Pošiarina plaćena u goic . u	Cena	Din	Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Solcolslca prosveia"
		
\ IsflllllJMazi svakog petka 9 Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se и Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ^ f'PfH'iiiaM 1033 ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 9 Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju		|Bg God. IV ШШЗ Brof o
Polifička stirana Mskupske
poslanice
»Naša je poslanica čisto verskog značaja i sadržaja«. — Izjava nadbiskupa gosp. dr. A.
Bauera.
ogranka: slovenački, hrvatski i srpski, u duhu težnja od pre Svetskog rata, ujedinili u jedinstveni Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca koji je na Mariborskoj Saveznoj skupštini 1920 godine promenio svoje ime u Jugoslo-venski Sokolski Savez. Isto je tako svima dobro poznato da je kasniji eksodus jednoga dela ranijih Hrvatskih Sokola iz Jugoslovenskog Sokolskog Saveza i ponovo formiranje Hrvatskog Sokolstva usledilo u neposrednoj vezi sa tadanjim političkim dogadajmia i nosilo obeležje vračanja na plemensku osnovu; da je obnovljeno Hrvatsko Sokolstvo, naročito u kultumom pogledu, zadržalo potpuno raniju sokolsku ideologiju, i da se od Jugoslovenskog Sokolstva razlikovalo jedino po svojim političkim težnjama i u osnovi druk-čijim gledanjem na naš nacionalni i državni problem. Napokon, dobro je poznato svima i to da se u Sokolu kraljevine Jugoslavije, naročito u njegovu vodstvu, nalaze i veoma ugledni pr-vaci ranijeg Hrvatskog Sokolstva i da u sadašnjem sokolskom radu učestvu-ju na veoma vidan i uspešan način. Pa kada je tako pita se: iz kojih se razloga, ako ne političkih, čini razlika iz-medu sadanjeg Sokola kraljevine Jugoslavije i ranijeg Hrvatskog Sokola? Kakve veze ima to sa verom i kako se to može drukčije objasniti nego time da je episkopat hteo da se na taj način vidno solidariše sa onim bivšim Hrvatskim Sokolima koji jedino iz političkih razloga ne htedoše da se pri-ključe Sokolu kraljevine Jugoslavije i koji se sada nalaze medu onim retkim simpatizerima poslanice van klerikalnih krugova, koji negiraju Jugoelaviju i jugoslovensku ideologiju?
No najodvratnija jc još ona kleveta sa »nepriznavanjem poštenog hrvatskog (slovcnaSk( g) imena«. Ako je poslanica zbilja »čisto verskog značaja i sadržaja«, šta se onda hoče u njoj sa ovim bestidnim draženjem protiv jugoslovenskog imena i izazivanjem plemenske mržnje protiv srpskog dela na-šeg naroda? Zar to nije politika, i to politika najbezočnije uperena protiv same državne ideje utemeljene na na-rodnom jedinstvu i jugoslovenskoin imenu! I zato nije ni čudo što se za poslanicu saznalo ranije u inostranstvu nego kod nas, i što je ona objavljena prvo baš u italijanskoj fašističkoj štam-pi. Baš kao što je 1931 godine za vreme ogorčene borbe izmedu Katoličke akcije i Fašizma encikliku Pij a XI (ko-ju su Monsinjori avijonom preneli preko granice) inostranstvo upoznalo pre same Italije ...
Prema svemu što je napred rečeno jasno se vidi da su napadaji poslanice na Sokolstvo kao tobože bezversku, protivkatoličku i nemoralnu organiza-ciju drugostepenog značaja, i da se u
stvari radi o nečem drugom i mnogo većem. Ti su napadaji toliko nevero-vatni i apsurdni; njih na tako očigle-dan način pobija svakodnevni, svima dobro poznati sokolski rad i život i celokupna sokolska književnost; njih tako ubedljivo demantuju bezbrojni do-gadaji u Sokolstvu izrazito verskog karaktera (osvečenje domova i zastava, telovežbački sastavi sa verskim ele-mentima, slike koje upučuju na verske dužnosti sokolske dece i naraštaja, »dan zahvalnosti Bogu« koji Sokolska župa Mostar održaje svake jeseni i t. d.) da se ne može pretpostaviti da su dobro obavešteni tvorci poslanice mogli verovati da če takvi napadaji imati iole ozbiljnijeg uspeha u sokolskim re-dovima. Pravi cilj poslanice ima se, dakle, tražiti na drugoj strani, prave težnje njezinih tvoraca uperene su 11 drugom pravcu. Tom poslanicom visoki katolički kler na priltčno brutalan način zahvata u dnevnu politiku sa očiglednom namerom da stvaranjem novih poteškoca i zastrašivanjem sa verskom i »kultumom borbom« utice na politički razvoj dogadaja i da tako olakša i omoguči ostvarenje svojih osnovnih težnja: osvajanje isključivog prava vaspitanja omladinc ne samo u verskom nego i u etičkom i duhovnom pogledu. U tome nas potkrepljuje i či-njenica da se od sedam tačaka u rezo-luciji sa biskupske konferencije od 17 novembra prošle godine četiri bavc is-ključivo pitanjem vaspitanja omladinc u školi i van nje. Na taj način biskup-skom poslanicom načet je osnovni problem odnosa između Crkve i Države i borba oko pitanja; ko između njih ima prvenstveno pravo na duhovno i etičko odgajanje i podizanje omladinc i time na kulturno formiranje celokup-nog n&šeg društvenog i nacionalnog života uopšte. U tome je težište poslanice i njezin eminentno politički karakter.
Kada su leti 1931, tri godine posle potpisa Lateranskog ugovora, u Italiji baš na tome pitanju bile izbile ogorčene borbe izmedu Katoličke akcije i Fašizma, rekao je Musolini:
»Kažem, da sveštenici ne treba da se bave politikom i da vaspitanje omla-dine pripada Državi: ono je naša duž-nost i naša briga«. Posle toga raspu-stio je Kat. akciju i pomoču policije upostavio red. Visoki katolički kler po-mirio se s time, i. kao što znamo, izmedu Vatikana i Musolinija vlada sada ničim pomučena sloga i mir. Ne bi li dobro bilo da i naš katolički episkopat povuče odatle moralnu pouku i da uvidi da se ni kraljevina Jugoslavija neče nikada odreči svoga prava i svoje dužnosti da prema svojim moralnim i duhovnim idejama vaspitava i podiže buduće generacije jugoslovenskog naroda?!
Izjava kolorskog biskupa presvellog dra. Frana Učelinia-Tice
— »Član sam Jugoslovenskog Sokola. Bio sam i ostajem. Ne vidim u lome greha.« —
Odjek poslednje biskupske poslanice izgleda da je iznenadio i same njezine inspiratore i tvorce. Začelo ni-su očekivali da če ona izazvati toliki revolt i ogorčenje i u nesokolskim re-dovima, i da če se celokupna naša javnost, prozrevši odmah pobude i namere poslanice, nači na strani Sokolstva. I sada, kada su »sejuči vetar požnjeli buru«, ovu posve razumljivu i prirodnu rcakciju nazivaju »beskrajnom hajkom protiv episkopata i katoličke crkve«, te kao »agneci nezlobivi« uveravaju da je njihova poslanica čisto verskog značaja i sadržaja.
Jugoslovenskog Sokolstva tiče se, dakako, u prvom redu samo na njegove grudi upereni mač poslanice, eiji je vrh umočen u mnogo žuči, mržnje i zlobe; zato se i izjava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koja pretstav-lja zvanični i jedino merodavni stav Sokolstva prema tom »pastirskom pismu«, sasvim umesno ograničila samo na njegovu protisokolsku stranu, odgovorivši na nj sa puno mere i dostojanstva. Zato je i u našem članku »Zašto nas napadaju« u pretprošlom broju ukazano na prvom mestu i jedino na idejni sukob i na načelnu protiv-nost izmedu Sokolstva kao nacionalnog i slovcnskog slobodarskog, demo-kratskog i naprednog pokreta i mili-tantnog ultramontanizma i klerikalizma sa njegovim anacionalnim i protiv-, slovenskim obeležjem i političkim ccn-trom s one Strane državnih granka, eijim idejama je nadahnuta i pomenuta poslanica.
Medu tim, več jc u samoj jzjavi Savezne uprave posredno nagovešteno, a u pomenutom članku izričito nagla-šeno da momenat koji jc objavljiva-njem poslanice izabran za otvorcnu borbu, kao i način kojim se ova vodi upučuju na političku pozadinu cele te akcije. Ovom prilikom želimo da se na tome malo duže zadržimo i da poslanicu pobliže rasvetlimo baš s te strane, i to iz tri razloga: što se pravi značaj i domašaj ovih klerikalnih napadaj a na Sokolstvo može samo iz te šire perspektive uočiti; što se napadači
— kako se to iz njihovih izjava vidi
— žele ušančiti iza neprikosnovenih bedema slobode vere i crkvene pro-povedaonice, i, napokon, što se onako jednodušno i otvoreno ustajanje celokupne javnosti u odbranu Sokolstva imade pripisati ne samo načclnom oprc-deljenju u tome sukobu dveju ideologija, ultramontano-klerikalne i s°kpl-ske, i koliko smelim toliko i podlim providnim insinuacijama i klevetama povredenom osečaju pravdoljubivosti i istinoljubivosti našeg naroda, nego i tome što su odmah svakome postale jasne političke težnje i ciljevi sastav-ljača poslanice.
Pre svega, objavljivanje poslanice putem štampe i čitanjem u crkvama pretstavlja ne samo atak na Sokolstvo nego i neposredni i otvoreni napadaj na prestiž i autoritet Zakona, Zakonodavneg tela, pa i same Države. Soko kraljevine Jugoslavijo osnovan je Zakonom od 5 decembra 1929, a njegova organizacija, zadaci, sredstva i način rada odredeni su Statutom od 14 februara 1930 i pravilnicima, poslov-nicima i uredbama koji se na njemu temelje. Kada se, dakle, u poslanici Soko kraljevine Jugoslavije obeležava kao protukatolička, protuverska i nemoralna organizacija, onda se time im-plieite tvrdi da su takovi i Zakon koji jc tu organizaciju privco u život, i Zakonodavna vlast koja jc takav Zakon donela, i Država u kojoj se takovi zakoni primenjuju. A kada se u poslanici vernicima izričito zapoveda da pod pretnjom kazne Božije ne smeju svoju decu davati u Soko niti sami biti njegovi članovi, onda to znači otvoreno pozivanje na otpor protiv pozitivnog zakona i otvoreno rušenje autoriteta i zakona i državne vlasti. Tu se sada več više ne radi o Sokolstvu nego su u pitanju Zakon i Država, u pitanju jc suvereno pravo potonje da donosi zakone i da traži od svakoga da ih poštuje i da im sc pokorava. I kada
katolički episkopat u svojoj poslanici odriče poštovanje Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije i poziva na njegovo bojkotovanje, on time us-taje protiv postoječeg pravnog poretka, zauzima, dakle, eminentno politički stav i preduzima izrazito političku radnju, u čiju se ocenu sa gledišta kri-vičnog zakonika ne želimo upuštati. Takovo držanje i postavljanje iznad zakona i državnog suvereniteta pot-seča nas na srednjevekovne crkveno-političke teorije »De duobus gladiis«, koje su život i istorija več davno i davno pregazili i koje danas pretstav-ljaju savršeni anahronizam.
Mi to ne iznosimo ovde zaito što želimo da se u odbrani od besomučnih klerikalnih napadaja na Sokolstvo oslonimo na Zakon i na državnu vlast. Daleko od toga. Sokolstvo se uvek borilo samo svojim vlastitim snagama i oslanjalo jedino na imanentnu moralnu vrednost sokolske ideje i sokolskog pokreta. pa to želi da čini i u buduče. Ono je u nebrojeno prilika, a naročito i na poslednjoj Saveznoj godišnjoj skupštini, u jednodušno primljenoj re-zoluciji dalo oduška svome shvatanju odnosa Sokolstva prema Državi i otvoreno izjavilo da traži da mu se, kao organizaciji privatne inicijative, vrati puna sloboda opredeljenja u duhu njegovih demokratskih načela, jer je du-boko uvereno da je to u interesu i države i Sokolstva. Ali potrebno je da se naročito podvuče da su sistematski napadaji na Sokolstvo iz klerikalnih krugova započeli i sve više se zao-štravali baš u vreme kada se ono našlo u svojoj novoj formaciji, kao Soko kraljevine Jugoslavije, na koji je Država Zakonom prenela pravo i duž-nost »da uporednim vaspitanjem tela i duše po Tirševom sokolskom sistemu, odomačenom u našem narodu, podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane kraljevine Jugoslavije«. U samoj poslanici rečeno je sasvim tačno (tu se mora odati priznanje sa koliko pažnje prati i kako u tančinc poznaje katolički episkopat sokolsku književnost i sokolski rad, iako su mu citati često neverni a či-njenice namerno iskrivljene) da je Soko kraljevine Jugoslavije prožet duhom ranijeg Sokolstva, čije tradicije verno nastavlja. I kada je tako, onda se postavlja pitanje; zašto katolički episkopat zauzima prema današnjem Sokolstvu tako oštar i nepomirljiv stav, kada se u njegovoj ideologiji i u njegovu duhu ništa nije izmenilo, i kada je prema njemu ranije pokazivao mnogo više tolerancije, pa čak i priznanja, učestvujući u mnogo prilika u njegovu životu i radu, naročito kod osvečenja sokolskih domova i sokolskih zastava. Čime da se objasni to bezobzirno po-oštrenje borbe i krajnja nepomirlji-vost protiv Sokola kraljevine Jugoslavije, ako ne slabo maskiranem tež-njom da se gadanjem u njega pogodi država koja je za njime? Neka nam učeni i odlično obavešteni tvorci poslanice pokažu: šta se to u našem Sokolstvu za poslednjih par meseci dogodilo i kakav su to naročiti ispad protiv vere i katoličke crkvo Sokoli učinili u poslednje vreme, kojim bi se moglo objasniti zašto je ta »več 1931 godine najavljena« poslanica objavljena baš sada, ako pri tome nije igrala odlučnu ulogu politička ocena spoljne i unutrašnje situacije u kojoj se država nalazi? Ako u postupku Sokola nema ničega što bi moglo poslužiti kao motiv i opravdanjc za izdanje poslanice, jasno je da jc na to mogao biti od uticaja jedino odnos njezinih podpisnika prema političkim činiocima, pa sledstveno akt katoličkog episkopata i s te tačke gledišta ima izrazito politički karakter.
Još su dva momenta u poslanici, u kojima njezin politički značaj, kao rog kroz vreču, na naročito grub način izbija na površinu: ono upadljivo isticanje i razlikovanje »Jugosokola« (izraz uzet iz frankovačke terminologije) i »Hrvatskog Sokola«, te onaj za-vršni stav na kraju poslanice da Sokolstvo »neče da znade za pošteno hrvatsko (slovenačko) ime«.
Svima je dobro poznato da su sc na Sokolskom saboru u Novom Sadu 1919 godine sva tri naša sokolska
Ime ovog našeg dostojanstvenika katoličke crkve u našem narodu dobro je poznato i ono se oduvek pominjalo s največim poštovanjem. I kao uzor-svečenilk i odani sluga Božji, i kao pastir svoje pastve, i kao domoljub, presvetli biskup dr. Učelini-Tica uzdiže se u red naših svetlih narodnih likova. Njegova vera u nacionalne idealo nije nikad bila pokolebana, kao ni njegova živa vera kao pomazanika Božjeg. Ma-kar je radi svog rodoljubnog uverenja u životu morao da trpi i strada i da dolazi u najteža iskušenja, i pre kao i za vreme svetskog rata, presvetli dr. Učelini ostao je uvek postojan u svom iskrenom i otvorenom jugoslovensikom osečaju i veri poput onog surog krša, koji okružuje njegovo pastirsko stado.
Kada ga je ovih dana povodom pastirskog lista Katoličkog episkopata posetio opet i dopisnik beogradske »Politike«, presvetli biskup dr. Učelini odgovorio mu je:
»Ja znam što me čeka, a znam i što ču odgovoriti. Nikad u životu nišam se ustručavao da rečem što mislim i osećam, pak neču ni danas.
Vera nije bila u pitanju. Zato poslanicu nišam potpisao i ona nije oglašena u mojoj biskupiji.
Član sam jugoslovenskog Sokola. Bio sam i ostajem. Ne vidim u tome greha. Ako me pozovu da blagoslovim njihov rad, blagoslo-viču ga radi Boga. Radu Sokola u mojoj biskupiji nema prigovora, koji su osnova poslanice, i verujem, da ih neče biti.«
Pri koncu ove svoje izjave dodao je presvetli dr. Učelini, pokazujuči Nedičevu knjigu »Srpska vojska i solunski front«, i ovo:
»Ovde vam je obračun koliko nas je koštalo krvi ovo što imamo. Koja je to sila koja hoče da nam ospori pravo na miran život i da nas razdeli? Ja verujem, da če se na kraju krajeva uveriti, da su im sva nastojanja uzaludna.«
Tako presvetli dr. Učelini, pastir katoličke crkve a i pastir dobri, narodni.
Pozdravi jugosloven* skom Sokolstvu
Povodom napada Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije pri-mila je sledeče pozdravne telegrame:
POZDRAV
ISTARSKIH EMIGRANATA
SARAJEVA
Sarajevo: Nečuveni atak na čast i ponos Jugoslavije, na sokolsku za-stavu, na Sokolstvo, što je doprinelo našu slobodu, mi, emigranti Jerajeva, koji vapc za slobodom, zaklinjemo se, da čemo čast naše zastavo braniti sa zadnjom kapi krvi! Zaboravili su epi-skopi na doktora Sedeja, Dobrilu i Štrosmajera. Bačenu rukavicu primarno junački isto onako kao što je prim-ljena naredba smrti junaka Gortana i žrtava Bazovice. Ovo je glas Istrana, koji su verni svome Kralju i majci Jugoslaviji. Živilo Sokolstvo! Živila Jugoslavija! Emigranti Julijske Krajine — sekcija Sarajevo.
POZDRAV
BRODARSKIH KAPETANA
Beograd: Klub brodarskih kapetana, ustajuči protiv upučene poslanice Rimokatoličkog episkopata, pozdravlja Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, iz-ražavajuči, da če kapetani biti budni stražari nacionalne ideje na rekama i Jadranu dične otadžbine sa širenjem sokolske ideje. — Za Klub brodarskih kapetana— pretsednik: Janko Popovi*.
POZDRAV BEOGRADSKIH SKAUTA
Beograd: Izvidnici i planinke-skau-ti beogradskog stega »Stari Bor« po-zdravljaju bratske Sokole, izražavaju im svoje simpatije u borbi za sokolsko slovenske ideale i osuduju nenacional-nu radnju Rimokatoličkog episkopata protiv jedinstva nacionalnog i državnog. Neka Sokolstvo buja i jača za dobro Jugoslovenstva i Slovenstva! Zdravo! Uvek spremni! — Beogradskj skautski steg — starešina: Miodrag T. Ristič, sekretar:	Jovan	Črnogorec.
POZDRAV JADRANSKE STRAŽE PETROVAC n./m.
Petrovac: Mesni odbor Jadranske straže u Petrovcu na moru na svom godišnjem zboru najenergičnije prote-stuje protiv biskupske poslanice, ša-ljuči brači Sokolima bratski Zdravo! — Pretsednik: Magič.
POZDRAV GRADA ŠIBENIKA
Šibenik: Viječe šibenske opčinc na svojoj sednici od 27 januara primilo je jednodušan žaključa'k kojim se osuduje poslanica Katoličkog episkopata uperena protiv Sokolstva kraljevine Jugoslavije. Napadaj na Sokolstvo sa Strane episkopata treba da več jednom otvori oči čitavoj Jugoslaviji. Osudu-jemo poslanicu i čudimo sc, da je mogla nesmetano niknuti na jugoslaven-skom tlu. Kličemo: Da živi, cvate i napreduje Sokolstvo kraljevine Jugoslavije! — Načelnik: Karadžole.
POZDRAV JUGOSLOVENSKE ČITAONICE SPLIT
Split: Jugoslavenska čitaonica u Splitu, najstarije kulturno i nacionalno društvo na Jadranu, verno svojim tradicijama, sa svoje glavne godišnje skupštine, održane dne 29 januara o. g., duboko žali sve tu nedavno u javnost ubačene neopravdane napadajc na naše jugoslavensko Sokolstvo, to pravo sa-biralište svili čestitih sinova naše domovine bez obzira da li sc oni krste, križaju ili se klanjaju. Jugoslavenska čitaonica upučuje Sokolskom savezu istinski bratski pozdrav i kliče mu: N^ka i u buduče kao i do sada pro-nese kroz sve neprijateljske legije bilo s koje strane one dolazilc svoj nepo: bedivi i neokaljani sokolski barjak, taj simbol bratstva i vernosti prema našoj ujedinjenoj dragoj otadžbini, prema našoj velikoj močnoj Jugoslaviji. Neka živi Jugoslavensko Sokolstvo! — Za Upravu Jugoslavensko čitaonice u Splitu, pretsednik:	Ing.	Krunoslav
Rusanie.
Str. 2
God. IV — br. 6
/LoVEH/Ko
/oKoL/TKo
Dr. Miroslav Tifš u narodnom Panteonu
Sto godina posle svoga rođenja i uskoro 50 godina posle svoje smrti stupio je Tirš medu one besmrtne sinove češkoslovačkog naroda, koji su ga vodili kroz burno doba prošlog i sadašnjeg stoleča sve do njegovog oslo-bođenja, u galeriju narodnih velikana, u češki Panteon u Narodnom muzeju.
• П •- ■-
•'ЧН
ri
Tirševo poprsje u Narodnom panteonu
I	zaista, Tirš svakalko spada u red onih, koji su več mnogo decenija pre svetskoga rata imali na umu potpuno oslobođenje svoga naroda od tudin-skog jarma, jer je Tirš takoreči tvo-rac plemenitog duha u češkoslovačkim legijama u ratu, a njegov duh i još. danas vodi celokupno češkoslovaško i slovensko Sokolstvo.
Na ovoj svečanosti otkriča Tirše-vog poprsja u Panteonu, koja je odr-žana u nedelj u 29 januara o. g., češko-slovačko Sokolstvo zastupao je starosta ČOS br. dr. Bukovski, a bile su zastupane i sve praške župe i društva; matično društvo Praški Sokol zastupao je njegov starosta br. dr. Urban. Na ovom svečanom činu prezidenta Republike zastupao je njegov kancelar dr. Šamal, a bili su prisutni i pretstavnici vlade, senata, narodne skupštine, vojske i mnoštva nacionalnih organizacija. Svečanost je otvorio zemaljski pret-sednik dr. Sobotka, a nalkon njegovog pozdravnog govora u ime Sokolstva zahvalio se starosta br. dr. Bukovski, što je dr. Tiršu narod ukazao ovu svo-ju največu počast. Za br. dr. Bukov-skim govorio je član pokrajinskog sa-veta dr. Kubista o Tiršu, istakavši u svom govoru veliko značenje Tirševog rada za sav češkoslovački narod.
Tirševo poprsje, koje je sada ot-kriveno u češkoslovačkom Panteonu, rad je prof. Maržatka.
SOgodlšnjica odličnog sokolskog radenlka
Brat dr. Rudolf Kržovak navršio je ovili dana svoju 50-godišnjicu. Njegovo ime medu sokolskim krugovima dobro je poznato. Kao dugogodišnji član pretsedništva Češkoslovačke obce sokolske i pretsednik organizaciono -pravnog otseka te referent za statistiku, brat dr. Kržovak uiožio je veoma mnogo truda u svoj rad, koji kod ova-ko velike i složcnc organizacije, kao što je češkoslovačko Sokolstvo sa 52 župe i preko 3150 jedinica, svakako ni-je lak. Naročitu pažnju posvetio je i posvečuje br. dr. Kržovak normalnem razvoju organizacionog rada. Njegove 50-godišnjice setio se je starešina dr. Bukovski u zadnjoj sednici starešinstva ČOS sa srdačnim govorom. 1 mi Jugosloveni čestitamo bratu Kržovaku i kličemo mu: Na mnogaja!
Sitne vesli iz češkoslovačkog Sokolstva
Ovogodišnje smučarske utakmicc članstva ČOS ođržaćc se u Radhošt-skim Beskidima od 9 do 12 februara.
O	programu več smo javili. — Kako je poslednja sednica Vibora odobrila nova pravila sokolskih društava, sada sve jediniee rade da izvedu promene do-sadašnjih pravila u život. — »Vestnik Sokolski« raspisao je natečaj za sva društva, neka iave redakciji sve sokol ske činovnike. koji su najmanje 10 godina več sokolski novinari po društvi-ma. — Pregovori ČOS sa savezom češkoslovaških smučara dosad još nisu završeni, ali ima mnogo izgleda, da če se naei nekakav kompromis medu ova dva najjača faktora smučarstva u zemlji. Savez čsl. smučara stoji naime na drugom stanovištu što se tiče registracije pojedinih smučara-takmičara, dok ČOS opet zastupa svoje čisto sokolsko mišljenje. General češkoslovačke vojske brat Mikulaš Čila, poznati sokolski radnik i preratni prednjak, na-
vršio je ovih dana svoju 50-godišnjicu u potpunom zdravlju i Čilom sokol-skom radu. Brat Čila otišao je kao sokolski prednjak več 1905 godine u Odesu, gde je postao profesor za telesno vaspitanje i načelnik ruskog ta-mošnjeg sokolskog društva. Za vreme rata stupio je medu prvima u redove češkoslovačkih legionara te je postao zapravo prvi ruski podoficir iz ovih redova. I docnije, kada se vratio u do-movinu kao deneral, nije zaboravio Sokol te je opet kao i pre rata, predano preuzeo sve funkcije, tkoje mu je poverilo članstvo njegovog sokolskog društva. — U Pragu održaće se od 5 do 11 febr. savezna prednjačka škola za umetno klizanje članica.
Biblioteka poljskog Sokolstva
Da se je počelo i u poljskom Sokolstvu sistematski raditi na vaspita-nju članstva svedoči i izdavanje struč-nih knjiga u malom džepnom obliku. Tako je izdala Malopoljska župa u La-vovu dosada več 14 malih brošura sokolskog sadržaja, obradenog u struč-noj formi, korisnoj za članstvo. Prva knjižica obuhvata pod nazivom »Bratstvo u češkom Sokolu« niz bratskih primera iz sokolskog života; u drugo j brošuri nalaze se uputstva za rad starešine (prezesa) i načelnika i t, d. Poslednja knjižica, koja je izdata, sadr-žava kratak historijat poljskog Sokol-stv te donaša i slike osnivača poljskog S6kolstva brače Jana Dobžanskog, Jo-sefa dr. Milereta, dr. Piaseckog, Antonija Durskog i t. d. — Ove knjižice prodavaju se po veoma niskoj ceni od 25 groša do jednog zlota.
Raskol u lužičkom Sokolstvu
Kako več spomenusmo, na skup-štini katoličke Sokolske župe Čišinski zaključeno je na predlog saveznog načelnika Jana Mješkanka, da se, obzirom na Nemce, izostavi u nazivu pojedinih sokolskih društava ime »Sokol«. Istovremeno je zaključeno da se zatraži odobrenje društava od kato-Iičkih crkvenih vlasti. — Ovaj zaklju-čak vredi za sada samo za katolička sokolska društva spomenute župe, ali sigurno je, da če se ovaj predlog pojaviti isto tako i na samoj glavnoj skup-štini saveza. Kako izveščuju »Serbske Listi«, u društvu Pančice več je na glavnoj skupštini izvršena promena imena i pravila u ovom novom pravcu te se sada ovo društvo ne zovc više Soko, nego »Serbska čelozvučovanska jednota«. Medutim u evangeličkoj so-kolskoj župi Lubin o promeni imena Soko niko ne če ni da čujc. Zato po-stoji opravdana nada, da če ipak medu Lužičanima ostati sokolska organizacija i dalje na radu, pošto od 200.000 Lužičana ima ih više od 90%, koji pri-padaju evangeličkoj veri, pa i Sokolstvo medu njima je mnogo bolje raz-vijeno nego kod katoličkih Srba. lako se i počepa sadašnji Iužički Soko, odnosno njegov savez, u dve organizacije, u sokolsku i navodno bezbojnu, ipak se zna, da če ova potonja biti osnovana sasvim na katoliokoj osnovi, te če svako društvo trebati da bude priznato i po crkvenoj vlasti i dobiče i svog svečenika. Ovaj rascep, Ikako tvrde poznavaoci prilika, plod je rada čeških Orlova, koji i šire sada medu Lužicama brošuru »liaklja pravde«, koja je u stvari prevod brošure biskupa dr. Srebrniča »Tiršev duh« a koju su, kako pišu brnske »Lidovc Novini« češki Orlovi iz Brna rasturili medu katoličke Lužičane. — Glavna skupština saveza održače se 3 marta u Budišinu, koja če doneti definitivan zaključak o ovoj stvari. Svakako župa Lubin neče podleči te če po potrebi i sama raditi dalje u pravom sokolskom pravcu.
Sokolska akademija u Rakojdah u Lužici
Na dan 25 o. m. Sokolsko društvo Rakojde održalo je svoju telovežbenu akademiju zajedno sa sokolskom pro-slavom 75-godišnjice br. Marka Smole-ra, 60-godišnjice A mošta Holana, či-novnika društva u Poršicama te 50-godišnjice br. Jana Haješa. Na akademiji bila su zastupana sva društva župe Lubin, savezno pretsedništvo s tajnikom i podnačelnikom, župski starešina brat Merčin Novak i pretsednik »Domovine« g. Kržižan. Župski starešina je posle otvorenja akademije odr-žao govor, a zatim je otpočeo opširan program akademije. Nastupile su sestre s blistavim palicama i zatim s te-škim sletskim vežbama; brača pak od-vežbala su veoma teške sastave na raz-boju i t. d. Savezni podnačelnik recito-vao je nekoliko sokolskih pesama, a nakon toga sledili su srpski nacionalni plcsovi i t. d. Akademija je uspela vrlo dobro te je dokazala, da društvo u Rakojdama radi na sokolskoj stvari veoma predano. Govorio je i pretsednik »Domovine« evangelički sveštenik Kržižan, koji je naročito podvukao velike zasluge Sokolstva za nacionalnu srpsku stvar.
(Nastavak sa 1 strane)
POZDRAV RATNIH DOBROVOLJACA
Beograd: Povodom napadaja Ka-toličkog episkopata protiv našeg Sokolstva izjavljujemo, da čemo kao stari Sokoli dobrovoljno uvek širiti sokolsku ideju i oetajuči verni Tirše-vom programu slovenske i čovečanske ideologije biti uvek avantgarda pro-gresističkih ideja istinske demokratije, slobode i bratstva. — Uz bratski i sokolski: Zdravo! — Za Glavni odbor pretsednik: Lujo Lovrič.
$
Mokrin: Sa svoje redovne godišnje skupštine pridružujemo se protestu naše brače Sokola i zajednički usta-jemo protiv razornog rada naših za-jedničkih neprijatelja. Kao i dosada tako i u buduče naše je staro geslo bilo i ostaje: Sve za Kralja i Otadž-binu! Živeo Kralj Aleksandar I! Živela nerazdeljiva Jugoslavija! — Pretsednik Dobrovoljačke organizacije — Žarko Reljin.
❖
Sombor: Mesna organizacija Rat-nih dobro vol jaca u Som boru na svojo j redovnoj godišnjoj skupštini održanoj 29 januara 1933 g. osudila je poslanicu Katol. episkopata te pozdravlja Sokolstvo kraljevine Jugoslavije sa željom da istraje na vaspitanju omladine u bratskem i jugoslovensikom nacional-nom duhu za dobro Kralja, nedeljive Jugoslavije i jedinstvenog jugosloven-skog naroda, jer če samo nacionalno svesna omladina umeti da stane nasu-prot i zbriše sve unutarnje i spoljašnje neprijatelje naše krvlju iz\-()jcvane slobode. Živeli Sokoli!	Pretsednik;
Dr. Jovan Konjovič.
POZDRAV OMLADINSKIH ORGANIZACIJA
Zagreb: Vrhovno veče kao centralna uprava omladinskih organizacija Mlade Jugoslavije ogorčenjem osuduje akciju Katoličkog episkopata, uperenu protiv našeg junačkog Sokolstva kraljevine Jugoslavije, koje je sigurnost i snaga naše jugoslovenske nacije i velike i močne kraljevine Jugoslavije. Neka jugosiovensko Sokolstvo sa naj-večim prezirom pregazi ovu protu-jugoslovensku akciju i neka visoko digne sokolski bar jak i vazda nosi smelo napred, jer pod njim se kupi svekoliki jugoslovenski narod. Omladina Mlade Jugoslavije obečaje, da če vazda štititi interese jugoslovenskog Sokolstva i čvrsto stati u obranu sokolske misli. Izričuči veliku ijubav na-prama bratskem Jugoslovenskom Sokolstvu, šaljemo naše tople bratske pozdrave i kličemo: Živilo Jugosiovensko Sokolstvo! Živeo uzvišeni Starešina Prestoionasl. Petar! — Vrhovno veče oraladinskih organizacija Mlada Jugoslavija.
POZDRAV JUGOSLOVENSKE KOLONIJE I JUGOSLOV. UNIVERZITETSKE
OMLADINE IZ NANCY-A
Nancy: Jugoslovenska univerzitet-ska omladina u Nancyu sa največim bolom protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata. Velikodostojan-stvenici katoličke crkve zaboravljaju, da su gradani slobodne Jugoslavije i da oni postoje radi naroda, a ne ovaj radi njih. Jugoslovenski narod nego-vao je ljubav prema svojim pastirima da ga čuvaju i ujedinjuju. U toku minulih vekova oni koji su st varali našu zajedničku otadžbimi, verovali su samo u jednoga Boga sa geslom: brat je mio, ma koje vere bio. U času, kad neprijatelji napadaju i tendenciozno optužuju, narodu je potreban mir i spokojstvo unutra, da bi bio što jači spolja. Dol je rušitelji narodne sloge! Živeo Soko kraljevine Jugoslavije! — Jugoslovenska kolonija i Jugoslov. uni-verzitetska omladina u Nancy-u.
POZDRAV SREDIŠNJEG ODBORA UDRUŽENJA RATNIH INVALIDA
Beograd: Središnji odbor udruže-nja ratnih invalida uzima živog učešća u odbrani od nezasluženog napada na veliku ideju Jugoslovenskog Sokolstva, koja je bila vodilja u ;st varan ju velike i nedeljive Jugoslavije. Živio Soko Kraljevine Jugoslavije! — Središnji Odbor.
REZOLUCIJA STUDENATA DOMA NJ. VEL.
KRALJA ALEKSANDRA I U BEOGRADU
U četvrtak 19 januara o. g. zam. starešine Saveza SKJ br. Dura Paun-kovič primio je u prostorijama Saveza u Beogradu deputaciju studenata iz Doma Nj. Vel. Kralja Aleksandra I u Beogradu, a koja j c predala rezolu-ciju sa 150 potpisnika u ime svih studenata Doma, a povodom napadaja Katoličkog episkopata na naše Sokolstvo.
Rezolucija glasi: ,
Buduči svesni, da nam je naša Otadžbina največe dobro ovoga sveta za koje treba da živimo i umremo, mi, študenti nastanjeni u Studentskom domu zadužbini Nj. Vel. Kralja Aleksandra I, izjavljujemo, da čemo u svako
doba gordo stati na branik naše mile Otadžbine i žrtvovati se za njenu sre-ču i napredak.
Znajuči, da je Soko kraljevine Jugoslavije naša najlepša nacionalna ustanova, čiji je program: Otadžbina, jedinstvo, sloboda, jednakost i sloga, a stoječi na stanovištu, da Sokolstvo kao ideja slobode priznaje slobodu uvere-nja i misli, a naročito poštuje svako versko uverenje i osečanje, jer smatra da je vera najsvetiji deo unutrašnjeg života svakog pojedinca, što je naročito dokazano poslednjih dana, kada je naš Soko ustao da se energično brani od nepravednih na njega upravljanih napadaja, našli srno se pobudeni, da se svi upišemo za članove Sokola kraljevine Jugoslavije, što danas i či-nimo, dajuči ovde svoje potpise i kli-čuči: Živela Jugoslavija! Živeo Kralj! (Slede potpisi).
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja
o	d rž a vaju se:
dne 3 o. m. predaje br. dr. fgnjat Pavlas o temi: »Organizacija jugoslovenskog Sokolstva;
dne 10 o. m. predaje br. Radomir D. Gačič o temi: »Fiziologija telesnog vežbanja«.
Predavanja drže se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
Eventualne izmene u pogledu časa držanja predavanja slušači radia mogu doznati iz službenog lista radio-stanice »Radio Beograd«, odnosno iz objava u dnevnim novinama, ukoliko to i inače ne bude javljeno u našem listu.
Lep primes* sokolskog socijalnog stivaianja
U Rakovniku, sedištu Sokol, župe Rakovničke, postoji jedna tvornica, čiji su vlasniei poznati sokolski radnici. U ovoj tvornici, u kojoj su zaposleni sami Sokoli, do danas nikada nije bilo štrajkova i sličnih pokreta, a i vlasniei
sami u ovo teško privredno doba nisu otpustili ni jednoga radnika niti su im snizili plate.
U poslednje vreme pak grad Rakovnik raspisao je unutrašnji zajam, kako bi mogao da otpočne izvadanjem javnih radova, da bi se na taj način bar donekle ublažila besposlica. Grad-ska opština, medu ostalima, obratila se je u tu svrhu i na sva veča preduzeča pa i na ovu sokolsku tvornicu. Njeni vlasniei ne samo da su se odazvali torne pozivu, več su štaviše umesto po-zajmice naprosto odmah darovali gradu iznos od 30.000 Kč. Prinašajuči ovaj svoj veliki oboi za provadanje opštin-skih radova, ovi tvorničari-Sokoli dali su time i prilike, da izvesan broj bes-poslenih poštenim radom zasluži svoj kruli, čim e če lakše preživeti crne zimske dane. Zafeta lep, sokolski primer!
Češkoslovaška sokolska
javnosl I Msknpska poslanica
Biskupsku poslanicu Katoličkog episkopata u Jugoslaviji češkoslovački sokolski listovi pa i dnevnici samo su registrirali, a neki kao i »Vestnik Sokolski« doneli su je u izvatku. Odgovor medutim Saveza SKJ na ovu poslanicu doneli su svi češkoslovački listovi, koji redovito donašaju vesti i članke iz sokolskog života.
Tome je skrenuta pažnja na ovo pitanje i češkoslovačkih Sokola, koji če moči prema tome da presude, s ko-jim se samo sredstvima juriša na jednu največu jugoslovensku nacionalnu or-ganizaciju, koju s bračom na severu vežu najsrdačnije bratske veze. U po slanici Katoličkog episkopata, kako je poznato, spomenuti su i češkoslovački Sokoli i navedene njihove tobožnje izjave u pogledu vere.
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice izišla je glazba za proste vežbe članica i ženskog naraštaja za klavir. Cena svakom komadu 20 dinara. — Dobiju se također u prepisu i note istih vežbi za puhalačku muziku.
Sokolska župa Varaždin I Mskupska poslanica
Poslednja poslanica Katoličkog episkopata izazvala je opravdano ogorčenje i revolt ne samo u sokolskim redovima nego i u svoj našoj javnosti.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i sve naše jediniee odgovorile su več dostojanstveno na ovaj ničim neiza-zvani i nečuveni napadaj.
U 4 broju našega lista objavili smo doslovno ceo tekst poslanice, uvereni da čemo njezine podle namere najbo-lji osujetiti na taj način ako za nje-zin sadržaj sazna sve naše članstvo i ako se tako svakome clade priliku da se naposredno uveri o neverovatnim neistinama, insinuacijama i klevetama koje su u njoj nabačene na Sokolstvo.
Mi čemo jedno za drugim dokumentarno oprovrči sve u poslanici konkretno navedene siučajeve, da se vidi s kalkvim izvrtanjem činjenica se radi-
lo	prilikom sastavljanja poslanice.
Navodimo ovde raspis Sokolske župe Varaždin, koji se odnosi na siučajeve navedene u poslanici u vezi sa tom župom. Raspis glasi:
Bračo i sestre!
Svima vam je poznata poslanica Katoličkog episkopata kraljevine Jugoslavije, koja je izdana s biskupskih konferencija u Zagrebu 19 XI 1932.
Ta je poslanica predana glavi katoličke crkve u Vatikanu te je u čita-vome Rimu, kao i u ostalim centnma naših neprijatelja, naišla na najbolji
prijem.	„
Otštampana je u katoličkim novinama, a na 8 i 15 januara o. g. pročita-na u katoličkim crkvama.
Na tu poslanicu, koja je puna ne-istina i drskih napadaja na Sokolstvo, koje je uvek, verno svojim uzvišenim idealima, propovedalo samo ljubav i bratstvo izmedu pripadnika raznih plemena i vera, ne bi se ni obazreli, \ec bi ju s prezirom i gnjušanjem mimo-išli, da se ista na tiva mesta ne spo-tiče i na Sokolstvo naše župe.
Na prvome mestu spominje se, da je uprava naše župe zabranila jednomc društvu u okolici V araždina da njezi-ni članovi prisustvuju verskim obredi-ma. Prema komentarima pojedinih svečenika odnosilo hi se to na društvo Varaždinske Toplice, od kojeg je društva uprava župe prhnila dopis, da nikada nije niko zabranio članovima tog društva prisustvovanje bilo kojemu verskomc obredu.
Svesna zamašnosti svoje tvrdnje, uprava župe izjavljujc, da uopče nigde i nikada nijednom društvu, četi ili članstvu nije zabranila prisustvovanje ili sudclovanjc ma kakovoj versko} ili crkvenoj slavi, obredu ili slično pa ta-kovu obedu spomenute poslanice otvo-reno naziva neistinom.
Na drugome mestu iste poslanice tvrdi se, da je na slctu varaždinsko-zagrebačke župe (?), održanom 11 sep-
tembra 1932 g. u Krapini, došlo do is-pada protiv vere i svečenstva. Na to' odgovaramo, da varaždinska župa kao i ni jedno njezino društvo, četa ili članstvo u godini 1932 nije uopče su-deioA alo na nikakvomc sletu ili na kakovoj sokolskoj priredbi u Krapini, prema čemu je i ova tvrdnja te poslanice svesna neistina!
Nasuprot pak svima vam je dobro poznato, da je Sokolska četa Črešnje-vo, nakon toga što su društva Kotori-ba, Gornji Mihaljevec i Štrigova te čete Sv. llija, Biškupec, Jalžabet i Kamenica več dale po svečeniku blagosloviti svoje barjake, zamolila interven-ciju uprave župe kod nadbiskupskog Ordinarijata u Zagrebu, da svečenik iz Sv. Ilije, blagoslovi i njezin barjak. Upravi župe odgovoreno je od spome-nutog Ordinarijata, s potpisom nad-biskupa g. dra. Bauera, da isti ne do-zvoljava blagosloлг sokolskih barjaka jer se je neko sada, 48 godina nakon smrti osnivača Sokolstva, velikog če škog rodoljuba i naučenjaka, dra. Mi roslava Tirša, setio da bi on mogao biti bezbožac i bezverac.
Zaboraviše medutim da je svečen-stvo blagoslovilo truplo pokojnog Tirša, da su brojni svečenici otpratili njegovo telo na groblje, o čemu nam sve-doče brojne slike i očevidci onog veli-čanstvenog pogreba, kome je prisu-stvovala sva nacionalna Češka. A zaboraviše isto, da su uvek i svagde do sada, iako je Sokolstvo uvek stajalo uz Tirševu sokolsku ideologiju, blago-slivljali sokolske barjake ako su to Sokoli zahtevali.
Pa zar su naši Sokoli bezbošci i bezverci zato, jer mole da se na sveti-nju njihovu, na njihov barjak zazove i Božji blagoslov, dok su oni, koji ga uskratiše, pravi sinovi crkve i propo-vednici Isukrstove nauke?
Nije li ipak značajno i to, da se odbija posveta sokolskog barjaka i tako podlo kleveče Sokolstvo sada kad je ono ujedinjeno, kad je zakonom za-štičeno i kad mu je na čelu Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednik, dok se sastavljači poslanice nisu dosad našli ponukani da donesu poslanice protiv otvorenih i potajnih neprijatelja naroda i države naše, več u ovo teško doba žele da izazovu borbu brata protiv brata, služeči tako, ma i nesvesno, onima, koji blagosivlju crne košulje, koje teže da nam otmu i daljnje krajeve naše!
Znamo, da je svečenstvo bilo prisiljeno da pročita to »pastirsko pismo,« koje spominje »Ciljcve i pute-ve Sokolstva«, ali poslanica furtimaški ne spominje one stavke tih »Ciljeva i puteva Sokolstva«, koji vele: »Sokolstvo kao ideja slobode priznaje i slobodu uverenja i misli svakoga pojedinca«. »Sokolstvo naročito poštuje i svako versko uverenje i osečanje«.
»Usled toga Sokolstvo je dužno da jcdnako poštuje i ispoljavanje svakog verskog uvcrenja i osečanja. Svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršava zapovesti i pro-pise svoje vere i erkve«.
Bilo je medutim i svečenika koji ne htedoše pročitati te poslanice, jer su pravi sledbeniei velikog biskupa Štrosmajera i znamenitih svečenika i rodoljuba Račkoga, Kreka i drugih, od kojih bi mogli navesti nebrojene izjave u korist Sokolstva. Navodimo samo reči kotorskog biskupa Učelinija, čije se ime ne nalazi medu potpisniei-ma poslanice, a koji je na jednom so-kolskom zboru rekao:
»Na jednom biskupskom sastanku u Zagrebu izjavio sam. da u jugoslo-venskom Sokolstvu nijesam nikada nista zapazio čime bi se vrijedali vjerski osječaji našeg naroda, ali opazio sam sve ono čime se jača vjera u jedinstvo jugoslovenskog naroda i snage naše države!«
I	u redovima naših jedinica ima svečenika, koji vrše sokolske funkcije, a ima i takovih koji su prijateljski ras-položeni spram Sokolstva. Na njih apelujemo, da i nadalje šire uz veru i ljubav medu jednokrvnom bračom.
Ne osvrčuči se na sve ostale klevete tog nazovi »pastirskog pisma«, koje svečenici moradoše pročitati u svetom svečeničkom ruhu, sa oltara i
s evandeljem u ruci, pozivamo svu bra-ĆU i setre da dostojanstveno i savrše-nim mirom, svesni činjenice, da su pripadnici jedne ogromne sveslovenske organizacije, kojoj se dive i kulturni narodi, a pred kojom drhču svi oni koji bi želeli povratak u ropstvo i sredovekovni mrak, predu s prezirom na te naručene napadaje, i da izbega-vaju svaku nepotrebnu borbu i sukobe. Neka stisnu svoje redove i ustostruče svoj rad za dobro Naroda, Kralja i Otadžbinc. To če im biti najbolji odgovor kad neče polučiti, željena uspeha! A mi smo uvereni, da če državne vla-sti, ma i zakonima u ruci, znati pozvati na, odgovornost one, koji su donesavši tu poslanicu, drznuli nabaciti blatom na Sokolstvo, koje je sve u službi Naroda, Kralja i Države i da če izagnati i poslednje ostatke one družbe, čiji pripadnici umoriše bezbroj onih što učiše da sc zemlja kreče — koji spa-liše i ubiše tolike učenjake i prosveti-telje, samo da svagde i na svakome mestu učvrste vlast Rima.
Isto se tako uzda jemo u vodstvo našeg Sokolstva, u bratski Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, da če naj-energičnije tražiti punu zadovoljštinu za sve klevete i uvrede nanesene vodstvu Saveza i njezinim jedinicama, koje ni ovaj prvi podli ali proračunani napadaj neče smesti niti odvratiti od uzvišenih sokolskih ideala! —
Sokolski dom — Božji hram®
(Govor jednog katoličkog svečenika prilikom osvečenja Sokolskog doma.)
—	Vrlo rado sam se odazvao pozivu časnog Starešinstva i brače Sokolova, da po katoličkom ooredu izvršim osvečenje ovoga doma.
Ja sam to i rado učimo, jer smatram da je ovaj dom narodni hram i Božji hram.
Narodni je ovo hram, jer je sa-graden prilozima jugoslovenskoga naroda; jer je sagraden u nacionalne svrhe. U njemu treba da se okuplja i razvija mlada narodna snaga i zdravijo. U njemu če se učiti naj veča ljubav posle božje — ljubav prema rod-noj grudi, ljubav prema brači suna-rodnicima, ljubav koja gordo prelazi preko svih plemenskih, verskih i par-tijskih razlika; ljubav koja obuhvata ceo jugoslovenski narod i celo Slovenstvo. U ovom hramu učiče se narodna sloga, učiče se da se ni pod koju cenu ne sme razdvajati naš narod, jer ga je Bog ujedinio. A Sveto pismo uči: »Što je Bog ujedinio, čovek nek ne razdvaja«. U ovom hramu učiče še bratska
*	Donosimo ovaj govor jednog nvaženog svečenika, da se vidi koliki smo »bezbožnici« i »protukatolici« mi Sokoli.
ljubav po velikom i svetom sokolskom načelu, da su svi pripadnici naroda međusobna brača. Ta če jugoslovenska brača prebivati ovde zajedno, a to je i Bogu drago, jer Sv. pismo uči: »Kako je lepo i krasno, kad sva brača živu zajedno, jer je tu utvrdio Gospod blagoslov i život do veka«! U ovom če se hramu učiti, da sc treba žrtvovati za braču svoju i da svaki pojedinac treba da na oltar Otadžbine, narodne sloge i spasa žrtvuje sve svoje: i imetak i položaj i interes, čak i život svoj. U ovom hramu ozdraviče mnoga zalu-tala mladenačka duša, jer če u njego-vom ojačanom telu biti i jaka duša, kako su to i stari Rimljani smatrali: »Zdrava duša u zdravor/ telu«! Ovaj hram če mnoge mlade duše oteti razu-zdanom, lenjivom i pokvarenom životu, skitanju po zabitnim mestima i za-gušenim lokalima. a okupiti ih na svo-me ognjištu zdravlja i reda. Njihove če misli skrenuti od bolesnih fantazija i uputiti zdravom putu. Ovaj hram če naučiti mlade ljude redu, a disciplina je najbolji savetnik i voda mlade-ži. —
Zbog svega ovoga, ovaj jc dom narodni hram sa svetom i uzvišenom zadačom.
Ali je iovaj dom i Božji hram. Sve ono što če se u njemu učiti, od Boga je. Ljubav prema bratu svome, ljubav prema rodu, red i rad, poslušnost prema starešinama i starijima, bratska i narodna sloga, žrtva, čilost i zdravlje
—	sve je to po Bogu i od Boga; sve su to darovi Božji, putevi i načini koji vode Svevišnjemu! Naročito ističem zdravlje. Ono jc veliki dar Božji, po-trebit svakom čoveku, ne da se ukloni bolesti i njezinim posledicama, nego više zato da što bolje i što dulje odgovori svojim dužnostima, koje mu je Bog odredio, a te su: rad i briga za obitelj svoju, za narod svoj, za državu svoju i za celo čovečanstvo. Sav ovaj rad je veliki Božji zadatak, koji moramo za života vršiti na opštc dobro, a bolestan čovek, bolestan ponajviše svojom krivnjom, ne može da udovo-lji ovim zahtevima, koji su u isto vreme i božji. Sokolska ideja zato propagira zdravlje i čilost rie zbog športa, nego zbog toga da čovek bude fizički jak i da ispuni svoj nacionalni i soci-jalni zadatak, božji zadatak.
Zbog toga ovaj dom je i božji hram, gdc če se neumorno slaviti Boga redom, bratskom i narodnom lju-bavi, etičnom naukom, uzornom po-slušnošču i samopregorom, kako to uči i zahteva sokolska ideja.
Zato Ti, o veliki Bože, Bože napa-čenog naroda našeg, blagoslovi ovaj dom sokolske jugoslovenske misli i žrtve. Blagoslovi Soko kraljevine Jugoslavije i usliši ga uhom svojim kad vapijc Tebi s kraljem Davidom: »Neka drugi umnožavaju idole svoje, neka trče k tudincima; ja tudincu neču le-vati krvavih naleva, niti ču metnuti imena njihova u usta svoja.« (Ps. 16, 4). A kad, o Bože, pogleda na gnjusnu rabotu izdajice, nek se uteši rečima okrunjenoga proroka: »Kopa jamu i pade u jamu, koju je iskopao; zloba njegova obrati se na glavu njegovu i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo«. (Ps. 7, 15—16).
Čuvaj, o Bože, krila našeg Sokola, kojima štiti narod svoj! Očuvaj ga od otrova neprijatelja njegovih — vanj-skih a još više nutarnjih! Očuvaj ga od črnih orlova, koji se gnezde u pitonom našem narodnom i slovenskom gaju, koji se črnim kljunom i crnom dušom zaleču u dedovinu naša! Očuvaj ga od lažnih proroka koji kao vuci u janječoj koži razdiru dušu i slouu naroda, koji kao tudinski sluge služc tudim interesima i neče da mole blagoslov neba za svoj narod za ovu svetu sokolsku ideju, nego je proklinju u otrovu duše svoje!
Čuvaj o Bože ovaj dom, ovaj hram, jer ga je sagradila sloga i ljubav! Dugim životom obdari one, koji su ra-dili na njegovom ostvarenju! Da vide sinovi sinova svojih i budu čaščeni na zemlji! Useli se u ove dvorane svojim blagoslovom, milošču i Duhom! Mole te suze, mole te vapaji celog tvog jugoslovenskog naroda! Amen!«
Protestni telegrami
sokolskih župa, društava I čela protiv poslanice
Katoličkog episkopata
Beograd:	Sokolsko društvo Beograd
Vil ogorčeno napadajem katoličkog epi* skopata na Sokolstvo traži odlučne mere protiv takvih napadaja i u buduče. Osu* dujemo ovakav destruktivni rad protiv države. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Beograd VII.
Smederevo:	Ogorčeno protestujemo
protiv klevete nanesene jugoslovenskom Sokolstvu poslanicom katoličkog episko* pata. Sokolstvo če i dalje iti svojim čas* n im putevima vedra čela, a u duhu svojih ideala. Živela Jugoslavija! — Sokolsko dru* štvo Smederevo.
Ljig: Sad znamo ko su mineri nacio* nalnog i slovenskog duha. Bistro je oko sokolsko da prozre namere mračnjaka. Ne* dostižan je let sokolski u nebeškim visiš nama, gde caruje svetlost nad mrakom, a kamo nikada neče dopreti glasovi stanov* nika močvara i bara, koji begaju od sun* čevih zraka. Na ponos Nacije i Sloven* stva Sokoli su uvek služili pa i sada služe samo svom narodu j državi, a brat je mio koje vere bio. Živela Jugoslavija! — So* kolsko društvo.
Glogonj:	Sokolsko	društvo u Sefke*
rinu diže glas protesta protiv svih razor* nih elemenata u državi sa najdubljim uve* renjem da je Sokolstvo spremno da stanc na branik jedinstvene i nedeljive Jugosla* vije. Živeo Kralj! — Uprava.
Obrenovac: Sokolsko društvo u Obre. novcu protestuje protiv razornoga rada inaugurovanog poslanicom katoličkog epi* skopata. Ogorčenjem odbija sve klevete protiv Sokolstva i kliče: Živela nam mila Otadžbina Jugoslavija! — Starešina: Ma* tejič. Tajnik: Miletič.
Mramorak:	Ovdašnje Sokolsko dru*
štvo ogorčeno je protiv napadaja katolič* pog episkopata na Sokolstvo. U znak pro* testa dižemo svoj glas sa usklikom: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Uprava.
Stara Pazova: Sokolsko društvo Stara Pazova koje je uvek medu svojim člano* vima propovedalo načelo bratske ljubavi i verske trpeljivosti i koje jc uvek poštivalo
(Nastavak)
svačije versko osvedočenje po načelu: brat je mio koje vere bio, najoštrije osuduje i gnjušanjem odbija od sebe besomučne i podle klevete katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živelo državno i narodno jedinstvo! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Starešina: Dr. Branko čipčič.
Beograd: Celokupno članstvo najstari* jeg Sokolskog društva u Beogradu Matica, neobično je iznenadeno i ogorčeno napa* dajem katoličkog episkopata u poslanici protiv Sokolstva, a u času kad i razni ele* menti poduzimlju akcije protiv naše drža* ve. Kao zatočnici narodnog i državnog je* dinstva najenergičnije protestujemo protiv ovakvih postupaka, koji hoče da ruše ono što su mač i bratska sloga stvorili, .a u ča* su kad više nego igda trebamo mira i spo* kojstva u ljubljenoj otadžbini. Naš sokol* ski rac! rukovodiče i nadalje oduševljenje za narodno i državno jedinstvo ma koje mi vere ili plemena bili. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! -— Starešina: admiral Priča.
Beograd: Starešinstvo Sokolskog dru* štva Beograd II sa svoje redovne sednice najenergičnije protestuje protiv napadaja na Sokolstvo iznetih u poslanici katoličkog episkopata. Moli Savez da Sokolstvo uzme u zaštitu. — Starešinstvo.
Mitroviča: Sremska Mitroviča vezana za bolnu tragediju odigranu na krvavoj po* zornici nacionalne istorije jugoslavenska prošlost naša, taj nepresahli izvor duhov« nog osvežavanja za beskrajno i neprckidno stremljenje najvišim nacionalnim idealima, osveštanim u amanetima slavnih neimara Nacije: Prešerna, Štrosmajera, Karadorda i Njegoša, a izraženim u njihovem istorij* skom poklicu:	za	krst	časni i slobodu
zlatnu, — a o čije božanske lepote razbiče se gnjusne insinuacije katoličkog episko* pata protiv kojega najodlučnije ustajemo kao dostojni potomci nacionalnih velikana. Sa sokolskim poklikom: Živeo Kralj! živela Jugoslavija! — Sokolska četa šašinci.
Stari Banovci: Ogorčeni radom kleri* kalaca protiv jedinstva otadžbine i Sokol* stva poručujemo im da ostajemo ncopo*
kolebivi u borbi za jedinstvo naroda i da im nočemo više dati prilike da blagoslove bratoubilačko oružje. Živela Jugoslavija! Zdravo! — Starešina: Mudrič. Prosvetar: Antonijeti.
Batajnica:	Sokoli	Sokolskog	društva
Batajnica jednoglasno i sa ogorčenjem osuduju i odbijaju napade katoličkog epi* skopata na Sokolstvo i spremni da za op* štu stvar i živote polože kliču: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Zdravo! — L prava.
Krčedin:	Protestujemo protiv napa*
daja katoličkog episkopata na Sokolstvo i stojimo još čvršče svrstani u redovima So* kolstva kao nosioca največe slovenske mi* sli. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — So* kolsko društvo.
Surčin:	Sokolsko društvo u Surčinu
ovime najenergičnije ustraje u izrazu naj* večeg ogorčenja protiv poslanice katoli* čkog episkopata koja izaziva bratoubila* čku borbu, a u cilju ručenja državnog i narodnog jedinstva. Živeo Kralj! Živela Ju* goslavija! — Starešina: Dr. Požarev. Taj* nik Dr. Ncšič. Potstarešina: Vučkovič.
Kuzmin: Protestujemo protiv napadaja na Sokolstvo, kao i protiv rušenja jedin* stva našeg naroda i države. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolska četa Kuz* min.
Sremska Mitroviča: Ogorčeno prosve* dujemo protiv neosnovanih napadaja ka* toličkog episkopata na Sokolstvo, osudu* juči ovakav neredoljubivi postupak. Kao odgovor na sve to verni Јчга1ји i otadžbini kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! -— Društvena uprava.
Debeljača: Sokolsko društvo Debelja* ča protestuje protiv izdajničkog napadaja katoličkog episkopata upercnog na Sokol* stvo, a čime su nam uvređeni naši naj* svetiji ideali. Stoječi na braniku domovine i jugoslovenskog narodnog jedinstva kli* čemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Božidar Popovič. Tajnik: Dr. B. Nedeljkovič.
Beograd:	Izražujemo najdublju od*
vratnost i ogorčenje celokupnog našeg
članstva protiv nečuvenog napadaja kato* ličkog episkopata protiv Sokolstva. Kli* čemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Beograd I. — Starešina: Jovo Bakič.
Indija: Sokoli Indije s ogorčenjem pro* testuju protiv svake težnje uperene protiv jedinstva jugoslovenskog naroda i jedin* stva otadžbine izražene u napadaju kato* ličkog episkopata na Sokolstvo. Primite izraz, naše nepokolebivosti. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Vojinovič. Tajnik: Lozjanin.
Vrdnik: Duboko potreseni napadajem episkopata na Sokolstvo osudujemo taj njihov korak, a svesni da u svojim cilje* vima uspeti neče. Ostajemo i nadalje ver* ni Kralju i Otadžbini spremni da za nje položimo svoje živote. Iz dubine srca svoga kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
— Sokolsko društvo Vrdnik.
Nikinci: Članstvo Sokolskog društva Nikinci na svojoj izvanrednoj skupštini izrazuje iz dna duše svoje ogorčenje i pre* zir protiv posjanice rimokatoličkog epi* skopata. Molimo bratski Savez da na nad* ležnom mestu bude tumačem naše nepoko* lebive vernosti sokolskoj ideji i svome sta* rešini Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru.
— Sokolsko društvo Nikinci.
Ložnica: Sokolsko društvo u Ložnici sa največim ogorčenjem protestuje proti* vu bljutavih ispada katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Svi Sokoli živote i imo* vinu založiče za odbranu Kralja i otadžbi* ne. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdra* vo! — Starešina: Marčič.
Deliblato: Ovdašnje Sokolsko društvo duboko povredeno ispadom katoličkog epi* skopata protiv Sokolstva, zavetuje sc da če verno svojim idealima vazda čuvati je* dinstvo države i naroda, a najodlučnije braniti svetost sokolskih ideala. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Uprava dru* štva.
Grocka: Ogorčeni napadajem na So* kolstvo, a koji su sa strane katoličkog epi* skopata učinjeni samo zato jer je Sokol* stvo nosilac nacionalne i državne misli, protestujemo protiv ovakovih ispada, pa izjavljujemo da če Sokoli Grocke i dalje ostati verni svojim idealima kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Ra* dosavljevič.
Kovin: Sokolsko društvo u Kovinu ogorčeno je napadajem katoličkog episko* pata na Sokolstvo, pa odlučno prosveduje protiv ovakvog razornog rada. Živela Ju* goslavija! — Starešina Kršnar.
Šabac: Osudujemo razorni rad nepri* jatelja narodnog jedinstva, a koji su do* sada svoje pritajene namere izneli u poz* natoj episkopskoj poslanici. Sokoli Šapca ne poznajuči verske netrpeljivosti kao i do* sada i u buduče budno če stajati na bra* niku otadžbine kao verni čuvari narodnog jedinstva i čistote sokolske ideje. U naj* večoj odanosti spremni na odbranu Kralja i otadžbine kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Dr. Tufegdžič. Tajnik: Jovanovič.
Arandelovac: Duboko uzbudeni zbog nerazumne akcije katoličkog episkopata di* žemo svoj glas prosveda protiv naumlje* nog rušenja narodnog i državnog jedin* stva. Molimo da sc zlo u korenu saseče i pribavi dolična zadovoljština povredenoj sokolskoj časti, a napadače dozovc pameti da poštivaju zemaljske zakone. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Andra Milovanovič. Tajnik: Milan Anič.
Beograd: Sokolsko društvo Beograd III najenergičnije protestuje protiv napadaja na Sokolstvo od strane katoličkog episko* pata putem poslanice. Kličemo iz sveg sr* ca: Da živi Kralj i velika Jugoslavija! — Zdravo! — Starešina: Dobra M. Bogda* novic.
Petrovac: Uprava Sokolskog društva u Petrovcu na Mlavi na svojoj sodnici od 15 o. m. sazvato je povodom napadaja katoličkog episkopata protiv Sokolstva naj* energičnije protestuje protiv ovakvog ra* zornog rada i rušenja državnog i narod* nog jedinstva kao i napadaja na Sokolstvo.
Da živi čuvar državnog jedinstva naš uzvi> šeni Kralj Aleksander L! Da živi Jugosla> vija! — Starešina: Dr. Radomir Naumoi vič. Tajnik: Živko Stevanovič.
Beograd: Sokolstvo društvo Beograd
IV	sa največim ogorčenjem protestuje kod Vas povodom poslanice katoličkg episko* pata protiv Sokolstva, kojom katolički kler sa crkvene govornice proklinjc majke koje šalju svoju decu u sokolanu i kojom je učinjena duboka povreda sokolskih oseča* nja, jer ugrožavaju najsvetije ideale svih iskrenih Jugoslovena i Sokolstva. Molimo za zaštitu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
—	Starešina: Dr. Stevanovič. Tajnik: Si* meunovič.
Ljubovija:	Ogorčeni povodom posla*
nice katoličkog episkopata protivu Sokol* stva manifestujemo ovim putem naše nego* dovanje pridružujuči naš protest opšteg ogorčenja svih dobrih Jugoslovena bez ob* žira na pleme i veru ostajuči verni narod* nom i državnom jedinstvu i idejama našeg Sokolstva. Kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Sokolskog dru* štva Ljubovija: Radomir Prodanovič. Taj* nik: Dorde M. Popovič.
Lajkovac: Poslanica katoličkog episko* pata koja uzbuduje jugoslovensku javnost jasan je dokaz namernog rušenja državnog i narodnog jedinstva te ogorčeni ovim na* padajem jugoslovenski Sokoli najenergič* nije protestuju protiv razoritelja jugoslo* venskog narodnog jedinstva i zavetuju se, da če sc čvrsto zbiti u sokolske redove na čelu sa svojim junačkim i uzvišenim Kra* ljem Aleksandrom I za koga če i svoje ži* vote položiti. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vija! — Za Sokolsko društvo Lajkovac starešina: Konstantin Pavlič.
Smed. Palanka: U danima kada svaki iskreni rodoljub radi na duhovnoj i eko* nomskoj konsolidaciji naše lepe zemlje katolički episkopat objavio je svoju posla* nicu protiv našeg Sokolstva. Sokoli Pa* lanke Smederevske čvrsto stoječi pri svo* joj ideologiji jugoslovenskog i državnog jedinstva i svesni da je današnja Jugosla* vija zamisao najplemenitijih jugoslovenskih duhova a delom naših najboljih sinova kao i da je sloboda, opstanak i budučnost ju* goslovenske Nacije mogučna samo u jed* noj i nedeljivoj državi, osuduju poslanicu katoličkog episkopata protiv Sokolstva pa mole bratski Savez za dejstvo da se prema tvorcima pomenutog defetističkog akta primene postoječi zakoni nase zemlje. Do* sta je bilo popuštanja, ne dajmo da nam preko naših državljana stranci podrivaju državno i narodno jedinstvo niti ma ko da ruši temelje našeg Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Živelo Sokolstvo! Zdra* vo! — Za Sokolsko društvo prosvetar: Dr. Ivan Manojlovič. Starešina: Dr. Mili* voje Vasic.
Požarevac: Sokolsko društvo u Poža* revcu protestuje protiv poslanice katolič*' kog episkopata upučenu protiv Sokolstva i osuduje svaki pokret upercn protivu jugo* slovenskog naroda i države. Stoječi uvek na braniku naše jedinstvene države i inte* gralnog jugoslovenstva kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! —■ Starešina društva: Sreta Kuzmanovič.
Obrenovac: Sokolska četa u Stubinama najmanje pero sokolskog krila jugosloven* skog Sokola najenergičnije protestuje pro* tiv neprijatelja bio on u ernoj košulji ili u crnoj rizi koji ruši jedinstvo Jugoslavije. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Stare* šinstvo čete.
Pančevo: Sokolska, četa Starčevo po* vodom poslanice katoličkog episkopata ko* ja je uperena protiv Sokolstva ovim naj* energičnije protestuje protiv iste i kliče: Živeo Kralj! Živela jedinstvena Jugosla* vija! Živeo jugoslovenski Soko! — Uprava sokolske čete.
Pančevo: Sokolska četa Banatsko No* vo Selo osudujuči antisokolski separati* stički rad katoličkog episkopata stavljamo na raspoloženjc sokolsko požrtvovanje za sokolsku ideju i jedinstvo Jugoslavije. Dole otpadnici! Živeo Kralj! Živela nedeljiva Jugoslavija! — Sokolska četa.
(Nastaviće se)
ielovežbačliog sveža
STANJE TELESNOG VASPITANJA U SOVJETSKOJ RUSIJI
Svakako smisao za telesno vaspi-tanje u predratnoj Rusiji nije bio bog-zna kako raširen medu narodom. Osim nekoliko sportskih društava i klubova po većim gradovima, te oko stotino društava, većinom osnovanih u poslednjem desetleču pre velikog rata, u Rusiji nije telovežba bila niti propisana kao obligatan predmet u gimnazijama, niti se nije u onoj meri gajila po vojnim školama, kao što bi to bilo potrebno. U manjim naseljima, pa i u varo-šicama, bila su gimnastička društva il' sportski klubovi sasvim nepoznate institucije. Posle pobede boljševiekog režima vee u 1919 godin zaključeno je u ruskoj sovjetskoj vladi, da preuzme sve telesno vaspitanje i njegovo spro-vadanje medu narodom u ruke najpre Sveopšti vaspitni vojnički odbor, a doc-nije je osnovan naročiti Viši sovjet fi-zičke kulture. Sva telovežbačka i sport-ska društva privatne inieijative raspu-štena su vee u vremenu od 1921 do 1923, a isto tako i sokolska društva. Posle raspusta u Rusij: nije postojala nikakva telovežbačka organizacija: državna, koju su nameravali osnovati sovjeti je stvarno postojala samo na har-tiji, a privatne su bile raspuštene i pro-ganjene. Samo u Gruziji mogla su po-
stojati neko vreme sok. društva i nadalje. Posle »podržavljenja« fiziekog vas-pitanja u Rusiji sve do 1929 god, samo se eksperimentiralo s raznim sistemi-ma, a tek u 1931 godini na skupštini Višeg sovjeta za fizičko vaspitanje u-dareni su neki temelji i osnove za praktično sprovadanje fizičke kulture u ce-loj državi. Ruska Fizkultura osnovana je na stanovištu, da se mora telesno vaspitanje vršiti svestransko i za sve slojeve, razume sc boljševistički, na osnovu političkih i razrednih borbi.
SMRT UNUKA NEMAČKOG TURNERSKOG OCA JANA
Nemačko Turnerstvo osnovao je pred više od 120 godina Friderik Ludvig Jan (Jahn), rodom iz češkoslovač-ke i navodno čak i češkog porekla-On je napisao za nemačke Turnere l^ve priručnike i knjige te se je na osnovu njegovih radova docnije razvio čitav sadašnji nemački turnerski telovežbač-ki sustav. Kao poslednji njegov poto-mak umro je pred kratko vreme u Či-kagu unuk Janov, isto učitelj telovež-be, koji je u tom svojstvu delovao u Čikagu više od 46 godina. I unuk Janov imao je takoder mnogo zasluga za raz-vitak nemačkih telovežbackih društava u Ameriei.
ZADOVOLJAVAJUĆI RAZVITAK SAVEZA S VEDSKIH GIMNASTA
Švedska nije samo poznata kao zemlja, u kojoj je gajenje športa i gimnastike u punom opsegu, nego i
k a o kolevka švedskog telovežbačkog sustava. Pored rnnogobrajnih sportskih klubova i društava u Švedskoj deluje Švedski gimnastički savez, ko ji sada broji oko 92.000 pripadnika, dok je još
*	pre nekoliko godina imao samo oko 68.000 pripadnika. Vidi se, da i gimnastika u Švedskoj stalno napreduje, a time i sistematsko telesno vaspitanje; a što je glavno, napredatk ne oseča se u broju pomagača več članova vežbača.
&
300 godišnjica varaždinske gimnazije. U mesecu oktobru svečano če se proslaviti 300 godišnjica varaždinske gimnazije, jedne od najstarijih srednjih škola u našo j zemlji. Tom zgodom izdače se posebna spomen-knjiga, u kojoj če svojim člancima biti zastu-pani bivši daci ovc gimnazije, od kojih se danas mnogi od njih nalaze na odličnim položajima. Najstariji još živuči apsolventi ove gimnazije su književnik Šandor Ksaver Dalski, brat dr. Lazar Car, prot. univerziteta u penziji i prof. Ivan Kenfelj.
20 godišnjica Merhameta. U Sarajevu pošto ji više muslimanskih humanitarnih društava, a medu ovima za-uzima osobito vidno mesto društvo Merhamet, koje ove godine slavi svoju
20	godišnjicu. Ovo društvo je od svoga osnutka pa do danas izdržavalo i pot-pomoglo preko 10.000 siromašnih članova, podelilo preko 1000 udžbenika, te odenulo i obulo oko 4500 lica. Sa-dašnji pretsednik društva g. dr. Oiner Bahtijarevič nastojao je da se osnuje i javna kuhinja, da bi sc i time po-moglo sirotinji.
Pribinove svečanosti u Nitri. U
proslava 1100 godišnjice vladanja kralja Pribine i postojanja prvog hriščan-skog hrama Božjeg u Nitri održače se u danima od 13 do 15 avgusta o. g. u Nitri velike narodne svečanosti. Sa ovom crkvom, koja je najstarija ne samo na teritoriji češkoslovačke Republike, nego u srednjoj Evropi u op-šte, povezana je istorija Slovaka i po-čeci njihove kulture.
100 godišnjica smrti Fridriha Ke-niga. U Obercelu kod Vireburga u Ne-mačkoj umro jc dana 17 januara 1832 Fridrih Kenig, izumitelj brzoštam-parskog stroja — današnje rotacije —,
> -čime je prouzročio pravu revoluciju u štamparskoj štruci. Kenig je bio jedan od najistaknutijih pionira za napredak i usavršavanjc štamparske struke u opšte. Bio je vcoma naobražen čovek i veliki matematički talenat. Rodio se
17	aprila 1774 u Ajslebenu, rodenom mestu velikog reformatora Martina Lutcra.
Sven Hedinova ekspedicija zavržena. S lepim uspehom završio je u januaru o. g. poznati švedski naučenjak i putnik Šven Hedin svoje naučno
istraživalačko putovanje po Kini i Tibetu. Rezultati njegove ekspedicije, na koju je pošao godine 1927 i koja je prema tome trajala punih 5 godina, odlični su. Ekspedicija se je bila kasnije podelila, a sada se pojedini njeni članovi sakupljaju u Peipingu.
80 godišnjica Stevana Bobčeva. Ne
može se mimoiči osamdeseti rodendan velikog Slovena, pretsednika sofijskog »Slavij anskog družestva« i profesora univerziteta Stevana Bobčeva. On je svakako jedna od najistaknutijih pojava čitavog javnog i kulturnog života Bugarske, a poreci toga kao odušev-ljcni Sloven uvek i zagovornik zbliže-nja i izmirenja Bugara i Srba, odnosno Jugoslovena. Kao mladič od 15 godina polazi u Carigrad da tamo študira me-dicinu, ali pošto je otvoreno nastupao za prava svog naroda bio je od turskih vlasti zatvoren, i čim je bio pusten 1877 godine prebegne u Rusiju. Tamo se upoznao s tadašnjim Slavjanima i pri-ma u sebe ideju slovenske solidarnosti. Iz Rusije vrača se u autonomnu Rumeliju, u Plovdiv, gde ubrzo zauzi-ma u samoupravnoj upravi vodeča mesta. Godine 1892 definitivno se preseli u Sofiju, gde jc bio od godine 1894 pa sve do 1933 neprekidno član Sobranja. Od godine 1902 profesor je bugarske pravne istorije na univerzitetu u Sofiji; 1911-12 ministar prosvete u vladi Gešova, nakon toga poslanik u Petrogradu, od kuda je badava opo-ininjao vladu da ne stupa u rat protiv Srbije i antante. Ogroman je njegov naučenjački rad; prdko 45 velikih i op-sežnih knjiga, medu kojima je najbolje delo »Istorija starog bugarskog prava«, koja je prevedna i na Strane jezike. Manje študije objavljivao je u »Juri-dičeskom Pregledu«. Od godine 1903 pa sve do danas stoji na čelu »Slav-janskog Družestva«, kojemu je i sam osnivač. idejni voda i zaslužni pretsednik. Rado je posečivao Prag. gde se upoznao s vodečim iičnostima češkog naroda i prihvatio ideju Kra-maržovog novoslovenstva.
t Džon Golsvorti. Nakon kračeg teškog bolovanja umro je u Londonu 31 o. m. jedan od največih i najpozna-tijih književnika sadašnjice, čuveni en-gleski romanopisac, novelista i drama-tiear Džon Golsvorti (John Gals-\vorthy). Golsvorti rodio se 1867. Nakon svršenih nauka na univerzitetu u Oksfordu hteo je da se posveti po uzoru svojih preda odvetništvu, ali čežnja za upoznavanjem sveta nije mogla da ga veže uz domovinu, več ga jc za ccloga života vukla na daleka putovanja. Njegova porodica, bogata engleska dentrija, vuče po svojim pret-cima eak iz 9 stoleća. U literarni život Golsvorti stupio je u 31 godini, ikada jc izdao svoju prvu novelu. Ubrzo jc medutim došao na glas i našao se u prvim redovima naj pozna tij ih engle-skih pisaca, a docnije njegova književna dela pronela su mu slavu c,?lini svetom. Godine 1929 kralj Đorde V odli-kovao ga je najvišim odličjem, koji sc podeljuje za književnost, a u novembru 1932 dobio je i Nobelovu nagradu za literaturu.
Župa Hanfa Luka
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA
U nedelju 22 o. m. održalo je Sokolsko društvo Banja Luka svoju re-dovnu glavnu godišnju skupštinu, u prostorijama Sokolskog doma. Skup-ština je bila brojno posečena i prote-kla je dostojanstveno.
Starešina društva br. dr. Perenec-vič tvorio je skupštinu i održao svoj govor u kome se naroč Ito dotakao najnovijeg dogadaja, naime, napadaja na Sokolstvo od strane katoličkog epi-skopata u poznatom pasti rakom listu. Nakon njegova govora skupština je osudila napadaje katoličkih episkopa i jednoglasno donela zaključak da se pošalje Savezu SKJ protestni brzojav.
Nakon njegova govora dob li su reč pojedini članovi odbora, koji su podneli svoje iserpne referate, iz ko-jih. se razabiire, da je društvo u minu-loj godini bilo vrlo aktivno.
Sestra tajnica Vinka Storelli očrtala je u svom izveštaju celokupan rad dru&tva vrlo iserpivo, koji je onda u izveštajima brata prosvetara, načelnika, blagajnika i statističara u detaljima razreden.
Nakon izveštaja društvenih funk-cionera i rcvizionog odbora i pošto je pr^mljen društveni budžet za 1933 go-dinu pristupilo se je izboru novog upravnog i prosvetnog odbora. Za starešinu je izabran br. dr. Jovan Peren-čevič, za zamenika starešine br. Slavi-ša Vajner; tajnik sestra Vinka Storelli; blagajnik brat Jovo Tomič; načeln k brat Milan Puhalo; za 1 zamenika načelnika brat Franjo Šebor; za II zamenika načelnika brat Nikola Sandalj; /a pretsedniku prosvetnog odbora br. Muradbegovič; za statističara br. Ed-hern Bek:č i t. d.
Ziipa '&jelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR
Glavna skupština Sokolskog društva Daruvar održana jc 15 ov. m., a otvorena je pozdravnim govorom staroste br. ilra Matka Latkoviča, koji je u prvom redu razložio značaj ovc glavne skupštine i za ti m so osvrnuo na biskupsku poslanieu, kojom jc izvršen napad na čitavo Sokolstvo. — Izvestio jc zatim da je u ime Sokolskog društva uputio protestni telegram Savezu SKJ i Pretsedniku vlade. Zatim je br. Nikola Blaževič pročitao poslanieu Savc-za od nove godine, što je cela skupština slušala sa zanimanjem.
Posle njega izvestili su pojedini funkcioneri društva o radii u prošloj godini iz kojih se je moglo videti, da je daruvarski Sokol završio bilans svoga rada s lepim uspehom. — Tajnik br, Vladimir Gold podneo je iserpan izveštaj o delovanju Sokola, o izvršc-nom radu i promenama u toku godine.
Načelnik br. Dušan Momčilovič i načelnica s. Liduška Knitlova izvestili su o tehničkom radu i javnim nastu pima. — Načelnik br. D. Momčilovič prilikom svog izveštaja podvrgao je kritici jedan deo članstva zbog laba-vog shvačanja sokolskih dužnosti. Konačno su još podneli izveštaje bla-gajnih br. Stj. Miokovič, pročelnik glazbene sekcije br. Tošo Radosavljevič i statističar br. Duro Čučkovič. Svi su izveštaji primljeni jednoglasno. pa je napokon podeljen staroj upravi apso lutorij. —
Zatim se prešlo na hiranje novog upravnog odbora, pa jc po predlogu br. starešine dra M. Latkoviča jedna glasno izabran kandidacioni odbor, ko j emu je stavljeno u dužnost, da izradi
predlog za novu upravu. — Konačno je ovaj kandidacioni odbor izradio listu nove uprave i predložio je skupšini, kota je jednoglasno i s odobravanjem primila ceo predloženi odbor. — Za starešinu je izabran br. Vladimir Gold, za zamenika starešine br. Milenko Ci-kota, za načelnika br. Dušan Momčilovič, za načelnicu sestra Danica Milo-jevič, za tajnika br. Nikola Blaževič i blagajnika br. Stj. Miokovič. — U odbor je ušlo još nekoliko najuglednijih gradana, tako, da se opčenito smatra da je izbor izvršen vrlo srečno.
Na kraju skupštine zahvalio se novo izabrani starešina br. VI. Gold u ime svoje i u ime novog odbora na po-verenju i pozvao celokupno članstvo na predanu saradnju na ostvarenju sokolskih ciljeva i jačanja sokolske ideje.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO VELENJE
V	nedeljo dne 5. februarja t. 1. priredi smučarski odsek našega društva smučarske tekme. Tekmujejo člani na 12—14 km, moški naraščaj na 6—8 km, začetniki na 3 km. Ako se bo k tekmi prijavilo kaj sester, bodo tekmovale tudi članice in sicer na 3 km. Člani tekmujejo zjutraj po prihodu vlakov, drugi oddelki pa popoldan. Pred koncem tekme tudi smučanje manj izvežbanih.
Tekmujejo lahko tudi člani drugih sokolskih društev. Prijave se sprejemajo do 2. februarja. Najboljši smučarji dobijo diplome.
Opozarjamo vse smučarje na ugodne snežne razmere našega Velenjskega kota šaleške doline.
Teden pozneje, 12. februarja t. 1., priredi župa smučarske tekme pri Velenju; nastopijo najboljši smučarji naše župe.
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK
Dne 15. januarja se je vršil občni zbor sokolskega društva ki je dal društvu po dveh mesecih nekakega zastoja novo upravo. Ob lepem številu članstva je br. Kušar otvoril občni zbor ter se takoj v začetku spomnil tužne obletnice smrti br. staroste slovanskega Sokolstva dr. Josipa Šajnera, katerega spominu je članstvo stoje kliknilo slava.
Takoj nato je soglasno in z ogorčenjem obsodilo nesramen napad katoliških škofov na Sokolstvo ter razdiralno akcijo uperjeno proti našemu narodnemu in državnemu ed nstvu.
Iz podanih poročil se je videlo vse delo v minulem letu, vidi se pa s kakimi materialnimi težkočami sc bori društvo, in ki tako zelo ovirajo še večji razvoj dela in poleta našega Sokolstva.
Po mestoma zelo burni debati je bil izvoljen nov odbor. Starosta br. Groznik Jože, podstarosta Roš Ferdo, načelnik Kušar Janez, načelnica Sla-nova Mimi, podnačelnik Vastič, pod-načelnica Bartolova, tajnica Milena Groznikova, prosvetar Mahkota Milan, gospodar in blagajnik Čander Davorin, domov blagajnik inž. Silvin Burger, kot člani uprave inž. Freyer, Volk, Završnik, Ilanžek, Pušek, Majcen, Rome, Šinkovc; namestniki Kalanova, Štraus, Paternostrova; revizijski odbor br. in s. Lunder, Šentjur in Lebar.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO BAR
U nedelju 22 januara održana je glavna skupština Sokolskog društva Bar. Ovoj skupštini, pored članstva, prisustvovao je i veliki broj ostalog gradanstva.
Skupštinu je otvorio u 10 sati starešina društva br. Popovič Jagoš, odav-ši poštu umrlim članovima ; uputivši pozdrave Nj. Vel. Kralju i Kraljev-skom domu, što jc skupština prihvatila oduševljenim poklicima- Zatim sc br. starešina osvrnuo u podužem govoru na poslanieu Katoličkog episkopata. Apelujuči tom prilikom na sve članstvo da još jače zbije svoje sokolske redove, da sačuva svoj mir ali i da na dostojan način digne svoj glas osude i protesta, predlaže da se donese protestna rezolucija i održe u vezi sa o-vom dva protesna zbora: u Baru i u St. Baru, a što je skupština jednoglasno prihvatila Primljena protesna rezolucija upučena je telegrafski Savez SKJ i g. Pretsedniku Vlade, a pismeno dostavljena jc g. Ministru za fizičko vaspitanje naroda i Sokolskoj župi Ceti-nje.
Posle ovoga skupština je priredila oduševljene ovacije Don Ivanu Kotniku, kancelaru A*rcibiskupije barske i primasije srpske, koji je pismeno oba-vestio nadbiskupa g- dr. Dobreeiea u Rimu, da sa biskupskom poslanieom nije solidaran, da jc kao nepatriotsku osuduje te da sc ista nečc pročitati u nikojoj katoliekoj crkvi Arcibiskupije barske dok je on kancelar ovc, i da je u ovom smislu uputio cirkular svim katoličkim župskim uredima svoje Arcibiskupije.	..
Nakon ovoga skupština je prešla na dnevni red i izbor nove uprave, u koju su ušli s malotn izmenom mahom
Naj večji uspeh knjige dr. Fr. Derganca:
l!lllli!lllilllllll!!llilll!!!ll!iil!lllllllllii!lil!Ii!llllllllllllllllll!llllllil||l!f!illl|||||ijjj|||||||||jil!!l|j||||!ll|
Borba zapaeia ii
Knjiga se prevaja v srbohrvaščino, na češki in poijski jezik
Pohitite z naročili — Cena izvodu Din 12 — Učiteljska knjigarna v Ljubljani, podružnica v Mariboru
raniji članovi sa dosaclašnjim starešinom na čelu. Skupština je završena oduševljenim patriotskim poklicima uz zvukove glazbe »Bratimstvo«. Iz soko-lane formirala se je zatim velika mani-festaciona povorka, koja je prošla kroz varaš, a zatim je na trgu održan u 14 sati protestni zbor.
Zbor je otvorio starešina društva br. Popovič, koji je u svome govoru dao dostojan odgovor na biskupsku poslanieu, pozvavši ujedno članstvo, da sada obnovi svoj sokolski zavet, sle-dujuči verno ideji neumrlog osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša. Govor br. starešine bio je popračen oduševljenim domoljubnim poklicima. Nakon zbora ponovno sc formirala povorka, koja je manifestujuči prošla kroz va-roš.
Drugi zbor zakazan je i održan istoga dana u St. Baru u 15.30 časova Velika povorka članova Sokola, kojoj se pridružilo nekoliko stotina građana svih triju vera na čelu sa muzikom »Bratimstvo«, prošla je kroz varoš i zaustavila se na sred trga. Zbor je otvorio starešina društva br. Popovič i dao reč br. Duri Šoču, pretsedniku Opštine barske, koji je u svome govoru oštro osudio nepatriotsku poslanieu episkopata. U daljem govoru, medu ostalim, istakao je, da je čast Stolice Srp. Primasa u poslednjem trenutku spašena, jer jc srečna okolnost bila. da je famoznog 8 jan. zastupao Tron Srp-skih Primasa (otsutnog u Rimu arcibi-skupa Dr. Dobrečiča) kancelar Arcibiskupije barske i primasije srpske Don Ivo Kotnik, čedo i izraz najčestitijih sinova divne naše Slovenačke, stavlja-juOi svoj veto protivu poslanice nare-dujuči, da se ova u području Arcibiskupije barske i Pramasije srpske neče i ne sme citati, kvalifikujuči je u ovim teškim danima kao nepatriotski akt, koga niti jedan Jugosloven ne sme odobriti, pa bio on u mantijama ili ne, ako njegovim žilama struji čista jugo-slovenska krv, a u srcima kuea srce za Kralja i Otadžbinu.
Ovde spontane manifestacije do-stiglc su vrhunac i masa frenetiekim poklicima: »Živio Don Ivo Kotnik« pozdravlja ovog svesnog narodnog svečenika i na rukama iznosi ga, gde mu prilazi pretsednik Opštine, pozdravlja-juči pred sakupljenim narodom ovog oličenog nacionalistu Jugoslovena. U času kada jc vrhunac oduševljenja za-hvatio sve prisutne, pretsednik opštine ljubi sc sa Don Kotnikom, što izaziva suze oduševljenja kod večine. Nakon ovoga prilazi grleči se sa Kotnikom starešina Sokola, šerijatski sudija br. De-malovič, i ostali gradani po redu.
Po ovom dobio je reč Don Ivo Kotnik, koji jc, cesto prekidan oduševljenim poklicima mase, između ostalog napomenuo, da sve što je učinio, mo-rao je po svom čistom jugoslovenskom osečanju i kao Soko, jer mu je Kralj i jedna jedinstvena i nedeljiva Jugoslavija iznad svega. Oduševljenje dostiglo jc ponovno vrhunac kad su građani, bez razlike vere i staleža digli na ruke don Kotnika, formirajuči povoAu i noseči ga kroz varoš. Time je zbor bio završen, na. kome jc toga dana ceo Bar jednodušno manifestovao svoju Pr'yr' ženost sokolskoj i nacionalno j misli i odao dostojno priznanje onom, koji je čuvao čast' i ugled našeg nacionalnog i istorijskog ponosa. — J. P.
Гнра Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SRP. MORAVICE
Ove godine održana je u Srp. Mo-ravicama glavna godišnja skupština 15 januara. Od strane karlovačke župc bili su prisutni župski starešina br. Mirko Malovič i prosvetar br. Marko Sabljič. Osim društvenog prosvetara Save Manojloviča, svi su članovi uprave dali izveštaje o svom radu u prošloj godini, te ih je skupština u celosti primila i podelila apsolutorij starom odboru.
Ovo društvo je jedno od najjačih n karlovačkoj župi. Radilo se cele <>o-dine svim snagama, i, osim malih izni-maka, postiglo sc najviše što se moglo. Mnogo brige zadalo je društvu pitanje doma. pa se i na skupštini o tome govorilo.
Posle razrešenja starog odbora bi-ran jc novi s malim izmenama. Izabran je ponovo za starešinu br. Nikola Jak-šie, za tajnika br. Rudolf Jovič, blagajnika br. Anton Podgornik, načelnika br Doko Tomič, načelnicu sestra An-da Dokmanovič, prosvetara br. Dušan
Vujnovič.
' Pre satnog izbora uprave govorio je župski starešina br. M._ Malovič o radu ovog društva u prošloj godini, na-
ročito je istakao rad nekolicinc, a onda je energično protestirao proti poslanice kat. episkopata u Jugoslaviji, gde se napada na Sokol kao ateističku i netolerantnu institutiju; zatim je is-talcnuo nacionalnu jugoslovensku ulogu Sokolstva. Na koncu je održao kratko predavanje izaslanik župe i prosvetar br. Marko Sabljič; govorio je opčenito
o	važnosti Sokolstva, o njegovoj ulozi pre rata i sadanjem Sokolstvu, koje slobodno u svojoj slobodnoj zemlji može i mora da se razvija dalje u bu-dučnost.
Skupština je do kraja protekla u najlepšem redu i miru.
SOKOLSKA ČETA BAN. GRABOVAC
Sokolska četa Banski Grabovac održala je dne 15 o. m. svoju glavnu godišnju skupštinu — na kojoj je iza izveštaja poj edinih funkcionera data staroj upravi razrešnica te izabrana nova četna uprava kako sledi: starešina Jekič Dorde, zamenik: Hrepič Nikola, prosvetar i tajnik: Lazar Franjo, načelnik: Jekič Nikola, zamenik Pantelič Stevo, blagajnik: Jekič Dušan, zamenik Bogovič Mile, gospodar: Jekič Savo; u nadzorni odbor za revizore: Koloman Mrzljak, Polimac Milan i Jekič Savo.
Četa imade 47 članova. Radi se na tome da ove godine podignemo dom; jedino nam smeta što nije zemljište, koje nam je poklonila Seoska zajedni-ca zvanično odmereno, kako bi odmah započeli s predradnjama.
Sokolstvo u našoj Baniji se počelo po selima lepo da razvija što je znak visoke nacionalne svesti našeg seljaka. Ne malu zaslugu zato ima naše matično društvo Glina, koje vode iskusni Sokoli i oprobani borci i trudbenici.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO JAGODINA
Povodom pokrenute kampanje Katoličkog episkopata protivu Sokolstva,
Sokolsko društvo u Jagodini uput ilo je svoj protestni telegram Pretsedniku vlade i Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije.
Dne 22 januara Sokolsko društvo održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu u prisustvu mnogobrojnog članstva sviju kategorija i delegata br. župe Kragujevac br. Velimira Lazareviča.
Starešina društva br. Milutin K. Ristič, sudija okruž. suda, otvorio je skupštinu, pa jc sekretar br. Lazar T. Petrovič prečitao zapisnik prošlogo-dišnje skupštine. Zatim je br. Ristič prečitao svoj izveštaj.
Iz izveštaja se vidi, da je ovo društvo jedno od najnaprednijih sokolskih društava u župi. Ono danas broji 789 članova sviju kategorija. U tchni-čkom radu tako isto stoji na zavid-noj višini. U prošloj godini imalo je u svome radu velikog uspeha. Dobilo je na poklon od Moravske banovine po-desno zemlj;lštc za zidanje svoga doma, čiju gradnju u ovoj godini namerava izvesti. Tako isto dobilo je na poklon od ovd. Ženske podružine zastavil. koju če ovog proleča osvetiti.
Pošto je data razrešnica staroj upravi •— skupština je iizabrala novu upravu u koju su ušli:
Starešina br. Mil K. Ristič, sudija, 1 zamenik starešine br. Milun J£v" tič, sudija, II zamen k starešine br. Dorde Vasič, školski nadzornik, prosvetar br. Savo Tehelj. suplent, načelnik br. Branko Lazič, nastav. gimnastike, načelnica Milka Kojadinovie, podnačeln lea s. Milka Stojanovič,
I	zamenik načelnika br. Velimir (.osič, učitelj, II zamenik načelnika br. Mil. Stojanovič, učitelj, tajnik br. Lazar Tr-zin-Petrovilč, pisar bolnice, blagajnik br. Bran. Ladarevič, trgovac, statističar br. Mileta Grujič, učitelj, gospodar br. Radomir Arsenijcvič, zubni lc-kar. U upravu su izabrani br. Jožef Bekcrus, d rektor pivare, Prifun Curie, pretsednik opštine, Andreja lobud, knjigovoda pivare, Živko	J?"
zandžija, Živojin Dordevič, bank. ci-novnik. Dušan Stokih, bravar. Branko Dimitrijevič, šef Poreske uprave, dr. Milan Stevanovič, grad. lekar, Miodrag Andclkovič. sudija, Dimitrije Stankovič. profesor; Bogoljub Ilič. sres. načelnik, Životije Jevtič, narodni poslanik, Rista Ilič, trgovac. Rudolf Šramek čin. pivare. Momčilo Markovič, ti''4o-vae, dr. Milan Put :č, zubni lekar. Gvo-zden Dželatovič. advokat, Milutin Simič. opančar i Dragič Josifovie, profesor. Za revizore zabrani su: br. Mladen Vukičevič, prota, Tihomir Stano jevič. direkt. banke. Jovan Kincel, po-slastičar, Kuzman Pušič, ekonom. Lazar Nastasijevič. advokat i _han. vcc-nik i Dimitrije Dimrijevič, Škol. nad
HOSIJA - FONSIER ® DEUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE Ш BEOGRAD
zornik u penzijii. U sud časti ušli su: br. N. dr. Dragoljub Petrovič, direktor učiteljske škole, Jakov Đuričić, pretsednik Okr. suda, Petar M. Vučkovič, sveštenik, Ljubomir Jenčilč, zam. državnog tužioca i Milan Todorovič, dir. gimnazije u penziji. — L. P.
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO TRŽIČ
_ Pripovedovanje pravljic se je med tržiško deco tako priljubilo, da ni mogoče povedati. Telovadnica meščanske šole je vsakokrat popolnoma zasedena. Zadnjo nedeljo je pričarala malčkom svet pravljic zopet s. Jelka Žagarjeva, ki si zna posebno spretno pridobiti številen krog poslušalcev. Sokolska uprava naj gleda, da bo slišala deca čim več pravljic iz sokolskega življenja. Čehi imajo v tem pogledu zelo razvito literaturo, kjer se bo gotovo našlo kaj primernega tudi za nas.
Smučarski dan, ki ga je priredila uprava Sokolskega društva v nedeljo 22. januarja t. 1. dopoldne za deco, naraščaj in za članstvo je uspel v vsakem oziru odlično. Deca je tekmovala na progi 2 km, naraščaj na progi 4 km in člani na progi 18 km. Startalo je ob 10. uri z minutnimi presledki 9 članov,
11	naraščajnikov in 18 moške dece. Prvi od dece je dobil lepe smučke, naraščajniki in člani pa dobe diplome. Rezultat je razglasil načelnik smučarskega odseka br. Sajovic Tonček z lepim nagovorom, pozivajoč vse mlade tekmovalce k največji vztrajnosti. Prihodnjo nedeljo bo zopet tekma za deco.
»Pri belem konjičku« je odigrala v nedeljo 22. januarja t. 1. sokolska igralska družina. Igra je bila dobro pripravljena, posebno je ugajala lepa scenerija. Posamezni igralci so storili svojo dolžnost in želi temu primerne uspehe. Številno občinstvo se je odlično zabavalo in bi bilo prav, če družina igro ponovi. — Po drugem odmoru je spregovoril narodni poslanec g. Ivan Lončar v spomin mladega Sokola — prvaka Perdana nekaj lepih besedi, ki jih je občinstvo sprejelo z največjo pieteto in zaklicalo prezgodaj umrlemu trikrat: Slava!
Pred pričetkom letošnje prosvetne sezone si je napravilo Sokolsko društvo lep program, ki pa ^se — žali-bog —. ne drži najtočnejše. Dosedaj sta n. pr. odpadla oba glasbena večera, čeprav sta bila od prirediteljev pripravljena, pa jih je uprava radi malenkostnih vzrokov odstavila z dnevnega reda. Vsako in tudi prosvetno delo mora biti podvrženo gotovemu redu, ee hočemo, da rodi uspehe. Iz dneva v dan živijo samo neprograma-tični ljudje in neprogramatične ustanove. Naša sokolska društva so pa najstrožji sistem in zato bi ne smela prezirati sama svojih programov. A. L.
Župa Ljubljana
SOCIALNO-GOSPODARSKI TEČAJ ZKD
Župni prosvetni odbor opozarja ljubljanske in okoliške edinice na socialno gospodarski tečaj, ki ga priredi Zveza kulturnih društev v mesecu februarju. Tečaj se otvori dne 5. februarja ob devetih v Kazini. Predavanja se bodo vršila trikrat na teden ter bodo zastopane tudi teme o Sokolstvu. Nujno priporočamo bratom prosve-tarjem, da v zmislu poslanega jim dopisa in priložene okrožnice ŽKD store 'rse, da zainteresirajo čim več članstva za ta tečaj in da prijavijo čimprej udeležence tako ŽPO, kot tudi ZKD.
SOKOLSKO DRUŠTVO VIČ
Obračun svojega dela v preteklem letu je polagal agilni viški Sokol 22. t. m. s svojim rednim občnim zborom, katerega se je udeležilo nad 100 članstva in naraščaja. Občni zbor je otvo-ril društveni starosta br. Janez Gašperin s pozdravom vsem udeležencem, zlasti zastopniku Sokolske župc Ljubljana br. podstarosti Milku Krapežu. Po uvodnih formalnostih sc je v toplih esedah spominjal umrlih bratov, predvsem dobrotnika društva blagopokoj-nega br- Frana Kollmanna, ki je v svoji oporoki volil viškemu Sokolu 5000 Din. Spomin pokojnih so zborovalci počastili s Slava-klici. Izrekel je nato zahvalo viški občini in vsem, ki so gmotno podprli viškega Sokola. Z največjim ogorčenjem so nato zborovalci odklonili neosnovan napad jugoslovenskega episkopata na Sokolstvo. S pozivom na vztrajno sokolsko delo, zlasti v jubilejnem letu. jc zaključil brat starosta svoj govor nakar so sledila poročila društvenih funkcionarjev.
Po odobritvi zapisnika zadnjega občnega zbora je bila prečitana poslanica Saveza SKJ, nakar je podal izčrpno poročilo tajnik br. Ambrož, iz katerega je razvidno, da je bilo društveno delovanje skozi vse leto dokaj živahno in smotreno. Društvo je imelo
12	rednih, 1 izredno in 2 svečani seji. Izredno sta uspeli Tyrševa proslava in Proslava 1. decembra, mimo tega pa je društvo priredilo več drugih prireditev
in sodelovalo pri bratskih sosednih društvih. Društvena statistika izkazuje 194 članov, 51 članic, 24 moškega, 14 ženskega naraščaja, ter nad 260 oboje dece. Končno je br. tajnik apeliral na večjo sokolsko disciplino in na točno izvrševanje članskih dolžnosti.
Izredno zanimivo načelniško poročilo je podal načelnik br. Bruno Borštnik. Društvo je telovadilo v 6 oddelkih, katere je vodil prednjački zbor, ki je štel 6 vaditeljev in 2 vaditeljici. Za izpopolnitev prednjakov se je vršil društveni prednjaški tečaj pod vodstvom prof. br. Zaletela. Telovadna statistika izkazuje, da je v 459 telovadnih urah obiskovalo telovadbo 12.244 oseb, kar je lep napredek od lanskega leta. Društvo se je udeležilo župnega zleta v Ljubljani, vsesokolskega zleta v Pragi, samo pa priredilo javni nastop, ki je v tehničnem oziru prav lepo uspel. Na župni tekmi si j c vrsta nižjega oddelka priborila II. mesto, med posamezniki pa 1. mesto. Pri bratskih društvih je društvo sodelovalo v Šiški. Zalogu, Ribnici in Poljanah. Lepe uspehe so telovadci dosegli tudi pri akademiji in na Silvestrov večer. Končno je brat načel-ivk pozival mladino in članstvo, da redno zahaja v telovadnico ker sedanje število •posameznih oddelkov nikakor ne zadovoljuje. Največjo skrb bo moralo društvo posvetiti vzgoji obrtniškega naraščaja dđ se ga vzgoji v pravem nacionalnem in sokolskem duhu. S pozivom, vsi v telovadnico, pred nami je pokrajinski zlet v Ljubljani, je končal br. načelnik svoje poročilo, ki je bilo z odobravanjem sprejeto.
Zelo izčrpno in pestro je bilo poročilo prosvetarja br. Rudolfa Marinčiča.
Uvodoma je orisal pomen sokolske prosvete za izobrazbo našega naroda. Bilanca prosvetnega dela je bila v preteklem letu dokaj uspešna in zadovoljiva. Prosvetni odbor je štel 14 članov, ter imel pevski odsek, godbeni odsek, knjižnico, mladinski odsek, prireditveni odsek, poročevalski odsek, predavateljski odsek in dramski odsek. Vsi odseki so prav pridno delovali predvsem pevski in dramski odsek, slednji je uprizoril 17 predstav. Poročilo o delovanju knjižnice je podala sestra Pre-melčeva, iz katerega je razvidno, da je posetilo knjižnico 148 oseb, ki so pre-čitale 218 knjig. Knjižnica je vzorno urejena in jc le želja, da bi se iste posluževalo čim več čitateljev. Za zabavo in razvedrilo dece sc bo ustanovil lutkarski odsek ter so priprave že v teku. Člani prosvetnega odbora so se udeležili prosvetnega in dramskega župnega tečaja na Taboru. K. poročilu br. prosvetarja je dal pismen predlog glede vzgoje sokolske dece in naraščaja učitelj br. Pečenko, ter ga bo uprava skušala po svojih močeh tudi uresničiti.
Blagajniško poročilo izkazuje kljub gospodarski krizi še dokaj lop uspeh. Ko je še nadzorni odbor izrekel raz-rcšnico br. blagajniku in društveni upravi, ki je bila soglasno sprejeta, jc pozdravil zborovalce župni delegat podstarosta br. Milko Krapež, želeč društvu čim lepših uspehov in složnega sodelovanja.
Pri volitvah je bila nato izvoljena naslednja uprava, ki bo predložena župni upravi v potrditev: starosta br. Franc Rems, podstarosta br. Paternost Metod, načelnik br. Bruno Borštnik, načelnica s. Nataša Tičarjeva, prosve-tar br. Rudolf Marinčič, člani uprave: Razinger Tone, Podlogar Karel, Knez Mirko, Brodnik Stane, Drenovec Lujo, Trpin Tone, Iva Premelčeva, Albina Thalerjeva, Milko Marinčič, Brodnik Bogo, Furlan Danilo, Pišlar Rudi, Bat-telino Broni, nadzorni odbor: Mesec Jože, Hartman Tv., Jeločnik Viktor, častno razsodišče: dr. Stane Leskovic, Gašperin Janez in Zaletel Vinko, praporščak br. Stane Brodnik.
Pri slučajnostih je podalo več bratov mnogo koristnih nasvetov za čim uspešnejše delovanje viškega Sokola, nakar je br. starosta zaključil ob 13. uspelo sokolsko zborovanje. Zdravo!
J. Horvat. SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA
V	petek 20. januarja je zboroval naš Sokol v svoji dvorani pri Čarmanu. Udeležba je bila odlična, saj je od 160 članov bilo navzočih 84, torej nad polovico. Vsa poročila so bila podana vzorno in izčrpno ter so pokazala vsestransko delo in napredek društva. Občni zbor je posetil tudi domači župan in starosta Sokola Ljubljana-Šiška brat Ivan Zakotnik, ki je izrekel iskrene pozdravne besede ter čestitke in obljubil društvu tudi za bodoče vso pažnjo in pomoč občine. Župo jc zastopal predsednik ŽPO br. Poharc, ki je pozdravil skupščino v imenu župe in želel društvu predvojnega delovanja, kar bo najboljši odgovor na škofovsko poslanico, ki so jo navzoči po poročilu brata staroste in brata prosvetarja soglasno in z ogorčenjem Obsodili, Uspeh, ki so ga izvestni krogi pričakovali, je v našem okolišu povsem izostal, nasprotno — okrepile so se naše vrste in staro članstvo sc je še tesneje oklenilo društva. Iz poročila načelnika je razvidna kra-
sna udeležba pri telovadbi, ki izkazuje preko 13.000 telovadečih v prošlem letu. Društvo je imelo dve telovadni akademiji, prvo v proslavo lOOletnice Tyr-ševe v marcu, drugo 4. decembra v proslavo Uedinjenja, nadalje 22. maja svoj javni letni nastop. Sodelovalo je na župnem zletu z vsemi oddelki, na nastopih v Št. Vidu, Šiški, Mengšu; v Prago je poslalo 2 naraščajnika, 5 članov in 3 članice. Tudi prosvetno delo pokazuje napredek — mladinska proslava na Vidovdan, lutkovne predstave, božičnice, proslava 1. decembra, predavanja — vse to je dokaz vsestranskega dela. Po podanih poročilih so sledile volitve in se je sklenilo predložiti župi v potrditev v bistvu stari odbor, le na mesto odstopivšega br. načelnika je bil izbran dosedanji podna-čelnik br. Jenko, a za njegovega namestnika br. Korče, na mesto odsto-pivše s. načelnice pa s. Vida Zakotni-kova. Nov prosvetar je br. prof. Čop in novi tajnik br. Fegic. Z apelom, da se celokupno članstvo z vnemo pripravlja na veliki letošnji jubilejni pokrajinski zlet jc brat starosta Červ zaključil krasno uspeli občni zbor.
SOKOLSKO DRUŠTVO GEROVO
Glavna skupština ovoga društva održana je dne 6 januara t. g. koju je otvorio pozdravnim govorom starešina br. Mirko Lipovac.
Po izrečenom pozdravnom govoru br. starešine prešlo se na čitanje izve-štaja društvenih funkcionera: prosve-tara, tajnika, blagajnika, načelnice, sta-tističara i knjižničara, te tajnika čas-nog suda. Svi su izveštaji primljeni od skupštinara s odobravanjem, a osobito br. načelnika Kovača. Nato su dali svoje izveštaje revizori društva i predložili da se da razrešnica upravi društva.
Glavna skupština jednoglasno iza-bire u upravu društva kako sledi: za starešinu: Mirko L:povac, zam. starešine: Stjepan Janeš, načelnik: Stevan Baič, blagajnik: Stevan Baič, tajnik: Olga Baič, načelnica: Marija Paver; prosvetar: Mirko Lipovac, vojni na-stavnik: Milan Rosič, pret. čas. suda: Milan Rosič, zam. načel. Josip Janeš, zamenik nač.: Katarina Rosič, gospodar: Vjekoslav Kovač.
U upravni odbor Sokolskog društva za godinu 1933 izabire sledeče:
Članovi: Antun Janeš, Čop Juraj, Pajnič Blaž, Ožbolt Antun, Vrus Franjo, Turk Ivan, Klepač Vjekoslav, Malnar Miroslav, Janeš Lovro, Mrle Josip.
Za zamenike upravnog odbora: Kovač Grgu, Vruš Slavka, Arih Ivana, Turk Josipina, Blaževič Antuna.
Revezioni odbor: Vojko Klepač, Stjepan Šoštarič, Milan Volf. — Zamenike rev. odbora: Žagar Josipa, Klepač Vjekoslava.
Časni sud: Članovi: Josip Turk, Vjekoslav Kovač, Marija Paver, Čop Vjekoslav, Arih Josip, Baič Stevan. — Zamenici članova čas. suda: Klepač Viktora, Pavlič Antuna, Janeš Stjepa-na.
Odbor za gradnju sokolskog doma:
Starešina Lipovac Mirko, načelnik: Baič P. Stevan, Janeš Stjepan, zam. star., Turk Josip, Janeš Lovro, Janeš Antun.
Članarina za god. 1933 razrezala se je ovako-*. nevežbači mesečno 2 dinara, vežbači 1 dinar, narašatj 50 para, deca prosta.
Blagajnik i načelnik Baič, predlaže glavnoj skupštini na pretres proračun društva za god. 1933, koji glavna skupština usvaja u celini.
SOKOLSKO DRUŠTVO MEDVODE
Sokol Medvode je imel dne 6. januarja svojo redno letno skupščino, ki je bila prav dobro obiskana. Iz poročil društvene uprave smo razvideli, da je društvo prav v vseh panogah izborno delovalo. Število članstva, pa tudi dece stalno raste. Posebno živahno je delovalo društvo na prosvetnem polju. Priredilo je v preteklem letu ? iger, ki so bile vse prav dobro obiskane. Tudi deca sc je izkazala s svojo igrico, ki je bila dvakrat uprizorjena. Nad vse veličastno so uspele pfoslave M. Tyrša, Vidovega dne in 1- decembra. Lepo število predavanj kaže, da društvo poleg drugega dela tudi teh ne zanemarja. Letni telovadni nastop je prekosil vse dosedanje.
Društvo ima svoje letno telovadišče, v preteklem letu je nabavilo lasten oder in tudi nekaj telovadnega orodja, manjka nam pa še marsikaj, predvsem lastne telovadnice in sicer v Medvodah v središču društvenega delokroga. Tu bi bila telovadba morda bolje obiskana, kot sedaj v zasilni telovadnici v Preski. Ustanovil se je letos društveni smučarski odsek, ki pa zaradi mile zime ne more priti do pravega razmaha. Ker ima telovadeče članstvo pri raznih nastopih vedno precej izdatkov, je bila članarina zanje znižana na polovico. Morda bo tudi to pripomoglo, da se število telovadečih zviša, kar bi bilo vsekakor želeti. Uprava društva je bila nekoliko izpremenjena. Pričakujemo
v prihod, letu še večjega razmaha. Naprej in kvišku vodi naša pot, koraka nazaj Sokol ne pozna!
SOKOLSKO DRUŠTVO KOMENDA PRI KAMNIKU
Tukajšnje sokolsko društvo je imelo v decembru več prireditev, ki so vse dobro uspele. V proslavo Uedinje-nja se je vršila akademija z običajnim programom, Miklavžev večer pa je bil prirejen deci in naraščaju. Dne 4. decembra se je uprizorila štiridejanka Manice Komanove »Prisega o polnoči«. Sokolska dvorana je bila prvikrat odkar uprizarjamo igre, nabito polna. Vsem igralcem gre hvala, zakaj vsi so se potrudili po svojih najboljših močeh, največja privlačnost za občinstvo pa je bila priljubljena igra sama. Navzoča avtorica je prejela kito cvetja. Nepričakovan gmoten, pa tudi moralen uspeh, predvsem pa prisotnost popularne pisateljice je izzvala po uprizoritvi med vsemi najprijetnejše razpoloženje, ki se jc izpremenilo po toplih besedah, ki jih je izpregovorila sestra Manica Sokolstvu —- v vihar navdušenja. Gromko je zadonela po dvorani himna »Bože pravde« ter izlila čuvstva vseh v misel na kralja in domovino. Na željo občinstva se je igra ponovila dne 18. decembra. Prireditev je posetil tudi sreski šolski nadzornik g. Lukežič. Letošnjo prireditve je zaključilo Silvestrovo. Na programu sta bili burki »Mutast muzikant« in »Buček v strahu«, ki sta nudili občinstvu mnogo zabave kakor tudi kuplet »Stražar in postopač«. Polnočni govor je imel starosta br. Hribar, ki je ob koncu apeliral na občinstvo, naj prispeva po svojih močeh za trboveljske brezposelne. Nabranih je bilo 66 Din. Sledila je novoletna alegorija. Agilnemu članstvu, predvsem pa pridnim igralcem kličemo za novo leto — »Zdravo — in krepko naprej!«
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLENJA VAS PRI RIBNICI
Dne 8. t. m. je tuk. sokolsko društvo položilo na letni skupščini račun o svojem delovanju v minulem letu. Telovadilo sc, je v učni so.bi osnovne šole in je članstvo nastopilo z vajami v Ljubljani, Velikih Laščah, Kočevju, pri otvoritvi Sokolskega doma v Ribnici. Za društvo pa je bil največjega pomena nastop doma ob priliki razvitja članskega prapora ki se je vršil đne 24. julija. Prapor je domače delo, ki so ga naredile sestre Karolina Henikman, učiteljici Vončina-Frank Majda in Nadler Nežica.
Volilo se je tudi novo društveno upravo. Za starosto jc izvoljen ustanovitelj tuk. društva brat Henikman Josip, podstarosto Ackovič Svetozar, tajnika učitelj Pave Franc, za prosvetarja Vončina Drago, načelnika Franc Mirtič.
SOKOLSKO DRUŠTVO UNEC-RAKEK
V nedeljo 22. t. m. ob treh popoldne jc imelo Sokolsko društvo Unec-Rakek svoj letni redni občni zbor. V prostorni sokolski dvorani se je zbralo lepo število zavednih sester in bratov. Društveni starosta brat Šuštaršič je otvoril zborovanje, pozdravil vse brate in sestre ter navzočega župnega delegata br. Čotarja.
Uvodoma se je dotaknil napada na Sokolstvo. Vse članstvo j c z ogorčenjem obsodilo te napade. Spominja se preminulih bratov in sester v minulem letu, nato poda izčrpno poročilo o letnem delovanje uprave, ki kaže vidne uspehe. Končuje z vzklikom naj živi Kralj, lepa in močna Jugoslavija!
Izčrpno tajniško in načelnikovo poročilo jc podal tajnik br. Hermen.
V	poročilu se spominja prestavljenega agilnega načelnika br. Pogačnika,' ki je ■vzorno in neumorno vodil skoro vse oddelke. Nadalje poroča, da je društvo nastopilo pri vseh sosednih društvih, na župnem zletu v Ljubljani in z dvema članoma na vsesokolskem zletu v Pragi. Priredilo je društveno akademijo, ki se je izvršila v zvezi s proslavo Tyrševe stolctnice.
Prosvetno poročilo je podal brat Vladika Franc. Iz poročila posnemamo, da se je prosvetni oddelek^ bavil z vzgojnim delom in priredil več predavanj, poučnih in zabavnih iger, skrbel za naobrazbo članstva potom knjižnice, imel več sej in sestankov. Odsek je bil zelo aktiven in delaven. Udeležba pri vseh nastopih in sestankih je bila zadovoljiva.
Statistično poročilo jc podal br. Demšar. Iz njegovega poročila je razvidno, da šteje društvo 252 članov in članic.
Gospodar br, Vivoda nam je podal lepo sestavljeno poročilo, iz katerega jc razviden natančen opis inventarja. Inventar sestoji iz opreme Sokolske dvorane, ki je stala Din 24.799’garderobe in kulis in dr., ki jc stalo Din 21.622’—, telovadnega orodja za Din 13.502’—, telovadnih slavnostnih krojev Din 4.428’—, steklene posode in pribora Din 2.062’—, 375 knjig Din 8.000’—
—	skupaj v vrednosti Din 74.453’—.
Poročilo blagajnika br. Keniča je za današnje čase zelo razveseljivo. Saj so bile krite vse potrebščine in plačane obresti ter davki. Društvo jc imelo dohodkov Din 15.726’80, izdatkov Din 15.680.50, prebitka je bilo Din 46’30. Društvo dolguje Din 75,595’—. Vsa poročila so bila soglasno sprejeta. Nato je bila predlagana sledeča lista: Starosta br. Šuštaršič J., podstarosta br. Ma-tunovič J., načelnik br. Vidmar M., načelnica sestra Roner F., namestnik .načelnika br. Uršek F., podnačelnik br. Bombač M., prosvetar br. Vladika F., tajnik Herman J., blagajnik br. Kenič A., statističar br. Demšar J., gospodar br. Vivoda J. Člani uprave br. Tavčar F., Rojec V., Omahen J., Trček Š., Soš R., Benčar I., Hvala J. Namestniki: br. Volk V, Gruden V., Demšar R., Perko A. Nadzorni odbor: br. Bombač J., Hladnik J., Ribarič S. Namestniki: br. Gregorič J., Levstek .T. Častno razsodišče: predsednik br. Likar star., namestnik Supan F., zapisnikar br. Goričar F., član br. Blaznik A., namestnik br. Juvančič M.
Lista jc bila soglasno sprejeta. Po končanih volitvah se oglasi k besedi župni delegat br. Čotar. Zahvalil se je vsem funkcionarjem za natančna poročila, iz katerih je bilo razvidno, da so vsi odseki aktivno sodelovali v zmislu sokolske ideje ter jih pozval, da se še z večjo vrtemo poprimejo sokolskega dela z ozirom na Pokrajinski zlet in na jubilejno 70 letnico Ljubljanskega Sokola. Pozval je vso brate in' sestre v telovadnico, vsi oni, ki ne posečajo telovadbe, naj delajo na drug način v in zunaj društva, da bo udeležba velika, ter s tem pokažejo, da živijo in se ravnajo po naiikih nesmrtnega br. Tyrša. Br. starosta se jc toplo zahvalil vzpodbudnim besedam br. Čotarja ter zaključil lepo uspeli občni zbor.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE
Sokolsko društvo Konjice je imelo svojo glavno skupščino 7. januarja t. 1. v Narodnem domu. Skupščini so prisostvovali člani in članice skoroda polnoštevilno. Iz poročil posameznih funkcionarjev je razvidno, da je bilo društveno delovanje v letu 1932. izredno ži vahno, uspešno, a zelo težavno. P°' sehno značilen je bil za naše društvo dogodek razvitje društvenega prapora 29. junija 1932., kateremu jc kumoval ban br. dr. Drago Marušič. Iz poročila načelnikovega jo posneti, da so vsi telovadni oddelki pridno telovadili in da so se člani in članice tudi udeleževali vseh tehničnih prireditev župe in Saveza. Seveda je društvo tudi sodelovalo na vseh telovadnih nastopih v sokolskem okrožju, kajti Konjice je centrala in matica vsem drugim sokolskim cdinicam v Dravinjski dolini. Iz pro-svetarjevega poročila izhaja, da je društvo paralelno in v vsem sporazumu s tehničnimi organi z lepimi uspehi vršilo prosvetno sokolsko delo. Administrativni in blagajniški posli so sc opravljali povsem v redu.
Župna uprava je za delovno leto 1933. potrdila naslednjo društveno upravo, ki jo tvorijo po večini bratje in sestre prejšnje društvene uprave: starešina dr. Mejak Ervin, podstarešina dr. Rudolf Ivo, načelnik Nardin Nande, načelnica Križmanič Milka, podnačelnik Kolšek Franc, podnačelnica Dctičck Tončka, prosvetar Nemec Ivan, tajnik Kolšek Franc, blagajnik Blažon Davorin, gospodar Podlogar Rudolf, matri-karica Nardin Marica; člani uprave: Kulterer Filip, Mastnak Avgust, Rcža-bek Marjana, Sajovic Stanko. Sel Hinko, Vališer Srečko in Zore Zdenka; revizorji: Lorber Franjo, Šue Štefan in Stergar Franc.
Tudi starejši bratje Sokolskega društva Konjicc so se vzdramili in pri čeli s telovadbo. Vrsta šteje že sedaj v začetku 16 bratov, katere vadi br. dr. Mejak. Telovadba je vsak četrtek od 18. do 19. ure. Telovadba starejših bratov naj ne bo samo razvedrilo istim, temveč v prvi vrsti vzpodbuda mlaj širn bratom za pridno pohajanje v telovadnico in pomnozitev števila mlajših telovadcev. Starejši bratje hočejo tudi pri letošnjem javnem nastopu nastopiti s posebno točko.
Protestno zborovanje Sokolskega društva Konjice in sokolske čete Konjiška vas se je vršilo 18. januarja t. I. v Narodnem domu. Tega zborovanja se jc udeležilo Članstvo skoroda polnoštevilno. Po prečitanju pastirskega Hsta in komentiranju istega po br. starešini dr. Mejaku se je sklenilo soglasno iti z velikim odobravanjem odposlati Save-zu protestno resolucijo. Po sprejemu resolucije so vsi prisotni navdušeno zapeli »Flej Slovani«!
SOKOLSKA ČETA KONJIŠKA VAS
Naša četa, ki je bila ustanovljena lani 6. marca je v teku časa od ustanovitve sem lepo napredovala. O.mu šteje danes 53 člane in tvori nekako predstražo z<\ sokolski trg Konjicc. Fc-lovadci telovadijo v telovadnici v K<>-
njicah in sicer so doslej telovadili na delavnik zvečer, odslej pa bodo telovadili ob nedeljah dopoldne, ker je ta čas najprikladnejši za naše fante. Četa se je udeležila 6 telovadnih nastopov, je priredila »Jurjevanje« in tekmo koscev ter sodelovala pri gledaliških predstavah matičnega društva. Seveda je bila četa zastopana tudi na vsesokol-skem zletu v Pragi po 1 četniku in 1 četnici. Vršilo sc je v četi več predavanj in nagovorov, ob slovesnih dveh prilikah je četa zažigala po 2 kresova. Blagajniško poslovanje je bilo v redu im izkazuje blagajna prebitek 285'25 Din. Sej je bilo 13 rednih in 4 izredne, iz česar se tudi lahko sklepa na živahno in vestno delovanje v četi. Ob tej priliki se četniki zahvaljujejo matičnemu društvu Konjice in župni upravi za moralno in gmotno pomoč. Novo četno upravo tvorijo večinoma stari člani uprave s starešino Ajdnik Franjom, tajnikom Klinc Franjom, načelnikom Pavlič Alojzijem in prosvetarjem Stra-ka Jožefom.
SOKOLSKO DRUŠTVO ROGAŠEVCI
tu za ovu godinu, prešlo se na biranje nove uprave, koja če se predložiti So-kolskoj župi Mostar na imenovanje.
U novu upravu izabrana su sledeča brača: starešina Hinko Majksner, dugogod šnji načelnik društva; zame-nik Pero Bubalo; načelnik Vaso Go-vedarica; zamenik načelnika i blagajnik Huso Salahovič; tajnik Milan Škun-drič; prosvetar Salko Nazečč; stati-stičar Eduard Turk; lekar dr. Petar Rundo; pretsednik odbora za gradnju doma Simo L. Petrovič; referent za sokolske čete i pročelnik trezvenosti ('amil Hujdur; gospodar Edhem Re-sulbcgovič; pročelnik pevačke i pozo-rišne sekcije Julije Boič; referent za poljoprivredu inž. Jevrem Jovovič; pročelnik štednje Branko Kovačevič; Stjepan V nkovie, Marin Zanetič, Spa-so Andclič, te još nekoliko uglednih gradana, poznatih kao dobri sokolski radnici.
Lica izabrana u novu upravu daju nadc za postignuče večih uspeha u ovoj god ili.
Na skupštini se je s največim ogorčenjem protestiralo protiv poslanice Kat. episkopata.
Brat starešina dr. Miloš Kneževič izneo je u svom pozdravnom govoru, značaj prošle Tirševe godine za celo Sokolstvo i spominje redom sve važne dogadaje u životu našeg Sokolstva u prošloj godini i rad u ovoj godini. Osobito pokrajinski slet u Ljubljani.
Nakon pozdravne reči brata starešine, uzima reč izaslanik župe, brat Milovan Kneževič, koji u vrlo lepom govoru prikazuje prisutnima značaj i važnost Sokolstva, naročito u današnjim teškim vremenima za naš narod. Skupština s velikim oduševljenjem pozdravlja govor brata župskog izasla-nika.
Prelazeči na dnevni red brat sekretar Nikola Jakovljevič, čita svoj godišnji izveštaj o celokupnom radu ovdašnjeg Sokolskog društva u prošloj godini 1932-oj, iz koga se vidi, da je ovdašnje Sokolsko društvo prošle godine u svakom pogledu vidno napredovalo, da se ojačalo u moralnom, ma-terijalnom, prosvetnom ii tehničkom pogledu.
Posle izveštaja brata sekretara, čita svoj izveštaj brat načelnik Sever Aradski, iz koga se isto tako vidi jak i vrlo dobar napredak našega društva u tehničkom pogledu, ii da je pokazalo u prošloj godini naše vežbaju-če članstvo sjajne rezultate. Nakon toga sekretar prosvetnog odbora brat Sever Aradski čita svoj izveštaj, iz koga se vidi jačanje i napredovanje prosvetnog rada u našem društvu. Odr-žavana su mnoga predavanja i sela, o svima važnijim dogadajima u sokol-skom životu u prošloj godini. Posle tog, brat blagajnik Branko Vukovič podnaše račune i proračun za iduču godinu i izveštaj nadzornog odbora, da su svi nadeni računi u redu.
Skupština je sve izveštaje jedno-glasno s odobrenjem primila na znanje i dala razrešnicu dosadašnjoj upravi.
Posle sc prešlo na izbor nove uprave. Skupština je jednoglasno, bez diskusije, predložila u novu upravu: za starešinu brata dr. Miloša Kneževiča, advokata, za zamenika starešine brata Butorca Ivu, kapetana pristaništa, za sekretara brata Bordoški Nenada, sud-skog pripravnika, za prosvetara br. Severa Aradskoga, nastavnika gimnazije, za načelnika brata Radovič Branka, gradskog č inovnika, za načelnicu sc-stru Babin Branku, gradsku činovni-cu, i pored toga još 15 članova, odnosno zamenika u upravni odbor, 7 članova u nadzorni odbor i 8 članova u sud časti.
Brat starešina dr. Miloš Kneževič u ime izabranih, odnosno predloženih, zahvaljuje se skupštini s lepim reei-ma na povercnju i ob e ca val da če s ostalom bračom u upravi sve učiniti, da još jače unapredi i ojača ovdašnje Sokolsko društvo, i ujedno se zahvaljuje svima prisutnima da je skupština ovako lepo, i dostojanstveno pro-tekla.
SOKOLSKO DRUŠTVO TITEL
Godišnja skupština društva odr-žana je 19 januara o. g., koju je pred velikim brojem članova otvorio brat zam. starešine ing. Vasa Kapamadžija, lepim pozdravnim govorom u kojem sc ogradio protiv poslanice Katoličkog episkopata. Brat dr. St. Anojčič je za-tim pročitao poslanicu SSKJ, koja je saslušana s največom pažnjom. Brat tajnik Mirko Mihaldžič podneo je is-crpan izveštaj o radu društva u prošloj godini, a tako isto i ostali funk-cioneri br. Laza Lazukič, načelnik, o tehničkom radu, br. Mladen Janič o prosvetnom radu, br. Živko Bešlin o stanju blagajne, br. Milorad Vučetič
o	statistici i br. Adam Mikič o stanju društvenog inventara.
Revizori su izvestili skupštinu o pregledu knjiga i novčanih dokume-nata, da jc sve nudeno u najboljem redu.
U novu upravu predložena su sledeča brača: starešina br. ing. Vasa Kapamadžija, zamenik starešine br. dr. Damjan Vardič, tajnik br Mirko Mihaldžič, načelnik br. Laza Lazukič, načelnica sestra Jelena Mutic, prosvetar br. Mladen Janič, a za članove U. O. brača dr. Stevan Anojčič, Aleksandar Milič, Milorad Vučetič, Adam Mikič, Branko Sekulič, Živko Beslin i sestra Marija Kljugenau, a za zamenike ing. Dordc Žakič, Emil Bič i Rada Jelo-vac, za članove revizionog odbora brača Gliša Purač, Jovo Panjevič i Sava Miškov.
SOKOLSKO DRUŠTVO VRBAS
Sokolsko društvo Vrbas održalo jc svoju IV redovnu gottišnju skupsti-nu dana 22 o. m. — Skupštini je pri-sustvovao priličan broj članova. Od članica nije bila pr sutna m jedna. — Izaslanik novosadske župc mje pri-speo. — Posle pozdravne reci br. starešine, donesena je spontana odluka da uprava društva uputi protestni dopis Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije protiv klevetničke epistole Katoličkog episkonata, — pored več poslate protestne depeše Savezu i g. Predsedniku kraljevske vlade.
Iz izveštaja pojedinih funkcione-ra društva vidi se, da jc društvo u protekloj godini znatno napredovalo u svakom praven. — Najvccu d skusi j a razvila se oko pitanja podizanja Na-
rodno-sokolskog doma. Konačno je usvojena ranija odluka uprave društva, da se dom podigne na zemljištu poklonjenom od Strane opštine Stari Vrbas. — Za ovu svrhu, društvena blagajna več sada raspolaže s gotovinom od oko 200.000 dinara. Izgleda, da če se s podizanjem otpočeti več u toku ove god ne.
U ovom starom društvu, za sada se oseča praznina jedino u saradnji ženskog članstva, a zatim prosvetnom delu rada. — Ali oni če, po svemu sudeči, otpasti čim se podigne dom.
Na kraju je predložena sledeča lista za upravu društva: starešina br. M-lan Guralj, zamenik br. Milan Pro-tič, načelnik br. Žarko Stefanovič, zamenik Radovanov Milan, tajnik br. Raj-čič Albert, zamenik br. Kvaič Pavle, prosvetar: br. Tošič Živko, blagajnik: Kanarev Evdoh n; članovi odbora brača: Borota Branko, Drakulič Dane, dr. Popovič Milan i Stankov Nestor, njihovi zamenici brača: Aranicki Draga, Bajac Vitomir i Malešev Milan, — revizori brača: mr. Leskovac Mileta, inž. Novaček Ivan i Stefanovič Nikola. — Skupština je protekla u najlepšem skladu i redu.
Ž.upa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO ERDEVIK
Sokolsko društvo Erdevik održalo je dne 22 januara svoju redovnu glav-nu skupštinu. Prsutno je bilo skoro celokupno članstvo, a i velik broj naraštaja.
Glavnu je skupštinu stvorio br. starešina Konjevič, nalkon čega su pod-neli opširne izveštaje pretsednici raz-n h sekcija o radu u prošloj godini, a mnogi su ukazali na nedostatke pro-šlogodišnjeg rada i ukazali buduče smernice.
Opširan i dokumentovan izveštaj podneo je br. tajnik Ignjatije Karolič, ravnatelj grad. škole, koji je u svom izveštaju dodirnuo rad sviju sekcija.
Opširne izveštaje podneli su br. prosvetar Filipovič i br. Makiš Stevan, načeln k. Iz njihovih sc izveštaja vidi, da je i na tom polju uradeno koliko se god moglo!
Nakon pročitanih izveštaja pred-ložio je kanđiđacioni odbor od šestero brače (sestara) glavnoj skupštinu listu za novu upravu, koja je bila jednoglasno pr mljcna: za starešinu izabran jc br. Filipovič Žika, upravitelj osnovne škole, potstarešina br. Konjevič Ljubomir, tajnika br. Ignjatije Karolič, rav. grad. škole, načelnika br. Makiš Stevan, majstor, zamenika br. Nikoli-ca. Rad'ć, načelnicu sestra Dobrodol-ski Milana, zatnenicu Radič Živka, učiteljica, prosvetara br. Ante Modru-šan, nast. grad. škole, a u odbor ušla s4. 1 b.r«n i sestre: Petrovič Jovan, dr. Bijelič Samojlo, Kopčok Karol, Mah-dik Samuel, Kneževič Milica, Žakula Mile, Garabantin Svetislav, Berisavlje-vie Dušan, Popovič Zlatoje, Žilaj Pa-bel, Igič Ilija, Krasnik Dura, Vukov Mihajlo, Zgut Ladislav, Ankarič Matija, Durič Milica, Milenko Mijatovič, Ankarič Lazar i Bogaljevič Steva. Nakon toga br. Modrušan podneo je glavnoj skupštini opširniji referat o sadr-žini poslanice Kat. episkopata. Nakon svega doneta je jednoglasno rezoluci-ja, koja je upučena Savezu SKJ.
.	je	po	pročitanoj	rezo-
luciji dala vidnog oduška, pa je br. starešina zaključio glavnu skupštinu.
A. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLAV BROD
Povodom proslave 70 godišnjice osnivanja prvog Sokolskog društva na Slo vensko m Jugu »Južnog Sokola« u Ljubljani, održana je svečana sokolska akademija Sokolskog društva u Slav. Brodu dne 21 o. m. u dvorani »Kasina« s vrlo lepim i biranim programom, koji se je sastojao iz 11 raz-ličitih točaka.
Akademija je bila odlično pose-čena, tako, da je prostrana dvorana »Kasino« bila dupkom puna, te je akademija moralno nada sve uspela, a i materijalno s vrlo zadovoljujučim rezultatom obzirom na današnje teške privredne prilike.
Nakon sviranja sokolske koračnice, otvoro je akademiju pozdravnim govorom starešina društva brat dr. Ivo Jelavič. Lepim i biranim rečima raz-ložio je zadatak i dužnosti Sokolstva, a naročito osudio protunarodnu kam-panju, koju je protiv Sokolstva poveo Katolički episkopat svojom poslani-com.
Sve tačke programa su precizno i efektno izvedene. Po prvi put imali smo prilike da vidimo u Brodu trio ženski i muški, koji su izvadali sklad-nu i lepu sliku, pa je publika odušev-ljena izvadanjem poprat la izvadače burnim aplauzom.
Nakon svršenoga programa razvila se vrlo animirana zabava.
Sutradan u nedelju po podne u istoj dvorani davana je repriza s istim programom za školsku mladež, koja je takoder odlično uspela. — V. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO
U nedelju 15 januara održana je redovita godišnja glavna skupština u prisuču blizu 50 članova i članica. Od stranc župe bio jc prisutan zamenik načelnika župe brat Dragutn Glasner.
Skupštinu je otvorio starešina br. Mr. Ferdo Desati, pročitao poslanicu Saveza SKJ i markantnim črtama ocr-tao značenje prošle 1932 godine u životu našega društva i Sokolstva uopče. Na to su redom sledili izveštaji pojedinih funkcionera, koji su svi bez pri-medbe primljeni na znanje. Po tajni-kovom iserpnom izveštaju izvest'o je brat načelnik o telovežbenim nastupi-ma i sudelovanjima, ko j ih je bio lane lepi broj. Prosvetar je izvestb o stanju prosvetnog rada. Blagajnik je iz-vestio, da je bilo prihoda 12.234 Din, a izdatka 10.352 Din i da je društvo namirilo svoje obaveze prema župi i Savezu. S največim zanimanjem saslu-šan je izveštaj gradevnog otseka, što ga je podneo njegov pretsednik brat ing. Josip Čižck. Jesenas je sagrijdcna i pod krov stavljena vežbaonica sa stalnom pozornicom i podzemnem svlačlonicom.
Prihvačen je i proračun za 1933 g., koji je prema lanjskomu znatno reduciran, s obzirom na sve teže gospodarske prilike.
Kandidacioni odbor predložio je, da se župi predloži na imenovanje dosedanja uprava s potrebnim dopunama.
Društvena uprava za 1933 godinu konstituisala se izabravši izmedu sebe tajnika I i II, blagajnika, mat Čara, go-spodara i barjaktara. Osim prednjač-kog zbora, prosv. odbora i gradevnog odbora, koji več postoje, odlučilo se ustrojiti gospodarski otsek (sa 4 člana) te priredbeni sa 6 članova, koj i se po potrebi može svagda i proširiti. U svv-hu što bržeg obavljanja administrativnih poslova biče uvedene sednice 1 radni sastanci izvršnog odbora. U okružni prednjački tečaj u D. Miho-ljac odaslan je 1 brat, pošto nemarno dovoljno prednjaka.
f ANKA SERBEDŽIJA
U sredu 18 januara umrla je u 23 godini mladog života naša članka s. Anka Serbedžija rod. Prokop, svršc-na učiteljica, supruga našeg brata prosvetara. Do svoje udaje bila je i vež-bačica, te je i nastupila na svesokol-skom sletu u Beogradu. Društvo joj je odalo zadnju počast otprativši je korporativno na njenom pogrebu. Nad otvorenom rakom oprostio se u ime sokolske brače i sestara brat starešina dirljivim govorom. Pokoj joj večni!
SOKOLSKO DRUŠTVO CEPIN
Sokolsko društvo u Čepinu održa-
lo	je 15 januara o. g. svoju glavnu go-dišnju skupštinu.
Nakon pozdravnog govora br. dr. Gomerčiča, starešine ovog društva, sledili su 'izveštaji tajnika, blagajnika i načelnika.
Posle ovih izveštaja, data je raz-rešnica staroj upravi, te se je prešlo na biranje nove. Iza burnog rasprav-Ijanja izabrana je jednoglasno nova uprava sa sledečim vodstvom: starešina: Gavrilovič Aleksandar, učitelj; zamenik starešine: Rusič Vaso, opč. načelnik; tajnik: Fridrih Stjepan. opč. činovnik; načelnik:	Buček Stjepan,
stol. pomoč.; I zamenik načeln ka Ro-manič Vidoja, zid. pomoč.; U zamenik načelnika: Koržinek Stjepan, krojač. pomoč. Funkciju prosvetara vršiče ujedno novo izabrani starešina brat A. Gavrilovič.
Na skupštini se je ogorčeno protestiralo protiv napada Kat. episkopata protiv Sokolstva.
Glavnu skupštinu zaključio je no-voizabrani starešina s patriotskim govorom, u kojem je naglasio, da ovo društvo nastavi svoj rad s mnogo više volje i nepokolebive odanosti našem uzvišenom Vladaru.
SOKOLSKA ČETA VRBANJA
U nedelju 15 januara 1933 godine održana je u Državnoj osnovnoj školi u Vrbanji glavna skupština Sokolske čete.
Skupštinu je otvorio brat starešina kratkim pozdravom zaželivši dobar uspeh u godini 1933. Nakon pozdrava diže se brat okružni prosvetar Aleksandar Čavrak, koji u divnom govoru daje ilustraclju narodnog i držav-nog jedinstva, pa jc u tom cilju zaže-lio da i ova četa radi i napreduje.
Izveštaj tajnika bio je kratak i pregledan, te sc moglo tačno razabrati rad u celoj godini. Četa broji 34 člana, od toga vežbača 27, naraštaja 28 ii de-ce m. i ženske 52. Izveštaj je prim-ljen i odobren. Tajnički izveštaj upot-punio jc načelnik. Četa je bila skroz aktivna, a propisani plan u celosti je izvršen. Vežbalo se redov ito.
Izveštaj brata pretsednika prosvetnog odbora Milanoviča Nikole bio je koncizan i na vrlo zgodan način prikazan.
Biran je novi upravni odbor čete j to: starešina Adam Jurčevič, zemljo-radnik; zamenik Čosič Duro, opč. be-ležnik; prosvetar Milanovič Nikola, upravitelj škole; tajnik Vučevac Josip, učitelj; načelnik Hegeduš Mijo; zamenik Trene Mato; načelnica Zora Jak-šič; voda otseka za decu Katulič Slavko, učitelj; blagajnik Purič Petar.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO FOČA
U nedelju na 22 januara 1933 g. održana je u prostorijama Sokolskog doma glavna godšnja skupština So-
Našc društvo je imelo v nedeljo dne 22. januarja t. 1. svoj občni zbor. Udeležba članov je bila nad pričakovanje dobra. Vsi funkcionarji uprave so podali svoja letna poročila o delovanju in uspehih ozir. neuspehih po-edinih odsekov.
Starosta br. Weiss se je v zaneše-nih besedah zahvalil članstvu za ves trud in delo v preteklem letu. V svojem govoru se je spomnil tudi zaslužnih odišlih in umrlih članov.
Nadvse zanimivo je bilo poročilo tajnika br. Tomišiča, v katerem je prc-dočil stvarno delovanje društva.
Po tajnikovem poročilu so sledila poročila načelnika, načelnice, prosve-tarja, blagajnika, revizorja, gospodarja in dr.
Revizor br. Poredoš je vestno pregledal vse knjige in društveno blagajno, ki jo vodi br. Kolbl, ter jo našel v vzornem redu. Predlagal je občnemu zboru, da se izreče br. blagajniku za vestno in vzorno delo pohvalnica in da se mu podeli razrešnica.
Iz vseh poročil uprave je bilo razvidno, da je bil celokupen uspeh društva v preteklem letu zadovoljiv. Razveseljivo je zlasti dejstvo, da je društvo pridobilo precej novih članov iz vrst kmečkega naroda.
Pri volitvah v novo upravo jc občni zbor izvolil same dela zmožne elane, ki dosedaj radi svoje skromnosti niso silili v ospredje, pač pa so nesebično delali, kjerkoli je bilo mogoče, v procvit društva. Za starosto jc bil izvoljen br. Viktor Černy, šol. upravitelj v Sv. Juriju. Mesto tajnika je prevzela sestra Vrhovnikova, prosvetarja pa sestra Štiblcrjcva, učiteljica v Serdici. Načelnik je ostal isti. Prvi pod-uačelnik pa je brat Laznička, drugi brat Marič.
Nadalje so bili v odbor na novo izvoljeni br. Flajdinjak kot knjižničar, br. Plahtarie kot gospodar, br. Hoisedl kot revizor, br. Kozic kot matrikar in br. Gaber kot odbornikov namestnik. Vsi navedeni so se že v preteklem letu marljivo udejstvovali v društvenem življenju ter so ta mesta zasluženo sprejeli. Upamo, da jih bodo tudi častno zastopali.
Novi upravi želimo vsestranski uspeh, predvsem, da dokaže tuk. kmet. ljudstvu, da so izjave katoliškega episkopata neresnične, kajti Sokolstvo priznava in spoštuje vsako versko prepričanje in smatra vero kot najsvetejši del notranjosti človeškega življenja.
SOKOLSKO DRUŠTVO SELNICA OB DRAVI
Naš Sokol je imel svoj redni občni zbor v torek, dne 24. januarja. Udeležba jc bila polnoštevilna. Otvoril jc zbor s kratkim nagovorom starosta br. Žunko, nakar jc v daljšem govoru načelnik br. Kikl vzpodbujal članstvo k se intenzivnejšemu delu, saj nas letos čaka pokrajinski zlet. Govoru brata načelnika so sledila skrbno sestavljena poročila poedinih funkcionarjev, ki kažejo na uspešno in plodonosno delo našega Sokola, saj smo priredili dve telovadni akademiji, dva javna nastopa, uprizorili dve igri, izvršili propagandni pešizlet na severno mejo k Sv. Duhu, združen z javnim nastopom in sodelovali pri prireditvah bližnjih društev. Tudi v finančnem oziru izkazuje poročilo kljub sedanji krizi napredek in dokaj ugodno stanje. Novoizbrana društvena uprava pa je porok, da bo šlo našo delo naprej k zmagi naših velikih teženj.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBINJE
U nedelju 22 januara o. g. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Trebinje, kojoj je pri-sustvovalo oko 150 članova-ca uz uče-šče župskog izaslanika brata Dušana Bajiča.
Po pročiitanju savezne poslanice, funkcioneri su podneli svoje izveštaje
o	radu u 1932 godini, kojc je skupština primila s odobravanjem. Posle kratke diskusije o Izvcštajima i budže- ■
Ž.upa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN
24 o. m. održana je u prostorijama sokolane godišnja skupština društva, kojoj je prisustvovao lep broj članova i članica (80). Starešina br. dr. Milan Vakanjac otvorio je skupštinu i po-zvao članove da u znak vernosti i odanosti pozdrave Nj. Vel. Kralja i savez-nog starešinu Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra. Zatim je starešina pro-čitao novogodišnju poslanicu SSKJ, koja je pažljivo saslušana, a na zavr-šetku pozdravljena uprava Saveza. Posle toga je starešina izložio članovima napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo i pročitao komunike i de-klaraciju uprave SSKJ, dodavši da je uprava društva 14 o. m. poslala protestne depeše upravi Saveza i Pretsedni-ku Vlade.
Pre podnašanja detaljnog izveštaja o radu uprave društva starešina je ukratko izneo celokupno stanje i prilike u društvu, istaknuvši njegov naročiti značaj i važnost u ovom čisto nema-čkom mestu, gde se je sve ono što oseča i živi pravim jugoslovenskim duhom okupilo u Sokolu, tako da društvo broji 160 članova (od toga 26 vežbača), 84 naraštaja i 224 dece, svega 468 pripadnika. Zatim su pročitani godišpji izveštaji tajnika, prosvetara, načelnika, blagajnika, statističara i rcvizora, koji su u celosti i s potpunim odobravanjem primljeni od Strane skupštinc. Na to je izabrana uprava sa starešinom dr. Milanom Vakanjcem na čelu.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOL
Ovo Sokolsko društvo održalo je dne 15 januara t. g. svoju redovnu glavnu skupštinu kojoj je prisustvovao i župski izaslank br. Dura Jovanovič. Pozdravljujuči prisutne, kao i župskog izaslanika, skupštinu je otvorio starešina društva br. Novak Ra-donlč, učitelj. Tajnik društva pročitao jc poslanicu Saveza. posle čega se prešlo na ostale točke dnevnoga reda, koje su se sastojale iz sledečih izveštaja: tajnika, statističara, prosvetnog odbora, načelnika, blagajnika. Izveštaj nadzor, odbora pročitao je br. Mačka-ški. Posle toga prešlo se na biranje nove uprave, koja se sastojl: starešina Novak Radonič, učitelj, zamenik starešine Ivan Jakšie, trgovac, tajnik Bogoljub Mačkaški, činovnik, blagajnik Svetislav Dragin, trgovac, prosvetar
11	ja ŽeljkOvič, poreski činovnik, načelnik Aca Popovič, opšt. činovnik, načelnica Nada Jakšie, učiteljica. Pored toga izabran je upravni odbor od 10 lica, nadzorni odbor od 3 Lea i sud časti. Društveni jc lekar br. dr. Božidar Trnajič. Na koncu skupštinc pročitao jc br. starešina protestne brzo-javc upučene Savezu SKJ i Predsedniku vlade, a u vezi s poslan com Katoličkog episkopata.
Po izrečenom pozdravu br. starešine zaključena je skupština.
f Br. RADOVAN LOLINOG
Sokolsko društvo Mol izgubilo je 19 januara svog člana br. Radovana Lolinog, koji sc posle duga i teška bo-lovanja preselio u večnost.
Pok. br. Radovan rod o se je 1905 godine, a član Sokola postao je odmah po oslobodenju. Kao aktivan član uče-stvovao je na svima društvenim priredbama. Izmučen bolešču tuberkuloze do poslednjeg daha svoga života s inte-resovanjem je pratio rad našeg Sokolskog društva, kojc je s divnim vencem odalo poslednje priznanje i počast svome plemcnitom bratu. S pokojnikom se jc oprostio u ime društva br. starosta, a brača su pored kov-čega stupala u odorama.
Plemcnitoj sokolskoj duši: Slava! i Večnaja pamjat!
SOKOLSKO DRUŠTVO SENTA
15-og januara o. g. održana je glavna godišnja skupština Ovdašnjeg Sokolskog društva, koja je protekla dostojanstveno u potpunom miru i redu i bratskoj harmonij i
kolskog društva Foča, na kojoj je stara uprava referisala o svom radu u prošloj 1932 godini. Giavna skupština kojoj je bilo prisutno 2/з članova, otvo-rio je brat Milan Hadživuković, starešina, sa nekoliko lepih reči!, kojima je pozdravio prisutne i istovremeno pret-stavio izaslanika Sok. župe Sarajevo brata Vladu Ivanca. U svom govoru osobito se je svrnuo na zadnji napad na naše Sokolstvo sa strane Katol. klera. Skupština je oštro osudila po-slanieu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva.
Posle ovoga saslušan je izveštaj tajnika, blagajnika, prosvetara i revi-zora o radu uprave u prošloj godini, iz koga se vidi relativno bolji uspeh nego ranijih godina. Naročito se pod-vlači uspeh društva, što se njegov broj članova uvečao u toku prošle godine za sto po sto, te je tako porastao od 105 na 215 pripadnika.
Izveštaj ovoga rada društvu skupština je odobrila i dala razrešnicu sta-roj upravi Nato se prešlo na izbor nove uprave, u koju su birana sledeča brača: starešina brat Milan Hadživu-kovič, I zamenik brat Mirko Vojvodič,
II	zamenik brat Muhomed Avdogič, načelnik brat Spaso Zečevič, zamenik brat Ethem Lomigora, II zamenik brat Milutin Sunorie, načelnica sestra Kristinja Duvnjak, sekretar brat Bogdan Kastratovič. Članovi uprave: Strahinja Kočovič, Ibro Gronov, Suljo Tr-hulj, Edhem Isanovič, Husein Kara-hasanovič i Novak Popadič. Njihovi zemenici su:	Mihailo Hadživukovič,
Slavko Popadič i Pošovie. Revizioni odbor: Jovan Homoviič, Pejkušič i Njuhovič. Zameniei: Edhem Hadži-musič i Todo Kočovič. Sud časti: M. Hadživukovič, Hamovič, Akajamov, Avdagič i Vojvodič.
Na kraju sednice održao je govor izaslanik župe brat Ivanec, koji je pohvalio rad uprave društva u prošloj godini zaželivši obilje uspeha iunovoj.
Sokolska čela v Novem Kotu,
p. Prezid, kupi že rabljen, a dobro ohranjen drog. Ponudbe je poslati na upravo čete. —
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO DUGI RAT
Sokolsko društvo Dugi Rat održa-lo je svoju glavnu godišnju skupštinu. Posle detaljno položenih izveštaja po-jedinih funkcionera, koji su primi j eni sa zadovoljstvom, br. starešina Miloš daje apsolutorij staroj upravi i prelazi se na biranje nove uprave. Za starešinu je suglasno biran br. Stjepan Ivan-eevič, potstarešinu Dušan Šarolič, prosvetara Alfred Trojan, načelnika Špiro Zine. — U odbor su ušla brača: Mile Gatara, Stipe Ivaničevič, Mato Pako-vić, Stipe Kodič, Leo Pakovič, Jožo Kačunič, Erm Inij Vicevič i 'Ivo Puška-rič. — Zam. odbornika: Ljubo Olujič, Ivan Kadič I., Branko Petrič, Ivan Pe-rugovič, Pave Brničevič. — Sud časti: Petar Pavlovič, Pravdoslav Čulum, Iv. Cepič, Pavao Orlandini i Petar Žurela. Revizori: Ante B. Brničevič i Ante Marič.
Na kraju skupštine čita se rezolu-cija proti napadaja Katol. episkopata na Sokolstvo. Protesti su poslani br. Savezu SKJ i Pretsedniku vlade. — Na kraju se br. Gatara M. oprašta s bivšim starostom ovog društva N. Miloš, ‘koji je službeno premešten i izriče u ime celokupnog članstva i društva tople želje i zahvalu na njegovom po-žrtvovnom radu na korist ovog društva.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOMIŽA
Ovo Sokolsko društvo održalo je dana 15 januara svoju IV redovitu godišnju skupštinu u sokolani, koju je otvorio pozdravnim govorom starešina društva, sa koje je poslat Savezu SKJ pozdravni telegram. Zatim se brat starešina Andrija Stanojevič osvrče na poznatu poslanicu Katoličkog episkopata u Jugoslaviji. Sv prisutni s gnju-šanjem su osudili rad separatista. Poslanicu Katoličkog episkopata svi prisutni odbijaju kao netačnu i besram-nu, a vee u svom zametku kao zlona-mernu.
Л	^rU^tv?	nputilo je na sam
dan c tani a poslanice biskupskoj kuriji u Hvaru sledeči brzojav:
»Čvrsti u veri, nepokolebivi u hr-vatstvu i jugoslovenstvu, ponosni smo s besmrtnim učiteljem Sokolstva Miroslavom Tiršem. Vaši valovi o naše zbijenc redove razbijače se.«
Upučen je nadalje protestni brzojav Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
Prešlo se zatim na dnevni red. Posle referata pojedinih funkcionera da-ta je odrešnica i priznanje staroj upravi, a zatim sc prešlo na biranje nove uprave, u koju su ušla sledeča brača: starešina Luka Petrič, učitelj; zamenik Andrija J. Mardešič, posednik; pro-svetar Andrija Stanojevič, učitelj; tajnik Josip I. Zomirovič; blagajnik Josip V. Moriani brijač; načelnik Andrija A. Mardešič, mesar; zamenik Vicko I. Repanič. mesarski pomoč.; načelnica •'armila Mardešič ž. Л.; zamenica Tilda Ivčevič. — Odbornici: Pavao V.
Borčič, poduzetnik; Ante J. Jakoni, poštar; Ivan P. Borčič, trgovac; Ante P. Božanič, brijač; Vicko I. Repanič; Ivo M. Braičiin, privatni nameštenik; Jegda Vojnovič, učiteljica; Milica Ro-dišič, učiteljica i Marija Borčič Ivanova. Zamenid i sud časti:	Pavao	V.
Borčič; Niko G. Jurinovič, brijač; Ante A. Mardešič, posednik i Ivan A. Mardešič. pekar. Revizori: Ivo M. Braičin; Ivan P. Borčič i Bartul A. Kuljiš, trgovac. — P-o.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUPETAR
18	januara tek. godine održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Supetru. U toku iste nastu-pila je snažna manifestacija za Sokol i jugosl. ideju, a po tom je skupština osudila poslanicu Katoličkog episkopata.
Skupštinu je otvorio starosta br. Kenk, koji je u svom govoru izneo u kratkim potezima rad društvene uprave kroz minulo posl. doba. Potom su podneli svoje iserpne referate br. tajnik, načelnik, blagajnik i revizori, koji su od skupštinara besprigovorno bili primljeni odobravanjem. — Br. pro-svetar Vladimir Kuljiš dotaknuo se je u svom izveštaju u glavn'm potezima najnovije protusokolske kampanje sa strane Katoličkog episkopata. — Prisutni burno pozdravljaj uči izloženje br. prosvetara najenergičnije osuduju poslanicu. Starešina br. Kenk u ovom času ustaje i predlaže, da se sa skupštine pošalje Savezu protestnu brzo-javku. Ponavljaju se poklici ogorčenja protiv poslanice medu skupštinarima. Nakon stišanja prilazise izboru uprave.
Novo birani starešina br. K. Marušič, oduševljeno pozdravljen, za-uzimlje položaj na govorničkom mestu. Zahvaljuje se u ime svoje te ostalih novo biranih članova celok. uprave na iskazanom poverenju; obečaje najsvečanije sve svoje osobne sile posvetiti za što intenzivniji te doslednji i ustrajniji rad u Sokolu kako bi ono što uspešnije procvalo. Takoder i on se ukratko osvrče na biskup. poslanicu.
Koli brat prosvetar toli novobira-ni starešina nada sve dirljivim rCčima opraštaju se od bivšeg starešine br. Kenka, koji je premešten u Biograd n/m, kao starešina suda. — Iznosi njegov nacionalni, predani, vrlo osečaju-či i zauzetni sokolski rad u ovom društvu, pa mu u ime cel. društva izriču zahvalnost zaželivši mu uspešan rad u novom mestu. S time je bila skupština zaključena.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUTIVAN
Na 15 o. m. održana je glavna godišnja skupština našega društva uz veliki broj članova. Skupštinu je otvorio brat starosta Ivan Markov pozdravnim govorom.
Pre prelaza na dnevni red brat prosvetar Blaž Matič osudio je u svom govoru nečuveni napadaj Kat. biskupa na naše Sokolstvo. Preporučio je, da se članovi drže visoko i dostojanstveno kao što i doliči radnicima velike ideje bratske ljubavi i verske snošlji-vosti i mirno da čekamo odluke Sa-veza. Osudio je ovaj napadaj i pozvao članstvo na rad za visoke sokolske ci-Ijeve, da nam bude svima bolje i lepše.
Na koncu je proeitao protestne brzojavke SKJ i Min. Pretsedniku.
Nakon izveštaja funkcionara prešlo se na biranje uprave u koju je je-dnoglasno biran: starosta: Iv. Markov, zam. staroste Bogomir Šlahta, prosvetar sestra Lukrecija Ivanovič, tajnik Juraj Ljubetič, načelnik Niko Ivanovič. zam. načelnika Negodič, načelnica Blaževič Bosiljka. Članovi: Grub-šič Ivan, Definis Josip, Jurjevič Ivan, Jurjevič Ante, Lukšič Atanazij. Ivanovič Jerko. Zameniei: Lukšič Ivan, Tonšic Jerko.
Na koncu je brat starosta i pot-starosta govorio da se namerava zapo-četi gradnja sokolskog doma.
Skupština je zaključena uz peva-nje narodne himne i pesma i klicanju Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Jugoslaviji.
SOKOLSKA ČETA OMIŠ-KUTLEŠA
Dana 22 o. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolske čete Omiš-Kutleša uz učešče svih članova.
Skupština je bila otvorena govorom brata staroste Mimice, koji je protestirao protiv naših neprijatelja. Njegov je govor b'o popračen burnim odobravanjem i klicanjem Kralju i Kraljevskom domu.
Sestra Antiča Sunara pročitala je poslanicu bratskog Saveza koja jc bila saslušana s interesovanjem.
Sa strane upravnog odbora iznesen je izveštaj pred svim članovima o radu i uspehu čete kroz minulu godi-njV Po samom izveštaju može se zaključiti, da je ipak bilo uspeha uza sve materijalne nepogode današnjih dana. Zatim je brat starosta predložio članov ma biranje nove uprave. Prisutni odobravaju rad iste uprave i jednoglasno potvrđuju staru u,pravu.
Brat načelnik Vid Mimica predlaže novu načelnicu sestru A, Sunara da nastupi mesto prve načelnice radi odlaska iste. Taj predlog članovi prri-rnaju sa zadovoljstvom i burnim aplau-zom.
Skupština je zaključena klicanjem Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
Župa SušaR - HijeUa
SOKOLSKO DRUŠTVO DELNICE
Sokolsko društvo u Delnicama održalo je 8 januara o. g. svoju glavnu godišnju skupštinu. Starešina brat Bolf Ante pozdravlja u prvom redu starešinu Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Kralj. Visočanstvo Prestolonaslednika Petra, što je skupština prihvatila sa največim odobravanjem. Zatim pozdravlja prisutnu braču i sestre, pozi-vajuči ih. da i nadalje ustrajno, predano i požrtvovno rade na ostvarenju velikih sokolskih ideala. Zatim su tajnik, načelnik, prosvetar, blagajnik i pretsednlk nadzornog odbora podneli svoje iserpive izveštaje o radu sokolskog društva u prošloj godini. Izve-štaji su primljeni jednoglasno i odboru je data razrešnica.
Iz izveštaja tajnika razablre se ce-lokupan rad društva i društvene uprave. Izveštaj načelnika konstatuje, da su u društvu upisana 133 izvršujuča člana. Od toga otpada na članstvo 26, na naraštaj 48 i na decu 59. Sve kategorije imadu svoje voditelje. Stanje sprava je dobro. Hzveštaj prosvetara ističe prosvetni rad prosvetnog odbora u prošloj godini, a ujedno stavlja na srce članstvu program rada za na-rednu godinu, koji bi se imao izvršiti.
Nato blagajnik ozveštava o stanju blagajne na 31 decembra 1932: Primi-taka je bilo 16.902-86 Din, a izdataka 15.45136 Din, ostaje gotovine 1.451'50 Din.
Posle izveštaja prešlo se na izbor uprave. Jednoglasno i aklamadjom iza-brana su u upravni odbor ova lica: starešina brat dr. Forenbaher Milan, sr. sanit. referent, zamenik starešine brat dr. Pavič Dragutin, sudija, tajnik brat Ličan Vjekoslav, upravitelj grad. škole, načelnik brat Petranovič Stjepan, odvet. solicitator, zamenik načelnika brat Kezele Juro, kovač, načelnica sestra Abramovič Katica, zamenica načelnice sestra Kezele Ana, prosvetar Brišk Matija, upravitelj osnovne škole,* zamenik prosvetara Rukavina Marta, učiteljica, blagajnik Hitka Franjo, bankov. čin. Odbornici brača: Bolf Ante, industrijalac, ing. Klaič Aleksan-dar, šef želj. sekcije, Tihova Franjo, brijač, Abramovič Vid, nadzornik pru-ge, Tomac Ivan, Briški Tonček, meha-ničar, Muvrin Iv., krojač, Boltužič Pavao, prometnik. U revizioni odbor iza-brani su brača: Pintar Vjekoslav, priv. činovnik, Ing. Pšorn Josip, šumar, Žagar Vladimir, direktor Prve hrv. šte-dionice. U sud časti izabrana su brača: dr. Stankovič Franjo, starešina kot. suda, Kajfeš Andrija. veletrgovac, Briški Anton, opčinski beležnik, Pavičič Nikola, gostioničar, Hranilovič II ja, sreski pristav, Pohl Dragutin, priv. činovnik.
Novi starešina brat dr. Forenbaher Milan zahvaljujuje se na poverenju i časti, koje mu je ovim izborom ukazano. U lepom i sadržajnom govoru ističe historijat razvoja Sokolstva, njegov zadatak i dl j. Apejira na sve, da jače zbiju svoje redove u radu na ostvarenju velikih sokolskih ideala.
Kako se glavna skupština Sokolskog društva održala isti dan, kad je u svima rimokatoličkim crkvama pro-čitana okružnica Katol. episkopata protiv Sokola, to je brat Šnajdar Franjo, narodni poslanik, našao za potrebno, da se u lepom i patriotskom govoru osvrne na neistrnite napade katoličkih biskupa protiv Sokola. Pozivlje Sokole, da jačim i predanijim radom na svima područjima sokolske delatnosti do-kažu, da je Sokolstvo narodna inst tu-cija, koja če sc razvijati i živiti, do-klegod bude Jugoslavije i Jugoslovena.
Brat Šušteršič Janko, šumar, predlaže, da se protiv okružnlce Katol. biskupa pošalje protest SSK.T, što je jed-noglasno prihvačeno.
Time je dnevni red iscrpljen i skupština zaključena.
SOKOLSKO DRUŠTVO GRIŽA NE-BELGRAD
Sokolsko društvo Grižane-Belgrad u Grižanima, održalo je dana 22 januara svoju II glavnu skupštinu, koja je bila izvanredno dobro posečena. Na ovoj skupštini hio je prisutan kao izaslanik župe, načelnik Vnodolsko-uskočkog okružja brat Janko Jazbec. Skupštinu jc otvorio starešina društva brat Ivo Knez prigodnim govo-rom,
Zatim su podneti izveštaji pojedinih funkcionera iz kojih se vidi veliki napredak ovoga društva. O tehni-čkom radu i uspehu pojedinih vežba-čili kategorija izvestio je načelnik br. Hreljac. Brat Janko Jazbec nakon izveštaja pojedinih funkcionera održao je vrlo lep govor, osvmuvši se u kratko na poslanicu Katoličkog episkopata u kojoj sc napada Sokolstvo. Na predlog tajnika brata Malinariča prihvače-na je jednoglalno rezolucija, kojom se protestuje protiv napadaja na Sokolstvo.
Nakon primijenih izveštaja i re-zolucije prešlo se na izbor uprave, pa su jednoglasno izabrani: starešina brat Ivo Knez, zam. br. Ivo Malinarič, tajnik br. Ivo Malinarič, zam. br. Luka Marušič, blagajnik br. Dorde Blagoje-vič, prosvetar br. tranjo Papič, načelnik, br. Ludvig Hreljac, zam. br. Martin Jakovac, načelnica sestra Res-Ko-
ritič Blanka, članovi uprave: Mate Ba-rac, Miho Sarar, Vicko Lušičič, Ivan Golac, Anton tfvošič, Pavao Ružič, Mate Knez, Josip Domijan, Andre Barac i Karlo Knez, revizori: Stanko Barac, Andre Barac, Luka Franovič, sud časti: Franjo Papič, Ivo Malinarič, Miho BlažičeVič, Ivo Knez i Barac Stanko.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIČ
Poslanica Katoličkoga episkopata, koliko god nam je škodila poljuljavši momentano veru u Sokolstvo kod naših malodušnijih članova, roditelja naše sokolske, toliko nam je dvostruko dobro došla, jer smo danas zbili svoje redove i jači smo nego li smo ikad bili. — To se je najbolje videlo na na-šoj godišnjoj skupštini održanoj 22 o. m. — Pred dupkom punom dvoranom otvorio je br. starešina Lj. Serdar skupštinu pročitavši saveznu poslanicu, a potom se je osvrnuo na biskup-sku poslanicu, odbivši sve napadaje na Sokolstvo.— Živo odobravanje popra-tilo je ove reči brata starešine. — Posle toga prešlo se na čitanje zapisnika prošle skupštine i na izveštaje funkcionera iz kojih se je videlo, da je društvo u prošloj godini bilo vrlo aktivno i da je prema ranijim godinama u velikom napretku. — Po primljenom proračunu u višini od 12.000 Din, podeljena je razrešnica staroj upravi i prešlo se na izbor nove. — Primljena je jednoglasno uz burno odobravanje uprava predložena po kandidacionom odboru i to: starešina: dr. Petar Zec, zamenik: Žegarac Nikola, tajnik: Raj-čevič Bogdan, prosvetar: prof. Serdar Ljubo, načelnik: Potkonjak * M hajlo, zamenik: Marič Branko, načelnica: Po-čuča Danica, zamenica: Plavšič Ivanka, blagajnik: Vojvodič Nikola, odbornici: Plcčaš Božo, Pjevač Miloš, Cvjetičanin Božo, Stankovič Gojko, dr. Kolačevič Drago, Ozmec Lovro, Obradovič Ilija, Novakovič Radiša i Basarič Bogdan; zamen;ci: Obradovič Svetozar, Trkulja Gojko, Kalinič Milica, Arambašič Marija, Obradovič Milan, Stanič Petar. Stanič Miloš i Stanič Branko; revizori: Stanič Niko, Ra-dišič Svetozar i Kraguljac Stevo; za-menici: Cike Stjepan, Ciganovič Iso i Chromeček Jan. Sud časti: Piskač Franjo, Narančič Rade, Kosanovič Svetozar, Orlič Nedeljko i dr. Narančič Nikola; zameniei: dr. Matejič Vlad'slav, Kneževič Pajo i Čanak Mileta.
U novu u.pravu s br. dr. Zecom, starim nacionalnim radnikom na čelu, gledamo s puno poverenja, jer ona prestavlja zaista najbolje što je sokolski Gosplč mogao dati. — bom.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO MANDA-LINA
U nedelj u 8 o. m. bila je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Mandalina u dvorani osnov, škole. Bilo je prisutno preko 60 članova i članica. Delegat Sokol, župe Šiftenik-Za-dar bio jc brat M. Tr/va.
U 10 'A sati otvorio je skupštinu starešina br. Vlahovič lepim govorom u kojemu je osobito istaknuo potrebu duševnog uzgoja, podizanja morala i vere u Boga, te rada oko učvrščenja narod, i držav, jedinstva i jugosloven-stva. Izvestitelji su svoja izvešča pom-njivo i svestrano pripravili i iz njih se najbolje video rad Sokola u god. 1932 nastojanje uprave da se postigne sokolska svrha, održi bratstvo, ljubav, red.
Tokom raspravljanja svih točaka dnevnog reda vladala je skupštinarima jednodušnost i dostojanstveno vladanje.
Iz izveštaja pojedinih funkcionara videlo se, da se je radilo skladno delu juči na dušu i telo. Tako je preko prošle godine držano 16 predavanja
52 nagovora pred vrstom. Prikazivalo se 5 pretstava i dve akademije, a društvo je priredilo svoju javnu vežbu.
Uprava za god. 1933 je birana ovako: Vlahovič P. Ante, starešina, Ivančič Matko, zamenik, Brana Marija, prosvetar, Periša J. Vice, tajnik, Bclamarič Josef J., blagajnik, Periša J. Jelica, načelnica, Jambrovič Ivan, načelnik, Santini D nko, statističar, Ba-rin Pravoje, gospodar, Mišura Sime p. Iv., odbornik, Belamarič Ante p. J-, odbornik, Jurkovič Ante p. L., odbornik. zameniei: Pendcr Grgo p. M., Vukšič Luka p. N., Kramarič Ivo, Pen-der Dinko Matin.
Spomcnuti nam je jedan pohvalni čin radnika Radničke preduz. udruge u Mandalini, koji su svi članovi Sokola. Oni su požrtvovno od svoje za-rade otkinuli 500 Din za sokolski bar-jak, koji je čin izazvao buru odušev-ijerija kod sviju prisutivh.
Skupština se završila na opče zadovoljstvo s klicanjem Nj. Vel. Kralju, starešini Sokola, Prestolonasledniku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu.
SOKOLSKO DRUŠTVO MURTER
Dne 17 januara t. g. održalo je ovo Sokolsko društvo svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu, brat starešina, koji je sa zadovoljstvom konsta-tovao, da je prisutno sve članstvo osim nekolicine, koji su otsutni od ku-če. Pre prelaza na dnevni red predla-
že, da se pošalje brzojavni pozdrav brat. Savezu, u kojem pozdravlja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, Stare-. šinu Sok. kraljevine Jugoslavije i celu Saveznu upravu, što brača sa zadovoljstvom primaju.
Nakon iscrpljenih izveštaja pojedinih funkcionera,- brat starešina pozivlje članstvo da sc prede na biranje nove uprave. Skupština je nato izabrana dosadašnju upravu društva.
Posle toga ponovno uzima reč brat starešina, te se osvrče na poslanicu Katoličkog episkopata. Predlaže, da se pošalje protestni brzojav bratskom Saveza i Pretsedniku vlade, što svi jednoglasno primaju, uz dugotrajni poklik . Kralju, Jugoslaviji i narodnom jedin-stvu.
Brat B. Mudronja opširno obraz-laže Tirševu ideologiju i govori o onima, kojima ta ideologija najviše smeta.
Nato br. starešina zaključuje skupštinu i poziva braču, da se i u bu-duče ovako u što večem broju odazo-vu i dadu potpore svojoj upravi.
SOKOLSKO DRUŠTVO STAN-KOVC1
21 o. m. održana je glavna skupština mesnog Sokolskog društva, koja je bila brojno posečena. Skupštinu je otvorio brat starešina Ivan Miletič či-tanjem poslanice bratskog Saveza. Zatim je podneo izveštaje o radu starešinstva kroz minulu godinu, iza toga podneo je izveštaj brat blagajnik, tajnik i načelnik. Potom je izabran novi odbor u koji su birana ista lica.
Na koncu je brat stareš na govorio o pastirskom listu Katoličkog episkopata uperenom protiv Sokolstva, što su skupštinari osudili i odobril' korak starešinstva, kojim su otposlati protestni brzojavi Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
SOKOLSKA ČETA TKON
Ovamošnja četa održala je svoju godišnju skupštinu 8 januara t. g. Skupštini su prisustvovali delegati bio-gradskog Sokolskog društva brača Milan Ražcm, načelnik, i Mate Milovčč, tajnik.
Brat starešina Ante Maršan pozdravio je kratkim govorom prisutne delegate i članove, a zatim se je prešlo na dnevni red. Pošto su se iscrpli izveštaji pojedinih funkcionera, prešlo se je na biranje uprave. Izabram su jednoglasno sledeča brača: starešina Ante Maršan, učitelj; zamenik starešine Bojmič Križan; tajnik Ostojič Stanislav; blagajnik Radovič Marjan; načelnik Lukačič Šime; zamenik načelnika Mileta Ivan; prosvetar Maršan A.; revizori: Palaškov Mate i Br-zvč Ivan.
Na ovoj skupštini bilo je također govora i o prisustvovanju ove čete na idučem sokolskom sletu u Sušaku, gde če nastupiti večina članova vežbača.
U večer istoga dana bila je pri-redena zabava u dvorani mesne osnovne škole. Uz nekoliko deklamacija, ko-jc su izvedene na opče zadovoljstvo, diletantka je sekcija odigrala s uspehom Matijevičevu šalu »Dva gluha«. U meduvremenu svirao je tamburaški zbor ovc čete.
Odaziv članstva i sam'h seljana premašio je svako očekivanje, tako — da je postignut odličan uspeh koli u moralnom, toli u materijalnom pogledu.
Posle zabave sledila je igranka.
SOKOLSKA ČETA BIOČIĆ-TEPLJUH
22 januara 1933 održala je naša četa svoju glavnu skupštinu, koju je otvorio zamenik starešine brat Duro Njegič (Ignjac). Pozdravio je prisutne
i	zahvalio im se na odazivu. — Prisut-nih je bilo 80 (osamdeset), osim dva izaslanika matičnog društva Siverič: potstarešine Ivana Odaka i još jednog člana TO.
Načelnik, tajnik, prosvetar, blagajnik i revizori podneli su izvešča o radu u minuloj godini. Sve je primlje-no jednodušno, a posebno načelnika
i	prosvetarke. -— Staroj upravi podeljeno je razrešenje s osobitim priznanjem.
Pre nego se je prešlo na biranje nove uprave, zamolio je za reč brat Čenič. — Iznosi rad čete od početka do danas; zahvaljuje svim svesirm So-kolima na saradnji i razumevanju. Zahvaljuje im se na ljubavi i poverenju, što mu i dalje nudaju vodstvo, ali to uporno odbija.
Nova uprava nije se mogla obra-zovati, jer nijedan se nije hteo primiti bez svoga starog četovode Dake.
SOKOLSKO ČETA ZABLAČE
Dne 22 januara 1933 okupill se u dvorani Sokolske čete svi članovi i veliki broj ljudi da podignu glas protesta protiv protusokolskog istupa Katoličkog episkopata.
Br. prosvetar pročitao je sakup Ijenim klevetničku poslanicu Katol. biskupa i u govoru pobio neistinito pri-kazivanje uzvišenc ideologije.
Sokoli i narod uputili su protestne brzojave Savezu Sokola i Pretsedniku vlade.
Na zboru uzeli su reč i ostali ljudi, pa se završilo pevanjem nacion. pc-sama i gromkim klicanjima Nj. VeL Kralju, Sokolu i Jugoslaviji!
Ž.apa l/šlce
SOKOLSKO DRUŠTVO VIŠEGRAD
Na dan 22 januara 1933 održana je godišnja skupština Sokolskog društva Višegrad.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat Branko Branisavljević. Odmah po otvaranju skupštine, pre prelaza na dnevni red, dobio je reč brat Eugen Matejovič, koji je jezgro-vitim govorom osudio bezrazložno ba-canje ljage na sokolsku čast od Strane Katoiičkog episkopata u kraljevini Jugoslaviji požnatom poslanicom.
Sa skupštine su poslane protestne depeše SSKJ i Pretsedniku vlade.
Saslušani su : jednoglasno odobreni izveštaji pojedinih društvenih funk-cionera, pa je izabrana nova uprava s bratom Srct. Popovičem, potpukovni-kom, na čelu.
Od strane župe Užice prisustvo-vao je župski načelnik brat Jehlička.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC
Dne 22 januara održalo je Sokolsko društvo u Čakovcu svoju redovnu glavnu godišnju skupštinu u sokolani. Kao izaslanik župe prisustvovao je br. Franjo Vanek, koji je ujedno i pre-gledao sav rad pojed rtih funkcionera.
Brat starešina pozdravio je pri-sutne. Čitala se poslanica Saveza SKJ, kao i odgovor bratske župe na posla-nicu Rimokatoličkog episkopata. Pojedini funkc'onari dali su iscrpne izve-štaje o sveokupnom radu. Birana je nova uprava: starešina dr. Albin Bla-šič; potstarosta Antun Vide; tajnik Ante Kovačevič; blagajnik Josip Šleh-ta; načelnik M roslav Iskra; zamenici: Ivan Krist i Josip Zega; načelnica Marija Gudel, zamenice: Jovanka Fio i Slavica Kneževič; prosvetar Martin R:barič; statističar Izidor Gudel.
S ogorčenjem osudilo se poslanicu katoiičkog klera protiv Sokolstva. Skupština je održana mirno i ozbiljno, odlučujuči jednoglasno, da čemo još više zbiti i učvrstiti naše sokolske redove, te i nadalje posvetiti svc svoje sile za uzvišenu sokolsku ideju. —R.
SOKOLSKA ČETA KNEGINEC
Sokolska deca ove čete izvadala su dne 22 I 1933 u sokolskoj dvorani igrokaz (pretstavicu) »Snjeguljicu«. Pre pretstave održao je govor u duhu Sokolstva prosvetar br. Sekulc. Nakon Izvedene pretstavice, sokolska deca ot-pevala su uz vežbu: Im’o Adam sedam sina — i Silnom snagom sokolskem.
Brača Sokoli otpevali su u zboru: »Skuhala sam večericu«, a tamburaški kvartet ove čete, uz pratnju gitare, ot-svirao je na sveopće zadovoljstvo dva komada.
Ziteljstvu se je ovo tako dopalo da su umolili prosvetara da se sve točke ponove 2 И 1933.
Dvorana je bila dupkom puna. Na koncu svega zahvalio se je prosvetar prisutnima navevši prosvetni rad Sokolske čete, koji ide za tim, da svaki Sokol tera od sebe tamu, i nastoji čim više prosvetliti ne samo sebe, več i svoje bližnje.	S.	M.
SOKOLSKA ČETA U MACINCU
22 I 1933 održana je glavna skupština ove čete. Svi funkcionari podneli su iserpive izveštaje. Iz izveštaja vadimo ove podatke: Četa ima 35 članova, 6 član ca, 14 m. naraštaja, 6 ž. nar., 22 m. d., 19 ž. dece. Sve katega-rije marljivo su vežbale. Prireden je
1	javni nastup i 4 akademije. — Članovi, članice i naraštaj sudelovali su kod 7 javnih nastupa susednih bratskih jedinica. — Vrsta članova postigla je na župskom natecanju 1 mesto i osvojila srebrni lovor-venac, dar Nj. Veličanstva Kralja. — Članice su izve-le na župskoj akademiji u Varaždinu sastav »Mornari« s veslima. — Održana su 4 javna predavanja, 29 govora pred vrstom i prosvetni tečaj za novo članstvo (sa 15 predavanja). — Nabav- i ljen je četni barjak. Prihod čete 3.394 dinara 75 para, rashod 2.589-25 Din. Nova uprava: starešina Jambrovič Nikola, zamenik Horvat Josip, tajnik i prosvetar Valdec Ladislav, blagajnik Perger Vid, načelnik Košak Ivan, načelnica Valdec Nada, članovi uprave: Jambrovič S., Kosi M., Novak A., Zadravec, Črnčec J., Videc F., Zorc F., Serec A., Filipič B. i Trstenjak S.
Ž.upa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBRIČA
Sokolsko društvo u Dobriči, održalo je 15 januara tek. godine svoju redovnu godišnju skupštinu u prostoriji drž. osn. škole.
Skupštinu jc otvorio starešina društva brat Janko Forman, potom je pro-čitana poslanica SSKJ, zatim su saslušani i primljeni u celosti izveštaji tajnika, načelnika, prosvetara i blagajnika, pa se najzad prešlo na hiranje nove uprave društva.
Za starešinu je izabran brat Janko Forman, za zamenika starešine brat Živa Foljan, za tajnika sestra Sofija Kasapinovič, za načelnika brat Stevan Tomin, za načelnicu sestra Mara Doric, za prosvetara sestra Desanka Dorde-vič, za blagajnika sestra Danka Priča. Članovi upravnog odbora: brača: Mirko Njagul, Milan Novakov, Josif Kovač. Za zamenike: brat Aron Maksimovič, brat Dragomir Stojkov i sestra Danica Stanivukovič. Nadzorni odbor: brat Miko Stevanov, brat Ljuba Balan
i	sestra Mica Maljica. Sud časti: brača Janko Forman, Živa Foljan i Aron Maksimovič.
Po izboru nove uprave starešina društva brat Janko Forman zaključio je skupštinu.
S. Tomin.
SOKOLSKO DRUŠTVO BAN. KA-RAĐORĐEVO
Naše je društvo održalo svoju go-gišnju skupštinu dne 22 januara 1933. Skupštinu je otvorio starešina Dušan Ivančevič i pozvao prisutne, da se pre početka rada sete vrhovnog starešine Sokola Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra i Nj. Vel. Kralja Aleksandra 1 na što su svi prisutni ustajanjem tri puta uzviknuli: »Živeli!« U svome op-širnom govoru, starešina se osvrnuo i na nedavno objavljenu poslanicu Katoiičkog episkopata i tražio, da i skupština, pored uprave društva, još jed-nom najogorčenije osudi nekorektan postupak Katol. episkopa protivu ideologije Sokolstva.
Potom se prešlo na dnevni red i sve tačke dnevnoga reda su s najve-čom pažnjom saslušane. Staroj upravi je data razrešnica i posle krače diskusije predložena je stara uprava s malim izmenama. Lista novoizabrane uprave ;zgleda ovako: starešina: D. Ivančevič; zamenik: D. Meljnikov, tajnik: B.Kisinski; prosvetar: O. Mile-tin; načelnik: P. Mihajlovski; blagajnik: J. Dukič; pred. reviz. odbora: S. Zorič.
Starešina se zahvalio na izboru i zaključio skupštinu.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO KRAPINA
Dne 22 o. m. održana je u Sokol-skom domu Ljudevita Gaja 3 redovita glavna godišnja skupština Sokolskog društva Krapina.
Starešina pozdravlja skupštinu apelirajuči da brača stisnu svoje redove osobito sada, kada se sa svih strana javljaj u neprijatelji Sokolstva u svim mogučim oblicima.
Tajnički izveštaj, kao i izveštaji ostalih funkcipnera, koji su svi bili tako iserpno i pomno sastavljeni, dali su potpunu sliku svih društvenih borba, svega rada, svih neuspeha i svih odličnih uspeha. Svi su izveštaji bili primljeni jednoglasno i s aplauzom. Centralni rad i uspeh ovoga društva bio je u tom, što je uz saradnju župe uspelo, da je Gajev dom otkupljen za ovo društvo s iznosom od 208.000 dinara. Taj je dom nazvan »Sokolski dom Ljudevita Gaja«. Centralna priredba bila jc ove godine od biskupa napadnuto zborovanje seoskih sokolskih četa zagorskog i zagrebačkog sokolskog okružja, održano dne 11 septembra 1932 u Krapini.
Članstvo: stalnih m. 50, žen. 16, ukupno stalnih 66; pokušajnih: m. 38, žen. 7, ukupno pokušajnih 45. Svega muškog članstva 88, žen. 23, ukupno članstva 111.
Od ostvarenih akcija napominje se: Gajev dom, sa ciljem da on postane središtem društvenog života u Krapini, zborovanje, društvene večeri s predavanjima i čitaonicom te knjiž-nicom, priredbe i_ predavanja pod ko-jima ima taj izveštaj 16 točaka s vrlo lepim Nikolinjskim i božičnim da-rivanjem sokolske dece. Širenje sokolske štampe iskazuje efekat od sume od 1503 Din, a subvencije našega društva raznim ustanovama i brači iskazuje 8000 Din. Nakon prikaza rada četa u Zaboku, Začretju, Petrovskom i Radboju naglasio je tajnik, kako se kroz ceo izveštaj poput crne niti pro-vlači borba s neprijateljima i do skrajnosti nam nesklonom okolinom.
Načclnički izveštaj pokazuje za-mernu visinu društva u tehničkom pogledu i vidan napredak u članskoj kategoriji od prošle godine.
Gospodarev izveštaj iznosi gospodarsko poslovanje društva, koje je zadovoljivo. Jednako zadovoljava i izveštaj prosvetara iz kojega se razabire, da osim redovnog nagovora pred vrstom nije tokom godine prošao mesec bez kojega predavanja. Blagaj-nički izveštaj pokazuje ukupne pri-mitke u iznosu od 226,375‘70 Din, izdatke u iznosu od 226.136-70 Din. Uz promet uprave doma od Din 19.000'—-te 12.000-— Din od zborovanja bio bi ukupni promet društva obavljen u iz-dacima i primicima 450.512-40 dinara. Proračun za godinu 1933 predviden je u prihodu sa 19.900'— naprotiv rasho-dima sa Din 160.400’— s obzirom na Din 150.000-— potrebnih za dovršenje Sokolskog doma, pa bi proračunski deficit od Din 140.500'—- trebalo pokriti sa subvencijama i zajmovima.
Nakon sviju izveštaja primljenih s aplauzom i jednoglasno prešlo se je na izbor nove uprave u koju su jednoglasno s aplauzom izabrani: starešina Vohel Julije, bank. direktor, zamenik starešine Budin Zlatko, sudija, tajnik Ajler Ivan, ravnatelj osn. škole, načelnik Bene Franjo, obrtnik, prosvetar Bakliža Marijan, sres. školski nadzornik, zamenik načelnika Rajter Ivan, trgovac, gospodar Latincic Branko,
trgovac, blagajnik s. Gosti Natalija, priv. činovnica, odbornici: ing. Domi-nič Makso, Singer Jakob, trgovac, Vrhovnik Alojs, učitelj, ing. Milič Gajo, sres, šum. ref. Zubič Stjepan, priv. či-novnik, zamenici: Biler Josip, trgovac, Žlepalo Mirko, obrtnik, Bajcer Josip, obrtnički pomočnik. Revizori: Licitar :Ivan, posednik i gostioničar, prof. Radič Ivan, sres. gosp. ref., Gosti Rudolf, priv. činovnik, zamenici: Petrovič Stjepan, pošt. čin. i Augustinčič August, nadcestar.	Relja.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA
Naše je društvo održalo svoju 3 redovnu godišnju glavnu skupšt nu
22	januara 1933 u sokolani. Skupštinu je otvorio starešina br. dr. Marič, a zatim je govorio prosvetar br. Kratki, pobijajuči neosnovane napadajo Katoiičkog episkopata na Sokolstvo, a na-pose na naše društvo.
Posle izveštaja društvenih funk-cioner-a izabrana je aklamacijom sledeča društvena uprava: starešina dr. Jovan Marič, zam. starešine Ante Brk-ljačič, tajnik Duro Vučkovič, prošve-tar Juraj Kratki, načelnik Stevo Milo-jevič, zam. načelnika Nikola Durič, načelnica Mara Hajek, zam. načelnice Zdenka Neferovič, blagajnik Petar Gazapi, referent za čete Nikola Durič, te članovi uprave: Andro Frušič, Karlo Cvijič, Matija Kolarič, M Mora d Vlat-kovič, Nikola Krezič, dr. Ivan Vidakovič, i zam. uprave: Milan Stojako-
vič, Ilija Radoševič, Mirko Trninič, Savo Bogojevič, Rajko Markovič, Emil Ketig.
Na koncu je s oduševljenjem pri-hvačen predlog tajnika br. Vučkoviča, da se pošalje brzojavni pozdrav sa-veznom starešin? i celom starešinstvu.
D. V.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLOŠTAR IVANIČ
Ovo društvo je održalo 22 januara o. g. dobro posečenu drugu glavnu skupštinu, koju je otvoro brat starešina dr. Ivo Dorbolo s patriotskim govorom osudujuči s ogorčenjem nedostojne napadajo rkt. episkopata na narodno Sokolstvo. Zatim izveštava, da jc društvena uprava ranije odaslala brzojave SKJ i g. Pretsedniku vlade u Beogradu, kojima dubokim ogorčenjem odbija sve nedolične napadajc na narodno Sokolstvo. Ujedno pred-laže pozdravni brzojav Njeg. Vis. Petru, dragom vrhovnom starešini, uz izjave nepokolebivc vernosti Kralju i otadžbini. Izvešča društvenih funkcio-nara primljena su s odobravanjem.
U novu društvenu upravu su izabrana brača: starešina dr. Ivo Dorbolo, tajnik dr. Drago Šipuš, prosvetar Ante Stankovič, načelnik Stjepan Jurkin, blagajnik Zvonko Sajko, statističar i
i	proč. glazb. sekcije Slavko Stankovič. Društvo je proširilo polje svoga rada uz raniju dilet. sekciju osnovavši i smučarsku sa 10 brače članova.
A. S.
i
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
!. sveska:	E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	„	Dr. Miroslav Tyršs Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	»	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VIL	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
Vlil.	f,	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.)
VID. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. n Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (VQLLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	PraktiČki udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSiOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
fjugoslovenska Sokolska ^Matica
Jtjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / iRačun ooštanske štedionice JCjubljana 13.831
66-e
шшштшшти.w
»Spomen - Klince u n
"...  tUsere ----- ------“•
za osvečenjc sokolske zastave najbolje i jevlino izradjuje
MIUKO ŠMAT, graver Beograd, T e r a z ij e 1
«8-5
Širite
Sokolski
ашатташштт
glasnik"
S o k o“
„Sokolič“ i
N a š u
r a d o s t“
KIliflE
Љ^та/iiaA ati
najtemnejša
KUiAKNAfT'DEII
11иЦЦММШШ1ИВ»А11
»9-5
OOSPODflRSK A
Sever & Komp.
Ljubljana
04 -t!
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ да ЗАГРЕБ
краљнце Mapnje 6
Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
Брзојавии наслов: „Трикотажа" Загреб • Телефон интер. 26-77
Израђујем све врсти соколских потрспштииа за јавни и излетни наступ свих кнгегорнја нашега чланства и то тачво прсма проиису Савеза СКЈ. Сликс у оригиналним бојама прописних одела налазе се у књизи „Организација Савеза СКЈ“. — Захтевајте ценикс н ироспекте. — Цене врло умерене, а за точну и солидну израдоу јамчим.
Филијала: Београд Балканска ул. бр. 24 Палата Хотел Праг Tслефон 2-61-01
05—
Oglašujte
u »Sokolskom cjlamiku«!
Najzgodniji dar za Božic i Novu
—LMir—'r*---1——————»>=««дмвг4м
z i m s k o - šp o rt s k e potrejpštine
/. j
Pružam Vam mogućnost nabave^ sve-ukupne opreme uz najpovoljnije cijene
PRVA 3UGOSLAVENSKA IHDUSTRI3A ŠPORTSKIH POTREPSTIHA
Ut
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KR. DVORSKI DOBAVLHČ
Zatražite opširne besplatne ejenike!
G7-5
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih,
nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrševa cesta 44
Ljubljana
Fran£iikanska ulica t
70-5
M* S.«. Sokola	Jugoslavije	(E.	Gangl)	•	Glavni	i	odgovorni	..„dnik	S.Jcpan	—k««. Uittnljeka tiskarn, (pretstavnik Fraac. ŠUnkelj), svi n Ljnb.jani