevane ograde itd.
Trgovaikl ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
tmsii'
V	.P
• • •	»J.
i* Л'
4.siaiV
jj	ZAHTJJE VAJTE POSVUDA
вАттжшгА ж c ЈАмчАшсА Kt/ff
Str. 128.
S O K O L S K 1 Гг A S N I K
God. X. — br. 20.
Na j lepša gledališka igra za 1. december:
IGOR VIDIC,
AVE PATR1A!
Lirična epopeja v treh slikah s predigro in končno alegorijo.
Izvod 8 Din. — Naročila pri založbi: Učiteljska knjigarna v Ljubljani e4
KAREL HLUPIC
STRUGARSKI MOJSTER
LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C. 16
izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d.
Znižane cene in največje skladiSČe dvokoles, motorjev, otroških vozičkov, šivalnih strojev, vsakovrstnih nadomestnih delov, pneumatike. Posebni oddelek za popolno popravo, emajliranje in ponikljanje dvokoles, otroških vozičkov,šivalnih strojev itd.
Prodaja na obroke. - Ceniki franko.
„TRIBUNA« F. B. L.
Tvornica dvokoles In otroških vozičkov, Ljubljana, Karlovška cesta 4
J MUKO KRAPEŽ • URAR J
l
LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3
se priporoča
vsem bratom in sestram
m
l
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo
na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
Oružie - m uničila
za lov, ŠDort I obranu
u svim svetskim fabrikatima. Preporuča veliki izbor preciznih flobert pušaka počam od 260D.
reSFlf^llr LJUBLJANA
Za veliki cenik poslati 5 Din u pošt. markama
Stara renomirana tvidka
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni
1.
Engelbert Franchetti
frizeur za dame in gospode
v Ljubljani, Dunajska cesta 20
priporoča svojo elegantno urejeno brivnico in posebni oddelek za damsko friziranje, barvanje in izvrševanje lasnih izdelkov. — Specijalist za striženje d e č j e frizure.
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1. 1889. (Gradska čtedionica).
TELEFON ŠTEV.2016	*	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nod 300 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvisje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja že mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Nasi rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hianilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
Dobra vina, domačo gnjat, salame in kranjske klobase priporoča gostilna
IVAN BRICELJ
v štepanji vasi pri Ljubljani. Na Planirju.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica
IVAN BRICELJ
Ljubljana, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne.
TVORNICA
„DISKOBOLOS“
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhod Vidovdanska
cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
<►
i:
K
i
b
I
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
: :
.              • >
3
31
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
Ob desetletnici naše države
priporočamo sokolskim društvom iz lastne založbe:
Vitko Jelenc, 1914—1918. Spomini juge-slovenskega dobrovoljca. Vez. Din 26.— Ivan Matičič, Na krvavih poljanah. Trpljenje in strahote z bojnih pohodov. Vez. Din 36’—	ч
Ivan Matičič, V robstvu. Roman tuge in boli. Vez. Din 40'—
Rado Pavlič, Ljubezen in sovraštvo. Slike iz svetovne vojne. Vez. Din 30'—
Direktna naročila sprejema založnica
Učiteljska knjigarna v Ljubljani
e
e
£
e
e
e
e
e
e
£
£
E
e
ee
e
e
e
e
e
e
i
e
e
e
e
e
e
e
t.
Cveticama
Ant. Bajec
Ljubljana
PodTrančo2
Telefon St 3222
STAMPILJE
ETIKETE
REZBARSTVO
LJUBLJANA Sv. Petra c. 13.
•s ^ e
« TJ o
s «д
s m o a W
!f
r/2 • o>
N* O bfl 3
0 &■	■
1 S10! £ £ • ~ O ko 3
w ^ IB M
M S w -O o ►u — a
S * £ ®
2 o 03
S ° x л
® 03 gk
> tUD .2
O O ФЛ
m *2
O rt) ■
tuc .r, ID
3 o ••
*-x> > o
л и e 2 m
* >o •
* 3 n
a
a
m ф O
S o. a
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
^Л7
V CELJU
7 PaLaČI
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
B
I
I
Pri nakupu različnega oblažilnega blaga se blagovolite posluiiti
VELETRGOVINE
A. E SKABERNE
LJUBLJANA
0 tssessa
МЕДИЋ-ЦАНКЈ1
творнице уља, фирнајза, лакова и боја
ДРУШТВО CA O. Ј.
Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић Творнице: ЉУБЉАНА - МЕДВОДЕ. Подружнице и стоваришта: Марибор и Нови Сад
ВЛАСТИТИ ДОМАЋИ ПРОИЗВОДИ:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈ1“ за обрт, трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА	и	СОЛИДНА ПОСЛУГА
ез
ЕЗ
Ж
II
22
Е2
Е2
Е2
22
ss
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. 4 SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. —
Interurbani telefoni: broj 2-36 i 2-37 - = = Brzojavi: JADROPLOV	—=
Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Speditions bureau).
Izdaje Jugoiloveneki Sokolski Savez (E. Gangl).
Odgovorni urednik dr. Riko Fux. - Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič.
za nju odgovara Francfe Štrukelj.
• Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,