KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. APKILA 1926.
PATENTNI SPIS BROJ 3574.
----:-------:---------—-:---
Šumet Corporation, Buffalo tli. S. A.)
Postupak za precižćavanje metala i aparat za njegovo izvod.jeiije. Prijayi od J- avgusta 1924.	Važi od 1. raarta 1925,
Ovaj se pronalazak odnosi na prečišćavanje metala a naročite na postupak i aparate kojim se nečistoče, kao Što su sumpor, fosfor i torne slično, mogu vrlo lako ukloniti iz metala.
Glavni cilj ovog pronalaska jeste, da se stvori način i aparat, kolima će se moči poboljšati kvalitet gvoždjevitih ili ne gvoždje-vitih metala, uklanjajući iz njih svu nečistoću na siguran, evtin i efektivan način za vreme dok se metal nalazi u rastopljenom stanju.
Drugi jedan cilj ovog pronalaska jeste da stvori postupak i aparate, kojima se rastopljeni metali mogu izložiti dejstvu vodonika i drugih ne oksid šučih gasova za vreme po Stupka prečišćavanja
i'alje, ovim pronalaskom prouzrokuje se razdvajanje vodene pare u vodomk, druge ■ne oksidišuće gasove i kiseonik pa se zatim rastopljeni metali izlažu dejstvu vodo pika i drugih ne oksidisućih gasova, koji su pre toga bitno očišćeni od i najmauieg traga kiseom-ka, ko i |e, kao što je to vrlo d<>bro poznato, vrlo štetan po metale u rastopljenom stanju.
Napred nabrojeni ciljevi i preimućstva postignuta su pomoću aparata, koji je izložen u priloženim crtežima gde se pokazuje samo jedan obhk ovakvog aparata, pošto je očevidno da se i drugi oblici ovakvog a parata mogu vrlo lako načiniti i upotrebiti, kl ovom. ilustracionom obliku aparata izlaže se:
Figura 1 koja pokazuje visinski izgled sa strane celokupnog aparata, koji je delimično pokazan i u preseku. .<
,uioijloq u bvgvibo onlfita oa cb oj silodjen
Figura 2, jeste uvećani plan preseka kroz pregrejač.
Figura 3, jeste izgled preseka kroz bok pregrejača-
Figura 4, jeste poprečan presek kroz jednu od ploča pregrelačevih.
Pri izvodjenju ovog pronalaska, vodonik i drugi gasovi razvijaju se iz vodene pare u jednom pregrejaču. Vodena para stoji pod većim pritiskom nego vodonik ili koji od drugih gasova proizvedenih u pregrejaču U isto vreme ostavila se otvoren i nesprečavan put vodoniku i drugim neoksidišućim gasovima da odilaze iz pregrejača do :u metale koje se pre^ čišćuun
Bitna odlika ovog postupka .jeste proces podvrgavanja rastopljenog metala uticaju vm-donikovog gasa, koji ]e dobijen iz vodene pare; vodena para, koja je vrlo jako pregre^ jana dovodi se u dodir sa crveno usijanim gvozdenim ili čeličnim opiljcima, usled čega se vodena para raspada u gasove, cd kojih gvozdeni opiljci upiju sav kiseonik, obrazuiu-ći gvozdeni oksid, a ostavljaju skoro potpuno Čist vodonik Tako dobijeuj vodonik čila analiza dale maksimum od 98'/oa minimum 85'/e vodonika, i maksimum 15 Vo i ininimum 2u/0 ugljen dioksida i drugih gasova.
Temperatura na kolo] se vodonik nalazi posle rastavljania vodene pare jeste oko 750 1 G-
Meni je poznato da je i ranije bilo predlagano da se metali u rastoplienom stanju tretiraju proizvedenim gasovima usled raspada^ nja vodene pare, da bi se tim gasovima uk-vilo;! fitnani ijabq D(H3ig9aq u tiatUbM&b -ionqcji iinisul vogeln oi oiš on msq onebov
lonile nečistoće iz metala, ali se ovaj pronalazak odnosi naročito na tretiranje rastoplje nih metala vodonikom i drugim gasovima koji su prethodno bitno oslobodjeni i najmanjih tragova kiseonikovih.
Ovim postupkom i aparatom ja sam u mogućnosti da proizvedem vodonik koji je bitno oslobodjen kiseonika, i to da ga proizvedem u velikim količinama i na takav način da se metali mogu izlagati njegovom dejstvu još dok su u rastopljenom stanju, i oredtoga, ovo pro izvođjenje vrši se sa malim izdatcima, a pri teme izbegava se svaka mogućnost eksplozije, koja nije ni malo isključena ako se vodena para dovede u dodir sa rastoplienim metalima.
U priloženim crtežima, 5 predstavila jedan parni kazan sasvim običnog tipa, u kome se vodena para proizvodi radi izvodjenja ovog mog postupka. Sasvim blizu kazana postavljen je i jedan pregrejač 6, koji ima podesne spojeve sa kazanom. U ovom pregrejaču nalazi se jedna komora za sagorevanle 7, koja je obložena sa netopljivim materijalom kao što je to već uobičajeno Ovaj pregreiač snab-deven je sa otvorima za gorače, 9, kroz koje se komora za sagorevanje može zagrevati na ma koji od vrlo dobro poznatih na. ina. Na vrhu pregrejača nalazi se propust 10, a poklopac 11 služi da se njime reguiišo veličina otvora. Vidi se, da nema ni du ačkog odvodnog kanala ni dimnjaka na pregrejaču, usled čega i ne postoji promaja kroz komoru za sagorevanje. Tako sam ja našao da kad se uvuku u otvore 9 gasni breneri, vrlo je lako održavati vatru i gasove dobijene sagoreva-njem pod izvesnim pritiskom u samoj komori 7 u pregrejaču Na taj način, svi delovi u komori za sagorevanje nalaze se na skoro jednakoj temperaturi, a i ja sam našao da je meni lakše da na taj način proizvedem mnogo veću temper turu u komori za sagorevanje nego pod običnim uslovima, t. j. prirodnom ili veštačkom promajom vazduha
U komori za sagorevanje 7 pregrejača 6. poredjane su čitave serije ploča l^. Ove su ploče obično načinjene od polučelika, i u mirna se nalazi ulivena spirala od čelične cevi 13. Ploče se, obično, naslanjaju o netopljivu oblogu 8 u pregrejaču, a krajevi cevi 13, koji izbijaju iz ploča 12, povezani su podesnim cevastim kolenima, kao što je to i izloženo.
Cev 14, koja je jednim svojim krajem spojena za kazan 5 drugim svojim krajem spojena je sa ulaznom cevi u prvoj od pregrejačkih ploča 12. U ovoj cevi 14 alazi se i jedna slavina, kojom se može regulisati količina vodene pare, koja se upušta u pre-grejač. Ova slavina, ili ventil, udešena je tako da se uvek u pregrejač pusti manja količina vodene pare no što je njegov krajnji kapaci-
tet, usled čega đobijeni gasovi skoro i nemaju nikakav pritisak
Izla ni kraj poslednje od pregrejačevib ploča 12 spojen je sa cevi 16 i ova ide dalje kroz zid pregrejačev Na ovaj izlazni kraj cevi 16 utvrd ena je i uspravna cev 17
Mol aparat ubraja u sebe i sud 20 u kome se sadrži rastopljeni metal, koji se ima tretirati, i on je načinjen u veličini i od materijala. koji zavise od vrste metala što če se tretirati. Ovaj se sud, obično, oslanja o zidove 21 i snabdeven je sa hermetički zatva-raiućim poklo'. cem 22 Cev 23 udešena je da prolazi kroz dno suda i snabdevena je sa slavinom 24, kroz koju se rastopljeni metal može istočiti iz lonca. Otprilike, blizu sredine lonca nameštena je jedna đuvaljka 25. Ova đuvaijka se proteže kroz poklopac sve do blizu dna suda, i njome se gasovi dovode do donjih slojeva rastopljenog metala, koji se na iazi u sudu. Ova je đuvaljka udešena tako, da se može pokretati u svima pravcima, kako bi mogla doći u dodir sa svima delovima mase rastopljenog metala. Jedna vitka cev 26 spojena je sa drugim krajem duvaljke 25 pomoću kakvog podesnog zglavka 27, a drugi kraj cevi spojen je za uspravnu cev 17, pomoću kakvog drugog zglavka 28. Ja sam otkrio da vodonik i drugi gasovi ima|u vtći afinitet prema sumporu fosforu, ugljeniku i tome slično, i lakše se jedine sa njima dajući jeđinjenja koja po metalu plivaju u obliku šl ake ili odilaze kao gasovita jeđinjenja, kada se ovi aktivni gasovi zagreju do vrlo visoke temperature. Prema tome, ova vitka cev mora biti dobro izolovana u pogledu prono-šenja toplote, kako bi gasovi zadržali temperaturu sa kojom su izašli iz pregrejača.
Pri izvodjenju moga pronalaska u delo, pregrejač 6 zagreje se do potrebne temperature, a vodena se para za to vreme proizvodi u kotlu 5, odakle se upušta u pregrejač 6 kroz cev 14 u količinama regulisanim otvorom slavine 15 I loče l2 u pregrejaču, sa spiralnom cevi 13, najbolje je da se zagreju do blizu 890 C • na kojoj će temperaturi dospeti do crvenog usijanja Vodena para, koja ulazi u ploče 12 biće razložena u vodonik i kiseonik, a ovaj će biti upijen od strane zagrejanog gvoždja ili Čelika, obrazujući time oksid gvož-dja, oslobodjavajući na ta] način skoro čist vodonik Oksid gvoždia, obrazovan na ovaj način, može se izdavati iz cevi pre i posle otpočinjanja ovog postupka Visoko pregrejani gasovi, koji u sebi nose i vodonika bhno os-iobodjenog od kiseonika tećiće iz pregrejača kroz cev 16 i 17, i vitke cevi 26 do u du-valjku 25. odakle će doći u dodir sa rastopljenim metalom u sudu 20- Ova đuvaljka 25 najbolje je da se stalno održava u pokretu,
lamo i amo kroz masu rastopljenog metala, tako da se ona potpuno izmega i da svaki Mnjen dilič dodje u prisan dodir sa gasovima.
Razutneće se da su vodonik i ostali gasovi, -proizvedeni raspadanjem vodene pare, na hitano istoj temperaturi kao i rastopljeni metal, i pošto su došli u dodir sa metalom, sjedi-•njuju se sa nečistoćom, koja se u njemu na Sazi, usled čega ova odilazi ili u obliku gasa ili budu redukovani do u metalno stanje.
U praksi, ja sam našao da kad se u pre-igrejač 6 pusti samo onolika količina vodene pare, koliko je potrebno da se metal u sudu prečisti i kada je izlaz iz pregrejača potpuno slobodan, onda se i ne-oksidišući gasovi potpuno izmešaju sa vodonikom, i na vrlo niskom pritisku. Još dalje, ako se izlaz vodene •pare, odnosno gasova, iz pregrejača ničim ne sprečava, onda neće postojati ni povratni pritisak na paru, koja dolazi iz kotla 5. Prema tome, održavajući stalan pritisak u kotlu 5, lizvesna količina vodonika i drugih ne-oksidi-šućih gasova biće proizvedena neprekidno u ■pregrejaču 12, odnosno 6. Ima se razumeti, da je ovaj pregrejač načinjen sa dovoljno dodirne površine, odnosno zagrevne površine, take da se bitno celokupan sadržaj kiseonika može izdvojiti, da bi se oslobodio skoro čist ■vodonik.
Pošto se metal izloži dejstvovanju gasova prema mome pronalasku, može se istočiti iz suda 20 izlivajuči ga u podesnim kalupima uli sudovima.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Postupak za prečišćavanje rastopljenog metala, naznačen time što se u masu rastopljenog metala uvodi vodonik bitno oslobođjen od kiseonika.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što se vodonik uvodi u rastopljeni metal na visokoj temperaturi, na primer, na istoj temperaturi na kojoj se i rastopljeni metal nalazi.
3.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time što se kiseonik dobijen pregrevanjem i raspadanjem vodene pare u vodonik i kiseonik, do u potpunosti sjedini sa kakvim gvoždjevi-tim metalom.
4.	Postupak prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time što se vodonik uvodi u metal na niskom pritisku.
5 Postupak prema ma kojem od prednjih zahteva, naznačen time što se vrlo mala i o-graničena količina pare vodene upotrebljava, kako bi se kiseonik do potpunosti izdvojio-
6. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time što je pregrejač zagrejan do blizu 890° C.
7 Aparat za prečišćavane metala, naznačen time što se sastoji od jednog suda za metal, jednog izvora vodene pare, postrojenja za pregrejavanje vodene pare, i postrojenja za sprovodjenje vodonika od 'zagrevajuće jedinice, do u metal koji se prečišćava
8. Aparat prema zahtevu 8, naznačen time što je njegov pregrejač načinjen od kakvog gvoždjevitog metala-
/. .'s	, X r>‘'1
. ,uioHq '• T >|	•	f\ >!Eiut»--aM i
’.joif.fi usem u as oife sml}. no^enscsn .elshm • nlio Jia.'hov i bovu pisbm sonalt
:iao38: ■ E;■>
srni! nsot im..! .1 itva'iiiiSE.aa-!^ :-:cquiao^ -S
j:n |t *s( ir, ^qoj,: i X 'Stavu jHnobpv •	o4-.
- (na! IO!si im ..ismnn .iiuJeiD.itnoi loSosiv
ixc ’	;■ ■■ ,ro in-i iii'-':	, i 9 loip>i i m. noJeisp
,s-v.... ,S i.vsJiiSs ems.iti :4£;quj2o4 C
i j- :	i'	;':-l ;	Q'< ■
jJIflO:' r! ii'rnnb^v u -nr nst msinfibfip-isi
-ivoibsov':, r.-: >!<>i i?r* imlisif iJ3onuqtoq u ob
.
;bOVI! >bi (-'!•	-■ 0’' tjmil	1 oiJSS
(Viojisin iiu Uisai u
s., s ftia oj Xeqi IsoS č.
•t. : «|	• ftfciv Sfe oič smU Bs^snsf:-
' ■ C; . :	" ; ■ 0 - -.0' - ' i : ‘ ' ■ * - l; I
:	-	. 1-:	j'.asiif -	: .
X: O'- ' us«!.:	esip-i-SKS iVjiv.vie-m St ti’.
<■.	:	i .-i,:'.:.-.:	m
feJpfa f.K hl)ir- i ■- "■ X bo iiofe'.s S8 ol«
: .	.	,	- . -	. v. :■■■ ' "
i,- ;•,	* '.• J !-i . iHnsiPoVAiijs
-	-	-	i	-
•-	! ; - r:	S S s?: ’	; S;.- ' -i
bo	^idiS99q vogain si •oi-
... i.'. . y ■ ■ X
'
i:-;«'.',-' (h t f.iaaisi	u!" — i.b o«B5'
.imiivoiifig 6K libob fie^hp u »[boli : iišb naitp-
- a	E-V:- a
in«i lqoj>£n i oi :4 iwJsisqfn6t iai oiv. -it ais .molnierr. /- -ubob u iiš.pb v- ot.-.ri;. i . ■
•jt'nfiJh onlFbom u ob InBvojJobei nbiui ili ; ■
•i..;:,	'	•	'	‘ :S
ubija o leiorn - a cb ond9*rtoq si	om*#
oriuqioq	ii selsi »; btu./ • lisos-icsr
-: ■ i )• <■; i !i ■ i'O ' ■	-	■ :! -	a
(. r>f! ■ ,r;i'	' l'-	• C -"X 'I i -.i '	■:
ifiisbov sKisi sa o>lfi	žoi> i'U}laiiiiq moii'
ffiiDin B^Risngs • .. Si i.'.	IH- :b(.i	'. q?
• ;iq icliiT.i n in iolso : »5sr. -	"
■	?» e!!oh >:i isebb ,uiuq an -At-'i
. i u >icai!i-!Ci nBlBJe.ibuifiVBŠibo t*ma»
u oabiilaipsa i i: X‘'■■■■i	i;vo-.'.cy raiuš
iieuuissi os Et«! 3 oneonbo sf i
i !
.;-,.X.'. iVii snvaige.s Oi'iOn!'.	• l': r'. ' - '.	'E'i
...........: .
Je :.' IVION ' : ii - .i. o	..	•s.
>!in;:h.:ur
■ ■	i. iX‘ : .	•	X.- ‘i
' f i	> !.
X	.	:i' ._
j-'.v.;vobu* ili
/idpetent broj 3574-.
' •


.
' ■ ’ " ] •

:V



	—	—?xr '■ .. > , •	■ '■ '■ •	.-J ■	...
	V /	v.:? -i	: ' : .. .* .
		— ...	....	■..* .t- - . .:.
■•r		
• " ' ....................................................................

:
5- •