Poštarina plačena u gotovom God. X. BroJ 20. U Zagrebu, 20. maja 1938. Pojedini broj Din I.— Uredništvo i uprava ZAGREB, MASARAKOVA 28a Telefon 67-80 Uredništvo in uprava za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine LJUBLJANA, Erjavčeva 4a J ŠIRITE »ISTRU!« — ŠALJITE S PRETPLATU. - SAKUPLJAJTE j OGLASE ZA »ISTRU!« — OGLA- ’ ŠUJTE U »ISTRI!« J GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIM F N IGRAN ATA U JULIJSKE KRAJINE MUSSOLINIJEV GOVOR U GENOVI Mussolinijev govor u Genovi 14 o. mj. označio je jaču privrženost politici suradnje s A jemackom nego što se to očekivalo na- Icon■, Hitlerovog posjeta u Rimu u mnogim medjunarodnim krugovima. Gledajuči u tom posvetu u glavnom potvrdu postoječeg sta¬ nja, čije mogučnosti razvoja za budučnost su iscrpljene. ako Italija sada prelazi iz di¬ namične politike u statičnu, ti krugovi su zaključivali , da su mogučnosh razvoja prije na strani talijanskih odnosa , prema zapad- nim velevlastima nego prema Njemačkoj. Govor u Genovi, premda je u pogledu Nje- mačke takodjer samo potvrdio ono što je več poznalo, djelovao je medjutim neočekivano onim svojim dijelom ko ji se odnosi na od¬ nose sa Engleskom i sa Francuskom. Gle¬ de Engleske je Duce hez svakog osječajnog ili govorničkog nakita istaknuo, da je po- stignut sporazum izmedju dva svjetska car¬ stva i ovo: »Buduči da imamo (vrstu volju ovo utanačenje savjesno održati te vjeruje- mo, da če odgovorni vladajuči muževi Engle¬ ske učiniti to isto. moiemo smatrati, da če ovo utanačenje biti trajno«. Prije toga je me¬ djutim Mussolini rekao, da sankcije još uvi- jek nisu zaboravljene, a sankcije su djelo Engleske, mnogo više nego Francuske, koja ,?e preko Lavala mnogo pridonijela, da one nikad nisu postale uspješne. No glavno iz- nenadjenje je bio stavak posvečen Francu- skoj. »Stožit čete se sa mnom, ako obzirom na razgovore s Francuskom, koji su uosta- lom još u toku, hudem oprezan. Ne znam, da li če oni doči do svršetka; več i zbog jednog izvanredno akluelnog pitanja poput pitanja španjolskog rata u kojem mi, Fran- cuska i Italija, stojimo na suprotnim stra¬ nema barikade. Francuska želi. pobjedu Bar¬ celone, mi naprotiv želimo i hočemo pobje¬ du Franca«. Prema francuskom službenom mišljenju, bili. su pregovori koje u Rimu vodi otprav- rik poslova Blondel s talijanskim ministrom Otrinom, na. dobrom putu i sporazum se oče- kivao u roku od nekoliko dana. A neki po- lusluibeni listovi kao »Petit Parislen« i *Tempe« pisali su vrlo optimistički o za- ključenju sporazuma s Italijom. Kraj tog optimizma francuskih poluslužbenih listova, ne treba se čuditi, da je još oduševljenije bilo gledište onih organa desničarske opo¬ zicije. koli na zbliženje s Italijom gledaiu hroz naočale unutarnje politike. »Jour«-u , na primjer, nikakva brzina nije bila dovolj- na. pa je kriiizirao držanje francuske diplo¬ macije, premda joj je cilj bio isti kao pe¬ dantno i sitničavo. Osim unutarnjo-političke prednosti (udarac Ijevici i Ijevičarstvu) ti Hstovi su vjerovali, da če na taj način Fran¬ cuska moči. predobiti Italiju da napusti Nje- mačku. 1 izricali su tu svoju naivnu vjeru tako otvoreno, da ih je fašističko novinstvo moralo desavuirati, iinatoč stanovitih sim¬ patija u ideološkom pogledu. Tako je nakon odlaska Hitlera iz Rima talijansko novin¬ stvo oštro osudilo ove naivne optimiste i njihove zaključke, proglasivši ih nezgrap- nim spletkama. Fašistička vlada je naime želila, da izbjegne svakoj sumnjičavosti svo- ga saveznika s one st-rane Alpa. Cime se ima protumačiti nesklad izme¬ dju francuskih poluslužbenih prognoza, ko¬ je su očito gradjene na informacijama, koje je dao Blondel o svojim razgovorimo sa Čla¬ nom, te situacije koja je nastala Mussoli¬ nijevim. govorom u Genovi? Mussolini je posiavio kao motivaciju Španjolsku. Ali upravo u tom pitanju je Bonnet pokazao u Ženevi, da ostaje na istoj liniji s britan- skom, vladom. te je glasovao protiv prihvata predloga rezolucije. koji je predložio Del Vayo 'i kojim se Iražilo napuštanje politike nevtralnosti, LJčinio je to. kako javlja » Oeu- vre«, nakon telefonskog razgovora s Dala- dierom Prema torne ne postoji službeno ni- kakvo drugačije francusko stanovište prema Spanjolskoi nego britansko. Druga je stvar csječajne simpatije jednog dijela francuske javnosti, a drugo je mjerodavno stanovište francuske vlade. Ovo je pak u pogledu Spa- njolske obilježeno ne zagovarahjem ove ih one španjolske Strane, nego brigom, da špa- njolsko tlo ne hude trajno ili prolazno isleo- rišččno od Francovih saveznika u strategi)- ske svrhe protiv Francuske. A ta briga je jednaka u Francuskoj kao i u Engleskoj, jer bi prekid veza Gibraltar Malta ili dou- lon—Alg er u Ceuti ili na Balearimabio is o tako prativan vojničkim interesima Engleske kao i Francuske, čiji vojnicki savez je po,- puno i.zgradjen upravo posljednjtm london¬ skim sastankom britanskih i francuskih <-r- žavnika. , , . , Dokaz solidarnosti strategijških interesa Mih, zapadnih velevlasti u španjolskom p’- tanju je koračno takodjer to, da je « br }' tansko-falijanski sporazum od 16 _ travn J. uvršten uvjet. da talijanske čete bilo prije b'-lo poslije svršetka španjolskog rata napa¬ sle Španjolsku. Buduči da Francova pobje- do, nije tako hrza kao što se očekivalo (i na šlo se odnosih, stipulacija »poslije«) postaje aktuelnim aktiviranje rada neutralitetnog od¬ bora u svrhu evakuacije, posao koji us prat- Zaht jevi Ni jemaca u Poljskoj Varšavski dopisnik »Manchester Guar- diana« piše o pojačanoi aktivnosti prvaka njemačke narodne manjine u Poljsko! ovo: »Dok sve ostale narodne manjine u Polj¬ skoj, kao Ukrajinci, Židovi, Bijelorusi, itd. moraju -šutiti, dotle je njemačka narodna manjina svugdje bučna i izazovna, izvor zabrinutosti, pa čak i medjunarodne opa- snosti. Nakon nemira u Cehoslovačkoj i Danskoj, njemačka je narodna manjina u Poljskoj, koja je u glavnom nacistička, počela je odavati znakove političkog ne¬ mira. Ona je iznijela svoje političke. eko¬ nomske i kulturne zahtjeve. U političkom pogledu ona u prvom redu traži, da se s njemačkom narodnom manjinom postupa kao s narodnosnom skupinom, sasvim 'raz- ličitom od susjednih manjina, jer ona tvo¬ ri dio cijelokupnog njemačkog naroda. — Ovaj zahtjev koji je energično formulirala »Jungdeutsche Partei in Polen« (u stvari nacistički pokret), bio je naravno dosta neodredjen. No to je bilo namjerno uči- njeno. Poljsko-njemački odnosi u pogledu njemačke i poljske maniine nisu bili dobri, kad je taj zahtjev formuliran. U tako zvanih »Šest stranačkih teza«, koje je ta stranka formulirala neko vri- jeme zatim, kad je atmosfera bila povolj- nija, bio je jasnije izložen pravi cilj tog zahtjeva. Dok se priznaje, da je u Poljskoj poljski narod gospodar i da ima pravo iz- gradjivati svoju državu i kontrolirati je prema svojim potrebama, dotle se u jednoj od tih šest teza veli: »Naš njemački nar cionalni život mora biti organiziran jedino u skladu s njemačkim načelima i temeljem poljskog senata. Stilizacija i ciljevi ove te¬ ze vrlo sliče onima vodje sudetskih Nije¬ maca Henleina, te nastoje. da ne izazovu bojazan Poljaka. Još su jasniji ciljevi eko¬ nomskih i kulturnih zahtjeva njemačke ma¬ njine u Poljskoj. Traži se medju ostalim, da se zadrži u njemačkim rukama što je moguče više zemlje u svakom kraju Polj¬ ske, a osobito na zapadu, blizu njemačke ranice. Veči je dio ove zemlje medjutim nekoč bio poljski. Ona je došla u ruke Nijemaca. kad je današnja zapadna Polj¬ ska bila ped političkim gospodstvom Berlina, Danas poljski Nijemci s pomoču Berlina nastoje uporno zadržati u svojim rukama tu zemlju. Njemačka se omladina u Polj- soj podučava, da sačuva zemlju svojih ota- ca, te tako formira izvor njemačke krvi u Poljskoj. Vodi se živa aktivnost na kulturnom po¬ lju medju njemačkom manjinom u Polj¬ skoj. Brižno sastavljene statistike govore o utjecaju Nijemaca na razvitak poljskih gradova. U Poljskoj se misli, da njemačka manjina prima iz Berlina za svrhe ove propagande još veču novčanu pomoč, nego za protusemitsku kampanju u Poljskoj. — Nije naravno potrebno naglasiti, da se sve radi po uputama iz Berlina. Istodobno s organiziranjem poljskih Ni¬ jemaca u korist Velike Njemačke. vodi se jaka revizionistička propaganda. Njemač¬ ke tvrtke tiskaju na tisuče primjeraka za- mljopisnih karata, koje pokazuju dijelove _, zapadne Poljske kao samo privremeni te¬ na ideologiji njemačke nacije. Misli se, da i ritorij poljske države. Poljska Pomeranija je tvorac ovih teza dr. VViesner, osnivač se pak naziva »Zapadna Pruska«. Ove su i predsjednik »Jungdeutsche Partei« i član I zemljopisne karte tako izazovne za Polja¬ ke, da je guverner Leszna zaplijenio sve one, koje je redarstvo moglo pronači. Vrši se revizionistička propaganda i na drugi način. Poljska opoziciona štampa objavljuje naravno koliko joj to dopusta cenzura ra¬ di njemačko-poljskog novinskog sporazuma, mnoge citate iz njemačkih službenih publi¬ kacija. u kojima se pledira za reviziju na jedan ili na drugi način. Čak poljske no- vine, koje su inače veoma simpatično ra- spoložene prema Hitleru, traže od poljske vlade, da suzbija njemačku revizionističku propagandu i da obustavi. dok je još vre¬ mena opasnu aktivnost njemačke maniine u Poljskoj. Milijun poljskih Nijemaca raštrkano je diljem Poljske. U svim krajevima. gdje ima Nijemaca u Poljskoj. vrši se medju¬ tim intenzivna nacistička propaganda. Me¬ dju poljske Nijemce dolaze posebni agenti iz Njemačke, da propagiraju nacizam i stvaranje »Velike Njemačke«. Večina polj¬ skih Nijemaca živi u zapadnoj Poljskoj kadkad tek desetak metara daleko od nje¬ mačke granice. A ova činjenica čini pro¬ blem poljskih Nijemaca ozbiljnlm. Doduše broj je poljskih Nijemaca mno¬ go manji nego sudetskih Nijemaca. Uz to je Poljska velevlast, ima ugovor o prija¬ teljstvu i ugovor o manjinama s Njemač¬ kom. Na koncu ima 30.000 njemačkih or¬ ganiziranih katolika u Šleskoj i mnogo ti- suča njemačkih socijalista u drugim dije- lovima Poljske, koji su odlučno protlvni nacizmu i pokretu za ujedinjenje poljskih Nijemaca. Ipak su mnogi poljski rodoljubi, osobito u zapadnoj Poljskoj, zabrinuti zbog ovog pokreta medju Nijemcima u Poljskoj«. ZAHTJEVI POLJSKE MANJINE D CEHOSLOVAČKOJ Organ poljskih manjina u čehoslo vačkoj »Dienik Polski« objavljuje za ključak odbora svih poljskih stranaka u Cehoslovačkoj u pogledu zahtjeva polj¬ skih manjina, a u kojem se kao pred uvjet sporazuma sa čehoslovačkom vla dom traži prije svega: 1. vračanje polj- skom stanovništvu čehoslovačkog posje- da od 1918; 2. temeljna promjena prav ne strukture unutar koje se do sada od- vijao život poljskog žiteljstva. Dalje se zahtijeva nacionalna autonomija, ali se odredjivanje forme te autonomije prepu¬ sta privremeno dobro j volji i političkom smislu čehoslovačke vlade. Ta autonomija mora biti garantirana zakonski i organski i to prvo direktni i odlučni uticaj poljskog žiteljstva na školsku politiku i socijalnu politiku, dru¬ go, potpuna autonomija kulturnog i na cionalnog života, treče direktan i odlu čan uticaj na privrednu politiku područ- ja u kojem žive poljske manjine. u isto I vrijeme se mora garantirati ravnoprav- nost i sloboda nacionalnog razvoja svih Poljaka u Cehoslovačkoj takodjer i izvan teritorija na kojem žive kompaktne polj ske manjine. Zahtjevi Nijemaca u Osijeku Osijek, 17 maja. — Ovdašnjem gradskom poglavarstvu predane su d vi j e molbe u kojima Nijemci Donjega i No¬ vega grada traže, da se u pučkim škola- ma otvore njemačka odjeljenja i to u Donjem gradu za 42 djece, a u Novom gradu za 45. Molbe su upučene banskoj upravi na odiuku. Njemački list »Deutsche Zeitung« pi¬ še o jeziku u crkvi i kaže da njemački manjinski rimokatolički vjernici u Osi¬ jeku traže da se njihovo j školskoj dje- ci u narodnim školama vjeronauk pre¬ daje na njihovem materinskem jeziku. Jednako traže njemački jezik i u svim crkvenim obredima i bogoslužju. Mussolini! v Trotu Trst, maja 1938. Potrjuje se vest, da pride Mussolini v Trst. Kot najbolj verjeten datum se navaja 5. junij. LETAK SUDETSKIH NIJEMACA U sudetsko-njemackom području širi se sada jedan letak Henleinove stranke, u kojem se zastupa ova teza i procedura rješenja sudetsko-njemačkog problema: 1. U prvom razdoblju imala bi čeho- slovačka vlada dati njemačkoj manjini kulturnu i upravnu autonomiju, zatim srazmjeran broj činovništva i priznati sudetske Nijemce kao zasebnu narod¬ nost, koja obitava strogo obilježeno po- dručje. 2. U drugom razdoblju imala bi se Cehoslovačka reorganizirati po švicar- skom uzoru u saveznu državu. 3. U trečem razdoblju pretvorila bi se Cehoslovačka u posve neutralnu drža¬ vu, kojoj bi sve velesile priznale neutral- nost na osnovu posebnog »neutralitet¬ nog statuta«. Ona bi otkazala sve voj- ničke sporazume, dakle i savez sa So- vjetskom unijom«. Bottai u Trotu Trst. maia 1938. — Jučer ujutro ie prispio u Trst ministar prosvjete Bottai. Dočekan je velikim slavljem. Obavijestio je Trščane da je Duce dozvolio da se osnuje u Trstu fakultet prava i političkih znano¬ sti. U telegramu Mussoliniju javlja Bottai da je Trst prirnio s oduševljenjem vijest o osnivanju fakulteta s kojim dobiva Trst »i dužnost da nastavi sa svojom misijoni ta- ijanstva«. Još 1848 god. su se trščani počeli bo¬ riti za svoj fakultet. Tada su tražili da na tom fakultetu bude i katedra za slo¬ venski jezik. A i kasnije ie cijeli trščanski iredentizam imao uvijek kao glavnu parolu traženje da se Trstu dade fakultet. Na svečanoj sjednici u fašističkom domu gdje su bile prisutne sve vlasti, a naročito prosvjetne održao je ministar Bottai ve¬ liki govor. Obračajuči se učiteljima koji služe po seiima u Julijskoj Krajini, mini¬ star je rekao (Po »Piccolu« od danas): »Dragi drugovi, vi ste dokazali svoju čvrstirm i red koji proizlaze iz vaše stare tradicije. Vi ste najsretniji izmedju svih ljudi talijanske škole, jer ste živjeli kroz toliko godina u školi kao u kakovoj tvr- djavi i vi nosite u svojoj krvi smisao ško¬ le kao viečne borbe bez kraja...« Zatim je tiajavio da če posietiti Škole po seiima Za taj posjet se vrše u cijeloj Julijskoj Krajini velike pripreme. postanku idealne dobre volje može trajati |ao više vremena izradjivati, pa nije nima- !o vjerojatno da bi ta uhapšena šestorica mogla dati taj novac za zastavu jer su si¬ romašni, a buduči da je zastava duže vre¬ mena izradjivana, sigurno je stavilo tu za stavu neko društvo koje ima novaca i u kojem su i ženske, jer je vez pravi ženski ručnj rad. Marčanski brigadir je u vezi s time po- zvao u kasarnu sve marčanske trgovce 1 tražio od njih da mu kažu kome su u po- sljednie vrijeme prodali tkaninu od koje bj mogla biti ta zastava, ali ta tkanina nije kupljena u Marčani, pa je to još jedan do¬ kaz više da uhapšeni nemaju s time posla U posljednji čas doznajemo da je u pulj¬ ski zatvor dovedeno tridcsetak lica sve rad- nika u ugljenokopu u Krapnju. I oni su osurnnjičenj da su imali udjela u vješanju te zastave. izpuščeni Trst, maj 1938. — Roman Pahor, iz Trsta, Andrej Žerjal iz Boršta in Škerlj iz Vrhpolja, ki so bili pred Hitlerjevim prihodom v Italijo zaprti, so bili 10 ma¬ ja zvečer zopet izpuščeni. Smrt uglednog rodoljuba u Ližnjanu L i ž n j a n, maia 1938. — Dne 8 o. mj. pokopali smo našeg starog narodnog borca i uzornog čovjeka Tomu Vodineliča. On je sve žrtvovao da dobro uzgoii svoju diecu, što mu je i usp.ielo. Bila mu laka domača gruda, a ostalima naše saučešče. Nesreče u Krapnju Pula, maja 1938. — Kroz posliednje tri godine smrtno je nastradalo u Krapanj- skom rudniku 375 ljudi. On tih 375 poginu¬ lih, jedna polovina su domači ljudi, a po- lovina je doseljenih Talijana. Kroz to isto vrijeme bilo je oko 1000 ranjenih. Po broju nesieča, taj rudnik nosi svjet- ski rekord, jer valjda nigdje na svijetu se nije dogodilo toliko nesreča, a ako se uztne da osim lanjske godine kada je poginulo odjednom 13 rudara, nije bilo masovnih ne¬ sreča u tom rudniku, vidi se da ne prodje skoro dan a da 'se ne dogodi kakova nesre¬ ča. To doiazi od toga što se u posliednje tri godine taj rudnik iskorištava maksimalno, a osiguranju se ne posvečuje nikakova pažnja. Svako malo vremena čita se u li- stovima statistike o hiljadama tona izva- djenog ugljena u tom rudniku, ali nikada se ne nalazi broj žrtava koiih ima kao u ka- kovom ratu. Glavno je ugljen, a ljudi ima na pretek... Nove odredbe za prijavo tujcev Trst, maja 1938. Od začetka aprila tega leta so vsi hišni lastniki odgovor¬ ni, da najpozneje do 23 ure vsakega dne javijo policijski oblasti imena vseh oseb, ki nimajo stalnega bivališča v dotični hiši in nameravajo tam pri kaki stranki prenočiti. Značilno je, da o tej novi odredbi ni bilo niti besede ne v državnem uradnem listu in v pokrajin¬ skih uradnih listih. Ljudsko gibanje Poročali smo že, kako se tržaški listi pritožujejo nad nazadovanjem rojstev v Trstu. Tedni je bilten centralnega statističnega urada v Rimu objavil po¬ datke, po katerih se je število prebival¬ stva v vsej Julijski Krajini v prvih 3 mesecih t. 1. povečalo za 2895, tako da je v celoti že prekoračilo 1 milijon. Na¬ ravni prirastek pa je znašal le 589 lju¬ di. Posebno zanimivo je, da je znašal v štirih glavnih mestih dežele (Trst, Pula, Reka in Gorica) naravni prirastek pre¬ bivalstva v teh 3 mescih 4 ljudi čeprav znaša skupno število njihovega prebi¬ valstva dobri dve petini prebivalstva vse dežele. Urejevanje Škocijanske jame škocijanska jama v kateri se izgub¬ lja Reka, bo, kakor vse kaže še letos vsa preurejena in olepšana. V jami bo¬ do zgradili nov most čez Reko in izrav¬ nali velik prostor, na katerem bodo pripravili plesišče. Pred dnevi so na tem prostoru z minami pognali v zrak nekaj skal. Ljudje se precej zanimajo z a ta dela, ki bodo bržkone v nekaj ted¬ nih že dovršena. Morda se bo potem obisk škocijanske jame vendarle pove¬ čal. 1 % Ospa Kakor gre glas po deželi, hočejo fa¬ šistične oblasti silno strogo kaznovati f a nte, ki so pretepli nekega fašista v gostilni v Prebenegu, kateri je od njih zahteval, naj nehajo peti slovenski. Po¬ sebno zamerijo fantom, ker so zahte¬ vali od njega, da je podpisal izjavo, s katero izstopa iz fašja. »50-GODIŠNJICA PRVOG ISTARSKOG SOKOLA U PULI« U posljednjem broju prenijeli smo čla- nak pod gornjim naslovom iz »Sokola na Jadranu«. Sada nas upozorava g. dr. Lovro Škalier da se ne radi o 50-godišnjici. več o četrdeset godišnjici, što ovime isprav- ljamo. »FLACIUS« DR. MIJE MIRKOVIČA Izašla je iz štampe knjiga dr. Mije Mirkoviča »Flacius«. životopis i študija o naj vedem Istraninu, Mati Vlačiču iz Labina, zauzimlje 220 stranica. Knjiga se dijeli na ova poglavlja: Predgovor, Književnost, Uvod, Vlačič na prelomu vjekova, Hrvatski, mikro- kozam, Vlačičeva životna sudbina, Vla- čičevo djelo, Vlačičev karakter, O pro¬ testantizmu, naročito hrvatskom. Na tu knjigu čemo se i posebno osvrnuti. Knjigu se može naručiti i u našoj upravi, a stoji 20 dinara. Pr obiž — Gorica. — Dne 24 maja bodo na Sveti Gori slovesno odkrili spomenik padlim vojakom. Slovesnosti bo priso¬ stvoval pistojski knez v spremstvu mi¬ nistra za propagando Alfierija. * — Gorica — Podeštat u Doberdobu je naredio da se slovenski natpisi na grobovima zamijene s talijanskim. To¬ me se protivio čak i bivši fašistički taj¬ nik Gergolet. * — Juršiči. — 8. o. mi. umro Ivan Vrta- čič u starosti od' 59 godina. Bio je uvijek svjestan svoje narodnosti kao i svi ljudi iz juršiča. Bila mu lak adomača gruda, a sinu Ivanu koji se nalazi u Zagrebu i ostalima naše saučešče. * — Kozica — Kapelana iz Kozice (Be¬ neška Slovenija) su pozvali na kvesturo u Videm gdje je dobio »diffidu« radi slovenske molitve i propovijedi. * — Nanos. — V visoki starosti 95 let je umrl lovski čuvaj Franc Jež, ki je služboval pri vipavskem, grofu Lant- hieriju. Več' kakor po pravem imenu je bil znan po domačem nadimkom Bla- žonov Frencek. Zaradi poštenosti, vest¬ nosti, spretnosti v lovu je bil znan da¬ leč naokrog. Sožalje! * — Pazin — Petar Sironič iz Trviža je doveden u Pazin u poznatu kuču nad Jamom. To mu je valjda pedeseti put da je gost te kuče. * — Pula — Učitelj Petris u Cresu je nalupao i zatvorio dva dječaka — Petra Kremeniča i Santina Bassia — zato što su u školskom dvorištu govorili preko odmora hrvatski. * Pula. — Nova opčinska viječa bila su imenovana dekretom prefekta u Pa¬ zinu i Vodnjanu. U Pazinskoj opčini su, izmedju ostalih, imenovani Gino M a racchi (Mrak), Josip Gortan, Nikola Jelčič i Anton Lenardon. U Vodnjan- skoj izmedju ostalih Ivan Smoljanič i Jure Mandušič. * — Renče — Umrl je pretekli teden Stanislav Vižintin, zidarski mojster, star 63 let. * — Renče. — Na Reki je umrla 27 letna Genovefa Arčon por. Žigon. * — R i j e k a. U Lovran doiazi početkom liptija predsjednik poljske republike Moš- čicki, te če odsjesti u villi Lupiš. Provesti če na ljetovaniu šest tjedana. Za vrijeme svog boravka posjetit če ga neki talijanski državnici. * — Sv. Križ pri Ajdovščini. — Ko se je 2-letna Marija štor igrala pri potoku, je nenadoma zgubila ravnotežje, padla v vodo in utonila. * — Solkan — Kapelanu Antonu Pi¬ latu su naredili da mora učiti djecu vje- ronauk talijanski i da prestane sa slo¬ venskim propovijedima u crkvi. Kape¬ lan se nije pokorio naredbi dok ne do- bije naredbu od svojih crkvenih vlasti. * — Solkan — Od župnika Kjačiča su zahtjevali na kvesturi da osnuje župsku biblioteku i da če mu dati besplatno knjige, a ujedno da mora smanjiti crkveni pjevački zbor. * — Temenica. — Gabrijel Arčon, star 30 let, je našel na polju granato, ki je zaradi neprevidnosti eksplodirala in mu odnesla tri prste z desne roke. * — Tomaj — Dne 12. maja je umrla v Tomaju Katarina Stres vd. Kosovel. * — Trst. — Tržačani so popili v ja¬ nuarju t. 1. 1,586.450 litrov vina, t. j. povprečno 6.2 1. na vsakega prebivalca. Po tem računu bi prišlo 74 litrov na leto za vsakega Tržačana. * — Herpelje. — Josip Mikol, star 40 let, je padel s kolesa in se nevarno pobil Prepeljali so ga v trž. bolnišnico. * Trst. — V tolminskih gorah so ob¬ mejni miličniki, kakor poroča »Gazzet- tino«, pred dnevi v dramatičnih okoln- ščinah aretirali 33 let starega Ivana Grovca, doma nekje na Hrvatskem. Pri¬ šel je čez mejo po skrivnih potih. Ko je opazil miličnike, jim je poskušal ube¬ žati. Vendar so ga dohiteli, aretirali in odpravili v tolminske zapore. J EVIDENČNA KARTE ZANIMANJA Upozoravamo sve naše emigrante, posjednike plave karte zanimanja iz¬ date priie 1937 godine, da moraju u TOKU MJESECA MAJA O. G. eviden¬ tirati svoje karte zanimanja kod držav¬ nih policijskih vlasti, a gdje nema drž. policije, tada kod sreskih načelstva ili gradskih poglavarstva. Troškova nema nikakovih, več treba samo kartu zanimanja podnijeti vlasti- ma na uvid bez molbe i bez ikakova takse. __ Ljudi lako zaboravljaju na sitne dugove. Ne sjete se, da cesto zavisi sudbina nckog lista baš od tih malih potraživanja. — Nekoliko stotina dužnika koji se siete i plate svoj dug od desetak, dvadesetak dinara. mogu spasiti ili podiči list koji ovisi od svojih pret- platnika. Broj našeg cekovnog računa je 36.789. Ako nemate naše čekov¬ ne uplatnice, možete na svakoj po¬ šti kupiti za 25 para praznu če- kovnu upldtnicu, na njoj ispisati našu adresu i broj ček. računa 36789 i poslati dužnu pretplatu. — Trst. — Umrli so: Vesel Viktor 90 let, Tavčar Josip 47, Teja vd. Karama- nič Ana 66, Hudorovič Ivan 30, Dujec Ivan 66, Klun por. štrukel Tereza 60, Bivoiič Jurij 31, Faganel Ana Marija 43, Filipič German 24, Košuta Dominik 58, Visijak Marija Ana 80, Černetič por. Slama Uršula 91. Vidmar Matei 80. Ma¬ telič Ana 19, Hvalič vd. Kusterlina Roza 78, Gomezel vd. Kočevar Tereza 78, Za- bric Ivan 74, stiklič vd. Gregorin Marija 69, Mahnič Lovrenc 69. ♦ — Trst — Petrič Stanko, rodom iz okolice Idrije, je bio prigodom izleta Iz Ljubljane u Idriju zadržan u zatvoru, jer da nije u Italiji otslužio vojsku. Petrič je jugoslovenski državljanin i na¬ stanjen u Kranju. * — Trst, _ v marcu je bilo v mestu 326 rojstev, v istem času je umrlo 371 oseb, število prebivalstva se je zrn' aira¬ lo za 45. V aprilu se je rodilo 320 otrok, smrtnih slučajev je bilo 352, a število prebivalcev se je zmanjšalo za 32. Na¬ sprotno pa se je v ostali trž. provinci prebivalstvo povečalo v marcu za 74, a v aprilu za S7 oseb * Trst, maja. Prema saopčenju mi- nistarstva prosvjete Mussolini je ocio- brio da se u Trstu osnuje pravni fakul¬ tet s posebnim odieljenjem za državne nauke. $ — Trst. — Pred sediščem sta bila obsojena Oblak Silvester star 19 let in Marij Luin, star 19 let, zaradi večjega števila tatvin vsaK na 4 ieta zapora in 1800 lir denarne kazni. * — Trst. — Konec tega meseca bodo vpoklicali na odslužitev vojaškega roka letnika 1916 in 1917. * — Trst. — v aprilu ie bilo prodanih oz. kupljenih 68 nespremičnin (hiše, po¬ sestva itd.) v skupnem znesku 3,959.099 lir. v istem času so banke izdale 32 po¬ sojil na nespremičnine v znesku 2.485.104 lir. * — Trst. — Na cesti v Barkovljah so nash nezavestnega Ferdinanda Valen¬ tinčiča, starega 36 let. Prepeljali so ga v bolnišnico, kjer bo moral ostati 15 dni zaradi ran zadobljenih pri padu. * — Trst — v Španiji so padli na Francovi strani Henrik Cattarini. Rihard Andretti, Bruno Salvi. Ivan Sagani, E. Penko in Duilio Moretti. * .— Trst. — Pred sodiščem je bil ob¬ sojen zidar Josip Kovač na 9 mesecev zapora in 900 lir denarne kazni, ker je poskušal izsiliti večjo zavarovalnino od bolniške blagajne. * Trst. — Po uradnih podatkih je bilo v Julijski Krajini v mesecu marcu razglašenih 6 velikih in 7 malih steča¬ jev, pri katerih je znaš a lo skupno kritje primanjkljaja 30%. Meničnih protestov je bilo v tem mesecu prijavljenih 1372 na skupni znesek 749.000 lir. * — Trst. — Ker ni zaprla dobro pi¬ pice plinske napeljave bi se kmalu za¬ strupila 49 letna Marcela Psrtot. V bol¬ nici so ji pripomogli, da je izven vsake nevarnosti. BROJ 20. »IS T R A« STRANA 3. PREGLED DOGADAJA ODLOMCI IZ NAŠE POVIJESTI Popustan je zategnutosti u CSR problem čehoslovačke _ barem za .. d a _ gubi sve više od one svoje akut- ko ju je ispoljavao nakon Karls- govora vodje Sudetskih Nijema- ra Konrada Henleina. U torne pogledu veoma je karakterističan govor, koji je u Bristolu na jednoj skupštini održao Winston Churchill, u kojem se je izra- zio ovako: »Bila bi sreča da dodje do prijatelj skog sporazuma čehoslovačke vlade i Su¬ detskih Nijemaca«. Churchill, koji je pri- je nekoliko dana ručao u Londonu s Henleinom, rekao je dalje, da nema raz loga, da Sudetski Nijemci ne bi bili part neri, u koje bi se imalo puno povjerenje, partneri što se tiče svega onoga, što no- W države u Evropi interesira u pogledu demokracije i progresa. »čehoslovaci su ovaj čas u stanju riješiti sami svoje po- teškoče, ali nitko ne može predvidjeti, koliko če trajati te inače sasvim zdrave prilike. Iz tih razloga, nadam se, — re¬ kao je Churchill, — da če zainteresirane strane u čehoslovačkoj, čineči medju- sobno popuštanje, na koncu ipak doči do pravog sporazuma«. U nastavku govora Churchill je re¬ kao, da su mnogo povoljniji, nego što se nadao, izgledi za prijateljsko rješenje spora čehoslovačke vlade i njemačkih manjina. Istaknuo je, da su Sudetski Ni¬ jemci najviše zainteresirani za mir, j er bi u slučaju opčeg ra ta u Srednjoj Ev¬ ropi bili prve žrtve. Henlein v Londonu »Oeuvre« prinaša": Te dni se je mudil v Londonu zastopnik hitlerjevskih Nemcev s Češke Henlein, ki se Smatra za edinega zastopnika Nemcev na Češkem, kar pa ni res. Proslave, ki so se vršile letos za 1 maj so pokazale, da so bile proslave nje¬ govih nasprotnikov ponekod večje kot Henleinove, tako zlasti v Karlovyh Varih, kjer je Henleinovo središče. Rekonstrukcija engleske vlade Britanski ministar aviacije lord Swin- ton podnio je demisiju, uslijed čega je do- šlo do rekonstrukcije vlade. Rekonstruk¬ cija engleske vlade izvršena je time, što je Stan!ey imenovan ministrom dominiona, Malcolm MacDonald ministrom kolonija, Kigsley Wood avijacije, Colvin tajnikom za Škotsku, Walter Elliot tajnikom za hi- gijenu, Walles za tajnika pri državnoj bla¬ gajni,, Cherhead za državnog podtajnika za Indiju i Birmanju, Balfour podtajni¬ kom ministarstva avijacije, a Cross tajni¬ kom za trgovinu. Iz vlade otpali su lord Swinton i lord Harlech, poznat pod rani- jim imenom Ormsby-Gore. Novi jugoslavenski ministar Ministar bez portfelja g. Šefkija Beh- men predao je ostavku, a mjesto njega je postavljen g. Džaier Kulenovič. Novi mi¬ nistar bez portfelja Džaier Kulenovič polo- žio je zakljetvu i njegove kancelarije se nalaze u ministarstvu saobračaja. Prigodom izbora u maju 1935 godine izabran ie na¬ rodnim poslanikom u srezu žepačkom na listi dra Mačeka, član je JRZ. Smrt Bohdana Pavlua U Bosni se unesrečio pomočnik čeho- slovačkog ministra vanjskih poslova Boh- dan Pavlu. Putujuči autoni. popustile su kočnice i auto je pao u rijeku Sanu. Go- spodja Pavlu se spasila, a Bohdan Pavlu se utopio. Pokojni Pavlu je bio glavni organiza¬ tor čehoslovačke vojske u Rusiji za vrije- me rata. Smrtni ostaci unesrečenog Boh¬ dana Pavlua prenešeni su u Zagreb, odakie su autofurgonom prevezeni u Prag j sahra- njeni na državni trošak. Cehoslovački kon¬ zulat u Zagrebu primio je mnogobrojne sa- žalnice, medju inim i od pretsjednika vlade dra Stojadinoviča, koji je istovremeno kon- dolirao i ministru dru Krofti. MALE VESTI — Prema najnovijim statističkim po- datcima početkom ove godine broj sta- novništva Jugoslavije iznosio je 15,400.01)0 Stanovnika. Godine 1921 pak broj sta- novništva iznosio je 11,984.011, a u 1931. 14,905.899. Porast godišnje iznosi 31.45 na 1000 Stanovnika, dok mortalitet 17 na tisuču. Največi porast stanovništva opa¬ ža se u drinskoj, a najmanji u dravskoj banovini. Godine 1921 bilo je prosjecno naseljeno u našoj državi 48 Stanovnika na četvorni kilometar, a u 1937 61 na četvorni kilometar. * — Novu belgijsku vladu sastavio je so- cijalista Spaak i več je položila prisegu. HRVATSKA ŠTAMPA U ISTRI I. DO KONCA RATA Kad je poslije pedesetih god. prošlog sto- lječa nastupilo u Istri doba narodnog budjenja, osjetila se je velika potreba jednog stalnog lista, koji bi u narodu razvijao narodnu misao i ubrzavao pro ces preporoda. Potaknut tom idejom osnovao je godine 1870 Matko Baštijan, pomoču prijatelja Padavica, Karabaiča i Ujčiča, te uz potporu biskupa Dobrile, list »Našu Slogu«. List je prve dvi- je godine izlazio svakih 15 dana, a ina če je bio tjednik. U njoj su saradjivali i ob j avl ji vali svoje radove svi istarski književnici i nacionalni radnici onoga vremena. — Urednik lista bio je kroz dugi niz godina Matko Baštijan, neko vrijeme dr. Laginja i dr. Dukič, a ka- snije je bio prenesen u Pulu, gdje je prestao izlaziti godine 1916. — Kroz razdoblje od 1870 do 1916 »Naša Sloga« je najperfektniji odraz narodnog života u Istri. — Ko hoče da upozna pravu Istru, mora da študira stara godišta tog slavnog lista. Oko 1895 izdavao je u Libifrniji dr. Ivan Krstič, rodom iz Arbanasa, list s naslovom »Prava naša Sloga«. — On je tim listom radio probiv nacional¬ nih interesa, pa je bio plačen od auto- nomne talijanske pokrajinske vlade i zaštičivan od austrijskih vlasti. Za suzbijanje »Prave Naše Sloge« iz¬ lazio je godine 1895, 1896 i 1897 u Opa¬ tiji »Narodni List«, jedno čisto narodno hrvatsko glasilo, koje su ure- djivali dr. Fran Poščič i Viktor Car Emin. Pri j e rata je u Puli u tiskari Laginja i drug izlazio dnevnik »Omnibus« u tri jezika: hrvatski, talijanski i njemač- ki. Pisan je bio u našem narodnom du¬ hu. Isto tako prije rata izlazio je u Puli list »n pensiero croato«, koji je uredji- vao poznati panslavista, kapelan ratne mornarice Antun Jakič. Taj je list po¬ slije mijenjao ime u »II pensiero slavo« i napokon u »La pensee slave«. Iz Pule je Jakič prenio list u Trst i tamo ga iz¬ davao pod imenom »Slavenska mi¬ sao«. Prije rata su u Trstu izlazili na hr- vatskom jeziku listovi »Balkan« i »T r š č a n s k i L o y d«. Za vrijeme rata, sredinom 1915, po¬ čep je Krmpotič u Puli izdavati dnevnik »Hrvatski List«. — Po svršetku ra¬ ta taj je list morao prestati s izlaže- njem. Na Riječi je od 1898 godine izlazio »R i j e č k i Novi List« do konca ra¬ ta. U Zadru je izlazio dugi niz godina Biankinijev »Narodni List«. Viktor Car Emin, Rikard Katalinič Jeretov i Josip Kraljič uzorno su ure- djivali i raširili po čitavoj Istri od 1910 god do rata dječji list »Mladi Hr¬ vat« (prije »Mladi Istranin«), Uz dva učiteljska društva postojale su u Istri i dvije učiteljske revije »N a- rodna Prosvjeta«, koja je izlazila u Puli, a uredjivali su je J. Bačič, G. Licul i Vinko šepič i »Hrvatska škola«, koja je izlazila u Pazinu. B Na Krku je izdavao biskup dr. Anton Mahnič vjersko-politički list »Hrvat¬ ska Straža«. Godine 1899 počeo je u Krku izlaziti II. POSLIJE RATA Pod Italijom su izlazili na hrvatskom jeziku ovi listovi: »Pučki Prijatelj« (tjednik). Ustanovljen na Krku godine 1899. Od godine 1911 tiska se u Pazinu do rata. U septembru 1919 počinje da nanovo iz- lazi, nakon što je za vrijeme rata bio prisilno obustavljen. 12 jula 1920 uni- štena je od Talijana tiskara Tiskovnog društva u Pazinu i list izlazi u Trstu do godine 1922. Nanovo izlazi »Pučki Prija¬ telj« godine 1924 do 11 januara 1929. — Kao mjesečni prilog »Pučkog Prijatelja« izlazio je prije rata (od godine 1912) i poslije rata (od 1925—1928) »Razu m- n i gospodar«. »Stara Naša Sloga« počela je izlaziti u Trstu 31 augusta 1922, a svr- šila 21 decembra 1922, da^ na njezino mjesto dodje »Istarska Riječ«. Kroz ovo vrijeme, izdavala je svakih 15 dana pri¬ log »M 1 a d o g I s t r a n i n a«. Tjednik »Staru Našu Slogu« izdavao je Odbor političkog društva »Edinosti« za Istru poslije rascjepa sa »Političkim društvom za Hrvate i Slovence u Istri«. »Istra« (Trst). Po prestanku »Puč¬ kog Prijatelja« i Stare Naše Sloge« iz¬ daje Tiskovno društvo u Pazinu »Istru«, društveni gospodarski tjednik. Izlazi sa¬ mo godinu dana (1923 do 1924), kada se pojavljuje opet »Pučki Prijatelj«, glasilo Političkog društva za Hrvate i Slovence u Istri. »Istarska Riječ« (tjednik). Pr¬ vi broj je izašao u Trstu 11 januara 1923 kao glasilo istarskih Hrvata. Ot- c j epi j en jem Političkog društva za Hrvate i Slovence u Istri (29 novembra 1923) izdaje list Odbor političkog društva »Edinosti« za Istru. »Istarska Riječ« do¬ nosila je redovite dvotjedne priloge »Narod ni Gospodar« i »Mladi Istranin«. Zadnji je broj »Istarske Riječi« izi- šao 10 januara 1929. Prestankom »Lstar- ske Riječi« prestao je izlaziti i »Narodni Gospodar«. »Mladi Istranin« je nastavak predratnog »Mladog Istranina« odnosno »Mladog Hrvata«, što je izlazio u redak¬ ciji V. Čara Emina, Rikarda Katalini- ča-Jeretova i Josipa Kraljiča. — Izlazio je svakih petnaest dana kao prilog »Pučkog Prijatelja«, »Stare Naše Sloge«, »Istarske Riječi«. U svemu je doživio 5 godišta (od januara 1922 do decembra 1926). »Naša Nada« (Trst). Omladinski list za hrvatsku mladež u Istri. Izdava¬ la ga je »Zveza slovanskih učiteljskih društev« u Trstu. Izašlo je u svemu šest brojeva (od 1 aprila 1921 do 1 decembra 3921). »Vez. ženska mjesečna revija, po¬ čela je izlaziti u Trstu mjeseca marta 1926. List donosi radove iz beletristike, poučne vijesti iz ženskog svijeta, higije- ne, _kuhinje. Svakom broju su dodani; crfceži ručnih radova sa potrebnim upu- tama u vezenju. Donosio je neko vrije¬ me (kada je prestao izlaziti »Mladi Istranin«) rubriku »za istarsku djecu«' sa ilustracijama. Poslije decembra 1928 prenesao je svoje sjedište iz Trsta u Ljub- Ijanu, te je počeo ponovno izlaziti mje¬ seca jula 1929, da malo zatim prestane sasvim Godine 1929 počeo je u Gorici izlaziti »Istarski List«, koji je imao samo informativni, gospodarski i prosvjetni karakter, ali je malo zatim morao pre¬ stati. gospodarski i politički list »Pučki Prijatelj«, koji se je godine 1911 pre- selio u Pazin, a kasnije 1920 u Trst. RAZVOJ EKONOMSKE MISLI u XIX. VIJEKU — Danski list »Politiken« javlja, d'a su se njemačke državne željeznice obvezale da zaclrže tarifu austrijskih željeznica za transport robe. Ova odredba donijeta je u vezi s Trstom, koji če u buduče biti neka vrsta izlazne luke za Njemačku. * — Grad Sušak vodi pregovore s talijan- skim koncernom »Servig« o snabdjevanju Sušaka električnom strujom. Sušak’ sada imrn ugovor sa Smith i Meynier, koji ističe iduče godine. »Servig« nudi struju po 0.60 do 0.65 dinara.a Sušak sada plača po J.40 dinara. Električne centrale »Serviga« pro¬ izvode godišnje u Italiji 1.300 milijuna ki¬ lovata struje. — Talijanski koncern »Servig« prouča- va pitanje gradnje dviju hidrocentrala kod Fužine i kod Švice (nedaleko od Otočca). Još se ne zna, za čiji bi račun talijanski koncern gradio hidrocentrale: da li za ra¬ čun države ili banovine i opčina * * — Izmedju Meksika i Vel. Britanije do- šlo je do prekida diplomatskih odnosa radi pitanja meksikanskog pretroieia. Inicijati- va prekida potječe od strane Meksika. * — Zakonski predlog o osnivanju faši- stičke korporativne komore bit če na je¬ sen podnesen taliianskoj komori, isto tako i zakonski načrt o izmjeni državnog ustava. * — Na drugu godišnjicu proglašenia ta- Iijanskog imperija stiglo je u Rim 50 ra- sova i šeika iz talijanskih kolonija u Africi. Bili su primljeni od Mussolinija u palači Venezia i od kralja u Kvirinalu. * — Apostolskoga nuncija pri vladi gene¬ rala Franka imenovao je Vatikan i time priznao i de facto nacionalističku vladu u Spanjolskoj koja je svojim ambasadorom u Vatikanu imenovala bivšeg ministra Jo¬ se Yanguasa. * — 101 zasjedanle Viječa Lige naroda proglasio je predsjedavajuči Munters za¬ ključenim u subotu poslije podne nakon iscrpljenog dnevnog reda. * — Viječe Lige naroda v pri zaključku svog zasjedanja odobrilo je Švicarskoj pot- punu neutralnost, a Kini ponovno obečalo moralnu potporu. Cilenška delegacija na- pustiia je ženevsku ustanovu. * ~~ Abesinsko pitanje doči če opet pred Viječe Lige Naroda u septembru, kad če se izvršiti glasovanje i odlučiti o članstvu Abesinije u Ligi naroda. * — »United Press« javlja, da je njema- cka stampa dobila sada nalog, da uopče više ne spominje južno-tirolsko pitanje. * — Ministar vojske | mornarice armiiski general Ljubomir Marič otpufovao je u Tursku da vrati posjet šefovima turske voj¬ ske. Ministar Marič zadržat če se desetak dana u Turskoj. — Na Logu v Trenti se maje stari leseni most. Ljudje so že pričeli misliti na to, da bi most na svoje stroške sami popravili, ker pri bovški občini doslej m bilo mogoče doseči kredita za to nuj¬ no delo. Kakor sedaj poročajo italijan¬ ski listi, je vlada izjemno prispevala za popravilo mostu 8000 lir. — Vanjsko-politički urednik »Pariš Soira« Jules Sauenvein trebao je poči u Rim, da slijedi talijansko-francuske pregovore, kao i boravak Hitlera u Ri¬ mu. Medjutim je talij anska vlada preko ministarstva propagande saopčila uredništvu lista neka odustane od oda- šiljanja Sauerweina u Rim, j er da ni j e poželjan. * — U Beču je održana godišnja skup- ština »Siidmarka«, društva za širenje njemačke misli medju Nijemcima na jugoistoku. Na skupštini je primljen predlog, da »siidmark« stupi u »Savez nijemstva u tudjini«. Od sada če »Siid- mark« djelovati u okviru ovog saveza. ♦ — Idučeg mjeseca sastat če se na Bledu stalni jugoslovensko-talijanski odbor. Na ovom sastanku raspravit če se pitanja, koja su postala aktuelna nakon Anschlussa, te ona, koja su u vezi s novim klirinškim sporazumom od 12. siječnja ove godine. * — Trst. — 13-letni Karel Furlan je padel s kolesa, ko se je peljal po cesti proti Lovcu. Prepeljali so ga v bolniš¬ nico v nevarnem stanju. — V Rimu in po vsej Italiji so z veliki¬ mi svečanostmi in paradami proslavili 19- ietnico ustanovitve fašističnili bojevnikov (fascio di combattimento). Ob tej priliki je imel Mussolini z balkona beneške palače nagovor na zbrano množico. Med drugim je dejal tudi tole: »Danes je dan slave za črne srajce in ves italijanski narod. Pred 19 leti so se pojavili fašistični bojevniki. V tem imenu je bil označen program. Ita¬ lijanski narod ve — in svet mora vedeti — da smo mi vedno isti, pripravljeni na mir, toda če bo potrebno se bomo bojevali, če se bomo bojevali bomo zmagovali za se¬ danjo in bodočo veličino Italije!« — (Agis). Od Geče Kolina u Beogradu primili smo knjigu dr. Mije Mirkoviča »Razvoj ekonomske misli u XIX v i j e k u« koja je izašla ovih dana iz šiampe. Na 2-34 strane velike osmine iznose se sistematski ekonomska učenja devetnaestog vijeka u uza- jamnoj vezi i obzirom na zavisnost tih eko¬ nomskih učenja od ekonomskog razvoja u pojedinim zemljama. To je prvi ovakav pre¬ gled ekonomskih nauka na. našem jeziku, a knjiga je, u prvom redu. namijenjena slu- šačima političke ekonomije, što se vidi iz predgovora,*gdje se kaže: — U ovom pokušaju nastojali smo da predmet istraživanja približimo »tudentima i da, kloncči se elekticizma, prikažemo ipak razna učenja tako da obuhvatimo u njima ono što je glavno i bitno. A baš ti bitni i glavni problemi su oni koji spajaju i vežu i učenja koja na prvi pogled izgledaju toli¬ ko oprečna. — U obradi smo išli za tim da dademo što više materijala. — Pisae jo glav¬ ne pravce (klasičare, marksizam, historijsku školu. psihološku školu) prikazao na osno- vu djela samih njihovih pretstavnika. Prema torne je u toj knjiži prikazan u unutarnjoj vezi sav razvitak ekonomske na¬ uke u prošlom vijeku, počevši od Smitha, preko Saint Simona, Marksa i Engelsa do najnovijih ekonomskih teorija¬ ma nas ima ta knjiga i jednu naročitu važnost. Tu dr. Mirkovič spominje i dva Hr¬ vata kao ekonomiste — Križaniča i našega Matu Vlačida (Labinjana). O Viačleu kaže: — Kao savjetodavci viadara javljaju se u periodu merknntilizma i dva Hrvata. Prvi od njih je Mate Vlačič (Matthias Flacius llly- ricus), poznaji istarski emigrant, profesor teologije na Lutherovom univerzitetu u Wi- tembergu i zatim u Jeni, riajplodniji prote- stanski pisae (spisale njegovih djela nabraja na stotine spisa), vjerojatno i jedini čovjek od Hrvata i Srba koji je izvršio jači uticaj na duhovni razvoj evropskog zapada. Vlačič je živio od 1520 do 1575 i večinu života je pro- veo u Njemačkoj. U predgovoru svoga spi¬ sa: O prenosu Rimskog carstva na Germa¬ ne (1567) koji je lično predao čaru Maksi¬ milijanu (Maksimilijan je drugog dana na- redio da se Vlačič uhapsi), Vlačič iznosi svoje poglede na uredjenie države i zadatke monarha. Za sada donosimo o toj knjiži samo to¬ liko, kao recenziju, a neče biti na odmet da na koncu spomenemo i naslove oslalih knji¬ ga iz te struke koje jo Mijo Mirkovič od 1929 na ovamo napisan : koje su izašle ve¬ nim dijelom kod Gcce Kohna Prva je »Soei- jalni program fašizma« izašla 1929 (nastop¬ no predavanje na pravnom fakultefu u Su¬ botici), a zatim slijedeče: O načelu slobode u unutarnjoj trgovini. Seoski dučani. Sindi- kalizacija izvoza poljoprivrednih proizvoda u Poljskoj, Trgovina i unutrašnja trgovin¬ ska politika, Spoljna trgovinska politika, Saobračajna politika. Zanateka politika, Uvod u ekonomsku politiku, industrijska po¬ litika, Održanje seljačkog posjeda (Izdanje Hrv. naklade. Zagreb), a osim toga izašla je ovih dana iz štampe u istoj nakladi u Za¬ grebu i knjiga o Mati Vlačiču pod naslovom »Flacius«. Uz to je objavio t krači spis o Masaryku, a pod pseudonimom i zbirku pje. sama koja je izašla ovih dana iz štampe. 6R0J 20, STRANA 4. a \ s t r a« VIJESTI IZ ORGANIZACIJA DELO DRUŠTVA „TAB0R“ V LJUBLJANI Ljubljana, 15 V. 1938. — Včeraj je polagaio ljubljansko emigrantsko društvo »Tabor« obračun čez svojo šesto poslovno dobo. Članstvo in prijatelji so do 9.30 močno zasedli malo dvorano v »Unionu«, ko je otvoril predsednik dr. Dekleva 6 redni občni zbor, katerega se je udeležilo tudi več zastopnikov naših društev, tako Sloge in Orjema iz Kranja, Kočevja, Aka¬ demskega starešinstva, Soče-inatice, Zve¬ ze emigrantov in pa zastopnik našega li¬ sta. Vse je predsednik v svojem nagovoru najprej in toplo pozdravil. Nato je preči- tai pozdravno pismo »Soče« iz Celja, na kar je po ostalih formalnostih podal kratek oris položaja in je posnel glavne točke iz delovanja društva. • Kot uvod svojega govora pa je pred¬ sednik prečital imena iz črnega koledarja »Soče«, kar so člani poslušali stoje in vzkliknili žrtvam trikratni »Slava«, kar so storili tudi v spomin pokojnemu Kralju. V mislih je nato s predsednikom ves zbor sledil na domove, se spominjal vseh žrtev, ki se z dneva v dan vrste in se ustavil z njimi pri vseh onih, ki gledajo sonce lah¬ ko le skozi skromne odprtinice, ali pa ga sploh ne smejo gledati. Vsi so jasno čutili pomen njegovih besedi, nakar tudi pomen sosed, ki jih je podal za njim tov. B o- žič, ki je podal poročilo o delu društva, ker je on društvo dejansko vodil, radi za¬ poslenosti predsednika. V imenu društva se je nato predsednik toplo zahvalil vsem, ki so društvo podpirali na katerikoli na¬ čin. Zlasti se je zahvalil za pomoč in ra¬ zumevanje Zvezi emigrantov, banu drav¬ ske banovine dr. Natlačenu, šefu soc. od¬ seka na Banovini, ravnatelju izseljeniškega urada ter predsedniku Mestne hranilnice dr. Kamušiču, zlasti za društvu toliko po¬ trebno gmotno pomoč, da je z njo lahko v čim večji meri izpolnjevalo svoje dolžno¬ sti Njegovim besedam je sledilo obširno delovno poročilo podpredsednika Božiča ki ga je članstvo z napetostjo poslušalo. V njem ni podal le poročila o običajnih društvenih stvareh, temveč se je dotaknil posredno ali neposredno vseh predmetov, ki se nas posredno, ali neposredno tičejo. Takoj v uvodu pa je zlasti krepko ožigo¬ sal pasivnost našega izobraženstva, ki se dela izogiblje in mu naše stvari skoro niso mar. Ta napad je bil v polni meri opravi¬ čen, kajti zlasti se opaža popolna odtuje¬ nost našega izobraženstva od naših de¬ lavskih organizacij, ki često ne morejo do¬ biti niti svojih predavateljev. Na svojstven in času odgovarjajoč način je poslevodeči predsednik nato podal poročilo o kultur¬ nem, političnem in gospodarskem stanju naših rojakov pod Italijo ter zlasti pov- dari| dejstvo, da so dobili zopet svoj list, kar primerja s Trubarjevimi razmerami. Ostro žigosa naše izletnike, ki hodijo v Italijo in v naše kraje ter njihovo obna¬ šanje v teh krajih in ob takih prilikah. Po tem orisu zunanjih razmer je prešel na emigracijo in ugotovil, da ni več takega pritoka, kot je bil. Opaža se celo odtok emigrantov nazaj domov. Kot važen do¬ godek je nato omenil proslavo petletnice obstoja društvenega prenočišča in pa po¬ novne otvoritev tega, ko je bilo prenov¬ ljeno, izjavljojoč, da je bila ta proslava le propagandnega pomena. Posebe je še ome¬ nil dogodke v zvezi z izstopi večjega šte¬ vila članstva takoj po lanskem občnem zboru ter je izjavil, da to dejstvo društvu ni škodovalo, kot se je pričakovalo. D o- zval pa je vse k složnemu in skupnemu delu. Podpredsednik ugotovi nato. da se je razmerje do domačinov lani zboljšalo in da so bili odnošaji vedno dobri in zadovo¬ ljivi. Ravno tako so bili odnosi do raznih oblasti dobri., le od mestnega poglavar¬ stva, da društvo ni dobivalo nikakovih od¬ govorov. ali pa negativne, kar je gotovo posledica kakega nesporazuma. Odnošaji z emigrantskimi društvi so bi¬ li ves . čas zelo tesni in predsednik jih je v teku leta skoro vse obiskal. Isto je bilo z Zvezo, s katero pa je prišlo do trenja, kar je pri delu često nujno. Predsednik je tu povdaril vedno večjo potrebo po večji povezanosti, decentralizaciji dela in demo¬ kratizaciji notranjega življenja v celotni organizaciji, zlasti v odnosu do Zveze emigrantov. Po zahvali vsem odbornikom za sodelo¬ vanje je dobila besedo tov. tajnica E r- b e r j e v a. Iz njenega poročila je razvid¬ no, da je imelo društvo v teku zadnje po¬ slovne dobe 52 rednih in 2 izredni seji, da je odposlalo 1008 dopisov, med temi več okrožnic, torej skupno okoli 5000: prejelo pa jih je 472: dalje, da je izdalo 372 po¬ trdilo narodnosti in prošenj za državljan¬ stvo, 244 zaprosil za delo. imelo 27 član¬ skih sestankov s predavanji, 2 literarna večera, idejni tečaj, 3 vrtne veselice, ta¬ bor v Medvodah in da šteje 462 članov. Že za temi številkami se skriva polno po¬ drobnega in marljivega dela, ki ga je mo¬ ral odbor izvršiti. Poročilo tajnice je i>ilo toplo nagrajeno. Blagajnik je podal podrobno poro¬ čilo o denarnem poslovanju društva. Denar je bil ves skrbno porabljen, kar je zlasti razvidno iz podrobnih podatkov poročila, česar pa tu ne bomo obširnije opisovali. Omeniti fe treba le, da v poročilu ni bil omenjen inventar, k; šteje poleg ostalega veliko stavbo — prenočišče. 1 o se bo vne¬ slo v postavko šele po ocenitvi posebne komisiie in bo predloženo občnemu zboru šele drugo leto. Poročilo je podal nato gospodar, ki je navedel vse, kar je društvo nanovo nabavilo ter je nato prev¬ od s e k a. Njegovo poročilo je pred vsem v zvezi s prenočiščem, ki je dobilo sedaj ime »Primorski dom«. Poročilo bilo zelo podrobno ter je iz njega raz¬ vidno. da je bilo od njegovega začetka njem 69,656 prenočnin in, da je biio v men zi prenočišča zlasti preko zime, podeljenih 77.932 obrokov hrane. Podrobna števila kažejo (prva prenočnine, druga obroke hrane), da je bilo stanje v posameznih le¬ tih sledeče: 1933: 3.515, 2.830; 1934 11.740, 7.575: 1935: 15.937, 22.737; 1936 24.915, 24.113: 1937: 10.669, 13.751; 1938 (do konca aprila): 3.374. 6.046. Iz teh šte¬ vilk je razvidno tudi gibanje emigracije Dom je bil preko poletja koncem aprila zaprt. Za njegovo izpopolnitev in preure¬ ditev je izdalo društvo lani okoli 22.000 Din. Poleg tega pa je društvo podelilo 179 podpor v znesku 6.614 Din. Od emigran tov ki so prenočevali v domu jih je bilo lani 14, ki so prišli naravnost preko me¬ je. 96 pa iz notranjosti države. V domu je urejena tudi knjižnica, ki šteje sedaj 642 knjig, a vpeljan je bil rigorozen red in čistoča, kar se zahteva brezpogojno od vsakega. Pevski odsek je imel lani 11 na¬ stopov, deloma samostojnih, deloma z dru¬ gimi društvi. Zlasti je nastopal v radiju Poleg llioškega zbora ima društvo tudi me¬ šani zbor in štejeta oba preko 50 članov Dramski odsek je nastopil lani z dra¬ mo »Sin« in je naštudiral še par drugih iger. Izletniški odsek pa je prire¬ dil 6 izletov katerih se je udeležilo od 20 do 75 članov. Šahovski odsek je pri¬ redil v prenočišču 2 turnirja z 10 in 12 udeleženci. Zmagovalci so dobili praktipn nagrade, med njimi tudi »Slovenski pra¬ vopis«. Ženski odsek je imel tri seje ter je nabral večjo vsoto denarja, ki ga je izročil socijalnemu odseku, podpiral pa zla¬ sti prireditveni in ostali odsek. Važno de lo ie vršil tudi propagandni odsek, ki ie organiziral sestanke, idejne tečaje literarne večere itd. Denar literarnih veče¬ rov. ki je preostal, je odsek porabil za nabavo etnografskih kart Primorja, ki jih je razposlal raznim šolam kot darilo dru¬ štva. Odsek je izvedel dalje obširno ak ciio za nabavo knjig, ki je le deloma uspela; a pri tej priliki izreka javno za¬ hvalo »Slovenski matici« za številne po¬ darjene knjige; izvedel je dalje par na- i „ X „ : ~nrpHil pifalllir.D. tečajev, anketo v društvu, uredil čitalnico, ki štele danes 28 časopisov in revij, da¬ roval 100 Din za odkup Prešernove rojstne hiše itd. Ves odbor je dobil po kratki de¬ bati in sprejetju poročil razrešnico za de¬ lo, ki ga je izvršil. Volitve novega odbora so se vršile po kratkem odmoru. Soglasno je bil izvoljen za predsednika Božič Lado, za podpred¬ sednika pa Žerjal. Tudi ostali odborniki so bili izvoljeni soglasno. Posamezni za¬ stopniki društev so pozdravili zborovalce, zlasti naj omenim pozdravne govore za¬ stopnika Zveze dr. Vrčona, dalje za¬ stopnikov društev iz Kočevja in Kianja. Popoldne se je vršil prijeten izlet zboro¬ valcev v okolico Ljubljane. Občni zbor sam ie potekel mirno in na vseh se je videlo, da leže nad nami težke skrbi težki časi. —šk- Izlet *ktre“ iz Novog Sada u Frašku gos?« Novi Sad maja 1938. — U nedjelju 15. o. mj. ie »Istra« u Novom Sadu prire¬ dila članski izlet na Zmajevac — Fruška Gora — u zajednici sa bratskim društvom »Istra—Trst—Gorica« iz Beograda. Ovaj bratski manifestacioni izlet u pri- rodu van domašaja gradske prašine_ i buke uspio je iznad svakog očekivanja. Članstvo obih organizacija uzelo je učešča u veli- kom broju. Novosadjani stigli su na Zmajevac u 10 sati prije podtie i tamo sačekali članove iz Beograda, koji su stigli u dvije velike grupe i to jedna grupa u 10 sati preko Ravanice. a druga u 10.30 iz Vrdmka na čelu sa g. Mohorovičem Ivom. Pretsjednik g. dr. Radikon sa još nekoliko članova sti- gao je oko 11 sati preko »Venca«. .ledna grupa članova iz Beograda došla je na Zmajevac još u subotu 14. o. mj. preko Sremskih Karlovaca. Iriga i Venca ^pre¬ nočila na Zmajevcu da bi tamo dočekali braču i sestre iz Novog Sada. Cijelo prije podne proteklo je u doče- kivanju gostiju iz Beograda, u pozdravlja¬ nju. upoznavanju i veselim bratskim raz- govorima i slikanju. Poslije toga prišlo se je objedu djeleči jelo i piče jedni s dru¬ gima. zatim priredjene su manifestacije i razne šaljive atrakcije, igra. svirka na mih i dvojnice uz narodne pjesrne. a kod sta- rijeg naraštaja pored ostalog nije izostala »briškula« ni »trešete«. Veselje je trajalo do 6 sati poslije podne kada su ga Novo¬ sadjani prvi morali prekinuti zbog povratka vlakom u Novi Sad. Igrači briškule i trešeta takmičili su se za prvenstvo Beograda i Novog Sada. — Beogradski tim pobjedio je novosadski u prvoj igri sa 1:0 a u drugoj igri, pošto .ie tim Novog Sada bio izmijenjen, pobjedio je beogradskog sa 2:0 (1:0). Druga utak- mica briškalaša i trešetaša održat če se na »Avali«. Raspoloženje i oduševljenje svih čla¬ nova i članica završeno je grljenjem i lju¬ bljenjem prilikom ispračaia Novosadjana na noramu sremske ravnice, koja je kod čla¬ nova i članica učiniia utisak kao da je sa Učke posmatrana naša mila Istra sa nje nim proplancima, obroncima i Kvarnerom sa svojim ostrvima. Posmatrajuči ovu sliku, mnogima se za caklila suza u oku, jer sve potsječa na ona nekadašnja lijepa vremena, na svoje drage i mile preko, na ono po čemu se je nekada moglo slobodno kretati i gdje se je nekada orila naša vesela pjesma. Ovaj vidik sa proplanka Zmajevca ostat če dugo u sječanju i lijepoj uspomeni svih učesnika ovoga izleta, jer je tu bio onaj pravi izliv bratske ljubavi prema domovini i svojim milima, koje je zla sudbina za- desila da nismo danas medju njima. Želja je da se ovakvi izleti češče po- navljaju, i da se ostala društva ugledaju, da i ona ovakve izlete priredjuju. A. M, PRVA VELIKA PRIREDBA DRUŠTVA ORJEIT U NOVOM SADU SOCA-M ATICA in njeno delo 1. Dne 5. marca je predaval g. finančni uradnik Bogdan Zupan: »O hipnozi in tele¬ patiji.« V natlačeni dvorani pri Levu na Go¬ sposvetski cest jt naš poznani in priznani hipnotizer v najpopolnejšo zabavo navajal za¬ nimive eksperimente in ž njimi dokazal, da so tudi sugestija, hipnoza in telepatija le na¬ ravni pojavi, ot T t o. mj. priredilo je društvo >>ORJEM«u Novom Sadu svoju prvu veliku Javnu pnredbu pod nazivom »Noč na Jadranu«. Priredba je održana u velikpl dvorani Ho¬ tel Sloboda, ledno j od največih koncertnih dvorana u Novom Sadu, a koja je tom prili¬ kom bila naročito dekorirana. Osobito se isti- cala pozornica, na kojo., £U ^ razabirale kon- ture poluotoka sa morem i kamenitom oba- lom i pretstavljala pravu noč na Jadranu. Posjet Je bio van svakog očekivanja. Po¬ red pretstavnika sviju krugova rovosadskog društva prisustvovali su i brojni izaslan’ci na¬ cionalnih udruženja i drugih ustanova, tako da je ova priredba »Orjema« imala zaista iz- gled jedne elitne i otmjene priredbe. Prije no što če se pristupiti izvodjenju programa sekretar »Orjema« g. Luio Juričič pozdravio je najprije brojne goste, zahvalivši im se na lijepom odzivu i razumijevanju za našu stvar. Zatim Je iznto svrhu rada orga¬ nizacije, njenu zadaču na nacionalnom i so- cijalnom polju. Kraj govora, koji je ostavio na sve dubok dojam pozdravljen je odušev- ljenim pljeskom. Poslije govora pristupilo se izvodjenju pro¬ grama u kojem su učestvovali poznati i omi- ljeli radio pjevači gdjica Ružiča Kaušič i Vla- stimir Jovančič-Lale, dok nas je g. Dragutin Gartner ugodno iznenadio izvodjenjem naših lijepih primorskih pjesama. Havajski orkestar izveo je uz veliko odobravanje nekoliko to- čaka, a iza toga izveden je balet i step. Nastu- pio je i dobro uvježbani jazz-orkestar društva »Orjem« pod vodstvom člana g. Pranje No¬ vaka, koji Je tom prilikom pokazao, što se sve trudom može postiči. Ovaj prvi nastup »Orjema« uspio je zaista vanredno u svakom pogledu. Umjetmčki dlo programa bio Je takodjer prvoklasan, 1er je svaka točka morala biti ponavljana. Ovako lijepoj posjetl valja pored ostaloga zahvaliti i odlično J organizaciji priredbe, Jer Je u to uloženo zaista mnogo truda i volje. Veliki plakati u dvije boje pobudili su još veču pažnju gradjanstva za ovu priredbu, na koju je otposlato preko 600 poziva i 300 ukus- no umjetnički izradjenih počasnih karata. Va¬ lja istači, da Je više uglednih gradjana i pret¬ stavnika društava poslalo organizaciji pisme¬ ne čestitke sa željom za uspješan rad orga¬ nizacije u budučnosti Kako rekosmo, posjeta je bila odlična, iako je istog dana održano nekoliko priredbi u No¬ vom Sadu, kao Ruski balet, zabava društva »Istra«, i dr. Govori se, da je priredba «Orje- ma« te večeri bila najuspjelija i najbolje po- sječena. Vidan dokaz što se .može postiči dobrom organizacijom i jakom voljom. Naše je geslo: Mi gremo naprej!« Iz „Tabora“ v Kamniku Kamnik, 8 maja 1938. Za 8. t. m. napo¬ vedani sestanek tuk. društva »Tabor« je mo¬ ral, žal, biti preložen vsled nepričakovanih ovir. Zato sklU ujemo istega ponovno in ne¬ preklicno, ob vsakem vremenu, na nedeljo. 22. t. m. in sicer v Radomljah ob 3. uri p p. v gostilni g. Cerar-ja Ker je dnevni red va¬ žen za naše društvo (določitev dneva za občni zbor, razgovor o običajnem vsakoletnem izletu v Kam Bistrice i t. d.), se pozivlje članstvo h kar najobilnejši vdeležbi. Obenem naj oni, ki še tega sami storili niso, prineso svoje karte (plave barve) za zaposlitev s seboj, ker morajo še ta mesec biti v.dirane od sreske- ga načelstva in bo to delo skupno opravilo društvo samo Opozorjajo sc člani tudi na dolžn.osti pla¬ čevanja članarine, kar lahko opravijo na se¬ stanku pred dnevnim redom v roke tovariša blagajnika. Pri tej priliki bodi omenjeno, da 1e še precej v našem srezu emigrantov ki še niso vpisani v našem društvu. Naj jih oni člani, ki Jih poznajo, opozorijo, da Je le v zajemni skupnosti moč emigracije ter naj 1ih zato pripravijo na vstop v društvo Pri tej priložnosti sporočamo, da je naš tovariš in bivši tajnik našega »Tabora« Subič Miloš, premeščen, kot pom davkar od davčne uprave v Kamniku k davčni upravi v škofjo- loko. Na novem službenem mestu želimo mu obilo uspeha in zadovoljstva. Odbor f ANTONIJA SLAiVIKOVA Ljubljana, 18. maja. Davi je po dolgem, muke polnem trpljenju, strta na duši in telesu, preminila v Ljubljani go¬ spa Antonija Slavikova, soproga pred leti umrlega tržaškega odvetnika dr. Edvar¬ da Slavika. Kakor njen mož, se je tudi njegova pokojna gospa Antonija z vso vnemo udejstvovala v vseh tržaških slovenskih društvih. Ti dve imeni sta neizbrisni v zgodovini slovenskega življa v Trstu in njegovi okolici. _ Usoda je bila gospej Antoniji kruta, Tn hčerke, njen ponos in njena nada, so ji bile iztrgane od neizprosne smrti v cvetu mladosti! Vlasta, dr. Nada in končno Slavica, še so bile gomile treh hčerk sveže, ko jim je sledil oče, iskreno ljubljeni soprog Edi. če jo izgube treh hčerk zapovrstjo niso strle, jo je smrt soproga popolnoma uničila. Ubogo go¬ spo so svojci prepeljali v Ljubljano v nadi, da se ji bo stanje izboljšalo. Za¬ man. Z gospo Slavikovo lega v grob naj- zvestejše srce prave, zavedne slovenske žene in matere, ena naj izrazitejših do¬ brodelnih in kulturnih delavk iz Julijske Krajine. Blag in neomadeževan bodi njen spomin! Težko od usode preizkušenim * n bridko prizadetim Slavoju, Borisu in Dušici naše globoko in iskreno sožalje! f LJUBICA NEGO VET Ič U Zagrebu je pokopana 22-godišnja Lju¬ bica Negovetič Na sprovodu ie bio velik broj Istrana, naročito sa Trešnjevke. Po¬ kojnica je rodotn :z Pnle Bila ie članica Omladinske sekcije. Rastuženim roditeliima toplo saučešče- pokojnici laka zemlja. U FOND » ISTRE « BROJ 20 Pavica Iiaf tanit, na st. nuške real. gimn., Sušah .... D 20 .— Ante Toniii-Cekin, Maribor . D ;>ž .— U prošlom broju objavljeno . D 43 105.60 U kupno D 43.177 60 • Istra« tziazi svakog tjertna na godmu — Oglasi se rova ulica 48. III. Kat. Jeana n petaK. - Broj cekovnog računa 36.789 - Pretplata: ta cijeiu gomno 48 - ain. ta p ma gomile 24.-