v
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 4 septembar 1939 God. X • Broj 35 i 36
Kraljev rodendan, veliki praznik Jugoslovenskog Sokolstva
Kraljev rodendan pretstavlja veliki praznik čitavog jugoslovenskog naroda, a jugoslovenskog Sokolstva pogotovo. Ne samo zato što je Sokolstvo, pod uzvišenim Starešinstvom našeg mladog Viadara došlo do retkog procvata i postiglo toliko vidnih uspeha, nego i zato što su u mladome Kralju usred-sredene sve nade narodne, sre želje i sva vera u sretnu budučnost.
Sa našom narodnom dinastijom Karadordeviča usko su ve-Zapi prvi i najstariji podvizi za naše narodno oslobodenje i uje-d'njerije, kao i sve herojske borbe za očuvanje nacionalne ne-zavisnosti i stvaranje današnje Jugoslavije. Več osnivalac dinastije, besmrtni Karadorde, shvatio je po svom zdravom narodnom instinktu i po genijalnoj pronicljivosti, krvnu i sudbinsku vezu izmed u sv ih Južnih Slovena i naglašavao je, ne samo u svojim porukama Napoleonu, nego i u čitavom svom radu. Ju-goslovenska politika je nastavljena i od kneza Aleksandra Karadordeviča, da u velikom Kralju Petru Osloboditelj,u nade ute-lovljenje svih nada, do tada zarobljenih jugoslovenskih krajeva, a u besmrtnom Kralju Ujediniteiju Aleksandru legendarnog viteza, ko ji če jedinstvo i veličinu Jugoslavije utvrditi mačem i umnim državničkim delima.
Sa j,ugoslovenskom miši ju vezano je i ime našeg mladog viadara, N j. V. Kralja Petra 11, još od prvih Njegovih koraka u život. Pri samom krštenju zaronjen je u vodu svih večih jugoslovenskih reka, a kratko vreme iza toga odreden je za visokog zaštitnika »Jadranskoj straži«, kao čuvar našeg Jadrana, te osnovne zaloge jugoslovenske nezavisnosti i veličine. Za Kraljev rodendan g. 1930, dok je još bio naslednik prestola, vezan je istorijski čin zamene slavnih srpskih zastava, pobednica u oslo-bodilačkim r atovima, za nove jugoslovenske vojne bar jake. 1 konačno, — da pokaže koliko duboko ceni nacionalni rad našeg Sokolstva i njegovu temeljnu misao jugoslovenskog narodnog jedinstva, Blaženopočivši Kralj Ujedinitelj je odredio današnjeg našeg ljubljenog Viadara, da bude Starešina Saveza Sokola K.J.. a time i naj budni ji stražar jugoslovenske nacionalne misli. Od tada se mladi Vladar odgaja u najživljem nacionalnom duhu, pod nikovočstvom uzvišenog strica, N j Kr Vis. Kneza Namesnika Pavla.
Kult naše narodne dinastije čini jedan od ugaonih kamena sokolske ideologije i rada. Na svoju narodnu dinastiju gleda svaki Soko sa ponosom, a na našeg mladog Viadara, N j. V. Kralja Petra II, sa najnežnijom ljubavlju j sa najvručim željama, da na dan, kad preuzme vladarske dužnosti u svoje ruke,.nade Jugoslaviju složnu i jaku, te da je, u dugom svom vladanju, učini jednom od najuzornijih, najsretnijih i najjačih država u svetu.
U bed e ni smo, da lepše želje ne možemo pri neti svom Vla-daru za Njegov uzvišeni rodendan. I zato kličemo :
ŽIVEO NJ. V. KRALJ PETAR II!
Poslanica Saveza Sokola K. J. prilikom rođendana
Nj. V. Kralja Petra II.
Braćo i Sestre,
Šestog septembra jugoslovensko Sokolstvo, zajedno sa čitavim narodom, sa ladošću u duši i sa du-bokim osečanjem ljubavi, vernosti i odanosti, slavi sedamnaesti rodendan svog mlado Viadara, N j. V. Kralja Petra II.
U hramovima božijim, u školama i javnim ustanovama, u vojničkim logorima i sokolskim domovima, di-tjem čitave naše velike i ujedinjene otadžbine, i van nje, gde god ima našeg sveta, Sokoli i narod, seljaci i gradani, radnici i intelektualci, staro i mlado, povezani jednom mišlju i jednim osečajem, na današnji dan upravljaju Svevišnjem tople molitve za zdravlje, sreču i dug život s^oga ljubljenog Viadara, u koga polažu največe nade.
Naš mladi Kralj, kome je sudbi-na odredila da već u najranijim go dinama ponese kraljevsku krunu, razvija se i snaži duševno i telesno, na radost domačeg r na udivljenje stranog sveta, dozrevajuči tako iz godine u godinu za teške dužnosti viadara države i vode na roda, koje Mu je Njegov veliki Ota c, Viteški Kralj Ujedinitelj, sa toliko časti ostavio u naši e đ e. Vaspitan^i narodnom du iui, a ispoljujuči več sada sve svetle osobine čitave naše rase, i dinastije Karadordeviča Nj. Veličanstvo Kralj Petar II pretstavlja zaista ponos i veru nacije, tako da su na današnji dan sa puno razloga k Njemu okrenuti pogledi čitavog naroda i sve naše misli i želje.
Kraljev rodendan pada ove godine u dane svetlih jubileja, ali i oz-biljnih dogadaja., Proslava kosovske bitke, pa zatim cerske, kolubarske i suvoborske pobede, sedamdeset-petgodišnjica od osnivanja prvog Sokola u Jugoslaviji itd, — podvu-kli su još jače nepodeljenu narodnu volju, da se plodovi tih herojstava po svaku cenu
o	č u v a j u, — bez obzira na isku-šenja koja mogu da se isprse pred nama u sudbonosnim vremenima što ih proživljuje Evropa, a za koje naš narod nije ni najmanje kriv.
Jugoslavija ne traži drugo, nego da očuva to što joj po pravu i priloženim žrtvama pripada, pa če zato svaki pedalj svoje zemlje braniti pred svakim nasiljem ujedinjenim snagama čitavog naroda, sa pogledom punim vere, uprtim u mladog Kralja. Vrhovna želja našeg naroda je mir i na-predak u saradnji sa s v i-ma, ali još dragocenija od mira je njegova slo-boda i čast! To uzvišeno načelo, kojim se je uvek rukovodila naša narodna dinastija Karadordeviča, pretstavlja i najvišu vrednost sokolske nauke i rada.
Kao izrazito nacionalna i nepo-filička organizacija, kojoj svi delovi jednako leže na srcu, ali kojoj je celina države i naroda ipak najpre-
ča, Sokolstvo če uvek iz pune duše pozdraviti svaki rad, čiji plodovi se ispolje u stvaranju što uže duhovne zajednice u našoj zemlji, u zadovoljstvu svih narodnih delova, u smirivanju unutarnjih nesuglasica u jačanju celine. Mi Sokoli smo, medutim svoj put odredili još davno, — onda kada su za ideale ju-goslovenstva padala naša brača na bojnim poljima i ginula na vešali' na, i toga dobro promišljenog, ra dom tolikih umnika i krvlju najple< menitijih junaka posvečenog puta, mi se ne možemo i n e č e-mo odreči! Šilom mi nečemo nikorae ništa da naturamo, ali nam niko razborit ne može i ne sme o-dreči pravo da u svojoj državi, Ju goslaviji, sve svoje konstruktivne snage uložimo na širenju misli narodnog i državnog jedinstva, koja je — ma šta se nakon toga dešavalo — ovu državu stvorila i bez koje, po našem du-bokom ubeđenju, njena puna sigurnost i procvat ne mogu da budu dovoljno zajamčeni. Mi imamo razumevanja za sve realnosti, jednako kao što se nadamo da i oni koji drukčije misle, a koji danas dele odgovornost vodenja državnih po-slova, ne mogu da teže ka razdvajanju, več ka približevanju, pa nam baš zato izgleda nemogučom i sama pomisao da- bi u Jugoslaviji, u-pravljanoj u narodnom, demokratskem i slobodarskom duhu, ma ko ili ma u kom kraju, mogao da spre-čava rodoljubiv rad jugoslovenskog Sokolstva, 'čija prošlost ispunja naj-svetlije Strane hrvatske, jednako kao i srpske i slovenačke borbe za o-slobodenje od tudina. Međutim, kad bi se to desilo, onda treba sva-ko da zna, da Sokolstvo danas više nego ikada o s e-ča u sebi snage, da se svim pokušajima nasilja protiv sebe najodlučnije odupre te da vlastitom s p r e m o m i delatnošču i z-vojsti sebi slobodu n e-s m etanog rada za dobro Kralja i Jugoslavije.
Jugoslovenstvo ostaje naš svetli ideal i zato, što se ono u našem sokolskem životu nije nigde kompro-mitovalo, več je naprotiv dalo sjaj-ne rezultate pune jednakopravnosti i jedinstvenosti. Ako je bilo grupa i pojedinaca, koji su zloupotreblja-vali jugoslovenstvo, zar nije bilo isto takvih grupa i pojedinaca, koji su zloupotrebljavali srpstvo i hr-vatstvo? Ali u sokolskem jugoslovanstvu se nije nikada pravila razlika između vere i plemena, niti je ma koji deo bio favorizovan na šte-tu drugog. U tom i takvom jugo-slovenstvu, kakvog su ga zamišljali največi sinovi evih triju naših plemena, a koje je i te kako prove-divo, samo ako dode u prave i če-stite ruke, Sokolstvo če i dalje va-spitavati nove generacije, ubedeno da če misao koja je ogromnoj večini, ne samo srpske nego i hrvatske
slovenačke omladine davala snage da, u borbi' sa tolikim carstvima
izgradi državnu slobodu, umeti po-novo da zagreje buduče generacije, očiščene od današnjih raspri, neprav-da i uskih vidika, a za veličinu i procvat onakve Jugoslavije, kakvi) smo je pred dvadeset godina svi zamišljali.
Verno idealima narodnog jedinstva i slobodarstva, Sokolstvo ostaje verno i idealima slovenskog bratstva i u-z a j a m n o s t i, pa če za te ideale u toliko upornije raditi, n koliko oni danas izgledaju više uniženi i uda-ljeni. Sokolstvo znade da su svi slovenski narodi, oni sa, severa, zapada istoka i juga, izrasli iz istog sta-bla i da kriju u sebi još neiscrplje-ne snage i goleme mogučnosti, koje nikakva sila neče moči konačno da uguši. Preko jugoslovenstva ono ide ka slovenstvu i ka saradnji medu svima narodima koji veruju u pobedu misli i pravice nad mržnjom i nasiljem. Sokolstvo oseča dobro, da se u današnjem svetskom metežu u prvom redu radi o tome, da li če i manjim narodima biti priznate pravo na slobodan život, pa zato naglašava solidarnost svih u-groženih, u odbrani ljudskog dostojanstva, a na prvom mestu svih su-sednih i prijateljskih naroda na Balkanu i u Srednjoj Evropi.
Bračo i sestre!
Pored svih teškoča i neprilika, na koje Sokolstvo nailazi u današnjici, ono ostaje i dalje u napredovanju i odlučno je rešeno da svoje delo nastavi. Kao svoj najvažniji zadatak, pored svih redovnih poslov?., naše Sokolstvo hoče i mora da dočeka 1941 godinu, dan punoletstva svoga uzvišenog Viadara, pod čijim uzvišenim Starešinstvom je toliko uspeha postiglo, u punoj snazi i poletu i da, pored iskazivanja tradicionalne odanosti i vernosti kuči Karadordeviča, podnese i kon ične rezultate P e-trove petoletnice pred Njegov Presto i da taj dan proslavi veličanstvenim sokolskim sletom u našem d i č-nom Beograda, protoni-ci svih Jugoslavena. Sokoli i Sokolice!
Naš Kralj je naša u z d a-nica, naša vera i naš ponos! U našu narodnu dinastiju Karadordeviča mi gledamo kao u najuzvišeniji simbol svega što naš narod spaja u snažnu celinu, te u najsigurnije jemstvo okupljanja svih narodnih snaga oko Prestola i naše slavom ovenčane vojske.
Stoga, — bračo i sestre, — naš je poklič:
Na posao bez predahu na svim poljima sokolskega rada sa verom u pobedu naše sokolske stvari!
Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II!
Neka živi ceo Kraljevski Dom!
Neka živi Jugoslavija!
Z d r a v o I
Uprava Saveza SKJ.
Poštarina plačena u gotovu
Отаџбина и Краљ
Отаџбина и Краљ — две су речи у соколској идеологији које означују главну садржину у њој. Онда је сасвим разу.мљиво што Соколство Краљев рођендан про-славља на начин чији облик одаје најлепшу свечаност и најизрази-тију манифестацију.
Те две речи никада се не могу одвојити у схватању нашег наро-да, јер је отаџбина нашег народа кроз све векове била земља ца-рева и краљева у чијим се лично-стима симболизирала наша славна прошлост. Ми знамо с коликом се љубављу цене и поштују традици-је код свих народа, а код нашег народа њихов је култ развијен до највеће мере. И затр у прославља-њу Краљевог рођендана прослав-љамо и једну нашу лепу традици-
Краљ на нашем прииорју
jv у којој је симболизирано све оно што нашу отаџбину чини сретном, напредном, благослове-ном и поносном.
Прослављати рођендан нашег младог Краља зар не значи про-слављати једно славно и светло име из историје наше, име слан-них Карађорђевнћа, који нам ски-нуше јарам и окове, које смо v ропству носилн и који нас раско-мадане ујединнше у данашшој ле-noj и великој Југославији.
Наш млади Краљ још није по-чео да самостално управља зем-љом, eeh се спрема да ту своју за-даКу, коју му провиђење намеке, испуни у потенцираном замаху и слави, да нам буде боље него што нам је икада биАо.
Разуме се да у тој Његовој при-преми за свој велики и најзначај-нији задатак и позив мора имати
своЈ део и сав народ, уз настоЈање да му се олакша бреме које Не на своја млада плећа, још за две године, понети. Наш народ преко свога најрепрезентативнијег фак-тора, преко Соколства, преузео је у томе смислу један велики део рада. Пре ти године поведен је покрет под именом Соколска Пе-трова петолетка, којом се жели и хоће да се наш социјални, еко-номски и морални живот препоро-ди и унапреди и да се све што се у томе погледу постигне и створи, на дан пунолетства младога Кра-ља, прикаже као дар који је по-текао из љубави народа према Њему и драгој отаџбини.
Ова Соколска Петрова петолет-ка има да облагороди све што јр. пусто и запуштено; да оживи мртве видике; да утире сузе у до-мовима где их јад, беда и невоља истачу; да гради и подиже зграде и домове у којима ke просвета да сеје своје благородно семе; да о-чува светиње и лепе традиције наше; да свим силама сузбија све што је на штету и срамоту мора-да; да свим средствима развија родољубље и несебично пожртво-вање за све што је на корист Кра-ља и отаџбине; да поправља свим потребним мерама здравствене прилике у народу, да се у здра-вим телима нађу здраве душе и otnopHH духови; да непроходне крајеве учини проходним; да у-лепшава и у ред доводи све што тога треба; укратко речено, да ствара напредак и благостање у свакоме погледу.
У томе смислу дале су све со-колске јединице завете и данас о трогодишњици оне полажу свој биланс. Тај биланс није постидан и у љеговој активи нарочити је рекорд постигао морал, јер не са-мо да су завете дале јединице, дали су их и појединци у знаку самоодрицања, самообразован>а, у знаку уздржаваља од порока и испуњавања разних обавеза у ви-ду помагања и доброчинстава.
Наша Соколска Петрова пето-летка дала је том својом акцијом пример и осталим културним и хуманим установама, да и оне свој рад појачају у истом смислу и да тако и оне допринесу општој ства-ри за добро и корист народа и отаџбине. Она се неке зауставити само на заветованом добу, него ке вероватно ики и даље и свака-ко ke изазвати и другу, и треку, и четврту петолетку и тако редом, којима ke се обележавати периоди
владавине нашег Краља Петра Другог Карађорђевића и да му се тако и за- време управљаља и влл-др.ња у виду преданог рада и стварања изрази народна љубав и поштовање. Оваквим радом Со-колство на најпрактичнији начин примењује своју идеологију и сво-ја начела и тако делује васпитно и изван домена свога у најширим народним слојевима и врши бла-готворни утицај на њих.
Жеља коју Соколство нарочито гаји на данашњи дан била би да сав наш југословенски народ при-хвати соколска начела која нала-зе најлепшу примену у Соколској Петровој петолетки.
У вези с том жељом, Соколство тој жељи придружује и жељу ко-ју намењује нарочито онима, који у јавном животу нашем воде прву и главну реч. Нека њихова реч буде права и истинска реч из noje ke провејавати онај дух, који у Соколству влада. Нека уносе у народ искрено братство и њиме he се најпре доки у свакој прили-ци до братског споразума, који ke нашу државну и националну це-локупност ојачати и учврстити за сва времена. Не сме да буде да се служи једној личности и њеним прохтевима, него општој заједни-ци и њеним само интересима.
У наш јавни живот треба да се уносе све оне врлине које Сокол-ство пропагира. Треба вредности да се не потцењују и да више вре-ди лакат од мозга а идолопо-клонство од борбе. Све треба и у свакој прилици да се оснива на моралу и да се општи интерес не запоставља личном. Соколска на-чела: „Појединац ништа, целина све“ и „Без користи и славе“ тре-ба да условљавају сваки рад на темељу љубави према отаџбини.
Жеља Соколства је да у зајед-ници са свима факторима унесе у наш народ љубав, братство, сло-гу и све врлине које ke нас учи-нити лепима, јакима и способни-ма. У остварен>у те жеље наки ке се најлепшн дар којим ћемо окити-ти престо нашег младог Краља, 6 септембра 1941 године, када буде седао на н>ега, да самостално у-правља и влада.
Јован Удицки
IZ NAČELNIŠTVA S.S.K.J.
Izveštavaju se Ve takmičarke iz Beograda, Pančeva i Zemuna da se trening za utakmice za Kraljičinu zastavu održaje svakodnevno u ve-žbaonici Saveza sokola, na Terazija-ma br. 34, počam od 19 časova.
Kraljev rodendan u sokolskim jedinicama
Ovogodišnji rodendan Nj. V. Kralja proslaviče Sokoli diljem cele Kraljevine na svečan način. Odlukom Sa veza SKJ rečeno je da proslave u sokolskim jedinicama budu jedno-obrazne. U tu svrhu upučeni su od Strane Uprave Saveza SKJ upute svi-ma jedinicama u kojima se kaže:
»Važnost ove proslave treba da i-ma svoju punu nteru v svima župa-ma, društvima i četapia. Da bi to bi-
lo	mora se unapreii spremiti program i obim proslave. U želji da o-lakša izvodenje proslave Starešinstvo Saveza SKJ predlaže jedan opšti progi am za svečanu sednicu, a koji neka izgleda ovako: 1) pozdrav zastavi, — 2) Sokolski pozdrav (hor ili muzika),
—	3) Pozdravna reč starešine, — 4) Državna himna (hor ili muzika),
5) Poslanica SSKJ (čita prosvetar ili tajnik), — 6) Horsko pevanje, duvač-ki ili gudački orkestar, — 7) Prigocl-ne recitacije, — 8) Kratko predavanje o Sokolskoj Petrovoj petoletci i objavljivanje dosad izvršenih zadata-ka i 9) Svečani zaključak sednice, uz pevanje svih prisutnih »Hej Sloveni«.
Beogradski Sokoli u proslavi Kraljevog rodendana
U vezi sa programom proslave ro-dendana Nj. V. Kralja Petra II, u ko-jem učestvuju Sokoli, raspored so-kolskog dela proslave izgleda ovako:
5	septembra u 18,30 časova zbor članova i članica te starijeg muškog naraštaja svih sokolskih jedinica Beograda i Zemuna, u dvorištu Saveza Sokola, Terazije 34, radi učestvova-iija u velikoj bakljadi, koju priredu-je Gradsko poglavarstvo, u zajedni-ci sa svim nacionalnim i kulturnim udruženjima u Beogradu.
civilu, članice u odorama i narodnim nošnjama i muški naraštaj stariji o odorama i civilu. Učestvovanje u bakljadi za gore označene kategorij* je obavezno.
6	septembra o. g. na sam dan P*0-slave, zbor svih članova u odorama. u 5,30 časova u jutro u dvorištu s°* kolskog društva Beograd-Matica, De' ligradska 27. Otale se ide na Banji* cu, odakle če sokoli *iz za njih odre* denog mesta posmatrati defile trupa. Sokoli prema tome, neče učestvova* ti u defileu, kako je to bilo javljeno, nego če biti samo posmatrači.
Istoga dana u 11 časova zbor sv№ pripadnika beogradskih i zemunskih te pančevačkog sokolskog društva na letnjem vežbalištu Beograd-Matic*> Deligradska 27, odakle se polazi d povcrci krcz grad na Kolarčev um* verzitet, na akademij u, koju prireduje Savez SKJ. U P°' vorci se učestvuje samo u odorama 1 to: članovi, članice, muški i ženski naraštaj te starija muška i ženska deca.
IZ UREDNIŠTVA
»Sokolski Glasnik« izlazi danas kao d v o b r o j, na deset strana, a posvečen je u glavnom ro* dcndanu Nj. V. Kralja Petra U' Pošto rodendan pada u, sredu, 6 septembra, to ovaj broj izlazi u p°' nedeljak, 4 septembra, umesto bro* jeva od 1 i 8 septembra. Prema to* me če iduči broj »Sokolskog Glas* nika« izači u petak, 15 septembra* Pošt« su letnji praznici završeni
i pošto se naš glavni urednik vratio sa otsustva, »Sokolski glasnik« odsada izlaziti redovito na 6 strana.
Nj. V. Kralj Petar II se spre ma za šetnju automobilom
Краљева шеснаестгодишњица
5ез облачка и тмурности трачка,
Zтупај смјело и Вождово дјело, ZnaroM џина, кроз хук грмљавина, Иушки врши, с триумфом доврши!.. Чарод чека у Теби човјека Ца учврсти свој Дом од некрсти, Од олуја, седиоглавих гуја,
Од бујица и вртоглавица,
Авантура и подземних бура,
Што пријете ко паклене чете!..
Ах! тешко је стати, царовати!..
На вулкану — гвож1)У усијану — Први бити, зубљом свијетлити. Ведра лица ко звјезда Даница!.. Али вјеђе ко у Злопоглеђе, Жарко око, сав ко Црни Ђоко,
Па мишице као у Топлице,
Надом зраче и срца јуначе!..
Све се ори у пољу и гори,
Бију звона, шуми васиона,
На дан славе најмилије Главе.
Са висина Отац бодри Сина: „Чувај, брани, од зла и неиани, Нашу Kyhy — узданицу врућу; Подај правду и селу и граду; lle осуди, ватром не осмуди,
Ни крвннка, ни вјероломника,
Ако није издајник Нације!..
Љуби 6pahy ca Драве и Саве,
Ko с Мораве — матице државе; Праштај грехе и пружи утехе Гладном пуку, али никад Вуку; Стегни лоше, прнгрли Милоше! Јаче бије суза но мамуза!
Чуј глас сиње, голе сиротиње,
Дај јој хлеба, Тебе he Bor с неба Мирно дати, Сине, царовати!
Пази, Сине, да с царске висине Увек видиш злога и доброга,
Злог се клони, добром се наклони. За Соколе, за Твоје идоле,
Нека има изобиља свима:
Части, власти! А роми и кљасти Нек' с поклоне, за царске поклоне! Чувај круну, следи Соломуну По памети и државној мети,
По прегнућу и по срцу вруИу Ђорђу, џину и HajeeheM сину Шумадије — турске крвопије.
По топлини и духа ширини Оцу моме Петру Великоме.
Брани царске двери љуте звери! Бог Ти дао никад не допао У зле руке, партијске хајдуке, Мећу ловце, који би за новце Сина дали и Бога продали! Поштуј МајкуI Жив буди Бабајку!"
1
Још два љета па he широм св'јета, Грмнут жица: „Крзљ весела лица Престо прииа, гласно кликБе свииа: Туђе нећу, за своје :умреБу1 Хвала Оцу и Државотворцу,
Што баштину дохрани свом Сину, Он he знати за њу живот дати, Бсз мчлости преламати кости Свии Јудама и крвопијама,
Што иа мачу и једну ромачу Буду од ње хтјели и жеЈђели! Моји лави — џинови т.роглави —
Дан Hoh бдију!.. За Југославију Мру и живе! Бране плодне њиве Врхом мача од свих отимача!"
Сунце грије и праште прангнје Талас клика вјерних поданика Запљускује, до неба се чује:
„Бог живио Тића Соколића,
Краља Петра КарађорђевиБа, Будућега Цара Поглавара Нас Словена из разних племена! Амин Боже, -умудри велможе,
Да Га штују и круну му кују,
Не од злата — варљива алата — Beh весеља и народних жеља,
Од љубави, од cpehe највеће!"
Загреб, 1939 године
Мићун М. Павићевић
Сељачки песници о нашем Краљу
Скопљанска „Јужна Србија“ до-носи чланак о соколским песници-ма, сељацима, који сарађују у ли-сту „Соко из Елеза“, кога издаје чета у Елезу, и у осталнм сокол ским листовима. Њихове песме по свећене су отаџбини, раду, љуба ви, соколским одликама итд., те показују леп песнички дар и дока-зују како соколско васпитање бла-готворно утиче на сељаке. Много тих сељачких песама посвећено је и нашем младом Владару, Њ. В. Краљу Петру II, о чему чланак каже :
Соколска Петрова петолетка би-ла је за наше радне сеоске једи-нице добра инјекција за потенци-рање систематског рада. Загрејаше се идејом и радом млада соколска срца и никоше овакви лепи и сим патични стихови:
„Треба, бpaho сложан бити,
Увек спремно све радити;
Поље наше нек' се оре,
Ливаде нам нек’ зелене Цветна поља нек' миришу Воћњаци нам да рађају,
Шуме нек се подижу —
Све на корист нашег рода,
Све за љубав нашег Крал?9:
Кад прохује пет година,
Нека наша домовина Оденута новим рухом,
Амбарица пуним крухом И са песмом са свих страна Поздрави нам насмејана,
Нашег драгог тнладог Краља". {„Петолетка", Богдан Карашик) и Раде Маровић из Дељана:
„...А чуће се и изван граница Да је нама сванула зорица; Откад соко изнад села шета. Мора бити cpehe и ксмета... Пуни наде, пуни снажне вере Све иа понос Старешине Пере".
Sokolska gozdina šola v Lokah pri Moziriju
Sokolska župa Celje je priredila tudi letos že tretjič poletno tabore-nje pod šotori za svoje pripadnike v Lokah pri Mozirju. To taborenje je pravzaprav vaditeljski tečaj pod milim nebom na zraku in suncu ob bistri Savinji. Tu opravljajo tečajniki svoje delo pod vodstvom vestnih in marljivih vaditeljev, predavateljev. Tu so se ugnezdili naši Sokoli in postavili svoje platnene sokolske domove Šotori so iz močnega inprigniranega platna divgnjeni z lesenimi krajniki. Letos je skupaj s kuhinjo 21 šotorov.
V	13 šotorovih so tečajniki, ki imajo v vsakem šotoru lepo urejeno ležišče. Red in snaga vlada v teh šoto-
rih. Vsak šotor nosi ime naših velikih vzornikov ter pokojnih borcev za sokolske ideale. Tako čitamo imena Ucelini, Malgaj, Figner, Puncer, Švabič, Malej itd. Na drugi strani teh šotorov stojijo vodstveni šotori-Tu je glavni Tyršev šotor, kjer je pisarna vodstva gozdne šole. Zraven tega šotora so še Oražnov, Pivkov in Stambolijskijev šotor, kjer je nameščeno vodstvo šole. Sledijo Se gospodarski, gospodinjski šotor tet kuhinja. Vsi ti šotori so tako lep0 razviščeni po prostranem travniku v gozdičku.
Letos so v terfr sokolskem gnezdu kar tri taborenja oziroma vaditeljsk*
Šesti septembar
Rikard Katalinič Jeretov, u svojo] pesmi »Našem Mladom Kralju«, kaže :
»Mladi naš Kralju,
Potomče Črnoga Dorda,
Ti si nam Sunce u mraku...
Mlado uzdanje naše, —•
Sretne Te vile prate...
Pod snagom vihora što duva Ne lomi se grana jaka Potomak Si junaka...
Kad odrasteš Soko siv Budi nam Otac i Div«....
Zar može lepše da se kaže, kako mladog Viadara gleda i što od 'lega očekuje Njegov narod?
1 mi danas, kad slavimo Kraljev fođendan, ponavljamo Te reči, na-dopunjujuci ih:
*bilo je mnogo muka i teških i gorkih dana, Mitogo je krvi dojilo zemlju našu
emu,
I	Mnogo suza vrelih kanu niz obraze
naše,
Mnogo kostiju belih stoje još na vidik danu Mnogu nam drugi otvori još nezace-Ijenu ranu«. (D. Todorovič)
Da, valjda je usud tako hteo, da Se ispuni volja providenja, da po-?ut svojih velikih preda, u najrani-J01 mladosti, — kao nijedan Kralj, ' dode na presto.
Ko je mogao da sluti, u jesen ^34 godine, kada je ispračen iz r°diteljskog doma rečima: »Sine, Ti c«s sad da se odvojiš od nas, jer treba da produžiš školu. Otputova-
češ u Englesku. Budi u školi vre-dan, dobar i pametan. Nikad ne za-boravi, da Te čekaju u životu usko-ro velike dužnosti, za koje trebaš da se spremiš«, da če Ga, kao u bajci, strašnoj, punoj strave i groze, dale-ko od roditeljskog krila i Domovine, jedne noči, črni vesnik pogladiti po detinjoj kosi i u gluvo doba pre kinuti slatke sanje govoreči: »Vaše Veličanstvo, Kralju Jugoslavije, vrati se u svoju zemlju, da primiš teško breme sudbine, da nastaviš veliko i započeto delo svoga Roditelja!«
Fo je, eto, bio buran početak jed-ne nove Istorije, burna mladost jed-nog Suverena, viadara jedne Zemlje, koju su sa sve četiri strane prezirali i potcenjivali, trgali i Ervarili.
Tako je eto potomak Črnoga Dorda, u največoj zabuni i tami po-stao Sunce u mraku i nadanje u ne-izvesnosti.
Ali, i pod snagom vihora ne lomi se grana jaka! I On, potomak junaka, primi udarce sudbine, zajed-no sa svojim narodom, pribira se i nastavi započeto delo, da se sprema za velike zadatke.
Prvi deo spremanja završen je, jer je baš ove godine, položivši sa najlepšim uspehom veliku maturu, pokazao bistrinom svoga uma, na svim poljima takmičenja sa svojjm drugovima, da če biti dostojan naslednik svojih preda. Naš mladi Kralj, svojim fizičkim i intelektualnim sposobnostima i osobinama, iz dana u dan postaje sve veči naš ponos, sve čvršča naša vera, da če iči stopama genija našega naroda, i da
Ni. V. Kralj u razgovoru sa Svojem pratnjom, za vreme letovanja
če voditi srečno našu zemlju vijugavim i još neprokrčenim stazama života. Na tome putif pratiče Ga vile, iste one vile, koje su svojim mlekom dojile i davale snage našim slavnim junacima iz bliske i daleke prošlosti naše. Ceo naš narod pru-žiče Mu ruku pomočnicu.
Ne samo da naš mladi Kralj marljivo uči knjigu i da u svakom pogledu savesno ispunjava Očeve želje i uzdania svoga naroda, nego smo Ga videli letos kako upravlja našim brodovima i plovi po plavom Jadranu, tražeči mesto gdje je uto-nuo Markov topuz, da ga uzme u Svoje ruke. Sa mora prešao je na najviše naše planine. Iduči njima takmičio se sa svojim drugovima. Čuli smo Ga kako ih pita: »Je li Ti teško Borivoje, možeš li Ivane, jesi li se umorio Janez?« On je bio prvi. Mora kaže, da se uči izdržava-ti i največe napore, jer su i Njegov Deda i Otac, u najtežim prilikama, prekrstarili i Rudnik i Kopaonik i Šaru i Prokletije i Albansku Gol-gotu.
Sa najvišeg vrha, s daleka vidika, posmatrao je naš mladi Kralj lepu našu Domovinu i položio joj jedan zavet više: da če biti Prvi i največi njen čuvar.
Vaspitavan u duhu tradicija svojih preda, naš mladi Kralj če uvek imati pred očima velika dela svoga Pradeda, Deda i Oca. On če biti svestan velikih žrtava i napora uči-njenih pod slavom ovenčanim zastavama, koje su pronele slavu našemu narodu u balkanskim i svet-skom ratu, a koje sada mirno poči-vaju na Oplencu. Ali, biče svestan i velikih zadataka, koje Mu nameče amanet Njegova herojskog Oca, koji je simbolički vezao, 1930 godine, proslavu Njegova rođenja sa predajom novih pukovskih zastava sa jugoslovenskim trobojnicama.
Još samo dve godine, pa če naš mladi Kralj, potomak heroja večne slave, postati punoletan da nastavi velebno delo konsolidacije, snaženja i podizanja Nacije i nove Jugoslavije.
Novi naraštaji, rodeni kao i On u Jugoslaviji, treba da mu budu najbolji i najverniji pomagači.
Nova Jugoslavija neka bude za mlade narašta>e ideja vodilja, ko-ja če u njima uvek sveža i snažna živeti kao što je živela oslobodi-lačka Misao u dušama i srcima ra-nijih naših omladinskih generacija.
Ceo naš narod neka pode snagom duha Sokolske Petrove petoletke neustrašivo radom napred. Da o-stvarimo naše sokolske i narodne ideale, pomažimo Prvom gradaninu
Sokolska proslava Kraljevog rođendana u Zagrebu
U sporazumu sa župskom upravom izradio je medudruštveni odbor sokolskih društava Zagreba i Kusto-šije-Vrapča za 6 septembra ovaj ra-spored: 1) U 8.30 svečana sokolska povorka gradskim ulicama sa glaz-bom i zastavama. Polazak pred Ka-tedralu i Sabornu crkvu. Prisustvo-vanje blagodarenjima po posebnim delegatima u hramovima svih zakonom priznatih veroispovesti. Prisu-stvovanje defileu vojske na Jelači-čevom trgu. Povratak u povorci u Sokolski dom, gde če se održati svečana sednica zagrebačkog Sokolstva. Nakon sednice strašinstvo župe i starešine društava polaze g. Banu na čestitanje. 2) U 15.30 na Sokolskom stadionu Kralja Aleksandra I održa-
naše Zemlje, da gradimo! Nizbrdo je lako iči, kaže naš narod. Tim pu-tem Sokolstvo nikada nije išlo. Zato pregnimo na zajedničkom poslu za unapredenje zemlje. Ne mrzimo, nego širimo bratsku ljubav i trpelji-vost. Volimo se i pomažimo kao rodena brača. Borimo se za Istinu i socijalnu Pravdu.
Mladi naš Kralj uskoro če dora-sti »i do konja i do bojna kopija«. Zaželimo Mu: Bio nam živ i zdrav. Uz pomoč celokupnog svoga naroda dovršio delo konsolidacije i ja-čanja snaga naše zemlje i naroda. Neka, iduči tim stopama, bude voden onom našomViarodnom:
Što ja počeh Ti produži,
Još smo dužni, Ti oduži...
Živio Petar II Karađorđević, Kralj Jugoslavije !
Karlovac	Matko	Sablić
če se V sokolske medužupske Jako-atletske utakmice, za kuje se dosa-da prijavilo oko 170 takmičara i tak-mičarki. Sudelujučim župama i po-bednicima biče uručene ukusne spo-men-plakate. 3) U 20.30 Medudruštveni odbor prireduje sokolsko veselje u Sokolskom domu.
Novi guverner Nj. V. Kralja
Rešen jem Kraljevskog Namesni-štva od 1 o. m. postavljen je za no-vog guvernera Nj. V. Kralja komandant Beograda, armiski general g. Petar Kosič.
General g. Petar Kosič poznat je kao jedan od najboljih i najsprem-nijih naših oficira. Pripada kovu ge-neralštabne struke. Na položaj komandanta Beograda došao je sa dužnosti komandanta Prve armije. Za-uzimao je visoke položaju u ministrstvu vojske, glavnom generalštabu i armijskim komandama. Za vreme rata komandovao je odredom u operacijama kod Šapca 1914 godine.
Vanredna skuuština Saveza SKj
Prema zaključku sednice Starešinstva Saveza od 15 maja imala se održati vanredna skupština Saveza SKJ u mesecu septembru. Izvršni odbor Saveza na sednici od 26 pr. m. rešio je, da se vanredna s a-vezna skupština o d r ž i 30 o. m. i 1 o k t o b r a o. g. u savez-nim prostorijama.
S time u vezi donet je zaključak, da se 17 o. m., u 81/* i z j u t r a održi sednica plenuma Savezne uprave, z a j e d n o s a sas tankom starešina s v i j u ž u p a. Na ovom sastanku biče raspravljena sva aktuelna pitanja, koja interesuju Sokolstvo.
s
 -Л
ШШЗтЗШШ
I V 'V'fc ГЧШ*
Ш 'Š
BHH OB
Sokolska šumska škola u So kah (vidi ilanak u podlisku)
tečaji, ki se vrstijo po 3 tedne. Prvi tečaj je bil za moško in žensko deco od 1 Vil do 21 VII. Ta tečaj je spretno vodil br. Zorko Tone in sestra Debelak Zofka.
Drugi tečaj je bil za člane in moški naraščaj, ki je pričel 21 julija er trajal do 11 avgusta. V tem tečaju so pripadniki iz cele župe. Poleg teh so v tečaju kot gosti tudi 2 naraščajnika iz beogradske župe, 3 iz karlovačke župe in 2 iz ljubljanske župe. Ta drugi tečaj vodi sam župni referent za taborenje ter župni pro-svetar br. Pahor Drago. On je tisti, kateri je ustvoril to idejo taboren ja ter jo tudi uresničil. Prav očetovsko skrbi br. Drago za taborsko življenje. Kot njegav pomočnik in namestnik mu stoji ob strani br. Toplak Juro, župni referent za deco. Načelnik gozdne šole je marljivi župni pred-njak br. Prestor Jože, ki posveča vso skrb, da bodo tečajniki res vzorni vaditelji ko dokončajo ta tečaj. Bla-Kajnik in ekonom je br. Vutkovič Srečko. Kuhinjo in gospodinjske posle pa vodi neutrudljivo sestra Vutkovič Angela. Za tehnično delo pa je br. načelnika krepka upora br. sai'ez-ni prednjak Ban Rafko. Drugi predavatelji so še br. poručnik Tkalčec, ki vodi v šoli vojački del sokolske v>goje. Sokolsko zgodovino pa predava v šoli naš Tonček Zorko. Zdrav-ilnik br. doktor Hočevar Drago pa Predava o prvi pomoči i dr. Ves pro-&iam dela je točno določen, tako da
je vsak dan ispopolnjem s tehničnim, prosvetnim in praktičnim delom. De-
lo	v taboru prične zjutraj ob 6 uri ko je dan znak trobentača za vsta-j?nje. Nato je umivanje v bistri Savinji, pospravljanje šotorov, jutranja telovadba, zajterk, predavanja, malica, lahka atletika in drugo. Po obilnem kosilu je odmor in kopanje v Savinji do 4 ure popoldne. Nato se zopet prične resno delo in sicer praktični nastopi vrst, igre, odbojka, petje orodna telovadba in drugo. Po tem delu sledi večerja in nato zabava pri tabornem ognju, kjer se zberejo vsi tečajniki z vodstvom. Tu prične kratko resno predavanje, br. vode, nato se zapoje pesem >Le naprej...«, potem dobijo besedo tečajniki sami. Tu se čita in poje taborska kronika in »dure«. Sledijo razni komični nastopi tečajnikov. Mnogo sosedov kmetov iz bližnje okolice se pridejo zabaviti k tabornem ognju. To veselje in zabavo prekine ob 9 uri znak trobentača kar pomeni, da je delo dneva zaključeno ter da morajo taborniki k počitku, da se drugo jutro prebudijo čili in sveži za nadaljno delo v gozdni šoli. Nad taborom lega trden noč in sokolsko taborišče je v glabokem spanju. Tam opaziš le dva stražarja s puško na rami ki stražita in čuvata naše tečajnike. Le taborni ogenj daje medlo svetlobo, kjer se od časa do časa pomudi nočna straža, ki pogleda če je že prišel čas da se straža menja.
Vsako uro in pol se v nočim enja stražo, pove »lozinko« novim stražarjem in vse je zopet mirno. Drugo jutro pa zopet ob 6 uri znak trobentača in delo v taboru se zopet prične. Slav-nosteno se dvigne v sredi taborišča državna zastava. Na sredi taborišča je namreč visok drog za zastavo. S pozdravom in petjem »Silo sokolsko vso za Kralja, za narod za mili dom, Zdravo, Zdravo, Zdravo! se državna zastava svečano dvigne. Zvečer ko nastopi mrak se državna zastava-po isti ceremoniji zopet sname. Tako poteka to taborno sokolsko življenje v prirodi na prostem, kjer se mladina krepi svoje zdravlje in pripravlja za bodoče delo vaditeljev v telovadnicah.
Naši tečajniki delajo tudi večje izlete v bližnje kraje. Dne 1 avgusta so tečajniki pohiteli v trg Braslavče, kjer so se poklonili in položili venec na grobu velikega brata in Koroškega borca za svobodo Srečka Puncerja. 6 avgusta po so tečajniki sodelovali pri otvoritvi Sokolskega doma kralja Petra II v Žalcu. Tukaj -so tečajniki nastupili s posebno točko prostimi vajani ki jih je sestavil br. savezni prednjak Ban Rafko. Tečajniki so s temi vajami želi v Žalcu velik uspeh.
Taborišče dnevno obiskuje mnogo naših prijateljev in znancev. Med u-glednimi gosti so bili v taboru br. žltpni starosta Smertnik Jože, br. župni načelnik Grobelnik Tone, se-
stra župna načelnica Gruden Mirita. Dalje je prišel na olisk v tabor ko mandant 39 pešadijskega polka br. polkovnik Defar iz Celja, njegov po močnik in orožnički major. Iz Ljubljane je prišel v naš tabor naš prijatelj br. generalštabni polkovnik Mi hajlovič. Iz Beograda nas je prišel obiskat naš savezni načelnik br. Dr. Pihler in delegat savežnega prosvetnega odbora brat Atanackovič.
V	taboru smo imeli tudi nočni napad to je vaja ki so jo izvedli tečajniki skupno z vojski 39 peš. polka iz Celja pod vodstvom br. poručnika Tkalčeca. Pri napadu so sodelovali puškomitraljezi, puške, signalne in svetilne rakete itd. Po srditem boju se je sokolskemu bataljonu posreči-
lo,	da je pognal sovražnika v leg ter s tem rešil svoje taborišče.	’
Po tem vaditeljskem tečaju so člani in naraščajniki polagali društvene in župne vaditeljske izpite. Tako smo dobili po uspelem tečaju prav lep kader, dobro izvežbanih društvenih vaditeljev. Ti vaditelji bodo znali v svojih društvih uporabiti pri vzgo-ju sokolske mladine ono znanje ki so jo pridobili v sokolski gozdni šoli.
Ko so se naši bratje tečajniki dne
11	avgusta poslavljali od gozdne šole in njenih voditeljev so prišle taborit naše članice in ženski naraščaj.
S	teno dnem je pričel že tretji tečaj za Članice in ženski naraščaj. Ta tečaj vodi sestra župna podnačelnica Juvane Stana. Načelnica je v tem te-
čaju s. Lojk Mimica, ki je pomaga pri tehničem delu savezna prednjači-ca sestra Stifter Tončka.
Tri tedne bodo preživele tudi naše sestre v tečaju pod milim nebom na svežem zraku in soncu ob bistri Savinji. Tudi sestre bodo končale tečaj z vaditeljskimi društvenimi izpiti.
Iz sokolske gozdne šole prihajajo torej nove delovne sile, novi vaditelji in vaditelce ki bodo v svojih društvih sejali novo seme, da vsklije nov sokolski rod. Bratje in sestre vaditelce, delo ki ga izvršujete v telovadnicah naj bo posvečeno novim sokolskim generacijam. One naj visoko dvignejo naš prapor v pozdrav našemu mlademu Kralju, državi in narodu.
SLETSKE MARKE BUGARSKIH JUNAKA
Savez bugarskh Junaka saopštio je Savezu Sokola K J, da mu je preostalo više serija posebnih maraka, izdatih prilikom junačkog sleta u Sofiji, u mesecu junu o.g. Marke su od 1, 2, 4, 7 i 14 leva, po 60 leva serija, dok se u slobodnoj prodaji u Sofiji prodaje po više od 100 leva serija.
Savez Sokola KJ daje na znanje svim bratskim jedinicama, kao i svoj brači, koja se bave filatelijom, da se za nabavku tih marki mogu obratiti Savezu Junaka u Sofiji, čime če pot-pomoči takoder i bratski Junački Savez,
O svečano! odori konjiče
U br. 7 »Sokolskog Glasnika« od 17 februara izašao je članak »O sve-čanoj odori«, koji se odnosi na opšte propise o njoj kao i na nepravilnosti prilikom nošenja, zloupotrebe itd. — Svrha ovoga članka slična je, no ovoga se puta odnosi na članove naših konjičkih otseka. Potreba da se sa najboljom namerom posluži reše-nju izvesnih i uvek aktuelnih činje-nica ista je kao i u prvom članku.
Svečana sokolska odora članova propisana je svojini sastavnim deio-vima skladno za sokole pešake i odcejeno, skladno, za sokole konjenike. Vidi opis i slike. Pešak na konju ili kcnjanik bez konja — nije u toin skladu propisa. To ukratk'o znači da se svečana odora konjička oblači i nosi isključivo prilikom jahanja na konju: u povorkama, prilikom javnog vežbanja i slično, a pošto je to pri-rcdno i pošto je i jedino u tu svrhu pi opisana. Tako bi imalo i da bude več i u interesu opšte discipline, reda i jednoobraznosti.
No — praksa je nama stvorila drugo, — Pešake sokole u svečanoj o-dori na konju doduše ne vidamo. Za to »redovno« u povorkama medu našim pešacima susretamo naše konja-nike — bez konja t. j. kao pešake u odori za konjiču ovih delova: hlače kroja bričes, delimično izuzetni kroj surke, čizme ili i nepropisne kamašne sa mamuzama, pa i podvezana kapa. Fale im samo još rukavice i, koplje U, ruci. lako nepoželjno, donekle je. to pojmljivo. Član konjičkog otseka ili • i nekoliko njih, nemaju konja, ne-inaju ni odoru pešaka a u ppvorku sa pešacima rado bi išli. 1 — reše se da idu kao konjanici bez konja po-ЛЏ- ih niko »hvala ,bogu« a po n li-hovom nahodenju i ne inože zvati na odgovornost zašto to čine. gde su iru konji i slično.
Sve ove česte i nejednake pojave postale su pojedinačno i sa više članova odavno več »redovne« što je opet jedan od mnogih dokaza nediscipline i činjenica da mnogi naši članovi konjičkih otseka tumače propise za odoru po svojoj potrebi, volji i kako to njima konvenira. U prilog torne ide još i to, što sami nadležni preko ovoga ravnodušno prelaze, što retko ko od njih na ove »sitnice« upozorava a još manje ih suzbija, A možda i da to neki od revnosnih nadležnih žele da bi se povečao u povorci broj.
Kad več imamo konjiču onda sva-kako i treba da se ona bezuslovno pojavljuje u povorkama, na svečano-stima i uopšte u javnosti uvek u celosti kao takva t. j. u primerno pro-pisnoj odori na konju. To je prirod-no i jasno pa i u vlastitom interesu lepe i odgovarajuče pojave same konjiče. I — čim član konjičkog otseka ili i nekoliko njih ne učestvuje u javnosti kao konjanik na konju i hoče da pešači sa ostalima u povorci i slično, ima da se bez oklevanja prilagodi i pokori propisu sokola pešaka I ovo je prirodno i jasno. Pitanje je sada kako i čime bi imao da se prilagodi. To u praksi znači da ovo pitanje treba rešavati na vreme a realno več od samog temelja. — Kako?
Eto! Svaki član sokolske jedinice društva treba da ima prvenstveno svečanu odoru pešaka. To ie logično, praktično, potrebno pa i — obavezno. Kao pešači smo u sokola-ni vežbom počeli, ima nas ogrorhna večina, lakše i bezbrižnije pešačimo, sopstvenih konja za jahanje nemarno i ove nepobitne činjenice biče kod nas još nedogledno dugo i u buduč-nosti a svakako i posle nas, jer smo
—	siromašni. I ko od nas, inače zadovoljnih pešaka, želi da bude i član konjičkog otseka i da kao takav po-red redovnog vežbanja — jahanja -učestvuje i u javnosti, neka jedno-
stavno pored dugačkih hlača nabavi još i hlače kroja bričes od iste čoje i čizme i stvar je rešena. Jer — ovako snabdeven može da učestvuje svakim trenutkom i u javnosti a prema pctrebi, i kao pešak ili, kao konjanik, ako ima u ovom slučaju i trenutku na raspolaganje i konja.
Stvar može biti i obratna. Član društva, koji je več dao ili daje prednost nabavci svečane odore konjičke pred odorom pešaka što več i sa praktičnih razloga ne bi trebalo da bude — neka uz bričes nabavi i du-gačke hlače od iste čoje. Pošto pak črne obične cipele ima svaki za gra-dansku potrebu, može da postane so-ko pešak u svako doba bez ikakvih pcteškoča i sve je u potpunom redu.
Rešenje ovoga, često mnogima i nejasnoga pitanja na ovaj način uto-liko je nužnije i praktičnije, što naši sokoli konjanici nemaju vlastitih konja, niti ih imaju društva, niti i:n se mogu uvek i u svakom trenutku obezbediti. Ošini toga prilika za nošenje odore sokola pešaka ima mnogo više nego za sokole konjanike ko-jih ima srazmerno i malo a koji ni stalniji od pešaka nisu. Najzad i čud-nr.vato bi izgledalo da uz sokole pešake jedinice jaši na konju na primer samo jedan soko konjanik pošto ie u jedinici ili iz nje možda i sam. A radi izvesne opšte srazmere treba da svuda i uvek bude odgova-a.iuči broj bilo konjanika prema pešacima ili i obratno. Nepoželjna ,je'
slika kad medu sokolima pešacima pešači jedan ili više članova u konjičkovi odori.
Ukratko ponovljeno: svaki član konjičkog otseka sokolske jedinice treba da ima pored bričesa u rezervi još dugačke hlače razume se od iste čoje. Ako neko od tih članova kaže da nema novaca za dugačke hlače i bričes pošto je to skupo a kao što neki kaže i »luksuzno« i slično, onda nek se ne »luksuzira« uopšte i osta ja skromno uz pešake pošto mu je to inače prva a pritom i jeftinija duž-nost. Jer, svaki »luksuz« — treba platiti. I ne mora se baš ni doka-zivati da su potrebe) konjiče mnogo skuplje i samim odevanjem pojedi-naca ako se želi da svaki ima sve svoje kako i treba i da izbegava ne uvek uspešno pozajmljivanje cele ili pojedinih delova odore. O priboru zn konja da se i ne govori.
Drugog izlaza iz ovog spleta za kcnačno i stvarno poboljšanje i iz-jednačenje uvek nejednakih pojava i zastareloga ve.č običaja i prakse
—	nema. To jeste — ako hočemo da zbil ja poštujemo sebe i propise je-dnoobrazne lepote, primerne discipline i reda a da se pritom lišimo nepotrebnih neprijatnosti rešavanjem cbično u praksi na licu mesta »ad hoc« postavljenih i uvek različitih pitanja: šta čemo sa našim konjanici-ma u konjičkoj odori a bez konja u povorkama, na svečanostima, na po-grebima i slično.
Pored ovoga opšte izloženoga stanja naše konjiče treba več jednom za svagda znati i voditi strogu eviden-ciju o torne da konjička odora sestavljena od surke jedne i od nekog pozajmijenog bričesa vojničkog ili čak i gradanskog sasvim druge raz-ličite i upadljive boje, eventualno i kroja, neukusnih kamašna a slično i od drugih pozajniljenih delova — nije u skladu predvidene estetske pojave sokola konjanika. Ona pret-stavlja samo neukusno šarenilo pa i izvesnu aljkavost u torne pravcu i onoga koji takvu pronadenu odoru nosi. Jer i pored nadležnih i svaki pojedinac konjanik sam treba da do najmanjeg detalja na sve ovo pazi, pošto je upadljiviji več i zbog toga što je na konju. Kad se i od sokola pešaka traži da uvek bude primer ukusnog i lepog odevanja, po propi-
Novi ministar za fizičko vaspitanje naroda
U novoj vladi g. Dragiše Cvetkoviča preuzeo je resor Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, g. Je-vicm Tomič, dosadašnji ministar
1	rgovine i industrije.
G. Jevrem Tomič je več dugo viemena poznat u nacionalnom i po-litičkom životu, pa je još godine 1937 izabran za oblasnog poslanika za grad Beograd. Pošto se kao hra-
bar vojnik odlikovao u svima ra-tovima za oslobodenje, bio je prvi potpretsednik Saveza dobrovoljaca i član Medusavezničke federacije rat-nika. Za narodnog poslanika izabran je god. 1935, u srezu titel-skom, pa se u Narodnoj Skupštini toliko istakao, da je g. 1936 bio izabran za potpretsednika Narodne Skupštine. G. Jevrem Tomič je i kod poslednjih izbora izabran za poslanika u titelskom srezu.
Na taj način resor fizičkog vaspi-tanja naroda dolazi u ruke jednog, prokušanog borca i nacionalnog rad-' nika, pa se nadamo da če sva nacionalna udruženja nači u novom ministru srdačnog prijatelja, a u prvom redu jugoslovensko Sokolstvo, kao najjaga i najrasirenija organizacija u državi, koja sav svoj rad posvečuje duhovnom i telesnom vaspitanju naroda.
Deset godina od smrti I. Vojnoviča
30 avgusta navršilo se 10 godina ođ smrti jednog od naivečih jugo-slovenskih pesnika, Iva Vojnoviča. Autor »Majke Jugoviča« i Lazarevog vaskrsenja«, Ivo Vojnovič je ujedno i jedan od največih bardova jugo-slovenske misli i jugoslovenske o-slobodilačke borbe. Gotovo čitav njegov pesnički rad -bio je posvečen i-deji narodnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca, i herojskim žrtvama koje su pale za stvaranje jugoslovenske slobode. Za naše jedinstvo on nije radio samo peroni, več je za vreme rata bio strašno progonjen od austrijskih vlasti i povlačen po tam-nicania. Pod konac rata u Zagrebu, i ako bolestan, Ivo Vojnovič je postao simbol naše oslobodilačke borbe. Njegov jubilej, u to vreme, pretvo-rio se u impozantnu protuaustrijsku demonstraciju.
Sem več pomenutih dela, Ivo Vojnovič je stekao slavu takode i dramama »Dubrovačka trilogija«, »Ek-vinocij« itd., te nizom pripovedaka i pčsaina.
Jugoslovensko Sokolstvo seča se sa dubokim pijetetom ovog velikog ju-goslovenskog pesnika i kliče mu: Slava !
su, a u svemu kao jz »kutije«, — isto ovo važi i za sokola konjanika. Ko pak bilo od pešaka ili konjanika ne može ili i ne misli da udovolji temeljito] harmoniji ovoga estetskog zahteva, učiniče bolje da se u javnosti uopšte ne pojavljuje kako u interesu celine tako i svom.
Miroslav Vojinovič
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Zagreb V osve-štava svoju društvenu zastavu na dan 3 septembra o. g. Zastava čd se osve-titi prilikom društvenog javnog časa. Na ovu proslavu pozvati su sokolska župa Zagreb, Sokolski savez i sva zagrebačka sokolska društva. Od-lukom sednice Savezne Uprave Savez SKJ zastupače zamenik saveznog starešine i starešina sokolske župe Zagreb Dr. Oton Gavrančič.
*
Sokolska župa Zagreb, da bi vidno priznala žrtvu koju je podneo brat Božidar Abadžija, pokrenulo je akcijo za podizanje spomenika počinulom sokolskem takmičaru Božidaru Aba-džiji, članu sokolskog društva Beograd V, koji je kako je poznato, smrtno postradao prilikom utakmica u Zagrebu u aprilu o. g. Akciju sokolske župe najtopljje su svi pozdravili i obečali svoju pomoč. Za priloge obračati se na sokolsku župu Zagreb.
Sokoli biciklisti župe Maribor,
priredili su 27 avgusta izlet u Gornju Radgonu, gde su se poklonili grobo-vima radgonskih žrtava i generala Maistra. Kroz mesto je prošla povorka biciklista i ostalog članstva, do pomenutih grobova, na koje su Sokoli položili venac od lipova cveča. Oaržali su tom prilikom značajne govore brača Mavrič i Komac, koji je govor završio poklikom: Našoj grani-ci — zdravo! Ova značajna sokolska manifestacija na ovoj izloženoj gra-ničnoj tačei naše države, ostavila je dubok dojam kod prisutnih.
Načelništvo sokolske župe Novo Mesto održaje prednjački tečaj za
članove i članice. Tečaj če se održa-ti u Novom Mestu od 10 do 24 septembra o. g. Tečaj če voditi savezni prednjači Jelka i Rafael Ban, iz Beograda. U tečaj če se primiti iz svpke jedinice po jedan član 'i jedna članica.
*
Sokolsko društvo Treblnje, jedno
izmedu prvih drtištava Osnovanih" p#-' sle aneksione krize u Bosni i Hercegovini, prireduje na dan 6 septembra tek. godine svoju javnu vežbu sa svojim vežbajučim kategorijama. N;, vežbu su pozvana sva okolna društva.
Sokolsko društvo Brezovica kod
Ljubljane, otvorilo je svečano svoj sokolski dom i vežbalište. Kroz mesto je prošla povorka članstva i četa Vojske oduševljeno pozdravljena od meštana. Prigodne govore održali su društveni starešina br. Jevec, delegat župe br. Borštnik i dr. Javni na-stup, koji je uspeo u svim tačkama završen je pesmom »Hej Sloveni«.
*
Priilkom osvečenja svoga doma, Sokolsko društvo Kistanje održaje 3 septembra o. g. veliki okružni slet uz. sudelovanje mnogobrojnih okolnih sokolskih oruštava i četa.
Sokolsko društvo Zagorje ob Savi,
Dravska banovina, održalo je javni nastup. Ovo društvo broji preko 500 pripadnika. Društvo se sprema da iduče godine proslavi na svečan način 50; godišnjicu opstanka i rada.
*
Sokolska četa Stup, priredila je javni nastup i takmičenja u odbojci sa četom llidža. Javnoj vežbi prisu-stvovao je br. general Miroslav Tomič, koji je održao lep govor po-pračen ovacijama Kralju i Jugoslaviji. 2upu Sarajevo zastupao je br. Be-sarovič. Pored kategorija domačeg članstva, nastupila je i vrsta članova društva Sarajevo-Matica.
*
Sokolska četa Rotino, župa Skoplje naročito se ističe svojim radom u
okviru Sokolske Petrove petoletnice. U toku leta četa je marljivo radila u svim pravcima. Naročito se istakla u radu na pošumljivanju. Sem toga ie četa podigla moderno kupatilo-
*
Veliki deo jedinica sokolske župa Skoplje zatražio je veču količinu večnih i šumskih sadnica od Banske uprave u Skoplju. Nastojanjem br. Janka Vukčeviča, jedinicama če se izuči u susret,' tako da če još ove jeseni moči da posvršavaju zavetova-ne radove na pošumljivanju goleti i sadenju vočaka.
Sckelska četa Rakovac, župa Skop-lje, izgraduje u svoje selo vodovod-koji če biti dug čitav kilometar. S time u vezi četa če podiči u selu tn česme. Bez obzira na starost i P0*’ članstvo radi svake nedelje dva da-na na kopanju rezervoara i kanala-Ovaj rad vredno je istači i zbog to-ga, što je četa tek nedavno ostio-vana.
Sokolska četa Gornja Prača, župa
Sarajevo, radi vrlo aktivno u posled-nje vreme uprkos teških prilika. P°' red ostalog, održan je uspeli javni nastup na Vidovdan, a počelo se i sa gradnjom doma, za koga je na svečan način osvečen kamen temeljac 6
avgusta, u prisustvu izaslanjka Џ' pe i velikog broja sokolskih pripadnika i ostalih meštana. Dom če biti dovršen još ove godine. Moramo naponienuti, da se je broj vežbača znatno povečao. Sve kafcg1riJe re" di rif> ...n. Lgiaunjom doma rad čete biče još više olakšan.
Sokolsko društvo u Sv. Križu*
Dravska banovina, sprema se da svečano proslavi tridesetgodišnjicu svog opstanka iduče godine. Tom prilikom biče otvoreno letnje vežbalište. Društvo nastoji da ujedno osveti kamen temeljae svog doma.
*
Sokolsko društvo u Horgošu, dobilo je rešenjem nadležnih Ministar-stava na uživanje kroz 10 godina sokolski dom, od horgoške opštine. ovakvo rešenje ima mnogo zasluga starešina društva br. Dragomir VolR-Rad sokolskog društva u Horgošu *.te
time uveliko olakšan.
*
Sokolska četa Blinjski Kut (župe Zagreb) u okviru javne vežbe po-svetiče 3 septembra kamen-temeljac za Sokolski dom.
I	*
Novogradiško okružje Sokolske župe Zagreb održače 6 septembra okružni slet u Novoj Gradišči.
ISKLJUČENJE IZ SAVEZA SKJ
Narandžič Vlado, član sok. čete Vrebae, župa Sušak-Rijeka, presudotn župe od 23 maja 1939 g. Br. 727/39 isključen je iz članstva Saveza SKJ-Izvršni odbor na svojoj sednici od 26 i 27 avgusta 1939 g. rasmotrivši ceo predmet ješio je da se to isključe-nje potvrdi. To rešenje ima br. 10601 od 31-VII-1939 g.
Pretplatujjte se na
„Sokolski Glasnik"
Parb Hotel И o t b o u i Hplit
POD VODSTVOM BR. JOZEVIĆ, SPLIT Hotel na eamoj plaži. Vodeča kuča u Splitu. Zadnja riječ konfora, 60 soba. Sobe sa kupatilom, centralnim grijanjem, tek. vodom, telefonom itd. Terasa, dnevno koncert.
Život i rad naših iseljenika u zapadnoj Nemačkoj
Pisali smo o dolasku jugosloven-skih iseljenika iz Vestfala i Rura u •Vmačkoj, u našu zemlja, gde su pohodili Oplenae i prestonicu. Svake Kodine upriličuje pohode u domovi-nu Jugoslovenski narodni centralni Savez u Nemačkoj, na čelu koga je °d osnutka 1922 godine, g. Pavle Bloha neumorni radnik na podizanju ' čuvanju nacionalne svesti kod naših ‘sfcljenika u Nemačkoj.
U Vestfalu i Ruru živi oko 45.000 n&ših iseljenika, sa porodicama, ve-c'nom Slovenaca. To su večinom rudarski radnici. Iseljavanje našeg ele-menta u ove krajeve počelo je još devedesetih godina prošlog stoleča, ah organizovanje iseljenika počelo je ' tek posle rata. Godine 1920 osnova-na su prva društva za radnike. Tek Pt’sle Marseljskog atentata počelo se sa osnivanjem ženskih društava. Po-slednjih godina priliv našeg radni-štva u ove krajeve je sve veči.
Uslovi naših iseljenika za život i fid povoljni su, blagodareči socijal-no-političkom ugovoru izmedu Jugoslavije i Neinačke, po kome su naši radnici pravno izjednačeni sa domačim radništvom u svojim pravima.
Prosvetni rad u koloniji nije razvi-ien kako bi bilo poželjno. Iseljemci huaju samo jednu učiteljicu, gdicu ^žnianovu, čiji rad je vrlo pohvalan, al* to nije ni izdaleka dovoljno, jer mlada generacija zaboravlja materni jezik. Zato naši iseljenici apelu-
na naše prosvetne vlasti, da u ove Pokrajine upute još 4—5 učitelja dobrih organizatora i nacionalista po mogučstvi! gimnastičara. Iseljenici o^kudevaju na štampi. Primaju redovno »Jutro«, »Domovinu«, »Slovenec« i »Domoljub« iz Ljubljane, i nekoliko primeraka »Sokolskog Glasnika«. Iseljenici apeluju na naše članstvo, da im šalje pročitane knjige, časopise i novine na adresu: »Jugoslovenski nacionalni centralni Savez, Essei. ; enberg, Am Freistein 14-Ruf 34816, Reich«, na čemu če im eni biti vrlo blagodarni.
Nakon osnivanja Saveza, čiji rad od osnutka finansira pretsednik g. Bloha, otpočeo je aktivni ji rad na na-cionalnom polju medu našim iseljeni-cima u Vestfalu i Ruru. Svi jugoslo-venski državni praznici slave se na-ročito svečano u svim društvima, sa govorima. deklamacijama i drugim kulturnim priredbama. Svake godine prireduje se »Jugoslovenski nacionalni dan«, na koga dolaze hiljade na-^ih ljudi iz Nemačke. Uz proslave državnih praznika, vezana je i huma-na akcija, jer se na tim svečanostima vrši darivanje siromašne dece.
Naročito je na dirljiv način kome-morirana smrt Kralja Aleksandra posle 9 oktobra, u ovim krajevima. Komemoracijama prisustvovala su sva nacionalna i verska društva naših i-seljenika sa zastavama. Pomen je služio nentački katolički dekan Kau-holdt iz Gelsenkirchena. On je odlikovan ordenont Sv. Save.
Pre dve godine Savez je svečano osvetio svoju zastavu pod pokroviteljstvom Nj. V. Kraljice Marije. Zastava je izradena kod Središnjeg zavoda za domači obrt u Ljubljani, u državnim bojama, sa državnim grbom i napisom: »Čuvajmo Jugosla-viju«. 1 toni je prilikom priredena značajna nacionalna manifestacija, kojoj su prisustvovali brojni izaslani-ci iz Jugoslavije, na čelu sa zastup-nikom Nj. V. Kraljice Marije. Bili su prisutni i brojni izaslanici nemačkih Vlasti i društava.
Svojim radom Savez je doprineo trme, da je naša zemlja bolje upo’-znata u ovim krajevima Nemačke i više cenjena. Čitava naša kolonija u-živa veliki ugled medu kolonijama
ostalih narodnosti, dočim su ranije bili smatrani kao »austrijanci«.
Zelja je iseljenika, da naše konzularne vlasti budu u što tešnjem kontaktu sa kolonijom, čiji su članovi isključivo jugoslovenski orijentisani bez obzira na veru i plemensku pripadnost. To je potrebno i zbog naci-onalnog prestiža naše zemlje. Inače su iseljenici u neprestanom dodiru sa Otadžbinom.
Na koncu još jedan dokaz, koliko su nacionalno svesni naši iseljenici u ovint krajevima: u svojim domovima rudari imaju slike Nj. V. Kralja i Kraljice, a svake godine drugi pola-ze u domovinu, gde posebne delegacije posečuju naša nacionalna svetli-štu pod vodstvom pretsednika Save?a g. Bolha. Ove godine je posetilo O-tadžbinu preko 500 iseljenika. -
Чеси на Церу
Поводом прослове 25 годишњи-це Церске битке „Шабачки Гла-сник“ доноси између осталог под горњим написом и следеће:
„Када је свечано, на Видовдан 1928, у Текеришу освећиван споме-ник палим јунацима, у присусгву Краља Александра, Чехословачку је заступала велика делегација Када, у ове дане славимо 25 го-дишњицу битке на Церу, славимо ту победу без учешћа Чеха. И без Чехословачке.
А нод оним споменикои, крај nora ћемо ту победу славити, стоји,
о	Видовдану 1928 иоложена пове-ља, која гласи:
„Камен темељац овог спомени-ка биће за вечита времена знак храбрости, јунаштва и самопожрт-воваша српских војника и, у исто доба, биће израз захвалности чехо-словачких војника, који су били приморани да против свога убеђе-ња погину овде у редовима аустро-угарске војске — положен је на је-сен 1927 године! Слава њиховој у-спомени! Споменик је подигнут уз учевће чехословачке владе, која је овим учешћем понова јавно и свечано доказала пријатељске и братске везе, које спајају народ Чехословака и народ_ Срба, Хрвата и Словенаца".
А у повељи коју је положио блаженопочивши краљ Александар, иоред осталог пише:
„У овој костурници, поред наших јунака, почивају вечни сан и си-нови братског чехословачког наро-да, војници 28 нрашког пука, које зла судбина и непријатељ словен-ства — Аустроугарска — поведе у рат против нас. На костима два братска словенска народа, она хте-де да заснује своју славу. Али дру-кчије би суђено. Јунаштво наше и висока словенска свест. победише... Иза рушевина Аустро-Угарске сину слобода свију Словена. Нека је веч-na слава и хвала палим херојима оба наша народа!“
Помен изгинулим јунацииа у Бољевцу
Соколска ueia Бољевац, код Зе муна, приредила је прошлог утор-КЈ у заједници са земунским соко-лима, иомен српским војницима, ко-ји су у Бољевцу иогинули у борби сг аустро-угарским хусарима 1914 године. Помену су присуствовали бројни Соколи, вод пешадиј.е и вод ваздухопловства, претставници вла-сти и удружења и велики број на-рода. Помен су служили четворица свештеника. После помена говори-ли су на гробовима изгинулих г.г. Мратиновић Димитрије, свештеник, Милија Динић, мајор, Милоје Јаре-бица, Милован Јовановић и Др. У
Čitajući novine...
Klerikalni »Slovenski delavec« napada opet Sokolstvo u belešci »Soko-
li,	ljudi bez domovine«. Tu se pono-vo podgrejavaju infamne i neukusne denuncijacije protiv Sokolstva, kao da bi »Sokoli podupirali an ti nacionalne marksiste« itd. Izmišljaju se o-čite laži o torne, kako pojedina društva u Slovenačkoj »podupiru komuniste«. i završava se klevetom, da su »sokolske simpatije na strani maksi-stčkih ljudi bez domovine«.
Denunciranje Sokolstva zbog komunizma stara je klerikalna praksa, koja je več postala i suviše banalna, da bi na n ju trebalo odgovan ti. Tako su nas u Austriji denuncirali zbog »velikosrpstva«. žalosno je samo, da ima ljudi koji sebe smatraju krajnjim jugoslovenskim nacionalistima, a koji se u tom denunciranju — potpuno slažu s klerikalcima I...
*
U »Novoj Evropi«, za mesec avgust, nalazi se polemika sa Dr. M. Budakom o pitanju narodnog jedin-stva. Članak veli izmedu ostalog: »A posle rata, zar za narodno jedinstvo nije bila ogromna večina Hrvata i Srba? I — ako se kroz deset do petnaest godina prilike srede i duhovi smire, ako se »na osnovu jednakosti i rav-nopravnosti uspostavi poverenje medu bračom«, — zar neče opet ceo narod biti za jedinstvo, zadovoljen i slobodan svaki na svome?«
Naravno da hoče!
*
Jedan slovenački list javlja, da je u Njujork bilo poslato deset lica, sa zadatkom da spreme jugoslovensko odeljenje na medunarodnoj svetskoj izložbi. Sada pak jugosovenski listo-vi, koji izlaze u Severnoj Americi, podvlače da su od tih deset lica samo dvojica poznavali nešto malo en-gleski jezik. Cak ni pomočnik ko-mesara izložbe, koji bi trebao da ob-jašnjava posetiocima zanimljivosti našeg odeljenja, nije u stanju da se objasne sa tim posetiocima.
Da li če se, medutim, utvrditi i ko je kriv za sve to?
SOKOLSTVO I MEĐUNARODNA G1MNASTIČKA FEDERACIJA
Delegat Saveza Sokola K. J., brat Dr. Alfred Pihler, načelnik SaVeza SKJ, otputovao je na sednicu Medu-narodne gimnastičke federacije, koji se održava 30 i 31 avgusta u Lie-žu, u Belgiji. On če zastupati Savez Sokola i na Kongresu Federacije Belgijskih Gimnasta, koji se održava takoder u Liežu, 2 septembra.
име Сокола говорио je бр. Иван Ткалчевић, који је истакао храброст војника као и грађана који су стре-љани од' стране аустриских власти. Говорио је и старешина соколске чете бр. Милан Јовановић, учител..
Lakoatletske utakmice župe Beograd
t	*
Veoma lepi rezultati postignuti su
na lakoatletskim utakmicama sokolske župe u Beogradu. Tako je na 100 m Jovanovič Jerotije, Beograd II pestigao vreme od 10,9. Trčanje na 1500 m: čosič Aleksandar, Pančevo 4,36,8. 400 m: Cosič Aleksandar, Pančevo 54,8. Skok u dalj: Jovanovič Bora, Beograd 2. 5,92 m. Skok u vis: Sirpjanovič Dragoslav, Beograd 2,160 cm. Skok s motkom: Dordevič Dor-de, Beograd I, 300 cm. Bacanje ku-gle: Štakič Nikola, Beograd V, 12,82 m. Bacanje diska, Radovanovič Seli-mir, Beograd 1, 38,18 m. Štafeta 4X 100 društvo Beograd I, 48,05. U ukuo-nom plasmanu postignut je ovaj red: D Beograd I sa 122 boda, 2) Bi grad III sa 108 bodova, 3) Beogral
II	sa 78, slede: Pančevo, Beograd-Ma-tica, Beograd VII, Beograd V, VI, XI, VIII i otsek Ruskog sokola i Zemun I.
Članice na ovim utakmicama po-stigle su takoder dosta dobre rezultate, tako su postignuti rezultati u grupama: 100 m Karpati Alis, Beo-grad-Matica 14,0 sek. Skok u vis: Nedič Anuška, Beograd III sa 115 cm. Skok u dalj: Karpati Alis, Beo-grad-Matica sa 450 cm. Bacanje ku-gle: Dordevič Dragana, Beograd II sa 966 cm. cm. Bacanje diska: Karpati Alis, Beograd-Matica sa 23,0 metra. Štafeta 4X100 met: društvo Beograd I za 1,04,8 minuta. Ukupni plasman je sledeči: I mesto dele Beograd-Matica i Beograd III, 2) Beograd I, 3) Beograd II, 4) Beograd XI.
L S.
5m-
гпЛ
t Brat Juraj OStric
22 avgusta nakon duže i teže bolesti preminuo je u Pagu vredan, i-stinski i zaslužan soko brat Juraj Oštrič. Ova bolna vest duboko je potresla sve sokole, jer je njegovom smrču sokolsko društvu Pag izgubilo svog starog dugogodišnjeg člana u-prave i bivšeg starešinu.
Pokojni brat Juraj Oštrič roden je u Pagu, u uglednoj porodici godine 1875. U sokolske redove stupio je aprila 1921 godine, kada je sa još nekoliko svojih drugova i osnovao sokolsko društvo u Pagu. Od tada on se više ni na čas ne deli od aktivnog sokolskog rada, kome se potpuno predao s istinskim oduševljenjem, svoje vedre sokolske duše.
U bratu Jurf Oštriču su tako izrazito i harmonično bile utelovljene tolike odlike i vrline i u njemu je ku-culo istinsko, otvoreno i plemenito jugoslovensko srce. Brata Oštriča o-plakuje njegova supruga Marija, de-ca Josipa i Ljubo.
Dragi brate Jure, sudba nam te u-grabila, kad si nam bio najviše potrebam Bio si najbolji med najbolji-ma i zato neka ti je laka jugosloven-ska majka zemlja koju si toliko ljubic I	J.	G.
m
Sokoli-biciklisti iz Vršca, njih 20 nr broju, pošli su na Oplenae, gde su se pokloni grobu Viteškog Kralja. Svratili su se i u Beograd, gde su
kc.načili u prostorijama Saveza. Ovaj naporni put od Vršca do Oplenca i natrag prošli^u učesnici na biciklima.
Sokolska prireditev v Dol. Toplicah
Sokolsko društvo v Dol. Toplicah (župa Novo Mesto) je priredilo v nedeljo 24 julija svoj javen telovadni nastop. Kmalu po poldanskih urah so se pričeli zbirati Sokoli iz sosednjih društev, ki so prihajali z autobusi, na vozovih in t. d. Točno ob 15 uri, ko se je pripeljala tudi godba iz Novega mesta, se je razvila lepa povorka, k> je krenila krepko pozdravljena in obsipana s cvetjem po topličkih ulicah na telovadni prostor. Po pozdravu državni zastavi so nastopili vsi oddelki s prostimi vajami, ki so bile v splošnjem prav lepo in skladno izvajane. Za lepo izvajanje so želi telovadci od mnogobrojnega gledajočega občinstva toplo priznanje. Po prostih vajah je nastopila tudi vrsta telovadcev na orodu s prav lepimi vajami, ki so pokazale, da se tudi v domačem društvu goji s uspehom orodna telovadba. Po lepo uspeli te-1< \ Jbi je celokupno članstvo nastopilo k snemanju državne zastave ter s pesmijo »Hej Slovani« in pesmijo Sokolskih legij zaključilo lep telovadni nastop. Nato je krenila povorka pred Sokolski dom, kjer se je razvila dobro animirana prosta zabava.
Telovadni nastop topliškega sokolskega društva je s tem nastopom zopet ponovo dokazal, da se društvo dt bro zaveda svojega sokolskega po-slenstva, ter da ga vsa nasprotstva maloštevilnih toga strupenih nasprotnikov ne dosezajo, ter da gre s prezirom na vse napade moče na svoje delo. Izliv sovraštva ga le utrjuje v smoternem delu.
Telovadni nastop na dan 23 julija, ki je bil že pred meseci določen, so nameravali prepovedati z motivacijo, da se na ta dan vrši tudi slovesna otvoritev elektrike s cerkveno blagoslovitvijo daljnovoda, češ da bi sokolska prireditev motila cerkveno proslavo. Izjava od strani sokolskega društva pri pretsedništvu občine, da bo za časa blagoslova, ki se itako vrši v večernih urah prekinjena sokolska zabava ter da bo v tem času počivala tudi godba, ni našla prijaznega odmeva, tako da je bilo sokolsko društvo primorano se zateči za dovolitev na sresko načelstvo, k je posredovalo in se zadovoljilo z izjavo sokolskega društva, da se tudi ono, ki pozdravlja in se raduje vsakega napredka v kraju, hoče udeležiti proslave otvoritve elektrike. Toda tudi to ni še zadostovalo, temveč je predsedni-štvo občine zahtevalo, da sokolsko društvo s celokupno upravo podpiše izjavo, ki je za celokupno sokolstvo žaljiva. Povsem umevno je, da na to ni pristalo.
те Брадина, жуна Мостар, извршио носете rope наведених чета, који је том приликом поред гуслања одр-жао и предавање о Петровој Пе-тољетци.	Рад.	Живковић
Рад друштва Приштина
Соколско друштво Прнштнна из-
вршиће прославу 30-годишњице сво-га постојања на дан 22 октобра, ко-јом ће се приликом извршити осве-ћење друштвене заставе, коју је по-дарио брат Лилић Перо, трговац из Приштине. За ову прославу v-чињене су велике припреме. У ту сврху друштвени начелник брат Ивчић Иван, наредник-водник, оби-шао је део соколских чета овог друштва и то: Ново Чикатово, Но-во Рујце, Потуровци и Суви До.
Прнликом прегледа брат Ивчић је четама дао упуте о правилнои раду и одржао је пригодно преда-вање о узајамности, слози и шире-њу братске љубави међу соколима за извршење светих соколских дуж-ности. Истовремено је брат Перко Мркајић — соколски гуслар из че-
т
HOTEL SLAVIJA — SPLIT viasnik м. jozević
Sobe sa tekućom hladnom i toplom vodom centr. grijanjem. Prvoklasna kuhinja sa svim morskim specialitetima.
U interesu reda i mira
Iz N oval j e, na ostrevu Pagu, primili smo vesti o vrlo žalosnim metel entima, uperenim pr oliv imovine i članova tamošnje g Sokolskog društva. A bilo je i još par incidenata, na drugim mestima.
Da se ne kaže da sipamo ulje u vatru odmah na početku novih pro-mena u našem unutrašnjem državnom životu, nečemo da se potanje osvr-ćemo na te incidente. Činimo to i zato što želimo da damo prilike novim m er o d a v ni m i odgovornim faktor im a, a naročilo onim iz Banovine Hrvatske, da pokažu na delu, koliko im je do reda i smiri-vanja, do slobode mišljenja i do demokratskih metoda. Prvih dana može po neki incident da se pravda »ak-cijom neodgovornih elemenata«, ali onaj ko traži slobodu i pravd u za sebe, treba da je smesta pripravan da je osigura svakom gradaninu.
Apsurdna je i sama pomisao da bi, bilo u kojem kraju Jugoslavije moglo da bude sprečavano slobodno širen/e i ispovedanje jugoslovenske misli. Ako su po neki neodgovorni elementi očekivali drugo, onda najme-rodavniji faktor Banovine Hrvatske, koji je i sam govorio o »zajedničkoj domovini Jugoslaviji« i koji je, kao počast, primio odlikovanje J u-goslovenske , kr u n e, treba svojim autoritetom svakome to da objasni i zakonom da sprovede.
Ponovo podvlačimo: Želimo da se naš unutarnji život razvija u što ve-ćem miru i skladu, uvereni da pobeda jugoslovenske misli mora da dođe, sama od sebe, bez ikakvog nasilja/ Ali ako se bude pokušalo instalirati taj apsurd, — koga preko svojih listova Iraže frankofurtimaši, — da se, ma u kom kraju Jugoslavije, progoni i terorizira jugoslovenstvo, onda mi nečemo bili krivi ako do tog blago-tvornog mira ne dođe.
Iz života gradiščanskih Hrvata
Prošle nedelje održana je u Be£u glavna godišnja skupština »Hrvat-skog kulturno« društva«, koje u životu gradiščanskih Hrvata igra vrlo važnu ulogu. Kao što je poznato, ta naša nacionalna manjina, gradiščanski Hrvati, žive u Gradišču u Austri-ji, severno od Medumurja, pa sve do Beča.
Povodom te skupštine donele su »Hrvatske novine«, organ gradiščanskih Hrvata, opširan članak o radu ki.lturnog društva, u kome se naro-čito ističe odlučnost te naše nacionalne manjine da očuva svoj jezik i svoju kulturu. Kulturnom društvu je uspelo da okupi oko sebe sve nacionalne radriike, a naročito književnike i publiciste, kao i sve one koji izdaju knjige i kalendare na narod-nom jeziku. To je učinilo da se svest u tom kraju silno podigla i razvila, a narodni običaji i narodna nošnja di že se sa ljubavlju. Društvo je priredilo nekoliko narodnih manifestacija i ono zastupa u svemu našu ma-njinu, pošto ona nema ni svojih poslanika, niti ikakvih drugih politič-kih pretstavnika.
»Hrvatske novine« donose i vrlo lep članak o narodnom jeziku Hrvata i Srba, a zanimljiva je i beleška, u kojoj se odgovara izvesnim licima, koji gradiščanske Hrvate denuncira-ju da su »koridoristi«, čime se alu-dira na tobožnje iredentističke težnje.
Опекотине суши и лечи
БАРТУЛИЋЕВЕ
ЛЕКОВИТЕ НАСТИ
l
Кутија Дин. 14.
Добија се у свакој апотеци.
Per'. fip. 7£09 o A 15 маја 193B.
Iz slovenskog Sokolstva
IZ ČOS.
»Sokolski Vestnik«, organ COS, do/iosi u broju od 30 avgusta na u-vodnom mestu proklamaciju novog pretsedništva COS, potpisanu od starešine, Josefa Truhlarža i sekretara, Dr. Jaroslava Vodičke,- U pozivu se kaže, da sadašnje vreme traži slogu, disciplinu i spremnost, pa se upučuje apel članstvu i čtavom narodu, da se ujedini u što revnosnijem sokolsjjom radu.
U istom broju nalazi se i apel Na-čelni.štva COS, potpisan od načelnika Pehlata, načelnice Provaznikove i pretsednika prosvetnog odbora, An-tonina Krejči-a, u kome se kaže da Sokolstvo ide i dalje za Tiršem i u Tirševom duhu, sa verom u napre-dak i u budučnost. List donosi i govor novog starešine COS, J. Truhlarža upučen Sokolima u Americi, u kome se naročito podvlači, da je upučen jednako Slovacima kao i Ce-sima, a u kome se, izmedu ostalog, kaže: »U životu gubimo samo to, čega smo se dobrovoljno odrekli. Nas veže zajedno neodoljiva veza roda i krvi. Našom mišlju još prolaze uspo-mene na veliki naš Sokolski slet, u kojima je toliko topline i ohrabrenja. Sečamo se i nezaboravljamo, jer to diže duh pojedinaca i naroda. Sokolstvo ostaje i dalje budna straža za budučnost svog dragog naroda, a duh Tirša i Fignera ostače za nas ve-čiti zakon.«
ČOS I JEVREJI
Praški listovi javljaju, da po odluci COS, a u vezi sa naredbama Protek-tora Rajha, sa danom 26 avgusta 1939 presta ju da budu članovi sokolskih jedinica svi muškarci i žene je-vrejskog porekla. Dalje se u objav: kaže, tko prema naredenju protek-tora Rajha, treba da bude smatran Jevrejinom. Isključenje Jevreja iz Sokola treba da bude odmah prove-dtno, pod pretnjom stroge kazne.
Iz slovenskog sveta
Praški listovi objavljuju vest, da je protektor Rajha u Ceškoj i Mo-ravskoj naročitom naredbom raspu-stio Udruženje »Narodni Savez Le-gionara«, sa svima njegovim pod-organizacijama. Istovremeno je zaplenjena sva imovina Saveza legiona-ra, a ukidaju se i sve zakonske odredbe, koje su legionarskim društvi-ma ili pojedinim legionarima odre-divale iznimna prava i privilegije. U naredbi se veli, da je daljnje pošto-
SOKOUMA
ŠTAMPARIJA
»Gutenberg«
daje najpovolinije etne i dobavne u-vjete. Zato se obra-tite kad Vam bilo što ustreba jedino na
Штт „GUTEHBERC"
ZAGREB '/ ILIČA 65
TELEFON 23-131
bratu S. Oljevac
С0К0ЛИП!
Кад долазите у НОВИ САД, посетите соколски ресторан
„СПОМЕН Д0М“
који води наш популарни
брат MAHE ВРАНИЋ
Соколи уз прикаа соколске легитимациЈе уживају 20% попуста од редовних цена на јелу
janje pomenutih društava u protu-slovlju sa člankom 12 izjave Firera i državnog kancelara.
*
Praški »Narodni Listy« javljaju, da se na zvaničnim mestima radi o tome, da se »pojednostavi društveni život u Pragu i ostaloj Ceškoj«, te da se broj postoječih udruženja uve-liko smanji. Računa se da če tokom iduče nedelje biti date dispozicjje, po kojima če u samom Pragu nestati oko 3.000 udruženja.
*
Praški nemački list, »Der Neue Tag«, javlja da je slovačko ministar-stvo unutrašnjih dela zabranilo uvoz svih čeških listova, koji izlaze na teritoriji Ceško-moravskog protektorata, u Slovačku.
OKO UKRAJINSKE PROPAGANDE
Nemački listovi su objavili .pred kratko vreme, da su, nakon sklapanja nemačko-sovjetskog pakta, bile uki-nute ukrajinske emisije radio stanica u Beču, Gracu i Lajpcigu. Time se potvrduje, da su nemački odgovorni faktori odrekli svaku potporu propagandi za stvaranje ukrajinske ne-zavisnosti, koja je doduše išla na štetu Poljske, ali isto tako i na šte-tu Rusije, pošto se u sovjetskim gra-nicama nalazi največi broj Ukraji-naca.
Takmičenja osječke župe u BOrovu
U Borovu su 27 avgusta održana lakoatletska takmičenja sokolske župe Osijek, na kojima je učestvovalo osam jedinica. Takmičare je pozdra-vio lepim govorom starešina borov-skog Sokola, br. Tomo Maksimovič. Takmičenja su trajala 11 časova, nakon čega su proglašeni rezultati. Članovi borovskog društva pobedili su u pet disciplina i kvalifikovali se za medužupske utakmice u Zagrebu
6	septembra. 1 članice iz Borova po-stigle su lepe rezultate, a u štafetnom trčanju stigle su prve na cilj.
U Borovu su održana prošle nedelje velika lakoatletska takmičenja, na kojima su pored lakoatletičara uče-stvovali i Sokoli, postigavši lepe rezultate. — Borovski sokoli priredu-ju 3 septembra izlet u Slavonski Brod, gde če odigrati utakmicu u odbojci sa članstvom brodskog Sokola.
ТВОРНИЦА 3ACTABA
НИКОЛА ИВК0ВИЋ НОВИ САД
Prije nego uiiniš životnu poliču ili djeci miraz obrati se za upute kod
НДТК0 H11K0U1Č
s u s A K
Glavni zastupnik „ C R O A TI E u osigurava-juće Zadruge u Zagrebu.
Zanimljivosti iz doma i sveta
italijanska i nemačka štampa na-glašuju naročito neutralnost balkanskih država u današnjem svetskom sporu, a posebno podvlače neutralnost Jugoslavije. Trščanski »Piccolo« piše o Jadranskom moru, a »Volki-sher Becbachter« javlja iz Beograda, da Jugoslavija želi da ostane izvan svih sporova izmedu evropskih sila, ukoliko time ne bi bili ugroženi njeni žvotni interesi. Jugoslavija naročito zastupa mišljenje, da izmedu balkanskih naroda nema nikakvog razloga za oružane sporove.
*
Dakovačka »Hrvatska odbrana« piše, da su u poslednje vreme nemačke manjine u Vojvodini kupile zemlje za 2 milijarde dinara. Pored Tise i Dunava su i Madžari kupili oko mi-lijardu dinara naše zemlje. Slično je i u Slovenačkoj. U Radgoni su Nemci pre rata imali 26% zemlje, dok danas imaju 44°/o. U okolini Maribora kupili su Nemci za nekoliko poslednjih godina preko 50 miliona vrednosti zeniljišta. Dakovački list s pravom podvlači, da o tim činjenica-ma treba razmišljati.
*
Engleski listovi javljaju, da britanska ratna industrija izraduje več sada mesečno po 1.500 aviona, dok se ovih dana dovršava izgradnja velike fabrike aviona u Koventriu, koja če biti največa u Evropi. Ta fabrika če sama producirati koliko sve dosada-šnje engleske fabrike skupa, tako da če u najkrače vreme Engleska pro-izvoditi 3000 aviona mesečno. Sem toga, Engleska može da računa na avionske fabrike u Kanadi i Austra-liji, koje imaju takode velik kapacitet.
*
Kao što su več sve novine javile, nemačka vojska je ušla u Slovačku, a pretsednik slovačke vlade, Tiso, je izjavio, da je to učinjeno zato da Nemačka brani slovačku nezavisnost. Iz Berlina se javlja da su nemačke čete zaposele sve slovačke granice i da se u Slovačkoj nalaze tri nemačke armije. Slovačka vlada je izdala poziv stanovništvu zbog prehrane nemačke vojske. Iz Bratislave javljaju da je nemačku vojsku u Bratislavi dočekalo nekoliko članova Hlinkine garde a na državnim ure-dima da su bile izvešene slovačke i nemačke zastave. Vesfi o ulasku ne-mačkih četa u Bratislavu izazvale su u Budimpešti neprijatan osečaj. Stra-
Sadržina sokolskih listova
NOV SOKOLSKI LIST
Sokolsko društvo Crvenka, župa Novi Sad, pokrenulo je svoj mesečnik, pod naslovom »Sokolska straža«
i	sa geslom »čuvačeino Jugoslaviju!« List izlazi u novinskom formatu, a prodaje se uz cenu od 1 dinar po pri", merku. Godišnja pretplata je deset dinara. Primili smo 1 broj »Sokolske straže«, koji donosi zanimljiv sadr žaj. List ureduje br. Pavle Kvaič.
»ČUVAJMO JUGOSLAVIJU«
Primili smo broj 7 vesnika sokolske župe Karlovac, »Čuvajmo Jugo-slaviju«, sa sledečim sadržajem: Peta v Drugi; — Sokolska gozdna ško-la (Nešovič Dušan); — Sokolstvo < zadrugarstvo (Veljko Rapo); — Voč-ni sokovi mesto alkoholnih piča; — Voče kao hrana i piče; — Nešto o šljivi i jabuci (Ivo Navratil); — Vesti i dr.
»SOKOLSKI VESNIK«
Izašao je iz štampe 1 broj ovog odlično uredenog lista za sokolsko vaspitanje dece i naraštaja, koga izdaje br. D. Rašič iz Sremske Mitroviče. Broj je posvečen rodendanu Nj-
V	Kralja. Pored velikog broja pe-sama i članaka, štampan je igrokaz »Pod čergom« od br. J. Mitroviča ! članak br. Dr. Belajčiča: U prirodu. u pianinu!«
na štampa javlja da u Budimpešti smatraju da Slovačka pretstavlja još samo nemačku pokrajinu te da o samostalnosti Slovačke ne može više da bude ni govora. Obzirom na to morala je i Madžarska upotpuniti svoje vojne mere.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
H.	MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: Svajcarskih бч-
sovnikč is ruku i rfžep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Bradi i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručnn rod
Tratite cene za Izraelu klinaca I znaiaka.
POGREZIVA VRATILA
su najusavršeniji način vratila
Svi stari sbtemi su nepraktični te budu uklonjeni. Usavršene sprave dobavlja specijalna
TVORNICA BIMNASTICkIH SPRAVA
I.	0 R A Ž E M
Ribnica na Dolenjskem
Tvornica TANINA Sisak D. D.
!
proizvodi slijedeće ekstrakte:
Kstenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	„
Valonca	„
Mimoza	„
i razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabalja iz naše države, Afrike, Azije, i Južne Amerike
SestreBraćo!
(Jpamtite da čete so-kolcku odoru, vezbače odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti jedino, propisno i jeftino u solidnoj i poznatoj
Trgovini
sokolskih
potrebština
Branko PalčU
ZAGREB
Kraljice Mrije 6
BEOGRAD
Bik an s k a 22
Tražite bespfatni cenovnik
Strana 7
Hotel „Central” i Hotel-Pension „Bačvice Mate NatU, Split
HOTEL »CENTRAL
Potpuni pension, uključivo poslugu i takse, prema položaju i veličini sobe, od Din. 95.— do Din. 110.—. Menu fiks od Din. 12.— i Din. 16.—.
HOTEL-PENSION »BAČVICE
Potpuni pension, uključivo poslugu i takse, prema položaju i veličini so be od Din. 80.— do Din. 95.—. Menu fiks od Din. 12.— do Din. 16.—
За I, II, III и IV разред оснсвних школа од Светолика Р. Милосав-љевића и Душана М. Прице. Све четири читанке одобрене су ове године од Главног просветног савета и Министар ства просвете одлуком IV Бр. 7142 од 13 јуна 1939 г. и претстављају последњу реч модерне методике народног језика и педагошког искуства дугогодишњих радпика v школи и на педагошкој и дечјој књижевности. Цена им је 8, 10; 14 и 15 динара.
Zagreb, Jelaiifev trg 3
NOVO OTVORENA RADNJA SA NAJMODERNIJIM, PRVO KLASNIM PREDMETIMA PARFIMERISKE I KOSMETSKE STRUKE. UMERENE CENE. BRZAIKULANTNA PODVORBA
за I, II, HI и IV разред основких школа од СТЕВАНА А. ОБРАДО-ДОВИЋА, школског кадзорника. Одобрене су по препо-руци Главног просветног савета, оддукама Госгтдина Ми-нистра просвете IV Бр. 13386/38, 9219/38, 14279/38 и 8006/39 за употребу уосновним школама и стају 6, 10, 12 и 15 дни. Све чегири имају више уметничких илустрација и слика у више боја ваџ тркста и развијају у највећој мери морал-на, национална и естетска осећања. Оне развијају смисао за све духовне вредкости, љубав према човеку, култ према нацији, рођеној груди и љубав према раду. Оне су учите-љице иарода.
Prpporučam braći i sestrama sledeče korisne i stručne knjige:
M. Dobrin: Laka atletika uz cijenu od Din. 6.—
Ista na shvatljiv i lak način opisuje sve grane lake atletike uz praktično i metodično tumačenje.
Hrvoje Macanović: Plivanje u Sokolu. Cijena Din. 15.—
Daje upute u praktičnu izgradnju plivališta, način organizacije tak-mičenja i raznih načina pli-vanja.
R J. Hoke: Vojni šport. Cijena Din. 3________
Propagandni sastavci o fizičkom radu ne samo pojedinca, nego i za masu. Knjižica može da po-služi svima starješinama u voj-sci, kako treba stvarati .vojnike gimnastičare i športaše. Predgovor ovoj knjižici napisao je pu-kovnik Drag. T. Nikolajevič.
Knjige se naručuju u knjižari »N a-p r e d a k« Fran Lhotsky, Split, Sinjska ul. 2 uz napred poslati novac ili pouzečem.
URARSKA. ZLATARSKA
I OPTIČARSKA RADNJA
за III и за IV разред основних школа #д ATAHACHdA МЛАДЕНО-ВИЋА, банског школског надзорника. Господин Министар просвете, по саслушању Главног просветног савета, одлу-
кама IV бр. 7195 и 7196 од 29 јуна 1939 год. одобрио је употребу ових читанака у свима основним школама за наредне четири школске године. Цена: Читанка за III раз. 14 а за IV разред 15 динара.
SPLIT, NARODNI TRG 4
TELEFON BROJ 25-05
Prodaja urarske, zlatarske i optičarske robe. Naočale sc" izraduju po Iječničkom receptu.
од CTEBAHA A. ОБРАДОВИЋА, школског надзорника, израђен no моредној научној методи, илустрован лепим сликама у више 6oja и потпуно одговара 'модерним принципима пе-дагошке науке. Препоручен од Главног просветног савета СБр. 418 и одобрен од Господина Министра просвете ОНБр. 44.463 стд 11 јула 1936 год., XI изд. Броширан 8.— Повезан 10.— дин.
Угледни примерци шаљу се на захтев бесплатно. Могу се добити код свих књижара у земљи и код издавачке књижарницс
ZASTUPNIK UNIVERZ. MAJDANPECKE DOMENE Univerziteta Kralj. Jugoslavije Za isporuku ogrevnog drveta
i	drugog šumskog materijala
Prodavac uglja iz državnih i privatnih rudnika
BEOGRAD
Frankopanova ulica broj 30/1 . Telefon 25-816.
СТОВАРИШТЕ ХАРТИЈЕ
БЕ0ГРАД • Цара Уроша бр. 5 • Пошт. фох 591 • ТелеФои 20-583
Modno manufakturna trgovina Poljana Kralja Tomislava dr. 2
Srana 8
OVA SLIKA PRIKAZUJE REPREZENTATIVNI SOKOLSKI DOM KRALJA ALEKSANDRA U SARAJEVU KO JI JE, KAO I SOKOLSKI DOMOVI U SOLINU, JAJCU, SANSKOM MOSTU, CRIKVENICI, BANJA LUCI, KARLOVCU, INDIJI, ROG. SLATINI, GLINI ITD. POKRIVEN NAŠIM
proizvode rafinirani Špirit, denaturisani špirit, sve vrsti likera, brandy-a rumova i domačih rakija, kvasac, ugljičnu kiselinu, potašu, umjetno gnojivo, kristalnu sodu i bukove spirale za tvornice
sirčeta.
Firma je vlasnik prfrodnih vrela pitke i ljekovite vode poznate na tržištu pod imenom prirodna radioaktivna SISAČKA MINERALNA VODA (alkalno murijatsko jodno vrelo)
P i t k a
sama, sa vinom, koje ona ne bojadiše, i ostalim alkoholnim pičima, mlijekom i vočnim Sokovima.
L i j e č i
ovapnjenje žila, visoki krvni tlak, iznemoglosti, trajne upale dišala, asthmu, bronchiale, očne i živčane bolesti, trajne kožne bolesti (akna, furunkule, čireve), tuberkulozu kostiju, članaka i živaca, reumatizam mišiča i članaka, ženske bolesti (upale, mijome, eksudate, trajna za-palenja), trajne otekline žlijezda (gušu, pubertnu strumu), bolesti cri-jeva i želuca, bubrežni i žučni kamenac, skrofulozu (članaka, živaca, kožnu škrofulozu, čireve), bolesti spolnih i mokračnih organa (trajno zapalenje, kamenci), hemeroide, usporeni oporavak, zacjeljuje rane, nepravilnosti kod probave. Naročito povoljno djeluje kod pojave
morske bolesti.
Vlasnik P. Tesli ć, S i s a k
FIRMA JE ODLIKOVANA NA SLIJEDEĆIM IZLOŽBAMA:
Trgovačka i obrtnička izložba u Osijeku 1925, godine zlatnom pla-ketom, — Međunarodni sajam i izložba u Novom Sadu 1929. godine zlatnom medaljom — Exposition Internacional, Barcelona 1929. Me-dalla de Oro. — Foire Exposition de Nice 1930. Grand Prix avec Mčdailla d’Or. — XII. Fiera Campionazia Internacionale di Padova 1930. Gran Premio e Medaglia Oro. — Ill-e Exposition Internationale de 1’Enfant, Bruxelles 1940. Grand Prix avec Mčdallle d’ Or. — A narotlto za „Sisaiku minerala u vodu", na Exposition de Bien-Etre, Pariš 1930. pour Eaux Minčrales: Grand Coup d’Honneur
avec Mčdaille d’ Or.
VALOVITIM PLOCAMA
MARKE
SOKOLSKA DRUŠTVA UZIVAJU NAROČITE POVLA-ŠTENE CIJENE. SVA OBAVJEŠTENJA TEHNIČKE I KOMERCIJALNE PRIRODE DAJE NAJPRIPRAVNIJE:
Zastopstva i komisiona skladišta u svim većim mjestima države.
Vlastita baždarska stanica, ode-ljenje za izložbu i propagandu prijemne električne energije u ku-ćanstvu.
Snabdevaju električnom jom grad Split i okolinu
energi
Najpovoljniji uvjeti za dobavu električne energije za industrijske svrhe. GODIŠNJA ISPORUKA:
20.000.000 k w h VODOVODI ViSOkOG NAPONA
JADRANSKA
BRODOtiMDILlfra A. D.
SPLIT-KRA U EVICA
Razvitak domače brodogradnje za-visi i od nas samih!
Dužnost nam je, da sve naše brodove izradujemo i popravljavamo u svojim brodogradiiištima.
«i iiii ni
KRALJEVSKA BANOVINSKA POSLOVNA CENTRALA
SPLIT - Sokolska 2
Tkaonka čilima Primorske banovine
F I L I J A L E:
Zagreb — Preradovićeva ul. 5 Beograd — K o I a r č e v a ul. 1
III
Izraduje ulazne (Perzere) i tkane ćilime, narodna veziva, drvorezbarske predmete.
III
Svaki nabavljeni čilim dobiva pismeno jamstvo da je izraden od čiste vune, stalan u boji ručni rad i impregniran proti moljaca.
Prodala na otpiatu u 12 Ni 24 obroka.
3222- ^02
Дечје лолуиипеле од 'аког Oi hud ca непоаеривим гуменим ђоновима. И-;-држљиве и трајне, а уз то јевтине.
48322-646
4624 u-i05fc)
Удобне деко|ачке ципела на шнира-ње. Израђене од на|финијег бокса. са кожним Нонончма и notneTHiiava,
Дечје нипелице од лаковане гуме са чврстим ђоновима. Не пропушта^у воду.
6922 446UH
Укусне и трајне дсчје ципечице од јакиг бокса, ca кижним ђононима и питпетииама.	-
240Ј Cl. CO
Веома лагане. трајне и прак1ичне кожне ципеле за гимнастику и шпорт.
Ш34-44б47
Јаке и удобне цнпеле за дечаке, од фине смеђе коже, са кижиим на рам шивеним ђоноиима и потлетт гма.
46: i 6.6U1
Девојачке ципе mue ид финог телећег бикса, са ^ожним Конокима и пот-петицама. За школу веома подесне.
38732 61 5
Високе дечје ципелице од лаковане гуме. Веома подесне за децу, ко|а по блату и мокром путу иду далеко у ижолу.	_
ДЕРАН
Дин 4.-, 5-- и 6'- издржљиве памучне патенч чараре.
ШПОРТ
Олиљене доколениие за децу. Имају еласгичне подвезиие, које ил држе, а не стежу ногу.
6662-44622
Отпорне и чврсте, а при том лагане високе дечје нипеле за дечаке. Од Смеђег бокса, с јаким кожним ђо-новима.
2632 4(6. S
Фине дечје цииелице од бокса, са кожним ђоновима и гуменим потпе-тииама.
izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovima 6) — Ureduje redakcio^j odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Prorić,
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.