Poštarina plaćena u gotovu
M	pfl д h'i v
'л	Cena	Din	2
SOKOLSKI GLA
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA Ж
Izlazi svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po cenika
God. XI.	Ljubljana,	15.	jula	1929.	Broj	14.
Bratskom poljskom i čehoslovačkom Sokolstvu
i narodu.
Braćo i sestre!
U dane od 26. juna do 7. jula t. g. bila su naša brada i naše sestre u po« setama u republici Poljskoj i Čehoslo« vadkoj, gde su učestvovali VII. sve« sokolskom sletu poljskom u Poznanju i pokrajinskom sletu ĆOS u Plznju i u Orlovu. Na putu iz Poznanja u Plzenj zaustaviše se i u Varšavi.
Izjave sviju naših sestara i brade glase se na povratku u domovinu tako, da nisu bili medu bradom Poljacima i Čehoslovacima kao gosti, ved da su se osedali kao kod kude medu najdražom svojtom. Čitavo vreme i u svakom kraju bili su deonici tolike gostoljubi« vosti i pozornosti i tolikog bratstva, da ne možemo smodi dovoljno iskre« nih zahvalnih reči, koje neka bi bile pravilan i potpun izraz i tumač naših razdraganih osedaja.
Ne samo brada i sestre Sokoli i Sokolice, ved svi razredi i svi slojevi naroda pozdravljali su srdadno i bur« no naše odaslanstvo na svakom ko« raku i nastojali učiniti sve, da je naš boravak u bratskim zemljama ostavio
Ljubljana, 8. jula 1929.
E. Gangl, starosta, i
u srcima našim nezaboravne uspomene i najlepše dojmove. Upoznali smo nove krajeve, divili se lepoti pokrajina i gradova, a otvorili su se nam pogledi u dubine plemenite slovenske duše, gde gori čista bratska ljubav za našu zemlju i naš narod. Izmedu svih ino« stranaca bili smo mi Jugosloveni svu« da deonici najiskrenijih dobrodošlica.
Sokoli i Sokolice svih slovenskih rodova, koje nas je udružio pod sokolskim barjacima poziv bratskih srdaca na slovenskom istoku i severu Evrope, produbili smo bratske veze i raširili osobna poznanstva, ponovo smo videli mod i silu Sokolstva te se opet uverismo, da stupa slovensko Sokolstvo po razvojnom i pobedonos« nom putu na delu svojih plemena po« nosno i samosvesno napred u veliko doba bududnosti Slovenstva!
Tom dragocenom tekovinom obo« gatili smo svoje duševne i fizičke ener« gije, koje demo sada u redovnom i ne« prekidnom složnom delu svaki na svom domu razvijati dalje i dalje do
Zdravo!
vrhunca mogucnosti i do kulminacije svih vrlina i kreposti slovenskog sve« ta. U potpunoj nezavisnosti i samo« stalnosti osecamo danas svi u pomla« denim i k novom delu upravljenim snagama uzvišenu želju i slast za sokol: skim delom i životom.
Hvala vam, brado i sestre u re= publici Poljskoj i Čehoslovadkoj, za sve dokaze ljubavi! Budite uvereni, da demo vam se odužiti prvom prilikom, kad dete doci medu nas na naš II. ju« goslovenski svesokolski slet g. 1930. u Beograd i kad dete se sami osvedoditi, kako mi na slovenskom jugu Evrope služimo odano i verno velikim zada« cima Sokolstva i kako i našu zemlju prožimlje duh velikoga Tvrša!
Neka živi bratska republika Polj« ska i Čehoslovadka!
Neka živi Slovensko Sokolstvo!
Sve za narod i domovinu!
Svima naš bratski pozdrav!
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Dr. Riko Fux, tajnik.
DR. VLADIMIR BELAJČIĆ (Novi Sad):
Dogmatizam i evolucionizam u Sokolstvu.
I. »Sokolska ideja je večna in se ne menja in se ne prilagoduje razme« ram . .. Poznamo samo eno Sokolstvo, Sokolstvo Tyrša in Fiignerja; druge« ga Sokolstva ne poznamo in ne priznavamo ...« (St. Vidmar na skupštini JSS u Mariboru.")
II. »... Vreme je da se stare sokolske dogme pregledaju i pretresu, da se prilagode novim pogle« dima i narodnim potreba« ma, da se prema napretku čovedanskog duha podig« nu i usavrše, da se sve ne« potrebno, slabo, loše i sta« ro izmeni korisnim, mo« dernim, jakim, dobrim i novim, a osobito da se obrazovni ideal sokolski, koji je do sada bio uteg« nut u nemadki pojam tur« nera, prilagodi sredini, ko« ja bi kao zlatna stajala podjednako udaljena od nemadkog turnera i ame« rikanskog slobodnog po« jedinca borca i igrača — ukratko, pored obnove Sokolstva dolazi ovamo i osnovna reforma Sokol« stva ...« (»Sokolske redi dra. Laze Popoviča«, str. 26—27.)
III. »... Za mene pro« blem poratnog Sokolstva nije još rešen ... Ideje još nisu izmirene ni mirne ...« (Pismo dra. Laze Popoviča Dušanu Bogunoviču od 15. oktobra 1926.)
Prvi decenij posleratnog Sokolstva, narodito njegova prva polovina, obele« žen je idejnom borbom između dog« matizma i evolucionizma, pod čijim znakom je stajao i obnovni i organi« zatorni rad vidovdanskog sokolskog sabora u Novom Sadu iz godine 1919. Danas, o desetogodišnjici Jugoslovcn« skog Sokolskog Saveza, kada smo se za trenutak zaustavili da bacimo po« gled natrag, na prevaljeni put i obra« dena polja sokolska, bili bismo neiskre« ni i malodušni, kada bismo nesokolski odvračali oči od te borbe i, pravedi se kao da te istorijske činjenice ne vidi« mo, prošli pored nje »kao pored tur« skog groblja«, te nastavili svoj sokol« ski put u drugo desetlječe, ne dajudi
sebi ni najmanjc objašnjenja o njoj i ne nastojedi izvudi iz nje nikakve praktičke zaključke za bududnost.
A ne postoje za to nikakvi naro« čiti razlozi. Jer, ta je borba, pored svih zabluda i lutanja, i s jedne i s druge Strane, bila proizašla iz najplemeniti« jih sokolskih pobuda, iz dubina iskre« nog sokolskog uverenja, iz vatrenih so« kolskih težnja za sokolskim savršen« stvom; časna, lepa i uzvišena, bez štet« nih posledica za Sokolstvo: u njoj se, kao zlato u vatri, okušala i ispitala prava njegova vrednost, značaj i su« ština.
Danas je ta borba tako redi pot« puno na smiraju, pa još samo po kat« kad, tu i tamo, kao munja posle oluje, bljesne sukob na kome konkretnom pitanju, dok sam problem, kao žeravi« ca pod pepelom, tinja pod naslagama svakodnevnog sokolskog rada koji ne trpi čekanja ni odlaganja ...
Pre deset godina, 1919., bila je ona u punom jeku. Ona je tada, nema sum« nje, bila u prvom redu izraz opšteg sta« nja duhova, ako hočete posleratne psi« hoze, a i straha od komunistidkog stra« šila, boljševizma, koji se kao kakva epidemija širio Evropom i ostalim kon« tinentima i čiji snažni talasi su za« pljuskivali i bedeme naše mlade, tek jedva oslobodene i ujedinjene otadž« bine.
Svršetak velikog svetskog rata sa propašdu centralnih vlasti, raspadom Austro«Ugarske monarhije i formira« njem novih slovenskih država, kao sve ostalo, doveo je bio i Sokolstvo u jed« nu novu situaciju. Veliki ovaj politidki i društveni poremedaj, praden sa stra« hovitom ekonomskom i socijalnom kri« zom, kojoj ni danas, posle deset go« dina, ne vidimo kraja, poljuljao je bio i same osnove današnjeg društva i po« vukao u vrtlog diskusije i vratolomnih eksperimenata i same temeljne etidke i društvene ideje. Nije dudo dakle, da je ta struja rušenja »staroga« i stva« ranja »novoga« bila zahvatila i sokol« ske redove i stavila na dnevni red i samu osnovnu ideju Sokolstva. Ko je pažljivo pratio tadanje pisanje našeg »Sokolskog Glasnika« i uopšte tadanju sokolsku literaturu, naišao je često na članke u kojima se govori o »novom Sokolstvu«, o njegovim novim zadaci« ma u nacionalnom životu i novim na« činima sokolskog rada, te cesto oštro kritikovalo »staro«, predratno Sokol« stvo. Setičete se možda i onih karika« tura u humorističkim listovima: Sokola
u svečanom odelu kako čisti ulice, isto« varuje džakove iz vagona itd., a u ko« jima su se na karikirajudi način prika« zivale misli, kojima se htelo obnoviti i preporoditi Sokolstvo.
Bilo je čak slučajeva da se Sokol« stvo počelo ispitivati i na svoj raison d’ etre. — Tome je razlog bio u ovc dve osnovne činjenice:
a) Ostvarenjem slobodnih i neza« visnih nacionalnih slovenskih država izgledalo je površnom posmatraču kao da je sokolski program, formulisan kao razvijanje i jačanje telesnih i dušev« nih snaga narodnih i njihovo stavlja« nje u službu Otadžbine, koju je tek trebalo osloboditi — ostvaren i prema torne da je Sokolstvo stiglo na svoju metu, mrtvu tačku, sa koje nema kuda dalje. Slovenski narodi formisali su se u svoje nacionalne države i za odbranu svoga opstanka imaju na raspologanju celu državnu organizaciju, u prvom re« du vojsku, pa se smatralo da tu za So« kolstvo ne preostaje ništa. Kao organ koji je nacionalnom telu postao nepo« treban, činilo se, da ono ima ili da se adaptira za drugu funkciju ili da ugine.
b) U velikom svetskom ratu, u kome je sveslovenska zajednica i so« lidarnost imala praktički da se prime« ni i prema tome ispita na svoju ostvar« Ijivost i realnost, našli su se slovenski narodi podeljeni u dva tabora i, što su jedni gradili, drugi su razgrađivali. U tome istorijskom času Sveslovenstvo se mnogima pokazalo kao fantom i utopija i vera u konačni sokolski ideal, u mogudnost ostvarenja maksimalnog — da se tako izrazim — sokolskog pro« grama uskolebala se i kod najvedih so« kolskih idealista.
Sumnja u raison d’ etre Sokolstva bila je samo deo sveopšte sumnje u sve, dakle opšta patološka socijalna pojava prvih poratnih godina, jedno trenutno i prolazno, ratnim orkanom izazvano kolebanje samoga dna ljud« ske duše, koje se, medutim, smirilo i nestalo.
Tim ozbiljniji i dugotrajniji je bio pokret oko sokolske reforme. Ta bor« ba vodila se u obliku pitanja revizija same osnovne sokolske ideje koje jc bilo formulisano u devizu »socijalizo« vanja Sokolstva«.
U stvari, sama sokolska ideja, sama bitnost njezina, bila je tek do« nekle u pitanju, dok se u istinu i za« pravo radilo jedino o pitanju formuli« sanja aktualnih zadataka Sokolstva, o pitanju revizije predratnog akcionog
ијр&ШИ
‘v Ф-Ау
■J. i Лж"'\х stopaj 'Љ, v.	v У;
«1»
60 godišnjica brata Vincenca Štepaneka.
Brat 'Vincenc Štepanek, zamenik staroste Československe Obce Sokol« ske, navršio je 14. o. m. šezdesetogo« dišnjicu svoga rodenja.
Mi se svog milog brata Štepanka sedamo ovom prilikom sa mnogo brat« ske ljubavi pa mu k tom jubileju iskre« no i bratski čestitamo.
Svi u našoj zemlji zovemo brata Vincenca jugoslovenskim sokolskim konzulom u Pragu. Zašto? Zato, jer nama svima i svakomu od nas učinl uvek sve, štogod ko od njega zatraži. Uvek nam je na uslugu, uvek je spre« man, da nam redju i delom dokaže bratsku svoju ljubav. Zato je mnogo premalo, da ga nazivamo samo konzu« lom, jer je on nama mnogo i mnogo više — Štepanek je naš najiskreniji i najbolji brat u bratskoj Čehoslovad« koj republici, brat, kako leži i stoji u najdiščem i najširem poimanju ovc lipe reči.
Čitav svoj život posvetio je brat Štepanek sokolskom radu, u društvu, u župi u Obei — svuda i uvek vidimo ga na sokolskom poslu. Nikad umoran, uvek odvažan, radin, uslužan, po duši i sreu mlad, veran, sokolski. Misli na sve. radi za sve, od zore u noč, iz noči u zoru mu preplide mozag i osečaje misao na Sokolstvo. Ideja Tvršova sa« vsim je prožela njegove grudi, svoj život dao je na poklon Sokolstvu, So« kolstvo je jezgra i bit njegova života. On voli svakoga od nas, misli na sve nas. samo na jednoga ne misli, i taj j i da n je on sam!
Za sebe ne traži ništa, za sebe nema vremena, svi smo kod njega prvi, on je poslednji. Samo da ima svojb skromnu eksistenciju — više ne traži ništa. Prvi je na radu, poslednji na odmoru. Voli nas sve, a najviše i naj« jače sokolsku omladinu onu u Češko« slovadkoj i onu u Jugoslaviji. On je
programa Sokolstva, za koji je usled promenjenih iz osnova prilika izgledalo da je postao nesavremen. Spor je, da« kle, bio jedino u tome, kakav da bude radni program Sokolstva: hode li se težište postaviti prvenstveno na teles« no vaspitanje ili na obnovu moralnih sila narodnih, u ratu veoma postrada« lih, dakle na kulturno«prosvetni, zapra« vo moralno«vaspitni rad; ovde opet: da li da se dade prvenstvo nacionalnom ili socijalno«kulturnom momentu, t. j. da li da se ostane na širokoj, bolje redi uskoj nacionalnoj bazi ili da se So« kolstvu dade odredenija socijalno«kul« turna sadržina.
dao inicijativu za dolazak naraštaja ČOS na naš I. svesokolski slet g. 1922. u Ljubljanu, i onda smo mi svojim naraštajem vratih posetu g. 1926. u Pragu, pa tako mora da bude u budud« nosti, da plemenita zamisao brata Ste« panka živi dalje i dalje u našoj sokol« skoj omladini, gde so ved spajaju veze mladih srdaca, da se te veze očeliče u srcima starih sokolskih radenika f boraca. Srce sa srcem — tako ide put iz zemlje. Tvršove na naš jug. To je najvedi uspeh rada našeg brata kon* zuia!
Brat Štčpanek voli čitavu našu zemlju. Raduje se svakom našem na« pretku, boli ga sve, što se događa /nedu nama rdavog, trulog. slabog. Njegovo srce je naše srce. Pozna sve nas. voli nas, radi za nas. Tabor u Ljubljani mogao bi da kaže najviše o tome. A bratu Štčpanku smo zahvalni svi bi z iznimke za sve, što nam je učinio dobra i plemenita. A najviše smo mu zahvalni za uzor pravog i istinskog sokolskog karaktera i života, kojeg je on postavio u istoriji Sokol« stva sa svojim sokolskim radom i žl* votom nama svima za primer.
Jedva dodekah priliku, da mogu sve to kazati otvoreno i glasno. Malo je to, što kažem, ali je istinito i iskre« no. Ne mogu više, jer brat bratu otva« ra srce. a tamo je ljubav. I ova ljubav je njegova!
Mi svi volimo brata Štepaneka, volimo zemlju, koja ga je rodila, ; vo« limo ideju i stvarnost, za koju on radi i živi. Pa evo — sakupljeni smo u jed« noj te istoj ljubavi prema visokim idealima slovenskog Sokolstva! To je naš poklon dobrom i milom bratu Štčpanku za ovaj njegov životni jubi« lej: u vernosti bratska ljubav!
Ostani zdrav! Ostani naši Na -'dar!	E. Gangl.
U ovoj borbi predstavljali su, n glavnom, Srbi i-Slovenci krajnja krila, dok su Hrvati bili u centrumu, nagi« njudi više prema desnom, slovenackom krilu. Slovenačka, da. tako reknem, konzervativna struja sa dr. Viktorom Murnikom na čelu zastupala je mišlje« nje da baza celokupnog sokolskog rada ima biti i ostati telesna vežba Tyrševa sistema; njegov osnovni pravac teles« no vaspitanje u smislu rasne higijene 1 klasične »kalokagatije«; njegova osnov« na etika jugoslovenski nacionalizam 1 patriotizam; njegov glavni organ nadel« nik sa tehničkim odborom odnosno prednjačkim zborom u dijim rukama
valja sve skoncentrisati; njegovo glav* no poprište sokolana«vežbaonica.
Teorijski, ovo stanovište predstav* ljalo je dogmatičko i statičko tumače« nje i shvatanje Sokolstva kao savršene gradevine sa natpisom na pročelju: nolli me tangere! Po njemu je Sokol« stvo kako su ga Tyrš i Fiigner idejno izgradili u svima pojedinostima savrše« na tvorevina, koja je u toku pola veka pokazala potpuno svoju vrednost i od koje se kao definitivne i večite ni u koliko i ni pod kakvim okolnostima ne može i ne sme odstupiti.
Ono je najjasnije formulisano u izjavi Stane Vidmara, navedenoj na čelu ovog napisa.
Psihološki, ono odgovara predrat« nim tradicijama sokolskim u Slovenač« kom Sokolstvu, kome je sokolska ideo« logija. onako kako je primljena od, Čeha i kroz decenije izradena i raz* radena do zavidne višine, bila prešla u krv i meso tako, da je emancipacija od nje bila tako reči nemoguča.
Srpska, reformistička struja, sa dr. Lazom Popovičem na čelu, išla je na« protiv za tim, da se težište Sokolstva pomeri iz fizičke u moralno«intelek« tualnu sferu, da se kao najaktualniji zadatak Sokolstva uzme obnova i sna* ženje moralne nacionalne snage inten« zivnom propagandom jedinstvene na« cionalne svesti i integralnog jedinstva celokupnog našeg naroda i sprovode« njem odredenog, naročitog socijalno« kulturnog programa, a da se sam si« stem vežbanja više prilagodi duhu i tradicijama našeg naroda; da se uz prednjački zbor dadu Sokolstvu novi organi, koji če u skladu sa prednjači kim zborom, ali samostalno i nezavis« no vršiti diferensirane ove sokolske funkcije, organizovanjem naročitih prosvetnih odeljenja i odseka za na« raštaj; konačno, da se sokolska akcija prenese iz sokolane u narod.
Teorijski, ovo stanovište predstav« lja evolucionističko i dinamičko gleda« nje na Sokolstvo: potonje nijc kruta,
dovršena gradevina u kojoj se ni jedan kamen ne sme i ne može pomači a da se cela zgrada ne sruši, nego ideja u pokretu, koja prolazi kroz faze i me« nja se, evolucioniše i prilagodava pro« menama nacionalnog života kome ima da služi. Ono je najjasnije formulisano u napred citiranim »Sokolskim rečima dr. Laze Popoviča«.
Psihološki, ono odgovara nedostat« ku predratnih sokolskih tradicija u srp« skom delu Sokolstva, koje je svctski rat bio zatekao još u stadiju prvih pre-viranja, neizradeno, spoljašnje, roman tično, bez prave vere u vrednost teles* nog vaspitanja kao takvog i bez oz« hiljnog njegovog shvatanja, bez dub« ljeg korenja u svesti i duši narodnoj, u stanju neukalupljenom, fluidnom tako da je emancipacija od njega bila veoma laka.
Hrvatski deo Sokolstva d^žao se u ovoj borbi više«manje pasivno i i> igi« njao je više slovenačkoj koncepciji, jer su i kod njega prcdratne a^kolskc
tradicije bile jače i dublje ukorenj ne.
. Medutim, bilo je i u srpskom delu Sokolstva pristalica slovenačke sokol« ske ideologije, dok je obratno i ve« stan deo Slovenaca odobravao srpsko stanovište.
Na sokolskom saboru u Novom Sadu znatnim delom dominirala je f rp« ska koncepcija i stvoreni zaključci u mnogome odgovaraju n jenom reformi« stičkom duhu. Kako je medutim težište Sokolstva bilo preneseno u Ljubija« nu i glavni deo rada oko njegove reor« ganizacije pao na teret slovenačkog tis« la ujedinjenog Sokolstva, mnogi za« ključci Sabora, koji su se, doduše, u mnogome pokazali nesprovedivi i uto« pistički, ostali su na papiru i, po pri« rodi stvari, realizovana je koncepcija onih, koji su bili najaktivniji i naj radi« ni j i, t. j. ono što je u skladu sa slove-načkim shvatanjem ostvareno je, a drugo je ostalo više manje neizvedeno.
Od celokupnog reformističkog pro« grama ostala je samo naročita organi«
zaeija prosvetnog rada, a i ta je samo delomično provedena.
Na Saveznoj skupštini u Osijeku (1921. god.) ovo faktičko stanje našeg Sokolstva dobilo je i svoju pravnu j sankcij u prihvatom društvenih, župskih ! i saveznih pravila, u kojima se, uz iz« | vesne neznatne koncesije, u glavnome ogleda slovenačko stanovište.
I time je borba oko sokolske rc« forme bila stupila u svoju završnu fazu. Drugi sokolski sabor u Zagrebu od 18. avgusta P>24. god. donošćnjem Sokol« skog Ustava, rczolucija i načelnih za« ključaka udario je konačne idejne te« melje savremenog Sokolstva i pitanje njegove reforme de lege lata definitiv« no zatvorio.
Na taj način ostalo je naše Sokol« stvo u skladu sa Cehoslovačkim, koje se takoder zadržalo strogo na terenu telesnog vaspitanja i rasne higijene, uvadanjem t. zv. jedinstvenog članstva t. j. obaveznog telesnog vežbanja za sve članove do 35 godine života.
,;5«,ybrf|
Radosni i veliki sletski dani slovenskog sokolskog bralstva u Poznanju, Plznju i Orlovu.
VII. slet Sokolstva Poljskog u Poznanju. — Utakmlce Saveza „Slovensko Sokolstvo". — Pokrajinski slet ČOS u Plznju i Orlovu.
Zbor Slovenskog Sokolstva pre povorke na sletištu u Poznanju.
Gordo i ponosno je čelo Sloven« skog Sokolstva, jer je dobilo opet tri bitke, ubralo tri pobedtj, čije poprište su bili Poznanj, Plzenj i Orlov. Srečm smo i zahvalni sudbini, koja nam je dosudila, da smo učestvovali u tim velikim danima rame uz rame sa slo« venskom sokolskom bračom svojom, da smo danas deonici tih pobeda sve« Slovenske uzajamnosti i žeteoci uspe« ha enažnei i pobedonosne Tyrševc misli.
Znamo, da naše članstvo, kome materijalne prilike na žalost nisu do« pustile da učestvuje u tim danima moči i slave Slovenskog Sokolstva, željno očekuje prve vi.sti. Zato prela« zimo odmah na samu stvar i kratak opis našeg učestvovanja i redosled dogodaja, koji če u kasnijim brojevi« ma »Sokolskog Glasnika« biti potanko opisani.
OdLazak m slet u Poznanj.
25. juna u p od ne kucnuo je za Ju« goslovensko Sokolstvo radosni čas od« laska na velike sletske sokolske sve« čanosti poljskog Sokolstva u iPozna« nju. Naš put je vodio preko Zidanog mosta, Celja i Maribora, Nimačke Austrije, bratske čehoslovačke u brat« sku Poljsku. Do Maribora skupilo se svih učesnika JSS 192. Na čitavom putu nije se desila nikakva nezgoda. Došavši na čehoslovačku granicu bili smo prvi put dočekani po sokolskoj brači društva u BrecLvvu, koja su do«
ista i dokazala da su brača, čekajuči naš voz, koji je imao dva sata zakaš« njenja do 2 sata po ponpči. Na sta« nici pozdravio je ispred tamošnjeg društva naše odaslanstvo njegov sta« rosta, a otpozdravio mu je starosta JSS brat Gangl. Društvo jo naše po« nudilo čajem i kavom.
Dolazak na granicu Poljske.
Oko 7 sati ujutro 26. juna stigli smo na granicu bratske poljske drža« ve. Prvi put stupa Jugoslovensko So« kolstvo u večem broju na poljsku zemlju u Dziedzicama, trečoj stanici republike. Sveti je to bio mome« nat. Pozdrav i doček našim Soko« lima spremilo je tamošnje sokolsko gnezdo na čemu im se toplo zahvalio starosta JSS br. Gangl. Tom prilikom bilo nam je rečeno, da nam je dan ra1« nije bio prireden svečani doček sa predstavnicima gradanskih i vojnih vlasti, ali nas na' žalost nisu dočekali. Krenusmo za Katowice, kamo smo stigli s tolikim zakašnjenjem, da nam je redovni brzi voz za Poznanj več otišao. Medutim j.e uspelo br. Černeju, kao#vodi puta. da od šefa stanice do« bije lokomotivu, koja1 nas je odvezla u Poznanj. Ljubaznosti i sustretljivosti tog glavara stanice imamo -se zahva« liti, da smo došli u Poznanj 5 sati pre nego što bi inače. U Poznanj su stigla toga dana 92 vanredna vlaka. Prili« kom dolaska u Poznanj, a kasnije 1 u Plzenj opaženo je, da brača i sestre učesnici premalenu brigu i pažnju po« svečuju svom prtljagu. Tako je na pri« mer u Poznanju maršal puta br. Če« bular morao 70 kovčega sam izneti na teretni auto, što u nijednom slučaju nije bila njegova dužnost. Ne iskorl« štavajte tudu požrtvovnost i saves« nost. U buduče pazite i na to, iako malenkost. U Poznanj smo stigli u 18‘30 sati.
Srdačan doček u Poznanju.
Burno pozdravljan bratskim »Czo« L m«! ulazi naš voz u okičenu stanicu, gde nas je dočekala počasna sokolska četa sa starostom poljskog sokolskog saveza bratom Adamom Zamoyskim na čelu! Izašli smo iz voza i čim se je iskreno oduševljenje izazvano prvim susretom malo sleglo pozdravio je na« šo Sokolstvo u ime poljskog, njegov zaslužni i neumorni starosta br. A. Zamoyski, koji je uz pozdrav i dobro« došlicu nadovezao odmah i zahvalu našem kralju Aleksandru I., koji je poklonio poljskom Sokolstvu prekra« san pehar, čiju sliku donosimo na dru« gom mestu u današnjem broju.
Na pozdravu se zahvalio starosta JSS br. Gangl, koji sc s br. Zamov« skim izljubio. K dočeku došli su i predstavnici gradske opštine, pevačko društvo »Haslo« iz Poznanja, glazba, funkcioneri raznih sletskih odbora i
•ogromno mnoštvo naroda. Sokolska glazba iz Kozlovke odsvirala je polj« sku državnu himnu, a iza toga nas je pevačko društvo »Haslo« pozdravilo našom narodnom himnom dok konačno glazba ne zaključi doček sveslovenskom h;mnom »Oj Sloveni«. Iza1 toga svr« stala se povorka članova jugosloven« skog Sokolstva, koja jo prošla gradom burno pozdravljana i cvečem darivana do nastanbe, ko ju smo imali u kasarni 58. peš. puka. Članice bile su autobu« sima otpremljene u učiteljsku školu, a' kašnje u jednu drugu školu, gde su isto tako kao i članovi dobile lepe kre« Vete. Naveče je članstvo u manjim skupinama šetalo gradom. Te večeri bila je i sednica načelništva, na kojo] su odrede ni sudijo za utakmice, koje su održane narednih dana, na sletištu i u vežbaonici mesnog Sokola. JSS je na toj sednici zastupao njegov načel« nik br. dr. V. Murnik.
Takmičenja, razgledanje grada i izložbe, posetli
O	takmičenjima nemarno do sada tačnih zvaničnih izveštaja, zato če biti rezultati, koje navodimo nepotpuni, a mogučo i netačni. U narednom broju izači če opširniji i nadamo se tačan izveštaj o utakmicama. Utakmice po« čele su 27. juna pre podne, a nastav« ljenje posle, podne i 28. juna pre podne. Vanredno lepe uspehe u lakoatleskim utakmicama postigla su naša brača Režek (Ljubljanski Sokol) prvi u tro« skoku i Buratovie (Sokol II, Zagreb) u skoku u vis, skočivši 1'82 m činse je postavio novi jugoslove-nski rekord, koji je bolji od čehoslovačkog i polj« skog.
Uspeh natecanja članova u višem odeljenju, kojima' je JSS učestvovao s jednim odeljenjem. je sledeči: I. je odeljenje (ČOS) iz Vinograda sa 4486 tačaka, II. je odeljenje (ČOS) župe Podbelogorske sa 4285 tačaka, III. je odeljenje (ČOS) II. župe Brno sa 4263 tačaka', IV. odeljenje JSS sa 4249 ta« čaka, V. odeljenje (ČOS) župe Jung« manove sa 4012 tačaka, VI. je odeljc« nje (PSS) župe Varšavske itd. — Po« j edinci I br Oburek (ČOS) 768 ta« čaka', II. br. Prihoda (ČOS) 757, tača« ka, III. br. Gregorka (JSS) 746 tačaka. U prostim vežbama prvi su brača Če« hoslovaci a drugi mi.
Utakmic:; članica u višem odelje* nju, kojima je JSS učestvovao isto tako samo jednim odeljenjem', donele su rezultate I. je I. vrsta ČOS sa 3947 tačaka, II. je vrsta JSS sa 3565 tačaka,
III.	je II. vrsta ČOS sa 3329 tačaka. Kao pojedinka postigla je IV. mesto s. M. Ciuhova (JSS). Utakmice vršene su pod vrlo nepovoljnim okolnostima. Nesretna kiša onemogučila je takmi« čenje na sletištu, več se je moralo odr« žati kako smo naveli u veižbaonici mesnog Sokola.
Prelazni dar Nj. V. Kralja Aleksandra I. poljskom Sokolstvu.
Ostalo naše članstvo razgledalo je toga i narednoga dana grad i veliku izložbu u Poznanju, dok su predstav« nici našeg Saveza starosta1 br. Gangl, br. Černe i br. Ilešič učinili posete gra« donačelniku poznanjske opštine br. Cirilu Katajskuma, nadalj piedsed« niku sveopšte izložbe republike Polj« ske u Poznanju g. dr. Stanislavu Wa> chovvčaku, »vojvodi« t. j. tamošnjem velikom županu, pa vojničkim, gradan« skim i crkvenim vlastima itd., gde su svuda bili najljubaznije primani. Izra* zavali su svoje naročito zadovoljstvo nad dolaskom nas Jugoslovena.
Polsko Sokolstvo oikiupljeno na VII. sletu u prestolnom Poznanju, dirnuto ie do d u bi ne duše naroči to m pažnjom Vašega Veličanstva, koju je pokazalo podarivši dragocenu uspomenu polj« skom Sokolstvu i budučim pokolenji« ma — usuduje se podneti pred Vaše prestolje izraze najdublje blagodarno^ stl i uvertti Vaše Veličanstvio o oseča« jima zahvalnosti i istov*£(meno izraziti svoje želje za najlepšu sreču kraljeve skom domu i bratskom jugosloven* skom narodu! Czo lem! Zdravo!
Dh. Adam Zamoyski, starosta Poljskog Sokolskog Saveza.
Svečana pozdraivna akademija.
28. juna pre podne nastavljene su razne utakmico. Na večer toga dana priredena jo bila svečana pozdravna akademija u auli poznanjskog univer* ziteta. Prvi je progovorio te večeri u ime poljskog Sokolstva starosta br. Adam Zamoyski, pozdravivši sve pri« sutne, koji su uveličali svojim dolas« kom slavlje poljskog Sokolstva. Na« ročitu je radost izrazio nad tako broj« nim dolaskom bratskih slovenskih so« kolskih organizacija. Govor je počeo na poljskom, a završio radi stranih telovežbačkih gostiju na francuskom jeziku. Tom prilikom progovorio je oduševljeno o važnosti i značenju Slo« venskog Sokolstva.
U dvorani u kojoj je bilo nekoliko stotina uzvanika zauzeli su na pozornici desnu stranu poslanici i zastupnici stra« nih država, predstavnici vlasti i razni dostojanstvenici, a levu zauzelo je So« kolstvo i inostrane telovežbačke orga« nizacije. Zastave pojedinih saveza bile su razvrstane u polukrugu u pročelju dvorane. Stara zastava Jugosloven« skog Sokolskog Saveza zauzimala je mesto izmedu ruske i poljske savezne zastave. Ostalo sokolsko članstvo ispunilo je pozadinu i balkon dvoirane, gde su sc naročito istakle svojim prev krasnim narodnim nošnjama Jugoslo« venke. članice Sokolskog društva II u Zagrebu, koje su slikovitošču svojih odela zadivile sve.
Kao drugi progovorio je gradona* čelnik grada Poznanja br. Ratajski, koji se u svom govoru setio još nedav« nog nemačkog ropstva pod kojim je stenjao Poznani, a u kojem sc danas skupljaju sinovi slobodne Slavijc — Slovensko Sokolstvo, či j i je on stari nripadnik i koje iskreno pozdravlja kao gradonačelnik ovog slavnog gra« da. — Tza njega je savetnik jugoslo« venskog poslanstva1 C. Prodanovič iz« ručio s nekoliko toplih reči dar Nj. 'V. Kralja Aleksandra I. poljskom Sokol« stvu u obliku pehara. koji če služiti kao prelazni dar za pohodnika u meSu« župskim takmičenjima.
Poljsko Sokolstvo zahvalilo se za taj dar Nj. V. Kralju ovim brzojavom:
Naknadno primilo je Poljsko So« kolstvo preko našeg pioslaništva u Var* šavi ovu kraljevsku zahvalu:
Z poLcenia .i w imittovu Jeig)3 Krds lewskiej Wysokošci Krola Serbow, Chorwatow i Slowienc6w mam zasz« czvt przeslač na rece Pana Polskiemu Zwiazkowi Soikiolow wyrazy podziekoe vvamia za przeslany telegram, kt6ry Jeglo Kr6lewska Mošč z radošeia przy« jač raczyl.
Zechce Pan przyjač, Panie Preže« sie, wyrazy mego prawdziwego szacun« ku i povvažania.
Pos»J: Laziairevič.
Prelazni dar prezidenta T. G. Masaryka poljskom Sokolstvu.
no
ku
;eg
nu
:ih
iz*
ne
rc*
:u.
18.
ib
a*
e*
je
V*
>1* j C 1U tc, /a
7,0
Odmah iza našeg, izručio je po* slanik bratske čehoslovačke republike dar prezidenta br. T. G. Masarvka poljskom Sokolstvu, koji u obliku pre* krasnog staklenog pehara predstavlja prelazni dar za takmičenja članica. (Sliku tog peha; a donosimo na drugom mestu.) — Zatim su pozdravili poljsko Sokolstvo slovenski sokolski gosti; k a o prvi progovorio je zam. staroste COS br. Štepanek, iza njega u ime JSS starosta br. E. Gangl, k o j i je u spornen prve brojnije posete jugoslovenskog Sokolstva izručio poljskom Sokolstvu veliku phiketu JSS. U ime ruskog So* fcolstva pozdravio je starosta br. Ver* Šun, a ispred lužičko*srpskog brat J. Sajba.
Sledili su pozdravi inostranih te* love/bačkih organizacija kaoi francu* ske. belgijske, engleske, finske Šved« ske. talijanske, danske i ostalih. Za* stupnici »zagranične Poljske« iz Ne# načke. Franeuske, Amerike, Australije, Južne Afrike, Čehoslovač- i Rusije bili su isto tako prisutni ui toj p;> ^dravnoj akademiji, !■ ja je iza svih tih govora i po/dr.iva bila zaključena biranim koncertom.
Glavni sletski dan.
Konačno svanuo je dugo i teško očekivani dan, 29, juna, vttdar i lep i kao stvoren za pobedu poljskog i slo* venskog Sokolstva. — Veliko sletište tamošnjeg Sokola primilo je preko 50.000 gledalaea, koji su s neobičnim zanimanjem i oduševijenjem pratili javnu vežbu. — Impozantan broj od 4500 vežbača članova poljskog Sokol* stva izveo je tešket, duge i naporne sletski. vežbe na sveopšte udivljetije. SKoro još bolji dojam ostavio je na* stup 3000 članica, cime si je poljsko Sokolstvo osvetlalo lice i pred čitavim slovenskim svetom dokazalo, da je organizacija rada i napretka. Ko je vidio n. pr. poslednji veei nastup (poljskog Sokolstva g. 1925. u Va: šavi, ta,j sc 'nogao uveriti o ogromnom napretku poljskog Sokolstva, kako u orgamza* cijskom tako i u telovežbačkom po* gledu. Izgloda da su čl a>n i c e u jedin* s’tvenosti organizacije pred članovima, sudeči barem po vanjskom znaku — odelu, Dok imaju članice jediristveno, članovi u pujedinom 'društvu :imaju p° dva do tri različita odela. Naprc* dak u disciplini upravo je neverova* tan. Zasluga .za sve ovo u prvom redu ide energičnog i neumornog, kao mra» va radinog starostu poljskog Sokol* stva brata Adama Zamovskoga i nje* goviih vernih i odanih, a ne manje ra* dinih saradnika načelnika brata Faza* novica i načelnice sestre Jadvige Za* movske, čiji su ogromni duševni, fi* žičk:; i materijalni napori i žrtve bo* gato naplaeeni, odlićnom kakvoeom I visokim brojčanim stanjem poljskog Sokol s tv,a.
Uspelom nastupu .poljskog Sokol* stva slede nastupi gostiju. Prvi su Američani, za njima Čehoslovaci, čla* novi, i članice, pa Francu z i dok ko* načno nei dolazi red i na Jugoslovene. Naše Sokolstvo nastupilo je s prostim vežbama članova i član;ca za II. jugo* slovenski svesokolski slet u Beogradu Hod 1930., koje su izveli skladno i upravo savršeno lepo Članovi u dve kolone levo j i desnej, a članice u jed*
JOSO ZIDARIČ (Ljubljana I):
Ustanovitev sokolskih lutkovih gledališč*.
(Konec.)
VI.
O	elektriki.
Da zbudimo čim večjo realnost Pri pogledu .na razne scene, služijo v prvi.vrsti svetlobni učinki, s katerimi nam je omogočeno podajati potrebno plastičnost slik, predmetov itd.
Gledalec mora dobiti res ugodje za svoje oko z lepoto podanih barvnih svetlobnih sestav. Le prirodi prilago* dena barvna razsvetljava približuje dejanje pravi resničnosti. Da se nam nudi ta dojem resničnosti, odvisi vse od dejstva, kako si znamo urediti raz* svetljavo na odru.
Oder razsvetljujemo na štiri raz* ne načine: s petrolejkami, z acetilen* kami, s plinom ali ,pa najbolje z elek* triko.
Navedeni prvi trije načini imajo toliko slabih lastnosti, da nam se sko* ro zdi odveč o njih kaj ,govoriti in jih nasvetujemo le tam. kjer ni električne napeljave. Dandanes pa j© že skoro sleherna vas elektrificirana. Zato se bomo omejili le na razlago 'električne napeljave.
Vsekakor ne rabi lutkovo gledali* šče take razsvetljave, kot jo rabijo ve* liki odri, čijih proscenij je posejan z nebroj svetili, a imajo razen tega še več svetlobnih kompozicij v globino, ki se dado izpod stropa spuščati v pri* merno višino na oder.
Našemu odru zadostujeta le spod* nja in zgornja rampa, vsaka po 12 žar* nic. (Glej obrazec 1.)
njoj srednjoj koloni nastupili su u isto vreme na glazbu za članske vc^žbe. Članovi leve kolone radili su proste vežbe u levo, a desne u desno. Nastup bio je vrlo slikovit, pa su ga jedno* dušno hvalili i brača Čehoslovaci i Po* ljaci. Za zaključak javne vežbe odr* žana je utakmica Saveza Slovensko Sokolstvo u štafetnom trčanju 4X100 m za članove i 4X7.5 m za članice. Uspeh takmičenja u štafeti članova je sledeči:
I.	ČOS, II. JSS, III. Poljsko Sokolstvo,
IV.	Rusko Sokolstvo. Našu štafetu sačinjavala s-u brača Režek, Pavšič i Stepišnik iz Ljubljane i Buratovič iz Zagreba. Ako uočimo vreme trčanja v;dimo, da je borba bila vrlo. ostra. Staf.ta ČOS trčala je 44 sek., JSS 44,3 sek.. Poljska 44,0 sek i Ruska 45 6 sek. —■ Uspeh takmičenja članica u štafeti ie ovaj: 1. ČOS sa 39 3 sek. II. Poljska,
III.	JSS a sačinjavale su ju članice Sokola II. iz Zagreba i to sestre: N. Perkova, Z. Oblakova, L. Oblakova i Z. Stefaninijeva.
Sletska scena.
Velika sletska scena, koja pred* sta vi j a venčanjj Visle s Baltikom pre* krasna jit- kompozicija načelnice sc» stre Jadvige Zamovske, a prikazana je bila 29. juna na večer u velikoj areni sveopšte izložbe poljske u Poznanju, u kojoj je čitavo slovensko Sokolstvo uzelo učešča.
Svečanta povorka.
Pre'krasan sunčani dan osvanuo je 30. juna na koji jc za pre podne bila zakazana svečana Sokolska povor* ka kroz grad. Zbor Sokolstva za po* vorku bio je na sletištu Sokola, odakle ,k kr.nula u 10 j po da se zaključi u 1 i po. Piuna dva sata prolazilo je So* kosstvo oduševljeno pozdravljano o'd razdraganog opčinstva, koje je stran® ec, a naročito. Čehoslovačko'i naše So* kiolstvo inajsrdačnije pozdravljalo, a članice darivalo ne samo cvečem več i jagodama, čokoladomi šečerom i raznim vočem. Sokolstvo krfjieg je bilo oko 17.000 u povorci osvojilo je sav narod, koji je s ponosom i zadovolj* stvom gledao svoje najmilije i naj« lepše sinove i kčeri.
II.	javna vežba.
Posle podne toga dana bila je pri* redena na jednostavnom ali solidnom sletištu II. javna vežba, koja je uspela skoro bolje od prve,, naročito pak čla* nice izvelc su svoj slikoviti nastup k orostim,vežbama bolje od jučerašnjeg. Naši na toj javno j vežbi nisu nastupili.
Banket grada Poznanja i br.
Zamoyskbg.
Toga dana na večer priredila je gradska op št in a zajedno sa br. Zamoy* skim, svojim najuglednijim gostima svečani banket, na kojenru je bilo pri* sutno oko 150 osoba. Bili su svi diplo* matski predstavnici stranih država, vode i predstavnici stranih telovež* bačkih organizacija, staroste i načel* nici i njihovi zamenici odnosno za* stupnici sviju sokolskih Saveza uz naj* više predstavnike poljskog Sokolstva i grada Poznanja. Za zaključak tog banketa, a posle svršenih pozdrava i govora, priredilo je Sokolsko društvo Zagreb II telovežbačku akademiju, na kojoj su članovi izveli Jankovičevu
»Polonaisu« i Kram4ršekove »Galija* še«, dok su se članice istakle svojim ; itmičkim vežbama »Relief« i »Molitva i ples o hramu« kompozicije br. Kra* meršeka. Naročito ih je pohvalila zam. načelnice ČOS s. Fučikova pred poljskim novinarima, kojima je rekla: »Ovo što ste danas videli, gospodo, to je gornja granica sokolske telo* vežbe, u kojoj osim zdravlja, snage i svvžine vlada lepota!«
Sednjcfa odbora SSS.
1. jula pre podne od 10.—12. sati 6eh žana je kod brata Adama Zamoy* skog sednica Saveza »Slovensko So* kolstvo«. O toj sednici biče izdan na* ročiti jedan izveštaj, koji ćcmo obja* viiti čim ga primimo.
Sa te sednicc pošli su predstav* nici Sokolstva na proslavu američkog državnog blagdana, koja je održana u dvorani sl c ti št a.
Odavde pak išli su pred spomenik narodnog junaka i revolucicuicra K.o* ciuške, da se poklone njegovoj us,po* meni.
\ Odlazak u Varšavu i boravak.
Na večer oprostilo sc jugosloven* sko Sokolstvo od gostoljubivog. P«o* znanja, u ko jem jc proživilo krasne i nizaboravne dane i krenulo put‘^'r<”--šave kamo je stigio u noči. Na Staniči dočekala nas je naročita deputaeija, koja nas je odvela na stan u modernu zgradu akademskog kolegija.
2. jula pre podne posetila je broj* na delegacija pod vodstvom staroste br. Gangla našeg poslanika u Varšavi g. B anka Lazareviča, koji je kašnje za čitavo vreme boravka bio uvek u krugu naših Sokola.
Čitavo posle, podne razgledalo je članstvo pod vodstvom brata prof. dr. Ilešiča Varšavu i njene znamejii* tosti. Posetili su galeriju slika, Chopi* nov spomenik, muzeje itd.
U sredu pre podne, t. j. 3. jula po* setilo je naše Sokolstvo zajedno sa čehoslovačkim, poljskim i nuskim ‘rob neznanog junaka poljske, kojom n rili ko m je ispred Saveza Slovensko Sokolstvo govorio i položio venae sta* rosta JSS brat E. Gangl. — U podne bili smo gosti poljskog Sokolstva u Svajcarskoj dolini.
Odlazak u Plzenj.
Na večer smo se rastajali od Var* Sav-c, a i od jednog dela naše ekspedi* fcije, koja je ostala još jednu noč u gos to ljubi voj Varšavi, da drugo jutro p rod uži za domovinu. Krenuli. smo za Plzenj noseči sobom prekrasnu uspo* menu na slet koju je našem Sokolstvu oklonio starosta poljskog Sokolstva br. A. Zamovski, — srebreni pehar, a Posili srno i onu drugu u duši, uspo* menu na prošle dane rada velikog i močnog Slovenstva.
Dolazak u Plzenj
Na svim stanicama u bratsko j Če* hoslovačkoj zemlji gdegod smo sc zaustavljali bili smo srdačno i iskreno dočekivani i pozdravljani. U samom Plznju kamo smo došli u 7 sati na ve* čer, da učestvujemo na pokrajinskem sletu bratske ČOS, doči/kala nas jt silna kisa, tako da je svečani doček morao izostati. U 9 sati <na večer pri* redio nam je sletski odbor i čehoslo*
vačko*jugoslovenska liga u gradan* skoj čitaonici pozdravno veče. Pozdra* vili su nas tom prilikom starosta župe Plzenj br. dr. August Šip i predstav* nik lige. Otpozdravio im je starosta br. Gangl. Iza toga pevane su pesme, igrano kolo itd.
Pokusi, posete, Husova proslava.
Drugi dan, t. j. 5. jula pre podne bili su na sletištu pokusi za proste vežbe. Za to su vreme starosta JSS br. Gangl i podstarosta JSS br. Paun* kovio posetili predsednika opštine Karla Pika, koji ih jo srdačno pozdra* vio kao' predstavnike jugoslovenskog Sokolstva, Zatim siu posetili koman* danta divizije generala, koji je kao Soko bio organizator legija u Rusiji. Ostalo članstvo razgledalo je etno* grafski i opšti muzej u Plzaiju, koji je zname'nit po svojoj bogatoj numiz* matskoj zbirci.
Posle podne bila je na Trgu Repu* blike svečana Husova proslava. Uče* šče su uzele sve sokolske delegacije1; govorio jc starosta župe br. Šipi a pu* valo društvo »Hlahol«.
Dolazak prezidenta, jatvna vežba.
6. jula bio je na krasnom sletištu prireden pokrajinski slet ČOS na ko* jem su učestvovali prvi put iza ra'r«i svi Sloveni. Nastupili su brača Čeho* slovaci', Jugosloveni, Bugari i Poljacl. Pre počitka javne vežbe došao je u Plzenj i prezident republike Masaryk dočekan na stanici od gradonačelnika i staroste župe, koji mu je pričvrstio na grudi sletsku značku. S autom je krenuo odmah iza pozdrava na sleti* šte gde ga je u ime ČOS pozdravio zamenik starosto ČOS br. Mašek ovim rečima:
»Mi smo se veselili Tvom dola* sku, da Ti vidiš naš napredak za vre* me od poslednjeg sle'ta. Naš slet u Plznju neka hude pobuda za pojačane napore, da telesno, duševno i moralno podignemo snage našega naroda, ko> jemu želimo pokazati pravi put a koji vodi ostvarenju naših ideala: Zdrav i jak čchoslovački narod u srcu Evrope. Za Naciju želimo doprineti, sve u požrtvovnom, radosnom i nesebičnom obliku, a u duhu > načinom našeg osni* vača Dr. Tyrša.«
Prezident je odvratio: »Brate! Zas hval ju je m Ti za 1 ju bazne reči. Ja znam koje zadačie Vi imate, a koje je donelo vreme. Svi slojev! našega naroda, polis tičke stranke. Sokolstvo kao i po jedin* cii stoje sada kao oelina pred novim zedačama. Ne novima i!z temelja, ali j Pak su zadlaće. Tyršev temelj može im biti smernilca \ osnova pravie demos kraeije i u republici može svakome biti smernica za pravilan cilj. Brate! Želim Tebi i svoj braći, da Vi taj svoj cilj postignete! Nazdar!«
Čim je prezident ušao u svoju ložu bila jc razvijena prezidentova zastara i intonirana državna himna. Uz pre*> zidenta bili siu u počasnoj loži bugar* ski poslanik Vazov, predsednik skup* štine Malypctr, podpredsednik Stivin, podpredsednik senata Dr. Brabec, mnogi poslanici i senatori, kao i ostali oficielni zastupnici medu kojima je bio i naš poslanik Andelinovič iz Praga.
Za vreme nastupa od 5000 članova spustio se nad sletište jedan avijon i bacio lovor ve.nac. — U meduvreme* nu primio je prezident predstavnike slove’nskog Sokolstva br. A. Zamoy» :skog, br. E. Gangla, br. Dr. Verguna i vodu bugarskih Junaka Danailova. •Našem starosti br. GangLu rekao je ‘tom prilikom ove značajne reči: »So* kolstvom čemo preporoditi sve sloviens ske narode.«
Radi jake kiše morala se javna vežba prerano zaključiti i program skratiti. Za vreme najjače kiše nastu=» pila jc vojska s vežbama puškama. •Naši nastupili su opet vrlo dobro 1 skladno s našim beogradskim sletskim vežbama.
Povorka i odlazak iz Plznja.
U nedelju 7. jula prošla je gradom svečana povorka u kojoj je bilo 11.500 članova i preko 8000 članica. Konja« nika bilo je 400. U povorci je bilo 140 Jugoslovena, 4 Poljaka, 150 bugarskih Junaka i 250 Rusa. Narodne nošnje nisu išle u povorci več su čekale na Trgu Republike gde je bio zbor So/ kplstva, koje j_> pozdravio' starosta plzenjske župe br. Šip iza čega je bio razlaz.
Na veče oko 7 sati ostavljali smo gostoljubivi i bratski Plzenj s pokli* kom čehoslovačke braee: »Do videnja u Beogradu g. 1930.« Zdravo! Na zdar!
Pokrajinski slet ČOS u Orlovu.
U isto vreme', kao u Plznju prire* dila je ČOS pokrajinski slet i u Orlo* vu, gde je jugoslovensko Sokolstvo bilo zastupljeno po članu saveznog starešinstva br. dr. Mirku Buiču i još desetorici druge brače. Prisutni bili su i brača Poljaci. U povorci je bilo 2000 članova i 1200 članica, a na javnoj vežbi je nastupilo s prostim vežbama 1810 članova i 1600 članica i 225 sta« rije brače. Pojedine župe dale su na» ročite tačke. Nastupila je i vojska, a i sokolska konjiča.
•
Vratili smo se svojim kučama, a o svemu tome pričaće'mo i pisati još mnogo mnogo tako da ništa neče pasti u zaborav, što bi zanimalo onu braču i' sestre kojima nije bilo suđeno da učestvuju u tom 14 dnevnom sokol* skom slavlju.
Sokolstvo u Americi.^l
Iza sletskih sokolskih dana u Chi« cagu održan je 16. juna t. g. sastanak zastupnika Američkog Sokolskog Sa» veza, Slovačkog Sokolstva i odaslan* stva ČOS.
Pod predsedništvom 'vode čeho* slovačkog odaslanstva br. dr. Krova* ka, zaključilo se udružiti ta dva> So* kolstva u »Savez Čehoslovačkog So* kolstva u Americi« i pripremiti sve potrebno za osnivanje svesokolskog saveza, koji neka bi stupio u život god. 1933. prilikom svetske izložbe u Chicagu.
Nastup uzornc vrste ČOS 18. juna t. g. u Slovačkom Sokolu »Krivau« u Chicagu zaključio je boravak uzorne čehoslovačke delegacije u Chicagu, odakle su sc odvezli u pola noči u San Paul. .
Nastopno poglavje je iz prijaz* ј°?.*Л naP’sa' električar lutkovega gle* dališča br. France Sirnik.
Ш
%
___________ beta	pločevi
@
sp. svellobno pompa :q.	crr.,
broin> pui»
Nan«, glej obrazec 7 poqiqvja- Orodje od^a innjeqovi sestavni dei>
Obroicc - i-
Potrebno je seveda namestiti tc žarnice tako, da zavzemajo kolikor moči malo prostora v korist obseval* nemu polju. Zaradi tega si je treba napraviti dva primerna pločevinasta žlebova, v katera smo že vnaprej po* stavili leseno ogrodje (glej obrazec 2 in 3) vsako po 12 žarnic.
бр svetlobna rampa Obrazce -2-
latva s pritrjenimi žarnicami Obrazec - 3 -
Za razsvetljavo scene pa ne zado* stuje samo bela svetloba. Da se čim* bolj približamo prirodnemu učinku barvnih sestav, a nimamo dovolj pro* štora na odru za namestitev žarnic v raznih barvah, si moramo 'električno napravo tako urediti, da združimo barvne učinke samo s štirimi temelj* nimi barvami, in sicer belo, rumeno, rdeče in modro. Zato namestimo na vsako leseno ogrodje po 3 bele (I.), 3 rumene (II.), 3 rdeče (III.) in 3 mo* dre (IV.), in sicer po tem*le vrstnem redu I., II., III,, IV. itd.
Za sestavo raznih barv pa nam mora biti dana obenem možnost o ja* Čanja,, odnosno zmanjšanja svetlobe pri navedenih barvah. Za slučaj, da rabimo pojemajočo svetlobo (nastopa* joča noč, prehod iz noči v jutranjo zarjo, nato v solnčen dan), potrebu* jemo za vsako barvo izpremenljiv upor (rhcostat). (Glej obrazec 4.)
drsalni hontoM
baftre^a palica
UpoP'
Obro:er •
Navadni upori na gumbe niso pri* poročljivi, ker se svetloba izpreminja sunkoma, kar pa ne vpliva blagodejno na gledalca. Upore rabimo štiri, za vsako barvo po enega. Tc upore ku* pimo ali si jih damo napraviti. Naj* boljši so pač oni z okroglimi valjčnimi i/olatorji, ki imajo zareze za navija* nje uporne žice. Spoj je drsalni, kakor ga prikazuje zgornja slika.
V	neposredni bližini odra si na* pravimo odcep električne strujo ter jo napeljemo proti zgornji in spodnji svetlobni rampi.
Električna razdelilna plošča (glej obrazec 5) mora biti na odru tako na* meščena, da more električar gledati na oder, na sceno in na lutke ter sam presojati pravi učinek zaželene raz* svetljave. Zato naj ima električar vse* lej pri roki vlogo, kjer si bo — ob pri* liki izkušenj — sam označil ona mesta, ki zahtevajo svetlobne izpremembe.
ED El, G2] E
________ ZQOrr
И [/]
Zt|0rn[0 f43rnpQ
rudege modre
rumene
a ие
spodnjo rampa
СШ ED ED Ep G3 ®
pult reFienton blisk
'.uo^
zvdtiec
Wk7
^ 9-imb
runittio	moJro
Razdelilnik.
0brazec-5-
Predpisana je sicer marmornata plošča, vendar ustreza tudi hrastova
deska (0-25 — 0’50 — 0'80). Od struje, ki smo jo napeljali na oder, priklju* čimo njen minus (—) pol z vijakom na zgornji konec plošče, od katerega izpeljemo žico po najkrajši poti od žarnice do žarnice, in sicer k trem žar* nicam za razsvetljavo čitalnega pulta, od tukaj k zgornji svetlobni rampi, nato k spodnji, nadalje k žarnici za proizvajanje bliska (100 vatno žarni* co), k žarometu ter eventualno še dru* gam. — Plus (+) pol struje pa izpe* Ijemo k drugemu vijaku. Od tu pa da*
1	je, kakor je to razvidno iz shematič* nega načrta — obrazec 6.
avne v/orovaiKt/
bele г rumpne 3 rudece <« modrc
rumt ^
v o
shematično oačrt Obroiec - 6 -
Čim bolj si zavarujemo strujo z varovali, tem manj možnosti je, da nam — ob nerodni manipulaciji — na* stane kratek stik in ugasne vsa raz* svetljava na odru. Zaradi te možnosti si je treba vsako barvo za vsako svet* lobno rampo zavarovati z omenjenimi varovali, kar je tudi razvidno iz slike.
Poleg glavnega toka pa rabimo še slabi tok za razsvetljavo 4 voltnih žarnic, na primer pri zmaju, sovi, kres* nici itd. Za tako razsvetljavo je naj* bolje, da si nabavimo 4 v. akumulator, ki ga namestimo v kaki skrinjici v bli* zini razdelilnika.
Kakor razvidno iz razdelilnika, rabimo še zvonec, pod njim gumb, s katerim naznanjamo pričetek vsako* kratnega dejanja. Pod gumbom je še majhen pretikač. Pod tem pa v ploščo vdelana iuknja za 4 v. žarnico v svrho kontrole, jeli je vod slabega toka v
redu in akumulator še napolnjen ali izpraznjen.
Na vrhu razdelilnika je dalje žar* nica za razsvetljavo električne plošče, ki jo rabimo obenem kot upor pri na* polnjevanju akumulatorja. 'Namesto akumulatorja rabimo z manjšim stro* škom žepne suhe baterije s trojno k a* paciteto.
Kjer jc na razpolago izmenični tok 110 ali 220 voltov, si nabavimo ali sami izdelamo transformator za zvo* nec s sekundarno napetostjo 4 voltov in najmanj 1 ampera. V tem slučaju mora odgovarjati signalni zvonec i>z? menični struji. Ta naprava ima to prednost, da jc najbolj priročna, ob* enem pa najoenejša.
Iz razdelilnika si napeljemo žico (telefonsko) zopet po najbližji poti do parapeta, kjer jo vzporedno zvežemo na pritrjene male vtikače (kontakte). Tok nekvarno kroži, gori le kontrolna žarnica na razdelilniku.
Vse one lutke, pri katerih rabimo mak. žarnice, so opremljene z okov* jem, na katero je poleg nosilne žice in niti napeljana tudi tenka izolirana žica (1 mm premera) v dolžini najmanj
2	m, koncem katere je pritrjen vtikač.
Za proizvajanje bliska pritrdimo ob levi zgornji rampi 100 vatno žarni* co brez senčnika. Na razdtelilniku pa imamo zadevno stikalo- (glej obr. 7).
medeno peru tierlmahb ali drutjo
Obrazec -7 -
S tem je v glavnih obrisih podana najpotrebnejša razlaga delov ustroja odrske razsvetljave. Seveda ni nikjer rečeno, da se je treba strogo držati teh navodil, temveč se je vsakokrat ozirati na razne okolnosti, predvsem pa na razpoložljiva denarna sredstva. Vsekakor je pa zgornji način razsvet* ljave jako učinkovit.
Naši pokojnici.
f Br. dr. Miladin Veličković-Svinjarev.
Kada su se 2. juna o. g. oko 6. časova ujutru deca, naraštaj i članstvo Sokolskog društva u Novom Sadu počeli sakupljati u Sokolani radi polaska na vežbalište gde se tog dana, uz učešče nekoliko stotina vež-bača sviju kategorija, imala održati velika javna vežba društva i veličanstveni sokolski nianifestacioni zbor, crna zastava na pročelju Doma saopštila im je tužnu i izne-
nadnu vest da se toga jutra, kada se na istoku sunce radalo, preselio u večnost je-dan od osnivača Sokolstva u Vojvodini, prvi načelnik (voda) i bivši podstarešina novosadskog sokolskog društva, brat dr. Miladin Veličkovič - Svinjarev.
Vest je delovala kao iz vedra neba grom, i žalost sviju bila je neizmerna i dvostruka: što je dan najveće sokolske radosti, na koji su prostranim ulicama Novog Sada trebali da odjekuju veseli zvuci novoosnovane društvene fanfare, da se zalepršaju sokolske za« stave i da se zaori sokolska pesma i muška reč oduševljene sokolske omladine, doneo ovako bolan udar i gubitak, mesto pesme suze, mesto fanfare pritajeni plač i mukli bol. I ervene košulje, koje su u svečanoj povorci trebale da kao živa sokolska misao prodefiluju kroz novosadske ulice, postali su zloslutni glasnici koji su za tren oka proneli kroz varoš, s kraja na kraj, tužnu vest da nema više brata Miladina.
U 10. časova pre podne več je bilo na odru u sokolani, obučenoj u crnu drape-riju, mrtvo njegovo telo, okruženo divnim cvečem koje je itako voleo, a koje njegove za nauvek sklopljene plemenite oči nikada više gledati neče.
Počasna straža sokolska, nema kao bol i ukočena kao santa leda, tumačila je, bez reči i pokreta, hiljadama gradana koji su celog tog dana do kasno u noč, pa i su-tradan do samog početka sahrane, dolazili u sokolanu, da se pred zemnim ostacima poklone veličini njegova duha, šta je za Sokolstvo značio brat Miladin, kako je neizmerna ljubav sokolska prema njemu i još veča tuga za njim.
Na sprovodu, koji se 3. juna u 3. časa po podne krenuo iz sokolane, kroz Sabornu crkvu, pored Matice Srpske i Gradske kuče pa sve do Aljmaškog groblja, prolazeči kroz guste redove desetine hiljada građan-stva sa izrazom iskrene žalosti na licu, dva-naest govornika u ime Sokolstva, Narodne Odbrane, Matice Srpske, Gradske Opštine, Srpsko-Pravoslavne crkvene opštine, Patronata bivše Srpske Muške Gimnazije, Društva Lekara, Garnizona Petrovaradina Novi Sad, Udruženja rezervnih oficira, Državne Bolnice i Slobodnog Zidarstva, trudilo se da naslika što verniji portret njegov i u blistavom svetlu njegovog, časnog i pošte-nog patriotskog rada i velikih dela njegovih, prikaže pravi lik njegov, koji nam je ša-mrtni kovčeg ispred očiju zauvek zaklonio.
1 svi ti zamaši retorske kičice, svi ti drhtaju iskreno uzbudenog glasa i potre-senog srca, govorili su samo jedno, imali su samo jedan refren, samo jedan eho: Miladin je bio Soko. Soko dušom i telom, So-ko u sokolani, Soko van nje; Soko i u jav-nom i u privatnom životu, Soko svuda i svagde; Soko od rane mladosti pa do smrti.
Roden 12. aprila 1876. god. u St. Be-čeju u porodici siromašnog zidara, kao dečak, posle očeve smrti, našao se još u težim materijalnim prilikama. Medutim želja za školotn nadvladala je sve težkoče i on dolazi u Novi Sad, kao ličilarski šegrt. Zahvaljujuči tadašnjem direktoru Snps'ke gimnazije Vasi Pušibrku, uspeva da ude u gimnaziju gde se izdržava, u glavnom, svojim sopstvenim radom. Docnije, kao odli-čan učenik, dobija stipendiju, i pomoču nje nastavlja študije, vazdan oslanjajuči se prvenstveno na svoju sopstvenu snagu i krčeči sebi kroz težku i ogorčenj životnu borbu put za lepšu budućnost.
A
T
Br. dr. Gregor Žerjav.
Posle svršenih medicinskih nauka on dolazi u Novi Sa^l j*de počinjc praksu kao pri* vatni lekar, stupajuči odmah i u prve redove na poprištu političke borbe, koja pod ta-dašnjim prilikama nije bila ni laka ni bez žrtava. Još kao omladinac u Pešti, on je bio istaknut član radikalne omladine, a po dolasku u Novi Sad, on postaje jedan od prvaka Narodne Radikalne Stranke, u čijoj je borbi, pored Jaše Tomiča i ostalih voda, najaktivnije učestvovao, sve dok se 1909. g. iz taktičkih razloga, nije razišao sa vodstvom Radikalne Stranke i, pokretanjem dnevnika »Srpstvo«, odvojeno nastavio svoju političku delatnost.
Kada je osnivanjem Srpskog Sokola u Sr. Karlovcima dr. Laza Popovič bio usta-lasao sokolski pokret u srpskom delu našega naroda u ovim krajevima, i kada je sokolska misao, pored svih barikada podignutih od strane niadarske vlade, bila prešla Dunav i zakoračila prostranim bačkim ravnicama, medu prvim srpskim Sokolima u Novom Sadu nalazimo brata Miladina, koji se ener-gijom svoje nesalomljive volje, poletom duše i telom gorostasa sam po sebi nameče za prvog »Vodu«, kako se tada još zvao društveni načelnik, da posle toga nikada više ne napusti sokolske redove i da vazdan, kao i na mnogim drugim poljima jav-nog i kulturnog života našeg naroda, neumorno i samopregorno saraduje na ostva-renju velikih sokolskih ideala.
Za vreme balkanskog rata on prelazi u Srbiju, gde u službi Srpskog Crvenog Krsta vida rane junaka koji svojotn krvlju zališe temelje današnje naše Kraljevine.
Kada je izbio svetski rat, brat Miladin, po kazni, kao veliki Srbin nacionalista, mo-bilisan odlazi na front, gde kao lekar po-kazuje svu veličinu plemenite svoje slovenske duše, izlažuči toliko puta smelo naj-večoj opasnosti svoj život, da bi spasao iz ruku krvožedne austro-madarske soldateske i od svirepe smrti nevino rusko stanovni-štvo — i ruske vojnike koji po nesreči do-padoše ropstva.
Posle oslobodenja, on još sa većim zamahom nastavlja svoju jnnogostrami delatnost. Postaje primarius i šef ginekološkog odeljenja Državne bolnice u Novom Sadu, i na polju naše mlade medicinske nauke, posle temeljitih študija i na osnovu bogate prakse, daje, pored mnogobrojnih stručnih članaka i predavanja (medu kojima i jedno na sveslovenskom lekarskom kongresu u Varšavi), u svojim »Osnovima nauke o po-rodajima« krupno naučno delo, zadužujuči istovremeno kao praktičan lekar svojim iz-vanredniin stručnim znanjem, savesnošču i požrtvovnošču, vrlo često bez ikakve nagrade, innogobrojne svoje bolesnike iz bliža i iz daleka.
Ali taj ogromni rad ne iscrpljuje njego-vu stvaralačku snagu. On se pun patriotskog oduševljenja, vrača u Radikalnu Stran-ku, i sa Jašom Tomičem radi zajedno na političkom polju, sve do Jašine smrti. Saraduje aktivno u »Zastavi«, pišuči uvodnike, a prilikom izbora za Ustavotvornu Skup-štinu postaje narodni poslanik. Medutim docnije, razočaran usled sve veče surovosti, degenerisanosti i beznačelnosti političke borbe, on se zahvaljuje na mandatu i po-vlači sa političke arene, da bi se sav po-svetio radu na kulturnom, prosvetnom i: humanom polju, kao član predstavništva grada Novog Sada, predsednik Lekarskog društva, potpredsednik Matice Srpske, za-menik starešine Sokolskog društva, član Patronata i mnogobrojnih drugih ustanova i organizacija. Učestvuje kod osnivanja anti-tuberkulozne lige, kao i Društva za prou-čavanje i suzbijanje bolesti raka, kojoj je i podlegao. Pored toga bavi se i beletristikom i piše pozorišna dela od kojih je drama »Mamon« s uspehom igrana prošle godine u Novosadskom Narodnom Pozorištu.
1 kroz ceo njegov život, kroz ogromni njegov rad i neverovatno veliku aktivnost, kao ervena nit provlači se osnovna njegova erta, koja ga upravo i karakteriše kao pot-punog, pravog Sokola: neustrašivo i pravim putem uvek se boriti za dobro a protiv zla; nikada ne misliti na sebe i svoju korist več uvek na spas i dobro celine, naroda, društva, zajednice; nikada ne biti zadovoljan sa onim što jeste, več stalno i neprekidno težiti ka savršenstvu, u prvom redu moral-nom i duhovnom, tešuči i glačajuči grubi kamen svoje ličnosti, e da bi ga što svetlijeg uzidao u veličanstvenu zgradu svoga naroda, Slovenstva i Covečanstva.
1 ta prometejska težnja za savršenstvom i svetlošču, ožarena bezgraničnom dobro-tom retko plemenita srca, nadahnuče sokolska pokolenja koja dolaze i uputiti ih pravom stazom sokolskog stremljenja, pored koje se nalazi, kao putokaz, svetli grob brata Miladina, belim ružama i ervenim karanfiljima okičena sveža humka, sa epitafom:
»Ovde počiva Soko koji je brinuči sc za druge zaboravio na sebe«...
Dr. VI. B.
Dne 27. junija t. 1. je v Poljčah pod Karavankami prestalo eno naj* plemenitejših jugoslovanskih sokolskih src. Svojo živi jensko pot, ki ni bila nikdar posuta s cvetjem, je dokončal brat dr. Gregor Žerjav, minister v po* koju, star niti ne šo 47 ici.
' Njegovo življenje in delovanje je v tako tesni /vezi z našo državo in ju* goslovensko idejo, kakor malokaterc* ga Jugoslovana. Od zgodnje mladosti do zadnjega diha je deloval za uresm* čenjo in poglobitev Jugoslovenstva. Že kot dijak je organiziral in vodil se* Stanke in zborovanja nacionalno mi* sleče mladine v Sloveniji, na Hrvat* skem 'in v Srbiji. Neustrašeno in ne« umorno je bilo njegovo aeio v času svetovne vojne za razpad Avstrije in za ujedinjenje jugoslovenske Nacije. Z vso energijo je deloval v osvobojeni in ujedinjeni domovini kot politik in državnik.
Pokojni brat dr. Žerjav je bil ne> utrudljiv v svojem delu. Vzlic težki bolezni, ki ji je kljuboval polovico svojega življenja, je deloval skoraj noč in dan, ustvarjal načrte, dajal ini* ciatiV't’, vodil politiko ter bil pri svo* jem ogromnem delu o vsem javnem življenju in o vseh pokretih točno in* formiran. Visoko naobražen in nena* vadno nadarjen, je bil med najjačjimi osebnostmi v našem državnem jav* nem življenju. Nacionalist in napred*
njak je imel mnogo nasprotnikov, ki ga pa daleko niso dosegali v boju za našo ideale narodnega in državnega . dinstva.
Prirodno, da se je posebno zani* mal tudi za Sokolstvo, v katerem je videl veliko moč za vzgojo naroda. Dasi ni nikdar aktivno deloval v So* kolstvu, je bil vendar točno poučen o sokolskem pokretu in je vestno zašle* doval delovanje v sokolski organiza* ciji. Neštetokrat j-c pomagal raznim sokolskim društvom ter zlasti podpi* ral graditve sokolskih domov. Bil jc pravi in odkritosrčni pripadnik naiK velike sokolske rodovine.
V življenju je bil neizmerno skro* men ter si za vse svoje velikansko delo ni pridobil nikakega imetja. Umrl je kot siromak. Njegovo usmiljeno srce je bilo odprto za vsako pomoč in po svojem demokratičnem nazoru je občeval z vsakomer prijazno in lju* beznivo.
Veliki duh, ki je ustvarjal in izvr* šil ogromna dela, bo ocenila pravično šele zgodovina, ki nepristransko sodi o človeških činih. Jugoslavija je izgu* bila s pokojnim bratom dr. Žerjavom najboljšega delavca, ki hi bil ustvaril s svojo nezlomljivo voljo še velika dela. Slovenija ga bo pogrešala naj* bolj, ostane nepozabljen na veke. Ve* lik emu možu in ljubemu bratu — ve* če n in časten spomin!	B.
Nagla smrt našeg vrednog česti* tog i nenadoknadivog uzor*Sokola br. Frana Vajda, porazno je delovala u
t Br. Franjo Vajda.
t FRANJO VAJDA,
prof. Pom. voj. akademije i pod* starešina Sok. društva u Dubrovniku.
redovima sve one brače koja su imala sreču da bliže upoznaju plemenito srce i čuju razboritu Več neprežaljenog brata. — Pored njegove čestite poro* dice najteži je udarac pretrpelo Sokoi* sko društvo u Dubrovniku, za koje Jc b,r. Vajda bio usko vezan dugo godina kao podstarešina. Njegova j'& največa zasluga što je svojim primerom i reč^ odgojio u Dubrovniku čitavu genera* c:ju pravih Sokolova ulevajuči u njih sve najlepše sokolske vrline.
Njegov stalni kontakt sa vežbao*' nicom — upravnim odborom — pr.d* njačkim zborom — prosvetnim odbo* rom te njegova lepa reč kao preda* vača na prednjačkim tečajevima, do* prinela je da je Dubrovaeki Soko pu* primio i zuvolio' sokolsku tačnost, koja je samo Slovencima prirođena* — Mili brat Franjo uživao je potpuno pove* renje kod svih Sokolova u društvu i u župi. Tako da smo u mnogim raspra* vama i diskusijama očekivali njegovu konačnu reč. Čitavo je svoje slobodno vreme provadao u dvorani — sve su ga kategorije neobično volele jer je bio do skrajnosti pravedan — a svi su mu davali puno poštovanje, jer je bio pravedno strog.
Naročitu je pažnju posvečivao de* čijim kategorijama, koje je redovito posečivao i očinski ih voleo. Bilo jc slučajeva da su ona najsitnija dečica videči večito br. Vajdu na sokolskom radu — na'upit prednjaka: .»ko j i su osnivači Sokolstva« uvereno odgova* rala: »brat Vajda!«
Sečajuči se svih Tvojih vrlina dra*
I gi brate Frano, i gledajuči obilan })lod
Tvog ntsebičnog uspešnog rada s* t.škim bolom u duši preživljujemo o ve strašne časov e klanjajuči se Tvo* me pepelu i želeči mir duši Tvojoj!
B. Hopc.
f Br. Ivan Kolić.
U 27. godini'života umro je 14. juna t. g. član Sokolskog društva u Karlovcu br. Ivan Količ. Rodi o sc u Karlovcu, gde jc p c- svrš.noj osnovnoj školi i gimnaziji bi-o činovnik ureda za osiguranje radnika. Bio je članom pev. društva »Zora« i našega društva.
n
Pokojni br. Količ bio je- neobično skroman, miran i čedan. Po trni svojim vrlinama bio je svima neobično mio i drag, pa nam je tim teži gubitak nje* gove drage pojave iz naš.' sredine. Na poslednjem putu do večnoga počivali* šta ispratilo ga je naše društvo sa fan* farom, pev. društvo »Zora« i velik broj gradanstva.
Neka mu je večna uspomena medu nama!	H.	n..
f Br. Stevan Djukić.
Dana 21. o. m. umro je brat Ste* van Dukič, načelnik Sokolskog dru* štva Dalj. 22. o. m. sahra: jen je brat Dukič uz učešče svih kategorija član* stva Sokolskog društva u Dalju i mno* gobrojnog gradanstva. Ovo mnogo* brojno učešče dokaz je, da je brat Dukič u velike svojim radom zadužio Sokolstvo a kao sokolski uzgojen in* tenzivno js. radio i svojim radom ste* k,io velike simpatije i poštovanje svoje sredine. — Sokolsko društvo u Dalju, čiji jc on osnivač i prvi načelnik, do* šlo je njegovim trudom u red najbo* ljih društava župe. On je pionir našo težnje, da Sokolstvo prodre u selo i u selu Dalju sokolska ideja je prigrljena i uhvatila je dob ar koren.
U ime starešinstva župe oprostio se sa pokojnikom tajnik župe brat Radoje Stepanov, koji je u svom dirlji* vod govoru istakao veliki gubitak, što ga je Sokolstvo, njegova obitelj i sre* dina pretrpela njegovom smrču. Neka je slava bratu Dukiču.	N.	C.
SPOMENICA KARLOV AĆKOG SOKOLA 1904.—1929.
Tiho i u krugu sokolskog okružja novosadskog, a uz prisustv-; delegata ži pe Beograd i Zagreb te izaslanika JSS, proslavio jc Karlo MČki Soko na prvi dan pravoslavnih Duhova 25go» dišnjicu društva spojenu sa razvičem zastave. Tom prilikom društvo je iz* dalo »Spomenicu Karlovačkog Sokola 1904,—1929.«
Društvo u Sremskim Karlovcima, vodeno ideološki po bratu Lazi Popo* viču i dobrim brojem odličnih sarad* nika, koji i danas žive i rade za So* kolstvo, bilo je rasadnik i pokretač celokupnog predratnog srpskog So« Icolstva. Od njega dalje prema FruškoJ gori od Fruške gore prema Sremu, Slavoniji. Hrvatskoj, Bosni ; Hercego* vini, Dalmaciji, Crnoj gori da dovrši svoje delo konačno u Srbiji u Beogra* du razvila se sokolska misao u srpskom delu našega naroda. Tako je Soko u Sremskim Karlovcima postao matica predratnog srpskog Sokolstva i sredi* što srpskog sokolskog pokreta. I do* bro kaže poziv uprave toga društva »Njegov život nije nikada priptadao njemu samome, već uvvikl svima.«
Da, takvo je bilo sokolsko dru* štvo u Sremskim Karlovcima. Ako radu društva pridodamo ličnost i rad br. dr. Laze Popoviča, pokretanje li* sta »Srpski Soko«, da su skoro svi konci predratnog rcvolucionarnog srp* skog Sokolstva vodili iz Sremskih Kar* lovaca i mnogo i mnogo toga, što če te‘k istorija da kaže i osudi, onda se može prosuditi značaj proslave dru* štva u Sremskim Karlovcima, koja je proslavljena tiho, ali time što je ka* zano na toj proslavi, ona masa naroda i gradanstva, cvet inteligencije. dosto*
janstvo proslave, razviče barjaka i kumovanje kčerki br. dr. Laze Popo* viča, prekrojenje srpske zastave u dr* žavnu, poklon trake* u hrvatskim bo* jama itd. itd. ostavilo je dubok i tra* jan utisak, dostojan rada društva i lič* nosti našega sokolskog bratstva u Sremskim Karlovcima. Šteta, da ostalo Sokolstvo nije1 osetilo ovaj momenat snažnije, a trebalo je da ga oseti.
O radu izdana je »Spomenica«, koju je napisao br. dr. Simeonovič* Čokič. Spomenica ima 32 strane (veliki format), sliku br. dr. iLaze (u sokol* skom odelu) g. 1904., kao i njegovo pismo »Mojoj brači u Karlovcima«. Bilo bi potrebno, da se ovo pismo preštampa, u našim sokolskim listo* vima. A zatim sledi istorijat društva, koji je u isto vreme i istorijat 25 go* dišnjeg rada br. dr. Laze' Popoviča 1 nebrojeni citati iz njegovih članaka a ti citati kao celina sačinjavaju ideolo* giju predratnog srpskog Sokolstva.
Osečam potrebu da tu »Spomen!* cu« zna celo jugoslovensko i sloven* sko Sokolstvo, a tom prilikom mogu jedno da kažem, onaj brat i sestra, koji hoče. da zna istoriju predratnog 'srpskog Sokolstva, ideologiju, irad p težnje br. dr. Laze Popoviča i njc.go* vih drugova, koji hoče da oseti veliku dušu srpskih Sokola, koji su danas ne* pokolebivi u ideji jugosiovenskog So* kolstva, taj neka pročita ovu »»Sporne* nicu«. — Stoji Din 5.
Mi treba da budemo zahvalni bra* tu dr. Simconoviču što jc obogatio našu sokolsku književnost jednim isto* rijskim i ideološkim spisom, čija je vrednost neosporna i pisana perom istine i stvarnosti. U ostalom to odgo* vara i radu one sredine iz koje se to piše.
SPOMENICA ŠIBENSKOG SOKOLA 1899.—1929.
I sokolsko društvo u Šibeniku pro* slavilo jo u obliku sleta jadranskih Sokola svoju 30 godišnjieu i tom prili* kom izdalo svoju »Spomenicu« sa 42 strane (oktav formata) sa 34 slike (lič* nosti i sokolskih priredaba i/. života t rada društva, a na prvoj strani velika slika naslednika prestolja kraljeviča Petra, kuma naraštajske zastave. Oslm prigodnih pesama te članaka dr. La* zara Cara Dr. Laze Popoviča, Dušana M. Bogunoviča, dr. Filipa Smolčiča, dr. Huge Westa, pisanih u duhu sleta i rada Sokola na Jadranu — dat je iz pera brata Stjepana Cclara u članku »Tri decenija« istorijat i borba šiben* skog Sokola. Spominjuči kratko isto* rijat sokolske misli kod ostalih delova Slovcna, naročito se obazro na razvl* tak sokolske misli u Dalmaciji i svome društvu, prikazujuči borbu, koju je predratno Hrvatsko Sokolstvo, naro* čito u Dalmaciji vodilo ne samo za ideale Hrvatstva, več i ideale i težnje Slovenstva.
U daljnjem opisuje razvitak So* kolstva od 1899.—1909. posvetu zasta* ve, kojom prilikom govorili su prvi hrvatski radnici Don I. Pudar i Juraj Biankini; zatim onu braču i sestre, koji su bili u starešinstvu, a iz čega se vidi. da su prve ličnosti u #radan* stvu bilo i vode Sokolstva; sledi opis vežbi društvenih plesova, proslava desetgodišnjice, razvitak Sokola 1909. do 1919 , posveta nove zastave. Za vreme rata bili su članovi uapšeni i internirani i osuđivani. Karakteristi* čan je i za istoriju Sokolstva veoma koristan opis za vreme talijanske oku* pacije. Goel. 1921. Soko je ponovno oživeo i stupio u kolo jugoslovenskih Sokola, da kao što je u doba ropstva hrvatstvom borio se za slobodu, tako i u doba slobode jugoslovcnstvom bori sc za ujedinjenje duhovno, koje obez* beduje ideale bratstva iz doba ropstva i ideale jugoslovenstva u doba slobo* de, a oboje nas vodi idealu Sloven*
God. XI. — br. 14.
»SOKOLSKI GLASNIK«
Str. 5.
stva kao jedan od temelja sokolske ideologije i naše trajne budučnosti.
Neka mi ne zamere ostala h rac a i sestre ako u ovomo izveštaju sporne* nem dva naša brata: Ljubu Montanu i Pavu Kovačeva, či j a imena u tom radu istiću s-c, i kojima pripada velik deo priznanja za rad i uspeh. Mi, ostali jugoslovenski Sokoli iz ove »Sporne* niee« možemo se poučiti kako se ra* dilo u hrvatskom Sokolstvu Dalmacije za ideale slobode i kako danas rade naša brada sa Jadrana za ideale jc din« stva.
*
SOKOLSKA ČITANKA.
Brat Vojislav Bogičevič, koji po« kazuje sve više volje da da pisana stvari Sokolstvu izdao je II. vlastito iz* danje »Sokolske Čitanke« na 72 stranc. Sadrži članke: O sokolskoj ideji, važ* nost telesnog vežbanja, o -sokolskoj disciplini, organizacija Sokolstva pra* va i dužnosti članova, Sokolstvo i dnevna pitanja, sokolski zakonik i Ju* goslovensko Sokolstvo 1909.—1929. — Stoji Din 5.
Ovo su tri najnovija izdanja u so* kolskoj književnosti, koja toplo pre* poručamo svim bratskim društvima, a i pojedincima za sokolske knjižnice.
Dušan M. Bogunovič.
*
»NOVI ŽIVOT«,
Ust za h*zalkoholnu kul tunu: Vlasnik i izdavač prof. Dr. D. (Mašek u Zagrebu. Ureduje: Uredivački odbor. Odgovor* ni urednik: Ivan Krznarie. -— Izašao je 1. broj ovog novog antialkoholnog časopisa, koji i z I a z;i ui Zagrebu. Pokre* nula ga je jedna grupa uglednih z** grebačkih apstinenata na čelu sa po* znatim sveuč. prof. u m. Dr. Mašekom. List je namenjen odraslim članovima trezvenja'čkih drušitava kaol i svima oni* ma, koji se zanimaju za ant:alkoholni pokret. U sadržaju s e ističe naročito uvodni članak prof. D. Peroviča (Za* greb) »Etički značaj antialkoholnog pokreta«. Osim njega piše Doc. Dr. Sartorius (Minister) o temi »Alkohol i radlna sposobnost« a abs. iur. J. Ma* Tinčič o »Postanku i motivifma ameri* kansk>: prohibicije«. Slede zatim ru» brik. »Antiialkoholni pokret u Jugosla* viji«, »Nove knjige« i »Bilješke«. — List izlazi svakoga 1. u mesecu. Pret* plata na 6 brojeva — (1 kn jiga) iznosi šemo 10 Dinara. Naručuje se kod ured* ništva lista: Zagreb, Opatička ul. 3, soba br. 8.
*
POZIV NA PRETPLATU.
Brat Dušan M. Bogunovjć nas moli, da objavimo njegov poziv na subs'kripciju, koji glasi:
Bratsko društvo!
Dao bih u štampu jednu od najpotreb* nijih knjiga za društvene i župske prosvc* tare, te članove Sokolstva,
»SOKOLSKA PROSVETA«.
To bi 'bila druga svezka »Sokolskoj; Bukvara«, koji će tokom vremena biti u celosti izdan, a raspravlja sva pitanja so* kolske ideologije, tehnike, organizacije, Prosvete i t. d. (Prvi svezak bila je knjiga »Sokolstvo i Narodna Vojska«, izašla god. 1927. stoji 15 Din, može se još poručiti).
Sokolska Prosveta imače pet štampanih tabaka t. j- 80 strana (oktav formata). Ce* na 15 Din zajedno s poštarinom i otprc* raom. Vanjsku stranu izradio je prof. mu> ške učiteljske škole u Zagrebu i umetnik gosp. Zvonko Lukinovič. Knjiga če biti štampana samo latinicom i pre štampanja biče pregledana od starešinstva Jugosloven* ;,!eog Sokolskog Saveza. Kao celina ona sa* drži sistem, metod i smer sokolske prosvete samo kod članstva, dok če za rad s podmladkom i naraštajem biti posebna knjiga, jer je metod, smer i sistem za na» raštaj i podmladak ilrugačiji od članskega. Knjiga se deli na opči, specialni deo, te dodatak.
Opči deo. 1. Uvod u sokolsku prosvetu, njena potreba u sokolskoj organizaciji. 2. Jstorija sokolske prosvete u slovenskim organizacijama. 3. Smer, metod i sistem so Kolske prosvete. 4. Organizacija i admini* stracija prosvetnog rada u sokolskim jedi* nicama.
Specialni deo. Sredstva sokolskog pro* evetnog rada: 1. Život i rad sokolskih po* jedinaca, društva i saveza vaa i unutar so« kolskog saveza. 2. Lični saobračaj i razgo* vor. 3. Samoobrazovanje. 4. Nagovor — predavanja (opča i stručna sokolska, po> sebna i prilikom raznih priredaba i sokol* skog rada). 5. Idejna škola društva (Žup* tske i Savezne prosvetne škole). 6. Sokolska stalna predavanja. 7. Debatne večeri — so* kolski sastanci. 8. Sokolske večeri (pozo* rišne, kinematografske, pevačke, glazbene, literarne i t. d.). 9. Slovenske sokolske ve* čeri. 10. Sokolska štampa — knjižnice i. či* taonice. 11. Rad sokolske prosvete u naro* du, van dvorane, a za Sokolstvo (rad po iselima). 12. Izleti — protialkoholni rad u društvima. 13. Prosvetni sokolski rad i pro. svetni rad države i privatne inicijative van Sokolstva.
Posebni deo. 1. Govorništvo. 2. Novi* narstvo. 3. Gradansko obrezovanje i sokol* ska prosveta. 4. Narodno*odbranbeni rad i sokolska prosveta. 5. Socialni rad i sokol* ska prosveta.
Da bi sc knjiga mogla izdati i pokriti troškovi stampe, korekture, vanjske stranc, otpreme, tc blizu 20% što knjiga propada kod društava* a uz ovaku malu ccnu, — treba 2000 pretplatnika, što znači, da bi prosečno svako društvo, trebalo da naruči po pet komada. To ne če moči svako dru* štvo, radi toga molim veča društva, da se pobrinu za vedi broj pretplatnika, kako bi se skupio taj potreban broj pretplatnika.
Novac za knjigiu plača se tek po pri* mitku knjiga, a moralna je oba veza, da broj naručenih knjiga mora društvp da primi.
Molim upravne odbore, a naročito pro* svetne i prednjačke zborovc, te braču i sestre, da se zauzmu za raspačavanje ovc knjige, jer nam je ona kao praktična uputa te vrste za prosvetni rad najpotrebnija.
Osim tačnih pretplatnika može svako društvo da naruči izvestan broj knjiga tim da če se u roku od dva meseca po primiitku raspačati.
Molim, da se ovo dovrši do kraja jula, kako bi početkom septembra knjiga bila u društvima i kako bi mogao dalje raditi na izdanju »Sokolskog Bukvara«. — Zdravo!
H
ŽUPA MARIBOR
H
Brojevi govore!
Za tekuču godinu raspisalo se sa* veznog doprinosa (po Din 10 za sva* kog člana i članicu) ukupno Din 423.420. — Polovina te svote zapala je u platež več 30. aprila t g., a ipak sc je do 30. juna t. g. uplatilo samo Din 69.787, t. j. samo 33% od več do* spele svote, odnosno 16'5% spram ce* logodišnjeg raspisa.
•
Na doprinosu za ozledni fond su društva opterečena sa Din 68 013. Taj doprinos iznosi po Din 1 za celu godinu tc ga mora uplatiti svaki pri* padnik naše organizacije odmah na početku godine unapred; gornja svota je zapala u platež več meseca januara t. g., a društva su do 30. juna uplatila tek Din 19.965 dakle 29%, što znači, da je radi nemara društvenih funkcio* neira ili moguče i članstva samoga 71% našeg celokupnog članstva neosiguran. •
Sokolski dan 1928, koji je zapao u platež 15. decembra 1928., a za koji su društva primila .sokolske razglednice u rasprodaju več meseca augusta pro* šle godine, iskazuj 6 na dan 30. juna t. g. još uvek otvorena potraživanja za Din 63.442, t. j. čitavih 36%.
*
Garancijski fond za II. jugoslos venski ,s ve so kolski Islet u Beogradu go* dine 1930. zapao je u platež 30. juna t. g. u iznosu Din 421.320, a primill smo doznačeno samo od 44 društava i to Din 32.400 ili 7-6%.
Držimo, da k svemu ovome ko* mentar nije potreban.
Članstvu i naraštaju!
Upozoravamo članstvo i1 naraštaj da uvek nosi sobom svoju sokolsku legitimaciju, naročito pak kad nastu* paju u sokolskoj' odori ili u gradan* skom odelu sa značkom.
1 Starešinstvo JSS.
IZ STATISTIČKOG ODSEKA JSS
Veliki statisitički iskaz, do danas još nlieiu ipioislale četiri župe, iako je rok za to potekao več krajem febru* ara o. g. Pozivamo ih, kao i one koje su poslale nepotpune iskaze, da ih što skorije popune i pošalju.
IZ UREDNIŠTVA
U današnjem broju morali su radi ograničenosti prostora a radi obilja' gradiva, naročito pak radi izvestaja o Poznanju i iPlznju izostati razni elan* ci, sednice i cbav.sti starešinstva ne* ke župske i društvene vesti itd. Iz istih razloga ne nastavlja se u ovom broju članak )»0 našim 'medunarod* nim telovežbačkim uspesima« ni »Isto* rijat sokolskog društva u Betini«, a ni istorijati župa Bjelovar i Niš, koji su prekasno stigli za vidovdanski broj *
GRAMOFONSKE PLOČE!
Uz pločc s glazbom za proste vežbe članova i članica za II. jugoslo* venski svesokolski slet u Beogradu go> dine 1930. (Din 60) ima JSS na raspo* laganju i ploče sa sokolskom korač* nicom.
Poručite jedno i drugo, jer oboje sc treba u svakoj vežbaonici.
Tekme mariborske sokolske župe
so se izvršile v nedeljo, dne 30. junija 1929. Od 33 v župi včlanjenih društev sc je udeležilo tekem le 10 društev, kar jc vsekakor zelo malo; med dru* štvi, ki niso sodelovala, so tudi taka, Ki bi po svojem položaju — tako z ozirom na število članstva, kakor tudi na svoje gmotne razmere — lahko tek* mevala; to so n. pr. društva Ptuj, Slov. Gradec, Murska Sobota in dr. Večino tekmovalcev je kajpada dalo manbor* sko okrožje. Društva so postavila 7 \ rst članov ter nekaj posameznikov, .s.šupnc t>l tekmovalcev in 5 vrst čla* nic, skupno s posameznicami 33 tek* movalk. Člani so imeli sedem panofi: drog, bradlja, proste vaje, skok v da* ijino in višino, tek na 100 m ter suva* nje krogle; članice pa: proste vaje,, drog, sko.; v višino', tek na 100 yardov in suvanje krogle. Doseženi uspehi tekme so nadpovprečno dobri. Dru* štva so dosegla sledeča, mesta:
Člani: Studenci 94'69%, Maribor I 93-92%, Maribor star. 88'97%, Varaž* din 82’09%, Oplotnica 69-95%, Mari* bor III 69-64%, Konjice 6770%.
Članice: Maribor I 98*71 %, Mari* ber II 84-92%, Konjice 82’60%, Sv. Le* nart 77-35%, Maribor III 74’ 14%.
Prva mesta so zasedli:
Člani: I. Zej Herman (Studenci) 100%, II. Fcrš Lojze 97’14%, III. Kav* čič Janko (Maribor) 96‘78%.
Članice: I. Pipan Mira (Maribor) 100% , II. Monjac Slava 99‘50%, III. Tu* šak Milena 99%, Šentjure Angela 99%, Smerdu Anica 99%, Jereb Jelena (Ko* njice) 99%.
Posebne omembe vredno je, da so na tretjem mestu starejši člani dru* štva Maribor, kar dokazuje, da sc da tudi v teh oddelkih z vztrajnim delom mnogo doseči. Telovadba starejših bratov je dosegla v društvih maribor* s k e župe že razveseljiv razmah.
Lr*
DRUŽABNI VEČER ČLANSTVA IN MLADINE V PTUJU.
Sokolsko društvo v Ptuju je prire* dilo na predvečer v proslavo Vido* vega dne in lOletnicc Jugoslovenskega Sokolskega Saveza družabni večer za članstvo, naslednjega dne pa družabni popoldan za sokolsko mladino. Član* stvo se jo v prav lepem številu odzvalo proslavi, kjer nam je naš priljubljeni predavatelj br. Sluga v lepem preda* vanju podal zgodovino in razvoj slo* venskega, hrvatskega in srbskega So* kolstva pred vojno, omenil kratko za* sluge Sokolstva med vojno ter orisal tudi razmah sokolske ideje po vojni in postanek Jugoslovenskega Sokolskega Saveza. — Bratska mu hvala!
Na Vidov dan pa se je zbrala naša sokolska mladina v Švicariji, da tudi ona proslavi važno obletnico. — Pro* slavo jo otvoril z nagovorom prosvc* tar br. fiterk. Nato pa nas j.' sestra Kocmutova povedla v kraljestvo ča* rovnic in vil ter nam povedala prav mično pravljico o dobrem pastirčku Janezku. — Najizanimivejši del popol* dneva pa je izpolnila tombola, ki je
— Prosveta u č^hoslo/vačkoj r.|pu* blioi. Javnih narodnih knjižnica ima u ČSR 9281 sa 3,941.772 knjige. — Prag broji u svojoj knjižnici 500.000 knjiga. Sada osnivaju tamo i knjižnicu la slepe, koja broji več sa'da 644 кпјјце.
— Kongres rtuiskih pedagoga vršiCe še 21. o. m. u Beogradu. Udruženje ruskih pedagoga bilo je osnovano god. 1921.
— Juljan Falat. U Bistri u polj* skog Šleziji umro je 9. o. m. Juljan Falat, jedan od najstarijih predstav* nika mladeg poljskog slikarstva.
— Sokolsko društvo Kanrnik, župa Ljubljana, proslavilo je 14. o. m. dva* dcsetpiitgodišnjicu svoga opstanka. Tom prilikom bilo j& i razviče novog društvenog barjaka.
— Reviija »Le Monde Slave« do* nosi raspravu Nine Gourfinkelove o novim metodama književne istori je u Rusiji.
— »Slavische Rundschau« i mi. U
šestom broju ove revije oštampana j’e rasprava Vlad. M. Petkoviča o sred* njetvekovnoj si;pskoj umetnosti.
— Koliko ima analfabeta? Po ne* koj ameriškoj statistici ima na celom svetu 850,500.000 nepismenih ljudi.
— Bogdan Kaminsky, znameniti čehoslovački pesnik, umro je 13. o. m. u Podebradu u 70. godini svog života.
— Bratske župa Šumadijska ima svoj ovogodišnji slet u Čupriji 10. i 11. augusta
— U Priagu izlazi 1400 novina na 12 jezika, od tih na češkom jeziku 1166, na slovačkom jeziku 1, na ne* mačkom 179, ostale na ruskomi, mad* žarskom, francuskom, engleskom, bu* garskom i španjolskom jeziku, 4 na esperantu.
marsikako glavico osrečila s prav le* pirn dobitkom. Saj je prišel na vrsto skoraj vsakdo, kajti dobitkov je bilo nad 100. Ob zaključku pa so še bili vs, pogoščeni z dobrim kruhom in mali* novccm. Vsem darovalcem bodi izrc* čena na tem mestu v imenu sokolske mladine prisrčna hvala.	am.
OKROŽNI ZLET DRAVSKEGA OKROŽJA.
V	nedeljo, dne 16. t. m. se je’ vršil VI. okrožni zlet Dravskega okrožja v Ormožu. Domače društvo je hitelo s predpripravami in preureditvijo letne* ga telovadišča, da dostojno proslavi ta dan in sprejme goste iz Čakovca, Lendave, Ljutomera, Ptuja Središča in Varaždina. Že po prvih jutranjih vlakih se je zbralo na letnem telova* dišču precej telovadcev, med temi naj* več naraščaja. Ob 9. uri so se pričele1 skušnje z vsemi oddelki, ki jih je spremljala središka sokolska godba pod vodstvom br. Kocjana. Po skuš* njah se je vršil koncert na Glavnem trgu.
Ob pol 14. uri so se zbrali vsi od* delki na postaji k sprejemu zadnjih gostov, odkod.r jt' krenila nato po* vorka skozi mesto na zletišče, kje<r so sc morale nadaljevati skušnje za za* mudnike. »Grajati je, da vzamejo ne* katera društva vse premalo resno naše nastope in se skušenj sploh no udeležujejo, ko so vendar najvažnejši del zleta. Še bolj žalostna pa je pojava na zadnjih zletih, da je vedno manj članstva v krojih. Zakaj imamo po* tem slavnostne kroje?
Popoldanski nastop je otvorila ženska dcca z zastavicami, nato pa moška dcca s prostimi vajami, ki, je oboje sestavil br. Vitori. Obe točki sta se izvajali prav dobro. Deci so sledili starejši bratje z župnimi pro* stimi vajami za 1. 1929. Po številu je bil to najšibkejši oddelek in se mo* ramo le vprašati, zakaj vsa društva niso poslala starejših bratov na na* stop. Vaje so izvajali naši stari sokol* ski borci dobro in želi burno pohvalo. Za njimi je nastopil ženski, za tem pa moški naraščaj s saveznimi vajami za Beograd. Oba oddelka stei izvajata vaju dobro, posebno moški naraščaj ter s tem dokazal, da je v vesh dru* štvih ta oddelek v najboljših rokah. Pri orodni telovadbi j- nastopilo 5 vrst in siccr 2 članski in 3 naraščaj* ske. Pred tem pa je imel nagovor na telovadce in občinstvo br. župni staro* sta dr. Kovačič. Po orodni telovadbi so nastopile članice, nato pa člani. Oba oddelka sta izvajala savezne vaje za 1 1930. Člani so bodisi glede izvedbe, skladnosti in kritja daleč zaostajali za članicami. Vajo članov so bile tudi tako različno navežbane, da je imel br. Pertot mnogo truda predno je vse razlike v izvajanju ublažil. Krivda leži na društvenih načelnikih. Nastop je zaključila sedmorica moškega nara* ščaja iz Ptuja z dr. Murnikovo »Car* men«. Izvedba je bila brezhibna in eksaktna ter je vodniku br. Petroviču le častitati k lepemu uspehu. Zdravo!
SOKOLSKI NASTOP V LJUTO* MERU.
Sokol v Ljutomeru je priredil v nedeljo, 7. t. m., na lastnem te'ovadi* šču za domom svoj redni letni Jru* štveni nastop s sodelovanjem bratov iz Murskega in Dravskega okrožja ter iz Maribora. Jutranji dež je sicer po* kvaril živahno vrvenje, ki jc navadno pri tem društvu ob takih prilikah, a je zato popoldansko solnce vse to po* pravilo, da se je nastop vršil v redu. Po skušnjah sc je o'b 3. uri pričela te* 'ovadba, ki jo jc vodil br. podnačelnik Pol dobro in točno. Častitamo njemu kot tudi njegovemu pomočniku br. Sl. Stoparju, da je bil res bogat in obši* ren program tako hitro in točno izvr* šen.
Kot pirvo točko je nastopilo 12 ženske dece iz Ljutomera s s. Sever* jevo ml., ki je telovadilo 2 prosti vaji z zastavicami na štetje lepo. Sestava v večjem številu bo učinkovitejša'. Sledil je nastop moške dece iz Križev* čev in Veržeja (16), ki je podal pred* p:sane vaje za vsesokolski zlet v Beo* gradu — žal — na štetje. Zenski na=> raščaj iz Ljutomera (15) je s s. Scha1* temrovo odtelovadil skladno in mirno Maču'Sove župne vaje. Nastop članov (36) z br. Polom zopet z vajami za zlet v Beogradu. Srčkani so bili konjički Križevske in Verženske ženske dece z naraščajem (12) s s. Grudnovo. Sle* dilo je 20 članic z br. Polom s save<z» nimi vajami. Lepo in skladno. Člani prednjač. zbora iz Ljutomera so ,po* dali proste vaje češ. voj. akademije iz 1. 1926. (4) lepo in točno. Le kritje je malo kazilo! Ženski naraščaj iz Lju* tomera (6) je podal z eleganco ljubke vaje s siti pod vodstvom s. Schatem* rove.
Nekaj posebnega je bil tek moška dece iz Ljutomera preko ovir in s skakanjem v vrečah, ki je vzbudil ve* liko smeha, pa deca je’ pokazala svojo živahnost in gibčnost. Vodil je odde* lek 24 moške dece br. Vilar. Poudar* jam samo da naj vsak nastop bo pu» življen s takimi točkami, ki popolne* ma nadcmeistujejo kakšne utrudljive in okostnele proste vaje. Vrsta 9 čla* nov iz Ljutomera in Varaždina nam je na bradlji in drogu pokazala zopet mnogo zanimivih vaj. Zopet se je od* likoval br. Primožič in br. Dekleva ter br. Pol in Ljubej iz Ljutomera. Manj Dosrečene so bile vaje na drogu, ker je bil drog premalo pričvrščen. Ženski naraščaj (6) iz Ljutomera jc nato po* dal nekaj lepih skokov čez konja, a naraščaj (moški) iz Ormoža na krogih tudi primerne sestave, ki se že pribli* žujejo tu pa tam vrhunskim. Kakor !ansko leto, so se letos tudi odrezali bratje starini — naša garda iz Ljuto* mera in Ormoža z hr. Stoparjem, ki so strumno odtclovadili tri precej tež« ke, a nerodno sestavljene predpisane župske vaje. Zdravo — da ste Se vkljub letom še vedno čili — na te* lovadišču! Kot zaključna točka je bila Jugoslov. tel. epopeja br. Murnika, ki so jo izvajali res lepo člani maribor* skega Sokola pod vodstvom 'br. Pri* možiča. Res nekaj posebnega za naše kraje. Točno ob Vi6. uri je bila telo* vadba zaključena. Pri prireditvi je 'grala mestna ljutomerska godba pođ taktirko br. :Žaeharla. Ljutomerski Sokol lahko gleda smelo svojemu bo« dočemu delu nasproti — in le naprej za sokolskim praporom!	—ar.
ŽUPA BEOGRAD
II. NARASTAJSKl SLET BEOGRAD* SKE SOKOLSKE ŽUPE »DUŠAN SILNI.
Beogradska Sokolska Župa »Du* šan Silni« održala je svoji XI. naraštaj* ski slet 25. i 26. maja o. g. na igralištu Šport, kluba »Soko« u Košutnjaku.
Starešinstvo 'i 1 Tehnički Odbor Beo.gradske Sokolske Župe odavna su uočili činjenicu, da kroz naše redove prolazi jedan ogroman broj članstva, dok se malo njih zadržavaju. Potra* živši uzroke ovome, došlo se do za* ključka, da stalno i istrajno članstvo možemo imati samo onda, kad se ono regrutuje iz redova naraštaja, t. j. kad odraste u sokolani i prode kroz sve kategorije usadivši mu klicu sokolske misli još u detinjskim danima. Radi toga su i o d vo jeni naraštaj ski sletovi od članskih samo zato, da bi se sva pažnja prilikom tih sletova i utakmica posvetila naraštaju, tim našim budu* čim pionirima Sokolstva. U tom cilju ustrojen je prelazni dar pobedničkom odeljenju muškog naraštaja: zastava, poklon uglednog industrijalca i Sokola iz Siska br. Tesliča i ženskog nara* štaja: pehar, poklon »Ženskog Pokre* ta«. I ovaj slet je samo konzekvenca tog gore rečenog zaključka.
Program sleta bio je sastavljen iz utakmica muškog i ženskog naraštaja i javnog vežbanja, na kome su uče* stvovala i deca.
Na dan 24. maja bio je dolazak naraštaja i obavljene su sve potrebne predradnje u vezi sa utakmicama^
U jutro rano 25. maja svečano su otvorene utakmice u prisustvu člano* va starešinstva Župe i predstavnika starešinstva Saveza: starešine br. Gan* gla, načelnika br. dr. V. Murnika, taj« nika br. dr. Fuxa i gospodara br. Čo« bala, koji su bili tih dana u Beogradu u
cilju svršavanja izvesnih poslova u vezi sa II. jugoslovenskim sveso^!* skim sletom 1930. god.
Takmičilo se svega 99 naraštajaca, od toga za zastavu: 8 odeljenja sa 68 nojedinaca. Na spravama takmičilo se: 8, a> u lakoj atletiei): 23 pojedinca. Ženskog naraštaja takmičilo se 16 ode*
1 j en ja sa 113 pojedinki.
Rezultat je bio sledeči: Od 8 ode* ljenja muškog naraštaja dobilo je ve* liku diplomu:	Zemun 1 odeljienje
(88%), a. malu diplomu:	Pančevo
(80%). Beograd I (78%) i Beograd^Ma* tiča (77%). Prema tome zastavu je dobio Zemun 1 odeljenje. Kao poje* dinci u utakmici za zastavu dobil su veliku diplomu 9 a maJu diplomu 15 naraštajaca. Kao pojedinci na sprava* ma dobio. je veliku diplomu: 1 a malu diplomu: 5 naraštajaca, dok je u lakoj atletiei dobio vetiku diplomu 1, a malu diplomu: 2 naraštajca. Od 16 odel je* nja ženskog naraštaja dobilo je veliku diplomu: Beograd I 1 odeljenje (96%), Pančevo 1 odeljenje (96%), Beograd* Matica (94%), Zemun 1 odeljenj« (94%), Šabac (92%), Zemun 2 odelje* njo (92%), Beograd II (88%), Beograd I 2 odeljenje (88%). Zemun 3 odelje* nje (87%), Pančevo 2 odeljenje (85%), a malu diplomu: Pančevo- 3 odeljenje (81%) i Beograd I 3 odeljenje (77%). Dakle pehar je dobilo 1 odeljenje Beo« grad I. Kao pojiedinke dobile su ve* liku diplomu: 60, i malu diplomu 19 naraštajki.
U pojedinim granama bio je sle* deči rezultat:
Muški naraštaj: Od 99 takmičara u prostim vežbama dobila su 100% svega 2 takmičara, a od 76 takmi£an-& na spravama dobili su 100%: na rafc* boju: 4, na krugovima 3. na konju 1, a na vratilu niko. Od 81 takmičara u lakoj atletiei dobili su
135 cm v visinu: 28, na skoku 5 m pa na više u daljinu: 8, bacanju kugle 4 kg od 10 m pa na više: 12 i u trčanju po ravnoj staži 60 m od 8 sekundi pa na niže: 5 takmičara.
Ženski naraštaj: Od 113 takmičar« ki dobile su 100% i to: u vežbama ob« ručevima: 10, na razboju: 2, na krugo« vima: 11, u bacanju lopte 2 kg od 200 m pa na više: 66 i u trčanju preko 3 prepone 60 cm visoke na 60 m od 12 se* kundi pa na niže: 75 takmiearki.
Iz gornjih brojeva vidi se lep uspeh i brojni i kvalitativni čemu ni.su potrebni posebni komentari, jer bro« je vi govore..
I pored sv.ga toga što su pripre; me za utakmice jedan kuburan i dug posao gde je potrebno predvideti sve do krajnjih sitnica ipak je organiza« cija za ove utakmice bila na svomc mestu. Koristilo, se u punoj meri isku« stvom stečenim sa prošlih naraštajskih uta,krnica i može se reci, da je. organi« zacija radila kao jedan dobar organi« zam. Ako je tu i tamo bilo nekih ne« doStataka, tu nije kriva organizacija, nego su krivi ljudi. Ovde organizacija n i je u stanju ništa da stvori nego sa« mo vaspitanje, u vaspitanje je pitanje vremena. Kadi toga bih i ovde ubacio parolu: Sokoli vaspitavajmo se! Sa« pienti sat!
Sutradan 26. maja pre po dne. odr« Žane su probe za javnu vežbu i po« vorka kroz varoš, šte je u nekoliko omelo dovršavanje utakmica koje se nisu mogle završiti dan rani je radi kise.
U povorci je učestvovalo: muškog naraštaja ...	72
ženskog naraštaja .	.	.	250
muške dece................216
ženske dece . . .	.	.	32
Ukupno	.	.	825
Povorka jo prošla kroz glavnije ulice varoši i pobudila lep interes kod gradanstva tako da je vežbalište po podne pri javhoj vežbi bilo obilno po« sećeno. Na- javnoj vežbi naročito Jc palo u oči brojno stanje vKžbača i vežbačica sravnivši ga sa prošlim na« raštajskim sletom.
Učestvovalo je vežbača: muškog naraštaja .	.	.	204
ženskoig naraštaja .	.	.	283
muške dece..................244
žk nske dece .	. .	.	.	277
Ukupno	.	.	1008
Dakle ukupan broj je jedan kp broj kojima treba da obiluju svi naši sletovi ove vrste, jer samo tako če imati karakter sleta a ne samo javnog vežbanja. Ova brojnost najjači je uti« sak imala, kad su na vežbalištu postro« jeni svi takmičari i takmičarke i u či« jem je prisustvu svečano izvršena primo«predaja zastave i pehara po« bedničkih odelj'enja.
Ceo program je izveden brzo i skladno na opšte zadovoljstvo i gra« danstva i sokolskih tehničara. Ovim je naš naraštaj i delom dokazao, da zaslužuje puno novercnje, koje mu je dato priredivanjem ovih čisto n ara« štajskih sletova i da daje nade i Sta« rešinstvu i Tebmčkom Odboru Župc, da možemo danas sutra računati na siguran kadar članstva, kada od tih naših veselih in nemirnih naraštajaca i naraštajki postanu Čelik — Sokoli i Sokolice. A ovakvim radom im je i uspeh osiguran!-Neka bi dakle i ova j slet bio jedmi karika u lancu uspeha i budučnosti Sokolstva naše Župe pa dakle i celokupnog Sokolstva!
U to ime kličem im: Zdravo!
M. D. D;
*
TROMESECNI RAD SOKOLSKOG DRUŠTVA U SMEDEREVU.
U aprilu smo održali dve uspele akademije o čemu smo lopširno izvestili u bro ju 10. »Sok. Gl.« Vežbalo se re« dovno, tako isto redovno su se odr« žavali nagovori vežbačima svili kate« gorija, čitaonica je bila posečivana, tako isto održane su redovne sednice. — U maju se broj vežbačih časoma mora o povečati zhog pripreme za na« raštajski slet u Beogradu, na kojem smo sudelovali pri utakmicama i jav« noj vežbi. Naraštajcima(kama) u na« govorima tumačilo' se značenje sleto« va, utakmica i ponašanje'pri tim pri« redbama. — 25. maja posetilo nas je Sokolsko društvo, ia Velikog Bečkereka sa svojim pevačkim zborom. Društvo je predvodio njegov neumorni stareši« na br. Miloš Stanojevič i vredni zboro« voda brat šipoš. U Smederevu su pri« redili jedan vrlo uspeli koncert, a smederevski Soko starao st da organi« zacija koncerta bude što uspešnija. — U junu smo sudelovali na župskom članskiom sletu u Pančevu sa utakmi« čarima. — 2. juna priredili smo javnu vežbu sa ovim rasiporedom: muška dc« ca osnovne škole — slobodne vežbe; ženska deca — sletske slobodne vežbe; muška deca tgimnazije — vežbe pali« cama; muški naraštaj — sletske slo« bodne vežbe; ženski naraštaj — sletske vežbe obručima; članovi — slobodne vežbe; muški naraštaj — skupinske vežbe palicama; sprave i skupine. U ovih devet tačaka sudelovalo je 165 vežbača(ica). — Sada u julu posečiva« nje vežbanja bilo je dosta slabijo, jer se glavni deo vežbača svih kategorija razišao usled završetka školske godi« ne. — Sednice uprave i prejlnjačkog zbora redovno su održavane. A. T.
ŽUPA LJUBLJANA
SEDEMDESETLETNICA BR. JOŠKA MODICA.
V vrstah sokolskega društva Li« tija«Šmartno je pred kratkim tiho, skromno in skoro neopaženo baš kot pravi Sokol doživel 701etnico svojega rojstva br. Joško Modic.
V teh dneh je poteklo br. Modicu 70 let življenja in mnogo let neumor« nega dela na še vedno neobdelanem sokolskem polju.
m ( m
Brat Joško Modic, sedemdesetletnik.
Koliko radosti, koliko žalosti in razočaranja v 40 letih sokolskega udej« stvovanja!
Ta vrli in veliki brat je dokazal v vsej dolgi dobi svojega sokolovanja, da je zaista Sokol stare, prve in pre* izkušene Tvrševe garde. Kot mladenič je poprijel za vzvišena sokolska na« čela, po njih je živil in delal ves svoj vek. 40 kt je mislil na Sokolstvo, se
udejstvoval s svojim tihim in skrom« nim delom v cilju procvita in razmaha Sokolstva.
Kakršen je bil ob pričetku udej« stvovanja v Sokolstvu, tak je tudi da« nes. Brez besed in hrupa, delaven in skrben za vsestransko delo je še danes /.vesti čuvar sokolske ideje, budno pa« /i, da Sokolstvo ostane ono, kar mora biti, s propagando vsega dobrega jo nosil.c velike slovanske misli, vzgojen v močni narodni generaciji.
Velik jc med nami. Velika so njegova dela zlasti na gospodarskem po« lju, a jedva da ga poznamo.
In prav je tako, ker ravno v tem nam je najsijajnejši primer sokolske skromnosti. Ne on, temveč njegova dela naj govore za njega, a ta so tak« sna, da ga dvigajo visoko nad nas, da ga postavljajo v red naših vzor Soko« lov, katerih obraz jc svetal po delu in značaju.
Naš brat jubilant Joško Modic je bil že pred 40 leti v vrstah ustanovni« kov zagorskega sokolskega društva kjer je deloval kot odbornik novega društva, ko ga je poklic zanesel na Gorenjsko v Kamnik, ga zopet vidimo kot aktivnega člana v kamniškem S-o« kolu. Bil jc blagajnik, starosta in pod« starosta, dokler ga ni dovedla ž'vljen« ska pot v Litijo, kjer zopet pomaga ustanavljati sokolsko društvo Mar« ljivo je delal med drugimi brati za gradnjo novega sokolskega doma v Litiji in kmalu smo videli, da stoji sredi trga dom sokolske družine, om dom, ki zavzema za življenje in razvi« tek Sokolstva vidno mesto. Delal je na vseh pol j'h, osobito v upravni in gospodarski funkciji. Še danes je zve« sti član upravnega odbora, kjer zavze« ma mesto zdravstvenega referenti v ljtijsko«šmarskem Sokoiu.
Br. Joško, cela sokolska družina se s ponosom raduje, tla Te ima v svoji sredi. 'Po Tebi dobiva celota vrednost. Ti si nam za vzor,, kakšen mora biti Sokol, kako se mora delovati v korist Sokolstva in v korist slovan« skega naroda. Z iskreno željo, ćta Ti, jubilant našega društva, sedemdeset« letnik živiš še dolgo med nami, da nam boš za primer sokolskega dela, vztraj« nosti in skromnosti, Ti kličemo »Na mnoga leta!« Zdravo!	Ivo.
ŽUPA CELJE
V n.deljo, 7. julija, je bila v telo« vadnici celjskega Sokola seja župnega prednjačkega zbora. Izmed 23 včla« njenih društev je bilo odsotnih 6, in sicer društva Gornji grad, Hrastnik, Mozirje Rimske toplice, Rogaška Sla« tina in Vojnik. Na dnevnem redu so bile župne tekme, prednjaški izpit in župni zlet.
Župne tekme je. nameravalo na« čelništvo spojiti z župnim zletom v Trbovljah. Prednjački zbor je končno soglasno sklenil, da se bodo tekme vršile v Celju 22. septembra. Vršijo se ločeno od župnega zleta, ker bi bit sicer čas prekratek, kar bi oviralo po« tek tekem. Soglasno se je sklenilo, da se na župnem zletu izvajajo člansko vaje za beograjski zlet brez naknadno sestavljene vložke.
Prijave za župni prednjaški izpit so nezadostne. Razen tega ise vrši 14. julija v Št. Juriju ob južni žel. javni nastop in razvitje prapora. Izpit je iz teh razlogov preložen na nedeljo, 6. oktobra t, !.
Sokolsko društvo v Radečah pri« redi javni nastop 8. septembra in želi udeležbo sosednih društev.
Bratje načelniki so prinesli s se« boj izčrpna poročila in je predniaski zbor z zadovoljstvom konstatiral. da so se nekatera društva zopet opomogla in začela z delom. Predvsem je tre ba z radostjo pozdraviti 'ep n an red ek v društvih Petrovče, Radeče 'in Vran« sko.
Pričakujemo, da bodo bratje in sestre vztrajali pri svojih prijavah, tako da z gotovostio pričakujemo, da bo udeležba telovadečih na letošnjem župnem zletu v Trbovljah znatno večja neco na lanskem v Šoštanju. Upajmo, da se ne bomo zmotili. Vse je ležeče na naših bratih načelnikih in sestrah načelnicah.
*
JAVNT NASTOP SOKOLSKEGA DRUŠTVA V CELJU.
•
Sokolsko društvo v Celju je pri« redilo dne 16. junija svoj javni na« stori. Nastopili so vsi oddelki iz Celja, kakor tudi iz industrijalnega pred« mestja G’berie. kier so žareli lansko jesen s samostojno telovadbo v last« nem Sokolskem domu. Ta ukrep celj« skef/a Sokola je b;1 iako umesten m sadove smo že videl’ na društveni jav« ni telovadbi, kier ie nastopilo lrpo število telovadeč’h oddelkov. Točno ob 16. uri ie otvorila ženska deca. 64 po številu iavno telovadbo z župnimi vajami s nranomi. Vaie so slikovito in dobro sestavljene Sem pa tja je trpela skladnost česar pa ne smemo šteti v zlo ker so nastopile naše naj« mlaiše. Tem ie sledila moška deca. po številu 62 z 'župnimi nrostimi vajami. Tzvedba sidurna — skladnost lepa-. Za temi so istočasno nastopile članice z
dvema vrstama na bradlji, ženski na« raščaj z eno vrsto z meti na konju na šir in ena vrsta žensko dece z igrami. Izvedba vseh dovršena, posebno smo sc elivili težkim vajam članic na bradlji s prožno desko. Ženski naraščaj (16) in za tem moški naraščaj (28) so prav dobro izvajali dve sestavi prostih vaj za vsesokolski zlet v Beogradu 1. 1930. Ne zadovoljujemo se pa z malim šte« vi lom enega kakor drugega oddelka. V kraju, kjer je gimnazija, meščanska in trgovska šola, poleg tega sta razvita obrt in trgovina, so te številke mnogo premajhne. Treba bo v bodoče po« svetiti tim oddelkom več pažnje in pozornosti.
Nenadno nastala ploha je prekini« la nastop, občinstvo ie iskalo zavetja v šoli in telovadnici, kjer je vztrajalo, da se, je javna telovadba zopet nada« ljevala. Nastopile so članice (41) s prostimi vajami za vsesokolski zlet v Beogradu 1. 1930. Izvedba dobra, sklad« nost j., mestoma popustila Sledila jc orodna* telovadba članov (5 vrst) in moškeiga naraščaja (1 vrsta). Z malimi izjemami s 'to točko nismo bili žado« voljni. Na orodju je treba nastopiti, z dovršenimi vajami in ni na javnem nastopu časa. da se vaje posamezniki šel o uče. Neznosno krčenje nog in rok. smešne pozicije trupa na orodju, nepotrebna ponavljanja odkoleba1 za veletoč, in slično, vse to* je napravilo slab vt:sk na gledalca. Vse te napake smo že večkrat grajali, toda brez uspeha. V bodoče bo treba s strani vaditeljev v tem oziru več pozornosti.
Tzbrane telovadke so nato poka« zale proste, vaje za vsepoljski sokol« ski zlet v IPoznanju. Vaje so lepe pa tudi dolge. Izvedba je bila vzorna. Nato so sledile proste vaje članov (56) za vsesokolski zlet v Beogradu 1 1930. Vaje so šle še kaj skladno, če poudarjamo, da so vaje težke za no« vinee, katerih je bilo mnogo v tem ođ« delku. Videli smo v tem oddelku brate vseh vrst slojev in različne starosti od 18 pa tudi čez 50 let, kar odgo« varja našemu sokolskemu smislu iin kar je napravilo mv občinstvo najglobejši vtisk. Nastopila je še vzorna vrsta članov na drogu, ki je pokazala nekaj vrhunških vaj.
Program je pestro izpopolnjevalo tukajšnje vojaštvo ki je nastopilo tri« krat s prostimi vajami in z vajami s puškami. Za strumna izvajanja so želi obilo hvale in navdušenja med mno« žico. Kdor s© je zamislil v čas pred par meseci, ko so prišli kot novinci v službovanje, je bilo to priznanje tem umljivejše.
Udeležba^ od strani občinstva je bila lepa. Vendar smo pogrešali še marsikoga, s katerim smo zanesljivo računali, da se ta dan snidemo. Sodei« lovalo je železničarsko godbeno dru« štvo »Sloga« iz Ljubljane.
Zasluga za ves javni nastop gre društvenemu prednjačkemu zboru z bratom načelnikom Poljšakom in se« stro načelnico Almiro Grudnovo na čelu. Zaključili smo naš javni nastop skromno, brez hrupne veselice in ple«
sa v splošno zadovoljstvo, želeč dru» štvu še večjega razmaha in napredka, tako da bomo prednjačili vsem dru« štvom v JSS ■— saj pogoji &a to so dani.
ŽUPA VEL6KI BEČKEREK
Sokolski hor u V. Bečkcrcku več deset godina radi na šircnju naše ju« goslovenske i sveslovenske pesme, i to sa odličnim uspehom. U horu su ve« činom stariji ljudi, sv.es ni sokolske ideje, rutinirani pevači.
Že'eći da vidno proslave deseto« godišnjicu svoga postojanja i napor« nog rada, cdlučili su da učine turneju kroz istočnu u južnu Srbiju, sve do Skoplja. To je i izvršeno krajem juna meseca. Trideset Sokola pevača, pod
dana otišao u neko drugo mesto »na uvidaj«. Bez propagande koncerat nije uspco, i zato smo odkazali da ga drži« mo i uputili se u Niš.
Blagodareči brači starešini dru« štva u Nišu i starešini župe morav« ske, bili smo lepo dočekani i sa uspe« hom održali koncerat. Posle programa je pred sokolanom u dvorištu prir.de« na bratska vereča, gde se ostalo sa pesmom i zabavam sve do polaska voza.
vodstvom društvenog horovode br. Mihajla Šipoša i starešine M. Stanoje« vica krenulo je na put.
Prvi koncerat je održan u Smcde« revu uz ncopisano oduševljenje sluša« laca. Sokole je pozdravio brat Šambek, želeči da Sokolstvo iz Vojvodine što češće zalazi u porušene krajeve Srbije. Starešina je zahvalio upratko i posle programa se odmah pošlo na brod.
Tu, na palubi lade ponovo je za« orila sokolska pesma, posle čega jc odjekivao pozdrav sa obale i broda te se lomio preko smederevskih bu« gova i zelenih vinograda.
Kolikih prirodnih lepota- smo se nagledali duž Dunava, preko Dj.erda« pa i Ključa — to nije moguče opisati. Koliko još više volimo našu divnu do« movinu!
U Hajduk«Veljkovoj Krajini Ne« gotinci su nam izašli čak do Dunava u susret, kolima, automobilima i auto« busima. Posle održanog koncerta, mnogi su nas pratik do nekoliko sta« nica.
I pored usmenog obećanja da če
se zauzeti oko priredbe koncerta,, gosp. veliki župan Timočke Oblasti nije ni« šta u Zaječaru učinio. Čak jc toga
lšli smo ka Skoplju. Svi smo na prozorima vagona i gledamo krvava razbojišta negdašnje slavne Dušanove Ga revi ne i srečni smo što opet sela 1 gradovi žive u slo bodi.
U Skoplju veličanstven doček. Na staniei četa Sokola, sve ostale humane i nacionalne organizacije, na čijem je čelu pevačko društvo »Mokranjac« kome smo zapravo vračali posetu, jer nas je p'Osetilo. prilikom svoje turneje kroz Vojvodinu. Zbil ja plemenita srca kucaju u našem bujnom carskom Skoplju. Zadivio nas je tako. krasan doček. Dobrotom brata Dr. Radovanoviča, profesora Univerziteta prove« deni smo kroz grad da pogledamo sve znamenitosti. U podne nam je pri« reden ručak od strane društva »Mo« kranjac« a uveče banket na kome je por. d predstavnika korporacija bio upravnik grada Skoplja i izaslanik go« spedina velikog župana.
Pri polasku zaverili smo so uza« jarnno da čemo ovakav rad i dalje nastaviti i da čemo istrajatt u ideji: pesmom oplemeniti dušu, a plemeni« tom dušom ojačati karakter pojedi« naca i društva, sve na čast, blagostanje i sreču naše domovine!	M.	St.
ŽUPA NOVO MESTO
AKADEMIJA SOKOLSKEGA DRUŠTVA V METLIKI.
Sokolsko društvo v Metliki ja za« radi domačih razmer priredilo že dne 23.1 VI zvečer v proslavo Vidovega dne ter lOletnice našega Saveza svojo vsakoletno svečano akademijo. Mate« rialno man j moralno, jo uspela dobro, drugače bi pa skoro rekli, da so bile zadnje telovadne prireditve pred to v telovadnem in moralnem oziru boljše. Vzrok je pač ta, da vzame tujina, pa začasno tudi vojaščina dobre moči, ki jih težko pogrešamo.
V vseh kategorijah je nastopila 101 oseba v 11 točkah. Po sokolski koračnici je najprvo nastopila moška deca (26) s 3 prostimi vajami s pali« cami pod vodstvom br. Slava Rajmer« ja. Veselje jih je bilo gledati, osobito malčke, ki so komaj dobro shodili. Istotako žensko deco (10), ki je mično izvajala s petjem ritmične vaje po pe* semci »Venček na glavi se bliska iz kitice«, sestavila sestra Vera Omer« zljeva. Prav dobro se je odrezala s pro« stiini, vajami zopet osmoriea moške dece (sest. br. Slavo Rajmer). Enako dobro j'£• sledila devetorica ženske dece s prostimi vajami z zastavicami (sest. s. nač. Marija Ganglova). Iz« vrstno je nastopila vrsta članov na bradlji pod vodstvom br. nač. Poldeta Novaka, v kateri so se izkazali že pre« izkušeni br. Polde, Nace, Slavo, Daro in drugi. Bolj skladne bi morale biti prosto vaje dcce (4); menda so bile nekoliko pretežke (sest. br. Rajmer). Mično je izvajala ženska deca (9) vaje z žogicami (sest. s. M. Ganglova). Jako lepe in dobro izvajane so bile proste vaje ženskega naraščaja (6) z vesli (sest. s. Julija Wostnerjeva). Višek te« lovadnega dela akademije je pa sledil s prostimi vajami moške dece (3) in članov (3) skupno, osobito po njih po« menu. Bratska ljubezen odraslih do dece, njih skrb, vera v bodočnost na« raščaja, vse, kar govorimo deci in članstvu, in zopet zaslomba ter zavet« je, ki jo najde otrok pri bratu — je bilo izraženo v tej dovršeni vaji. Delo brata Slavo Rajmerja je v tej točki samo želo zasluženo priznanje. Za tem so nastopile članice z obroči (9) in tudi te proste vaje so izvedlo brezhibno (sest. s. M. Ganglova). Le žal, da ta vaja ni bila popolna ker je ena sestra brez opravičbe ta dan izostala ter s tem pač dala vsem slab zgled zaradi svoje nediscipliniranosti. Končno je
zaključila telovadne točke osmoriea članov z dobro izvajanimi prostimi vajami (sest. br. Slavo Rajmer).
Po telovadbi je v navzočnosti vse« ga članstva in pred vsemi telovadečimi izpregovod] br. starosta Dako Makar o pomenu Vidovega dne, o lOletnici Saveza, zopet bodreč mladino, za na« daljnje delo do končne osvoboditve vseh naših bratov ter združitve vsega Slovanstva.
Za njim je pristopil br. podstaro« sta Tvan Drobnič in izročil br. starosti Savezno diplomo »Kralja Matjaža« s čestitkami in pohvalo za njegovo 22« letno sokolsko udejstvovanje ob pri« liki 501etnice njegovega življenja. Gi« njen se jc zahvalil br. starosta, da mu je najlepše voščilo visoko odlikovanje in priznanje bratskega Saveza.
S sokolsko koračnico je končala akademija.
Za trud in delo predisem bratska hvala in priznanje br. Slavo Rajmerju. s. nač. Ganglovi, jss. Wostnerjevi in Omerzljevi, končno vsem ostalim vo« dečim in telovadcem z željo, da se ob javnem nastopu izkažejo še bolje.
Da je bil uspeh dece dober, po» manjkanje naraščaja pa občutljivo, je videti v dneh po akademiji, da je zbral br. Rajmer že 42 moške, s. Omerzljeva na 36 ženske dece. Ti so imeli dno 7. t. m. svoj dečji izlet. Vodniki so pa tudi začeli resno skrbeti za podvig naraščaja. Na novo delo in k novim uspehom!
•
IZ TOPLIC PRI NOVEM MESTU.
Desetletnico ustanovitve JSS je Sokolsko društvo proslavilo s i“1o» vadno akademijo ter primernim go« vorom br. staroste. Člani in članice so proizvajale proste vaje za II. jugosloe venski vsesokolski zlet v Beogradu ter člani župne proste vaje. Na orodju so nastopili nekateri telovadci prvič. Povoljcn uspeh naj jim da vzpodbudo k nadaljni vadbi orodja, da se bodo razvili v prav dobre telovadce.
V zadnjem času je priredilo dru« štvo tudi dvoje gozdnih zabav. Kje se more razviti lepša zabava kot v pri« jaznem .gozdu, v prosti prirodi! Zato so take zabave tudi lepo obiskane.
V nedeljo, 21. t. m., pa bo običa« jen vsakoleten javen nastop v kopali« škem parku. Sosednja br. društva va« bimo, da sei naše prireditve udeleže. Pri prireditvi sodeluje godba »Godbe« nega društva« iz Novega mesta.
ŽUPA MOSTAR
ORGANIZACIJA SOKOLSKOG
NARAŠTAJA U DUBROVNIKU.
Prema zaključku glavne skupštine sokolske žu p c »Aleksa Santić« i prema vlastitoj želji, organizovao se naraštaj •Sokolskog društva u Dubrovniku. Iza* brali su i svoj odbor u koji je ušlo de« vet naraštajaca i tri naraštajke i to: predsednik A. Ribičič, podpredsednica J. Beuta, tajnik M. Arnerič, pov. za štampu M. Milič i P. Pasarič, pov. za štednju K. Torre i R. Vukmirica. od« bornici: Luger, Miloš, Radonič i Zadi« jelovič, barjaktar A. Bradarič. U nad« zorni odbor delegirani su sa strane upravnog odbora B. Hope. a sa strane prednj. zbora M. Kuščer i M. Grubo* rova. Naraštaj.ci imadu i svoj pred« njački zbor. koji se skupa sa odborom naraštaja sprema i radi da pripravan stupi na vodeča mesta u društvenom odboru i prednj. zboru čim navrši go«« ditre predvidene za članstvo.
Za dokaz svoje agilnosti organi« zovali su svoj prvi
naraštaj ski dan,
koji je u svakom pogledu potpuno uspio. Čitav je dan bio popunjen raz« njm priredbama. U jutro su bila lako« atletska natccanja na gruškom polju i pokusi za večernju povorku. Zatim je formirana lepa povorka naraštaja i dece, ko j a je predvodena sokolskem glazbom obašla grad i svrstala se pred opčinu, gde je naraštajac M. Arnerič održao lep govor o značaju naraštaj« skog dana. pozivajuči i ostale svoje drugove da stupe u ovu najlepšu orga« nizaciju. Po podne je bio izlet na obliž« ■nji otočič Lokrum, zatim koncerat so« kolske glazbe pred opčinom i napokon vrlo uspela akademija na Gunduličevoj poljani. Naraštaj je potpuno zadovo« ljan sa uspehom svoje prve priredbe, a ni upravni odbor ne krije svoje za« dovoljstvo.
IZLET SOKOLSKOG DRUŠTVA IZ DUBROVNIKA NA LOPUD.
Svoj treči jubilarni izlet priredilo je Sokolsko društvo na Lopud u mesto, koje nam je još pre dve godine poka« zalo svoje naj v; čc simpatije, 'kad smo, kao i ovc godine prirediti izlet i javnu vežbu.
Na dolasku i, odlasku pozdravili smo Opčinu i drobročudnog načelnika g. Duru Konjuha, koji se čitavo vre« me zadržao sa upravnim odborom društva iskazujuči mu največu pažnju
i	ljubaznest. Priredena je vrlo uspela javna vežba, kojje pobudila največu pažnju i odobravanje kod svih lopu* dana i stranaca.
U toku ove godine predvidene su još mnoge lepe priredbe i izleti, a društvo priprema da kroz najkrače vreme izda vrlo Upu i ukusnu ilustro« vanu spomenieu, koja če rečju i sli« kom prikazati istorijat društva kroz prvih 25 godina, kao i razvoj Sokol« stva u Dubrovniku. U tu svrbu čc biti upučeni naročiti cirkulari na sva bratska sokolska društva, popračeni molbom, da u krugu svoje brače n.idu ^аг P.°. Jednog pretplatnika. koji Ce naručiti spomenieu za svoju ili dru« štvenu knjižnicu	H.
ŽUPA NOVI SAD
OKRUZNI SLET U VRBASU.
Subotički okrug župe »Svctozara Miletiča« održao je svoj slet 26. maja o. g. u Vrbasu, uz učestvovanje dru« štava: Subotice, Topote, Sente, St. Kanjiže i Vrbasa\ sa svega 407 člano« va raznih kategorija Sokola, 73 voj« nika 34. puka u Subotici i 21 čl. vojne muzike iz Sombora.
Ujutro je održan pokus na igra« lištu Šport, kluba u N. Vrbasu a u 10 sati se krenula povorka odatle glavnim ulicama kroz oba Vrbasa, gde ju je 'kod opšt. kuča pozdravilo opšt. predstavništvo, a u N. Vrbasu i iza« slanik g. velikog župana Bačke oblasti
Vučerič, paroh i tajnik društveni uz prigodan govor održao pomen na gro« bu pok. Jelene Popovičke, društvene dobrotvorke.
U 16. sati je održana uspela jav« na vežba a u 21 sat sokolska akc.dc« mija sa igr-ankom u St. Vrbaškom
Uprava Sokolskog društva u Vrbasu, prilikom lOgodlšnjice, sa 3 zastupnika župe.
g. Đ. Marinkovič, pravni referent. Odpozdravili su mu br. Dr. Vasa Kr« stić, tajnik župe i br. starešina Dr. M. Popovič.
U 11 sati 30 min, krenulo je sta« rešinstvo župe sa upravnim odborom na sr,p. pravosl. grobljp. gde je br. J.
parku. Moralni uspeh ove priredbe bio ju velik te je našim Sokolima dao još više poleta za rad, koji če posle škol. f eri ja' još intenzivnije nastaviti, da bi se dostojno spremili za svesokolski slet iduče godine u Beogradu. Samo naipred! Zdravo!
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKA JAVNA VEŽBA U NOVOJ GRADIŠKI.
Lep uspeh sistematskog sokolskog rada ipo,kazalo je Sokolsko društvo u Novoj Gradiški, svojom jiavnom vež« bom. koja je održana 16. juna o. g.
Največi deo biranog programa ispunilo je o.vdašnje Sokolsko društvo, uz sudelovanje bratskih društava iz Broda, Bos. Dubice, Bos. Gradiške te jedrne čete vojnika ovdašnjeg gami« zona. Od svili tačaka u programu na« ročito valja istači i pohvaliti lepu, skladnu i precizno izvedbu vežbe »Vrb« niče nad morem«, u k c. jo j j e muški naraštaj zai'Sta bio prvorazredan. U belim hlačama, s plavim francuskim kapama, lepo razvijem opaljeni sun« eem, izazvali su najviše odušcvljenja i pljeska kod svih prisutnih. Za njima nije zaostajao ženski naraštaj sa »Bar« carolom«, koja je i interpretativno i tchnički vrlo dobro uspela. I naraštaj« ke su kao i naraštajci izvele svoju vežbu s razumevanjem, elegancijom,
prirodenom elastičnošču i stečenom gracioznošču. Neču se ogrešiti o dužan icspekt prema njihovoj h poj izvedbi vežba, ako im prigovorim, u dobroj nameri, za ono popravljanje odela u vreme samog vežbanja.
Vežbe gostiju su bile jednako do« brc. Vrlo dobra je 'bila »Petorka« čla« nova iz Bos. Dubice; vi žbc na konju Bradami, te beograske proste vežbe članica iz Bos. Gradiške. Program su sjajno završili Vojniči prostim vežba« ma pod vodstvom potporučnika gosp. Mikuša.
Zabava je prošla u leipom raspo«
1	oženju. Moralni i materijalni uspeh dobar. Novogradiški Sokoli mogu da s ponosom gledaju na svoj rad i uspeh tog rada, na kojem bi im mogla poza« videti mnogo veča mesta, koja rade pod sretnijim okolnostima od ovdaš« njeg društva. Ovo priznanje neka im bude ujednor i poticaj, koji če ih voditi od dobrog boljem, od lep.og lepšem, od uzvišenog uzvišenijem.	D—u.
ŽUPA SARAJEVO
JA VAN ČAS U ZGOŠČIeKAKNJU.
U nedeljiu 16. pr. m. idoživeo je naš mali gradič jedno vrlo lepo sokolsko slavlje. Ovo društvo je uz pripomoC bratskih društava Zenice, Visokog i Novog Sarajeva, priredilo vrlo uspee javan čas. Rano ujutro došli su Zem« čarni njih 137 po broju sa svojom po« znatom odličnom glazhom, a malo kas« nije oko 40 brače iz Novog Sarajeva sa izaslanikom župe i starostom tog dru« štva br. pukovnikom Spasojevičem na čelu. Odmah po dolasku gostiju formi« rala se povorka za Kakanj, koj;a se za« ustavila pred sokolanom, gde je bfla dočekana od velikog broja meštana naročito seljaka. Društveni starosta br. Ing. Franc je lepim rečima pozdra« vio goste i pojasnio značaj Sokolstva i njegove zadače, te energično odbio
sve napade i ipodvale protivnika, koji su brojni naročito u našem mestu. Nje* gov govor je bio dočekan isa burnim odobravanjem. Šteta što nije neko sa strane župe progovorio nekoliko reči.
Posle podne tačno u pola tri časa počeo je vrlo dobro po,sečen javan čas sa biranim a može se kazati i odlično izvedenim programom. Naročito sc istakao rnuški naraštaj sa župskim prostim vežbama i članovi br.- društva Novo Sarajevo na karikama te .seljač« ka četa iz Doboja, koja je za svoje Strumno -izvedene vežbe žela burno odobravanje. Javan čas je bio vrlo dobro organizovan, tako da je celi jav« ni čas od 10 tačaka svršen za jedan sat. — Žalimo što su se morala brača tako brzo rastati, a želimo, da bi se što čtšče vidali na sličnim priredbama.
ZUPA SUŠAK - RIJEKA
OKRUŽNICA TEHNIČKOG ODBORA.
Na proširenoj sednici društvenih načelnika župe »Rijeka«, koja je odr« Žana dne 15. VI. 1929. u 21 sat na pa* robrodu »Slovenac«, zaključeno je, da se 4. augusta 1929 u 8 sati pre podne v drži — prigodom javne vežbe sokol* skog društva u Omišlju, takođeu na* tceanje u veslanju i plivanju.
Veslanje: Natecanje če se vršiti na pruzi od 200 metara i to 4 veslača sa kormilarom. Stil veslanja po volji, samo u siiđu. T. O. župe »Rijeka« od* rediče isti oumac za sve takmičare, riok če natecanju moči pristupiti sa* mo članovi i muški naraštaj.
Plivanje: Natecanje če se vršiti na 50 i 100 metara, slobodan stil. Mogu se natecati sve kategorijo, osim dece.
Svaki takmičar mora znati proste vežbe, koje su bile prepisane za prošTi slet u Šibeniku, (beogradske).
Natecanju moraju sudelovati sva bratska primorska društva I. okružja, dok so ostalima stavlja na v-olju. Urno* Ijavaju sc sva bratska društva, da svoje eventualno sudelovanje jave T. O. do 20. VII. 1929.
Pregled društava: T. O. če obaviti strogu kontrolu nad prostim vežbama svih kategorija po svim bratskim dru« štvima i to uključivo do 15. X. 1929., jer je sltf u Beogradu na domaku, pa se stoga br. načelnici pozivaju, da za* počmu sa uvežbavanjem prostih vežbf, ako do danas još nisu započeli, a brat« ski T. O stoji svim br. društvima na raspolaganju za uvežbavanje istih. — Vežbe se mogu dobiti kod br. Saveza u Ljubljani. M. Boras, načilnik.
Rezervna snaga
je u športu kao i u svakoj drugoj borbi za op-Htanak najvažnijl uslov uspjeha. Mnoge bitke odlučene su time, sto su rezerve baeene u borbu, mnoga gospodarska podu/oća održula su samo tako svoj položaj, sto su pravovremeno skupila potrebne rezerve, koje se moglo upotrijebiti u casovima nuždc
Slično je i kod vježbača. Pobjedidi može Ra ni o onaj, koji raspolaže dovoljnom rezervom fizičke snage, koja če mu omogučili, da u ko-načnoj borbi što vise ojača i što bolje uzdrži sposobnost svojih mišica, svojih živaca i uopče cijelog svog organizma.
Tu čemo rezervu fizičke snage postiči upo-trebom prikladne hrane, koja če u koncentro-vanoj formi unesti u naš organizem veliku hranlvu vrijednost i sve one sastojine, koje su potrebne, da se pojača naSa radna sposobnost i tjelesna otpornost.
Ta je hrana prijatni naravni okrepni proizvod :
koji se lako probavlja i kojeg je 2—3 žličice u jutro i popodne u mlijeku, umjesto kave ili čaja, dovoljno, da pruže viežbaču onu rezervu u hrani, koju trebaju njegove mišice i njegovi živci.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18 50 po kutiji.
Tražite besplatni uzorak, pozivajuči se na ovaj list, od
Dr. A. Wander, d. d., Zagreb
ZUPA KRANJ
Župni zlet v Škofji Loki se je vršil dne 7. julija in je brezdvoma uspel lep« še kot vsi povojni župni /leti.
S prvimi jutranjimi vlaki se je pripeljalo Sokolstvo v Škofjo Loko, kjer so ga z vozovi in avtobusi odpe« Ijalii na telovadišče. Zelo razveseljivo je dejstvo, da je v zgodnjih jutranjih urah in ko so društva vstopala v vlak, divjala silna nevihta, da so že v Loki hoteli zlet odpovedati, da pa telovadci in zlasti naraščaj ni obupal in se skoro polnoštevilno podal na pot. Nekatera društva so se prijeljala v avtomobilih nekoliko kasneje.
Ko so se pričele skušnje, se je vreme popolnoma spremenilo in zjas* nilo. Skušnje so se izvršile po točnem redu, ki ga je izdalo načclništvo.
Zbor Sokolstva je bil v Zvezdi, odkoder je odkorakala povorka mimo telovadišča, Štemarjev in skozi mesto nazaj na telovadišče.
Na čelu koraka godba Dravske divizije, nato župni prapor in še pet društvenih praporov, župno in savezno starešinstvo, oficirski zbor, vojska, članstvo v krojih, domača godba, čla* nice, smučarji s standardo, prapori naraščaja, trobentači, ženska in mo* ška deca, zbor trobentačev, ženski in moški naraščaj, vseh skupaj 898. Po* vorka, ki jo Loka še ni videla, jo bila deležna prisrčnih pozdravov.
Na telovadišču je pozdravil So* kolstvo, zastopnika saveza in voja* štva župni starosta. Za burne ovacije vojaštvu se je zahvalil br. major Ba* kič, za Savez je govoril br. Jesih, za društvo- dr. Jesenko in končno je župni starosta prečital še zahvalno pismo dvorne pisarne, ker je župna štafeta prinesla prvi pozdrav novoro* jenemu tretjemu kraljeviču. Ovacije in vzkliki se niso hoteli poleči, saj je prvič v župi na zletu sodelovala naša vojska.
Popoldne se je zbralo ogromno število občinstva in gostov iz cele Go« renjske in Ljubljane, ki so zasedli klopi, še gosteje pa amfiteatralično dvignjeno ozadje, odkoder so imeli krasen pregled telovadišča. Na načel* niški tribuni so poleg načelnika brata Ažmana in načelnice s. Pečnikovo, ki sta vzorno vodila javno telovadbo, za« sedli mesta: savezni zastopnik in za« stopniki vojske. Ob zvokih marljive godbe dravsko divizije pod vodstvom viš. kapelnika dr. Čerina, prikoraka 260 moške in ženske dcee, ki je iz* vedla 3 župne proste vaje. Strumno je prikorakalo 44 članov, za njimi pa 62 članic, ki so zelo dobro izvedli sa* vezne proste vaje. Moški naraščaj 48 in ženski naraščaj 44 je nastopil tudi zelo efektno z obveznimi savezni mi vajami za Beograd. Nato je 133 članov izvedlo župne proste in 20 članic vaje s kiji. Obe točki sta bili precej dobri. Vojska 114 pod vodstvom potpor. br. Vodeba je izvrstno nastopila s 4 va* jami s puškami. Končno so nastopile vr-stc na orodju, ki pa zbog razmoče* nega terena ni dobro Stalo/Telovadbo je zaključila vzorna vrsta članov na drogu, pod vodstvom br. Buha in kranjsko članstvo z naraščajem s si« multanimi vajami na dveh kozah in dveh bradljah. Vse točke so izvale viharna odobravanja v navdušenem občinstvu. Uspeh, ki je bil dosežen s to glavno točko zleta je bil tolikšen, da sc je navdušenje in veselje nada* ljevalo v Sokolskem domu, kjer so s priznano gostoljubnostjo domačini po* stregli gostom in da se je še par dni po zletu po celem gorenjskem govo« rilo samo o sokolskem zletu v Škofji Loki. Čestitke, ki so jih sprejeli izku* šeni vodniki, so bile zelo laskave. Go? renjcem pa priporočamo, da se še bolj oprimejo sok. dela in gredo do še več* jih uspehov. Zdravo!	J.	J. J.
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
TELEFON 302
Priporoča se za cenj. naročila
Franjo Dolžan
CELJE, ZA KRESIJO St. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo, vodovodna inštalacija
MODNA TRGOVINA	D
PRAGO CER4NI ♦ CELJE
GLAVNI TRG Sr. 14.
Velika izbira telovadnih majic, damskega in moškega perila, nogavic, rokavic, jopic, otroških In fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, črevljev itd. Specijalitete: otroška konfekcija, krstne opreme. — KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniških cenah.
J
KNJIGARN 4, UMKTNINE IM MUZIK ATIJE
Tko oglašuje, taj napreduje!
TOED. KORN, Llubliana
POLJANSKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne —	naprave	in	centralne	kurjave.	■
3
a a a a a a a
Veletrgovina ■ papirjem, pisalnimi in risalnimi predmeti. — Zaloga vseh tiskovin za urade In privatnike. — Lastna zaloga Šolskih zvezkov, risank in risalnih skladov.
£
E
E
E
E
£
e
E
e
Pisarna
Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište
stručnih knjiga, diploma, nota, tiskanica i t. d.
Milan A. Bačič, suiak
KAČIČEVO ŠETALIŠTE 3 BRZOJAVI: BAČIČ-SUŠAK  Telefon 10
Veletrgovina vina, rakije, likera i ostalih žestokih piča
Iz narodopisja v okras vsaki sobi in dvorani slike v trobarvnem tisku:
^2/^j4^tc^IJKme5kaJbiišajnia Gorenjskem
Velikost : 30'3 X 90 5 cm. Slika a 20 Din UČITELJSKA KMJIGAKMA X LJUBLJANI
Трговци, обртници, месари!
Вагате ли већ са Шулц Универзал вагом?
Осведочите ce о њеној врлини! Захтевајтс ценике и необвезан посет заступника.
ЈУГО ШУЛЦ, д. с о. ј.
ЉУБЉАНА
Restauradia „Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranič
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union*4 piva. - Prvorazredna  ---»	domača	kuhinja. ^-
URAR, ZLATN1NAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7* UTEMELJENA GOD. 1890. IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI : KRALJETA SUŠAK
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, УЛИЦА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ 6p. 13 Главни добављач Југословенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ чланова, чланица, нараштаја и деце тачно по пропису J. C. С. Надаље преузимам израдбу сваковрсне трикотаже за властити и туђи рачун. — Надаље препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цивилних одела, која по најновијем кроју израђујем у властитој радноници.
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2.
Šivalni stroji
izborna konstrukcija in elegant-na izvršitev iz lastne tvornice. 15. letna garancija. Vezenje se poučuje pri nukupu brezplačno. PISALNI STROJI ADLER" Kolesa iz prvih tvornic, Dllrkopp, Styria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroji vedno v zalogi. Posamezni deli koles in šivalnih strojev. Daje se tudi na obroke! CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
MODNA KROJAČNICA
CELJE
.1.
LJUBLJANA
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo.
Premog« domači in inozemski za domačo kurjavo in industrijske svrhe. Kovaški premog vseh vrst. Koks livarniški, plavžarski in plinski. Briketi.
MIKLOŠIČEVA 15/1.
Zajtrkovalnica ai. ščurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H. Zupanu
LJUBLJANA - MOSTE p. Moste 287
Solidna in točna izvršitev.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA ULICA ŠTEV. 6
TELEFON 2312; RAČ. POŠT. HRANIL. 10.761
°	4	-Cv	O
v V v a \N.
v 4 v	»v	л?
vO
w4 жж:
.V6- -л?'.	<4^	e,	•
Ш4У
'	.>Cv	r>.	v
4A^>4 еЛ
#«»v
Moško sukno, kamgarne za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-1 nižji ceni pri =
»SOLNCU«
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
M
ti
H
VI
H
J
K
Ф
vseh vrst grafijahal izvršuje za vsatovc stentishnajsolidneji
KLISARNASTDEU
UUBL3RNB DRUtfiTlMOVBU
Restavracija
NOVI SVET
Ljubljana
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom. Domača kuhinja, točna postrežba
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.	r.	z.	z O. p.	Tel. Št. 108.
4МШ Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9°/o.
Stanje hranilnih vlog nad Din бО.ООО.ООО —, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБЉАНА-МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ1* за обрт, — трговину и индустриЈу, за железнице, поморство и ваздухопловство —
I1F.HF. УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
Za izvršitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnih slik, kakor : skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič tvornica mesnih izdelkov in konzerv Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
Najstarejša vrtnarija in cveticama
KORSIKA+ljubuana
Bleiweisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska društva imajo 10"/° Popusta.
Telefon St. 2.341.	Telefon	4t.	2.341
Jugosloveni!
Posečujte jugoslovenski Jadran, time pridižete svoju, jugoslovensku Rivieru. Sve upute o putu i kupalištima daje Vam
Savez za unapredjenje turizma
Gl.zast. »PUTN|K« A. D.  !■■■■■■"i-j. SUŠAK ...
RESTAURACIJA
Gradjanski Podrum
SUŠAK / SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Večernji koncerti u prostranoj bašti. / Največa i najpodes-nija restauracija za izletnike i putnike kroz Sušak. /// Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
Celjska posojilnica,d.d. v Celju
v lastni palači »Narodni dom«
Podružnici: Maribor, Šoštanj
I
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
ZEUEZARA VAREI
■r\r .
: ' >
'V''/v
J'.'i 's	’t*!
“	'«*:	i	-	■•пвА.Д	*
Salonska peč za ugljon
Poštanska i željeznlčka stanica; Vareš — Najdan Brzojavna adresa: Zeljezara Vareš Telefon interurban broj; 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi«Visokih peči: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odljevl: od bronza, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi od sivog Željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK јмдодо ZA KAVO
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Rlko Fux. - Ureduje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. Tiska Učiteljska tiskara u Ljublj* “	za	nju	odgovara	France	Štrukelj.