Pošti fina plaćena u gotovu Cena Din 2*— SOKOLSKI cus | LO S A V E Z A SOKOL* KRALJ EVINE 'JUGO S LAV I JE IJUBL JAN A, 8 JUNA 1934 tlESEĆtll P Ul LO C SOKOLSKO ШО- Iz lazi svakog petka« Godišnja pretplata 50 Din • Uredništ vo i uprava nalazi ss u Učiteljsko) tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račan poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u GOD. V BROJ 24 Priznanje fierojima našeg narodnofj oslobođenja Velike nacionalne svečanosti u Šapcu Govor NJ. Vel. Kralja DH C ^ °' ш' ProsJavj° Je §abac u i narPda iz čitavog Podrinja u-. acve četiri velike slave: 100-godiš-1Cu syoje saborne crkve, osvećenje u 0l^enika i kostumice palim herojima ^ratu, osvečenje novog Sokolskog do ^rin °^varanje nov°fl mosta preko § Ove velike narodne svečanosti u j Pcu uveličao je, oduševljeno dočekan iu> burno pozdravljan od svega oda, Nj. Vel. Kralj Svojim ličnim čustvom, da time oda Svoje najviše Vnanje herojima ovoga kraja, koji Položili svoje živote u borbama za ^®fodno oslobođenje. U tim borbama ap je odigrao istorijsku ulogu, pod-sfv?i i proživevši besprimerne užase i rahote, kojima nema primera u rat-°J istoriji. Na oltar domovine naime a° je sam Šabac, koji jc brojio pre rata preko 15.000 Stanovnika, •000 ratnih žrtava. Neprijateljska pu-°senja bila su strahovita i jeziva. ^dmah P° dolasku u Šabac na ovc 8аС(Хап<^ Nj. Vel. Kralj uputio se je svitom, pračen od brojnih st 1Cn'..a i naroda na blagodarenje u na'^0 ju sabornu crkvu. U toj je n !me crkvi Austrija na početku rata tin-°n invaziie zatvorila nekoliko sto-Uma s^araca, žena i dece, koji su tu ,raH od gladi i žeđe. Ali ni to nije dosta svirepom neprijatelju, po-. г V Jaja austrijska soldateska na koncu isi?3- . cr^vu. u kojoj su tako svi aceni zatvorenici našli mučeničku Miirt. Sv.,N«*on blagodarenja izvršeno je p ,.can° otkriće i osvečenje spomenika Sa ’m trojima koji je podignut ispred e crkve. Spomenik je otkrio lično fut položivši prvi Svojom tj °m na spomenik lovor-venac. Za-ten,SC ^ralj uPutio na osve- ll)a Je ^ovopodignutog Sokolskog do-Sv’.2a čiju je gradnju On prvi bio dao Kr°j- Tom prilikom Nj. Vel. 4 zadržao se je neko vreme u raz-0ru sa Sokolima, živo sc zanimaju-г'л rad i napredak Sokolstva. pri *^ak°n završenih svečanosti bio jc Vc]p- svečani ručak, na kome jc Nj. canstvo Kralj održao ovaj govor: Govor Nj. Vel. Kralja scča^,a**a ^аПа*пЈа Proslava pobuduje . nJe na velike i slavne dogadaje. Re- JU Ra fat usPomene ne samo na svetski ^°jim je neposredno vezana da-„ v Ja svečanost, nego i na prve dane ” oslobodilačkog vojevanja. od - na domaku Šapca. na Nišaru Ггапо ie 1806 u letu vožd Karadorde Чц °P ^u^om Lazarevičem svoju slav-^i^edu, posle koje je bilo jasno H,0r a’ da naše potpuno oslobodenje i « Postati stvarnost. Značaj naše krev * ^°r^e Pror°čki kazuju gus-^ vrani gavrani, govoreči ženi po- 4*a Kulin-kapetana: dani.na Nišaru turskoga koman- 4,lta V..i! i m?'** ide Kulin-kapetane, ide, niti mu se nadaj.« “ *ani sina pa šalji na vojsku, k rb'ja se umirit ne može!« ritj) m OIS*a Se Srbija nije mogla urnika. je 1813 izgledala salomJje- ^Qde 8 J.e ^°®!а do svoje pune slo-svoje samostalnosti Д 4oge S^av^i jednom na svoje slobodne *5о^с'пи1ка<1а П*',е za^oravila na neoelo-raču. Ratovi, u kojima je uče- stvovala, jasno to pOkazuju, naročito balkanski rat. koji je doneo slobodu Južnoj Srbiji i svetski rat, iz kojega je postala naša velika Jugoslavija. Ali, dok se ta oslobodilačka i uje-diniteljska misija Srbije do kraja spro-vela, mnogo je stradanja i mnogo ne-volja valjalo podneti. Svetski rat gutao je kao požar. Žrtve su bile ogromne. Nema kraja, nema sela, nema ku-če, koja nije dala svoj danak. Ali nitko nije podneo ono, što je podneo Šabac i njegova okolina. Sudbina, koja je bila namenjena Šapcu i čitavom ovom kraju, bila je najsvirepija i najsurovija. Ona je bila u pfunom znaku ognja i ma-ča, uništenja i razorenja, u znaku ne-prijateljske podivljalosti i bezbožnosti. Otuda se, kao jedan od teških ra-njenika, iz tog vremena pojavila i cr-kva šabačka, hram Božji, neprijateljem oskrnavljen, koji danas slavi svoju sto-godišnjicu i svoju obnovu. U isti dan sveštenoslužioci Njego-vog oltara osvečuju ovde spomen-ko-sturnicu izginulim junacima, koji su za Kralja i Otadžbinu išli u podvige i u smrt. Na svim ovim stranama borbe su bile tako teške, tako krvave, da nije nikakovo čudo, što su kosturnice na Ceru, na Mačkovu Kamenu, na Gučevu, u Krupnju i u Prnjavoru premalene da prime na večno otpočivalište sve znane i neznane junake. Tragovi ratne pustoši i danas se vide najjače u Šapcu. Obnova je spora i teška, ali i ako lagano i naporno, ipak se ide napred. Vi niste danas onaj Šabac od poleta i cvetenja od nekada. Nije to ni lako biti posle svega, što se preko glave preturilo. Ali vi ste junači, koji če i te prepreke svladati. Vi ste sokolili vazda, nečete vi klo-nuti ni sada. Vaš Sokolski dom, što ga danas osvetiste, pokazuje da je duh sa-mopouzdanja u vama i vašim mladima budan i krepak i da nečete biti posti-dni pred onima, kojima podižete spomenik divljenja i blagodarnosti. A vaša velika i narodna država, za koju su njeni i vaši junači živeli i m reli, danas je stvarnost, jest snaga, o kojoj i prijatelji i protivnici govore s poštovanjem. U slobodi i u miru, ona vrši svoju miši ju, skromno i postupno, dospevajuči na sve strane svojim ne-ptekidnim naporima. Tome je dokaz i ovaj železnički most, danas otvoreni, koji če još bliže vezivati ujedinjene Srem i Podrinje, več i pre Ujedinjenj3 dušom ujedinjene.« Završujuči svoj govor Njegovo Veličanstvo Kralj tliže čašu i veli: »Pijem ЗД zdravi je Mojih dragih Šapčana 5 za napredak mučeničkoga i junačkoga Šapca.« Konac govora Nj. Vel. Kralja bio jc dočekan s burnim i oduševljenim dugotrajnim poklicima: Živco Kralj! Živeo Kraljevski dom! Živela Jugoslavija! Ovom prilikom Nj. Vel. Kralj odlikovao je Karadordevom zvezdom IV stepena s mačevima Šaibae i selo Prnjavor. PretsleisKi đani II pokrajinslcog sleia u Sarajevu Sokolstvo Veliko m Kralju Sokolska štafeta donela je Iz Sarajeva na Oplenac Zublju zahvalnosti, gde je svečano zapaljeno Sokolsko kandilo nad grobom Nj. Vel. Kralja Petra 1 Velikog Oslobodioca 355 km za 17 sati i 55 minuta U srcu naše ponosne Bosne, u še-her - Sarajevu, otpočeli .su veliki i svečani sokolski dani. Zahvalno sokolsko pokolenje htelo je ponajpre da oda svoje istinsko poslovanje i duboku za-hvalnost velikom našem narodnom Vladaru, koji se je s puškom u ruci borio za slobodu našeg naroda, koji je još u svojim poletnim i mladenač-kim danima stajao na braniku i straži podjarmljene Bosne i Hercegovine, velikom našem Kralju Oslobodiocu Petru. I tamo gde je pred dvadeset go-dina vrenula prva iskra oslobodilačkih borbi, gde je duboko u duši narodnoj tinjala zapretana vatra domovinske ljubavi, sevnuo je 2 ovoga meseca svetli i živi plam ljubavi i zahvalnosti či-tavo'g našeg naroda — Zublja zahvalnosti Kralju Petru Velikom Oslobodiocu. Iz istorijskog našeg Sarajeva poneše mladi Sokoli, nošeni krilima sokolskim, u oduševljenom po-letu Zublju na sveti-šte naše Oplenac, da prižgu večnu luč zahvalnosti velikom Sinu našeg naroda, koji ostvari vekovni ^avet narodni. »Sokolsko kandilo«, koje ec večno da plaminja pred pepelom Velikog Kralja, neka potseča današnja i buduča po-kolenja na velike žrtve koje je Kralj -Heroj položio na oltar domovine, za spas i jedinstvo narodno. I kao što je Zublja, kojom jc prižgano ovo Sokolsko kandilo, predavana od najstarijih sokolskih i nacionalnih naših boraca mladima, tako neka i ova sveta luč napunja naše naraštaje novim i uzvi-šenim pobudama da nastave i unaprc-duju veliko delo, za čije su ostvarenje položene tolike nebrojene žrtve u krvi 1 životima najboljih sinova našega naroda. U svečanom ruhu Sarajevo je 2 o. m. vidno pokazivalo, da su več otpočeli veliki dani II pokrajinskog slcta. Osvetljeno i uredeno ono je na-javljivalo, da otpočinju velike sokolske i narodne manifestacije u spomen isto-rijskih nacionalnih dogadaja, koje slavi ovc godine o Vidovdanu: 25 godiš-njieu osnivanja Sokolske župe, koja je osnovana 1909, zatim početak borbe za slobodu 1914, čiju 20-godišnjicu proslavlja ove gadine svojim jubilarnim, II pokrajinskim sletom, a čiji se glavni dani održavaju dne 27, 28 i 29 o. m. Na lepom sarajevskom stadionu, u prisustvu Sokolstva, vojnih i civilnih vlasti, brojnih kulturnih i nacionalnih društava te ogromnog mnoštva naroda, upaljcna je 2 o. m. u < sati naveče kremenom na mangalu vatra, na drvi-ma isečenim u bosanskim planinama, i to naročito s čokovačke planine, gde jc blagopočivši Kralj Pctar Oslobodilac četovao kao Petar Mrkonjič. Porcd ove simbolične vatrc nalazili su se mnogi stari nacionalni borci i Sokoli, medu kojima brača: Vasilije Grdič, Čeda Milič, Ignac Hengster, Ilija Nikolič, Fekim Musahadič, Asimbeg Mutevelič, Stoja Kašikovič, dr. Bogdan Vidovič, Atanasije Šola, dr. Popovič, Sunajko-vič, dr. Vojislav Besarovič i drugi. U času kada jc stigao na stadion komandant armije general g. Emil Belič muzika je zaSvirala marš. Sokolski prvaci pošli su tada u susret pretsitavniku vojske, pozdravili ga i ispratili do po-časnog mesta na tribini. gile su se nalazili i ostali odličnici. Zatim je, u sa-vešenoj i svečanoj tišini muzika zasvi-rala molitvu. Nakon molitve starešina župc brat dr. Voja Besarovič stoječi pred mikrofonom, održao jc svoj sledeči govor: GOVOR BR. DRA BESAROVIĆA — U ovom svečanom času kada počinju veliki sletski dani, mi Sokoli smatramo za svoju najsvetiju dužnost da u znak naše sinovljeve blagodarnosti prema našem Kralju Oslobodiocu ponesemo iz istorijskog Sarajeva plamenu zublju zahvalnosti do naše sve- tinje Topole i da ovom zubljom tamo zapalimo večnu vatru, koja če goreti nad grobnicom Velikog Kralja Oslobodioca, koji je uz besprimerne napore i ogromne žrtve cele naše nacije ostvano našu zavetnu misao. On je ispunio vekovnj san naših rodoljuba, oslobodio podjarmljene delove našega naroda i ujedinio ih s bračom iz slobodne Kraljevine Srbije i Crne Gore u veliku, močnu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju. Još pre nego što je stigao u Beograd pri prolazu iz Ženeve kroz Beč, u maju 1903 godine, dočekali smo Ga u Beču mi tadašnja školska omladina Srba. Hrvata i Slovenaca i pozdravili Ga kao prvog jugoelovenskog Kralja. On .je s osmehom na licu odobrio taj naš pozdrav, jer Ga je več tada nosila ljubav u Svojim mislima i u Svome srcu. Svojom mudrom i plemenitem vladavinom, več u pr^im danima kad je stupio na presto, preporodio je tada malu Kraljevinu Srbiju, osposobio je za velifen nacionalnu misiju i pestao nosilac naše vere u narodnom vaskrs-nuču. Svojim neumornim radom za dobro naroda On nam je u vreme mira dao najsvetliji primer kako treba vršiti svoju dužnost. Za vreme rata on najpripravnije deli sa Svojim narodom sve strahote rata. On herojski podno-si neopisivu albansku Golgotu srpskog naroda, a u najtežhn časovima svojim hrabrim držanjem on održava duh u srpskoj vojsci, koja je svojim herojstvom zadivila ceo svet, ulivao joj ne-pokolebivu veru u uspeh i vodio je pobedi i slavi. Svojim besprimernim podvizima, on je stekao oreol Kralja Mučenika i neograničenu ljubav našeg naroda, koji Ga s pravom zove Kraljem Oslobodiocem jugoslovenske nacije. Njemu je ležalo na srcu oslobo-denje sviju podjarmljenih krajeva, a naročito Bosne »sirotice klete«, za čije se oelobodenje borio kao Petar Mrko-njid na čelu ustaša »na Krajini u krva-voj haljini«. Zato mi danas s plamenom zubljom polazimo iz istorijskog Sarajeva da izvršimo vidan akt zahvalnosti oslobodene Bosne Kralju Oslobodiocu. Ovu zublju zahvalnosti nose sokoli kao najdostojniji, jer su u naj težim prilikama pod neprijateljskim jarmom uvek smelo nosili sokolsku za-stavu i u časovima stradanja i proga-njanja našega naroda na njima se prvim iskalio neprijateljski bes i gnev. Oni su sa zanosom davali svOje živote za spas otadžbine i nama ostavili u amanet kako se umire za svoje ideale. Braćo i sestre, poklonimo se u mislima svetlo j seni Velikog Kralja Oslobodioca i u znak našeg najdubljeg po-štovanja da učutimo za jedan minut. U ovom svečanom času posle jed-nog minuta čutanja pali se zublja i u grobnoj tišini br. dr. Besarovič nastavlja svoj govor: — U ovome svečanom času, kad smo zapalili zublju zahvalnosti, setimo se s največim poštovanjem i najdub-ljom blagodarnošču našeg Velikog Kralja Aleksandra I, koji je dokončao veliko delo svoga uzvišenog roditelja. U nepokolebivoj vernosti i odanosti pozdravimo svaga Prvog Sokola Nj. Vel. Kralja Aleksandra I i Njegovog prvenca sina, pokrovitelja našeg sleta i Naslednika Prestola Petra s iskrenim sokolskim: Zdravo! Da živi Nj. Vel. Kralj Aleksander I! Da živi Nj, Viso-čanstvo Naslednik Prestola Petar! Da živi Uzvišeni Dom Karadordeviča!« Poslednje reči starešine brata dra Besaroviča iz hiljada grla bile su po-pračene oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju i Kraljevskem domu. Tada je sa zapaljcnom zubljom prišao srtarešina br. dr. Besarovič pod-načclniku grada Sarajeva bratu uru Jevtanoviču, rekavši mu: — Ovaj sveti oganj predajem, brate, tebi, pretstavniku grada Sarar jeva kao plameni simbol zahvalnosti oslobodene Bosne, tvrdo uveren da če iskra, zapaljena pre 25 godina, i sada razbuktana u ovu zublju za patriotsko Sarajevo biti večiti plamen zahvalnosti i požrtvovanja. Primajuči zublju u ruke podnačel-nik br. dr. Jevtanovič predao ju je podbanu bratu Hadžiomeroviču ovim rečima: — Primam u ime grada Sarajeva zublju i gord sam što če Sarajevo, grad heroja i osvetnika, i u budučnosti biti prava karika u lancu blagodarnosti i spona Bosne i Šumadije i predajem ti, brate, podbane Drinske banovine, ovu zublju večite zahvalnosti da je poneeeš svetom znamenju naše prošlosti i budučnosti. Podban brat dr. Hadžiomerovič, predajuči zublju dalje komandantu armije generalu Beliču, rekao je: — Drinska banovina, srce Jugoslavije, prima ovaj sveti plamen kao zalog sjedinjene Bosne i Sumadlje 1 predaje ga našoj slavom ovenčanoj vojsci te širinom svojih srdaca i snagom svojih mišica veže plamen ljubavi šumar dije za slobodu našeg naroda večitim plamenom slobode. Komandant armije general Belič obrača se zatim starim Sokolima sledečim rečima: — Odana do žrtve i verna do groba kraljevska vojska prima sveti plamen i svim žarom svoje duše, svom snagom svoje gvozdene mišice i svom ljuba vi ju prema Vrhovnom zapovedni-ku svezemaljske sile Nj. Vel. Kralju Aleksandru predaje ga najdostojnijima medu dostojnima — starim Sokolima, da ga verno nose, neguju i čuvaju. Tim rečima general Belič predao je zublju bratu dru Bogdanu Vidoviču, koji ju tada predaje prvom trkaču štafete ovim rečima: — Plamenom bratstva, ljubavi i jednakosti, čuvajte večnu slobodu i IM krilima vašeg sokolskog leta nosite ovu zublju zahvalnosti da upalite večni oganj naše blagodarnosti Kralju Oslo; bodiocu. Kralju Sokolu i svima koji stvoriše Jugoslaviju. Početak štafete Prvi trkač štafete brat Hajrudin Ćurić prima zublju i otrči s njome od-redeni deo stazc, gde je predaje dru-gom trkaču, drugi trečem i tako napred. Time je štafeta otpočela. Tako su se trkači štafete Sokolske župc Sarajevo redali jedan za drugim i u trku prenosili zublju do granice svoje župc, gde su je preuzeli trkači štafete užičke i zatim kragujevačke župe. Trkač štafete Sokolskog društva Kragujevac I poneo je zublja do spomenika izginulim Šumadincima, gde ju je prihvatio trkač štafete Sokolskog društva Kragujevae-matica, koji ju je poneo do jednog kilometra pred Topolom. Tu su zublju ponovno prihvatili sarajevski Sokoli i svečano je uneli u crkvu na Oplencu, gde je njome zapa-ljeno Sokolsko kandilo na grobu Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Svuda usput kuda su sokolski trkači štafete pronosili zublju dočekivalo jc trkače mnoštvo naroda i srdačno ih pozdravljalo. U Topoli \ U samoj Topoli upriličen je naj-svečaniji doček štafete. Iz čitave Šu-< madije slegla sc masa naroda i pozdravila zublju zahvalnosti na njezinoj poslednjo j tačei. Kada je zublja stigla na teritorij Topole odjeknuo je prvi pu-canj prangije kao znak, da sc trkač štafete sa zubljom približuje meti. Drugi pucanj prangije najavio je, da je trkač štafete sa zubljom na putu prema Oplencu, a u isto vreme zazvonila su zvona s obadve topolske crkve, stare Karađorđcvc i nove oplenačke zaduž-bine. U to čuo se i treći pucanj prangije, i u torne času bližao se sa zubljom-crkvi u največem trku poslednji trkaš štafete, brat Božo Ružička, elan Sokolskog društva Sarajevo. Nepregledno mnoštvo sveta gromko je pozdravilo poslednjeg trkača. a Sokoli iz Topole i obliž.njih varoši i sela postrojem s obe Strane puta pozdravili su zublju trokratnim sokolskim pozdravom Zdravo! Ispred crkve u to vreme nalazio se izaslanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Jovan Pavlovič, upravnik imanja na Oplencu kapetan Jankovič te članovi uprave Saveza SK.l na čelu s potstare-šinom bratom Ganglom, članovi uprave župe Sarajevo, starešine župa čijim je teritorijem zublja bila pronešena, starešine velikog broja sokolskih dru-štava s članovima, mnogi narodni poslanici sa sekretarom Narodne skup-štine 'br. Gavrom Miloševičem, mnoge ugledne ličnosti iz Beograda, Kragujevca, Aranđelovea. Mladenovca i drugih mesta. Kad je poslednji trkač štafete sa zubljom stigao pred stepenište oplenačke crkve zublju je primio član Sokolskog društva iz Sarajeva brat Ažman, koji ju je predao načelniku Saveza SKJ bratu Ambrožiču, a ovaj potstarosti Saveza bratu Ganglu. Brat Gangl primio je zublju i poljubio je te ju predao starosti Sokolske župe Sarajevu bratu dru Besaroviču, tla ju une-ne u crkvu. Predajuči zublju bratu Besaroviču brat Gangl je rekao: — Primi, brate, ovu zublju kao znak zahvalnosti našega Sokolstva, da •se njena svetlost prenese na kandilo iznad groba velikog Kralja Oslobodi-oca, koja če svetlost vekovima da sja kao vidan dokaz naše duboke zahval-nesti. Tada su starešinstvo Saveza i župa te veliki broj gostiju pripalili sveče na plamenu zublje, U tom času, uz zvonjenje zvona, pucnjavu prangija i klicanje naroda starešina br. Besaro-vič uzeo je zublju i pončo ju u crkvu. Sa zapaljenom sveeom od zublje br. dr. Besarovič prišao je grobu Kralja Petra i pripaiio veliko kandilo nad velikom mramornom pločom poti kojom počiva N j. Vel. Kralj Petar I Veliki Oslobo-dilac. Pripalivši kandilo brat Besarovič je rekao: — Pripaljujem kandilo zahvalnosti, ko je če uvek svojom svetlošču pokazi-vati, da u našim srcima i u našim dušama poatoji velika zahvalncst za Tvoja dela. Veliki Kralju, koji si učinio sve, da stvorimo veliku Jugoslaviju. Neka Ti je slava i večna hvala! Zatim je starešina Sokolske župe Mostar brat Čeda Milič pripaiio kandi- lo iznad groba Vožda Karadorda, za-vetujuči sc, da če Sokolstvo uvek ra-diti za dobro sela i naroda. Posle ovoga sveštenici su očitali molitve i održali kratak pomen. Na-kon pomena održao je pred crkvom govor brat Gangl, koji je rekao: GOVOR BRATA GANGLA — U ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije meni je, bračo, vrlo drago što mogu da vam zahvalim na ovoj le-poj manifestaciji ljubavi i zahvalnosti Velikom Kralju Oslobodiocu. Srečan sam Sto vas vidim u ovora velebnom hramu, gde ste došli da se poklonite seni Velikog Kralja. Iz akta ove svečanosti vidite u kolikoj meri izbija vaš duh i vaše srce. Istorisko Sarajevo ju-če je učinilo veliko delo, Upaljenu zublju brača Sokoli preneli su do ovog sve-tog mesta, do ovog velebnog hrama, da se iz nje užeže večno kandilo iznad grobova Vožda Karadorda i Velikog Kralja Petra Oslobodioca. Ja brači iz Sarajeva zahvaljujem za sve njihove napore i dela. Ovo kandilo Leje smo danas užgali večno če sijati kao velika zahvalru*rt jugoslo venskih Sokola našem Velikem Kralju Oslobodiocu, Do-lazeči ovamo da menca rlom Kralju oda-mo dužno pustovanje i da na Njego-vom grobu o tvorimo naše srce, zave-tujrno se da ovaj plemen koji smo preneli iz istoriskog Sarajeva bude znak velike vernosti nešem Kralju i večitc zuhveln.csii Oslobodiocu iobovanog naroda. Pozivamo vas, bračo, da još jed-nom odamo počast seni Velikog Kralja i usklikr.imo Slava Mu! Govor brata Gangla poprečen je od .svih prisotnih trokratnim Slava! U tom času brat Gangl prišao je starešini bratu Besaroviču i s njim se izlju-bio. Tadn je uzeo reč starešina brat dr. Besarovič, koji u svom govoru ističe značaj (lartašnjeg dana kao i motiv, koji je vodio sarajevsko Sokolstvo da na ovaj način izrazi svoju zahvalnost Velikom Kralju Oslobodiocu. Svoj govor brat dr. Besarovič završio je sledečim rečitna: — Mi smo izvršili svoju dužnost prema čoveku koji nas je oslobodio i ujedinio. Neka ovo kandilo koje smo inuločas upalili bude večita opomena potomstvu kako se žrtvuje za slavu i veličin« otodžbine. Neka je slava Voždu Keradordu i Kralju Petru Oslobodiocu i neka živi Kralj Aleksander I dostojan Njihov sledbenik. Poslednje reči starešine brata dra Besaroviča okupljeni narod prihvatio je i popratio oduševljenim poklicima. Zatim je govorio sekretar Narodne skupštine narodni poslanik i starešina Sokolske župe Cetinje brat Gav-ra Miloševič, koji je zanosnim rečima pozdravio srečnu i veliku zamisao Sokola. podvukavši veliku i istorijsku ulogu Kralja Petra za naše narodno oslobodenje i ujedinjenje. Na koncu govorio je još starešina Sokolskog društva Topola br. Nedič, koji se zavetovao u ime Sokola iz Topole, da če kao zenicu oka čuvati sve-tinju Sokolstva — večito upaljeno Sokolsko kandilo — da se nikada ne ugasi. Pri koncu svoga govora brat Nedič poljubio se je s bratom dr. Besarovi-čem. Predaja povelje izaslaniku Nj. Vel. Kralja Pri koncu ove značajne i lepe svečanosti obratio se je starešina br. dr. Besarovič izaslaniku Nj. Vel. kralja pukovniku g. Pavloviču, moleči ga da bude tumačem pred Nj. Vel. Kraljem najdubljih osečaja celokupnog Sokolstva na ukazanoj pažnji. Tom prili-kom br. dr. Besarovič ujedno je predao za Nj. Vel. Kralja spomen-povelju, ko-ju je izradio akad. slikar g. Hadži Damjanovič, čiji je tekst ispisan slovi-ma iz Miroslavljevog evandelja. Tekst ove povelje glasi: »Sletskj odbor pokrajinskog sleta u Sarajevu u ime sedam sokolskih župa: Sarajevo, Mostara, Banje Luke, Tuzle, Cetinja, Užica i Kragujevca, najiz-razitijih nacionalnih pretstavnika naroda i do nedavno razjedinjenih pet istorijskih pokrajina, pozdravlja svog uzvišenog Kralja, viteza Aleksandra I, koji na čelu belih Orlova stvori nede-ljivu Jugoslaviju, ostvari petvekpvni san svih rodoljuba Slovenskog Juga i ispuni zavetnu sokolsku mfšao. U času kad stiže zublja zahvalnosti iz istoriskog Sarajeva u Topolu i Oplenac, našu nacionalnu svetinju, da se pokloni svetim senima besmrtnog Karadorda i velikog Kralja Oslobodioca i simboli-čki iskaže blagodarnost oslobodenog naroda, Sokoli se zaklinju svome Kralju Sokolu, da če do poslednje kapi krvi braniti krvlju stečenu i mudro vode-nu Kraljevino Jugoslaviju i narodno jedinstvo. Da živi Nj. Vel. Kral j Aleksander I Karadordevič! Da živi starešina Sokola Prestolonaslednik Petar, pokrovitelj sleta! Da živi slavni dom Ka,rado rde viča! Da živi napredna i močna Jugoslavija! Zdravo! U Sarajevu, 3 juna 1934 godine.« Br. dr. Besarovič umolio je ujedno pukovnika g. Pavloviča da predoči Nj. Vel. Kralju želje Sokolstva i naroda, da se Sarajevo pouzdano nada, da če u velikim sletskim danima imati sreču da na sletu pozdravi Nj. Vel. Kralja. Pukovnik g. Pavlovič primivši povelju zahvalio se Sokolima u ime Nj. Vel. Kralja, odajuči im puno priznanje te pozdravivši ih uskliknuo je: »Da živi Njegovo .Vel. Kralj Aleksandar!«, što su prisutni burno prihvatili. Nakon ove svečanosti Sokoli iz Sarajeva i iz ostalih mesta pošli su u Topolu do spomenika izginulih Topol-eana, gde je održan kratak pomen i gde su Sokoli Sarajeva u ime grada položili venac. Time je ova velika i istorijska sokolska manifestacija bila završena-. Ova sokolska štafeta od Sarajeva do Oplenca iznosila je 355 km, koji je put protrčalo 1720 Sokola u vremenu od 17 sati i 35 minuta. Ova štafeta je prema tom e do sada jedna od največih u istoriji Evrope. daei iz Slavonskog Broda, Cetinja, Dervente, Čačka, Kragujevca, Mostara, Plevlja, Užica, Požege, Skoplja, Trebinja, Valjeva, Vareša, Zaječara, Zenice i iz ostalih mesta, kao i dači sarajevskih škola, te Sokoli. Kad je povorka stigla pred bansku palatu, pozdravio ju je s balkona u ime otsutnog bana podban brat dr. Hadžiomerovič ovim govorom: — U otsustvu bana ja vas najsr-dačnije pozdravljam sa sokolskim Zdravo. Ujedno vam najsrdačniie čestitam ovu veliku sokolsku slavu. Ja se osobito veselim i meni je naročito milo, što, evo, vidim da je sokolska ideja uhvatila duboki koren medu vama, srednjoškolskom omladinom. Vi treba da pod sokolskem zastavom oku-pite sve ono što voli ovu zemlju, što voli ovaj narod, tako da Soko bude pravo stecište celokupne naše nacionalne omladine. Vi, bračo i sestre, imate zato apsolutno sve da preduzme-te. Starešina Sokola Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar soko je od sokola, praunuk velikog Vožda Karadorda, unuk blaženopočivšeg Kralja Petra Velikog Oslobodioca i pod komandorn Njegovog Uzvišenog Oca našeg viteš-kog Vladara, junaka i državnika N j. Vel. Kralja Aleksandra Prvog naša je slavom ovenčana vojska udarila naj-čvršče i najsolidnlje temelje ovoj na-šoj veliko j narodno j zgradi, ovoj na-šoj velikoj nacionalnoj državi, močnoj nam Jugoslaviji. Pred vama su, draga bračo i sestre, mnogi i mnogi svetli primeri iz naše prošlosti kako treba, kako valja služiti svome Kralju i svo-joj otadžbini. A na takve svetle primere nailazičete vrlo mnogo i u ne-davnoj prošlosti. Čvrsto verujuči da čete vi, omla-dino i uzdanico naša, u svome nacio-nalnom radu udariti istim stazama i krenuti s istim elanom kao što je to predratna omladina činila i radila, boreči se za oslobodenje našeg naroda, ja vam u to ime kličem: Samo napred, pravo! Govor podbana br. dra Hadžiome-roviča bio je na koncu burno popračen ovacijama Nj. Vel. Kralju, Kraljev-skom domu i Jugoslaviji. Nato je povorka krenula ostalim ulicama, za celo vreme odušcvljeno po-zdravljana od gustog špalira gradan-stva, i kada je stigla pred Gradsku več-nicu pozdravio ju je s balkona potpu-kovnik g. Ristič, nakon čijeg su govora ponovno priredene oduševljene ovacije Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Tu se je povorka nakon toga razišla. Popodnevni Javni nastop Posle podne u 16 sati održana ie na sletištu javna vežba, koja je u svim tačkama polučila vanredan uspeh. Naj-pre je bio mimohod sviju učenika, a zatim su izvedene proste vežbe I i II razreda učenika, proste vežbe I razreda učenica, posebni nastup učenika gimnazije Broda na Savi, proste vežbe učenica II i III raz., vežbe s palicama učenika III raz., vežbe na spravama i igre učenika i učenica, posebni nastup gra-danske škole Vareš, proste vežbe učenika viših razreda, proste vežbe učenica viših razreda te na koncu posebni nastup učenika Velike Medrese iz Skoplja. Sve tačke rasporeda bile su vrlo dobro izvedene, a mnoge od njih .i odlično, pa su gledaoci pri svakoj tačei nagradili učenike i učenice oduševljenim pljeskom. Ovoj prvoj sletskoj priredbi pri-sustvovali su pretstavnici civilnih i vojnih vlasti te brojno Sokolstvo s članovima sletskog odbora na čelu sa starešinom br. drom Besarovičem. Treba naročito podvuči, da su i nastavnici kao i sami dači pokazali veliku ljubav i požrtvovnost u svome na-stojanju za ovaj svoj odličan nastup, s kojim su tako uspešno otpočele pret-sletske priredbe II pokrajinskog sleta u Sarajevu. Što se pak tiče organizacije oko ovoga sleta i njegovih priredaba ona se provodi uzorno, s velikim požrtvo-vanjem, ljubavlju i samodisciplinom. Da če pak sve priredbe u okviru II pokrajinskog sleta u Sarajevu odlično uspeti, jamči nam za to sletsko vodstvo, koje se nalazi u rukama naših starih i iskusnih sokolskih prs-aka -radenika. Sokolske marke II pokrajinskog sleta u Sarajeva Ministarstvo saobračaja izdalo je prilikom održanja II pokrajinskog sleta SKJ u Sarajevu 1934 god. naročite sokolske marke kao uspomenu na ve* žan dogadaj u razvoju Sokolstva u ovim krajevima. Poštanske marke i* ‘radene su po načrtu poznatog akadem-skog slikara Pere Šaina za tri vrednosti, to: Za nominalnu vrednost Din 0.75 * viškom od Din 0.25. „ j Za nominalnu vrednost Din 1.50 s viškom od Din 0.50. £ j Za nominalnu vrednost Din 1.75 s viškom od Din 0.25. Marke su izradene u jako ukusniffl bojama, te su več u prometu. Sfcoga treba da se svaki Soko i rodoljub poslužuje s ovim markama, koje se upotreo-ljavaju: Ш za ukupnu vrednost Din 1.— (mar' kc zelene boje) za dopisnice i karte u tuzemstvu; za ukupnu vrednost Din 2.— (mat' ke ervene boje) za pisma u tuzcmstvUi za ukupnu vrednost Din 2,— (mar‘ •ke smede boje) za dopisnice i karte “ inostranstvo, a za ostala pisma i Pa' šiljke upotrebljavaju se u kombinaci; jama gornjih vrednosti prema potrebi Marke pretstavljaju osim lepe us-pomene na slet za svakog posetnikf’ osobitu vrednost za filateliste, koja J6 potencirana s tim. da če naročiti P°' štanski ured na sletištu, koji je o tvoren samo radi sleta, poništavati marW na kartama i pismima s posebno izr*' denim žigom II pokrajinskog sleta u Sarajevu, i to u ervenoj boji. Svaki Soko i rodoljub treba da se za vreme sleta poslužuje samo sa sletskim markama, koje treba da ima svaki poštanski ured. Besplalno pesećivanje Zemaljskog muzeja u Sarajevo za učesntke sleta G. Ministar Prosvete pod br. 1637« od 26 maja 1934 odlučio je: da se uče®-nici II pokrajinskog sleta u Sarajevt) oslobode od plačanja ulaznica za posri tu Zemaljskog muzeja u Sarajevu u dane 9, 10. 11 i 12, 16, 17, 18 i 19 te 27, 28, 29, 30 i 31 juna ove godine. TPreisležshii dani pokra finsko^ sleta u Z«grrcf>a Krašam nastop srednfoškolske omladine Prva priredfea u ekvlm pokrajinskog sleia ie Zagreisia^ nastop srednjoškoSske omladine, vanredno je uspela I ©staševila brojne iisuće gledaiaca — Odličan aranžmasi priredbe Dan srednjošfeolske omladine Odilčan uspeh prvog pretsietskog dana Prvi prctslctski dan II pokrajinskog sleta u Sarajevu održan je dne 3 p. m. Ovaj slet srcdnjoškolske omladine počeo je več 2 o. m., kada su na sletištu toga dana ujutro održana tak-mičenja, koja su vrlo lepo uspela i u ko jima je takmičilo 10 vrsta učenika i 4 vrste učenica. Posle podne toga dana održanc su na sletištu probe učenika i učenica za sutrašnji njihov nastup, a osim toga uveče u 7 sati protrčala je sa sletišta sokolska štafeta, koja je ponela Zublju zahvalnosti na grob Kralja Petra Velikog Oslobodioca na Oplencu, o čemu smo izve stili na drugom mestu. Navečc održana je u prostorijama Sokolskog društva Sarajevo svečana akademija, na kojoj su ueestvovale sarajevske i ostale škole. Akademija jc uspela u svakom pogledu. Maulieslacloaa povorka omladine Sutradan ujutro priredena je ma-nifestaciona povorka srcdnjoškolske omladine, koja je obišla grad. Povorka se formirala na sletištu i zatim je pred-vođena sokolskom glazbom prošla ma-nifestujuči u najlepšem redu glavnim ulicama grada, odušcvljeno pozdravljali a. U povorci je stupao sokolski pod-miadak iz Bijeljine, Stoca, Brčkog, zatim glazba »Gajreta«, za kojom pak Danom 3 o. m. otpočeli su u Zagrebu pretsletski dani velikog pokrajinskog sleta, čiji je uspešan uvod bio krasan nastup srcdnjoškolske omladine. Po prvi put toga dana impozantni sokolski stadion napunilo je veliko mnoštvo gledalaca, kojih jc bilo oko 10.000 i uzavreo je životom naše nadobudne srednjoškolske omladine, koja je na njemu prva izvela svoj zaista u svakom pogledu, krasno uspeli nastup. Prema toj obilnoj poseti moglo se je prosuditi, kako ogroman interes vlada medu zagrebačkim gradanstvom za pretstoječe velike sokolske dane u Zagrebu. Več od ranog popodneva kretale su se velike mase sveta prema stadionu. Tramvajima, automobilima i peške hi-talo je to mnoštvo da što pre dodc na stadion i zauzme što lepše mesto. Pred blagajnama stadiona vrvelo je kao u košnici. Ipak i sav promet kao i poslovanje na samim blagajnama, reda-teljska služba i ostalo — sve je to uzorno funkcionisalo i odavalo sa vršen i disciplinovan red, koji nije bio narušen ni najmanjim incidentom. Po svemu se je videlo, da je aranžman priredbe u rukama odličnog i iskusnog vodstva. Iako je nastup imao da počne teK u 16 sati, ipak davno pre toga sata ogroman broj gledalaca' zaposeo je svoja mesta na velikim prostranim i udob- nim tribinama, kao takoder na prostoru za stajanja. Naročito je lepu sli-ku pružala glavna, zapadna tribina, koja jc bila skoro prepuna. Velikim delom tu su bili roditelji naše omladine, koji su nestrpljivo čekali na početak nastupa, da vicle svoju decu. Uokolo pak celog vežbališta na prostoru za stajanje zaredali su se voj-nici zagrebačkog garnizona. Kako se je međutim približavao sat samog' nastupa to su i sve lože na glavnoj tribini bile upravo dupkom pu-ne, u kojima su zauzeli svoja mesta pretstavnici civilnih i vojnih vlasti, članovi uprave Saveza SKJ i sletskog odbora te ostali brojni odličnici. Medu ovima su bili zapažemi: pomočnik otsutnog bana Savske banovine dr. Ste-van Hadži, zastupnik ministra vojske i mornarice general Petar Pešič, zastopnik komandanta IV armijske oblasti general Jaša Damjanovič, komandant Savske divizijske oblasti general Mihajlo Bodi, zastupnik ministra prosvete inšpektor prosvetnog odeljenja Kr. banske uprave Savske banovine dr. ivan Kasumovič, u zastupstvu grad skeg načelnika podnačelnik Jakov Pavlina u šokolskoj odori, potstarešina Saveza SKJ br. Lacko Križ zatim od članova sletskog odbora njegov pretsed-nik starešina župe br, dr. Oto Gavran-čič, načelnik župe br. tlr. Alfred Pihler, župski tajnik br. Srečko Džamonja, gradski senator br. Dane Šarič, br. lan Juriševič, br. Vlado Veselič i osta» članovi sletskog odbora, kao i mnoga druga brača i sestre. Nadalje bili su Prl' sutni ravnatelji i nastavnici svih zagr^' bačkih srednjih škola. Na samom vežbalištu međutim bi' lo jc za nastup več sve spremno, a takoder i u samoj ambulanti, koja se nalazi odmah do glavnog ulaza držana je permanentna sanitetska služba, koju j® vršila Samaričanska zajednica Crvenož krsta. Ambulanta se sastoji od tri sobe, od kojih je jedna za pregled i Prv0 pomoč, druga sa ležajima za muške a treča za ženske. Iza stadiona pak, u svlačionicarn* i na sabiralištima bilo je osobito živ0 i veselo. Omladina obojega spola 11 vedrom mladenačkom raspoloženju n£' strpljivo je očekivala svoj nastup, sW" šajuči svoje vredne nastavnike, koji s® bili okupljeni-njihovim uređivanjcm • svrstavanjem. Sve je bilo spremno } čekalo sc samo na znak sa zapoved*1" čko.g mostiča s protivne glavne tribin®’ Počefaik RaSlupa Tačno u Г6 sati megafoni na isto-čnoj tribiiii razneli su stadionom zvU" kovc glazbenog marša, pod kojim sU umarširali na vežbalište u širokim ko' (Nastavak na str. 4) Ч-. A vi Pogled na deo prepune glavne tribine na početku nastupa za vreme sviranja himne mm ш God. V - br. 24 ' »s O KOLŠKI GLAS N I K« Str. 3 U nedelju dne 3 o. m. naveče ^'r° .ie u Pragu brat dr. Jindržih anjiček, bivši mnogogodišnji načelnik Češkosiovačke obce sokolske i Sa-veza slovenslcog Sokolstva. Odmah na prvu vest o smrti fcra-Slfi ^апЈ^^а) ko ju je primio Save/, otpcslan je češkoslcvačkoj obci okolskoj u Prag sažalni telegram, u °№e Savez SK.l u ime čitavog jugo-siovensk0g Sokolstva izrazuje svoje ajdublje bratsko saučešče nad bolnim udarcem, koji je smrću brata dra Va-Jitka zadesio bratsko češkoslovačko Sokolstvo. Nadalje je Savez SKJ odredic da 8a na sprovodu u Pragu zastupaju sa-ezni načelnik br. Miroslav A m -Л0**« i savezna načelnica s. Elza a 1 a r j e v a , koji če u ime jugoslc-enskog Sokolstva na odar velikog po-ojnikg položiti venac. Otišao je sokolski voda. ■ i Nje-govom smrču gubi ne samo ec-'oslovačko vee čitavo slovensko So-°.?tvo jednoga od prvih sokolskih i '™a! četvrtoga pored velikana Tir- Т;8ПСГ? 1 Šajnera. . Vanjiček bio je sokolski bard. U Vj.eiTIU su bile inkorporirane sve naj-pj^v^dlike, koje mogu da rese jedno- * c°veka, i fizičke i moralne. Pro-clJivost duha, inteligencija, neiscr-t/, Sergija, nepokolebiva odlučnost, te!~®.'V°lja, čeličan značaj, radinost, sk erudicija, svestranost sokol- j..°S znanja i vaspitanja — sve što je . 0 Potrebno da bude neoboriv auto-Itc* i voda. U odlikama pak fizičkim nimalo ne zaostaje za onima prvim: prstan vežbač, takmičarski prvak, Jcan plivač, veslač, strelac, jahač, acevalae i drugo. Nadalje prvoraz-euan vaspitač s dubokim psihološkim Poznavanjem svojih pitomaea, organi-ator, voda medunarodnih takmičenja, e‘>canstvenih svesokolskih sletova i '„V- Ipak kraj svih tih izvanrednih lJika, vrlina i sposobnosti, kojima je ogao da se uspne i do najviših po-zaja u svojoj slobodnoj otadžbini — ian°S^aje s^roman i tih, i skoro neču-sv .H svomc- velikom radu, i šutljiv o j J? silnim uspesima. Bio je Soko. jirn • ? mesto £de so je osečao svo-«0 od ranih svojih mladenačkih ćni1ПЗ-’ mest° 5de se ic osečao sre-si ni > zadovoljnim, to je bila sokol-on .Ve^^aonjca — Soko. I Sokolu je i na-,a° Vsvc što je imao najvrednijega svo пЈети >c 011 posvetio sav sebe rat^n* 1 životni vek, svega 8t bratsko češkoslovačko Sokol-ePoh ‘ l^r' ,Vaniiček označuje pravu bUjn’ u k°j°j je ono došlo do svog gj|J. °" razvoja, napretka i cvetanja. celn-i.U *° Padovi sokolsko« rada načička VCK*e brata dra Jindržiha Va- Uvel u8^ svo-i'm sokolskim radom on je pit • zatlužio svoju otadžbinu. Vas-tobke mlade generacije u so-Tir' °-m duhu po velikim načelima ga CVlm’ on )e tako ujedno i pomo-SVo, агапЈи čvrstih temelja slobode Hjc, naroda i svoje otadžbine, jer kai, ,Pitomci bili su oni, koji su Pol'. ^onari iskupljivali na bojnim Janama slobodu svoga naroda. A U^lobodenju on kao načelnik, sokol; vo^a’ podržava sa svojim So-ratijITIa red i mir u narodnoj državi i r0ci na udaranju čvrstih temelja na-јгГа .v°jske, za koju kao stručnjak *ick UJ<^ osnovu njeno* vaspitanja fi-гцјјЈ^ j moralnog, pored toga što sa-(jjje J.e 1 na st varanju vojne terminolo-su s’ ^stalogu. Prirodno je stoga što stvo -ГС^ brata dra Vanjička i Sokol-jed 1 ^eškoslovački narod izgubili a Sv ® ,°d svojih najodličnijih sinova, ledno s ovensko sokolsko bratstvo za-i v„ . svv?fi idealnog brata, načelnika kolsk-U’ svetli lik ostati u so- diti ,'ni srcin">a trajan i legendaran i 'zorom sokolskim pokolenjima. # 44 H * ђца Г1« dr‘ Vanjiček rodio se 1 ja- IjevsV Г S°dine kao sin čuvara kra-ta va°?.vSrada na Hradčanima, Ignja-tiniskn,1V4a- Bio je 11 dete. Svoje de-ni,lla 0 ‘loba proživeo je na Hradča-Osnovr, g^ivši s odličnim uspehom Ude ;.skolu, pošao je u gimnaziju, VfSni'L osobito za gimnastika iz- eii.el-U it jc’ • to dra Karla Švarca i беПег-1^-- , sa> su uzigojili čitave 0(1 Hi/'?'’ ^asn’j'b sokolskih voda. lriL‘ JVi!i canima delovao je u ono vrezal j r. °s*ranski Sokol, čiji je rad *okoisl!^ra posmatrao vrlo često. U Sv°joi ^7re^°'v.c medutim stupio je u ■naturo,/ 2°dini; godinu dana pred Ve/ i br'" \/Па. .on Prvc godine pokazao sok0li, t ičok. vanrcdnc uspehe u s*Up'j ч a-L>‘ c*a na javnom na- san-, Tir'11 A?vsko^ Sokola pohvalio i ^’jc bii.f' i cdutim mladom Vanjičku 0,'a s>'iiil. v°'jn;l telovežba kako se •' u ono doba; on se je naime napusti mesto načelnika u svom Smi-hovskom društvu, u kome je delovao runih 12 godina. Načelništvo Smihov-skog Sokola preuzeo je tada br. Trefni. Kada je medutim naredne 1892 godine održana glavna skupština ĆOS, na ko-joj je imao da bude biran i njen načelnik, izbor je tada pao na br. dra Vanjička, kome je tada bilo tek 30 godina. Kao novi načelnik ČOS vodi on tada sa starostom br. drom Podlip-nim sokolsku ekspediciju u Nansi. Godine 1893 održavao se je u Češkim Budjejovieama, koje su bile pri-lično nacionalno mlake i s velikim bro-jem nemačkoj življa, župski slet. Bu-djejovice su u to vreme bile još pod jakim dojmovima turnerskog sleta, koji je tu bio održan pred godinu dana. U ovakvim prilikama trebalo je naravno da novi načelnik ČOS pokaže svoje sposobnosti, kojima je' trebao da zagarantuje uspeh sokolskog sleta. Stvarno, to je bila za novog i mladog načelnika ozbiljna kušnja. Ali se brat Vanjiček nije nimalo pokolebao. On je vrlo dobro znao, da na tomc sletu, želi li Sokolstvo da se afirmiše, da treba pokazati svoju vrednost i snagu. Stoga pored intenzivnog i svestranog sokolskog rada u duhu novih smerova, koje je zagovarao, on uvodi i još druge reiorme, od kojih kao ponajglavniju uvadanje j edinstveno 3 vežbačkog odela, i to plave hlače i belu majieu, što i danas Sokolstvo nosi, dok su pre toga vežbači nastupali pri vežbanju odeveni najrazličitije. Uvadanje jedin-stvenog vežbačkog odela nije bilo tako lako i jednostavno provesti, ali tu je br. Vanjiček bio, kao i posvuda u radu, dosledan i energičan. Tako su vežbači na sletu u Budjejovieama na-stupili jedinstveno odeveni. Nastupilo ih je bilo 1400. U&peh pak samog sleta bio je vanredan te je zasenio i onaj turnerski. Odmah se je po svemu vi-ilelo, da je na vodstvu eeškog Sokolstva mlada, sposobna i energična sila, koja u sokolske redove unosi novi i sveži duh i polet. To je sve mladom načelniku ČOS silno dizalo njegov ati tor it et, a Sokolstvo samo postajalo je narodnom životu sve to uvaženiji faktor. Kada se je 1895 imala u Pragu da održi češkoslovaeka etnografska izložba, koja je trebala da bude ujedno i velika nacionalna manifestacija, bilo je i Sokolstvo pozvano da svojim sle-tom uveča značaj ovc svečanosti. Svoje velike sposobnosti i organizatorski talcnat pokazao je br. Vanjiček istom na trečem svesokolskom sletu, koji je održan na Letni. Na tom sletu učestvovalo je tada u povorci ulicama Praga 7366 članova u odori, a na vežbalištu njih 4271 te. 700 narašta-jaca. Da bi se što ilublje upoznao s telesnim vaspitanjem, polazi on te iste godine, nakon što je dobio iznimno odobrenje od francuskog ministarstva voj nog, na dvomesečni tečaj za ofieire u čuvenu vojnu školu u Žoanviju. Otu-da vratio se je br. Vanjiček obogačen mnogim novim znanjem, a donco je i mnogo novina u vežbanju, kao vežbe s dugim i kratkim štapovima, nov način i novu metodu mačevanja i t. d. Kako se je pak nakon trečeg svesokol-skog sleta sve to više' pojavljivalo pitanje vežbanja i ženskih odeljerija, on to otvorcno zagovara, ali odlueno se protivi osnivanju isključivo samostal-nih ženskih društava. I da bi pomogao i omogučio osnivanje tih ženskih ode-ljenja on prireduje prednjačke teča-jeve za članice, da bi se ove potpuno usposobile za vodenje ženskih kategorija. Time on je ujedno doprineo osnivanju ženskih prednjačkih zborova, kao i tome da su oni u ČOS, koliko u njoj samoj toliko i u svim njenim jc-dinicama, jedno zasebno telo. Rad medutim u Sokolstvu bio ga je posve apsorbirao, da je žrtvovao i propustio mnogo svoga ličnoga. Bilo je to tako i s njegovim študijama, koje je trebao da još završi. Ipak ovo okaš-njenje završavanja študija liije uti-calo i na rvjegov uspeh u naukama, koje je 1898 godine, dakle u svojoj 36 godini, završio s vrlo dobrim uspehom, promoviravši za doktora prava. Nakon položenog doktorata stupa on u advokatsku kaneelariju dra Novotnog, a kasnijc kod dra Novaka. 1 u svome staleškom zvanju br. dr. Vanjiček osobito se istakao i pokazao u radu odličnim i samostalnim. Medutim od Sokolstva ipak nimalo ne pušta; po danu vrši svoje zvanje a večeri posvečuje svome Sokolstvu. Godine pak 1896 doslo je u Sokolstvu do značajnih promena. Tada su se naime ujcdinilc ČOS i Moravska obec sokolska sa Donjoaustrijskom so-kolskom župom u Savez češkog Sokolstva, koji se je godine 1903 pretvorio u Češku obec sokolsku. Tako reorga-nizovana i ojačana ČOS priredila je 1907 godine pod vodstvom brata dra Vanjička svoj peti slet. Kada je pak naredne 1909 godine bio osnovan Savez slovenskog Sokolstva, načelnikom toga saveza bio je biran br. Vanjiček. počeo još da bavi i mačevanjem, veslanjem i tenisom, a da radi toga nije zanemario redovni sokolski rad u vež-baonici. Kao jednu malu ilustraciju njegovog značaja vredno je spomenuti, da je 1881 godine mogao da o društve-nom trosku učestvuje na sletu u Želez-liom Brodu, ali nije pošao, odrekavši se odredenih mu putnih troškova u korist fonda za podizanje nove zgrade Narodnog djivadla, koje je upravo te godine bio uništio požar. Njegove velike odlike i sposobnosti ubrzo su se ispoljile i on rapidno zauzima sve veče karike u sokolskom radu. Tako za vreme prvog svesokol-skog sleta 1882 več postaje društveni prednjak, nakon dve godine podnačel-nik, a 1888 i društvenim načelnikom. Srednjočeška župa, koja je u to doba osim društava Prag 111, Bubeneč i Dej-vice obuhvatala i sva sokolska društva srednje Češke, imala je naroeitu funk-ciju župskog inspektora, na koje je mesto 1888 biran, hr.- Vanjiček. Radi svoje velike radinosti i odličnih sposobnosti biran je 1889 ponovno na oba pre pomenuta mesta, iste ovc godine održavala su se u Parizu medunarodna takmičenja, kojima su učestvovali i Česi s tri vrste, koje je vodio i uvež-bao br. Vanjiček. Da je bio odličan i kao vežbač vidi se po tome. što je tada na župskim izbirnim rakmičenji-ma postigao drugo mesto sa 17 tačaka, dok je prvo postigao tadanji najbolji sokolski vežbač i takmičarski prvak br. A. Trefni s 23 tačke. Na pomenuta takmičenja u Pariz od tri poincnute vrste jednu je vodio br. Vanjiček. Uspeh čeških sokolskih takmičara na tim takmičenjima u Parizu bio je vanredan, jer su Česi bili osvojili prva tri mesta, dok su *Belgijanci zauzeli če-tvrto. Fostignutim uspesima na ovim takmičenjima br. Vanjiček bio je silno oduševljen, kao i samim prijemom, koji su tada Francuzi bili priredili češkim takmičarima. Tu na ovim takmičenjima br. Vanjiček imao je prilike da dode u doticaj s najpoznatijim vodama i prvacima gimnastičkog sveta, sklopivši tako s mnogima od njih trajne i po Sokolstvo korisne veze. O tome je on pisao u »Sokolu« godine 1890, iznevši svoje utiske o tim medunarod-nim pariškim takmičenjima, koje je i kritički osvetlio. Ovo prvo učestvova-nje češkog Sokolstva na medunarod-nim takmičenjima bilo je od velikog značaja, jer je Sokolstvo time bilo prvi put pretstavljeno medunarodnom gimnastičkom svetu, u kome je ono odmah zauzelo jedno od najodličnijih mesta. Godine 1889 bio je izabran brat Vanjiček za načelnika Srednjočeške župe, eirne je ujedno automatski do-šao u tehnički odbor ČOS. Na sedni-earna tehničkog odbora, koje je još votlio, iako bolesni, načelnik ČOS brat dr. Čižek, mladi br. dr. Vanjiček zagovara uverljivo svoje nove smerove i načine sokolskog rada tako, da time svraea na sebe opču pozornost. Nakon smrti načelnika ČOS brata dra Čižeka godine '1889, načelničko mesto u ČOS ostalo je vakantno, jer se je tek godine 1892 imao da bira novi načelnik. Pitanje izbora novog načelnika bilo je medutim važnije, što je bio na redu i drugi svcsokolski slet, ali medu starijim tehničarima nije bilo nijednoga, koji bi se osečao dovoljno spremnim za to mesto, pa se je gledalo da bi za načelnika ČOS došao jedan od mladih. Za to vreme medutim br. Vanjiček sve više se usa-vršavao u sokolskom radu, postizava-juči uvek nove uspehe. Tako je godine 1890 po prvi put kao župski načelnik vodio župski slet u Berounu, koji je odlično uspeo. Za njegov rad, sokolsko društvo u Berounu izabralo ga je svojim počasnim elanom, jer je br. Vanjiček, pored ostalih dužnosti koje je imao, stalno i tamo dolazio i pripremao vežbače za pomenuti župski slet. Kada sc je Sredočeška sokolska župa podelila na dve župe, na Pod-belogorsku i na Sredoeešku, br. Vanjiček tad nije bio izabran načelnikom u nijednoj od tih župa, tako da je za-držao samo načelničko mesto u Smi-hovskom Sokolu i člana tehničkog odbora ČOS, pripremajuči se tako još intenzivnije za načelnika ČOS. Prigo-dom drugog svesokolskog sleta vidimo br. Vanjička gde več vrši više dužno-ti: člana tehničkog odbora ČOS, koji vodi mnoga odeljenja, zalim društve-nog načelnika, koji vodi svoje dru-jštvo na tekmičenjima u nižini i visim odeljenjima, te i kao samog takmičara ju višim odeljenjima pod vodstvom 'br. Trcfnog. To takmičenje bilo je 'ujedno i njegovo poslednje takmiče-nji, jer su mu bile poverene i još nove dužnosti. Praški Sokol naime bio je ostao več duže vremena bez svoga načelnika, te pošto su brača Reger i , Homola otklonili da preuzmu tu duž-nost, to je na izvanrednoj društvenoj jskupštini dne 9 novembra 1891, na predlog staroste br. dra Šajnera, bio 'izabran za načelnika Praškog Sokola br. dr. Jindržih Vanjiček. Time je ujedno br. Vanjiček bio prinužden da Godine 1910 otvorio je br. dr. Va-njiček svoju vlastitu advokatsku kan-celariju. Kako je: tirne postao samo-stalniji, mogao je još više da se posveti Sokolstvu. Od tada i uspesi Sokolstva postaju sve veći, osobito na mectunarodnim takmičarskim arenama, a to pod njegovim ličnim vodstvom, kao u Londonu, Parizu i drugde. Godine 1912 održan je u Pragu šesti svesokolski slet, koji je ujedno bio i prvi sveslovenski. Te godine pala je ujedno i 50 - godišnjica osnivanja eeŠAOg Sokolstva kao i 50 - godišnjica života njegovog vrednog i zaslužnog načelnika br. dra Vanjička. Taj slet bio je nešto veličanstvena i pokazao je, da Sokolstvo budi Slovenstvo. Nacionalno osveštenje baš Sokolstvo uno-silo je sve to jače i uspešnije u široke mase narodne. I kako je Vanjiček odmah proniknuo što sve očekuje Sokolstvo u nacionalnom pogledu, to je on več od pre hteo da se Sokolstvo pri-premi u duhu Tirševog načela: »Oružje u svaku sokolsku ruku!« 1 nije se pre-vario; istorijski razvitak političkih do-gađaja pokazao je, da je br. dr. Vanjiček imao pravo. Dalj nji razvoj i napredak Sokolstva sprečio je svetski rat. Sokolstvo, kao nepočudno biva raspušteno; što sokolsku košulju nije zamenilo voj-ničkom bluzom, to biva proganjano i šikanirano. Krug sokolskih radnika sve više se suzavao. Kada je vojna vlast bila zauzela prostorijc Praškog Sokola, br. Vanjiček sa svojima koji su mu još bili ostali poštedeni od vojske i grube političke sile odilazi na Smihov, tamo gde je i počeo svoje so-kolovanje. Ali kako je u to bila ras-puštena i sama ČOS, tako je javni rad sokolski bio prekinut. Ukoliko sc je moglo i dalo, sastajalo se je od tada potajno, a i vežbalo. Unatoč teških vremena i prilika nije se očajavalo. U Sokolima i u narodu tinjala je živa vera, da če več morati doči olakšanje. Svi su slutili i osečali, da se je došlo do sudbonosnog i odlučnog preloma i da če posle tih tmurnih ratnih obla-čina zasjati sunce slobode ... Eto u inostranstvu formiraju se u to doba več prve češke legije; pokrenula ih je misao sokolska. Sokoli su im bili vodi, sokolski im je bio ideal... Imao je dakle br. dr. Vanjiček pravo, kada se je držao Tirševog pomenutog načela. I češke legije, sokolske izvršile su časno svoju sokolsku, nacionalnu duž-nost. Gledajuči opet svojim pronicavim duhom na budučnost dogadaja, brat dr. Vanjiček drži skrito na okupu Sokolstvo, iako uz največe opasnosti, da bi taj svoj potajni rad mogao da sku-po plati. I napokon nadode 28 oktobra 1918! Oslobodenje! U slobodnoj svojoj na-eionalnoj državi Sokolstvo — do povratka legija i formiranja redovite vojske — na poziv staroste br. dra Šaj- nera a pod komandom br. dra Vanjička, preuzima kao narodna garda odr-žavanje mira i reda. Treba naglasiti i to, da je baš br. dru Vanjičku bilo od-mah ponuđeno da preuzme mesto vrhovnog komandanta češkoslovačke vojske; to je bilo ujedno i najviše priznanje njegove slobodne otadžbine njegovom radu, njegovim zaslugama i njegovim sposobnostima. Ali brat dr. Vanjiček nije prihvatio ovu nada sve časnu ponudu; skroman on se vrača na rad kamo ga je vuklo njegovo sokolsko srce; — u sokolsku vežbaonicu. Po oslobodenju nastaje novi period razmaha češkoslovačkog Sokolstva. Obnavljaju se stara društva, osnivaju nova i več 1920, u još teškim prilikama prouzrokovanim ratom vodi on s največim uspehom veliki sedmi svesokolski slet, poslednji na Letni. Tada je Vanjiček i sam hteo da kao načelnik otstupi i da prepusti mesto mladima, ali mu ne dadoše. Tako je on kao načelnik dočekao i vodio i osmi, do tada največi svesokolski slet, a koji je održan na Strahovu. Ali teško boletica podgrizala je sve to više br. dra Vanjička i on je šilom morao da se odreče svog aktivnog sokolskog rada, koji mu je jeuino ulevao radost i za koji je dao najbolje sile svoga života. Godine 1932, u jubilar-noj godini svega slovenskog Sokolstva, kada je bila proslavljena 100-godišnjica Tirševog rodenja i 70-godišnjica osnivanja Sokolstva, br. dr. Vanjiček tiho i skromno proslavio je i svoj dvostru-ki jubilej: svoju 70-godišnjicu života i 40-godišnjicu načelnikovanja. A uoči priprema za ovaj deveti jubilarni svesokolski slet otstupio je kao načelnik ČOS, dok je bio još i nadalje ostao neko vreme načelnikom SSS, kada je i s tog mesta otstupio godine 1933. S bratom dr. Jindrom Vanjičkom usko je povezan razvoj i opči napredak češkoslovačkog Sokolstva, i zato bi bilo nemoguče iznositi njegove biografske podatke i njegov sokolski rad a da se uz to ujedno ne zađc i na razvoj samoga Sokolstva kao i na bitnije sokolske dogadaje, koji su s njim u vezi. Pa i ovo što Je ovde navedeno, samo je jedna bleda slika sokolskog života i rada pokojnog brata dra Jin-držiha Vanjička. Ali ipak i ovo, a što uostalom nije nista novo, biče dovolj -no da osveži mnoga sokolska sečanja na ogroman rad i delo, koje je u Sokolstvu izvršio s največim uspehom sada pokojni brat dr. Vanjiček. I po ovim letimičnim podacima moči če se da prosudi kolika je bila energija ovog Sokola par excellenee i kolike su njegove zasluge za opči napredak ne samo češkoslovačkog več i svega slovenskog Sokolstva. I zato eitavo slovensko Sokolstvo s najdubljim pijetetom i bo-lom sagiba duboko glavu nad njegovim grobom i klanje se njegovoj seni. Slava uspomeni br. dra Jindržiha Vanjička! Veličansiven pogreb brata dra JIndre Vanjička Vcličanstven pogreb pokojnog so- i kolskog vode dr. Jindre Vanjička koji I je bio u sredu dne 6 o. m., pokazao je koliko su ne samo Sokolstvo i zvanični krugovi, nego i čcškoslovačka šira javnost cenili neocenjive zasluge velikog sina naroda i uzornog načelnika te sokolskog radnika, koji je kroz punih 39 godina verno služio sokolskoj i nacio-nalnoj ideji, dajuči joj svoje sposobnosti, svoje slobodno i vfeme i sebe samoga. Les pokojnog brata dra Jindre Vanjička bio je položen na odar u Tir-ševom domu, kamo su več u utorak preko celog dana hrlile mase naroda i Sokola, da se s njim oproste, da sc po poslednji put oproste s onim, koga su iz ljubavi i poštovartja nazivali intimno »Naš bratr Jindra«. Sam pogreb bio je odreden za sredu po podne. Več dugo pre početka žalobnih svečanosti grupirale su se oko Tirševog doma mase Sokola i Sokolica u odorama, da is-prate svog dugogodišnjeg saveznog načelnika. Mramorna sala na prvom spra-tu, gde je bio postavljen velik crn, ali jednostavan katafalk, na kome je bio postavljen kovčeg s lesom velikog pokojnika, prekriven s državnom troboj-kom, bila je prepuna cvcć'a i vcnaca, a tako i sve ostale prostorijc, stepeniee i predvorje, na čijem je ulazu stajala počasna sokolska straža. S obe strane katafalka stajali su po tri Sokola sa ra-pirima a na desnoj strani sedmi Soko sa zastavom ČOS, ovijenom ernim flo-rnm. Pored Sokolova kao počasna straža stajali su s obe strane katafalka još i vojnici 5 pešadijskog puka prezidenta Masarika. Oko katafalka razmešteni su bili najlepši venci, medu kojima venac pretsednika Masarika, ministra vanj-skih poslova tira Edvarda Beneša, ministra vojske dra Bradača, venac ČOS, Saveza SKJ, Praškog Sokola, Smihov-skog Sokola, te venci pojedinih /upa, vcnac Saveza slovenskog Sokolstva, bu garskog Junačkog saveza, Francuske unije gimnasta, Unije belgijskih gim-nasta, nadalje venci svih češkoslovač-kih narodnih stranaka, grada Praga i još masa drugih, koji su bili smešteni po susednim dvoranama. Da sc oproste s bratom drom Jindrom Vanjičkom došli su u Tiršev dom pretsednik senata dr. Soukup, mnogi narodni poslanici i senatori, pretsednik vlade dr. Jan Malipetr s ministri-ma dr. Hodžom, Bradačom i zastupni-kom ministra vajskih poslova poslanikom Halom. Pretsednika Republike za-stupao je 'savetnik dr. Veber, a vojnu kaneelariju pretsednika Republike pu-kovnik Sajdl. Vojsku su zastupali generali Vobratjilek i Vavržik s još mnogim generalima i oficirima praškog garnizona i ministarstva vojske, nadalje su došli zastupnici francuske vojne emisije, komandant žandarmerije general Hamer, iprezident policije dr. Dolejš, zastupnici grada Praga i još mnogi zastupnici raznih društava i korporacija. U Tirševom domu bilo je okupljeno pretsedništvo ČOS sa starešinom br. drom Bukovskim na čelu, nadalje zastupnici Saveza SKJ, savez-ni načelnik brat Miroslav Ambrožič i savezna načelnica s. Elza Skalarjeva, zastupnici ruskog Sokolstva te skauta. Žalobna svečanost počela je peva-njem muškog hora, koji je otpevao Fersterovu kompoziciju »Iz ruke sud-binc«, nakon čega je uzco reč starosta ČOS brat dr. Stanislav Bukovski, koji se otl pokojnika oprostio ovim rečima: — Poslednji put je medu nama ljubljeni naš voda, koji je skoro 40 godina davao narodu cvet zdravlja, snage i tvorne mladosti. Ovde pred nama leži div, koji je od Tirševih vremena pretstavljao tvornu snagu i volju Sokolstva, koji je tesao likove, kovao zna-čajeve i na junačkim osobinama uzga-jao čitavu današnju sokolsku genera-ciju. Ovde počiva mrtvo telo dra Jindre Vanjička. Ali onaj, koji je vladao životom čitavih generacija, onaj koji im je davao snagu i odredivao im sme-rove, — onaj, koji je s neslomljivom voljom umeo da pretvori misli i volju naroda uvek u čine, taj ne umire smrču svoga tela. Pojava Jindre Vanjička je istorijski tip jedinstvenog vode i majstor-skog tvorca, koji se svojim životnim radom spaja s Fignerom, Tiršom i dr. Šajnerom u besmrtni genij našeg naroda. Lik, temperamenat i ličnost brata Jindre bili su tako vanredno bogati i lepi, da su delovali skoro natprirod- no. Bio je voljen, oboža,van i štovan od stotina hiljada, bio je uzor, koji je za uvek i bezuvetno osvajao i privezivao uz Sokolstvo svakog, bio je zapoved-nik, koji je odlučivao dostojnom mir-nočom samo golim kimanjem glave, pogledom ili gestom. Svojom radinošču potstrekivao je i privezivao na radi-nost druge, jer nije nikada propove-dao ono, što sam ne bi radio. Kroz život stupao je skromno, zbog čega je cesto bio i prezren, ali je uvek kročio za ciljem, koji je sebi postavio i koji je uvek i postigao. A takvima, kakav je i sam bio, hteo je da uzgoji i druge. Reč kod Jindre Vanjička nije bila glavno odgojno sredstvo, nego povečana radinost. Zbog toga je obračao naročitu pažnju sistematskem radu i brizi za vežbačko članstvo, a još posebno pak strogom uzgoju prednjaka i jakih, svestranih takmičara. Njima se je on ponosio, oni su bili njegovo veselje. S njima je pobedivao i s njima je u inostranstvu prikazivao iznenadu-juče sposobnosti i radinu snagu naroda, koji se bori za svoju slobodu i samostalnost. Naš brat Jindra, nije ubedivao rečima, nego uvek činima; nije znao za stranputice ili razočaranja, nego je stupao u borbu za pobedu uvek časno i dobro pripremljen. I tako je, kada je pre četiri godine opazio, da starost i bolest več počinju da glodaju njegovo junačko telo i da ga zapuštaju čovečje snage, otišao je s mesta, na kojem je bio prvi medu prvima. Otišao je velik i junačan. Brate Jindra! Ugledavajuči se u Tvoj nezaboravni primer, Sokolstvo hoče da uvek i u buduče uzgaja svoje pripadnike časno, verno i nesebično svome narodu i Slovenstvu, hoče da ih uzgoji u krasne, jake i ponosne Iju-de, u jake, odlučne i gvozdene znača-jeve te u moralne, disciplinirane i ra-drne državljane. Tvoj istorijski lik biče svima nama i budučim generacijama u životu večitim svetlim primerom. Hočemo da budemo dostojni učenici svog vrsnog učitelja i pri tome neka je, Jindra, Tvoja volja s nama! Iza brata dr. Bukovskog, čiji je govor izazvao najdublji utisak i ganu-če, govorio je u ime češkoslovačke vojske ministar vojske brat dr. Bradač, koji je podvukao značaj Vanjička za Sokolstvo i preko ovoga za stvaranje nacionalne vojske. U svom govoru vc-ličao je ministar dr. Bradač i veliki zaslužan rad pokojnika u ministarstvu vojske. Nakon njegovog govora fanfara je otsvirala državnu himnu. Tada je kovčeg s lesom nezaboravnog brata dra Jindra Vanjička dignut i iz sale ponesen na ulicu, gde je položen na topov-sku lafetu. Kroz gust špalir stotina hiljada naroda, koji je odavao poslednju počast svom velikom sinu nastupio je brat Jindra svoj poslednji put kroz ulice Praga, kroz koje je vodio toliko sjajnih i radosnih sokolskih povorka. Iz Tirševog doma sprovod je kre-nuo u 14.45. Na čelu sprovoda stupao je odred konjanicc praške policije, \Џ nje sokolska konjiča sa standartom ČOS, ovijenom črnim florom, iza so-kolske konjiče vatrogasci, pa uniformirani legionari. Svi ovi defiliraju poslednji put pred vodom Jindrom, čiji je les postavljen na odar u porti Tirševog doma. Iza legionara stupaju Sokoli iz svi j u češkoslovačkih župa i kao po* slednji članstvo Praškog i Smihovskož Sokola. Svih uniformisanih Sokola bilo je na sprovodu preko 7000. Čim je pro-šlo Sokolstvo dao je komandant voj-ničkog kondukta general Mrazek ko-mandu da sprovod krone. Prvi jc stupao eskadron 8 konjičkog puka, >za ovog dve čete 5 pešad. puka, zatiffl vojna muzika, za kojom su Sokoli i vojnici 28 peš. puka nosili ogromne vence. Zatim su išla troja kola venac* i eveča, onda kola s dr. Jindrom Vanjičkom, koja su vukla šestero vran*-ca. Iza kola stupao je oficir, koji )e nosio na dušeku 6 pokojnikovih od' ličja, uz njega barjaktar ČOS i s °’,c strane po dva Sokola s rapirima. Iza ovih išli su bližnji rođaci, 3 onda pretstavnici vlade, vojske, narodne skupštine i t. d. Sve ulice do novog krematorija bile su prepune naroda, naraštaja, dece i vojske, koji sU odavali poslednju počast velikom Sokolu i čoveku. Uz sviranje državne himne kola su zaokrenula na dvorište krematorija, u kojem je bio upepeljen j les dr. Jindre Vanjička u četvrtak u 9 sati pre podne. (Nastavak sa str. 2) lonama u šesnaesterostupu učenici nizih razreda pod vodstvom svojih na-stavnika Vladimira Jankoviča, dra Branka Mudriniča, Milana Jankoviča, Josipa Krameršeka, Borivoja Vuksana i Milana Novoseloviča. Na načelni-čkom mostiču rukovodi nastupom na-stavnik Ferdo Križmanič. Lep, uzorno izveden i siguran na-stup učenika gledaoci su pozdravili fre-netičnim aplauzom. Nastupilo ih je svega 2010. Nakon što su lepom izved-bom razdvajanja prekrili vežbalište okrenuti sučelice glavnoj tribini, po-zdravio ih je s načelničkog mosta voda nastupa pozdravom »Zdravo učenici!«, našto su mu oni otpozdravili gromkim »Zdravo!« Zatim su izveli skladnim i lakim pokretima slikoviti sastav prostih vežbi tačno i na opče zadovoljstvo, pa ih je publika opeto-vano nagradila oduševljenim pljeskom. Kao i sam nastup, tako i njihov otstup izveden je u savršenom redu i veoma lepo. Pri odlasku s vežbališta publika ih je takoder burno pozdravila. Pozdrav Saveza SKJ Nakon prve tačke spiker objavlju-je preko megafona upravo stigli pozdravni telegram Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Sokolskoj župi Zagreb, koji glasi: Srdačno i bratski pozdravljamo današnji vaš prvi pretsletski dan. Neka uvod bude dobrim znakem za potpuni uspeh onoga, što nam sledi u glavnim sletskim danima, a koji treba da budu kruna naše pobede. Zdravo! Čitanje ovog telegrama učesnici su pozdravili burnim aplauzom. U drugoj tačei nastupile su učeni-ce nižih razreda. Nastupilo ih je 1100 pod vodstvom nastavnice Božene Bačič i Danice Miloševič. Nastup učeni-ca, koje su bile obučene u bele majice i plave suknjiče, napravio je na glcda-oce vanredan dojam, pa su bile osobito oduševljeno pozdravljene. Stupa-juči na vežbalište one# su deleči se u 8 kolona dvojnih redova prilazile glavnoj tribini da odmah zatim brzim i spretnim razdvojem, tačno se pokriva-juči, dodu u uzoran razvrstaj spremne za svoje proste vežbe. Več sam ovaj njihov nastup publiku je potpuno osvo-jio. Njihove vežbe bile su teže od mu-ških, ali ipak one su ih izvele s naj- večom ljubavlju i shvatanjem, lako, elegantno i s mnogo ljupkosti, posve tačno, upravo krasno. Publika ih je zato naj topli j e aklamirala, nagradivši ih oduševljenim dugotrajnim pljeskom. A one mlade i poletne bile su ponosne na svoj zasluženi uspeh. Zatim su nastupili učenici i učeni-ce u vežbama na spravama. Odeljenje učenica na visokim ručama te odeljenje s iteškom loptom, dok su tri odc-ljenja učenika nastupila u preskocima preko koze, dva u preskocima preko stola, jedno s teškom loptom, jedno na preči, jedno na ručama te četiri u natezanju konopa. Gledaoci su s osobi-tim zanimanjem pratili izvadanje ovih vežbi, koje su unašale mnogo živosti i vedrog raspoloženja osobito pri natezanju konopa. Na preči videli smo nekoliko vrlo lepih vežbi. I ovu tačku publika je opetovano nagradila obilnim pljeskom. Ovu tačku vodio je na-stavnik Borivoj Vuksan. U sledečoj tačei nastupili su učenici I klasične gimnazije, koji su izveli vežbe sa zastavicama, sastav nastavni-ka Ferde Krizmaniča. Vežbe su bile vrlo efektne, jedine je izvedbu glazba svojim tempom u početku nešto pore-metila, medutim odmah iza toga učenici su se snašli i u skladnom tempu izveli savršeno svoju vrlo efektnu vežbu do konca. Bilo ih je 36 i nastupili su u dugim belim hlačama. što je takoder delovalo vrlo efektno. Publika ih je nadarila zasluženim obilnim pljeskom. U daljnjoj tačei nastupili su učenici u sportskim igrama od dra Branka Mudriniča. Igrao se j c istovremeno hokej, košarka, odbojka i hazena. I ova je tačka bila vrlo zanimljiva, pri-kazujuei raznovrsnost sokolskog vas-pitanja, u kome igre imaju važnu ulo-gu. Zatim je pod vodstvom nastavni-ka Milana Novoseloviča nastupilo 330 učenika III realne gimnazije sa skupinama. Skupina je bilo 30 po 9 vežbača i 3 po 15. U ovoj tačei učenici su nam prikazali sigurnom i brzom izvedbom mnogo raznolikih, uspelih i lepih skupinskih sastava. Završili su s upravo efektnom slikom skupina, od kojih su na tri prve tri najgornja vežbača razvili pozdravni natpis: »Zdravo!« — »Treča« — »Realna«. Ova točka puhlici se jc osobito svidela, pa je njene izvadače nagradila burnim pljeskom. Kao poslednja tačka bio je nastup učenica viših razreda, koje su pod vodstvom svojih nastavnica Danice Milo- ševič, Božene Bačič i Zorke Oblak izvele u raskošnim slovenskim narodnim nošnjama slovenske narodne plesov^ To je bila zapravo reprezentativna t*‘ čka ove priredbe, koju je izvelo 32« tičepica. Živopisne prekrasne narodne nošnjeTzazivale su istinsko udivljenjc-Najpre su po osam učenica u osam k°" ia izveld sugestivnu »češku besedu«, * onda su dve grupe po 8 njih izvele krasni poljski ples »krakovjak«-dok su na koncu u 10 velikih kola P® 32 učcnice izvele jugoslovenskc narodne plesove. Čitava izvedba ove tačke bila je osobito skladna i silno efektna', gracija i elegancija ženskih pokreta, spojena s preciznošču i temperament-nošču, te potenciran krasnim slovenskim narodnim nošnjama, pružila je za-ista redak užitak prave istinske lepote-To je i bio dostojan završetak ove u svakom pogledu odlične priredbe. blika je opetovano puta neštedimicc ’ S največim oduševljenjem pozdravila ovu tačku. S naroeitim zadovoljstvom otišl* su gledaoci s ove uvodne priredbe u niz nastupajučih velikog pokrajinsk°S sleta u Zagrebu. — sč. Nekoliko podaiaka o zagrebačkom sokolskom stadionu Kolike su dimenzije ogromnog s9' kolskog sletišta u Zagrebu, vidi se iz j 6vih nekoliko statističkih podataka, |;ako ih je izneo starešina St>kolske žo-pc. Zagreb i pretsednik Sletskog odbora br. dr. Oton Gavrančič. Radovi, izvršeni na zemljištu, zatim nasipi zemlje, š;to ih je izvela grad-ska opština, stajali su oko 1,300.000 tl*-' nara, kanalizacija, vodovod, drenaža * nasipanje šljunkom i peskom, stoje oko 1.200.000 dinara, tako da uredenje sa-mog zcmljišta stoji oko 2,500.600 Di^1' Vrednost drvene grade procenjena je na 2,700.000 dinara, gradnja stadiona s tribinama 1,000.000 dinara, zatim teh-nički uredaji, uvodenje električne struje i drugo 500.000 dinara, i konačn0 drugi itroškovi, tako da jc ukupno utro' šeno u izgradnju stadiona oko 7 mil1' juna 200.000 dinara. Na vežbalištu ima mesta za 5400 vežbača, a na gledalištu za 57.000 p° setilaca. U garderobama ima mesta za 12.000 vežbača. I u njima je preveden* MDI mf№\ W .... ‘r, - -r*4* 320 učenica viših razreda u divnim slovenskim narodnim nošnjama izvode slovenske narodne plesove JM s » ■ . m 2010 učenika nižih razreda izvedi proste vežbe - Svečani vidovdanski hrof »Sokolskog glasnika« isići ce več 23 o. m. — Rulcopise sa iaf brof treba uredništvo da primi najdalje do 20 o. m., a isto do tada uprava lista narudžbe i oglase vanjsko, reprezentativno u čitavoj ovoj kanahzaeija i vodovod. Svaka je pro-storija za 600 vežbača, od kojih svaki vezbač ima svoje sedalo i vešalice. lu su i tuševi i praonice te ostale nuz-gredne prostorije. Pošla »Zagreb — Stadion« Za vreme sletskih priredaba biće l? .s°kolskom sletištu na severnoj tri-mi uredena pošta, koja če nositi na- iv »Zagreb — Stadion«. Ova pošta če mati svoj posebni žig s takvim nat-Pisom, i obavljaee sve poštanske po-ove: telefonske, telegrafske, dostav-jauje i otpremanje pisarna, novca i t. d. Skupština Saveza slovenskog Sokolstva U nedelju dne 10 o. m. održava se raSu, u Tirševom domu, skupština ave!a slovenskog Sokolstva. Na ovoj upstini, na kojoj će se rešavati mno- • * V*^na Planja slovenskog Sokolstva, ^vršiče se ujedno i definitivno pri-aoje bugarskih Junaka u Savez slovenskog Sokolstva. vj. ^avez Sokola Kraljevine Jugosla-J* na ovoj skupštini zastupače pot-br. Engelbert Gangl i potsta- 08 a br. Đura Paunković. ^Kaši medunarodni takmičari nisu, poznato učestvovali u Bu-na medunarodnim utakmica-ranW ^ poznatog infamnog memo-madžarske vlade u Ženevi, „tat* -^e ^avez ^KJ odlučio da naši Kmičari nastupe dne 2 o. m. u Beo-ma na akademiji, kako bi širokim { _Sama pokazali svoju veliku spremu. če aK\a’ Beograd još nije video vežba-već-k ° vis°ke klase, i šteta je što još v-j.1 br°3 nije mogao posmatrati i uži-1 u tako retkom zadovoljstvu, j letnjem vežbalištu Sokolskog rustva Beograd I nastupili su naši .fbranici ?red 2000 gledalaca. Prisu-n je bio izaslanik Nj. V. Kralja, mi-jj® p za fizičko vaspitanje naroda brat Va‘ № Anđelinović, celokupna upra-Drp ,аУега SKJ kao i mnogi odličnici p0- °*ničkog Sokolstva i društava.Pred ve akademije I zam. starešine Sa-.*a br. Gangl održao je ispred tak-5esC.ars^ib vrsta sledeči govor, koji je anl ^ ^io Prekidan frcnetičnim (]ц ^anas nas je na ovom sokolskom cio , rao jedan svečani sokolski i na-PlttH momenat, naime, da pokažemo kols&e .intenzivnog rada na polju so-(jru^e fizičke i moralne kulture, a u cita*i rU^U manifestu jemo našu na- j ДВДПи j sokolsku svest, koja uvek j^mnira u našem stalnom pokliku: kovina iznad svega! PresfaKuP'° nas momenat, da ovde u goniči, u srcu naše domovine, po-jev Л*0 na^u spremu i pripravnost vo-Za na®e državne boje, a koje radi ђ.бе8 sokolskog i nacionalnog ponosa чрг**0 razviti onde, gde se eto p0^° danas vodi borba za konačnu •stii S poznatog nekvalifikovanog Madžarske vlade kod Društva Ženevi, a protiv ugleda naše s,40/f * eesti našeg naroda, odlučili taL .5 u znak protesta naša odeljenja *>ied °ara * takmičarki ne učestvuju sJaB Unar°dnim utakmiccma, koje sc v’ode u Budimpešti. | * Sokoli ne možemo u zemlju, spL,}e se na jedan nedepustivi način * protiv naše domovine i našeg a’ ne možemo onamo sve dotle, dobijemo satisfakciju, koja do-i SJ® «nšoj nacionalnoj, državljanskoj ^olskoj svesti. T' na n„}! našu odluku primila je celokup-a javnost velikim odobravanjem, ^oram naročito naglasiti — da su ^ark a("a *?kmičari i naše sestre tak-e> koje stoje sada ovde pred a ГГ odmah razumeli J svatili taj jioyre^.f^ni i jedino pravilni stav, te **ltere • svoJu idealnu ambiciju višim bjjjg jjraa časti i ugleda naše otadž-kois; to je aajsjajniji dokaz so-stj. vaspitanja državljanske sve- Prikažemo spremu njihovu, žrtvov2U,tat nj'kovog intenzivnog i po-Ц Sa rada u p.ipremanju za bor-So r ,larotta> odlučili smo da priredi kr°Vu Svečanu akademiju, da i naj-^6 Sokolstva i gradanstva na- 'ž^etjaS vide, s koliko smo se lc strai m.°®^ da upustimo u borbu, ^Ui da u toj borbi ne bi po- s4dit~ • 1 Sv** koji ste se skupili ovde, 1 Dresudite. kako su se naši bor- Sakchka jtadia-Mtedat/okia RADIO-STANICA BEOGRAD Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održava-ju se: dne 14 juna predaje br. dr. Ksaveri Glinka o temi: »Savremena poljska književnost«; (predavanje je namenjeno duhovnom pripremanju članstva za poljske slctovc: Poznanj 1934 —- Varšava 1935); večernje; dne 17 juna predaje br. Hrvoje Macanovič —• Zagreb o temi: »Dva značajna dokumenta«; (predavanje je namenjeno duhovnom pripremanju članstva za ovogodišnji slet u Zagrebu; popodnevno. Večernja predavanja se održavaju od 19.10 do 1930 časova, a popodnev-na od 15.15 do 15.30 časova.^ * RADIO-STANICA LJUBLJANA Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održavaju se: dne 12 juna predaje brat Janez Poharc o temi: »Uspomeni pokoj nog dr. Jindre Vanjička«, dne 19 juna predaje brat Majnik o temi: »Sarajevo s obzirom na slet«, dne 26 juna predaje savezni načelnik brat Miroslav Ambrožič o temi: »Dužnosti Sokola u pogledu državljan-skog uzgoja«. ci spremili, da pred svetskim forumom pruže dokaz o vanrednoj i nepobedi-voj snazi sokolskog intenzivnog vaspi-tnog rada. Vi s vi osečajem dubine vaše duše razumite i shvatite našu odluku i saglasite se time, da j« naša odluka o neučestvovanju u Budimpešti bila pra-vedna, jer kao Sokoli, kao eminentno nacionalna organizacija pripravni smo da damo za obraz sve, ali obraz ni za što. — Ispred celokupnog jugoslovenskog Sokolstva srdačno vam zahvaljujem na tako Iepom odazivu, jer je taj odaziv znak ne samo vaših simpatija prema nama, nego je i očit dokaz odobravanja našeg postupka i našeg držanja. A sad u ovom svečanom momentu, a pre nego predemo na glavni deo današnjeg programa, svi mi bez razlike ovde sakupljeni setimo se naših triju najvećih ideala, i kliknimo iz dubine srca svoga: Da živi Nj. Vel. Kralj Aleksandar i Previšnji vladalački Dom! Zatim je otpočeo program nastu-pom članica s prostim vežbama, koje su izvedene u savršenoj skladnosti. Za svoju krasnu izvedbu bile su bogato nagrađene odobravanjem mnogobroj-nih gledalaca. Nakon toga nastupili su članovi pojedinačno, izvadajuči svoje slobodne proste vežbe. Oni su zadivili svojom preciznom izvedbom teških sa-stava. Sestre na gredi bile su odlične isto tako kao i braća na krugovima. Na niskom razboju članice su pokazale, da i ova sprava nije več isključivi domen muških; držanje tela kao i kombinacija elemenata bilo je vrlo dobro. Preskoke preko konja izvele su obe vrste na sveopšte zadovoljstvo. Sastav s. Trdinove izvelo je šest članica vrlo dobro, iako i sastav i izvedba pone-što zaostaju iza prvih prostih vežbi članica. Na konju u šir s hvataljkama pokazala su brača odličnu uvežbanost i pored sve antipatije koju imaju svi vežbači prema ovoj spravi. Na vratilu su brača imala malu smolu, čemu je uzrok bio zaraor, koji se več počeo pokazivati zbog izvanrednog napora; ipak videli smo nekoliko savršeno izvedenih vežbi. U skoku s motkom bilo je nekoliko odličnih skokova. Gledaoci su se ovde jako zagrejali i več počeli »navijati«. Kao krunu svega, sestre su prikazale »Po jezeru« i »Valček« našeg naj-večeg majstora u sastavljanju prostih vežbi br. dr. V. Murnika. Ovaj sastav zadivio je sve prisutne, kako svojom kompozicij om, tako i izvedbom. S ove, u svakom pogledu odlične akademije, otišli smo prezadovoljni, verujuči, da su u ovom odličnom materij alu naši buduči Štuklji i Primožiči, naši buduči prvaci sveta. Žalimo, i možda nikada nečemo prežaliti što nam se nije dala prilika da u ovoj medu-narodnoj konkurenciji opetovano po-tvrdimo visoku klasu, i nepobe*divu snagu ju go slovenskih sokolskih mišica, i da u zajednici s našom dragom braeom Čehoslovacima celom svetu ponovno dokažemo, da je zaista savršeno ono, što nam je dao naš neumrli Tirš. Šteta je što na ovom polju časne borbe nismo mogli uzdiči našu divnu držav-nu zastavu na pobedničko koplje pred hiljadama onih i u prestolnici onog naroda, koji se drvljem i kamenjem ba-ca na nas, i da ih na taj način prisilimo da u savršenoj, grobnoj tišini, stoječi gologlavi, slušaju Himnu svih Ju-goslovena. Šteta je, ali nismo mogli iči zato, »što dajemo za obraz sve, ali obraz ni za što«, kako je to rekao brat starosta Gangl. Bračo i sestre takmičari, ne klonite duhom, ne popuštajte da vam oslabe čelični mišici. Berlinska olimpijada je na redu i verujemo — posle ove vaše akademije — da čete našu divnu troboj nicu mnogo i mnogo puta uzdiči na U Budimpešti su održana 1 i 2 juna ove godine medunarodna natecanja gimnastičara za svetsko prvenstvo. To je po redu deseta ovakva priredba Medunarodne gimnastičke federacije. Glavne karakteristike ovog velikog svetskog takmičenja su ovc: Po prvi put uz muške takmičile su se i ženske za svetsko prvenstvo, i ovo prvo natecanje ženskih u gimna-stici pokazalo je, da postoje vrlo zgodni načini, kako se natecanje žena u gimnastici održi u granicama specifično ženskog. Na ovim utakmicama za svetsko prvenstvo sudelovali su ovc godine i oni narodi, koji iz raznih razloga ra-nije nisu dolazili na ove priredbe Medunarodne gimnastičke federacije, pa je tako broj prisutnih natecatelja pre-mašio sve dosadašnje. Po prvi put na medunarodnoj gimnastičkoj utakmici su bile Švicarska, Nemačka, Bugarska i Meksiko. Najviše je do sada na tim utakmicama bilo 8 narodnosti, i to na V prvenstvu 1911 godine u Torinu. Ove godine ih je bilo 13 u natecanju muških, a 5 naroda u natecanju ženskih. Svega se natecalo za prvenstvo sveta tačno 100 muških i 40 ženskih. Za nas je naročito važno, što Jugoslavija nije sudelovala na ovim utakmicama za svetsko prvenstvo iz po-znatih razloga, pa su tako na mesto naših dosadašnjih prvaka sveta, došli drugi. Ali če doči uskoro opet prilika, da se na prijatnijem i prijateljski jem tlu naši takmičari ogledaju s najbolji-ma na svetu, za naslov prvaka. Kao i na sve dosadašnje, tako su se i na ovoj utakmici gimnastičara posebno isticali razni važni faktori, koji uplivaju na konačni uspeh. Ti su faktori: program natecanja i raspisane vežbe, što se stručno tomc kaže tak-mičarski red, drugi faktor su sami na-tecatelji, treči faktor, ne manj e važan, to su vode takmičara, a poslednji, ali zato i najvažniji faktor su suci. Posto-jc i druge komponente ove složene ce- pobedničko koplje. U to ime Beograd vam se zahvaljuje i pozdravlja vas s iskrenim Zdravo! line, koju zovemo medunarodnom gimnastičkom utakmicom. Tu dolaze još organizatori i mesto natecanja, publika, oprema vežbališta, vreme, i druge okolnosti, ali odlučuju u glavnom one četiri spomenute. Ukratko samo, za danas, možemo reči, da su vanredno pozitivni bili svi faktori ovog velikog svetskog takmičenja — osim sudaca i organizatora. 1 takmičarski red, i odlični nate-eatelji, i krasno vreme, i stručno oba-veštena publika (došlo je 3000 Nemaca i 1400 Švicara!), i sve druge okolnosti stvarale su pozitivni deo priredbe, ali su baš suci i organizatori, dakle dve najosetljivije funkcije ovakvog važnog svetskog takmičenja, pokvarili mnogo toga, i umanjili inače veliki uspeh ove priredbe. Kod sudaca sc več nakon prvog sata natecanja opazila izvesna tenden-cija, koja bi se mogla najlakše oznaujti -kao protu češkoslovačka. Nije to neka izmišljotina, ili neko ispričavanje; jer ove se stvari mogu lako i brzo dokazati, treba samo malo pažljivije pregledati tablice ocenjivanja pojedinih sudaca, treba pregledati imenik sudaca po nacijama, i treba poznavati, samo malo zakulisni rad svih dosadašnjih svetskih utakmica. Istina, na ovoj su proveli zaključak, da sudac ne maže ocenjivati natecatelje svoje nacije, ali s tim nisu postigli ono napravedno otimanje zasluženih ocena natecatelji-ma najopasnijih protivnika! A ko je bio opasniji protivnik od pobednika s prošlog prvenstva sveta od češkoslo-vačkih Sokola? Ista- bi sudbina stigla i naše tak-mičare, da su bili u Budimpešti, i ve-rovatno je, da če tako biti i na sledečem prvenstvu sveta, jer se ovo nc-izlečivo zlo medunarodnih gimnastič-kih utakmica neče moči tako skoro iz-lečiti. Druga velika neprilika ovog tur-nira bili su nedorasli organizatori, koji su se mnogo i uspešno brinuli za ono priredbi, ali su s punim neuspehom proveli onu važniju i odlučniju unu-tarnju organizaciji! priredbe. Pogotovo se to osetilo u uredu tehničke komisije, u kojoj su sasvim neobavešteni računari zaveli u bludnju ne samo natecatelje i vode svih odeljenja, nego i novinare, i kompromitovali priredi-vački savez svojim nestručnim radom. Samo ovo, kao mala ilustracija ovog »rada« tehničke komisije turnira, koju su vodili članovi Madžarskog gimna-stičkog saveza. Računari su u svakoj grani poništavali sedmog i osmog po slaboj oceni, umesto sedmog i osmog u konačnom zbroju ocena svih grana. Na osnovu tih nepravilno izuzetih ocena računali su stanje natecanja i konačni uspeh. Pošto nisu dali nikome blizu tom radu, dugo vremena su sve svetske novinske agencije, strani struč-ni novinari, pa i domači, na osnovu tih službenih informacija tehničkog ureda obaveštavali svet o toku utakmica za svetsko prvenstvo. Te informacije su daprle i do nekih naših listo-va, koji su sasvim netačno javili uspehe takmičara ovog svetskog prvenstva! Najviše su grešili domači, koji - Sestra Vlasta Djekanova (ČOS), prvakinja sveta u telovežbi su na osnovu ovog sasvim krivog računa, postavljali sasvim krive i pogreš-ne zaključke. I redosled narodnosti bio je sasvim drugačiji po računu tehničke komisije, nego što je na koncu ispao, kada su pravi stručnjaci uzeli stvar u ruke i brzo završili ono, što domači dugo nakon završenih utakmica, punih sedam sati nakon poslednje ocene, nisu mogli da učine! Kada pomislimo, da se natecalo 13 odeljenja istevremeno na istom vežbalištu, i kada promisli-ino, da je obaveštajna služba bila tako slaba, i što je još gore pogrešila, on-da možemo prestaviti, kako je nezgodno bilo pratiti vrlo zanimljivi tok ovog natecanja i kontrolirati, za vreme same utakmice, one suče, koji su na nepravedan način pokušavali da umanje uspeh nekih takmičara. Unatoč svih ovih noprilika, koje nisu nimalo delovale niti uplivale na ono najvažnije, na suštinu čitave priredbe, na krasne i majstorske vežbe odličnih prvaka 13 naroda, utakmicc su pokazale veliki napredak i neobi-čno izjednačenu borbu. Prekrasne su bile vežbe, prezanimljivo je bilo uspo-redivati razne načine, razne sustave telesnog vežbanja, razne tipove vežba-ča, od meksikanskih do češkoslova-čkih, švicarskih i nemačkih majstora. Velika je bila borba najbolj ih pojedi-naca na pojedinim spravama, u poje-dinim granama, a jož veča i snažnija borba odeljenja, borba narodnih repre-zentacija, koji su se takmičile za što bolje mesto u konačnom poretku. Najraznovrsnija shvačanja takmi-earskog reda, koji je velikim brojera slobodnih vežo a dozvoljavao individualne sastave i razne kombinacije, po-mogla su obilno, da rad takmičara bu-de najraznovrsniji, i zato prezanknljiv. Muški; odel jen je: U 15 grana od 900 mogučih taea-ka dobili su: 1. švicarska 787.30 2. Češkoslovaška 772.90 3. Nemačka 769.50 4. Italija 761.35 5. Madžarska 757.40 6. Finska 754.10 7. Francuska 730.40 8. Luksenburg 623.10 9. Belgija 595.35 10. Poljska 589.80 11. Nizozemska 585.80 12. Bugarska 555.30 13. Meksiko 427.15 Miez (Švicarska) bio je opči prvak na olimpijskim igrama 1928 godine u Amsterdamu, a sada je u Budimpešti divnom svojom slobodnom proštom vežbom osvojio pojedinačno prvenstvo u prostim vežbama, Sa strane ga pozorno motri njegov drug iz odeljenja, Mak, koji je osvojio opče pojedinačno prvenstvo. (Snimio Hrvoje Macanovič). Pogled na vežbalište sportskog udruženja budimpeštanskin tramvajaca za vreme natecanja za svetsko prvenstvo gimnastičara. Baš Švica rac Vezel trči 100 metara, kraj njega je Meksikanac Alvarez. U pozadini tramvajska spre-mišta. (Snimio Hrvoje Macanovič). Akademija naše medunarodne vrsle održana u Beogradu dne 2 juna ®rate izaslaniče Nj. Vel. Kralja! Brate ministre! Sestre i bračo! Da živi Kraljevina Jugoslavija! Da živi jugoslovenski narod! Bračo i sestre, bratska vam hvala i pnno priznanje! Borci, napred! Zdravo! M. B. N. X medunarodne gimnastičke utakmice u Budimpešti (Od našeg naročitog izvestitelja) k Ženske,* odel jen ja: Od 820 mogućih tačaka dobili su: 1. Češkoslovačka 738.06 2. Madžarska 734.40 3. Poljska 629.48 4. Francuska 521.31 5. Bugarska 481.16 Muški; pojedinačno: Od 150 tačaka u 15 grana osvojili su: 1. Mak (Švicarska) 138.50 2. Neri (Italija) 137.75 3. Leiler (Češkoslovačka) 136.15 4. Sladek (češkoslovačka) 134.90 5. Savolainen (Finska) 134.25 6. Gajdoš (Češkoslovačka) 7. Miez (Švicarska) i Uosikkinen (Finska) 132.45 9. Bekert (Nemačka) 132.20 10. Sarlos (Madžarska) 131.60 Ženske; pojedinačno: Od 65 tačaka u 6 grana dobile su: 1. Dekanova (češkoslovačka) 60.28 2. Kaločai (Madžarska) 59.58 3. Skirlinska (Poljska) 58.65 4. Kael (Madžarska) 58.09 5. Vermirovska (češkoslovačka) 57.65 6. Balkanji (Madžarska) 56.68 7. Vargane (Madžarska) 55.09 8. Tot (Madžarska) 54.28 9. Munkači (Madžarska) 53.77 10. Foltova (Češkoslovačka 53.43 Muški; proste vežbe: 1. Miez (Švicarska) 18.95 2. Mak (Švicarska) 18.35 3. Tot (Madžarska) 18.30 4. von Kreč (Krdtsch) (Nemačka) 18.25 5. Valter (Švicarska) 18.10 0. Bah (Švicarska) 17.65 7. Sarlos (Madžarska) 17.55 8. Frej (Nemačka) 17.35 9. Grider (Švicarska) i Stefens (Nemačka) 17.30 Muški; ruče: 1. Mak (Švicarska) 19.75 2. Valter (Švicarska) 19.25 3. Bah (Švicarska) 19.20 4. Savolainen (Finska) 18.90 5. Neri (Italija) i Tukiainien (Finska) 18.80 7. Uosikkinen (Finska) i Frej (Nemačka) 18.70 9. Vezel (Švicarska) 18.60 10. Gajdoš (Češkoslovačka) 18.55 Muški; preča: 1. Vinter (Nemačka) 19.65 2. Sandrok (Nemačka) i Miz (Švicarska) 19.45 4. Mak (Švicarska) 19.40 5. Savolainen (Finska) 19.15 6. Stefens (Nemačka) i Stajneman (Švicarska) 19.10 8. Bah (Švicarska) 19 9. Frej (Nemačka) 18.85 10. Uosikkinen (Finska) 18.80 Muški; krugovi: 1. Hudec (Češkoslovačka) 19.45 2. Kolinger (Češkoslovačka) i Logelin (Luksenburg) 18.90 4. Sarlos (Madžarska) 18.75 5. Kugeler (Luksenburg) 18.70 6. Lefler (Češkoslovačka) 18.65 7. Peter (Madžarska) i Mak (Švicarska) 18.55 9. Sarkanji (Madžarska) 18.45 10. Savolainen (Finska) 18.30 Muški; konj s hvataljkama: 1. Mak (Švicarska) 19.15 2. Stajneman (Švicarska) 18.90 3. Vezel (Švicarska) 18.35 4. Valter (Švicarska) 18.25 5. Bah (Švicarska) 18.20 č. Frej (Nemačka) 18.10 7. Stefens (Nemačka) 18.05 8. Bekert (Nemačka) 17.80 9. Hengi (Švicarska) 17.70 10. Sandrok (Nemačka) 17.55 Muški; preskok konja uzduž: 1. Mak (Švicarska) 20 2. Stajneman (Švicarska) 19.40 3. Neri (Italija) 19.20 4. Valter (Švicarska) 19.05 5. Guljelmeti (Italija) 19 6. Tot (Madžarska) 18.95 7. Vinter (Nemačka) 18.75 8. Bonoli (Italija) 18.70 9. Kraus (Francuska) 18.70 10. Kapuco (Italija) 18.65 , Konačni rezultati pokazuju zanim-ljivu sliku, koja mnogo toga tumači, makar.ne daje pravu lestvicu jakosti takmičara s ovog svetskog prvenstva. Od vrednih takmičara j edino naši Sokoli, uz gimnaste USA, nisu učestvo-vali na ovom takmičenju za svetsko prvenstvo. Prvo je pitanje, koje nam se nameče: gde bi bili u ovim rezulta-tima jugoslovenski takmičari? Uvere-ni smo, poznavajuči dobro vrednost naših, da bi sigurno pobedili Italiju, a mogli bi u oštroj borbi i da Nemačkoj otmu treče mesto! Držimo, da ni veliki broj takmičara, ni tolike nove nacije, ne bi mogle da našim takmiča-rima otmu ona mesta, koja su dosada s toliko uspeha osvajali na medunarod-nim gimnastičkim utakmicama. Hrvoje Macanovič. 11 S/Ve^aSkj I sednica izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održana 1 juna 1954 u Beogradu Brat Gangl izveštava, da je u ime jugoslovenskog Sokolstva odaslao br-zojavnu čestitku prezidentu Češkoslo-vačke Republike T. G. Masariku povodom njegovog ponovnog izbora. Zatim detaljno referiše o čitavoj akciji glede našeg neučestvovanja na medunarod-nim gimnastičkim utakmicama u Budimpešti, a u vezi s time o dolasku bra-če potstarešine ČOS Truhlarža i člana pretsedništva ČOS Kršovaka u Ljubljani! i Beograd, te o zaključcma, koji su putem komunikea saopšteni u so-kolskoj i dnevnoj štampi. Bratska ČOS posebnim radiogramom i aktom potvr-dila nam pristanak na sve naše zaključke. — Nadalje referiše, da su bugarski Junači na prolazu kroz Beograd, a za Budimpeštu, uputili mu telegrafski pozdrav, u kome pozdravljaju Jugoslaviju i juigoslovensko Sokolstvo. U vezi s time predlaže da im se pošalje pismena zahvala. — Prima se. Izveštava nadalje, da iduče nedelje on i brat Paunkovič treba da budu u Pragu, gde če se održavati glavna skupština Saveza slovenskog Sokolstva, a na kojoj če bugarski Junači biti definitivno primljeni u sastav ovoga Saveza. Konačno saopštava, da se 2 juna navečer na letnjem vežbalištu Sokol-skog društva Beograd 1 održaje velika svečana akademija, i to s onim odeljc-njima brače i sestara, koji su trebali da učestvuju na medunarodnim utakmicama u Budimpešti. Za akademiju sve jc spremno, pa moli braču i sestre izvršnog odbora Saveza da priredbi učestvuju u punom broju. Brat Paunkovič upozoruje, da se je posredstvom župe Sarajevo dobilo od uprave Drinske banovine velike komplekse šume na brdu Ovčarica u Pala-ma kod Sarajeva, i to na 99 godina uz naplatu najamnine od 1 Din godišnje. Onde bi se dalo podiči po modemom paviljonskom sistemu lopa oporavili-šta za sokolsku decu, kao i sanatorij za članstvo. Predlaže, da več sada pristopimo početmm radovima, i to na taj način, da se več prigodom pokrajin- skog sleta u Sarajevu posveti kamen temeljac. Brat Korunovič predlaže u vezi s ranijim referatom, da bi se na terenu šume Ovčarice podigao jedan paviljon, a za koji je on izradio načrte, pa moli, da bi se votirala potrebna suma, kako bi se taj paviljon izgradio još do sleta. — Prima se. Nadalje brat Korunovič referiše, da je u vezi poslednje skupštine Saveza, da deca dobiju svoju značku, brat Mitja Švigelj izradio jedan načrt ovakve značke. Zaključuje se, da se značka uputi na mišljenje Prosvetnom odboru Saveza. Zatim tajnik brat Brozovič izveštava o tekučim poslovilna, pa se temeljem njegovog referata donose odnosni zaključek Na poziv sletskog odbora pokra-jinskog sleta u Sarajevu, da Savez uz-me učešča kod dočeka štafete sa zubljem na grobu Kralja Petra zaključuje se da imade učestvovati što veči broj članova uprave Saveza. Glede raznih priredaba na koje je pozvan Savez da uzme po svojim de-legatima učešča, zaključuje se da se ta-mo gde se ne mogu poslati delegati odašalju telegrafski pozdravi. Ekonom Saveza brat Živkovič pod-naša opširan referat o ekonomskom stanju, kao i poslovanju Saveza. Ponaj-pre podnosi usporedni pregled utro-ška prema oštvarenim prihodima, a u vezi odobrenih budžeta Saveza SKJ od 1 januara 1931 do 30 aprila 1934 g. Iz tabelarnog prikaza razabire se, da je utrošeno manje no što je ostvareno Din 1,735.891'—, pa predlaže da se od ovog iznosa isplati za domove prema odnosnom predlogu Din 1,176.087'—, nadalje da se rezerviše za adaptaciju zgrade zadužbine Krsmanoviča 309 ti-suča 80478, i konačno da se rezerviše za plate župskim prednjacima Din 250.000. Ove isplate i rezervisanja ima-ju se provesti na teret budžeta 1933/ 34 godine. Nadalje iznosi tabelu pripadajučih iznosa od primljcnc državne pomoči iz budžeta za 1934/35 godinu. Izveštava o podeljenim pozajmi-cama za domove i osiguranje naših tražbina uknjižbom i obveznicama. U pitanju sanacije domova predlaže da se podele pomoči odnosno po-zajmice pojedinim sokolskim jedinica-ma, a prema razradenom predlogu. Kako sam .izveštaj tako i predloži primaju se. Na koncu još ekonom iznosi neko-je molbe, a kojima se od uprave Saveza traži pomoč ili pozajmica, pa se temeljem-njih donose odnosni zaključek Brat Miroslav Vojinovič referiše da je učestovao sednici beogradskog olimpijskog odbora. No kako nije imao dovolj no punomoči, to nije mogao pri- stati na nikakve zaključke, a najmanje na traženje da Sokolstvo uzme aktiv-nog učešča u sprovodenju organizacije olimpijskog dana. On je glede toga upozorio Olimpijski odbor da se obrati na nadležnu beogradsku sokolsku župu. — Izveštaj prima se do znanja. Primarno: Sokolstvo nije ničija prcija Povodom novinske izjave g. Saliha Baljiča, koja u sebi sadržaje napadaj na brata starešinu Sokolske župe Mostar, uprava župe našla se je pobude-nom da sve te napadaje, pa i one tajne, pretrese i da — obzirom na njihov sadržaj — iznese ove svoje načelne smernice i svoja uverenja: Naše Sokolstvo nije agitovalo a niti če agitovati za ili protiv ove ili one zvanične i nezvanične liste ove ili one stranke pri provodenju izbora za op-štinske uprave ili za reprezentativne domove. Sokolstvo nije u službi ni jed-ne stranke ni bivše ni sadašnje. Sokolstvo je u službi jugoslovenskog naroda kao celine i njegovih istinskih interesa. Sokolstvo je za jednake duž-nosti, da bi se imala jednaka prava za svakog pojedinca i za sve delove državne zajednice. Sokolstvo ne samo što traži nego ono i dosledno radi oko otstranjivanja: svih razlika, svih nepravda i iskorišča-vanja bilo ovog ili onog dela naroda; svakog omalovažavanja donesenih odlika, svetinja i vrednota, kako bi se čim pre otstranilo nepoverenje, utukla demagogija i laž i stvorih duhovni preduslovi, da se od ujedinjcnog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca stvori unutra zdrav, napredan i složan, a prema vani spreman, poštovan i hrabar jedinsitveni jugoslavenski narod. A jer je u selu koren i snaga ove naše zemlje, to je Sokolstvo shvatajuči dobro današnji svoj poziv, krenulo u selo da stvara i organizuje seoske sokolske čete, kako bi preko njih razbilo namerno sejana nepoverenja medu jednakim po patnjama i tegobama seoskim svetom i kako bi u taj svet uneli sve dobre uspehe materijaJne i duhovne kulture i napretka, kako bi im pomogli da se oslobode od svakog iskoriščavanja i svakog — s koje god on strane dola-zio — besramnog ponižanja, a po sve u uverenju, da je snaga i ugled ove zem- lje u otresito naprednem i materijal-no nezavisnom selu. Povezani sa selom, crpeči svoju snagu iz sela, nailazimo na njegovu du-boku religioznost, koja ga je pokretala u njegovim največim i najdivnijim pothvatima u godinama svoga stvara-nja prvih narodnih država, u godinama i političkog i materijalnog robova-nja i u godinama ove svoje današnje velike i več^sutra — tvrda nam je vera — največe 'domaje. Sokolstvo sljublje-no sa svojim selom poštuje i traži religioznost od svih svojih članova, po-štujuči iznad svega svačije religiozno uverenje, jer zna, da areligioznost dovodi do moralnog raspadanja i materijalnog robovanja. Provodeči dosledno ova načela na-ilazi Sokolstvo na mnoge zapreke, nerazumevanja i napadaje. Na napadaje i sa strane onih, koji su mislili da če u Sokolstvu nači oslona za svoje lične ili partijske interese. Na napadaje i sa strane onih koji su pokušali da preko Sokolstva zakrile svoje nezaslužene položaje ili dođu do novih. Svi su ti ostali i osfače razočarani: Sokolovati znači predano služiti jednoj velikoj i svetoj nacionalnoj ideji uz velike žrtve, poniženja i samopregora. Stoga nakon bujanja nastaje čiščenje. Uprava župe pretresajuči gornja načela potpuno je uverena, da se je naš starešina brat Čedo Milič pokazao kao najsavesniji nosilac, branitelj i po-držatelj tih načela i da samo radi^ toga uživa puno poveremje svih društava, četa i brače. Radi toga je i moralno ovlaščen da ispred Sokolstva i župe naše daje izjave u skladu s osnovama našeg rada i naših načela. Sve za sreču i napredak našeg ju-goslavenskog naroda i sjaj Kraljev-skog doma. Iz uprave Sokolske župe Mostar br. 6641/34 od 30 maja 1934 god. KRC NIKA 300 godišnjica bitke kod Lipana. Na dan 30 maja navršilo sc 300 godina od bitke kod Lipana, koje se brača Čehoslovaci sečaju s velikim bolom ali gordim ponosom. Ova bitka znači tra-gičan završetak radikal no g i borbenotg husitstva, koje je značilo ne samo ver-sku, nego pre svega i nacionalnu te so-cijalnu revoluciju krajem srednjeg veka. Več za života velikog vojskovode Jana 2ižke, podelili su se husiti u dve struje u radikalnu, koja je nastojala da sprovede Hristove i Husove nauke so-cijalnih reformi do krajnjih konsek-vencija i koja je bila skroz i skroz na-cionalistička, i u umerenu, kojoj su pripadali u prvom redu imučniji giradani Praga te mnogi plemiči, koji su hteli da zadrže stari red svojih privilegija i svoja velika imanja, i koji su primili u glavnom samo izvesne nauke Husove. Za vreme svog života Žižka je još mogao da zadrži jedinstvo husita ali posle njegove smrti njihova pocepa-nost postaje sve večom. Umereni su se napokon spojili s kraljevskem t. j. ka-toličkom vojskom dok su taboriti ostali sami pod vodstvom svog odlicnog vode Prokopa Velikog. U bitci kod Lipana t. j. izmedu Praga i Kolina do slo je do krvavog sukoba, u kojem je pobe-dila fizička i tehnička premoč udruze-nih katolika i umerenih nad več oslabljenim i zamorenim taboritima. L ovoj bitci pali su i svi vode taborita božjih bojevnika — kako su sebe nazi-vali — sa svojim vrhovnim zapovedni-kom Prokopom Velikim na čelu. Rascep husita bio je od usudnog značaja za češkoslovački narod. Ovaj rascep doveo je češkoslovački narod do bitke na Beloj Gori 1620, koja je sko-ro za 300 godina lišila češkoslovački narod slobode. 75 godišnjica kipara Alojzija Gan-gla. Dne 8 o. m. navršio je 75 godina svog života Alojzije Gangl, poznati naš kipar, koji uživa velik ugled ne samo kod nas, nego i u bratskoj Če-škoslovačkoj, gde stalno boravi. Jubi-larac je stric našeg starešine brata E. Gangla, a roden je u Metlici u Slovc-načkoj. Spada medu najbolje slovena-čke kipare starije generacije. Mnogo njegovih radova nalazi se na raznim grobljima i muzejima, a hna ih j po našim gradovima kao u Ljubljani: spomenik pesnika Valentina Vodnika — prvi slovenački spomenik u Ljubljani, spomenik poznatog istorika Valvasora, kipovi tragedije, komedije i genija na pročelju opernog pozorišta, kip Prešerna u muzeju, u Dakovu veliki kip.Hri-stovog uskrsnuča, koji se nalazi nad pročeljem katedrale. U Pragu sprema-ju jubilarcu naročitu svečanost. 75 godišnjica češke pisateljice Grosmanove-Brodske. Ovih dana proslavila je svoju 75 godišnjicu najstari-ja češka pisateljica Ljudmila Grosma-nova-Brodska. Rodena je u provinci kao kčerka trgovca. Več je u mladim godinama pokazala posebnu naklonost za pisanje priča. U 6 godini je oglušila, ali uza sve to nastavila je školo-vanje i usavršavanje. Drugi udarac bio joj je smrt oca, kada je ostala sama s majkom i s tri sestre, koje je morala svojim radom da prehranjuje. Ova odlična književnica umela je za čitavog svog života da svojim delima teši one koji trpe, pa jc baš toplinorn svojih priča i novela osvojila simpatije najširih slojeva naroda. Jubilarka spada i u red odličnih prcvodilaca. Naj-poznatije njene priče i novele su: »lz prošlih vremena«, »Sudbine ljudi«. »Ljudi i život«, »Vesele i ozbiljnc Prl’ če« i t. d. Kratke kulturne vesti. U Pragu je ovih dana umro veliki prijatelj našeg naroda dr. František Žižka, ravnatelj praškoga velesejma. Pokojnik je dugi niz godina službovao u Zagrebu i Splitu, a tek krajem 1921 vratio sc je u svoju otadžbinu, gde je bio odmah iza-bran za ravnatelja praškog velesajma. I nakon svog povratka u otadžbinu on je ostao veran prijatelj našeg naroda, radeči aktivno na što užim vezama izmedu brače Čehoslovaka i nas. U Varšavi je umro krajem maja ugledni poljski publicista, narodnogospodarski radnik i profesor varšavske visoke škole za politiku Jerži Kurna-tovski. Pokojnik nije bio samo priznat i poznat kao struenjak — naučnik, več i_ kao velik, oduševljen Sloven, koji je često putovao po slovenskim zemljama. Najstariji živuči nemački kompo-zitor je profesor Ernest Eduard Ta-bert, kojemu je 95 godina. Bio je učenik čuvenog komponiste Lista, a za vreme svojih študija došao je u uskn vezu i saradnju i s Vagnerom. Preko 30 godina bio je profesor kompozicije na konservatoriju u Berlinu, gde se je istakao i kao odličan muzički kritičar. Kratke kulturne vesti. — Ovih dana umro je u Petrogradu u 80 godini svog života Aleksandar Bjelopolskij. čuveni ruski astronom svetskog glasa i počasni direktor pulkovskog opser-vatorija. Veliki naučenjak spada medu osnivače astrofizike, cime je stekao svetski glas. Bio je član mnogih akademija i naučnih institucija u inostran-stvu. Broj njegovih naučnih dela iznO; si skoro 120 spisova. Bio je i prijatelj češkog astronoma i prvog ministra voj-ske češkoslovačke Republike dr. Milana Štefanjika. Na brodu »Fram«, na ko jem jc pošla ekspedicija polarnog istraživača Fritjof Nansena i koji su kasnije upo-trebljavali za svoje ekspedicije još i Sverdrup te Amudsen, otvoren je pre kratko vreme polarni muzej povodom 40 godišnjice polaska prve Nansenovc ekspedicije na severni pol. F’ram je sada usidrcn u prestonici Norveške u Oslu. Pre nekoliko nedelja umro je u Briselu čuveni belgijski pesnik Van Arenbcrg u svoj oj 80 godini. Pisao je mnogo i u razne listove i revije, ali Je izdao svega samo jednu samostanu zbirku svojih soneta pod nazivom »Me* daj«. Za svoje zasluge bio je svoje' vremeno izabran i za člana Kr. belgO' ske akademije nauka i umetnosti. II NAŠIH tUPA DRAJ STAVA it ETA tupa Banja Cuka BIHAĆ. — Dne 25 maja o. g. pose-tio je naše društvo župski prednjalk br. Miloš Volk. Br. Volk je izvršio pregled vežbi za sarajevski i zagreba-čki slet. Pregledu su prisusitvovali: 18 vodnika sokolskih četa, Sok. četa 2e-gar i 198 članova sviju kategorija društva. Pred svima kategorijama održao je br. Volk lep govor o temi: »Samo istrajan rad vodi do uspeha.« DRVAR. — Sokolsko društvo Drvar uvelo je za svoje članstvo a naročito za naraštaj i decu sokolsku štednju. Kao pripremu društvo je odr-žalo nekoliko predavanja i govora o štednji, izdalo nekoliko proglasa o ovogodišnjim sokolskim sletovima, po-zivajuči članstvo da pomoču sokolske štednje priprema sredstva za sletove, odore i vežbača odela. Akcija je na-išla na odličan odaziv medu članstvom. Ali mnogo veču važnost nego u ovim izravnim koristima pojedinih članova vidimo u moralno - vaspitnoj strani sokolske štednje. Nigde, valjda, smisao za štednju nije manje razvijen nego u našim krajevima. Ako želimo da ovome kraju uistinu pomognemo, moramo priviknuti narod, da se nam brine za svoje dobro. Prvo je sredstvo u tome štednja. MUSLIMANSKA JASENICA. — Osnutak čete. 13 maja o. g. održan je ovite zbor u cilju osnivanja sokolske čete. Iz Bos. Krupe, kao delegati So-kolskog društva, došli su starešina i prosveitar, brača Slavko Flegar, lekar-nik i Sulejman čelikovič, učitelj. Učitelj Omerhodžič otvorio jc sa-stanak iznevši ukratko prisutnima cilj sastanka, a posle je dao reč bratu Fle-garu, koji je govorio o cilju i zadaci- ma Sokolstva, naročito onoga na sehj' Posle brata Flegara govorio je br. Ceh' kovič o trezvenosti i štetnosti alkoholni*1 piča. Oba predavanja su pažljivo sa-slušana. Posle se prešlo na up is elan°' va i izbor uprave. Upisano je 27 čl*' nova i 40 dece. U upravu su izabranh za starešinu Milan Arnautovič, trg<>' vac; za potstarešinu Mile Medič; ^ tajnika i prosvetara. učitelj Omerhod-žič; za načelnika Gojko Kmetič; blagajnika Jobo Jež; a za revizora Du-ro Durguz i Lazo Japundža. KLJUČ. — Dvodnevni prosvetni tf' čaj. Sokolsko društvo Ključ održalo )c. 4 i 5 maja o. g. dvodnevni sokolsk1 prosvetni tečaj za učitelje. Tečaj su P°' setili 12 učitelja i 4 učiteljice. PredaV*1' nja su držana u školi, a praktičan rad ^ sokolani. U tečaju je održano D čas*1' va, koji je vodio pretsednik odbora b>-Ivan Tomas. Ideologiju, organizacij11' administraciji! i savremene zadatke S®' kolstva predavao je brat dr. Gutinah' Istoriju gimnastike i Sokolstva, sc^.i Sokolstvo, predavao je brat S. Bad* ' Telesni i duševni odgoj u Sokolstv11’ prosvetni rad u Sokolstvu, značaj s<^ kolskc štampe, i sokolski pozdra. »zdravo«, predavao ie brat M. Dinih1^ jevič. Zena i Sokolstvo, sestra Lj. Gjj man. Organizaci ja sokolske čete, ji L šev sistem i praktičan rad u sokole ' trezvenost i štednja, izleti i taboro'G nja u Sokolstvu, večernji i i nla,r t-c praktični čas u sokolani, časovi Sk°*s gimnastike, metodski praktičan čas V sokolskom sistemu s decom i nag® o imenu »Soko«, predavao je brat Bojovič. ,.f. U petak večc, priredeno je drug^, ko veče učitelja sa zajedničkom v rom. • .tf. Sokolske priredbe. Društvo P'|!01-duje 3 juna javnu vežbu uz učešče o društava u korist gradnje sokolsko« £a.vežb‘ če svirati limcna mu-? j 1Z. Prijedora, a Direkcija Šipadovih železnica odobrila je svima učesnicima na ovoj priredbi na celo j pruzi 75% Popusta za 2. 3 i 4 juna uz legitimacija • znacku, da je isti prisustvovao ovoj priredbi. U mestima gde nema sokol-s^°r, društva, a pojerjjnci žele uzeti ucesca na ovoj priredbi, neka sc obrate aok. društvu Ključ. Društvo jc u prošlom mesecu priredilo dve akademije, tri sela i dva izleta s predavanjirna i igrankom. S. Б, IZAČIĆ. — 27 maja o. g. održala je novoosnovana Sokolska četa u Iza-cica svoju I javnu vežbu uz učešće br. Sokolskih četa Žegar i Gata-Ilidža i ■ ok. društvo Ličko Petrovo Selo. Od matičnog Sok. društva Bihač prisustvo-valo je 8 brače. Iako je vreme bilo vr-‘0 nepo^odno program je ipak u celosti izveden na zahtev samih vežbača, Д 'ji od jedne tačke programa ne fttedoše otstupiti. Javnu vežbu otvorio Je govorom br. Delič Idriz, a nakon to-su s°k. deca recitovala nekoliko s№- Pesama. Sledio je nastup pojedi-пш kategorija: 1) Proste vežbe sa šta-2\°\1lna (24 m. dcce Sok. čete Izačič); (M ,e sa štapovima za saraj. slet Jv , članova Sok. društva L. Petrovo .J0).' 3) Proste vežbe (9 m. dece Sok. f Izačič); 4) Proste vežbe za saraj. . ej./45 članova Sok. četa Izačič i Ga-^ a i Sok. društva L. Petrovo Se-Srt- .a^a mat- društva I. Fragner i D. anina održali su posle vežbe govo-e u kojima su naročito istakli požrtvo-an. rad članstva sok. četa, koje je •— Presavši kut od 6 do 12 km do Izačiča nastupilo u punom broju po vetru kisi. Sve vežbe su vrlo dobro izvede-e u prisustvu više od 200 lica. mi Bukovcu kod historijskoga hrasta »Prokopa«; na kojem su učestvovala i bratska Sokolska društva Sv. Ivan Žabno i Dubrava te bratske čete Ivan-čani i Bolč. — Program je bio ovaj: 1) »O historijskom značenju durdev-skoga uranka«, nagovor. 2) »Iz brat-skoga zagrljaja«, tamburanje. 3) »Lije-po 1’ ti je rano uraniti«, narodna pe-sma. 4) »Oj Slaveni« i 5) »Oj letni sivi Sokole«, pevanja. 6) »Đurđevski ura-nak«, recitacija. 7) Pozdrav sviju Sokola i naroda, kojih je bilo oko dve stotine na uranku. 8) Narodna kola i pesme uz glazbu gusala. Veselje je potrajalo od pet do devet sati pre podne. TROJEGLAVA. — Ovdašnja četa priredila je 13 maja zajednički izlet u šumu nedaleko sela Trojeglave sa br. Sok. društvom iz Dežanovca. Ovo je prvi izlet br. Sokola i Sokolica ovih dviju jedinica. Ove jedinice nastupile su na izletište s velikom povorkom Sokola i dece, te vetrogasaca, što je □stavilo dubok trag kod mesnog se-ljaštva. Sokolska deca čete Trojeglava izvela su sletske vežbe precizno i točno, što su prisutni nagradili burnim aplauzom. —• Nastupilo je oko 120 de-ee. — Vežbe sok. dece iz Dežanovca bile su dobro izvedene, s nekoliko gre-šaka u stavovima. — Br. članovi čete izveli su sletske vežbe. Izletu je prisu-stvovalo pevačko društvo iz Blagoro-dovca, oko 70 pevača i pevačica, koje jc pod vodstvom br. Šoštara izvelo nekoliko sok. i narodnih pesama. — Su-delovalo jc br. Sok. društvo iz Poljane, koje je u velikom broju prisustvovalo. Sem velikog broja Sokola bilo je do-sta i publike. .Prosvetari obih jedinica brat Šlabek i Momčilovie, održali su govore o Sokolstvu. — Moralan i ma-terijalan uspeh vrlo dobar. VEL. TRNOVITICA. — Naša četa održala je 20 IV 1934 svoju drugu ovogodišnju zabavu. Sokoli diletanti su pod režijom mes. učitelja br. Mate Boričeviča davali šalu u 1 činu »Stri-čevu oporuku« od Ž. Milera. Sama pretstava odlično je izvedena. Osim pretstave deklamovana je jedna sokolska pesma i izvođene su ovogodišnje sletske vežbe. VIROVITICA. — Razviče nara-štajske zastave. Dne 5 i 6 o. m. održana je u našem mestu Svečanost razvijanja zastave naraštaja Sokolskog društva Virovitica. Svečanost razvijanja naraštajske sokolske zastave otvorilo je Grad. načelstvo virovitičko proglasom na gra-dane virovitičke. Svečanost razvijanja narašt. sokolske zastave počela je u su-botu 5 o. m. posle podne i to raznim pripremama, doeecima i kičenjem Vi-rovitice. U toku poslepodneva stigle su razne deputacije i mnoge okolne i daljne sokol, jedinice, kao i zastupnik Ministra Prosvete br. Fabijanovič, banski inšpektor, i br. O. Gavrančič, narodni poslanik i starešina zagrebačke župe. U 9 sati u večc bila je akademija u Sok. domu. Dvorana je puna ervenih sokol, košulja, a prve su redove zauzeli odlič-nici: zastupnici vojske, sokolskih župa, pretstavnici državnih urecia i odlični gradani virovitički. Ceo program akademije izveden je najegzaktnije i ne bismo znali, koju tačku programa ne bismo pohvalili. Nedelja 6 o. m. bila je zapravo pravi dan naraštajske sokolske svečanosti. Sokolske predvežbe počinju več u 6 sati u jutro, da se za vremena završe. U 11 sati počinje na sletištu svr-stavanje sokol, jedinica u povorku. Svu-da se opaža jaka disciplina, sokolska poslušnost. Na čelu jc starešinstvo i sokolski odličnici, a iza njih se redaju naraštajci domači i strani, članstvo, m uš ki i ženske, deca i odrasli. Upadaju u oči seoske čete sa svojim lepim narodnim nošnjama i sa sok. kapama na glavi. Povorku prate dve glazbe: viro-vitička društvena i glazba Sokolske čete Lukač. Na ulicama — kojima jc pro-lazila povorka — masa sveta. Pred gradskim je načelstvom na-činjena tribina. Na njoj se skupili odličnici. S jedne Strane pretstavnici kulturnih i humanih drustava, s druge strane pretstavnici državne vlasti. Iza njih se redalo gradanstvo. U pola 12 sve je na svom mestu. Nekoliko časaka kasnije najavljuje sokolska glazba dolazak izaslanika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Naslednika Prestola Petra, potpukovnika br. Raduloviča. Glazba svira, ali je nadmašuju poklici Nj. Vel. Kralju Aleksandru I, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, vojsci i Sokolstvu. Tišina nastaje istom istom onda, kada se na tribini pojavljuje br. ppukovnik Radulovič, u pratnji svoga adutanta i starešine Sokolskog društva Virovitica. Starešina Sokolskog društva Virovitica br. Franjo Pušic otvara samu svcča*nost razvijanja naraštajske zastave pozdrav-ljajuči izaslanika Nj. Vis. Naslednika Prestola Petra, br. potpukovnika Raduloviča, zamenika g. Ministra prosvete inspekt. br. Milana Fabijanoviea, za-, menika bana Savske banovine br. dr. Ive Peroviča, sreskog načelnika br. E. Švugera, kuma Sokolske narašt. zastave br. dr. Otona Gavrančiea, delegate sokolskih župa, sokolskih društava, ostale odličnike i prisutno gradanstvo. Posle pozdrava starešine uzima reč grad- ski načelnik br. Josip Salajič, koji kao grad. nač. pozdravlja sakupljeno Sokolstvo. Posle govora grad. načelnika moli društv. starešina kuma zastave narod, poslanika dr. O. Gavrančiea, da razvije narašt. sok. zastavu. On veže na zastavil traku u drž. trobojki, svoj dar i smatra zastavu razvijenom. Pristupa se zabijanju zlatnih -čavala u držak zastave. Zabijeni su čavlji Nj. Vis. Naslednika Prestola Petra, br. Ministra prosvete, br. Ministra za fizički odgoj, br. bana Savske banovine, Saveza Sokola Kralj. Jugoslavije, kuma zastave dra Gavran-čiea, Gradskog načel, i starešine društva Virovitica. Svi su izaslanici zabili čavle uz mnogo prigodnih i patriotskih reči sok. naraštajcima, pozivajuči ih na sokolski rad i na izvršavanje sokolskih ideala. Kada je ova funkcija zavr-šena, prima sok. nar. zastavu kum dr. Gavrančič i drži naraštajcima govor o značenju njihove zastave i o njihovim dužnostima prema zastavi i Sokolstvu. Predaje zastavu zastavniku sok. naraštaja,'koju on prima uz reči zahvalnosti i obečanja oko izvršivanja sok. dužno-sti, čuvanja i poštivanja naraštajske sokolske zastave. Stare zastave ljube svoju najmladu sestricu, zastavu naraštaja Sok. društva Virovitica. Za vreme cele ceremonije, posle svakog značajnijeg momenta svirale su glazbe državnu himnu, sok. budnice i patriotske pesme. Ceremonija je zavr-šena govorom dir. gimnazije' br. Jurja Kusmiševiča. Govor je bio mirno sa-slušan sadržavajuči poziv omladini na sok. rad, medusobnu ljubav i slogu, na ljubav, odanost i ustrajan rad za Kralja, narod i domovinu Jugoslaviji!. Ispred svih pretstavnika prodefilovala jc cela sokolska povorka. Posle podne istoga dana bila je na sletištu javna vežba. Poset odličan. Ceo je program izveden najlepše. Poste izvedenih vežbi kretale su seoske čete svojim kučama, da se spremaju za, dalnji rad, sokolska društva iz dal jih mesta na žel. stanicu, da se uputc svojim kučama. VRBOVEC. — Sokolsko društvo Vrbovec, proslavilo jc u nedelju dne 29 aprila o. g. zajedno sa Hrvatskim pevaekim društvom »Petar Zrinjski« pogibiju Petra Zrinjskoga i Frana Kr-.ste Frankopana, svečanom akaderni-i jom. — Brat prof. Dane Smičiklas, direktor gimnazije križevačke, ocrtao je borbu Zrinjskog i Frankopana za slo-bodu svog naroda i tragični svršetak. -Agilnošču i marljivošču sestre Anice Štajner, a osobito načelnika brata Marijana Gaščiča, koji je sam sastavio. »Vrbniče nad morem«, za mušku decu, »Ritmički sastav« za članove, te »Zrinj-sko-Frankopansku«, koju su izveli članovi uz pratnju pevačkog^zbora »Petra Zrinjskoga«, a koju je upravo posvetio tom danu; osim toga izvela su naj-mlada deca »Ribarčetov san«, zenska deca »Igru suneobrana« od Bolharjeve, članovi Kovačev: »Jadransko More« a članice »Sletske vežbe« — Sve vezbe izvedene su uz pratnju glasovira. — Hrvatsko pevačko društvo .»letar Zrinjski« otpevao jc Matzovu: »Jasen-čice«, »Mokranjčev VIII rukovet« i od Lisinskoga: »Zbor Hrvatica« iz opere »Porin« uz pratnju gde Pavice Protic na glasoviru. Akademija je uspela moralno ima-terijalno vrlo dobro. D. r. Župa Celje Prehrana se bo nudila v celjskih hotelih in gostilnah. Cena kosilu z juho, govedino, dvema prikuhama in kruhom znaša Din 8.—, če je namesto govedine pečenka Din 10.—. Župna uprava je priporočala društvom, da poberejo denar za prehrano že sedaj in ga nakažejo po čekovni položnici. Vodniki društev bodo prejeli pri zlet-ni blagajni na dan zleta že prijavljenih toliko nakaznic, za kolikor je bilo poslanega denarja, oziroma naročenih kosil. Na ta način se ne bo treba vodnikom ukvarjati s preštevanjem denarja pri zletni blagajni, kar potek priprav na zletišču le ovira. Na zletišču bo postavljena tudi tribuna. Sedeži bodo po 20 Din, 15 Din in 10 Din. Bratje in sestre si naj vstopnice k sedežem na tribuni že v naprej naročijo, da se jim na dan župnega zleta ne bo treba izpostavljati gneči pri blagajni. V Celju bivajoče članstvo bo prekomerno zaposleno s pripravami za zlet. Radi tega smo naprosili vse bratske edinice, da prijavijo brate, ki drugače na zletu ne bodo sodelovali, da bi bili voljni prevzeti rediteljstvo. TRBOVLJE. — Ob 25 letnici trboveljskega Sokola. Pred vojno so bile Trbovlje tako kot mnogi drugi industrijski centri v Sloveniji eden tistih stebrov, na katerem so Nemci gradili svoj most od Balta do Adrije. Pri tem njihovem delu jih je podpirala premo-gokopna družba po svojih eksponentih — nastavljencih, ki so bili glavni nosilci nemštva in pospeševatelji rene-gatstva. Višja mesta so zasedali Nemci, le najnižja so bila dostopna tudi Slovencem, ki so pa morali prestati mnogo šikan, ako so se zavedali svoje narodnosti; pripravljeni so pa morali biti na vse, ako so se drznili pokazati svoje nacionalno prepričanje tudi javno. Narodno zaveden je bil tudi del domačega prebivalstva in to predvsem oni posestniki in obrtniki, ki so bili od rudnika več ali manj neodvisni in pa del učiteljstva, ki pa je imelo težko stališče pred šolskimi oblastmi, ki so bile nemške in nemškutarske. Danes so vsi ti skoro pozabljeni in skoro pri vsaki priliki prezrti vsi oni, ki niso klonili pred tujcem in ki so ostali svojemu narodu zvesti tudi v najhujših časih. Rodoljubi so bili vedno bolj uver-jeni, da je v Trbovljah nujno potrebno strogo nacionalno borbeno društvo, ki bo zajezilo val germanizacije. Odločili so se za ustanovitev Sokola. Pobudo za ustanovitev Sokola so dali ‘ septemberski dogodki leta 1908. 19. novembra 1908 je bil v gostilni Počivav-šek prvi sestanek. Na tem sestanku je bil izvoljen pripravljalni odbor, ki je imel nalogo, pripraviti potrebno za ustanovni občni zbor, ki se je vršil 28. februarja 1909. Društvo je imelo takoj 64 članov, od teh 30 telovadečih. Telovadilo se je v dvorani Forte. Prvo javno telovadbo je priredilo društvo že 9. septembra istega leta. Ta prvi nastop je močno navdušil vse narodno zavedno prebivalstvo. Ker mlado društvo še ni imelo izvežbanih vaditeljev, sta hodila vadit Ljubljančana dr. Pe-stotnik Pavel in Slapničar, društvo pa je poslalo br. Erzeničnika, Močnika, Bigmana in Volkerja v telovadnico ccljskega Sokola, da se tam izvežbajo za voditelje. V tem letu se je pričelo z vežbanjem naraščaja. Šolska oblast pa je prepovedala šolski mladini telovadbo pri Sokolu in se je udala še le na pritožbo, ki so jo vložili nekateri starši na najvišjo instanco. V tem letu je prevzel mesto načelnika br. Kužnik Dominik, ki je vršil to funkcijo vztrajno in z največjo požrtvovalnostjo do pred par leti, ko je odložil mesto načelnika, da se nekoliko odpočije od dolgoletnega težavnega dela. V 1. 1912. je društvo razvilo prapor. Razvitju prapora je ku-movala sestra Anica Kramerjeva. -Prišlo je usodno leto 1914. Začela so se preganjanja. Okrajno glavarstvo v Celju je ustavilo delovanje trboveljskega Sokola. Br. Forte je moral pod pritiskom odpovedati telovadne prostore. Telovadno orodje je ležalo 5 me-secev pod milim neboni, dokler ga nista br. Kužnik in Biglez skrivaj odnesla in shranila pri br. Goropevšku. Celoten arhiv je zaplenilo okrajno glavarstvo, zastavo pa je skril pri sebi na domu br. Goropevšck. Za Sokole so prišli najtežji časi. Cvetelo je ovadu-štvo in prišlo je do aretacije br. Goro-pevška, Oseta in Laibachera. Ista usoda je zadela tudi s. Rezi Stenovčevo, ki je bila obdolžena zveze z Rusi. Da se reši imetje Sokola, se je vse prepisalo na različne brate in tako odtegnilo konfiskaciji. Po vojni je bilo to premoženje zopet vrnjeno društvu. — Po končani svetovni vojni v svobodni Jugoslaviji je oživelo delovanje društva, ki je hotelo nadoknaditi to, kar je zamudilo med vojno. Društveno delovanje se je močno razmahnilo. Treba je bilo začeti misliti na zgraditev lastnega doma. Sestavljen je bil stavbeni odbor. Ta odbor se je vrgel na delo z vso vnemo. Br. Dežman je poklonil društvu krasno stavbišče v takratni vrednosti 250.000 do 300.000 dinarjev. Začel se je zbirati potrebni denar in materijah Z-veliko požrtvovalnostjo vseh članov je bil zgrajen veličasten dom, ki je stal mnogo nad en milijon dinarjev in ki je bil leta 1925. slovesno otvorjen. Ko je imelo društvo lasten dom je svoje delovanje šc povečalo in društvo je raslo z vsakim letom. V zadnjih letih je zajela sokolska ideja tudi delavske vrste in danes šteje društvo lepo število članov tudi iz delavskih vrst. Društvo šteje danes okrog 500 članov in članic, od teh okrog 100 telovadečih. V sokolskih vrstah se vežba okrog 1500 sokolske dece in naraščaja. Društvo ima svoj orkester in godbo na pihala, prosvetni in gospodarski odsek, mladinski prosvetni odbor, svojo dramo, lutkovni oder, jezdni odsek in smučarski odsek itd. Vsi ti odseki marljivo delujejo. — Prvi starosta društva je bil prerano umrli br. Počivav-šek Anton. Njemu so sledili br.: Goro-pevšek Jože, Letnik Jože, Sušnik Mirko in sedanji starosta Pleskovič Rudolf. Trboveljski Sokol lahko s ponosom gleda nazaj na švoje 25 letno delo nacionalnega preporoda. K njegovemu jubileju mu iskreno čestitamo in mu kličemo: »Po začrtani poti naprej v delu za čast sokolstva in v srečo naroda in svobodne domovine Jugoslavije. Župa Cetinje BIJELA. — Sokolsko društvo Bi-jela priredilo je na 14 aprila ove go-dine zabavu, na kojoj je pored osta-log odigran i pozorišni komad »Deve-deset treea« (dačka četa), drama u 3 čina od Stevana Mokranjca. Prigodni govor održao je prosvetar društva br. Maksim Zlokovič, prikazao značaj ovc proslave. Zabava je bila brojno posečena i protekla u najboljem redu. Diletantska sekcija društva pokazala je i ovom prilikom mnogo volje, truda i nastojanja. PERAST. — Sokolsko društvo Porast i Sokolsko društvo Risan s voj-skom, Streljačkim i Pevačkim društvom Risan, priredilo je 6 maja durdevdan-ski uranak kod Sirotinjskog doma u Risanu, a zatim se prešlo u manastir Banja, gde se je, kao i svake godine, slavila hramoska slava. Uranak je protekao u velikom veselju i zadovoljstvu, igri, pesmi i svi-ranju. Sokolska deca obaju društava osečali su se vrlo srečni i zadovoljni. tupa Novi Sad STARA KANJIŽA. — Osvečenje sokolskog doma. Na prvi dan katoli-čkih Duhova, 20 maja. Stara Kanjiža je bila preplavljena Sokolima i članovima ostalih naeionalističkih organizacija. »-'V. Osvečenje je izvršeno uz impozantne svečanosti i veliko učešče naroda kao i okolnih Sokolskih društava Sente, Martonoša Horgoša, Subotice i Nove Kanjiže. Za doček gostiju bilo je sve pripremljeno. Več u ranu zoru cela Kanjiža je bila okičena državnim zastavama, a sokolski dom naročito. Ujutru je go9te dočekao zato odre-deni odbor, koji se starao za njihov razmeštaj. Šetnim vozom iz Subotice došlo je i Srp. pev. društvo »Graničar«. Istim vozom je došao i zamenik starešine župe Novi Sad brat general Staja Stajic izaslanik župe i kum ov-dašnje sokolske zastave. U 11 časova otslužena je služba Božja, na kojoj jc pevalo Pevačko društvo »Graničar«, vrlo lepo i skladno. U 12 časova izvršeno je osvečenje doma, na kome je činodejstvovao preč. g. Jefta Petrovič, mesni paroh, uz asistenciju paroha sa naselja »Velebit«. Na jektenija je i ovde odgovaralo Pevačko društvo »Graničar«. Po osvečenju održao je prigodan govor preč. g. Jefta Petrovič. Goste je pozdravio brat starešina Dušan Stojanovič s vrlo lepim govorom istaknuvši značaj doma za Sokole. Na kraju govora pozvao je prisutne da pozdrave Nj. Vel. Kralja, Starešinu Sokola Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, posle čega je fanfara subotiekog Sokolskog društva intonirala državnu himnu. Zatim je govorio br. dr. Srpko Vu kanovič, a na kraju brat general Staja Stajič, izaslanik župe. Reči brata generala saslušane su s osobitom paž-njom. Ovim je svečanost osvečenja bila zavržena. Po podne u 3 časa formirala sc povorka, kod Sokolskog doma. i s fan-farom na čelu pošlo sc na igralište nogomet. kluba za održanje sokolskog javnog časa. Javnim časom je ruko-vodio okružni načelnik brat Doka Stc-panov. Na javnom času pored staro-kanjiškog Sokolskog društva učestvovala su bratska društva iz Subotice, Sente. Martonoša Horgoša. Vežbe su srečno i skladno izvedene, što je za svaku pohvalu. Uveče je održana svečana akademija u sokolskom domu, koju je priredilo Srp. pev. društvo »Graničar« u čast osvečenja sokolskog doma. Aka-demiju je otvorio brat dr. Vladimir Nikolič, prosvetar, kratkim, prigodnim govorom. Posle toga зс pristupilo izvode n ju programa, koji su izveli Srp. ŽEGAR. — Sokolska četa u Žc-Saru održala je dne 20 maja svoju I Л"и vežbu uz sudelovanje matičnog kolskog društva Bihač i Sokolskih a Ripač j Ivačič. U 16 sati otvorio ,e Javnu vežbu govorom starešina br. °sip Anušič, nakon čega su sokolska eca lepo recitovala tri sokolske pes- Sledio je nastup pojedinih katego-jpa: 1) Proste vežbe sa štapovima (25 dece Sokolskog društva Bihač); 2) roste vežbe (9 ž. dece Sokolske čete >Pač)^ 3) Proste vežbe za sarajevski • (27 članova Sokolskih četa Žegar Izačič); 4) Proste vežbe (19 m. dece okolske čete Ripač). Starešina mati-cnog društva br, J. Fragner održao je nosan govor, u kojem je istakao pra-ji ustrajni rad Sokolskih četa Žegar, ^rutt * Zatim su članovi mat. »0- ,Va i sok. četa skladno otpevali ,!n le.tni sivi sokole«, »Neka živi Ju-.javua« i »Oj Slaveni«, a m. deca čea . ®*va »Sokolski pozdrav«, posle tarrfl nastaH> nar- veselje uz svirku ve-žk-' ,2:bora čete Žegar. Javnoj M * b’lo je prisutno preko 800 lica. iil„-a . usPeh bio je odličan, a materi-Jaln' vrlo dobar. Župa Beograd LjuhULJBOVIJA- — Sokolsko društvo nne(.0v,1J?’ izlito sudbinom porodica je i-) !1 rudara u Kaknju priredilo na L- та-Ц koncert u korist njihovu, Dir, P Је dobijeni čisti prihod 761 krst P Preko obl. odbora Crvenog ca_a u Sarajevu da se podeli porodi-dma Postradalih radnika. 0 „^^^JEVO. — U nedelju 6 maja iedn’ va‘-levski Soko učestvovao je za-u n ° f3 svoj’m četama Slovac i Divci, đevri tradicionalnog praznika Dur-Ofir a' ^ °^ге(1епо vreme krenula je Sol°!?na povorka, na čelu s vojskom i glav -"J8 na ,Pečinu’ fide je održan Sram' °„svcčanosti. U opširnom pro-k0j iu svečanosti Sokoli su dali, sa so-^Čilc °У1- hhnnoni, koju je otpevao hor izve? Juba<<> tri sv°je tačke, koje su Uene na opštc zadovoljstvo. niri-Poslc programa prirejen je zajed-ltk* Poljski ručak. vac ^ajzad sokolske čete Divci i Slo- 1 gLna čelu sa starešinstvom društva slavua’ Pravo s uranka, otišle su na i t “ u Srednju poljoprivrednu školu. su n Pr'likom Sokoli sa sela razgledali sp^^fPodarske objekte, poljoprivredne kult j- ’ ostale ekonomske naprave i ture. Župa Bjelovar » »ULAVES. — Sokolsko društvo Svtča CS pr'rcdiio je 30 aprila ov. godine Smrtih a^ademiju prigodom obletnice van; Zrinjskog i Frankopana. Prcda-Žao ; ? Zrinjskom i Frankopanu odr-tii pr,C, Stjepan Mozbruker, društve-Uom s.v^tar, pred dupko punom dvora-Veden’USa'aca' ^a^on Predavanja iz-strir, ^,Pozorišni komad »Nasamareni ,T»Oral pe^ Priredbe je bio kako u 3lf.fi,, ”°m tako i u materijalnom po-ai' 'znad očekivanja. zbor ]C .zaPočete akademije pevački Је iu«^,pa fobija, župnika, otpevao tačku vensku himnu, a kao zadnju siyi s,r?Krama otPcvao »Oj letni ос>ко1е«. dr^^KA KAPELA. - Sokolsko čajojy ° rpska Kapela održalo jc uobi-1 ,lar<>dni durdevski uranak u šu- CELJE — Župni zlet. Po trilet-. nem odmoru se bodo edinice celjske sokolske župe zopet sestale v Celju na župnem zletu. Bratje in sestre se ze dalje časa pripravljajo na ta pomembni nastop, saj bo župa razvila prapor, ki ji j c poklonil Nj. Veličanstvo Kralj Alcksandar. S tem izrednim odlikovanjem bodo počaščeni vsi bratje in sestre, naraščaj in deca, posebej pa še oni, ki so sc med letom trudili in •žrtvovali svoj prosti čas za razširjenje ŠoKsk" Ideje. Želimo, da bi bil odziv vseh edinic časten in da bi ne imeli med nami nikogar, ki bi ne bil sposoben doprinesti k naši skupni prireditvi svoj prispevek. Naš župni zlet je tudi v nekaki zvezi s pokrajinskim v Zagrebu in Sarajevu. Mnogo bratov m sester bo posetiio oba zleta, v prvi vrsti pa pokrajinski v Zagrebu. Nastopili bodo tamkaj že kot preizkušeni telovadci. V soboto, 9. junija popoldne bodo na Glaziji tekme naraščaja, zvečer ob pol 9. uri je akademija na Glaziji, v primeru slabega vremena pa v mestnem gledališču. Nastopili bodo posamezni oddelki s telovadnimi točkami in prvikrat v naši župi tudi sokolski pevski zbori. Pevcev je dosedaj priglašenih 115, za prvi nastop gotovo zadovoljivo število, tembolj, ker je prihod v Celje na predvečer zvezan s stroški za posameznika. V nedeljo, 10. junija bodo po prihodu jutranjih vlakov skušnje, ob četrt na 11. uro je razvitje prapora, cb 11. uri povorka. Javni nastop se’ prične ob 15. uri popoldne. Bratskim društvom in četam so bile poslane prijavnice glede prehrane in navodilo glede prenočišč. Skupna prenočišča bodo v telovadnici v Sokolskem domu v Gaberju, v telovadnici v deški okoliški osnovni šoli in v meščanski šoli. Vsi, ki bodo nastanjeni v skupnih prenočiščih, morajo prinesti s seboj odejo (rjuho). UOSIJA- FONSIER • drušivo ха osiguranfe I reo&iguranfe i m&ograd pev. društvo »Graničar« uz sudelova-ije mesno g Sokolskog društva. Program je zadivio i oduševio sve prisut-:ie, tako je akademija ostala u trajnoj iispomeni svih prisutnih. Može se otvoreno reči da je cela svečanost odlično organizovana i izvedena. Sve tačke su s napregnutom pažnjom slušane i gledane. Moralan uspeh bio je ogroman, dok je materino n • zacldvoljio. STARI SIVAC. — Okružni slet. og dana Duhova održan je okružni -'Kit Somborskog okružja u St. Sivcu, 'okoli sa Strane počeli su da stižu ■ roči Duhova, kog je dana u veče održana utakmica u odbojci. — Ostali Sokoli somborskog okružja stigli su 1 dan Duhova jutarnjim vozovima. Pole srdačnih pozdrava svi Sokoli i go- ■ ti, na čelu s fanfarom Sokolskog dru-■tva iz Sombora pošli su u centralnu snovnu školu, gde je bio spremljcn lan za Sokole. Celo selo je bilo iski- ■ ene državnim zastavama. Oko 9 časova počelo je pokušajno ežbanje svih kategorija na sletištu. J 11 časova formirala se je povorka, i kojoj je uzelo učešča sve prisutno Janstvo Somborskog okružja. Povor-a od nekoliko stotina Sokola, na če-u s fanfarom, prošla je kroz glavnu ilicu i zaustavila se pred sokolskim lomom, gde je izaslanik Sokolske žu-oe iz Novog Sada brat Milan Kaluđer-;ki održao lep govor i u ime župe po-'dravio prisutne. Na pozdravni govor brata Kaluderskog. odgovo-rio je starešina Sokolskog društva iz St. Sivca, brat Radovan Kalič, zahvalivši se bra-u Kaluderskom i pozdravivši sve pri-;utne Sokole i goste. Posle održanih tovora, prireden je zajednički ručak u lokolskom domu. Po podne oko 3 časa svi Sokoli s masom sveta i. fanfa-'om krenuše na sletište. Na lepo iski-enom sletištu članstvo je izvodilo ravnu vežbu, kao i vežbe na spravama, na opšte zadovoljstvo. Posle svr-Žene vežbe, Sokoli su se razišli na odmor. U veče u 9 časova Sokolsko društvo iz St. Sivca, u svome domu, prire-lilo je zabavu s igrankom. Na zabavi oja je odlično bila posečena, izveden ;e program na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Posle programa nastala je igran- ka. Župa Savn mesio NOVO MESTO. — Prvi župni ^ajni izlet. Sklep zadnje župne skupščine je bil na binkoštno nedeljo, 20. raja izvršen, ko je župa priredila na M dan svoj prvi tajni izlet. Vse župne edinice so prejele za zlet dovolj točnih navodil glede odhoda, ki je bil določen za 5. uro zju-.raj, razdalje pota, ki je znašal od 25 do 30 km za vsako edinico. Veliko zanimanje je privabilo na let kar 400 članstva in naraščaja. Veselo so odmevale sokolske in jugoslo-/enske pesmi v lepem, sončnem bin-oštnem jutru, vmes harmonika in ro-'ovi, ki so oznanjali ljudem in naravi, la gredo Sokoli na svoj izlet. Naše kmečko ljudstvo jo z zanimanjem gledalo izletnike-Sokole, jih prijazno pozdravljalo in kazalo pravo pot posa-neznim skupinam, ki so tu in tam zale. Posebno značilne so bile izjave nekaterih kmečkih učencev na potu skoti vasi, češ, da naj Sokoli še pridemo n da bi radi tudi sami imeli Sokolska Iruštva. Ako dodam k tem izjavam še konstatacijo, da se je tega tajnega iz-eta udeležilo % kmečkega članstva iz laših edinic, je dokaz tu, da Sokolstvo ; svojo odkrito vzgojo dobiva svojih čimbolj tal tudi v naši vasi, med ljud-tvom. Cilj je bil pod Trško goro, kamor so prišle poedine skupine med irt. in 12. uro. Novomeška mestna god-a je v pozdrav igrala vesele koračnice. Brat župni načelnik Lj. Papež, ki e organiziral ves izlet, je radostnih lic .prejemal od vodnikov posameznih ikupin izletna pisma. Udeležili so se zleta vse edinice, opravičila je izostanek Mirna peč, brez opravičbe pa sta zostali od izleta društvi Trebnje in Toplice, ki zaslužita zato vso grajo, št. Lovrenc pa je na potu zašel, ne držeč se navodil. Le prehitro je minil v veselem razpoloženju popoldan in ob 16. uri je br. Papež da) znak k odhodu. Še preje pa je imel na zbrano Sokolstvo lep nagovor župni starosta brat dr. Tvan Vašič. /a njim je povzel besedo še predsednik Narodno obramb, odseka Miren, iok. okrožja br. Š. Dominko. Odličnim besedam brata govornika je sledilo gromko odobravanje vsega zbora. Veselih lic in razigranih src ni prav nič utrujeni smo se podali med lepimi vinogradi proti Novem mestu ter z godbo na čelu prikorakali pred mestno hišo, prepevajoč sokolske pesniti, vzklikajoč kralju, Jugoslaviji in Sokolstvu. Pred mestno hišo je bil razhod. Mogočen »Zdravo!« je zadonel po širokem mestnem trgu, kjer so že čakali okrašeni vozovi za odhod Sokolov iz krške doline. Sokoli Mirenske doline pa smo sc odpeljali z vlakom. Vodstvo izleta je lahko s prireditvijo zadovoljno, le nekatere napake, ki so nastale se bodo popravile, naša želja pa je, da se podobni izleti vrše vsako leto. Župa OsijeR OSIJEK. — Okružni prednjački tečajevi u zimi 1933—34. Prema zaključku zbora društvenih načelnika održali su se i u zimi 1933—34 god. okružni prednjački tečajevi. U neko-jim okružjima to su bili več 3, a u ne-kiojim drugi takovi tečajevi. Na temelju dosadašnjih iskustava zaključilo je načelništvo župe da tečajevi budu duži nego oni prijašnji te da traju 10 dana s prosečno 90 sati na-stave. Načelništvo župe izradilo je ujedno i raspored tih tečajeva s de-taljnom naznakom grade za pojedine predmete. Ti su predmeti bili: 1) Sokolski sustav telovežbe — pregled 1 čas. — 2) Metodika sokolskog uzgoja 4 č. — 3) Proste vežbe — teoretski 8 č. — praktički 10 č. -— 4) Strojevne vežbe 4 č. — 5) Vežbe sa spravama 4 č. — 6) Vežbe na spravama 10 č_. — 7) Telovežbene igre i različnosti 5 č. — 8) Laka atletika 4. — 9) Odbojka 3 č. — 10) Telovežba mladih 4 č. — 11) Vežbači časovi pcmoču sprava 10 e. — bez sprava 10 č. —- 12) Upravljanje sa spravama i uredaj vežbališta i vež-baortica 1 č. — 13) Tehnička statistika 1 č. — 14) Sokolska misao 2 č. — 15) Istorija Sokolstva i književnost 2 č. opca c. 16) Organizacija tehničkih organa 1 č. — 17) Anatomija, fiziologija, higijena i prva pomoč 4 č. — Ukupno 90 časova. Tečajevi su održani kako sledi: 1) Okružje Donji Miholjac od 12 do 21 novembra 1933 god. s 9 članova iz 5 jedinica. Održano je- svega 90 časova. Novčana pomoč župe 950 Din. 2) Okružje Vukovar od 3 do 12 decembra 1933 god. s 13 polaznika iz 12 jedinica. Časova je održano 90. Novčana pomoč župe 1.780 Din. — 3) Okružje Beli Manastir od 9 do 18 januara 1934 god. s 20 polaznika i 3 polaznice iz 9 jedinica. Časova je održano 90. Novčana pomoč župe 1.450 Din. — 4) Okružje Vinkovci od 21 do 30 januara 1934 god. s 26 članova i 8 članica iz 22 jedinice. 90 časova. Novčana pomoč župe 3.050 Din. — 5) Okružje Slavonska Požega od 4 do 13 februara 1934 'god. s 5 članova i 5 članica iz 4 jedinice. Održano 86 časova. Novčana pomoč župe 555 Din. —- 6) Okružje Da-kovo od 18 do 27 februara 1934 god. s 12 članova iz 11 jedinica. Časova 94. Novčana pomoč župe 1.820 Din. — 7) Okružje Osijek od 5 do 14 marta 1934 god. s 7 članova i 2 članice iz 8 jedinica. Održano časova 88. Novčana pomoč župe 1.040 Din. -— 8) Okružje Na-šice i Podr. Slatina od 15 do 24 marta 1934 god. s 26 učesnika iz 19 jedinica. Časova 88. Novčana pomoč župe 2.470 Din. — 9) Okružje Slavonski Brod od 2 do 11 aprila 1934 god. s 12 članova i 6 članica iz 11 jedinica. Časova 87. Novčana pomoč 1.854 Din. — Svega je bilo na svim tečajevima 130 članova. 24 članice t. j. 154 učesnika iz 101 jedinice. Održana su u svim tečajevima 803 časa. Župa je poduprla ove točajeve sa svotom od 14.969 Din. Sve tečajeve vodio je župski pred-njak uz pomoč brače okružnih načelnika i ostale brače iz sedišta pojedinih okružja. Osvrt na tečajeve u pogledu organizacije, tcčajaca samih i grade — kao i iskustava predloge i promene — do-nečemo naknadno u »Bratstvu«. Ing. KI. — V. H. TRNJANI. — Dana 20 maja o. g. priredilo je Sokolsko društvo Trnjani duhovsku zabavu s akademijom pod vedrim nebom. Zabava je počela u 20 sati na večer. Prisutne je nozdravio brat prosvetar Dimitrije Urihin. Članovi ovoga društva večinom su scljaci pa su se žrtvovali za održavanje ove sokolske priredbe iako su poljski poslovi u pot-punom jeku. Zatim su članovi ovog društva od-vežbali sletske vežbe za pokrajinske sletove Zagreb i Sarajevo, pod vodstvom društvenog načelnika brata Hinka Kremera. , Iza toga je diletanska sekcija ovog društva odigrala »Protekciju«. Ovaj igrokaz uspeo je vrlo dobro. Zabava je potpuno uspela, a publika je bila potpuno zadovoljna, Sto je pokazala burnim aplauzom i veselim raspoloženjem. Iza programa bila je veselica. Župa SušaR - TZiieRa ALEKSANDROVO. — Naše je Sokolsko društvo priredilo na Spaso-vo, 10 maja. akademiju u znak proslave Majčinog dana. Program je bio sledeči: 1) Govor o majci. 2) Deklamaci ja. 3) Sarajevske proste vežbe — iz-vadao muški podmladak. 4) Sarajevske proste vežbe za muški i ženski podmladak. 5) Proste vežbe — muški naraštaj. 6) Vežbe na preči — članovi 7) Proste vežbe — izvadale članice. 8) Proste vežbe — izvadali članovi i 9,1 »M lika« — pretstava u jednom činu. Čitava akademija je vrlo skladno izvedena i imala je pravo obeležje proslave »Majčinog dana«. Brat predavač govoreči o majci, naročite je istakao veliku i požrtvovnu majčinu ljubav prema deci svojoj te važnost u vaspitanju dece naročito u pravom smeru vaspitanja koji odre-đuje Sokolstvo. U vežbama sviju kategorija očito-vala se skladnost i uživanje u vežbi od najmanjih do najstarijih te je ta živost prešla i u gledaoce, koji su bili vrlo zadovoljni s vežbačima. Akademija je završena pretsta-vom »Majka« koju su izvadala večinom deca. Ovaj je komadič mnoga majčina srca potresao gledajuči kako se ova deca dirljivo zahvaljuju svojoj majci na njezinoj ljubavi i brizi oko njih. Posle svršenog programa razvio se ples. GOSPIĆ. — Sokolska četa u Pe-rušiču uz sarandju svih kulturno-pro-svetnih društava priredila je 14 aprila zabavu u korist siromašne školske dece u Perušiču. Zabavni program bio je lep i vrlo poučan. jer je u glavnom istakao patnje i borbe našega naroda u Istri, što je veliki broj gostiju ganulo do suza. Zabavu su posetili meštani, te veliki broj brače iz Gospiča, koji su došli i sa svojom glazbom pod vodstvom društvenoga starešine brata dr. Petra Zeca. Materijalni uspeh te zabave bio je vrlo Robar. Zabavni odbor dao je za taj novae po meri sašiti 67 odela za najsiromašniju decu škole Pe-rušič, a zatim je organizovao društve-nu svečanost u nedelju 20 maja, na koju je pozvao upravu bratskoga Sokol. društva u Gospiču, roditelje šk. dece, decu kuja se imaju nagraditi, tc meštane Perušiča. Upravu Sokol, društva zastupao je brat starešina dr. Pe-tar Zec. Svečanost je otvorio pred pu-nom dvoranom naroda starešina Sokol, čete u Perušiču dr. Vladimir Skomo-■rovski istaknuvši svrhu današnje svečanosti za koju nam dnevno daje ini-cijativu Nj. Vel. Kralj, koji se očinski brine za sirotinju i pruža joj pomoč s velikim Kraljevskim darovima. Potom su brača Sokoli, sestre Sokolice i sokolska deca izveli kratki program, koji je prikazao jakost Jugoslavije u bratskoj ljubavi i slozi Hrvata, Srba i Slovenaca. Nakon toga podelio je zabavni odbor siromašnoj deci odeču. Zatim je starešina društva brat Petar Zec zahvalio zabavnom odboru, koji je ispravno shvatio sokolske dužnosti, da Sokoli imaju podizati naš narod ne samo fizički. nego i moralno, prosvetno i gospodarski. Konačno je tajnik Sokolske čete Perušič, član zab. odbora i uprav, škole, brat Stjepan Pobor zahvalio u ime nagradenc dece zabavnom, upravnom odboru i članovima čete, koji su se svi upravo natecali, da ovaj pothvat što bolje uspe. KASTA V. — Na Spasovo 10 maja upriličila su Sokolska društva Ka-stavsko-grobničkog okružja na čelu s glazbom br. društva Mariniči u mesto zakazanog đurđevdanskog uranka, koji uranak nije se mogao održati radi nepovoljnog vremena. Izletnici su u lepom i ugodnom raspoloženju pro-veli nekoliko sati na izvoru Kečine. Posle podne u selu Kukuljani održan je uz pratnju glazbe pokus prostih vežbi odredenih za II okružni slet u Zametu i sletove u Sarajevu i Zagrebu. Tu je bio i lep rastanak s bračom i sestrama iz Grobništine. Izletnici iz Kastavštine povratill su se podvece ku-či zadržavši se neko vreme u Sv. i la-teju. KRK. — Tokom meseca aprila održao je u sokolani br. dr. Vlada Sta-njek dva predavanja iz higijene raz-vivši pri torne filmove Higijcnskog zavoda iz Zagreba. — 30 aprila, na dan Zrinjskog i Frankopana održana jeuve-če akademija: 1) Sok. pozdrav (zbor naraštajaca. 2) Predavanje br. Ive Li-nardiča. 3) Čitanje ulomka iz Kumici-čeve Urotc., 4) Deklamacija Haramba-šičevc Zrinjsko-Frankopanskc. 5) Zajc: Zrinjsko-Frankopanka, pevao muski zbor. 6) Reč br. prof- St j. Grubera i 7) Zajc: Na vojsku. naraštaiski zbor. — Akademija je dobro uspela. S1LBA. — Otrag nekoliko vremena naše je društvo povelo sabirnu ak-eiju. Obzirom na današnje ekonomske prilike i na broj pučanstva USP , bio odličan — sabereno jc oko l.oOO Din. . Po samoj saberenoj svoti vidi se kakve simpatije uživa u mestu nase društvo. I najsiromašnija obitelj dala jc rado koliko su dozvoljavalc njene prilike. Dogadalo se čak, da su meštani (ne članovi) nosili sami prilog u kuču sabirača. SILBA. — Naše društvo proslavi- lo je ove godine kao nikada do sada Majčin dan. Uoči Majčinog dana održana je akademija s obilnim programom. Svečanost je otvorila s lepim govorom o značenju Majčinog dana s. Angela Zorževa, društveni prosvetar. Dalje je bilo u programu nekoliko deklamacija o majci i o značenju i ЗаЈт-nog dana, kao i igrokaz: »Majci u east i slavu«. Svečanost je završena sa svi-ranjem Sokolske koračnice. Župa Tuzla TUZLA. — Sednica župskog pro-svetnog odbora. Na dan 16 maja pod pretsedništvom brata šačiragiča, sa-stali su se članovi župskog prosvetnog odbora, pa su tom prilikom u dužoj debati stvorili svoj plan rada u 1934 godini. Naročita je pažnja obračena na pitanje tečaja za društvene prosvetare, na razvitak Sokolske štampe, kao i na razvoj i napredak požorišta lutaka, ko-je u ovoj župi s uspehom radi več tri godine. Javni čas čete u Požarnici. Naša Vrlo napredna četa u Požamici, 17 maja na dan slave mesne pravoslavne cr-kve, priredila je svoj javni čas, a uz učešče velikog broja gradana iz mesta i okoline. Izraz snage našeg Sokolstva još više je dalo učešča na javnonr času Tuzlanskog društva i seoske čete iz Husine. Pod vodstvom svoga načclni-ka(-ce) članovi Tuzlanskog društva na-stupili su u ovom broju: članica 9, naraštajaca 10, ženske dece 38, a nevež-bajučeg članstva oko 50. Po vedrom danu i jakom proletnom suncu, koje je svojim zracima htelo- pozdraviti na-šu snagu u 14 časova izvedene su vežbe ovim redom: 1) Muska seoska deca iz Požarnice. 2) Ženska deca tuzlanskog Sokola. 3) Starija ženska deca tuzlanskog Sokola. 4) Ženski naraštaj tuzlanskog Sokola. 5) Članovi Sokolske čete Požarnice i Husine. 6) Članice tuzlanskog Sokola. Sve su vežbe s uspehom izvedene i tom prilikom data je prisutnima mo-gučnost, da se uvere, koliko naše selo ima smisla i volje za sokolski pokret. Preplanula lica naših seoskih Sokola davali su izraz zdrave rase, koja samo zna za rad. Po izvedenim vežbama brat Safet Pašič, učitelj, održao je vrlo uspelo predavanje o Sokolskom pokretu na selu. Program je završen narodnim veseljem, koje je trajalo do 9 časova uve-če. TESLIĆ. — 27 maja o. g. proslavilo je društvo Teslič 15 godišnjicu svoga napornega rada, 8 godišnjicu razvoja svoje zastave, kojoj je kumo- TUZLA. — Razviče zastave koju je poklonio Nj. Vel. Kralj Aleksander I. Osvanuo je davno očekivani dan u istoriji tuzlanskog Sokola, koji če ostati kao momenat večite uspomene, a ujedno biti jak potstrek za nove ideale i nova pregaranja. Svečanost je otpočela 2 juna, kada jc ceo grad bio iskičen državnim zastavama. Istoga dana u 14 časova održana je priredba za decu s komadom pozo-rišta lutaka i predavanjem sestre Mirjane Stojanovičeve, a u 19 časova izvršen je pozdrav topovskom paljbom štafeti, koja jc u tom momentu pone-ta iz Sarajeva k Oplencu. U 21 čas u prostorijama Sokolskog doma, a u dupke punoj sali, održana je sokolska akademija s prigodnim predavanjem brata Jovana Đurišića, profesora, o značaju same proslave i c ideologiji Sokolstva. U nedelju trečega več rano ujutru osetila se je naročita živost u gradu. Raspoloženje je dostiglo svoju kulmi-naciju, kada je u 11 časova gradom prodefilovalo preko dve hiljade Sokola, vojnika i srednjoškolske omladi-ne, koji su od strane gradanstva bili burno pozdravljeni uz velike ovacije Nj. Vel. Kralju, Kralj. Domu i Jugoslaviji. Javni čas počeo je u 16 časova na Vilzonovom trgu, koji je bio pritisnut velikom masom sveta na broju oko šest hiljada. Sve su tačke s uspehom izvedene, ali su naročito bili pozdravljeni: stariji članovi, sokolske čete i vojnici Sokoli, koje je uvežbao i pred vodio brat Ivan Vidič, poručnik. U 18 časova pojavio se je vod So- vao Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar i razvilo vrlo lepu zastavu za svoje sokolske čete, koju je darovao starešina društva brat dr. P. Guteša. Da bi svečanost bila što svečanija zakazano jc takmičenje društava i ce" ta II okruga. Za ove svečanosti vladalo je veliko interesovanje. . J Svečanost je otpočela 26 navecer s vrlo lepom okružriom akademijorn na letnjem vežbalištu. Akademiju je otvorio br. prosvetar Radosavljevič iznevši istorijat društva u najkračim črtama. Na programu je bilo par repih tačaka, medu kojima sc naročito istakla dobojskog društva »Marseljc-za« i teslička »Gaša«. Sutradan u 6 sati otpočelo jc takmičenje društava i četa. S početkeffl takmičenja, počela je i kiša, koja nije prestala celog dana. Takmičenje JG trajalo do- 11 sati pre podne, kada je trebalo formirati povorku kroz grau. Usled jake kiše povorka je odložena do 2 časa po podne. Točno u 2 časa povorka je bila svrstana. Na čelu po-vorke bila su tri konjanika, a u po; vorci dve limenc muzike: dobojska • teslička. Po broju učesnika, ova je pre-rnašila gotovo sve dosadanje. Bilo j® oko 760 članova u odorama, medu kojima su se naročito istakli mnogobroj-ni članovi sokolskih četa. Iza povorke nastao je javni čas, koji je otvorio prosvetar br. Radosavljevič s prigodnim predavanjem. Posle predavanja, br. dr. Guteša s nekoliko iepih rečenica ističe važnost i potrebu scoskog Sokolstva. Pristupa razvoju zastave koju je sam darovao četama tesličkoga društva. Brat Ivanovič, načelnik II okruga, čita postignute rezultate takmičenja-Novorazvijenu zastavu dobila je četa Bulctič. Buduči, da je za sve vreme padala dosta jaka kiša, to je s ovim javni čas bio završen i s vežbališta se otišlo u sokola,nu gde je nastalo narodno veselje sve dok nije bilo vreme odlaska vozova. Svečanosti su učestvovala sledeča društva sa svojim četama: Derventa, Doboj, Tešanj, Maglaj, Zavidovič i Žepče. — I poređ rđavog vremena, po-stignuti moralni uspeh potpuno zado-voljava. — G. R. kola za zastavom, koju je darovao Nj-Vel. Kralj Aleksandar I, a koju su na svečano iskičenoj tribini sačekali: izaslanik N j. Vel. Kralja pukovnik br. Mi-hailo Vasic, izaslanik Ministra Vojske i mornarice pukovnik br. Dragomir Mladenovič, izaslanik Ministra prosvete direktor gimnazije br. Đorđc Va* skovič, izaslanik Bana Drinske banovine br. Bora Aleksič, sreski načelnik, načelnik gradske opštine br. Muratbeg Zaimovič i ostali pretstavnici raznih korporacija. Razvijajuči zastavu izaslanik Nj-Vel. Kralja g. Vasič istu je predao starešini društva bratu Nikiforu Todiču-Razvijanje zastave pozdravljeno je sa jedanaest topovskih metaka. Starešina društva prima zastavu uz nekoliko prigodnih sokolskih i nacionalnih reči. Starešina je zastavu predao za-stavniku bratu Maksi Dešiču, koji su momenat svi prisutni pozdravili oda-juči dostojnu poštu zastavi. Po ovom je celokupno članstvo predefilovalo pored tribine pozdravlja-juči zastavu i pretstavnike. Uzeo je reč načelnik gradske opštine, a posle brata Zaimoviča, načelnika, prisutne je u ime bana Drinske banovine pozdravio probranim rečima, kratkim ali sadržajnim govorom br. Bora Aleksič, koji poručujuči pozdrav i čestitku brata i bana Velje Popoviča, izjavljuje, da je br. banu žao što spre-čen poslovima nije mogao lično prisu-stvovati svečanosti. Po izvedenom programu članstvo se je na čelu sa zastavom uputilo u sokolski dom, gde se je cela proslava pretvorila u narodno veselje. Svečano razviče zastave Sokolskog društva 1 uzla, dara Nj. Vel. Kralja, 2 o. J®* V i „P^tave poslat je telegram N j. , , ju' Prestolonasledniku Petru. °Kolskom savezu, Stevanu Žakuli, banu te. Velji Popoviču i đeneralu Staji -»tajjcu. i_ g. Zupa Varaždin gardinovec. — Sokolska če- a Gardinovec održala je 21 maja svoj Ja.v|[V nastup, na kojeni je postignut odlični moralni uspeh. Pre početka vež-e rormirana je povorka koja je pro-la kroz mesto. Na vežbalištu je prisutne pozdravio br. Prodič. U nastupu su sudelovale bratske jedinice: Pod-urcn Dekanovec, Turčiščc, Belica, "telavec, Čakovec, 'Novo Selo-Sv. лок i Nedelišče. Program su skladno izvele kategorije: 1) Deca proste sarajevske vežbe. 2) Naraštaj, proste yezbe za Sarajevo (45). 3) Starija bra-»a’ Ye^*c Za Sarajevo (20). 4) Članovi S? m !*vcnc vežbe za Sarajevo (65). j ™u§ka deca, Belica proste vežbe za agreb (56). 6) Podturen četne vežbe *a oarajevo (17). 7) Belica, ženska de-a, vežbe za Zagreb (42). Raspored je ^ayrscn kolom, a posle toga nastalo je prodno veselje uz sviranje domačeg tamburaškog zbora. MALI BUKOVEC. — 6 maja pri-hi l OV° društv° vrlo dobro uspe-l- ^ademiju s lepim i dobro priprem-Jcmm programom. Osim izvedbe obih komada, koji su uspeli iz- • ,r„ svakog očekivanja — osobito se t 'fu