KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5)
PATENTNI SPIS BR. 8046
Ing. Wertheim Hugo, hemičar, Wien, Austrija i Dr. Pollak Walter,
hemičar, Olmiitz, Č. S. R.
Postupak za istovremeno spravljanje bulylalkohola i acetona pomoću vrenja. Prijava od 18. februara 1930.	Važi od 1. septembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 23. februara 1929. (Austrija).
Predmet pronalaska jeste spravljanje bu-tyl-alkohola i acetona previranjem hidrata pomoču bakterija iz vrste Bac. Amyloba-cter A. M. i Bredemanu. (Zentralbllat f. Bakteriologie 1909 (II, odeljak) 23, 385), koje se pomoču gajenja navikavaju na sve veče količine kiseline.
Pošto je Fernbach utvrdio (nemački patent br. 323533) da pri previranju ugljenih hidrata ili materija, koje sadrže ugljene hidrate pomoču izazivača vrenja „tipa Bac. bulylicus Pitz“ sa izolovanjem vazduha po-staju kao glavni produkat butyl-alkohol i aceton pored malih količina drugih alkohola, ovaj postupak se u Sjedinjenim Državama severne„Amerike brzo razvio do ve-likog industriskog značaja. Kao ishodni produkti mogu poslužiti kao sirovine sa sa-držinom šečera. Butylalkohol i aceton bi-vaju obrazovani od svih do sada upotreb-Ijenih izazivača vrenja u stalnom odnosu 2:1. Dobit u „rastvornim sredstvima“ va-rira između 21—25°/o računalo na suv ku-kuruz. Pored toga postaju kao gasoviti proizvodi vrenja ugljene kiselina i vo-donik.
Razvijanje ove vrste vrenja do današ-njeg stanja tehnike unapređeno je pogla-vito saznanjem, da se za pravilno postiza-nje snažnog vrenja mora poči od kultura, k< je ne sadrže nikakve vegetativne oblike, nego isključivo spore. Prema torne se za
inokulaciju upotrebljuju kulture, koje su kratko vreme bile zagrejane na oko 95J. Dalje se dokazalo, da kiselina, koje postaju pri previranju ne smeju biti neutra-lizovane kredom. Sta više za pravilan tok vrenja potrebno je, da se kiselost u po-četku stalno povečava, dok ne dosligne maksimum, da bi zatim do završetka vrenja stalno opadala. Kriva vrenja postalo je važno sredstvo za nadgledanje reda: ako kiselost vrlo lagano zaostaje ili pak ništa ne zaostaje, to je sigurno znak, da su klju-kovi inficirani ali da je sam izazivač vrenja oslabljen. Sadržina ugljenhidrata od kljukova mora*se nalaziti znatno ispod kon-centrisanosti, koje su kod alkoholnog vrenja dozvoljene, najviša granica dafa je sa 8 70 škroba. Izazivači aceton butyl-alkohol-nog vrenja su dakle prema svojim sopstve-nim produktima izmene materija osetljiviji nego li kvasac. Ali i pored manje koncen-trisänosti znatan je viskozitet kljukova, koji se spravljaju izlaganjem ishodnih proizvoda pri preradi kukuruznog brašna, usled čega je predlagano, da se ovo kuvanje pod pritiskom izvodi dodavajuči one ogra-ničene količine hlorovodonične kiseline, koje su upravo dovoljne da difostate, koji se sadrže u brašnu, prevedu u monofo-sfate. Najzad več Fernbach je preporučio, da se sirovinama sa sadržinom ugljenih hidrata, koje su smešane u kljuk, doda pre-
Din. 15.
ma potrebi razblažen ili delimično degradirani kvasac kao hranljiva materija.
Pored ovih predloga, koji su više ili matije važni za tehničko razvijanje postup-ka, nalaze se naročilo u patentnim spisima dodatci o raznim organizmima, kojima se pripisuju specifične osobenosli za ovaj proces. Tako po Weizmann-u (austriski patent br. 95449) treba da se u opšte upo-trebe bakterije, koje su izdržljive u toploti i koje se između ostalog nalaze n zemlji i i na poljskim plodovima, koje pretvaraju želatin u tečno stanje i, bez saupotrebe kvasca ili torne, sl., vedi deo kukuruznog škroba ili škroba iz drugih cerealija pod aerobnim ili anaerobnim uslovima neposredno pretvaraju u mešavinu butyl-alkohola i acetona. Drugi su verovali da su našli naročite vrste mikro organizama za ovaj cilj, koji opisuju i imenuju. Ali su znatni istraživači tvrdili i delimično dokazivali, da su ovi organizmi različiti samo po imenu i da skroz pripadaju vrsti Bacillus Amylo-bacter A. M. i Bredamann, bududi da nastale morfologijske i fiziologijske raznovr-snosti bivaju prouzrokovane samo pomodu dejstva raznih hranjivih medija i postupka gajenja. Stvarno, istraživačima je dugodiš-njim pokušajima pošlo za rukom, di na osobine Bec. amilobecier A. M. i Bredemann tako utiču naročitim postupkom gajenja, da se osposobljavaju, da pod podesnim okol-nostima potpuno prevre škrob ili drugi u-gljeni hidrati, i to sa poznatim rezultatom, da pored gasovitih produkata vrenja (u-gijena kiselina i vodonik) bude obrazovana mešavina normalnog butyl-alkohola i acetona u odnosu 2:1 pored malih količina drugih alkohola.
Predmet pronalaska sačinjava najpre ovaj naročili postupak gajenja, koji prolazi od činjenice, da su svi izazivači aceton-butyl-alkoholnog vrenja — ovo ime dobijali su uvek — veoma oseiljivi prema kiselini, bududi da u kiselim hranljivim medijima de-generišu, postaju asporogeni i najzad pro-padaju. Cilj pronalaska jeste da se oset-Ijivost izazivača vrenja ove vrste prema ki-seiinama smanji postepenim navikavanjem. Pronađeni postupak za izvođenje ove misli pronalaska sastoji se u glavnom u torne, da se bacillus A. M. i Bredemann, na hranljivom tlu sa raštudom početnom ki-selošda, bez neutralisanja kiseline koja se pri vrenju obrazuje, dotle gaji, dok ne postane u dovoljnoj meri otporan prema kiselini, ali pri torne između svaka dva uza-slopna gajenja na takvom hranljivom tlu (koje de u sledečem biti označeno kao navikavajude previranje) biva umetnuto pre-viranje u neutralnom ili alkoholnem mediju sa neutralisanjem kiselina, koje se pri
previranju obrazuju (u opisu ovo previre-nje bide nazvano neutralno previranje i kulture, pre prt kalemljivanja na sledeče navikavajude vrenje sa vedom početnom ki-selošdu, bivaju svaki put na poznat način kratko vreme zagrejane da bi se uništili svi vegetativni oblici lako, da u navikava-judim vrenjima samo spore budu dalje gajene.
Prema izabranom obliku izvođenja pronalaska biva pomodu amortizovanja hra-njivo medija navikavajudeg vrenja spredeno, da koncenfrisanost vodeničnih jonova, i pored priraštaja kiseline za vreme vrenja prede izvesne granice, pri čemu stepen amortizovanja zr hranjivih medija u uza-stopnim navikavajučim vrenjima biva povedan odgovarajudoj početnoj kiselosti. Za amortizovanje su naročite pedesni poznati sistemi: mešavine slabih kiselina sa njihovim alkalnim solime (vidi Michaslis, Die Wasserstoffionenkonzentration str. 37 ft i str. 89 ff.).
Stepen amortizovanja zr biva matema-tički izražen kro diferencijalni količnik od Ph po dodatoj kiselini (ili dužini) i to strogo uzeto kao delimični diferencijalni količnik pri određenom Ph. Brojni iznos amortizovanja biva kao što je poznalo od-ređen merenjem promene Ph vrednosti pri dodatku određene male količine kiseline ili alkalija u datu količinu previrudeg medija. Dodatci bi teorijski morali biti bes-konačno mali. praktično je pak donja gra-nica postavljena pomodu tečnosti metode odredivanja Ph. Da bi se dobili uporedivi rezultati merenja, mora pridodata količina kiseline (lužine) biti konstantna kod svih pokušala. Dole navedenim zr-vrednostima leži u osnovi sledeča poznata metoda o-dređivanja, Izuzimaju se po tri probe isto-vremeno iz medija vrenja, i to svaka po 1 cm3. U jednoj od ovih probi biva Ph merenopo jednoj od poznatih metoda. Dru-goj probi biva dodato 0,5 cm3 n/100 H4S(X, tredoj 0,5 cm3 n/100 NaOH, posle čega Ph-vrednost biva merena i u ovim obema probama po isioj metodi. Promene Ph-vrednosti indirektno su proporcionalne a-mortizovanju. Iznosi ©vih promena trebali bi teorijski da imaju istu vrednost sa raznim znakom. Praktično se između promene Ph-vrednosti, koje bivaju izazvane ekvivalentnim količinama kiseline i lužine, poka-zuju često znatna odstupanja. Kod praktič-nog odredivznja biva kao zruzeto aritme-tička sredina promena Ph-vrednosti po ki-seloj i alkalnoj strani. Za određivanje Ph bila je upotrebljena paznata matoda indika-tornog folija od Dr. Peter Wulff (nemački patent br. 405091).
Stepen amortizovanja hr&njivih medija od jedno za drugim sledujućih navikavaju-ćih vrenja biva pomoču primene ove metode odredivanja, tako regulisan, da on polako rasti u početku niza gajenja. Pri torne se pokazalo kao veoma korisno, da se za amortizovanje hranljivog medija upo trebijuju mešavine materije iste vrste, koje dobro amortizuju, onako kako se za ovim u glavnim vrenjima dodaja na ishodnoj materiji, koja sadrži ugljene hidrate, kao hranjive materije koje sadrže azota (na pr. klice od slada, ubijeni ili degenerisani kvasci, karbamid, amonium fosfat ili torne sl.). Ovim se postiže, da mikroorganizam sa navikavanjem na rastuče količine biva naviknut i na rastuče količine takvih do-dataka hranjive materije koje sadrže azota.
Za stvaranje kiselosti hranjivog medija kod ovih navikavajučih vrenja upotrebljuju se, najbolje, organske kiseline, prvenstveno mlečna kiselina. Dolazi se do najpovoljni-jih rezultata, ako se početna kiselost previ-rajučeg medija u uznstopnim navikavajučim medijima od n od skoro 4 pusti da se poveča od 0,1 do 1.6. (Stepeni kisalosti daju ovde, i u sledečem, broj cm3 neuiralisanog natrium hidrata, koji su potrebni pri upo-trebi bromthymol-plavefnila kao indikatora za neutralizovanje 100cm3 medija). Sa povečevanjem kiselosti i stepena amorlizova-nja može se dalje i koncentrisanost hranjivog medija u ugljenim hidratima pustiti da stalno rasli ed navikavajučeg vrenja ka na-vikavajučem vrenju. Počinje se sa hr&nji-vim medijima, koji sadrže 1% ugljenog hidrata (računat kao škrob) i svršava se sa sadržinom ugljenih hidrata od 6—8°/#.
Hranjivo tle promenljivog sastava, koje biva upotrebljeno za navikavajuča vrenja, može kao ishodnu materiju, koja sadrži u-gljene hidrate, sadržati na pr. krompire, ku-kuruzno ili pirinčano brašno. Amortizujuče mešavine sa sadržinom azotu sadrže na pr. klce od slada ili autolizirani kvasac, karbamid ili amoniumfosfat ili amonium sulfat u raznim kombinacijama. Hranjivi medijum za neutralna vrenja ostaje istog sestava i sastoji se na pr- iz: po težim’ 100 delova krompirne kaše, 100 delova vode, 10 delova klica od slada ili krvi i 2 dela krede (CaCOs). Oba hranjiva tla bivaju punjena u epruvete i tri puta frakcionirano sterili-zovana. Bacillus biva ili iz tla ili iz poljskih plodova prema metodama, koje je dao Bre-demann, uhvačen i čisto gajen (a. a. o. S. 390 ff), ili spore bivaju izuzete iz raznih rasa Bac, amylobacter A.M. i Bredemann od več postoječih kultura. Ovi organizmi bivaju najpre 24 časa dalje gajeni na neu-tralnom hranjivom tlu, zatim oko 5 minuta se zagrevaju na skoro 90° i prekalemljuju
se u hranjivi medij prvog navikavajučeg vrenja. Po 48 časovnom vrenju ispituju se kulture na poznat način po svojim bakteriološkim, morfološkim i fiziološkim osobina-ma. Najpodesniji mikroorganizmi bivaju posle ovog predati drugom vrenju na neu-tralnom hranjivom tlu i po uništenju vegetativnih oblika prenešeni na odgovarajuči pripremljeno hranjivo tle drugog navikavajučeg vrenja. Sva vrenja bivaju vodena pot-puno anaerobno 37—30cC. Ovaj postupak naizmeničnih navikavajučih i neutralnihvrenja biva dotle nastavljen, dok jedno ispitu-juče vrenje ne pokaže, da je kljuk, koji sadrži organizme, u stanju da prevre 6—87»-škrob, — koji je pomoču dodatka kiseline zakišeljen do titracione kiselosti od 1,4— 1,6 i koji pri početnom stepenu amortizc-vanja od najmanje 4 ima Ph od 5—4,7,-— do potpunog iščezav&nja ugljenih hidrata, čime se hoče da kaže, da u mediumupre-viranja na kraju previranja praktično ne sme biti ni šečera ni škroba. Pošto kulture jako obrazuju gas, za izvođenje ovog ispi-tujučeg vrenja služe mali rtcipijenti koji su, kao što je ovo uobičajeno za gajenje anaerobnih mikroorganizama. snabdeveni sa podesnim zutvaračima za previranje, koji propušfaju gasove). Ka ovom cilju dolazi se tek po veoma dugom nizu navikavajučih vrenja no ipak bez vezivanja za izbor rasa Bas. amylobacter A.M. i Bredemann, koje bi se odmah od početka razlikovale morfološki.
U svakom slučaju upofrebom ove metode uspelo se, da se u nizovima od više od stotine navikavajučih vrenja odgaje dve rase ove vrste, koje su veoma pogodne za sprovodenje acetol butyl-alkoho’lnog vrenja i koje če biti obeležene kao Bacillus amylobacter W i kao Bacillus amylobacter S. Obe ove rase razlikuju se morfološki u svojim vegetacionim dblicima samo time jedna od druge, što bacillus amylobacter W obrazuje duže štapiče, dok vegetacioni oblici druge rase imaju manje vitak oblik. U neutralnog stadiju pretežni su kod Bacillus amylobacter-a W. Plastridien-oblaci, a kod druge rase su pak pretežni Clostri-dien-oblici. Oidien-oblici od oba organizma .su veoma živahno pokretljivi. Obe rase ne čine želatin tečnim, i obligatno su anaerobne; one su stoga u oba pogleda u suprotnosti sa bakterijama, koje su prepo-ručene cd Weizmann (austrijski patent br. 95449)
Za sprovodenje vrenja u velikim razmerama bivaju samo kulture, koje zedrže spo, re, kako je to opšte uobičajeno, umnoža-vane u više dispozicija sa rastučom zapre-minom, dok najzad ne bude obrazovana
potrebna količina za podsticanje glavnog kljuka.
I kljukovi za veliko vrenje pripremaju se na uobičajeni način. Najbolja koncentrisa-nost u škrobu ili šečeru iznosi 6—7%.
Odstupajuči od poznatog ostavlja se ipak prema pronalasku da se glavno vrenje vrši u kljukovima, koji pre uvođenja vrenja bivaju zakišeljeni dodatkom ili fer-mentativnim obrazovanjem organskih kise-lina, naročilo mlečne kiseline. Takođe i glavnom kljuku bivaju dalje korisno dodate dobro amortizujuče mešavine materije, koje istovremeno predstavljaju hranjive materije sa sadržinom azota, na pr. mešavine sa sadržinom belančevine biljnog porekla, dalje amonium jedinjenja, naročilo amonijačne soli ili karbamid.
Pokazalo se kao korisno. da se početna kiselost glavnog kljuka (titraciona kiselost prema Brontymol-plavetnilu) uspostavi na najmanje 1,4—1,6°. Ph -vrednost treba pri stepenu amortizovanja od najmanje 4 da se nalaze između 1—4,6. U vezi s time doailo se za kontrolu rada pravilo, da se tok ra a nadgleda ne samo bakteriološkim ispitivanjem i odredivanjem krive kiselosti, nego i pomoču periodičnih mereuja stepena amortizovanja, pri čemu zr-vrednost promene kiselosti biva podešena, t. j. sa kiselošču treba da se povečava i da sa maksimumom kiseline istovremeno dostigne največu vrednost. Bude li ustanovljen ne-dovoljno visok stepen amortizovanja, to ovo treba da se izjednači dodavanjem visoko amortizujučih dodataka, na pr. soli od mlečne kiseline, od vinske kiseline, od limunove kiseline ili od oksalne kiseline, u toku glavnog vrenja. Na ovaj način biva iskoriščeno smanjivanje osetljivosti izazi-vača vrenja prema kiselinama pomoču gore opisanog navikavajučeg vranja, da bi se čistota glavnog vrenja uspostavila u stepenu, koji nije do sada postignut i, u vezi sa time, da se postigne pravilno po-stizanje največe dobiti. Pod ovim radnim uslovima postižu se po višini tačke glavnog vrenja maksimumi kiseline od 8—9°. Dakle od organizma naviknutih na kiselinu bivaju i u toku vrenja obrazovane daleko veče količine kiseline no što je to do sada bilo opaženo kod aceton-bulyl-alkohol-nog vrenja.
Primer izvođenja: 100 litara kljuka treba da sadrže oko 35—37 kg krompira ili 9 —10 kg kukuruznog brašna. Druge materije, koje sadrže škroba bivaju odogovara-juči njihovcj sadržini škroba prerađene u kljukove iste koncentrisanosti (6—70/0 či-stog škroba). Krompiri se unose celi, ku-kuruz ili torne sl. u vidu brašna sa pode-snom količinom vode u autoklave, koji su
snabdeveni sa mešavinama i drže se pod parom pri pritisku od 2—3 atmosfere oko 1—2 časa. Dodatci hranjive materije (uni-šteni ili autolizirani kvasci ili klice slaba u vezi sa karbamidom ili amonijum-fosfa-tom ili amcnijum-sulfafom ili sa sličnim materijama, koje sadrže azota u raznim kombinacijama) bivaju dodati kljuku još u autoklavama. Podesni sestavi jesu na pr. na 100 litara kljuka, 125 gr uništenih ili degenerisanih kvasaca, 125 gr klica od slada i 40 gr amonijum sulfata. Kljuk biva neposredno ispušten u sudove za vrenje, koji su pre toga brižljivo slerilizovani i koji su snabdeveni sa mešalicama, koji su potpuno zatvoreni i snabdeveni sa pode-snim dodatkom za hvatanje obrazovanih gasova. Po podešenosti odgovarajuče po-četne kiselosti, čemu se dodaje na svakih 100 litara kljuka 80—90° cm3 807o-ne mlečne kiseline, biva kljuk ohlađen na temperaturi vrenja od 37—38°C na pr. pomoču u-gradenih hladnika; ali se kljuk radi toga može propuštati da prode kroz predugra-đene aparate za izmenu toplote.
Ako je glavni kljuk spreman za podsticanje, mora biti gotov i dodatak bakterija podesne zapremine, koji služi za podsticanje. Za njegove pripravljanje prekalem-Ijuje se Bacterijum amylo-bacter W ili S, po kratkom zagrevanju na približno 90’, na 100 cm3 hranjivog tla, koje je približno na isti način pripremljeno kao glavni kljuk i ostavlja se pri 37—38°C razvidu pod anaerobnim uslovima. Posle skoro 48 časova počinje raščenje i razvijanje oidija. Pošto se osvedočilo o besprekornoj kakvoči kulture, vrši se prekalemljivanje na približno 2 litra sterilnog kljuka iste kakvoče i posle 24 časa pa približno 20 litara kljuka iste vrste. Posle daljih 24 časa dolaze o-vih 20 litara u pripremljen kljuk od 200 do 300 litara, koji posle daljih 24 časa bivaju prevedeni u glavni kljuk, koji je u meduvremenu pripravljen za podsticanje.
Za vreme vrenja glavnog kljuka bivaju najmanje četiri puta dnevno pored bakteriološke kontrole i titracione kiselosti, od-ređivani ph i stepen amortizovanja, što prema okolnostima vodi ka dodatku daljih a-mortizujučih materija. Posle skoro 30—32 časovnog vrenja, za vreme kojeg previruči kljuk mora s vremena na vreme da bude oprezno promešan, biva dostignut vrhunac vrenja a time i maksimum kiselosti (do 8 —9°). Ova visoka sadržina kiselosti biva bez slabljenja snošena od strane organiza-ma naviknutih na kiselinu u vezi sa visokim stepenem amortizovanja kljuka. Posle skoro 48 časova vrenje je završeno, t. j. u kljuku se praktično ne može nači ni škroba ni šečera.
Po završetku vrenja obrazovani glavni produkti (butyl-alkohol i aceton) bivaju do-biveni poznatim postupkom pomoću frakci-oniranog destilisanja. Male količine drugih alkohola ne omogučuju zasebno dobijanje na ekonoman način.
Za vreme vrenja razvijeni gasovi, Vodenik i ugljena kiselina, mogu, kao što se to i inače dešava, biti iskoriščeni, isto tako zaostatci koji sadrže materije od vrednosti za hranu.
Več je predlagano da se izazivači aceton butylalkovolnog vrenja pomoču navika-vanja na izvesne materije, koje postoje u kljuku kod takozvanog lenjog vrenja dove-du u stanje, pomoču kojeg treba da buda izbegnuto smetanje rada, koje nastupa epi-demiski. Ove materije pri bržljivom filtro-vanju kljukova kroz filter za bakterije za-ostaje u kljuku; i iz drugih razloga odlu-čuje se za ultramikroskopsku kakvoču iza-zivača lenjog vrenja. Ovde je dakle u pitanju prema torne, kako se 'smatra naviki-vanje organizama na nevidljivi virus ili bakteriožder. Isto tako je več poznato, da se kulture podvrgavaju jednom ili više selektivnih procesa, pri čemu ove bivaju ga-jene u hranjivom rastvoru, kome se doda-ju male količine produkata, koji treba da se dobiju vrenjem.
U ovom slučaju tiče se toga, da se izazivači vrenja učine otpornim prema acetonu odn. butyl-alkoholu. Sa oba ova predloga prijavljeni postupak ima zajedniču sama bakteriološku metodu za navikavanje mikroorganizama na određene materije pomoču ponavljanog gajenja u prisustvu ovih materija.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za istovremeno spravljanje butyl-alkohola i acetona pomoču vrenja, naznačen time, što se kao izazivači vrenja upotrebljuju nosioci vrste Bac. Amylobac-ter A. M. i Bredemann, koji su pomoču gajenja naviknuti na rastuče količine ki-seline.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se rase Bacillus Amylobacter A. M. i Bredemann gaje u nizu (u više) previranja (navikivajučih previranja) na hranjivom tlu sa rastučom početnom kiselošču bez ne-utralisanja kiselina, koje se obrazuju pri vrenju, pri čemu između svaka dva uza-stopna navikavajuča vrenja biva umetnufo jedno vrenje u neutralnom ili alkalnom mediju (nazvano neutralno vrenje) sa neatra-lisanjem kiselina, koje se obrazuju kod vrenja i kulture pre prekalemljivanja na sledeče navikavajuče vrenje sa višom kiselošču bivaju na poznat način svaki put
kratko zagrejane, da bi se uništili svi vegetativni oblici.
3.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 2 naznačen time, što se ograničava povečanje koncentrisanosti vodoničnih jonova za vreme vrenja pomoču amortizovanja hra-njivih medija od navikavajučih vrenja i to prvenstveno upotrebljujuči poznate amorti-zujuče mešavine: slabe kisiline-f-alkalna so ovih kiselina, pri čemu stepen amortizovanja zr hranjivih medija u uzastopnim navikavajučim vrenjima biva povečan sa rastučom početnom kiselošču.
4.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 2—3 naznačen time, što za amortizovanje hranjivih medija od navikavajučih vrenja bivaju upotrebljene dobro amortizujuče mešavine materije iste vrste, kao što se u glavnim vrenjima dodaju kao hranjive materije sa sadržinom azota ishodnoj materiji, koja sadrži ugljene hidrate.
5.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 2—4 naznačen time, što sd početoj kise-losti previručeg medija dopušta u uzastopnim navikavajučim vrenjima pri vrednosti zr 4, povečevanje od 0,1 do 1,6.
6.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 2—5 naznačdn time, što se i oncentrisa-nost hranjivog medija u ugljenim hidratima pušta da stalno rasti od navikavajučeg vrenja do navikavajučeg vrenja, pri čemu biva početo sa koncentrisanošču od lu/o uglje-nog hidrata (računajuči kao škrob) i biva završeno sa koncentrisanošču od 6—8°/ .
7.	Postupak po zahtevu 1—6 naznačen time, što kljukovi glavnog vrenja bivaju za-kišeljeni dodatkom ili fermetativnim ovra-zovanjem organskih kiselina, naročilo mlečne kiseline.
8.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 1—7 naznačen time što kljuku bivaju dodate dobro amortizujuče mešavine materije, koje istovremeno služe kao azotna hrana, zatim amonium jedinjenja ili (i) kar-bamid.
9.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 7 i 8 naznačen time, što početna kiselost glavnog kljuka (titraciona kiselost prema bromthymol-plavetnilu) biva podešena na najmanje 1,4—1,6.
10.	Oblik izvodenja postupke po zahtevu 7—9 naznačen time, što Ph-vrednost u glavnom kljuka pri stepenu amortizovanja od najmanje 4 biva podešena između 5-4,6.
11.	Oblik izvodenja postupka po zahtevu 7—10 naznačen time, što tok vrenja biva nadgledan pomoču periodični merenja stepena amortizovanja i n — vrednost biva podešena prema pnomeni kiselosti, t.j. povečava se sa njom i korisno dosiiže najve-ču vrednost za dostizanje maksimuma kiselosti.
12.	Oblik izvođenja postupka po zahlevu	pridodali visoko amortizujući dodatci na pr..
7—11 naznačen Hme, što pri ustanovljenju	soli mlečne kiseline, vinske kiseline, limu-
nedovoljno visokih stepena amortizovanja u nove kiseline ili oksalne kiseline. toku glavnog vrenja bivaju glavnom kljuku