.'WfcWfc
Stanke Mrraza<
'-V	"	\VV<	VV	XVV	X	V	VVVVV	VV	V'VV	/V	VX	VX	WV,-	,V^
DSVLLSLL
Tt:
Tiskom k
LJUBEZ1NE PONUDE
Z A on
Stanke Vraza.
, ' A
IttlJ h i'it rt in bratlty'
BuCinSfj x^vl„„
E «AßREBII.
p ilir. nar. tiskarne D ra. Ljudevita <«aja.
---- _	»AAAA,,,^,
18#«. f- fs * ; J,-, k
»
>03/^0
/''TJ <T\ /^\ uN/Vl fTXz^t) <?> /'tj CTX.'tj lA.'Tj /''J17-\ uTx /'tj CT /"Tj CA/-!) C7\
x^«8yittyWXSRW.W%IMKK.9$5R*lR?i*5Xc , ;.	■■;.	/.:.	/..•>	z>.jVK
Mi.roz mladosti zlatna vrata Tek bi s guslam mcmak smto Sàrca nadam svim udala tìàrzom nogom kcračic,
Gdf ga dragi i radosni Srltnu Boiii slréloncsni.
»Dobra srita! toli rano!
Ako Bog da, kuda kuda? Jeda l' mlado vet- tirano Od udesa siona, huda Ti stipatici htibac prosiš,
Sto u rud gusle nosiš?»
n n Hlibca, dite, ja neprosim ;
Več grem bila širom svita, Slavu dčdov da uznosim, Vladam sàrca plemenita, Pojuč ustim, Icojc Vila U kolžvci obljubila.««
»Od dtdovah slavil péti,
Dflo j’ prazno, niti za lik, Vei po nebu davno leti
Punim glasom grcrnu nalik ; Ki čut umi, on s’ uzntse,
A za gluhe nepoje se.«
«»Drago pčt. je stavna d tla Duhom vedrim uznešrnim, Gdé ogdrli duhi Vila,
U raju je blagu srčnim : Hvalu gradeč gdč s’ razgara, K6 fenii se (znaj) prelvara.««
» Drago pčt je (istiva je)
Sto se mlado, krasno zeve, Gdč se hvalom hvala daje;
Al uz gusle javorove?..........
Ki jih poješ, umàrli su. . . . Baci, brajko, gusle btsu.«
ii n Prodii vie se, pobratime!
Necu tatto ja dangabit,
Veée glasom smionime
Za jimaitvo sàrca snubit, Boianstvenu sUdet ieljii K slavnem zlatnom tàriat celju.««
»Nemoj na me tol ieslcko,
Ki ài gradit tvoja slava; Razvedrit ti mutno oko;
Lépim vlncem rešit glavu : Neodbacuj s sebe dobro,
V"J slušaj me, mladi pobrc /«
»Moina, kose ka razpusti,
Oči vlada valrcm milem, Kcjc lica, kcjc usti
Sjaju zornim rumenilom:
To ti, brajko, nada svima Od Vilah je posestnima.«
»Šarce kupat u tcplcme
Snčgu mladih od nje dara’ ; Ustim piti od list meme Duh, od sdrca ki udara: To je razkol, to je piata Od, Ohjmpa tebi slata.»
Niš ta mcmak več nesbon, Duša misli svakclika,
U obrainji več se zori Uzorita mcme slika:
Mladi Boiič tim izieznu Pustiv ti njeg strti ljubeznu.
Jednom zazrt, gdi je diva Rajskih oči', rajskih lica' Uzanj stala sva stidljiva Kano bila golubica,
Kad na njivu sidnuv plaha Obzir e se puna straha.
s»o([ 9 컫s
Odkud dotìa ? ni/ vidic;
Da mu razbor mirni, sv/sni, Odmah bi se dosilio,
Da se odpro dvor nebesni,
Da za spasit plaha, sinila Je dno g pošlo Bog ang/e la.
Sad zas/hii, sad razgori.,
Sad se pr ene i uzpreda,
Nil od njega šlo se tvori, NesétjaSe, kad nju gleda Toli njeinu, Upu, mladu, Hzoritu bi reč Ladu.
Jednu rèccu tek govori.
Niti njega i njem zamčri, Nu več čuti kako gori Kako mio ga Boiič tè ri : Propó mlad bi mah kiirvavc, Da f nanj pala rèi upravo.
Ko se prene i osvisti,
Zalud traii rajska Vilu, Nit gusalah nima isti',
Več eto mu gle u krilu Od srebàrnih milih iica’ Lcii zlatna tamburica.
J j udari: ali glase
Sasvim in im glasom iice, Minja način, al ntda se Sto ie volja neholice :
Ah, ranjen je travnem strilcm Po sdrdašcu ni"da s m Horn.
Vidje moina, gdč razpuste Kose igrat s hladom milo,
S hoje licah, s hoje ustih S j ah zorno rumenilo;
Z spoznade, nada svima Od Vil da je pose s trima.
Kupac bi u toplome
Parsi snigu od njedara, Ustim pio od ust mome Duh, od sàrea ki udara: Skoro caia al razblude Od s réte je pala hude.
S tamburicom sada bili Domovine Hrom bile,
Ku priroda pomna vriii,
Te n/cj spleta vince mile: A vidi ko s vinca srit/a Siupala je največ cvitja.
$3>°C 13 >><s
Vidi, slavne ko stupove Tudja ruka izgàrdila,
Pod lipami ko grobove Od dédovah razruhla,
Gdi spavaju s tdrnja puncm Nar eleni slavnem krunom.
Cime lice naj tanje ga
Od livota jad mu para, Trepti zvèzda izpred njega — Ko luč divna povdr/i bara' — Trepti te se udaljiva,
Za kom lelja nepočiva.
toga ranu noseč vtkem, Pridignutja od ke nima, Hman sastat se traieč s likom Piva vap/uč vik ustima — Ko sa svete prerok sline: »Smiluj nam se gcspodinc ! «
o
OfóXSO
O
D JULAB1E
i.
(God. 1830.)
Dolina, dolina,
Hr dotinie potocteh, Niemoge %apomnifr Dzinihi c*arnych ov%eh.
f»i~lr'SHH ®*
1.
Usrčd Ilirie Grad se ti vid jev a, t) lom gradu stoji Ponosita dèva.
Kod te deve sàrce Monika zarobljeno Vapi, narčkuje Gorko razcviljeno.
K r ah o u- i ah
L
2.
Ti bi grado bio Bcz tvoje drvi e e Tuìan, ko bor Vilah Zelene gorice
Ja bi bio srètan, Slobodan ko tica, Da nikad nevidèh Njeje krasnih lica’.
3.
Dolina, dolina,
U dolini v rilo, — Ah ncmogu zabit Njeje lice milo :
Lica, oči, usta —-Tri rčči malene,
Pa se š njih rodiše Pčsni nebrojene.
4.
Ljuven plam, ki mene S lépote razcvili,
Njoj samo povčrih I scstrimi Vili.
Nu što tajno krije Od «vieta mila,
Sad na glas iznosi Poscstrima Vila.
5.
Drobna tiča seva U nebo se skriva,
Al ju izdavaju Usta ljubezniva.
A ja ime drage Sakrili u pésmice,
Al pésmice viču:
« Ljubice, Ljubice ! »
s>=c 20
6.
Pred očim mi trcpti Včk sjajnost zorice, Odkada zaglednuli Njeje rajsko lice.
A na siircu guje Od ljubezni bdiu, Odkad me pogodi Stvčl INjeje očiub.
1.
Majka pravi: Sinko! Štuj Boga i moli !
A da Leljo Bog je, Naučili ii školi.
Nedivi sc dakle, Brate sàrea moga,
Što ja cenim, štujem Lcija kuno Boga.
i.
Blaga milost rèòi,
Kom se Ona kiti,
Te hoda, ponosa Način plemeniti :
To su učitelji,
Ki me momče mlado Naučiše pčvat:
« Lado, Lel jo, Lado ! »
9.
Kosa, k.a zabiti Sàrce kano mreža, Pogled nelioticc Ki na plien preža:
To su oni hari —
Hari milotravni,
Ki me uhiti.se,
Da sam rob Njoj stavni.
f '	»
j, .
10.
Krasni Njezin obraz, Ruža je o zori,
A sàrce slobodna Sàrnica u gori.
Moj pako je obraz Lčr o ranoj rosi,
A sàrce titrenka,
Ku dévojka nosi.
11.
Pomno bi Odisej Zatvarao uši,
Od glasa Sirene Da se nezabuši.
I ja jih začepili Od Ljubice mlade, Al se glas kroz. oči U sàrce ukrade.
12.
Svalco se zanosi Za mladoga bilja S Nje očiuli va Ire,
S Njej e lica ovitja.
Mak ar njima sàrce Bilo okovalo S njih bi se smutili Diogcn i Kato.
13.
Sad mi jadnom ljubav Hitra krila mori,
Sérce sa lèpotom Njezinom se bori.
A pamet kip slèdi Svedjcr u noč u dne, Čase, liipe broječ Nemilostne, trudne.
ge*
c--'
14.
I.jubavi, (jubavi, Odkud tvoja sila?
Sad me nosii nebom, Zcmljom sad nemila.
Sad dinià da deinem Nebeškem razbludom, Sada da u/.diàem Bij en bolju hudom.
15.
Oj pojavi mi sc,
Od sàrea zvčzdice! Motreč na taj čunaC Hitan od burice.
Javi, da bude ga Sreča tud ponesla, Gdč nelomi ljuti Sčvor jadra, vesla.
16.
Povedi me posrčd Zemlje i nebesa’,
Gdč je duhu trajat Dano od udesn;
Ja ho nišam čovžk. Ki » pralni plazit, Niti Bog «la inogu Sulica nadilazit.
11.
Srčeit trati jedan Ladjorn po pučini, Taj za čast ju hlepi, On se zlatom brini:
Moja nij u tastih,
Ni u bavzoj plavi; Moja srèéa samo Uza Tu boravi.
18.
Tvoje usti su mi Knjige naèinjene Ko od dviuh listali Ruàice rumene:
U njih mi je sréóa ; Nebi 1 s’ otvorile,
Za me pokazale Tek tri rččcc mile.
19.
Tvoje oči su mi Ogledalo dvoje,
Gdč se svaki javi Glasak duše tvoje:
U rij ili mi je srčča; Nesmém li jih zri ti, Od njih harem jednog U njedra primi ti ?
20.
Uzamka je Tvoje Carne kose svila,
U ku mi sc lica Slabod ulovila.
Ulovila te se U njih i umori,
Gilè se u vez Ijuven Tokom ncprelvori.
21.
Lica Iva su vàri al j Gilè eli ruta mlada, Kom nevinost krotka I slid plahi vlada.
O dosloj da i smvli Nebudc daleče,
Neka opel momku Sunca zrak izteče.
22.
Čelo , nje d ra dva sta INadz.emska Aatora, Gd^.no misli rade 1 čut bez umora.
Sluàaj , dévo , samo Sto ti sàree pravi:
D njem Bog stanuje Ne u pakoj glavi.
23.
S Tvojih oči’ na me Munj a se obara,
Te mi blagi pokoj Pl a Si iz njedara’.
Ej sklop’ oči, sklopi, Te mi, dévo, pusti, Da si ga utesirn Medom tvojih usti’.
24.
Pojdi amo, du A o, Carice od moina’, Pojdi amo, pojdi, Sài ilice pi toma!
Nebi P pokušala Pitje 8 moje ruke, Nebi 1’ od milosti Primila jabuke.
25.
Vek za lobom nosim Darka dva nevina : Jabuku carvenu,
Kitu rožmarina.
A Ti se nzmidcs Kan o plaha tiča, Kad joj smÀitonosna 2«prèti strèlica.
26.
Nctàrèi, nctàrèi Vi'k s plahnostju bèinoml Udarit češ nogom O kamenje njeinom!
Nctàrèi, netJirči,
Tarn leži na stazi! Nctàrèi, nctàrèi,
Stanom ztnija plazi.
27.
Aj Ona neslu.ša,
Korači ju hitri Nose izpred mene Kano ruiu vitri.
Ona ode — a ja Slèdim svedj Nje lice Kano suncc obraz Mile od danice.
>-»< «31 >«5
28.
Bi li Njoj prosuo Zlatjane jabuke Za da tàròuò za njim Prigne bele ruke.
Nu odkud mi zlato?
U mene ga nije...
Sàrce moje za Njom — Samo za Njom bije.
29.
Čim me iz dubljine Parsili tuga zove,
Tim u njih se stvore Djulabie ove.
Te jih prospem, kuda TArči bez pokoja,
Nebi 1’ se prignula Atalanta moja.
30.
Eno Nje opeln !
Stoji pokraj vira ; Cvetna lica kropi Te kosom utira :
Pa unj motri bireč Sobom nadčinjena Rano iznad vode Divna ieljiieua.
31.
Nemila Ljubice,
Ti moj nepokoju! Rupi me u skice,
U dušicu Tvoju!
Jcrbo gì èli je gdèno Bral bolestmi čeka, Te nece da sestra Prinese mu Ička.
s»< 33 >«$
32.
Sestra si mi sestra, Scko ma nemila ! Jedna slavna mati Nas je zadojila;
Jcdan véèni o tac Nas je odgojio, Istim svetim slovom Usta nakilio.
33.
Kako d (Iga svimi* Sve nebeške boje, Tak u Tvojem tčlu Sve lčpote stoje.
Al Sto sve su boje, Kad sunašca nije, To so sve lčpote, Gdč ljub a v negrije.
Ljubi mene ljubi, Ljubice ma mila,
Dok nas obastiru Od mladosti krila.
Sudba bez pokoja MSnja b.irzu nogu:
Što sutra donese... Izreči nemogu.
35.
Jakov dodje žedan K studencu vodice, Gdč njega napoji Dčva iz vedricc.
O i ja kraj vode Čekajuči iednim,
Nebi 1’ napojila Ti me us tam mednim.
36.
Mojc lice blčdne,
Te veline bez sanka,
Siirce s ncpokoja Gori bez prestanka.
O mili uzroče Dražili nepokojah!
Bmli moja budi —
Budi uvèk moja!
37.
Tvoju ljubav sleči,
Činit se nje robom — Oddčlili se s koli Pčsanskim za Tobom.
Al kud ja u Srčdu,
Tuda Ti Utorak,
Tim svedj izpred mene Ljubav bi za korak.
b>< 36 ><ti
38.
Rako tiče tiču,
Ribe ribu slide, Tako svaka želja U sled jednoj ide.
A ova je želja, Ddvo zorolika,
Tebi ko rob služit. Služit u vik vika’.
39.
Aj divni majstore, Dobro znaš udarat, Sada silice dizat, Sada sàrce parat.
Aj divni majstore, Jaiie udri jade,
Nek i od Ljubice Sàrce se razplače.
s>< 37 >sj
40.
« Izvolite uzet Jagod, gospodine,
Ili sladoleda Ili hladetine. »
Oh, nije sad meni,
Ilo ovili zasladah, Več do Tvojih ustih, D évo lépa, mlada.
41.
Bog 7.a sakupljenje Mann s neba pusti,
A 7,a ctMivanjc Stvori Tvoje usti.
Ali jao! tko <Se Ljubit te ustnice, Gdč s oàiuh prète Strèlah hiljadice.
*3>c<£ 38 >>■€$
42.
Ti mi prepovédas, Tebe da nesJavim; Tvoje dikc, bari h misli da stavim.
Sluàam, al prepovèd Nij povoljna Bogu:
Iz glave Te stavim, Iz s àrea nernogu.
43.
Jak na njedrim majci Dčtašce sc vrèLi, Tako svaka k Tebi Moja pčsan teži.
Aj p rigarli i Ti S Ijubavi jih rado Kano majka drago Od sàrdaSca Čado.
44.
Bog je Tebe stvorio, Ljubice milena,
S tčlom otl lčpote,
S sircem od kamena.
To je, zašto plačem S glavom na kolčnu — Plačem tuiim tugu Včk neizrečen».
45.
Da bi mi u sàree Pogledati htila, Ratplakale bi se Oči ti od mila;
Da hi slučat hlila Dni» razcviljenu, Puknulo bi tebi Sirce prem kameno.
$»<< 40 >*2$
46.
INa moj j ad je stvoren Pogled viloviti —
Za sàree zanosit,
Za sàree travili.
Oli n njem mi goji S v ed j nemile rate,
S kili na usta metjc Uzdahe krilate.
47.
Tebe jurve služim Tri godine danah — Tek za tri cčlova Od Tvojih o s lan ah :
Ja jih prosim, istem Od jutra do jutra,
A Ti m’ usti sklapaš, Šaptjuc: Lutra, sulra!
t$< 41 >e$
48.
SkJträit ču verige,
Svilena vczila,
Izmaknut iz, uz.e Moja spela krila:
Razastàrt jih srčtan, Slobodan ko lica Daleko od Tvojih Krasnih čarnih lica*.
49.
Izmaknem se srčtno,
Te s licem veselim — Scčneč sc slobodnim — Od IN je se diclini:
Ja se dčlim bez da Rččcu hi več tratio;
Ona smčjuč: «S Bogom! Opel se povralio!»
t»o([ 42 2)°^
50.
Odem, — ali skoro Sàrce sc doséti, l)a àto je na licu,
D njem toga nè ti.
Opel se povratjam, Gdč je moja Vila,
U zlatile verige Stavljajuéi krila.
51.
Oprosti, oprosti, Jedina carice!
Pa k meni obrati Tvoje blago lice:
Karaj, veži, razpni Roba skrušenoga, Samo ga nebaci Od obraza Tvoga.
5r°([ 43 Jx>«i
52.
Majka kune cara,
Sto joj sina ure,
Opel /a njcg sutra Moli roneč sure.
Ja se sardili juče S Tvoje studenosti,
Ali danas vapim: Oprosti, oprosti!
53.
MislU krijuč oči Prami svione kose,
Da več sakrivene Jada li nenose.
Nem oj jih krit, nemoj, Več promisli, mila, Da ira zasčde Gšrdnje rani strila.
Tebi se ja molim, Tanka koprenice,
Ti od moga neba Krasna stražalice!
Izvedi mi na dvor Žudjene ko sanak — Moju rujnu zoru,
Moj bi» li daiiak.
55.
Taj predivni zastor: Duge trepavice —
Oj d igni ga digni, Krasna ma Ljubice!
Nek li jedan zradac Pred ma vrata sine, Sàrce da utéài,
Tuga da ga mine.
$s< 45 >«j
56.
Što te carne oči Sili mene zriti?
Što iž njih pogledom Càmi ualip piti?
Aj oči, aj oči,
Nalipe medeni !
S tebe pokoj s tebe S Bogom ode meni.
57.
Mil sunčana dčvo,
Ja óu iž njih piti, Makar meni bilo Na mčstu umri ti ;
Takva bo smàrt b»d>-Sladjana bez. muke ; Jer nosila budu Tvoje bele ruke.
t»< 46 >-«a 58.
Nčgdč kažu Vila Pa čuva brodiite,
Te dcsnicu svakog Od junaka là Le.
Groz.ne nemilosti!
I još vede Tvoje,
Ki od mene u?.è Živo silice moje.
59,
Za Ijube/.an išle8 Ti od mene platjn:
O neišti viäc,
Što ti jadan dat du?
Tva su — sàrce, misli; Što mi vArliu loga Ved je založeno Od vèka u Boga.
»< il >«
60.
Vfk na ruri ros« Sjajnic nij bilo Kada sunce bèli Danak otvorilo ;
Kao ito tri sur«, Roje ko zvezdice Padoie s očiuh Njoj na krasno lice.
61.
Blago vama, blago Vi tri sur« mile,
Kc ste mi o<l ljube Dušu prcdobile !
Nebeški vas angjó S neba je prinio Te sludeno sàrce M i loj raztalio.
B>< 48 >*5
62.
Da je meni Viènji Ma milosti sada,
Te mene pretvori U slaviča mlada.
U gàrm bi sc skrio Te vas ber prestanka — Pèvao od mraka Do bicla danka.
63.
Aj večerni liladak Vas razpirio je,
Te odnio rajske Blésk u perivojc;
Za da stolojete U nebeskom moni — Sjajne tri carice U Pctrovu dvoru.
s»o([ 49 >$»
64.
Svcdj od onud sjale, Modre, mile, Idage. Kud Slovenski slède Včrenici drage ;
Da materi Slavi Neb ude s prevarah 0(1 ljubljene dèce Nikad Leandarah.
65.
Budué «nomèe mlado. Za sàrce pokoj it, Stadob ja nebeške Očim zvčzde brojit.
A sad jih upirem U oči Miline,
Od kojih bol svaka Ko sanak razmine.
66.
Željno iz.èckivl je Plavac plavi vitra, Za da mu ponese Morem krila hitra :
Mnogo valja jedrit, Bura ga pripada; Ipak. on nenajde Željnog cldorada.
Od kako Nju smotrih Za naé mèsta zlatna, Svoja ja na včtar Neproslirem platna :
Te ja slavim Boga, Nje ho pogled mio Eldorado mi je U sàrcu razkrio.
$»<*{ a 1 >«3
68.
Da li si vidio Kako lastovica — Letje nad jezerom Svedj prozrašna lica?
Tako da sc nežna, Jest li ga ljubila, Jest li tek dimoia Krajem svojih krila’?
69.
Tako v bi Nje cčlov Dar p une dušice, Da jednako blažen Pitam si ustnice.
Bi li to takncnjc Njezinih us tana’?
Ili od njih sapa,
11 od neba mana?
5$< 52 ><a
70.
Vidiš, dtvo, lctjel Od mimje strèlicu,
Kako zlato razli Po ncbcskoni licu:
Tako s’ razasjala Tanina duša moja,
Kad sc s njorii s loži la U Ijnbavi — Tvoja.
71.
LjubiS li me, mila,
Moja kruno, slavo?-« Ljubiš li ti mene, Povcdj, mili, pravo?« —
Ljubim li ja Teb« !
Nek Ti povi Vila:
Što j’ več po Ilirji Davno razglasila.
$t-°C 53
12.
Znadeš li još vrémc, Kad pèvase meni: «Sadila sem, ljubi, Bosiljak releni! »?
Tada si Ti tada Zasadila, divo!
Cvet ljubem! moje 1! sardašce iivo.
13.
LSpo poje Slavka,
Lepo slavuj tiča,
Nu s ve nadilazi Glas dviuh pèsmica’:
Parva mi je: «Ja Te Ljubim bez pokoja !» Druga pak je pèsan: ««Ja sam uvèk Tvoja.a»
$$<, 54 >«s
74.
Kuda sam za h as o ?
To nij s laza domu!..
Gdč sam? nij moj konak U dvoru ovomu!..
Daleč si promašio...
Oli od Nje iduói Včk sam pijanica,
Koj ne najde kuči.
75.
Aj kiirčma je kiirčma,
Kà meni omili,
Za me svedjcr žedna Tvoj , dušo , dvor bili.
Tauio bo priničcm,
Dok se neopojim Marki im travnim vinom — Čarnim očim Tvojim.
sxkI 55 J» «a
16.
Čime meüiljica Svétlom zatravljeiia Š njim se sloìit ìndi, INjim umre blažena.
Al gle lindo ognja Tvojih od oàiuh!
Ke me veéina ja^e, (am me vecma biju,
71.
Zaito kretjei, duìe, Opct i opeta Onuda, gdé leži Moja slobod speta —
Kvetješ kan o k mèsto Kàràtjanme pravi, Gdè se sveta dèva, Božja mati slavi.
$a< 96 $oe5 18.
Nebi li, moj duäe, Slčde čuda prava, Onuda krenuo,
Kiul se stire Slava.
Gdč se Izpod njcje Zlatnih krilah novi, Javorom včnčani, Rode viekovi.
79.
Nebi 11 slčdio Pni na krilati tankih, Gdč vètrié žuberi Joj o Delianki.
Gdč sa stčn govori Tisuč sčdih Ičlali, RaikhriSenc leže Krune dviuh svčtali.
Ssx'd 57 >>c( 80.
Nebi li slčdio Zihku vedrih vika’,
Kud tc nčkoč vnkla Ljubav, strast tolika :
Slčdio na obale Kccrcu Alk in oj a,
I viteze hrabre,
Gdè vladaše Troja.
81.
Kolikrat onamo Ti si me prestavio,
Gdč gatahu sfinge,
Gdč je Memnon slavio.
Gdč u čudna pisma Mumje su povite — Duhu čovččjemu Nikoč neodkrite.
82.
Ajd onamo, da se Siirce uzpokoji,
Gdč vèk povČLarce Amberò m se poji ;
Gdč u svetih poju Rajske tiče gaje’,
Gdč àareni lenir Kužorii se opaje.
83.
O ! moj duh je samo U ljubav zapàrti,
Drugo izpred oči’
S ve sc kolom vàrti.
Tamo krilma strepóe Gdč je ma ljubezna, Kan o ki sokolié S gnjčzda ucsmi, nema.
yt«C 59
84.
Ja sam u verigah U Nje narucajih,
Ki nipočlo sàree Skàrèiti neda jih.
U njih si uživam Hipe punc cvetja, Kojih nebi (lao Za slavna stoletja.
85.
Ljubica mi stvara Vartlje vilovinje, Ui\i ko sa siircem Sàrce se spominje:
Ona je Arcta, Navsika milena, Ona Penelopa,
Ona mi Jelena.
86.
U N jej e lčposti Čuda ti su moja,
Koja ja razkladam, Pazim bez pokoja.
Njezin posmčh, to su Pisma začarena,
Ki joj nebiahu Nikim tumačcna.
87.
Sa svojim oèima To mi suncc Ona,
S koga ja zamnčvam, K ano stup Memnona.
Ona mali od mene Stvori sliko mumje Ili sfmgu , koje Nitko ncrazumč.
i»< 61 Jo «s
88.
Njezin uzor svet mi Gaj je, gilè dušica Pčvajuči gine,
Kano rajska tiča;
Njej« lica su mi Rajski perivoji, Gdéno v è k ko metulj Moj pogled se poji.
89.
Sad mi čelo ravni, Sad mi vlasi redi. Sad mi lice gladi, Sad u oči gledi;
Sad mi ljubi oči,
Sad ljubi ustnice: «Ti si uvèk angjó, Sladka ma 'dušice ! »
s»"C 62 D»«r
90.
Sada na smčh složi, Sad na shiljnost usti, Sada čelo sgòrbi,
Sad obiirvc spusti ;
Iz očiub strčlja Munja — oganj živi :
« Ipak Ti si angjó — Angjó ljubeznivi ! »
91.
Sad ručicu diie, Njome meni priti;
Na čelo sc skupi Oblak plaboviti;
Iz očiub pada Bireč gràd ledeni : n Ipak Ti si angjó — Angjó moj ljuveni!«
92.
Večina skrivi ustne,
Nos i obàrvicc,
Razm.irsi si prame,
SgArdi čelo lice ;
Te sc sklope usti.
Sklope c/irnc oči :
»Ipak včk ncspava Suncc u izloči ! »
93.
Zastor o<l očiuli I od ustili pade,
A na nje razbludno Posméh se ukrade ;
Čelo se razvedri,
Pogled se razjasni:
« O Ti si mi uvčk Moj—moj angjó krasni! »
94.
Il se Ti sméjala,
Il lice gàrdila,
Svedjer si mi lépa, Svedjer si mi mila.
O Ti sve uzmožeš, Tek ne jedno, to je:
« Da Tebe nel jubi Varda sàree moje. »
9 O.
Sàrce moje prèda, Kad pomislim sanak, Ki kroz njega vidjeh Nočni Tvoj sastanak.
Sad znam s česar lice Sjajno prekoredno,
S česar Tvoje oko Rajsko, nenagledno.
»°<t 65 >ti
96.
Sanjah, te sanjuci Uz uzglavlje Tvoje Vidjeh s neba sni ti Od angjelah dvoje :
Jcdan »mivaše Djulsom Te neheskom, Drugi napajaie Oči — sunca blčskom.
97.
O pàrvom sastanku — Moma — miljah —da jesi, A sada spoznavam Angjela s nebesi’ —
Angjcla koga Bog Na taj svčt premčsti,
Nek mu kip Ičposti Ncpane iz svčsti.
98.
Slusaj moj angjele, Mili naila svime!
Čime ovdè trajei, Molim, ali ljubi me!
A kad Bog povrali Nebu dulia piarne: Ljubice, Ljubice, Ondč moli za me !
99.
Kaj jc otvorcni,
Atigjó pri vratama, Žarkim mačem mašuc Veé govori nama:
Pitoma gjirlice,
Sokole od luga! TrAba da oprosti Jedilo se od druga !
s$°C 67 >xß
100.
Nocca m.'irklim ruhom Zemlju več 7. usti re,
Zvèzda se 7.a svifzdom Na nebo nabire.
Oj giirlice krotka,
Tako t' krilali Tvoji',
Valja se razstanut...
Cun pripravljen stoji.
101.
S Bogom mi ostala!
S Bogom, moja mila! Najsjajnia zvèzda Nad Tobom bljudila!
Kano trepavica Brani oko trima,
Branila Te jada Srèéa blagopuna!
102.
Biln duša Tvoja Svedjer, moja ljubi,
Krotka i vesela K.0 bčli golubi.
Ob dan sprovftdjali Angjeli ju mili,
Ob noe njegova li Sanci modrokrili.
103.
Rio u ognju juga,
II ledu sčvera,
Wk uza me bit če Tvoj hip, — ljubav, véra.
A k ud go d j er tankom Ti krenula uogom,
Ali svedjer molila
Za me!— s Bogom! s Bogom !
104.
OdlisnuAe hitro Od kraja ladjari,
Svako huči, pčva,
Niti do ita mari:
A ja tuiim, plaèem S udesa siona,
Kao da več moram Prčko Acherona.
105.
S Bogom gore, s Bogom Livade, dobrave,
Punc Vesne darov,
Pune Vilah slave/
Aj svc su Boiicc Til mi mile hile,
Tek od jedne sinko U me baca strile.
p<4. TO >«s
106.
Sladka je tva čaša, Leljo kralju kralja’ ! Ali skupo, gorko Piatiti ju valja.
Ta lčp je tvoj vènac Od rurali spleteni,
Al je pod ruiami Mnogi Urn skriveni.
’✓> :V t
DJULABBB
ii.
(God. 1837.)
Iz knjižnice Nikole Meliučevila.
é:
y. *
$
*
.
Ì7.JJ '>M -1»*''1
Plytiie tenda plynie,
Po kamikach huc%y, —
Kto nie uniie wdychaè Mi loie go nauc%y.
Krakowiak.
li
Onkraj Iliric (»rad stoji na stfni, A n gradii tuii Junak zatravljcni —
Tuii, prisluškuje Sa visoke stine, Nebi li on àio Glasa iz daljine.
2.
Momci amajlijc U njcdarcim nose — Lisi ljuveno pisan, Prain sviane kose. —
Nu men’ nima stvari Od Nje ni jedine — Tihi za razgovor,
Da me želja mine.
3.
O ! loj želji sàree Jedva da odoli,
Za Njome za Njomc Gine, čezne toli,
Da za pogled jedan Oka Njezinoga Sva hi sonca dao Od života sv «ga.
)■*< 15 4.
Ja sam ti prognanac Lišen domovine ;
Ja tiča prolčtjem,
Ki pčvajuč gine ;
Ja metulj u cvètju;
Ja šiba na vodi;
Duša, ka sad živet, Sad če da izhodi.
D.
Od mahnita mudro, Od rnudra malinito — Stvori prava ljubav, To mi je očito.
Što od mene stvori, Dokučit nemogu:
To Njo j samo zn ato I višnjemu Bogu.
s»< 76 >$j
6.
«Neljubim Ljubice, Neljubim neljubim!» Tako siirce ljuljam,
Da mu mir prisnubim.
Nu ka<l se dosčtim, Opet svést uvidi,
Da ko rèka mòre Svedj Nju sàrcc slidi.
1.
Posadili 7,a topla Sunčana prolčtja — Ljubiču i druga Razlika cvielja.
Al umiknuo si Samo ti, nevebne,
Z a ito u daljini Vèk mi sàrce veline.
£><< 77 >*5
8.
Vedro biaše vrčme Ljubljenja nevina, Vedro nu jao kratko Ko ura jedina.
Ab barro odpàrSi Kano strčl s tetive,
Ki od njega vek mi Uzpomena žive.
9.
Sad mi pada pogled, Sad na um Nje lica, Sad ki sastavila Najpré nas ulica;
Sad Nje pesan mila, Sad Nje cčlov sladki, I vas raj na remiji,
I ài ta v včk kratki.
$»< 78 ><a
10.
Aj oòi, aj oči,
Vi sunca mog svita, Za koja sArdaSce Bet pokoja pita:
Vi ste milom vatrom Njega nadigrale,
Da nista nchaje Nego vase hvale.
11.
Plije voda plije,
Po kamenju buči, — Tko uzdisat nežna, Ljubav ga nauči.
O ljubavi! ti si Mene naučila,
U Čem je kaljena Tvoja tvàrda strila.
12.
« Dobar dan alt, prijo! « Nerazumi toga.
« Boàja pomoč, pobro ! » Nczna ni za Boga.
O sada znam zašto Tuii Slava mati:
Gradi su nevérni,
Sini renegati.
13.
Oj grade, oj grade ! Spasi ime tvoje,
Te meni povrati Sinke majke moje.
Bèi njih bo se čini3 Liepa mi glava,
Ki u njoj nestoji Njcdna misó zdrava.
14.
Božanstveno, sveto Slovo oil dèdovah ! Ruda si nam ku<l»
Iz Slave gradovab?
Kud se godjer krenem Puno j’ tvojili traga’, Al nigdčr nij’ čuti Tebe mila blaga.
15.
U grobu nam spavaš U grobu sadara,
Na kojcga slčpost S pogiirdam udara;
Nu kolo srčec se V«rti bez, pokoja: Sinut če sunašce ] pred vrata tvoja.
81 >«s
16.
O davni s tun o vi Včkovim hijeni,
Vi kletim rukama Urcsa lišeni !
Skoro kano Mcmnou Vi cete zamnčti,
Od Slave bo sunce 0|)et nam zasvèti.
17.
Gdč si moja dušo,
Bogom posestrena,
Mila kano pftsan Davnih od vrémena’?
Čuj ja sam bez Tebe Tvoga oka mila —
Kano sivi sokó Dez desnoga krila.
18.
Brlim rukam oči Pokrij mi, milena,
Da nezrèm prikora Tvàrdih od vrčmena’.
Rččju svojom milom Razgovori druga,
Da nečujc kletvah, Uzdisajah, ruga’.
19.
Giù kolut sunaäca, Na zapada g dr je: dedna pola svèti, Drugu gora krije.
To ti je prilika Moga skrca — živa, Rojc polak slastju, Polak lugom pliva.
20.
Kad mišljenje moje Svčta je več trudno, Tvoju vadim sliko, Smatram ju razbludno.
Namišljivost ta d n j oj Dušicu nadahne,
Jedva da se nailon Opet š njom ra/.stanc.
21.
Makar što gledao, Mislio štogodi,
Nje krasotu mislim, Vidim ondi fidi.
Pa me ovo sili Sudit bez uklona :
Od svcga s vieta Duša da je — Ona.
22.
Vi karanfil ustne,
Lčpe čudokrasne!
I zubi, od kojih Isti biser gasne!
Vi ste sàrea jadi,
Vi sàrea utilia,
S kojih tuži, čezne,
Ko stravljena Psycba.
23.
Ona rečca ljubka Kano glas tamburo; Pogled koi rodi Sàrcu mile bure!
O gdč su ti bari? Gdč je čar tih dika’? Daleko razstavljen Od udesa prika.
a><K[ 8 S >«$
24.
Kaži Ti, giirlice,
K.Ì uz svoga mila Piama toplom jugu Nosiš vila krila —
Kaži Njoj: I 011 bi Došo s nama k Tebi, Da mu toli ljula Sreča bila nebi.
25.
Mirišuč nnjlfpšiin
Cvčtjem zavičaja, DMite s’, vetriči,
Put onoga raja!
Te svaki na čelo, Lica Njoj sc spusti, Kažuč: Dolazimo Od njegovih ustih!
DOMOZNANSKI ODDELEK
26.
Aj ncsluŠaju me:
Igrajué bcz brige JNo.se cvétje — listje 0<1 Vesnine knjige;
Téraju metulje [ drobne tičice,
Te céluju ruŽam Zorokrasno lice.
27.
Pèvam moju sreeu Càrnookim dévam ; Ali nesluSaju,
Šlo od s àrea pèvam;
Sestrimim se vidé Slovenske obraze;
Al — diveč se rččim Straniai — o ti laze.
'ÌJ30U1 :<>; •••.
28.
Ja se tužim dreti,
Al nima slaviija; Otrovna po travi Samo puzi guja.
Tužim lugu; ali Svaka šuti tiča,
Te mi od go v ara Samo kukavica.
29.
Aj ti kukavice,
Pčvko puna vaja!
Ti jedina Vilo Od padnutog raja!
Puno m oj oj majci Slična j’ tvoja sgoda, Ka u càrno savi S s voga se poroda.
30.
Eno ti je gora — Gora prem nesritua ‘K;! si obarvama Vlada polja kilna!
Tamo su djavoli Tudjinca umili, Kaiuč k» d se s tire Slovenski raj mili.
31.
Eto ti pred kralja Pakla nica pane,
Te ko Boga njega 8 tov at, molit stane.
Pa se raatkrkaie K ano gladna pscta Njcgvc čete, mèsta Za pobarat sveta.
5fco(£ 89 ])oci
32.
S oruijem ui vojne Leže iene mirtve;
Vrazi pale grade,
Paklu drage žiirtve.
Sluàaj jao! slušaj Ko ivcùu ver»ge,
L ki‘ dèe» kuj», Spremljenu od kuge.
33.
Pod tvàrdim se duhom Sruii cvetna lipa; Zcndju bije tudjeg Kupilo paripa.
Ej zlatna slobodo,
I vedra pravice!
Zažto vi od Slave Odvratjale lice?
34.
Plaèu ti prem tvArda Slia/.o Ilirie!
Vidio si suze Brojio uzdilie,
Od raja jiraitahu Kad sc dùca Slave, Siljeni ht'z gr v lui Njega da ostave.
35.
Ja se molih Ladi,
Al uslidmu Vila,
Tc se s razcviljcnim Šarcem posestrila.
O md Vilo prosim: Ajde mi otale,
Za da jao! nenosim Dvaput siirca Žale.
s»°c 91 r->«
36.
Citav dan Slovenka Pismc mi je pila, Lipe, mile, ljubke Bi red od angjeta.
Ali sada s jedne Svaki glas sc gubi — S jedne rajske pèsni. Sudila seru ljubi.......
37.
Drobna iulovoljka Žubcri n lugu ;
Ždi ali sloinim redom Idu prani a jugu.
Piam jugu pram jugu Iznad Iriuh rika’ Uvfk mene zove Diva krasnolika.
38.
Devo krasnolika!
Ti Ljubice moja ! Zašto mene zoveä, Mandi ber pokoja?
Bog je odsudio,
Te medju nas jadnc Tri metnuo gore,
I tri rèke hladne.
39.
Zaito valja tužan Da ja ovkraj stojim, Te vlastilom kàrvlju Svoje jade gojim.
Jerbo nišam tiča,
Da bi prclelio,
IS iti riba, da bi Preplivati smio.
10.
Crate li kod Tebe, Povcdj meni draga ! Dragoljub, ljubice, Vraliielja blaga ?
U mom perivoju Src več Vesna mila Čudotvornim’ parsti Cvčtje razpupila.
41.
Aj po perivoju Drago je gledati, Kako trator lista, Kako ruža cvati ;
Kako po jablanih Ponine čele z'uòe, Slarje mladu čeljad Vosak kupit uče.
42.
O Ljubice moja!
Gdč si mi Ti, gdč si? Ajde, draga, gledat Sto moj vii rta lj resi !
Gle pitome ruže Rumene ko /.ore, —
Ali nima Nje nima.... Aj tri rčke, gore!
43.
Prepelica poje Uz mila u žiti — Moja mila kuda,
Oj kuda si mi Ti?
Ja Te tražim, ištem, Pitam; a Tebe nij’: — Pridi, mila, pridi, Pridi, dušo, k meni !
44.
Pozdravljen mi bio,
Ti zeleni gaju!
Gdč slobodne danke Krotke Vile Lraju :
Za tra vij en, razcviljen Padam teb’ u krila, Nebi 1’ tv a mi usta Rane ohladila.
45.
Cvčtokitna lipo !
Koje u svoj sardi Pcrun žarkom rukom Nikad nepogàrdi.
Oj dovolj’ u hladu Da se Ivom zakloni — Putuik, koga Perun Vazda strčlom goni.
46.
Ti mladjalma brézo, Dčvo punokosa! Sjajnim le urcsom Kili rana rosa.
Primi vruče jade, Dicu moga s àrea, Te u zibci ljuljaj Hladna povčtarca.
47.
Aj vi tankostruci, Visoni topoli,
Po šaptjiiccm listju Slika Sarine boli.
Aj tresite jače Vaše plahe vlase, Za da sàree moje Z aboravi na se.
Vi o<l gaja Vile, Bogom prosestrime ! Krotke dröhne lice, Složne nada svilne!
Zdrave i slobodne Svcdj od lovca bile, Te tu zailu sestra TJ kolo primilc.
49.
Pčvče zatravljeni, Zlatokljuni kose !
Ki sc tvoje pčsni Tihim lugom nose,
Znam za jedilu Ijubu.
Ki lepša od tvoje,
Za kome uzdiše Moč dan sArce moje.
Ti od hladne irete Pustinj aie slavni!
O slaviču mili,
Vesne sinko slavni!
Tekar jedan glas ti Trèba do tvih žica’, Za u raj n/.nest se: Krasan glas Ljubica.
51.
Ajde sa innom, sàree, Gor u Jeruzalim,’
Da kip zaviiaja Pred Tobom razgalim.
K.ip od zaviiaja — Zaviiaja kitna:
Dole, vode, bàrda, Polja plodna žitna.
52.
Glodaj izpred sebe!
Glo dole cvatinSe,
Po njih raztresene Lčpe bčle kuce.
Čini se, da Bog jih Na svčt je postavio,
Nek na raj sgubljeni Nebi zaboravio.
53.
Jcsi 1’ ikad ginuo Po žudjenom kraju,
Gdč ljubezan, sloga,
I pokoj vladaj u?
Stresi ovdč praiak S umorcnili noguh,
Te sc prostri nica Pojuc: Slava Bogu!
54.
Sluäej, sàrce, slusaj ! Sladjana imena,
K a slovenskim jakim Kàrstom su kàràtena.
Sladjana imena Jak pesni slavidja — Od krajine lépe Jak krila metulja.
OÒ.
O vi Godomirci! Radoslavci ravni!
Vi ste glasno groblje Od vèkovah slavni’.
U tom groblju stare PoČivaju glave,
Venci ovèndane Pozabljene slave.
56.
Ta mo gnčzdo gradi Orò vatrokàrvi, Nehajuó šlo viču Kraljici i carvi.
Màrzcó svc plotove, Bistrim oko m s mira — Pram sunašcu dižud Krila sva bez mira.
57.
Leti nebom leti,
Orle domišljati! Skupiv rajskih zrakali S neba se povrati.
Te nad zavi čajem Spusti vita krila,
Nek se tvom slobodi Pčsmom bratja mila.
58.
Čujel li ti pésni?
To nij pfnjc sevah,
Ni gArlic, slavujah,
Neg Slovenskih dčvkh.
Dèvah, k oj ih lica Kano ruia sjaju — Cvètom, kojim evala Pred grehom n raju.
59.
Tko nij slu46 kako Slovenka ti sbori, Nežna kakvom angjft Utiehom dvori.
Tko nij ljubio od nje Rumenih ustana’, Nežna ito je seóer,
Šlo od neba mana.
60.
Tko ni j slušo od nje Pčsamah ljubezni’,
Ni j ljubavi culio Razblude, boljezni.
Tko nje nijc slušo Pčvat — Svet! Svet! Sveta! Nežna koja razkoš Čeka onkraj svčta.
61.
Oj Slovenke mile ! Vi morske dèklicc! Od kolžvke moje Krotke gàrlièice!
Oj Slovenke Bogom Posestrime mile ! Bile vèk zelenim Našim gajem Vile!
62.
Vék Vam clusa čista I ncdužna hila !
Tuti ja zinija sàvc a Vam ueotrovila!
Cuvao Vas angjó Véro, neduìnosti,
Včk Vas nadkrivajuó Stilom narodnosti.
63.
Mile Godornirkc !
Mile Radoslavke! Ljubezne, ljubezne Vi ste bčloglavkc.
Ma hinan ste mi krasne Ko Vile od gòrah;
Jer u sàrcu moine Nestade prostora.
64.
Dalje i dalje se Teiu barda sama — Kanu lipa modra Svilena maralima,
Ki se povčtarcem Dugo igra, titra,
Te na remiju pane, Pultcna od vitra.
65.
Kod triuli turanjah Stoji mlada mati,
A uà nju šarenu Vidim 7.il)ku stali.
U n j oj pojuč čedo Càrnooko lika,
S koga bit ic slava, Uit ujoj vččna dika.
66.
Širi krila tiri,
Moj sokole bistri, Prama Labi, Visli, Dunaju i IN is tri !
Žuri se ko čela Zučeč oko trave, Kitne plctuč včnce Za hrame od Slave.
67.
Žitom ogradjena S desne Tiva stoji, Množ ki vilezovali Hrabrenih zadnji, —
Koji kano trčsci Konjim na visokim Čete raze , parse Svcdj ma čem širokim.
»< 101 >ej 08.
Kod Mure razbiše Siirca hrabrenoga — Vraga, odpadnika Slave, vére, Boga.
Vraga, odpadnika, Koi njima iste Oskviirnut postelje I sveto ognjište.
69.
K.od Huma vukoše Vruča kola slavi,
S česar ona na nje Zvezde sv« postavi;
A oni jih svojim Vodjam prikopčaše, Tekar čest od ranah Za se ladiržače.
10.
Oj neharni svete !
Robe zamamljeni!
Trikrati slave ns kom Kàrvlju odkupljeni!
Od Boga mi našo,
Šlo ti ruke klele Dižcš za pogani it Obraz Slave svete.
71.
Uz Ti ve sc stirc Tesali a ravna —
Hrabrili od konjicali Majka plodna, slavna, —
Ki po modrom zraku Pašut* glave nose,
Te na tàròni mejdan Hitri votar prose.
72.
Više glc zeleno Glavu diže bardo, Tamo kan vladaše Svè koli'no tvàrdo.
Odonud jio svètu Zapovèsti razsu,
Ké jak kletve pakla Svòtu su na glasu.
73.
Jao! taljigc škriplju;
U nje ulivatjcnc Kano guje c vile Duljebinke žene.
To vozi Obarin Gospar sc »zmožni,— Tvérdi, prčki, divji, Kleli, neznabožni.
74.
Izza njega pako Žedno ljudske kitni Pleme od Harpijah Prilisnu, privarvi.
Jak otrovne strèle Po svčtu ratpàrèi, Da narodah čete Ra/.koli, razkiirši.
75.
Eto grozna vaja! Drugo jato s/irdi’, Kili na prokuianje Posla udes tvàrdi.
Al se slavno izni Slava iz te vatre: Od nje sàrca porod Sa svime jih satre.
16.
Slo se žari s dalla?
Ni to zrak. sunašca?
Ni jož ta žarptica Digla se s gnčdašca.
4	*
Torci to so Torci,
Ki sa sàrdjbom licioni Digli se kó palò Nad nesložnim svètom.
71.
Kod vàrve, izza njih Otvara se groblje;
A izprčd njih cvileč Tornar a ti roblje.
Saharani stoje Gradovi i polja,
A nad njimi močcč Carstvoje nevolja.
78.
Eto! za lisicu Hitru o (Iterati,
Bin go, krotko janje S vukom se pobrati.
Polja ocvatiäe Opct kitnim žitom, Netlačena vise Poganskim kopitom.
79.
Ali kursti vuka,
A vuk ti u goru; Te on opct <loó óc Nekoč tvomu toru.
Kumi ga i brati,
A on u občsti — Iskàrno siirdašce Hoče ti izjesti.
80.
Čuj jauk staracah, Piai od ženah, dice! Jesu li starnili Olili ir grobnice?
Tira 1’ Mogol ieljad Kandjom si u bitku? Vadi 1' opet Turiin Demesklnju britku?
81.
O! gora Oberali Turàk ! Mogola’
Dire bèsnuò vragov Četa se ohola.
Da! bratjo, pitomac Tudjega prikora Zmaj àestoglav opet Čeljusti otvora.
82.
O ma j n dna mati!
Eto zniije klete,
Koju ogrčjale Tvoje pArsi svete.
Ti s’ ko bušne pile Kiirvlju ju dojila;
A sad od nedraga Ajde do nemila.
83.
Čujte trublju slave!
Na vrance, na vrance! Da skiiršimo klete Naših rukuh lance;
Da stlačimo u prah Vragov jate prike, Podignemo Slavi Véùne žiirtvenike.
84.
Aj več utnii se,
Brižno ti sàrdaice !
Jošte ni ugaslo Na nebu sunašce.—
Sginut če taj šereg Jak kip grozna sanka — Blagog od svanulja Vedra bčla danka.
8 S.
Golube, golobe,
Ljubezniva tiče!
Kako je bez tvoje Tebi golobice? —
«Nemoj, pobro, pitat Kako j’ siircu momn? Lahko moie li čitat To isto u tvomu. »
86.
Kud godér h odio Putem ili stazom,
Svudjcr se s as ta nem Sa Tvojim obrazom.
Oh on svcdjer stoji Mojim u mislima,
Ko žudjeno zdravlje Onom ki ga nima.
87.
Bi o ja gledao Vede kroz prozore,
11 u zelen prodol II na daljne gore:
Sluàajué uz drage Pčt slavulja mila,
« Oh i mi srna — vapim — « Nčkoč srètna bila. »
r< in ><s 88.
Kad se ietjem dolom Gdé ]>otok romoni,
8 cvétjem lipe igra Juiié umioni.
Moram da priz.nadcin Gorko uzdisajué:
«I mi se èalismo Ntfkoè cèlivajnó. »
8!>.
Rad na krov» vidiin Golubove bile,
Kd se krilma ginle, Ljube oèi mile.
Čini mi se kano Iz sàrca da glasi: «Tako i ti ljubi;
Al su prošli òasi. »
90.
U vàrllju ko déva Ruia razpupila — Stillila stoji danka Ljubljena od bila: —
Oj ružo, oj ružo,
Ti rajski ureže!
Ti cvatiž, a moju Možda grob vet pleže.
91.
Markliin nebom letju Gromi, munje Ijute; — Moju duiu pako 'lužne misli mute.
Hoöcä li razvedrit Nebeški svode se?
« Skoro liocu kako Bura se raztrese.»
Ncmnj, jušna goro, Šalit se oila rane, Ogàrntila si se Plaitem — magic Valline.
Nebo sani prouèio,
Te znadern zaislo,
Da je izza magie Ipak vedrò, c'isto.
..	93.
Ljuti jastreb moie Razparšit golubc ;
Al nemoie <>iriit,
Da se veó neljube.
Ej /alludo svèt nas Razstavi, raituži:
Što bo Višnji sloii, Vèk se ucrazdrnži.
94.
Prigàrlili od sveta Krasu svakoliku,
Za izhitrit pravu Od Tebe prilik».
Nu zahm an to meni; Jer kad Tebe zriem, Vece Nje iz stida Pogledat nesmiem.
95.	-
Ipak Ti priménu Nèkoò naé cu, mila, Kad bude me bela Zena ogàrlila :
Onkraj prestavljeni Tek óu u vek viku — S angjcli sdruženu Naéi Ti priliku.
96.
Eto <1 j uhi bi c,
Jabukc càrvene,
0<I njih Ti sagratlih Ponuile kiljcne.
Primi od milosti, Duio, dat' ti pčsmi — Od Onoga, ki Ti Pitrstcna dat nesmi.
97.
Sluiil ncslušao Garin slavulja gusti,
U vilinski način Slaže drobne usti.
Tako i ja slave Netraiim, nccènim Sto propčvam danko Duhom uzuešenim.
98.
Parsi mö, bij ene Od ljubezne sile,
INa usti mi metju Pèsni tuine, mile,
Samo neka čuje Cvil moga sàrdaica — Ona, koju ljubim Do slèdnjeg uzdaica.
99.
Ti ka si za moje RazrčSit ustnice S raja doàla, Lade, Kcerco mljczimice.
O slušaj pčvaoca Od domaée grane,— Koi daleko prognan U dubrave strane.
«Tako amaneta Majke drage toli,
I kàrsta pred kop'm I Ti i ja molih;
1 dobe s dčtinstvom, Ki Te razstavila:
Ja Te ljubim, ja Te Ljubim, dùvo mila! «
101.
« Tako cornili oči’, Tvoje carne kose, Tako svih cčlovali, Šarce ki zanose;
Tako Ti pokoja U ljubezni krila’:
Ja Te ljubim, ja Te Ljubim, ljubo mila!»
102.
«Tako od sastanka Omamna veselja,
Tako od razstanka N ep ok oj n ih želja’;
Tako Ti ljubezni Sladcih, gorelli strila’; Ja Te ljubim, ja Te ljubim, du&o mila!»
103.
« Tako viSnjeg Boga,
Ki sardašca s druži,
I lukava svčta,
Koi nam pelin pruži;
Tako sastaništa Onkraj svéta prèka:
Ja Te ljubim, ljubim, — ljubim u vèk vèlia’! »
104.
A sad podjte n svét,
K oj vas je dozivč ;
Ja sam suzam kupfl, Šarcem vas sagrivó.
Kaž’te, alco Vaše Ugodi mu lice:
«Nas je porodila Lčpost od Ljubice. «
105.
Ajdi e, dčco, ajd de Sirom bčla svèta,
Kano drobne čele Od cvČta do cveta ;
Te gdégod vid il e Branit Slave dobro, Svakom nazivajtc:
« Božja pomoč, pobro ! »
106.
Nu kò se vratjaju Čele u koSSnjicc,
I vi se vraljajte Na krilo Ljubice,
«Lipo, kaìué, lipo U svitu je bilu; Ali je najlipie Na majiinom krilu.
O
or, „«o
® «1° òv:%o o
IZJASNJENJA.
U yinych u'tdèlanych nàrodu n. p. Angliì, Francati*", byli by owsem takowéto iryklady tbytecné, a bohdà te nèkdy i u nasjch potomku budna. Ale w našem nàrodu, yak nynj yest, potrebné ysau, ne toliko pro pospolité ale i pro ucenègij è tenóre. Pii naiem »agiste icychowàirànj yak domàcjm tak škotskem neucjme te ani s/awskym deyinàm a stai ostinarli , ani slawskému bàyeslowj, ani slawskému tem'episu, ani slau'skè mluwnici a reci, tak %e nenj diwu, gestii nói nàrod sobè samemu cele cuty yest, ysa co do ndrodnj wzdèlanosti gen samemu sobè a nàhodè %anechàn. Proto w naiem narodu mutj byti bàsnjr spolu ivykladacem, chceli rozumen byti.
KOLLAR, w predmluwè k Slawy de e re.
Ja sam ovdè s amo onc rèe i i imena tum ac io, za hoja sam znao ili mnèvao, da naioj dornorodnoj ndadeli iz rččnikah poznata nisu. Gladeč tih pri-metakah dùrian sam se potràhne kratko6e ,* jerbo da sam tumačenja razvodio , ili se za potrèbèinu onih glavah starao, koje se nisu još nikako c it a njeni ilirskih knjigah mučile, t. j. da sam čitav rččnik napisno, narasla bi bila od knjiiice knjilujina, a céna po dvo- i trostručno naskočila, ito nebi (mislim) gg. predplatnikom ugodno bilo. Molim daklc slav. gg. ilioce, neka izv o le, ako im gdčkoja nepoznata i nctumačena rèe napàrvo dodje, u ukovom ili Stul-lievom rèùniku potratiti, gdč óe sc zaisla ili u jedrom ili u drugom i njome sastati. U primetcih Mlade nèkolìko inoslavjanskih navodakah ( Citaten ) vez da sam ih prcvco na naše ilirsko? To je opet Postalo radi itednosti, znaduči da se razboritie glave naie mladeii sva slavjanska narčija uče.
9
Svaki, koi se je u vii ih krutih filologia tek po koliko razgledao, uvidit če nedostatnost učenju jednog pojedinog slavjanskog narččja. JVijedan Slav j an nemoie podpunog znanja svojega domačega prir o-djenoga steči, nijedan u s vom naro dnom vàrstnik-filosof biti, koi sc neuči i bistrim okom nepazi takojer ustroj ostalih nar čcj ah srodnih, Osobito se to iste od mladih pisaocah, za da neposàrtaju, ili da nc-pišu danas ovako sutra onako , ne zn a d uči razloga za svoje postupanje. Takovi ljudi priliče mladim ptičicam, koje parvi put izlete, te neznadu, bi li na ovu ili na onu grami sèie. — Svàrhom molim slavnu gg. Štioce, neka sedam do osam pogrèiakah tiska, ito ih u knijzi ima, blagovoljno izpričati iz-vole. Mojc oči od velike bolesti oslabljene, nesluie joŠte točno, i tako mi je po gdčkoje promaklo proti volji i pom nji moj oj. —
U Zagrebu na dan sv. Petra i Pavla 1840.
St. v.
PRIM E T C 1.
Razlog«
Str. 3. fìoiié strèlonosni....
Leljo, Božic ljubavi (gàròki ’Tfyojc,*, lai. Amor) slikuje sc u prilici lčpa, vesela mladiča s tulcem Strèlami liapunjenim na pic čim a i s bikom u ruci. line Leljo je več u nas iz pameti izbrisano ; i samo kao odglasak (refrain ) se j o s te na lazi u g d e k oj oj narodnoj ženskoj pčsni fGled. Vukove Srbske nar. pčsni, dio I.).
Br. 1. Oj! i dva svata i dva uprosnika — le Leljo le! itd.
51. Kralju svétli kralju!
Kralju svètli kral ju — Leljo ! itd.
164. Nevehn nevehnc le — za goricom—lele Leljo le! itd.
Sir. 3. Šlo u ruci gusle nosiš....
Uz gusle se pčvaju samo junačke pesine, kao Uz tambuiu samo ljuoezne — ženske. Nu sada nitko više negudi izvan slèpacah, al u tamburo udarat
<r
umie s k oro sva ko momče. Po Ugarskoj i Hàrvat-skoj pčvaju po sajmili prosjači uz hegcdc (néra, sušiti) kojekakve pobožne pčsinc, ma i ono dosla hàrtljavo.
Str. 4. Poj uà ustmi, hoje Vila......
Vile su na polak bajoslovne (levice, k oj e po goral) pévanjem danke traju. Vuk o njih ovako govori: «Vile žive no velikim planinama i po kamenja cim» okó vodah. Vila je svaka mlada lčpa, u bčlu tanku haljinu obučena, i dugačke niz ledja razpuštene kose. Vile nikom neče zla uòiniti, do-kle jih tko ncuvrčdi (nagazivsi na njihovo kolo, večeru ili drugčie kako) a kad jih tko uvredi, onda ga različno nakaze: ustrčlc ga u nogu ili u ruku; u oboje noge ili u oboje ruke, ili u srce Le o d mah umre.« (Vukov röenik str. 70.) NaVile se vèr nje po čitavoj Ilirii, samo s tom razlikom, da su u gornjoj izv a n medje uz Medjimurje , gdč se takojer Vile nazivlju, pod imenom /Morske dèklicc (sravnaj Omerove Sirene) poznate , pa sc o njih pripoved:) ono isto, što o Vilah. Sirott: Vile su u praznovčrnom srèdoveku, hočeš nečeš, morale poslati vestice , j erb o su vèste bile u ličenju ranah. A naj p os le su od naših pésnikah pri mile dostojanstvo ì dio Muzali, te sc i sada pozivaju kao JVluze na pomoč. Vile nazivlju u Ceskosio-venskom Bielè panie, a reč Wily znači kod njih dusc onili zaručnicab, koje medju zarukami i vénòa-njem nmru, le poslČ smàrti ob noč là rta j uči (Mudeči po okolu) lužno pèvaju. Puk pripovčda, da s ninnici, k oj ib zagledaju, toli dugo plesu, dok oni màrtvi nica neparni (Kolldr zpiewanky djl I. str. 412). Sravnaj s rččju i biljem Vila nčm. Elfe.
Str. 5. Ro fenti sc (znaj) pretvara....
Fcnic je bajeslovna ptica, k oja se sama, kad veó ostari, na oganj stavi, te sparživši opet omla-djena iz pepela uzleti.
Str. 5. Baci, brajko, gusle bisu.. .. ftčs odgovara sasvim garčkomu: ò'ni/iMv, Ova reč se upotrèbljava najviše, kad tko koga hoče da Aale prokune, te da mu kaže: s4jde do bèsaì di kao àio se kod nas kod kucc kože: ličs tc naj vzemi !
Str. 7. Od Olymp a tebi siala....
Olymp je visoka, bezoblačna i bczsnčžna, vèÒ-No vedra i jasna (Omir. Odysseja knj. VI. 40—46) Rora medju Thessaliom ( sad. Livadiom ) i Maóe-doniom, gdč polag mnčnja starodavnih Gàrkah Njihovi Bogovi stojahu, ambroziu hlagujuéi i nektar pijuéi iz golotnili i a 1 emù ili čašah.
Str. 9. Uzoritu bireó Ladu,,,
I Tjada (slav. Božica ljub avi i zarukah) vcé je kao i sin njezin Lcljo kod nas sasvim zaboravlje-11 a : tek 11 ženskih pésmah služi rLada kao od-ßlasak. Gledaj Vukove srbske nar. pČsmc knj. I. Br. 99. Gjuragj kosi po bàrdju — Lado le mile !
114. Suucc mi se krajem vije — Lado le mile!
120. Gledali niomu od malheoa —Lado ! Lado ! Kod Dubrovčanah znaČi Lada lèpu i plemenitit gospoju. Cubranovič u s v oj oj Jegjupci p è va:
Tim Jegjupci davsi viru,
Ree1 ovako, komu s’ rada Biti ljubi ali lada,
J")a V sam došad reče : Umiru.
Hàrvati (Bezjaci) okó Rune poju još dan clanas od Duliovah do sv. Ivana kàrst.
Pomoz’ Bože našem dvoru —
Hoj Lado j lčpi hlad!
Nascm dvoru gosnodskomu —
Hoj Lado, lepi hlad! itd.
O vi ist i odglasci nalazc sc i kod Malorusah. Glodaj : Waclaiv z Oleska, piesni polskie i ruski c ludu galicyjskiego str. 53. Korovodnaja.
«A my proso siejali: Oj Did i Lado!»
«(( A my proso vy top čem: Oj Did i Lado!n» «Da diero žc vam vytopòaó: Oj Did i Lado!»
<(«A my konej vypustim: Oj Did i Lado/»»
«A my konej perejmem : Oj Did i T^ado ! »
«« A Čicm žc vam p e rej m at* : Oj Did i Lado!»» «A èelkovym navodom: Oj Did i Lado!»
««A my konej vykupim: Oj Did i Lado!»» h Da čicm žc vam vykupiö : Oj Did i Lado ! »
«<(A my dadem dievicu: Oj Did i Lado!»
Jod u naše vrčine sc u Ukraini polag Bohdana Zaleskog znadc za stanovitog mužkog Boga : Lado.
Od Lade, čini sc, da je postala skrivljena reč Ltojda, ko j a polag Palkoviccva rččnika (slovačkog) znači «eine freche unordentlich gekleidete Dirne.» U P olj s kom znači polag Lindevog rččnika « Raj d a einen Lumpcnkerl » a «fajdaczka cin liederliches Weih.» Spominjam sc jošte, gdč je moja pokojna mati ohičavala ml ad j oj sestri kazati, kad je u jutro bilo što na odčči u neredu: «Nebódi mi tak lajdrava! » Caio sam takodjer vi šep uta h od celia di reč lajdra u onom istom smislu upotrčhljcnu u k oj oj Slovačka Lojda i Poljska Lajdaczka.
£*< (35 >cs
lì j ii I a lì 1 c I»
Br. 11. Pomno bi Odyssej Zatvaräo uši,
Od Sirenah njedno Da sc nezabuši.
Odyssej, Laertió kralj Ithački 7, ara èri vài sc nč-kojoj božici Olympskoj, bludio je poslè razorenja 1 roje po morskoj pučini, nemoguéi pogodit put Ithake (sadaSnjeg Tneaki). Prodje i mimo otoka Si-renskog. Sirene biabu žene lepe, te sédjahu vilo-vitira glasom nèvajuói na zelcnoj livadi okružene od kosti!» onili ncsrètnikah, k oj e Čarom svojeg pČnja primamiše. Odyssej zaglednuvši rečeni otok od mah voskom, slèdujuéi savčt vèrtice Kyrke, zalepi drugom svojim uši, sebe isto g dade modnim užetom za katarku broda privezati. Sirene vidivši njega, počeše neodoljivim načinom pévati. Odyssej u umira s are e od miline glasa; ali buduči privezan nemože slždit nukanja sàrca, a druži neslu-šahu, buduči im uši zalepljene, i tako zdrave iz-nesoše glave. (Omir Odyss. XII. v. 38—54,173—200.)
Br. 12. 8 njih bi se smutila Diogcn i Kato....
Diogcn, poznati kynik i nemarica glede svih shodnostih i pristojnostih ovog sv?6 ta. Kako se š njim sastade i porazgovara Alexander Veliki, kralj Mačcdonski, mora mladim mojim štiocem iz škole poznato biti, zašto ču i ja ovaj razgovor da mi-nioidem. — Kato Rimljaniu s prezmienom U tičau-
ski, stoik i strog rcpublikanac. bio je veliki nc-priatclj žcnskog spola i taštiuah ovoga svéta, a još veci Julia Caesura.
Br. 25. Jabuhu càrvenu I kitu rulmarina.
Kad se komu j ab uka prikazuje, znači ovaj dar, da prikaznik ljubi onu osobu, k oj oj daruje. A prikazanje kite rožmarina znamcnuje, da se darovnik lioóe véndati š njom.
Br. 29. Tim u njih sc stvore Djulabie ovc... —
Množi od gospode domorodacah pitali su me več: Sto znamcnuje reč «Djulabie?» Istima, da korenika ove rééi n es top na našoj, nego na Tursko j zemlji. J)jul (ili kako Némci, Englczi i Francesi pišu Giul) znači na Tursko m jeziku ruiu. A J)ju-labie je jedna vàrst od sladcih, blagomirisnih j a »likali, k oj c su kao ruže càrvcne, nèm. Roscnävfel*). U gornjoj i u srčdnjoj Ilirii za tu reč kao i za voce nitko nežna, ali žive u dolnjih Stranah. (Gled. Vukov rččnik str. (61.)
Nèmavko ovo ime je mnoge domorodce, koji takodjer sadašnjc Hecke krasne liste atiju, zavelo, da hii nekakvo lakov» arodnoat medjo mojimi Djulabinmi QRotenäpfelJ i Saphiro-vimi Wilde Hoten našli. Ja mogu iskàrno kazati, da nikada nisam priatclj Saphirove Muse bio. Ako je ikoi némacki pè-valnc upliv na »noju Vilu imao (šlo kod nekojih komadali 1. razdelka netajim ) to en zaisto morali biti : Üöthe, llhland, Cha-mitto, Platten, lliickert, G rit n, Lenuu , k oje sam još godisi a 1833. i 1834. pomno citao. Histri sudar, ve iicslraiio suditi, pa naci, da moje Djulabie to jest Honenapfel s Wilden Rosen nikakve druge srodnosti neimaju, nego da u karstnom imenu od o boj ob sodata reè Rosen. Mimo toga porodni list mojih pitoinih Ruiah kuže, da su sturie od Saphirovih divljih.
Br. 20. Nebi I’ se prigmila Atalanta moja....
Atalanta kčerca Stihinea(S/àlviov^kralja Tivan-skogjjednako pora di svoje divnc lépote kao i hàrzo-Pe u tàrÒanju slavna, voljaSc se samo za onogudati, koi hi nju pridobio, natècajuó se A njom na tarčnom Diejdanu. Mnozi gàrèki junaci zamctnuAe svoju srè-ou, ali (žalostna jim majka ! ) svikolici budit pretepeni i smaknuti. Nakon toga javi se Hippomcn Megarevic, koi nju pridobi na slèdeéi način. Od Alrodite (garčke Božice ljuba vi), k oj oj se več ova dèklica davno s rogobornosti svoje zamérila biade, steče ta j mladic tri zlatne jabuke, k oj e izprčd nje t.irčec jednu po jedmi na put baci. Atalanta Pngnuvèi'se, da pokupi jabuke, zakasni, te predo-bivena bitroAtju Hippomena morade se A nji me včn-Pati dati.
Br. ,30. Kano iznad vode Divoa teljiicna....
Željižena je r6Č , k oj a se nenalazi u nadih rčč-hicih, ali u gornjoj Ilirii znači: jednog lépog me-tuljiča, koi svojima zelcnomodro-mčnjavim krilma letje po hladnih mestih oko bistrili potocicah, te sèdajuó na pr utice, koji vise nad vodom, u čisto j se vodi ogleduje bj ree u s vom zàrcalu.
Br. 32. Istim svetim sl ovo m Usti nakilio..............
Jcdan sveti o ta c papa, Joan VIII. proglasio je . ll' jozika za sveta, t. j. na kojih se smie sv. tol s a ili liturgjia čitati. Ta tri jezika jesu : g.irčki, latinski i slavjanski. Čitaj: Dob neri An. 111. str.
190. Bulla Joannis P’HI. ad Sviatopolkuni a. 880.
Br. 35. Juhov dodje ledja n
K studencu vodice....
Čitaj: Andric Kačiča, Kurabljice str. 29. (U Mlclcih 1782.)
Br. 56. Što iz njih pogledom Carni nalip piti ? ....
Nalip (belladonna Lin.) jest bilje, k oj c čovčku srčdnjcg stasa do jedne mère do p oj as a uzraste. Imade càrno, gladko i sv èlio voèe od prilike lèpe dčvojačke zčnice. Ali lčpo ovo voce dà rži u seni silan otrov, od kojeg svaka životinja, kako ga o-kusi, odmah umre. Ta ko va bilja baš sa zrčlim voccm vidio sam u gorab Samoborskih, gdč ga puno ima.
Br. 63. Sjajnc tri carice
U Petrovu dvoru...
Petrov dvor zove se u gornjoj Ilirii jed na bàrpa od zvčzdah, ko j c su u okrug u pri liku dvorišta ili avlie sastavljene. Može se po lčti več oko deset satih na nebu viditi, a po zimi odmah kako se smàrkne.
Br. 64. Da materi Slavi
Nebude s prčvarah Od ljubljene dčce Nikad Leandarah.
Lcamlar mladic, poradi svoje romantičke ljuba-vi slavoglasan, plivao je svaku nočcu, buduči u Abydu, prčko Helcsponta k svoj oj ljubici Heri, k oj a mu je u Sesti prebivaj uči na svoju kulu své-
tionicu izstavljala, za da put do nje pogodi. Ali jcdanput za burna vrčmena ona zab oravi vii obesit, nm lampada, bade od Bogovah nakažcna. Njezin bo ljuhovnik plivajuéi a ìievideéi svetionice bi od valovati nadvladan, pa se utopi. O toj ljubavi izpisao je gnrèki pèsriik Muse] čitav mali epos, koi se je joi do naših vremenah sačuvao.
Br. GG. Ipak on ncnajde
Željnog cldoruda....
Eldorado je zlatonosan viirh od planinah «Cor-dilleras, » kol e sc posrčd čilavc južne Amerike Protežu. — Ü 16. i 17. veku množi su spanjolsk i l družili narodali skitaoci tražili po Americi nč-kakav Eldorado, kraj inu, gdč polag pripovèsti m listo pflska i kamenja iinade samo čisto zlato. Nu badava !— Eldorado je spanj, reè, i znači pokrajino zlatonosnu.
Br. 79. Gdč včtrič žuberi Još o /Jeltanki................
'i'. j. Italia. Dclianka (dčva iz otoka Delos rodiena ) bi aie ono krasno bitje, k oj e je mili latinski pčsnik Tibul u svojih elegiah proslavljao.
Br. 80. Sledio na obale
Kcercu Alkinoja....
T. j. Giirčka. Alkinoj QAEùvooi) bio je kralj od Feakah, koji obitavahu na Scberii, na jednom od sadašnjib jonskih otokah. On je imao jcilan čudno lèp vàrtalj, k oj e g Omir opisuje, i jedmi joi lèpiu kčercu Navsikau (Omir O dys s. VI. v. 17). Omir nju predstavlja tak oj er kao izgled domačnosti (Häuslichkeit). Ona ide sa drugaricami na vo-
du, vozeó mazgami, koje ona sama tèra, rublje na obale morske, te tamo pomno pere, dok niezina mali Areta kod kuóe vat.ru loži i prede. \lÀn%* ij laxata gtQMtptava'), (Gledaj : Omira Odysseje čitavu VI. knjigu).— Posle toga dodju Feaei kod Gàrkab na zao glas od nemarnih, lakomili i /ib«r-ljivih ljudih.
Br. 80. Gdč viadane Troja.
Troja biaše stolica daržave is to g porekla u sa-da&njoj Natolii, najsilnia i najuzmožnia za svoje vréme od Čitave Azic. Nu nesrétna p os là deseto-godiSnjega obsčdnutja bude pobedjena i razorena od Gàrkab, k oj ib g nje v na se povuče ugrabljencem lepe Jelene, žene kralja Menefcia, radi česa on čitavu Giirčku proti n j oj di gnu na rat. (Vidi Izjas. Djul. I. br. 85.)
Br. 81. Gdč ga tabu sfinge,.,.
Sfinge u Egjiptu stražalicc bramali, tajnosti naravi, biahu od glave do poj as a ženske prilike, a od poj asa lavice , te n os ab u kao (lèv oj k e tanab-nom koprenom glave pokrivene. Kadkada predstav Ijabu se takodjer kao kip plodovitosti s dojkami. JednoČ dodje nČkakva sfinga tja u Giirčku u Ti-vansko, te tamo predloži saboru zagonetko, pa svaki dan òovèka poždre, dok nebude zagonetka razrèSena. 13 ud uči da nje nitko nemogaše raztuma-čit, načini Tivancem mnogu Atetu, porad česa se čitav grad razplače i razcvili, Bogovom žartve pa-leč i moleč za spasenje. Nakon toga dodje ne-srčtni O rest, koi zagonetko razrèèivài Tivù izbavi. A sfinga se od stida s jedne klisure u more u-
55 »C I \ I X
starmoglavi. Prilikah o<l sfingah iz kamena izsč-čenih nači češ još dan danas u Jegjuntu, nu one su več do prčko p oj as a pčskom zasute.
Br. 81. Gdč je Memnon sla vio...
Memnon čovčk hi poradi pogrčške u zla ta n s lup pretvoren, i osudjen da svako jutro, kako ga sunce ograne, milim glasom zamni (zazveči).
Br. 81. Gdč u sveta pisma
M um je su povite......
Stari Jegjupèani prie dvč tisuče i više godinali ohičavahu svoje màrtvace dragoečnimi mastmi mahati, u platno povijati, ter dobro u rake zatvarati. Ove masti imadiahu takovu moč, da trup nije o-puznuo, več se tako us uši o da je uništenju od više nego dva d es et Čitavih včkovah odolčti mogo. 1 akove trupove mi sada nazivljemo mumje.
— Sveta pisma t. j. hicroglyfi ( od g,?trč. leoog sveti, yXv<feiv dlčtvati, biležiti) obrazna su pismena (Bilderschrift) po obeliscih i škrinjah od mu-|Hjah namčštena , k oj ih još raztumačio nitko nije izvan Franceza Champolliona i nčkakvog Nčmca, 7-a koga ime se više nespominjem. Togjaipakne-Verujem. Ja bo napinjanjo, ključ do čitanja hiero-glifali nači sečnim za udaranjc glavom o stčnu, buduöi da nitko glavnog i neobhodno potrčbilog ključa L.j. znanja starojegjupatskoga jezika noima, koje je pod g us tu koprenu hieroglifah sakriveno.
Dve dobro sačuvane mumje imadc u Gradcu u Bovčanom predèlu Joaneuma : jedna u lčpoj hiero-glifami narešenoj š k ri nji, a druga u platno povirna.
Br. 82. Gdé vèk povètarce Amberom sc poji....
Naimc iztočne aziatske strane kao : Agjam, Kašmir, India i pobližnji izza nje otoci.
Br. 82. Gdé u svetih pojn Rajske tiče gaj eh...
Rajske tiče, povèstne sarenokrile živinice , k oj c (stono kažu) u južno-iztočnih Stranah živu neizmerno ugodno pèvajuéi, tako da kao g.irčke Sirene sv e začaraju, što u okružje njihovog glasa dodje. Rusi ima du lépu narod nu pričicu o kalu-djeru i rajsko j tiči, koju gg. štioccm pri obe a vam. — «Stanoviti kalugjer izide iz manastira šahirat smokavah za bratski sto. Došavši usrèd luga za-ču na jedanput pčnje nečuvenc miline i vilovitosti. On sluSa — sluša opajajuč s.»ree, te sc nakon sa-svim u blažene misli zamisli. Osvèstivsi se, ide natrag u ina n as tir. Ali e to ti Čuda golemoga ! Ma nastir nov, — sobice druge, — bratja druga, koji ga s udivljenjem gledahu. On jih pita, kako sc tolika promèmba za tako kratko vrČme sbiti mogla? Nu oni ga nepoznadošc, nerazumiše, te ga od-vedoše archimandritu manastirskomu. Archi mandril ga izpitkuje: Tko je? i odkale je? Nu pripo-vedavši mu kalugjer svoju sgodu, zamisli se ar-chimandrit, te mu za tim kaže: Sètjam se àto sam u lètopisih naših čitao o bratu, koi se izišavši iz manastira u lug povratio nije ; nu ovomu ima de vcc tisuc godinah. Kaludjer zablčdi i izkliknuvši : f( Ja sam čuo rajsku tiču ! « te htèjuéi pripovčdat slad’ost toga pÒnja, màrtav na tla pade. (Heims, livre de lecture Russe, str. 22. Rajskaja ptička.)
Br. 85. Ona Penelopa,
Ona mi Jelena...
Penelopa, žena Odysscjcva, k oj a njegov povratek dvadeset godinah včrno priČekivašc, hia.se po-lag Omira lčpa ('A^ré/utdi IxéXrj, rj(h /QVojj 'Aypo-àltrj) razborita (7t£()lq>()0)v , i/é(f>()(ov') i puna do-tnaéih krépostih.
Jelena ili Jelina žena Menelaa, kralja Lakede-monskog hi n Giirkah cènjena kao uzor lòpotc umàrle. CA^tipidi /gvntikctttctTo) étxiua.) (Oinir. Odyss. IV. v. 122). Nju ugrabi Parid Priamió, kraljevič Trojanski, iz k oj eg prikora se Trojanski lOgodiAnji rat porodi, koi bi razorenjem ponosne Hoje vènàan.
Br. 96. Jedan umivaŠe
Djulsom te nebeskom....
Djuls jest voda od nižali, kojom si Osman-liepo šest do osam |>utah na dan ruke umivat obijava ju. Izvadja se iz onog is tog korena iz kojeg Djulabie.
Br. 104. Kao da več moram Preko A eher ona.
Aclieron je reka, koja polag poetičkog mnenja Gàrkah njihov Elysej opasuje. Tamo stoji s ta ra c Sharon, koi du.se za platju od novčiča na drugi kraj prevozi.
Br. 105. Punc Vesne darov.............
Tak oj er Vesna (Rožica proli* l ja ) ve c je kod nas južnih Slavjanah zaboravljena ; nu žive joà u severne naše bratje Rušah, gdč sc prolčtje ves/ni, 1 Poljaka!», gdč sc iviosna zove.
»j ul abi c II.
Br. 7. Al uzniknuo si
Samo ti, nevchne....
JVevehn cvét nazvan po ném. Ringelblume (calendula offlcinalis. Lin.)
Br. 22. S kojih Čezne, tuzi Zatravljcna Psycha.
O Psychi (gàròkoj duši) i Krotu ima u staroj mythologii povést, koju esthetici najlčpšoin i naj-nježniom izmedju starodavnih bajali gàrùkih sečne.
Psycha vidivSi Erotovu cvétnu mladost, lèpo-tu i začarive dètèarske éudi, užeže sc od njih Iju-beŽnju, koju prama njemu včrno s dčtinskom ne-dužnostju nosaie. Ali sudbina, vladalica Čovčka i Bogovah utamani i njihovu srééu. Bozi obavčd-tjeni od te ljubezni razstavile jih, s česa Psychi no nježno, dčtinsko s àree veoma tugovaše i milo na-rčkovase za včrenikom svojim. — Ruski pésnik Bogdanovič upolrèbio je ovu mytliu , te spis a o svoju «DušeAku» šaljivo-satirički epos.
Br. 27. Pčvam svoju srčcu Càrnookim dčvam....
U Gradačkom kotam Štajerske, od Gradca prama južnomti iztoku t. j. uz lčvi brčg Mure, odtu-da preko do plodovite Ilahske doline, te po istoj dolini—ima koleno ljudih, koji s k oro sasvini Slovencem naliče. Takoj er kroj odčce je - kao na su-sèdnoin prčkomiirskom Slovenskem Mariborskog
<-C I i o
ko ta ra. Osohito Ičp je ženski spol. Žene i dé-vojke su carnooke, zdrava lica i plemenita stasa, te se mimo toga od ostalih nčm. Stajerkinjah o-kretnostju téla i dosetljivostju duha odlikuje. Nč-koji darre ovo koleno za ponèmèenc Slovence. Sub Judice lis est. Da su u staro vreme tuda Slovenci ohi tavali, nije d voj iti. To potvàrdjujc sila od ime-n«h, kao: Smrèk (Murek), Sreden (Stradcn), Bo-rMje (Fallring), Varbovje (Feldbach*) te isti Gradac (Gratz). Pace è ita v Stajcr i velik t. j. iztočni dio od tako nazvane ta d a granice «Ostmark» bile su slovenske strane. To dokazu ju réke : Lasnitz, Lessine, -dndrilz, Mürz (Murica), Feistritz i dr. ; gore: Pah, Letschen, Scmering, Kulm i drug.; mesta: Leoben, Ligist, Stainz, Leutschach, Dopel (Bad), Feistritz 1 hiljuda drugih. A u Ostmarku, rčka : Traven, IL idea. Beò se zove kod sèvcrno-zapadnih Slavc-nah ìViedzieA (poljski) ili JVjdcn (èeski). Us pomenka dostojno je, da se još dan današnji jed na strana Beòa od rèke zove «auf der IVieden.» Tfi su Slovenci obitavali, dok nisu Franki došli, te iztrèb-^Jojuci Obre takodjer od njih dio prognali, a dio u rob-stvo metnuli. Čitao sam u Gradcu jednu staru listi-nu> gdč se o Slovenskih robovih govori, koji u oko-l'su Rothenmanna (Obersteier) naseljeni biahu. Pi-salac listine opazuje , da su Rothenmann n a živali °m slovenski robovi Cerminium (včroja^io : Cèrmi-nje, od reči cèrrneno ili càrveno, rolli). Ncmože se dovesti, da bi ikad Slovenci ko je tudje ime na svoj .le*ik preveli bili, kao šlo N črnci ponajviše obilju; nego oni tudje rčči skroje tako, da se nji-
^	) Sravnaj : Vàrhn (Felden) u Koruikoj , parva poèta i
•lovca prema H vlaku id nei.
io
hovim ustama prilagode, daklc je Càrminje, Ljubno, Bistrica, Gradec, ljub gast, Bor in je, Borovje, Kàr-bovje, Ivnica i dr. — .starin od Kothen mann, Leoben, Feistrtiz, Gr atz, Ligist, Fähring, Vorau, Feldbach, Fibisivald i dr.
Br. 29. Puno j* niojoj majci
Slična tvoja sgoda........
Kukavica jc n gornjoj Ilirii vcoma cčnjcna ptica. Nijedan koreniti Slovcnac nebi je pod nipoSto ubio ; j er je kao la s ta vica, slavió i pastirinka (pli-ska) ddržana posvet jenom. PriSastje kukavice iz-čekiva u gornjoj strani n a že domovine malo i veliko, s velikom radost ju, ona bo (kažu) donosi u s vom kljunu prolètjc. Starci i pogibioni bolcstnici, kad sc komu na slaboču ture, karu uzdahnuvSi: « IVcbòm Kukoviče čuo ! » t. j. neču opet dočekati prolétja. — Ali drugčie se ceni kukavica u d olii j oj Ilirii. Ona nerazvescli, nego razžali. «Sàrblji pripovédaju , da je kukavica bila žena, i ima la brata, pa joj brat mnro i ona da je za njim tako nilogo turila i kukala, dok se ni j e pretvorila u ptiču ^jedni kažu, da sc bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanjc, pa je on proklco, te sc pretvorila u ptiču; a ji dni opet kažu, da se Bog nanju razsrdi o , Sto je tako mlogo t užila za bratom, koga je on bio ureo, pa je pretvorio u ptiču) za to gotovo svaka Srbkinja, ko jo j je brat umro i danas oplače, kad Čuje kukavicu, gdf kuka. {Vuk. rččnik str. 350). — Kad sc hoče za sto kazati, da je u neugodnom hàrdjavom stanju, kaže se: To je kukavno.
Br. 33. Pod tvàrdim sc duhom Sruii evètna lipa...................
Poslè nego su Frankovi dokončali k.irvavo gospo d arsivo Obarsko te Slovencem svoj jaram nato vari li (gled. Izjasn. Djul. Ji. br. 73.) počeše oni 1 njihovi naslednici toli tvàrdo i nesnosno vladati, da se veci dio Slovenacah uzmače za Murn i planine Radu! i Remšnik, gdč još i danas njihove predslraže stoje. Na kakov način? — o toni nego voi e letopisci nčmački. Jamačno taj faktura njim Ha Čest služiti ncmože , buduči da šiite o n jem. Pojedini Slovenci ostavši u stai oj domovini, dàr-žani od svojih tvàrdih gospodarah, inoplemenikah, i buduči raztreseni po gradovih i pusta h (Hüben) nèmaòkih , pončmčiše se malo po malo , — tako, da nas sada samo gusta izopačena slov en. imena na nčkadašnje njihovo prebivanje opominja ju (gled. Jzjasn. Djul. II. br. 27)
Br. 34. Plavu li prem tv àrda Stražo II i rie ?
Plav je b/irdo d osta visoko, k oj e čini u Staje ril medjaš izmed Slovenacah iNémacah. Samo jedmi kueu imade onkraj vàrha na pulii, od Maribora prarna Gradcu iduči, gdč se i pola g nčmštineslo-venština tarpi. Pram iztoku čine medjaš Mura, pram zana du se proteze preko Gomilice (Gamlitz), Lučanah , Radula, Remšnika tja do preko gorah Koruških. Čudno i milo je slušati večerom , gdč Se sa bardali slovenskih tihim nebom pesni razlegli, te padajuéi u susčdne dražestne néra, ravnice, bcz odziva umiru.
Mr. 36. Citav dan Slovenka Pčsmc mi je véla....
1 zine di u svili Slavjankah su morda Ilirske Slo-Vt*nke najstrastnie pčvidice. Neima vremena , ni
posla, gdč nebi iz njezinih ustali pčsma ili harem ikoj napčv gl as io kao mili glas iz drobnih ustali ptičice, koja it gàrmu tuberi. Tu prčdnost jim i in os tra nei priznavaju. «Alle Wenden - Slawen ohne Ausnahme sind ein fröhliches, gesangliebendes Volk, und auch die, die schon längst mit Deutschen vermischt leben, haben diesen auszeichnenden Zug im Gegensätze gegen die deutsche Ernsthaftigkeit behalten.» (J. C. Pfister, Geschichte der Deutschen). Polag Kollara i češke Slovenke (Slowakincn) imenu ovomu slavno odgovaraju, o-sobito Turčanke. (G led. ÌVyklady h Majvy de eie str. 32. Sloìvacky zpèrvem ust itd.) Je duo prireeje českoslov. kaže:
Kde Slowenka tam zpèw,
• Kde Ma dark a tam linéw.
Br 37. Drobna iutovoljka...
Zutovoljkn jc ma lena ptičica , ko ja najviše kao slavulj po jarugah u mladolèsju oko vrèlah žive, i za moj ukus veoma inilo pèva. Osobito je nju na veče drago si usa ti. Po nèmaòki se zove uliotìi-kehlchen ili Rothkröpfchen (motacilla rubccula Lin.') Ime primila je od zutorujna perja, koje na volji (guài, Kropf) ima.
Br. 40. Drago ljub, ljubica,
Kratiielja blaga....
Dragoljub je nèkakvo lj«bežno bilje, koje ja niti poznam, niti drugčie imenovati znadem, a vra-liielja jc Liueov tenacetum. Ljubica je svakom« poznato cvetje. —
Br. 41. Kako trat or lista.
Tralor, latinski amarantus od gàrèke rčči ri,u(x-(juvtos t. j. neuvcnivi. Tako hi sc priličnic mogo naš nevcn z vati. —
Kr. 45. Cvčtokltna lipo!
Koje u svoj s àrdi Perun žarkom rukom Nikoč nepogàrdi.
Kao 5to je Nčmcem duh , tako je Slavjanom lipa posvetjeno dà iv o , te kod njih u to lik oj céni stoji, da neima skoro predčla (gdč oni stoje a i gdr su nčgda s taja li J da nebi po dva tri mèsté polag nje kài stena hila, ni eàrkve ni kuóe, gdè nebi izpred njih posadjena bila ili lipa ili bor, koi parvo mèsto iza nje zauzima. Pod lipami o-bičavahu (kao Što j os u Hàrvatskoj biva) starešine seoske o domačih dogo varati sc poslovili. Tz lipovog dàrva krojiš c Slavjani stupove od svojih Bogovah i svetacah, s Česa ima i još danas šaljivo prirččjc kod njih : Dèrhi se ho lipov Bog 1. j. dàrveno. A iz lika načinjalm razliČite drobnie stvari. Busi prosti iz njega rade svoje bočkore, koje «Lap ti» nazivlju.— Slovenci pripovédaju, da u lipu trèsak nikad neudari, buduči da j c (kažu) pod njim Bo-gorodica bežeči od svojih progoniteljah počivala sa čedom svojim. Jamačno je povést.ica ova iz Rlovenskog poganstva u slav. karštjanstvo prešla, kao što je i mnogo drugih narodnih mnènjan i bananah primljcno. (Gled. TVyklady k Slaivy dccre *tr, 14 Lipa, i str. 281 Slaivostrom.
Perun u Slavjanah Rog groma i treska, kad-kada i Bog snage i jakosti, f' Der zweite Óernibòg C°ft nur mit diesen Namen bezeichnet) war Per-
li) O Jo *5
kunast (siv) und wurde hei den Russen und Rühmen Perun genannt. Dieser hatte den Donner in seiner Gewalt. Es gal) eine BitdsJiule von ihm, die ein grimmiges Lüwenhaupt mit einem Helm und auf der Brust zwölf Strahlen oder Blitze hatte. Auf der obersten derselben las man in Runnenschrift: Sai idi! d. h. Hiithe dich*)! In Rethra hatte er noch ein Bild, welches ihn als Greis mit strahlendem Haupte und weitem Gewand darstellte, und das in der einen Hand eine Fakel mit zwei Flammen hielt, wahrend es sich mit der ändern auf einen Stier stützte.» (Strahlheim, Universal Mythologie, Frankfurt 1839 str. 440) U Ruskoj, Polj-skoj i Československoj je réè Perun joŠte poznata.
Perun jo Ste žive u ustih Slovakah, nu bez da oni zn a d u, Ato ta rtxò znaèiti i in ad c, j>a ju najviše upotrébljavajìi, kad sc kod nas kaže : Bog le ubio! le melju oni ničsto réèi : Bog, réò: Penin ili Parom, G le daj Kolldra z/jien'ankj, djl I. str. 407—408.
<ll Učeni g. Rtrahlheim (ili koi je god n6m. opak ul parvi lo vil mo ) bas je ovako točno lumačio, kno alano vili n v in. profesor i anlikvar iz Celovca slovenski nadpis, koi stoji na Sal-»koin polju (jednu i pó milje iz v an Celovca proli sč vero - iztoku Iv/, v v vin ), naiinv na nasoj sla roda v no j stolici iz k ani v na . gilè se nvgda pol vnrdjivaliu koroški vojvode, 'l'amo naiine na iz to v n oj strani stolice stoji usččeno, nu več od žuli ali bure izšlet jcno : M. A. S. V . K T. 1. V. E. It. I. Nemac o cimali razrAši : Manlii Svet oni i Veri (fili a ili filiusJ. A to čil a n j* osladv kod Nvmacah svelo pismo , dok nedodje nas u-čeni domorodne pr g. Urban Jarnik, koi čita svojim slovenskim okom naravski, kako stoji, n ai me : Mà sveti vériK mèsto sadašnjeg: Ma svelo véro? po kuj.ilirski : Iminte li svetu vèruf To blasé parvo pitanje, k oje bi na kneza ravnano pri dosa-slju stalliah od grofa Goričkog. Na za pad n oj strani biuše ta-kojer n «dpi s , ali sada je več tako od vihro v ali izj«’*djei» , da ja g. 1837. lamo bivši niti slova razaznati nemogoli.
«Diwno nì-cdiwno, že gedcn z naystarèjch a dàwno emizelycn Bohù SlawskVch w ustech Slowàkft ge-stč po dneSnj den tak žige, gako by w kaidém meste chràm, w každč wesnici sochu, na každčm kopei oltàr, a w kazdém dom«'* knčze mèl. Ncnj dne, liodiny, ba ternčr okamžcnj, kdeby sme mezi Slowàky neslySeli opakowané slowa: Pcrun, Peron, Parom; anebo odtud powstale prùpowèdi. Kile tam idei do Paroma? Kde si boi u Paroma? JYa kytio Paroma gest li to ? Parom tè trèstal, uzal, tnetal, zabil! itd. I u pésmah se kod njih pripč-va : Ole daj « Z/tiervanky djl I. str. 6. n. p.
Dunagu, Dunagu, za Dunagom hragu:
Žal mi ge na weky za t.obou siihagu;
D a že tena, žuliae, daže Pcrun trestau,
Tri roky si chodiu, a teraz si prestati.
Krut sa, diowÒa, krut' sa,
Parom ti do srdca!
« Wsak sa ti dost krutjm,
« Až si hlawu zmiitjm. »
Linde u svom poljskom rèèniku (Toni. II. d.
2.	str. 711) kaže: Piorunuiaca Etna. Popgdliwie piorunon’ac i gromiö. Piorun znaČi kod Poljakah sada eromsku strèlu. Kad nasi kažu: Bos te ubiol kaže Poljak na kratkom : Piorunl
Najstarii ruski létopisac Nestor spominje u svom létopisu Peruna : «O legi mu že j e go klanjala s ja pered oružiem svoim i Perunom Bogom svoim.» I dalje kaže: »I naža knjažiti VVolodomir v Kievè jedin, i posta vè kuinir na holme, vnč dvora teremnago Peruna drevjana , a glava jemu serebrjana , a us zo-
lot. » — Valj d a i gornjo-ilirsko para, parasti od ove iste korenike izhodi, n. p. Ti para til To je parasti človik ! parasta iena (slovački: paramova ierui) ! Šaljivo sc kaže i parteka. —
Br. 50. Ti od hladne crete PustinjaČe stavni...............
Creta se zovc u gornjoj Ilirii jedna ugodna ja-ruga pana bistrih vrélah, tc gàrmovljem i ntlado-ltisjcm ohraštonih brtižuljakah, gdč drobne ptičice kao slavuji, ìutovoljke i dr. rado stoje i svoje pilióe legu. » (Gled. Izjasn. Djul. II. br. 37.)
Br. 52. Po njih raztresene IApe bòia kuóe,
Cini se, da fìog jih IVa taj svèt postav io,
Nek na raj zgubljeni IVebi zaboravio.
Od rižme br. 51.—84. slède pésmice, kojc se samo na moj zavičaj t. j. na južnoiztoČnu stranujSta-jera i na zapadnu Ugarsku odnose. — Krajina iz-medju Mure i Drave, koja se od Maribora i Arnuža (Ehrenhausen) prama južnomu iztoku tja do Medji-iiiurja proteže, nude od istih' izobraženih nestranih Nènia Cah — rajem Štajerskim nazvana. Nil zaisto, čini sc, kao da je maj k a priroda tu svoj izobilja rog do dna prosula. Zemlja bo stranom ravna, stranoin bkrdovita, plodonosna je od svih »koro vàrstih proizvodah. Imadc sladka, va tre n a i hla-gomirisna (aromatična) vina ; čila, čista Žitka; 1 tipih , bàrzih, plemenitih konjicah. Gospodar ovili dobarah je veseli i zdravoumni Slovena c , koi se dosta ltipa blagostanja uživlje. Najltipsih i najjaČih
Ijudih imade na Murskom polju i pobližnjih župah sv. Jurja, Male Nedčlje i sv. Tomc. A uzorne krasote, kihu ženskih glavah, nači ees po nedčljah u càrkvi Màlencdélje sakupljene, gdč ti vilovitim glasom Svet (Sanctus) pévaju. — U o vom dra-iestnom kraju imadc po bardih raztresenih k uvali (sto nudja ležaja iziskuje) ; nu po ravninah (Mur-skom i Dolnjo-Dravskom polju) i po sirjih dolinah (medili sv. Tomom i PolenAtakom) ima de i dosta znatnih ves ih (sciali). Kuóe grade Slovenci raz-ličito. Gorenac n c» troji velikog stanja, nego kuéi-cu sa srédnjimi prozo ri, koju si lepo pobèli i po-Sara t.j. on ju pobèli te iz vana okó prozora, vra-tah, praga i ugalali kojekako zemljom càrvenom ili modrom (viSe putah sve zajedno) pomaže. Kuóa od Dolenca je prostrania , imadc Sirjih i višjih prozorah, te se sada ved ponajvisc zidje. Jošte viSe na gospodski način grade si kuóe Poljanci. Slovenka ovili krajevah gleda na čistocu kao podlasica (mastella). Ona ti svaki skoro p ut nad vodom visi umivajud si lice i ruke kao včvcrica, svake godine kudu po tri, četirl puta izvana i iznutra pobeli, i (gdi je običaj) poAara. Postelje u Poljanca i drugih bogatiih Slovenac.ali visoke su, bč-lc i Čiste. Rublje sc mšnja svake ncdčlje. Nu Slovenska se Čistoljubnost i krasolilcpnost osobito po nedčljah na vidik postavlja. Slovenka za moga dčtinstva sasvim u bčlo platno obučena, Sto se sa-Mo j os kod sestarah u železnoj i saladskoj stolici Calazi, hodi sada u ncdčl ju u svili i kadili u càr-kvu. A momci u svojih bčlHi bregušah (gatjah) i koSuljah, preko kojih je obučena lèpo naiiveua ječerma, nose sada posve več tanahne šešire. Nu
osobito pameti su dostojne kod njih cipelc, ko j e su tako laSte, da im niti najbistrii Gradački ili Beč-ki petit-maitre malinje naso nebi — Niàtanemanje nnsartaju inostrani pisaoci na njih s pogàrdami, nari va j né ili nečistimi, gniusnimi. Nečistoča se samo nalazi u gdèkojih kucali Celjskog kotara, a tamo proizilazi iz prem velike sirotinje (sirotinia i nečistoča — dvè rodjcne sestre ), te na granici, gdé vec Slovenac s Némccm suciara i obéi. Na medji proti Nčmačkoj iinadc Slovenac veé nčmačke dimnice (Rauchstubcn) to jest sobe, gdč se vatra loži, kuva, ruča te ni kad nebčli. U njoj stoji i spava Čeljad, pisti perad i liro če kadkaaa gdčko-jc prase. Ovo isto i joŠ carni e lice imadu kuee na nčmačkoj strani Štajerske, gdč kuca ostaje, bez da ju itko bčli, dok se nesruši. — S ovog ne-stranog (mislim) ogleda možemo zlobnim tudjim pisaocem kazati s Kollàrom: «Sie gleichen jenen rhieren, die nur überall Schmutz aufsuchen , um sich davon zu nähren, und desshnlb auch da, wo sie sonst recht reine Strassen finden, die Nase in jeden Winkel stecken, um nur einen Kebriclitsliau-fen zu finden.» te ili opomenuti, i pozornih činiti na barvna (grede) njihovih očiuh, na smrad i tru-nad njihovih pragovah, kojega vàrio dosta imade.
Br. 55. O vi Godomirci !
Rudoslavci slavni!
Godomirci i Radoslavci dva sela župe Malo-nedčljske, koja ime svoje stekosta včrojatno u starodavno vrČme od dva župana: Godomira i Rci-doslava, od kojih se potomci prebivajoči u onih selili naravno nazvaSe Radoslavci i Godomirci, pa se poslč to ime pretegnu od ljudi h i na prebivalište.
rs'od lòb
Br. (»1. Oj Slovenko mile!
Vi morske dèklicel
Morske dèklice su u gornjoj Ilirii onn ista cliv-na bilja , koja se zovu u srédnjoj i dolnjoj strani domovine naše Kde (Gl. taj člana k u Izj. k razlogu.) samo da se od njih nekaže, da su komu zlo učinile. Kod nas u gornjih Stranah pripovèda se, da su mor-ske dèklice iznašle p č vanje i pesine, te da su strabale srèéu od seljanali. Slovenci ili razdčlivaju na dvè vàrsti: na vodene morske deklice, k o je su Čuvale čistocu studenacah, vrèlali, potokali i jeze ra h , i na poljske morske dèklice, ko j c su ohi-tavale na polju, po njivah pèvajuó pléjuéi zito od drači. Seljani jim obiòavaliu zdèle od pitali i drugih sladkih jestvinah na razgone nositi, za prehranit ih. Deklice su (kažu) svagda od tih jelah blagovale. Kad sam ih zapi ta o : zašto sada neima više morskih deklicah i k a da su izčeznule? odgovoriše mi, da kako su izmislili biče, te počeli snoplje na kolee viiršiti , izčeznuše morske deklice, pobeg-nuvši u špilje i us rè d bigah, gdè ili malo po malo i neslane, pa š njimi i zlatno vréme. Polag m o ga mnènja je to bilo, kada su Franki podjarmili Slovence, te uveli svoje feudal ne uredbe.
Br. 63. Ljiibczne, ljubezne Vi ste bèlof'lavke\
Slovenke, koje nestoje u varoših, nose na glavi bèle marahme, pece nazvane, kojimi si na os ob iti od hàrvatskoga razlučujučim sc načinom glave ovijaju tako, da okru gli obraz izpod njih viri, — s onim divnociirnim očima, mjuobčlim lic ama i rumenim nslima, koja sdružena s tankim uzrastom, živim
dosati j i vini duhom svekoliko začarati inora» Alo jos ima zdravo sàrce i zdravu glavu.
Br. 67. Zitom ogradjena
S desna Tiva stoji....
Tiva (Qijßrj ) u st aro doba znameniti grad u Gàròkoj, kojeg osobilo proslavi vitez Epaminonda i pésnik Pindar. S druge strane bianti Tivan-ci po Čitavoj dosčtljivoj Grecii na glasu od lupi li, gl u ni h Ijudin , te se o njih k oj e A ta šaljiva pripo-véaaèc. Nu ovdé napomenuta Tiva zove se po slovenski Vcrii, ovo jc ime primila od slov. rèdi èri po knj. ilir. rai. èrli t. j. u rali zove se 8 tog uzroka, što je taj tàrg od žitnih p olj ali (tako reku 6) ogradjcn. Ve rži imade velike i jake ljude, k ojc cesar po najviše rrfcdju oklopnike (Kürassiere) i dragune uzima. — O Veržcncih se ko-je.sta pripovčda kao o starih Tivancih, krajnskih Ribničanih i o českom Kocùrkowu ; nu mimo toga je Veržc rodilo več mnoge Epaminondc i ako ne Pindare, harem Anakrconte i Kallimache, kojih dèla hi možda do neha uzvišena bila, da jc Slavi jasnic sjalo sunce.
Br. 68. Kod Mure razbiše T^ragu odpadnike.
TJ vrčmc bunc Rakocicvc doskita sc jedan iz-medju njegovih šercgah h ar aj uči — tja do Mure, te hoče da predjc, za dignuti plen takodjer u Šta-jeru. Po nagovaranju i slobodjenju pr. Petka ta-daŠnjeg Ljutomirskog župnika ohoružase se Ljutornirci za susrčsti nepriatelje. Petak primi vài načelstvo i prikupi vsi k s voj oj četi i momČad od po-bližnjih selan kao Noršinčane, Babinčane, Verzen-
c« i dr. izvede ih na mej dan, te lom malenom vojskom sretno vraga razbi, te od medjaKah Štajerskih skoro i odtčra. — Data o toj vojsci saku-pio je pr. g. J. Povoden deficient u Ptuju, pa ih u rukopisu čuva. U Ljutomiru u véénici (Rath-haus) imade dvé slike o to m dogodjaju; nu one sto su več veoma izstetjene, budué se nitko o njih nebrini.
Br. (»9. Kod Huma vukoäe Vruéa kola slavi....
Huntah (Hlm, Holm, Hfum, nčm. Kulm, franc, comble) imade skoro kao Lipnicah u svakom slav. predélu, ili u onih krajinah, gdé nègda Slavjani obitavahu (u Stajeru najmanje tri—Četiri). Nu Hum, o kojem sc ovdi govor vodi, stoji u Ceskoj. Pri ovom se mèstu g. 1813. pobiše Francozi podVandam-ttiom s Rusi i Nčmci. Francezki vodja nasàrnu s to likom bàrzoéom i žestinom na nepriatelje, te od njih jed an oddio u jed an kotó od barda natèra, i pritisnu zj\ un is ti ti ih. Pobèda je več bila u šakali Francezkih. Nu' e to ti doleti kao gradovita bura prèko njivah, jarugah i barali cèla joàte dragonska četa Arcivojvode Ivana iz samih gornjih Hirali sastojeéa, koji namaknuvŠi kacige (ši&alte) nad oči, hitro'navalise na Franceze, te ih golimi mačevi toli bàrzo sčkoše, da se oni od prem na gloga napada uznerediäe, Čim se opet sakupiše i složise Nemci i Rusi, te udarivŠi na nepriatelje potukoAe ih i mej-dan odAržaše. Ole d. Brokhuus, Conversations-Lcxì-kon, članak: Kulm (Schlacht bei).
Br. 70. O neharni sv èie \
Robe zaru am lje ni l Trihrati slavenshom Kàrvlju odkupljeni !
I.	Bivši Diingis-kanova sila u Azii na loliko narasla, da š njoni mlogc gradove ole, i mnoge narode pokori, pade mu na um, da ta ko j er Euro p u pod svoju sabl ja okrenc. Nu izviiršenje p resède nagla smàrt. Ono bi poru ceno njegovomu sinu Oktaju. Oktaj stidnuvši na préstolje otčcvo, pre-dade taj posao rod jaku svomu Batju. Batju udari s nebrojenom vojskom na nesložne lada knezove ruske, — prcdobi jed nog po jednog, le ih groznimi mukami izmuči i strabo v ito m smartju pomori.— Slušajmo domače pisaoce : «Oktaj dal 300,000 vojno v Batjiu svojemu plemianniku i velel jeirm pokorit stivcrnyie beregi morja kaspijskago s dalnjejšimi Stranami. Sie predprijatije rèsilo sudbu našcgo otečestva. Bat ji d vinu l užasnuju ral’ svoju k s to lieti Jur je voj. Tatary na puli razorili do osnov ani ja Pronsk, Belgorod, Ižcslavec, ubi vaj a vstib ljudi j bez miloscrdija, i pristupiv k Rjazane, krov lila s ja pjat dnej. Knjaz, supruga, mat' jego, boj are, narod byli žertvoju ib svirtiposli. Veselja s j a otča-j a ni j cm i mukami ljudej, varvary Batjevy razpinali pltinnikov, ili zvjazav iin ruke, streljali v nib kak v evi dl j a zabavy : osvernjali svjatiniju bramov nasiljem junyh monahinj, znamenityb žen i dtivic, v pri sul s tv ji izdyhajuSòib suprugov i malcrcj- /g li jerejev ili ki ovij u ili obagrjali oltari.— Batti s že g Moskvu pltinil Vladimira, umtirlvil vojevodu Fi-lippa Nianku i vstib žitelej od s tari ko v do mladi neev. Vojsko Batjia šlo daltije p ute m Seliger-sk i m : sela izčezali, golovy žitelej (po slo va m Itito-piscev) padali na zemjju kak trava skosennaja — (Karamzin Is tor. T. III. str. 369). «V pervoj polovinti 13. vtika ljutvje Mongoly, nazivavšije sja u
togdašnih Rossi j an Tatarami, razlilisi-ognenoju i krovavoju rčkoju po vsej Rossii, i polzujaš pre-vozhodstvom čisla i razdélcniem sil Rossijskih pokorili vsé počti oblasti on oj do samoj Vengrii (i joZ prčko Ugarske do Horvatske!).— Tatary razrušili poèti vsè pamjatniki gražaanskoga blago-us trojstva, predali ognju cčlyie gorody i tčm iz-trčbili drevnija ehartii» (Gled. JSikita Greč, Istor. literatury ross. str. 22—25). — Poslè nadvladanja Ruske prevlastju Tatarskem nasarnuše dvS čele na ostalu Euiopu. Jedna nebi o jena*) četa za poplčnit Nčmačku i Francezku provali kr o z Poljsku u Moravsko, gdč ju Jaroslav Zvezdogorski na jednom bardu kod Olomuca sa svojimi hrabrimi Česi i Moravani Ičpo pri ček a , te srčtno uzbi i razparŠi g. 1241. Roj biase polag ruko/tisa Kralndivorskog iz-vanredno žestok i kàrvav**) Da nije tu Jaroslav porazio sile Mongolske, bi se vérojatno porazila stopàrv na polju Chalonskom. Druga četa za pro-drčti u Itahu, navali na Ugričiče , k oj e do mala razparšii; nu kralj Bela IV. zdravil iznese glavu i uteče put Iliric, kiula i ncpriatelj slčdjašc. Tu ga (na Grobničkom polju u Primorju g. 1242.) pri-Čckašc hrabri Iliri, te poslč Lestoke borbe lia-metom potukošc , a s voga kralja iz sramotna su-
U riikopiR« Kralodworakom stoji :
,, Tabor aien bie stresov kolkol chinina,
Ai do nedozirainh dah ka
(Jaroslaiv.)
*“■’ ) I by boievàno dluho kruto,
I bv klénié i porubanié,
I by Ikànié i rodu v.mir ;
Kiew aie valé iak byatriny dàcevy.
(Jaroslaiv. )
žanjstva i gotove gardne smàrti izhaviše. (Gled. Dauieii ilirsku g. 1838. br 8. i 9.) Da nisu se sl. Hàrvati lo li hrabro barvali , k up a o bi se u malo vreme Milan i Rim u pepelu svojih palačah... lilo ti parvo ga oJhupljenja !
II.	Poslè kako Turci, presavsi uEuropu, zavladav-Ši Drènopoljcm i malo za tim Carigradom g. 1453. i razorivsi carstvo Sàrbsko g. 1389. i kraljestvo Bosansko, g. 1463. sastadoše se na sèvernoj granici Bosne sa Hàrvati, a u Dalmacii sa stonimi Dalmatinci i razneženimi uskoci Sàrbskimi, koji voljahu d ra gu domovinu ostaviti, nego li vrat u sramotni j aram turski skučiti. Tu sc počc strahovita, kàr-vava borba, bez da se Turci igdè stavno utvàrditi mogoše. Danas bi ( u Horvatskoj) jedan grad njihov a sutra sc opet vijahu na kulan stčzi bratski složenih gornjo- i srčdnjo-Ilirah. I tako isto biade u Dalmacii, gdč Smiljaniči, Mitroviči, Jankoviči i dr. sa svojimi malcnimi, ali izbranimi četami strah i trepet tja u sàrea Turskih pokrajinah nos,diu. Ova borba trajaše kroz tečaj od čitavih vekovah. Srčdnju , gornju Iliriu i Dalmaciu ne-osramoti nikad turski j ara m. Nu laglji i g 1 a d j i biade put Turkom u onili pokrajinah, gdč Slavjanski duh i hrabrost pade. Oni sc od Bi o grad a prčko sàrca Ugarske h ara j uči posta vid e pod Budim, kojeg u malo vrčme os voj ide,—pa za tim i tja pod bederne Beča, kojeg počeše od svili stran ali biti i jurišem na njega naval ji vati. Beč od prem duga obsčd n ut-ja izmorcn, bi o bi se predan nevèrnikom, da —-nczablčsnu, kao sjajna zvčzda sa neba, s Kalilen-berga stčg Jana Sobieskoga, kralja Poljačkog, koi uvidivši zlo utaborenje od vezira, odmah na tabor
udari, tc svojoni malcnom Čctom njegovu nebro-jenu vojsku izpod bcdemah Beòkih dignu i u U-garsku baci, gdč ju još nekoliko putah potučc. Medju plčnom riebrojenim nad je se i sveti harjak Muhamcda, koi se još i danas 11 Varšavi Čuva. «Mi-fošnik starožylnošci narodowycli ni e oh ji» tuie widzi \veXVarszawiezawi<?szon«i wfarzestaromieyskiéj cho-ragiew Turccka przez Jana Sobieskicgo pod Wiedniem zdobyta» (Platcr grof, geogr, wschodnéj czp-šci Europy 1835 str. 155). — Da se ni je kralj Jan Sobieski nad Bcčem kao spasonosni Dioskur javio, BeČ bi klonilo pod b ritko m demeskinjom Lurskom, a Kara-Must.afa za is ta proti zapadu nebi laganiih korakali činio, nego li Atila. Csaplovics u svoinGe-mälde von Ungarn kaže: «Johann Sobieski kämpfte als treulicher Soldat, als ausgezeichneter Feldherr heim Entsätze von Wien, und nach dem Falle Kara-Mustapha’s in Ungarn mit, siegreichem Erfolge. Oesterreich dankte ihm offenbar seine Rettung. A mi sečnimo: da je Sobieski citav zapad spasio. — Fio ti driigog odkupljenja.
ITT. Napoleon pokorivši čitavu veé Europa (iz-van Buške, iztočnih pokrajinah Austrie, Turske, u k o ju još rata unio bio nijc, i Englczke, k oj a špasenje Austrianskoj daržavi zahvaliti ima) v jesen g. 1812. na jedanput premetnu svoj glavni konak u Varšava, tc svoje nebrojcnc Čete put ruske granire postopati čini. Ušavši u Rusku, osvoji po (lugom sl. k.irvi prelivanju Smolensk i Plock*)
‘'‘J Tn je bvnl broln luko: Poljak i Hàrvat Rusa: jorbo su Slavjnni bili, knji Smolensk i Plock oleše. Napoleon je davao Kvinta prednost svojim Poljakom i llhrvatom. koje je zvao: brave* Croatejurišem udarati, šlo — radi njihove hrabrosti, što — za svojo Kranceze poštediti.
U
i
skoro za tim med ju ne prek id an im čarkanjem udje u dimne zidiue matere Moskve. Vladaše tada strašna zima. Napoleonu več do polak Ijudih poginu sto pod Sinolenskom i Plockom, sto p ute m od neprestanog nasùrtanju ruskih konjanikali. Cim je smàrzavala francezka vojska u praznoj Moskvi, o-krenc se bàrzo Kutuzov prama jugu, za pograbit ga s tra ga, ako bi snivo post upat proti Petrogradu, ili ako bi uzmaknuo, za pregradit mu p ut Poljske. Napoleon uvidivsi nemoguenost napredovanja, zaista uzmaknu, nu padne na povratku u Ku-tuzove Sake, koi mu dio ijudih potuče, a dio u rč-kc natura, gdč se skoro svikolici potopiše. Isti Napoleon jed v a da uteče obučen u proste halj ine za činit sc nepoznatim. Napoleone! kažn, da Napoleon ni je od Rušah, nego od prevelike zime pred ob lj en. A stari graničarski oficiri, k oj i s Napoleonom u Moskvi bialm, kažu, da je onda toliko uzhitjenje zavladalo s narodom ruskim , da je svaki seljanin bio drugi Minin, svaki bojar drugi Požarski, pace svaka baba domorodkinja *). A narod, koi toliko s vojn domovinu ljubi, svojom kàrv-lju brani, neue nikad tudjeg jarma nositi. — Napoleon prikupiv.ši usrčd Nèmaèke ostale svoje čete, baci sc u Sasku, a jedan izmedju njegovih gje-ncralah tja n Cesku (Gled. Izjasn. D jul. II. br, 69.) Tu bi on (Napoleon) kod Nollcndorfa prcdobljen, a kod Tipska hametom potučen od Schwarzenber-ga, koi austrianskom vojskom (najviše od 81 a vena h sastojeéom) zapovčdaše (Tistop. 1813). A od kobnih kockah u Rus k oj i kod Tipsko g zavisaše sva buduču nesrčča Napoleona u Spanjolskoj , Fran-Vidi Danicu ilir. god. 1*31) br. 8.
cezkoj i Niederlande Da Napoleon nije u Rusku dirao, da ga nisu Slavjaui kod Lipska potukli,— sòdio l)i lasno joA danas na p rèsi olju Francczkom, a Nèmaòka hi bila francezka provincia. Sa svim time vithi Nčmci ustmeno i pismeno: «Wir haben Napoleon , den Völkertyrannen geschlagen! Wir haoen die Fesseln Europa’s gebrochen! Wir haben der Welt die Freiheit wieder gegeben! u. s.w. u. s. w. u. s. w.» Eto ti tretjeca odkupljenfai Br. 71. Uz Ti ve sc stirc
Thessalia ravna.......
Thessalia (sada Livadia) pokrajina ravna, bia-2 e u starogòrèko vrčme p o ra d svojih plemenitih konj ah gl as ovita. Thessalia, o k oj oj sc o v de govori, jest svekoliko plodovito Mursko polje, k oj e med ju Radgonom i Ljutomirom leži , gdč sc po zelenih livadah pasu lèpi, tanko- i bàrzonozi konjiči. Oni sc ve o ma gledaju od gospode, tc skupo prodavaju za njihove konjušnice. —-Br. 72. Više gle zeleno
Glavu diŽe bardo;
Tamo kan vladaše
Svö koleno tv àrdo.........
Dva sata od Rodgonc prama Ljutiboru stoji na bardu cArkvica «Kapela» nazvana, gdč ima dobra vina. Nc daleko od ovc càrkvicc imadc jed na spilja, koju prosti puk nazivljc Apiljom nč-kakvoga Àtule. Naš puàki bis to ri k pr. g. À. Krempel rtlnčva , da taj Atula nitko drugi nije, nego poznati kàrvopija Atila, kan*) Hunski. Ja u ovoj
U ftradcii u Jonnomnu imade kopiali od prastarih knoigali i koinadah od kopljali, od kojlh originali u Bvvu zaoslašc. Ove «tarine izkopane su „ jednoj obe'ini Nègov-
pésmici poprimili njegovo mnénje, mi ne kao histerik, nego kao pèsnik, pozivajuéi se na 9. i 10. veis Epistolae ad Pisones. Strašna d M a Atil ina nemogu se o v tič na široko razvod ili, budtiói loga prostor nedopušla. Dakle na kratko. — Atila se digno iz Ugarskc prig.irnnvši pod šilu k svojim sirovim šeregom za ojačit ili, i čete Slavjanske,— p opleni i p oh ara sredina naše gornje Ihrie. Ove gornje pokrajine — kao most medju iztokom i zapadem ležeče — od pro val jetija tolikih več divjih narodah aziatskih, koji se za dragocenim plenom ldepteči u Italia harajači rivaše (gitrnuše) umore-na, nemogahu jakih mu preponah staviti. On doti je pod Aglaj, te ga jurišem o te i razori. Za tim k temi o je u Bnctjansko i Milan , k oj c ga porohi. Slovenci B n et j a ni, koji od njega na otoke uteko-še, s a gradi še Bnetak ili Mletkc. Izza toga Atila prodre kao kàrvotiosna rèka a Francezku ( ta da jošte Gallia nazvarm) , gdč hi složnom vojskom Rimlj anali i Frank a h na Chalonskom polju g. 451. liametom potočen. Izza toga se vrati s od Ionici svoje vojske na vrat na nos kači, pa za malo vrčme umre. Poslč njegove smilili razpadne sc kanstvo hunsko.
Br. 73. J oj! laljige ikri/jlju,
U nje unvatjene,
Kano guje cvilc DuljebinUe iene....
ske graditine. Oko <1 o I nje g jo k ruj« kacige jod no nòknknv nnpis , k oj o g n o k oj i N ònici d aržalni za staioctrusk i, dingi zn Oliurski (ito pod u pire mnenje Krémpolovo ), opel drugi za Slovenski , izniedju k oj ili i rusko - poljski professor g. charski, koi g. 1*27. k voz Uradac putujuvi, one kopic razgleda vsi, njihov napis rnztlimavi.
Posle Ilimali sèdne drugi vukodlak na vrat, Slovencem naime Ob ri, pleme sirovo, takojer kalmucko, koje ili, osobito koleno Duljebianacah, bez ikoje milosti mučaše i obezčestivaše. Slušajmo starca Nestora: «Obry vojevasa na Sloveny, i premuČiSa Duljeby suSùije Sloveny, i nasilje tvorjahu ženam Duljebskim. Aàòe pojebati biaše Obrinu, nudavate vprjaČi ni konja ni vola , no veljaše vprjadi tri ili èclyre , ili p j at' žen v teljegu, i povesti Ob-rina, i tako muÒaliu Duljeby» (gl. 10.) «Inter caetera quae crudeliter, dictu quoque horrendum, in eos Slavos exercebant (Avari), unum illud nefandum cunctis antea saeculis inauditum erat scelus : quod quasi byematuri , eorum adeuntes domicilia, uxores eorum suis assumebant socias stratis.« (y/t‘-monius lib. IV. cap. 9.) Od ovili i takovih opa-óinali svojih gospodarah razpaljen, podiže se je-dan dio Slovenacah pod svojimi knezi na tlačitelje , te ih porazivsi , sebe sretno izb avi. (Gledaj «/. Schneller, Geschichte von Ungarn , Dresden 1820 1. str. 18.) Iza toga ponudi Slovencem po posiamoli Karlo, s prezimenom Veliki, kralj Fra-naČki, misicu svoju, obecavajuci im, da ih hoče sa-svim od dosadnih Obarah osloboditi. Lahkoverni Slovenci pobunivsi sc, pristupiše k n j eg ovoj vojsci, za ojaùit ju. Karlo krug po k ing*) jurišem osvoji, te Obre do jednoga iztrébj. Nu sto uèini pobožni Karlo? — Naloži mèsto Obarskog svoj jararn Slovencem.
Br. 74. Izza njega paho..........
Polag dogodov sline stojali su Magjari naj pri e
*_) Ovi kruii biiiliii jedna vinsln od sluvnil» tuborah, u kojih Ohri gomile od plvmi nagimiu.se.
od kako ih svét poznade, na càrnom moni. Poslé toga zvani nezvani digntiše sc preko Ruske *) u staru Daciu. Dalje neka izvoli govoriti SafaHk. (Gledaj Staro), it. 6. zv. str. 805, 806, 807). »Udatnv Svvato-pluk selinal Némce s pole, s j le gcho nikdeŽ odo-lati nemohaucj. Tuf chytrv Arnulf nagal proti Slowanùm Mad’àry, od I. 888 w Dacii brogjcj a od cjsafftw byzanlskycb zloràdne proti Itulhariìm potì’ebowané (889), ßraeislawa pak, oddjlné knjže chorwatské, pot i lumi do swého spolku. Swato-pluk, obkljòiw Mad’ary w gakési sautésce, byl by ge znièil, gdyby Ilo wpAd Arnulfùw od zàpadu a Bracislawftw od gibu k ustaiipenj byl neprinutil. Po brozném poplenènj rowné kraginy odtalili Ném-ci a pomocnjei gegicli zpàtky, bez koneènébo premoženj a pokorenj Swatopluka. Arnulf, wzt.ekage se zlostj, gednal s Bulbary, hledè ge odwratiti od pr/it.elstwj s Morawany. W obnowené 1. 893—894 wognè cjs. Arnulf negen Žad né ho nedosàlinul nad Morawany wjtézstwj, ale nad lo s/un gedwa zàhuby ušel. Toto wAak bylo poslednj lóto slawnébo pa-novvànj Svvatoplukowa. Po ge bo smrti (894) na-Staupili wladu w rozdéleném panstwj dwa leliko-mislnj a swi'irliwj synowé g<‘bo, Mojmjr a Swato-pluk. Cjbawy Arnulf, zn a men a ge pìibodny čas,
Jezik Mngjarski opominjo histerika, <1r hu Mngjari morali dnlje vremena 11 .séverii prebivali; jevbo «ve «koro, ré-ri , koje su iz slavjanske blagajnicu primili , imatlu severno ( rusko-pol jsko ) lire n. p. Seula, gereblje, kalada, solin«, galani!», pèni ek, sombat. lenese idr. Mi (polag moga znanja) ne-imanio pismenih pametni kali od cesko-slo venskog narečja iz piirvib kiirst janskih v rè m e n ab, im na sadasnje stanje njegovo gledee, zaključiti možemo: da IMagjari «vib svojih slavjanskih rèe ib od Sloxakab primili nisu; nego da ih ver puno sa sebom u 1‘anoniu donesose.
un ><65
nepominul skrzc zloràdnélio Wicliinka a ohytrého Ariha roznecowati giskru neduwèry niezi bratry, až u welikV plamen se rozmohli. P'rjmèrj mezi min a Mojmjrem 1. 894 zawìené stalo se gen na oko: w ticliosti tjm pilnégi pracowal on o wywràcenj rjse morawské. Trogj pak sobé k tonni cjli zwolil postìedek: dom.icj wognu mezi bratry, od trženj Cech od Morawy (895) a priwabenj Mad'arùw do Morawy a Pannonie. We walcc mezi Swatoplu-kovici wypuklé chopil se Arnull 1. 898 slrany Swa-topluka, giž od Mojmjra premozeného, a lì'ikra te zemi morawskau skrze Liutpolda a Ariba liroznè popleniti dal (898—899.) W télo wognè Pannonie sicc ztracena, gt:gj-.lo spràwu a obranit Arnulf giž 1. 892, drjwe koneòiiého gj opanowànj, pod-ruònjkowi swému Bracislawowi byl poruèil; wsak nicméné Svvalopluk k ustaupenj do Nčmec od Mojmjra prinuccn. A wSak tjm wAjm brana Ma-d’arum ke sk.tze Slowanstvva gcdnau otewrenà ne-byla wjce zamòena. Tito zagisté , usadiwàe se w Potisj a zniocniwse se slastnimi wyprawami na w< chod, gib i za pad, oborili se, po nèkolikerém daremném pokaiièenj, konvènè 1. 907 dvvogitau sj-lau na morawskau ìjsi, od Ras lice pracné založena u, od Swatopluka pak wjtèzné zweliùenau, a wy-wràtili gi zc zàkladu. Po hrozné poraŽce Némciìw i Slowamìw u Preàpurku (w stpnu 907), z njž mladi kräl Ludwjk sotwa se ziwotem utckl, a w njž wywoda baworsky Liutpold, die wsj podobnosti i knjžc Mojmjr, mečem poleldi, zmizela samostatna slowanska Morawa z pole dègin. Ràz ten uhodil do srdce Slowanstwa. Dìewnj obywatelstwo, co lio smrti neh poroby zbylo, roziiljkalo se do Ta-
ter, Bulliar, Chorwat a ginam; na zemi pak potem a krwj Slowanù wzdèlané, ducliem sw. Konstantina a Methode oswjcené, /.inizila uralskà su-rowost mocny swùg trùn.« — Lèpc plodovite od BogaSlovcnu prikazane ravnice zakrili.se aziatskiski-taoci. Sad sc stopArv počeše k a jati Nčrnci. Nu bilo je več u nevremc. Magjarski screzi na va lise na iztočno županiu (Oslmark) kao kobilice pièniajnói, harajuci i robeči, buduči im težke neokretne nè-mačke čete od oli ti ncmogalm. Tako se kaj ase Teutonia kroz čitavc včke za jedan po svojem kopilotu način j en grèh. Kàrvava ruka Magjarali harajuci dopiraše do Blatskog mora, do Pada i do preko Rena. Kraljestvo nčinačko hi ase (tako rckuó) poharačeno (zinspflichtig). Enriko (ptičar nazvan) stopArv potu če ih kod Màrzibora (Merseburg) g. 933. bivši svoje čete preoružao tako, da sc laglje okretati mogalm. Dvàaesetidvé godine poslè ove pobéde, javi.se se opet harajuč il Bavarii, nu kralj nèm. Otton J. potuèe ih blizu Augsburga hamei um. Sto uteče od mejdana, to pohvataše INčmci u bègli. dedne potukoše , a ostalim (bilo ih je tek 7) odrezavši nosc i uši, posl.iše kuci. Knez Tokiany (957—971) nastojao ]e oslabljeno več Magjarstvo ojačati, pozivajuči u dnržavu Pcecncge, Rugare (Cigane) i druge k oj e kak v e narode, s kojinii s lože ni oddèli sc put tadašnje Càreke. — Pripovčdaju Magjari o to m oddčlu čine , koji dèi a našega Marka d a lek o za sobom ostavljaju. Nu opel nisu bili toliko oriaški, kad budu o vi skitaoci pod DrČnopoljem hametom pot učeni, šlo (kaže Schneller) «als wiederholtes Unglück die Kriegsgedanken der Magjaren herabstimmte.)) Poslè toga Ma-
gjari nikad neigrabu yi.sc; znamenita dčla samo na s voj ii ruku. Slo se proslavista Hunyady i kralj Matia Korvin, proslavista se najviše kàrvlju slav-janskom i riimunjskom.
Br. 74. Pleme od Harpiah...
Hurpie su bile polag Virgila, gniusne, smradne, prozdàrljive, (jeanom rèèju) do sa (Ine ptice, koje su mu u Tracii najbolje obede ukrale, ili osmradi-1^. Gledaj: Virgìlii A enei s, lib. II.
Br. 75». l'io grozna vaja !
Drugo jato sàrilih....
Gledaj : Izjasn. Djulabiah II. br. 70.
Br. 76. Digli sc ho pahò
Nad neslo iniru svétom.. ..
Da nisu se vladaoci europejski tako grizli i k usali, te svaki posebice samo svoju korist gledao ; — da nisu se iztočna i zapadna càrkva s tolikom nenavidtju gledala i za prazna dogmata t.ukli, ko prosjači za paru i dinar, nebi nikada turski bati iz Helesponta pili. N ti nesloga, ko j a Bogove i ljude zavadja, baci i tu kobnu jabuku svoju medju lakotni svét (Gled. lij. Dj. II. br, 70.)
Br. 76. IN i joŠ ta iarptica
Digla se s gnjczdasca.
O iarptici pripovèdaju Malorusi, da ona ob-rioé vaskolik nebokrug , k ud a pro leti , svojim žarkim kri lina razsveli i razžari, kao va Ira od p o go ra. Slavni ruski pisalac Gogol (rodjen Malorusi n) složio je pod tim imenom pripoved k u, ko-ju ruski kri tiči cene za najizvArstnii umotvor njegov.
no
Br. 78. Blago krotko jan je
S njimi se pobrati....
Od kolacah turačkih odviše mučeni, složiše sc Magjari sa Slaveni susédi, na stranu bacivši vas-koliki g nje v, za da zulumČara Turčina skinu si s vrata. Sla vj ani n je naj veci tolerant. Slavenski plemiči od M a gj ara h lčpo gledani, postupahu i oni A njimi bratski, složno voj e val m za nje u njihovih screzi, go-vorahu rado njihov jezik, i pmnljahu k svojim sl. naslovom magjarske praedicate, ili svoja slav j an. pomagjari.se. Trazi od toga su u dogodovstine knjigah, a živuči ne sa ino po Ugarskoj naéi, nego i po Hàrvatskoj i Slavonskoj [Erdöuy (Bakaè), Vojkfy (Vojkovie) idr.] A la sloga i bralstvo tra jase do naéih vrémenah, dokle nebi od Magja-rah narušena. Oni uséjahu séme, za od ploda njegova svoje si siromašne žitnice napuniti. Nu proli Lče im samo korov— razpra, k oj a im s àrea ino-plcmenih sugradjanah od v ra tj a.
lir. 82. Ti s' ko buiac pile,
Kàrvlju ju dojila ....
fìuiac ili nenasit nčm. Pelikan je ptica, od ko-jc sc pripovčda, da svoje piliée, ako nenajde drugo ga pitja, svojom vlastitoni kàrvlju pita, udarajuči sc kljunom u grudi.
fir. 82. A sad od nemila Ajde do nedra ga.
T. j. pot uca j, prosjači od kuče do k uče ((i leda j : Vukove poslovicc str. 242.)
Br. 95. Kad hude me bòia Zaìhu ogàrlila...	,
U gornjo j Ilirii smàrt sc predstavlja u nrilici bèle,n\i ncmilostive ic/ie, k oj a Òovéka za bélu ruku prime i odvede, ili ogi»tli, te on umre. U pès-man se n. p. ovako o n j oj govori:
1. Po stezi se šečc bela iena — lléla iena nesmilena smèrli Oj hala hala vii linja!
Daj ti meni starš o čer!
Nikaj nikaj bela iena —
Béla žena nesmilena smèri. i t. d. i t. d.
2. Bntka smèri nesmilena!
Kaj sem vČinid krivega,
K a si me ti vmorila,
Z žulikim gadom napojila, itd. itd.
3. Smèrt njo prime za bèlo rokòy No odpela na driigi svet.
]\ar. j)èsili iz Stdjera.
Br. 1)9. Kéerce rnljczimice.
Mljezimica znači u dolnjoj Ilirii najmladju kccr, a u gornjoj Ilirii zove se najmanj i pàrst ruke
mezinec.
O
Kl ran
18
18
22
31
35
56
67
67
94
120
122
č»o<L 172
HoirrèSke i popravcl.
Zelene gorice Dolina, dolina LJ dolini v rilo, —
A nem o gu zabit Njej e lice milo.
Od glasa Sirene tarč ue
lindi moja hudi,— Budi uvök moja ! Ku d se s tire Valja sc razstanuL Za svčzdom Pridi, mila, pridi, Krasu svakoliku S raj a dosla , Lade,
Čitaj
Zelena gorice.
U dolu, ii dolu,
Ta mo su tri vi ila, — A nemogu zabit Njej e lica mila.
Od Sirenah njedno. tàrceé.
Al neostavi me! — Hudi uvčk moja.
Kad carstvuje.
Sunce vet'; klonulo. Za zvezdom.
Pridi skoro pridi, Krasu svukoliku.
S raja doàla, Lade.
DOMOZNANSKI« ODDELEK >
ŠTUDIJSKA KNJIŽNICA PTUJ
11 \ i v v 11 vv v \	i	\	i	v	v	i	»	',v	'Oc