БЕОГРАД 1932.
ШтАМПАРИЈА „МлАДА СРБИЈА" УСКОЧКА 4.
Влад. М. Аиђелковака Грачвннчка 12 Телефок 21-352
Г. ЉУБ1ШЕ ТРИФУНОВИЋА
НАРОДНОГ ПОСЛАНИНА
држш Зе марта 1932. годЕ у Народеој Скупштини, у
генералној дебшч о бурету.
Г О В О Р
. П, ЉУБИШБ ТРИФУНОВИЋА
НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА
држаи 3. марта 1832. год. у Народиој Окупштини, у генералној
дебати о буџету.
(По стенографским белешкама)
Претседник г. Др. Коста Кумануди: Реч има г. Љубнша ТриФуновнћу на-родни посланик.
Љубиша ТриФунови!?: Господо на-родни посланици!
Много је већ говорено са овога места о привредној кризи, довољно су и опширно изложени узроди ове велике светеке кризе. С тога не мис-лим да се дуго задржавам на томе питању. Ипак, пошто је та привредна криза у тесно| вези са државним бу-џетом,са могу ћностима наплате држа-вних прихода, приморан сам, ма и у најкра4шм потезима о томе питању да проговорим и ја неколико речи. У главном узроци привредне кризе могу се свести на два. Један, који је чисто психолошког карак-тера, и други чисто материјалистички. Узрок психолошлог карактера састоји се у Јгзајамном неповерењу измсђу народа и држава, које је дошло као последица рата. Тај узрок, господо народни посланици, не може брзо да исчезне* Али је дужност Краљев-ске владе и наше спољне политике да у споразуму са нашим страним пријатељима настане на томе, да по-ново завлада поверење ме$у наро-дима и државама.
Ја мислим, што се каше спољне
политике тиче, да је она у овом пи-тању до сада била на достојној ви-сини, па се нздам да гће и одсада у истом таквом положају бити.
Онај други, материјални разлог светске привредне кризе састоји се, господо, у поремећеној равнотежи производње материјалних добара. И он је непосредна последица рата и првих година после рата. Та поре-мећеност је огромна. Услед тога ми видимо чудне социалне и економске парадоксе. Док се на једној страни у индустријским земљама виде мили-они беспослених радника, који гла-дују, дотле у аграрним земљама аграрни производи, пшеница и друге намирнице продају се у бесцење. Аграрне земље гуше се у својој соп-стеној производњи. Тај економски и социјални парадокс толико је ве-лики, да се данас поставља питање: Да ли је ова велика криза она, која треба да заврши данашње друштвено уре^ење засновано на капиталистич-ком начину производње. То се пи-тање поставља нарочито у другим земљама.
Поред тога, дошао је још и руски демпинг, као срество политике бољ-шевинке Русије, која јетим средством имала за "циљ, да привредну кризу погорша, да је искористи у своје
4
циљеве и створи социалну револуцију у свима земљама. Али„ господо, да ли *ће ова велика светска криза, за-иста, то да значи? Ја мисмим да се варају они2 који тако мисле. Данашњи друштвени склоп стар је једва сто-тину година. Ми знамо да је феу-дални друштвени поредак трајао не-колико векова пре него што се истрошио и учинио место новом, данашњем. Капиталистички друш-твени систем није тако слаб а, "сем тога, ту су и разна сретства, да ко= регирају оштрине и претераности капитализма. И задружни покрет, и синдикалистички покрет и срциално стварање државе ту је, да избегне ту велику катастрофу.
Ја сам ово поменуо, господо по-сланици,збогтога,што се овај фактор у свету од извесног броја људи често узима у обзир. Иарочито је капитал према тим гласовима осетљив. И тај фактор, заиста, и ако озбиљно по-сматран и рашчлањен није озбиљан, ипак је од великог утицаја на погор-шавање привредне кризе. Узајамно поверење мећу народима и државама мора се постепено повратити. Питање је времена и питање је нашег насто-јавања, настојавањасвих држава света, да се то узајамно поверење и поколе-бана равнотежа васпоетави, а кад то блуде учињено, нестаће светске кризе и м"и о"њој не/ћемо имати више по-требе да говоримо. Али док се то не постигне, јер ми не знамо кад 1»е се то постићи и кад ће према томе, ова криза престати, дужност је на-родне Скупштине и Краљевске владе да, у овим тешким данима кризе, предузме потребне мере, да се, што лакше и што сношл>ивије, ови тешки дани преживе.
На првом место, оно, што може да учини Народна Скупштина и Кра-љевска Влада, јесте редукција држав-ног буџета и распоред терета тако, да буду оптерећени више они, који су економски јачи. У погледу редукције буџета, Краљевска влада је ве'ћ доста учинила. Према предлогу буџета др-жавни расходи се смањују за 1,810.000.
дин. То је, господо, прилична цифра. Али морам одмах да додам да је цифра значајна у порсђењу са предходним буџетом. Али кад се узму у обзир економске могћи народа, ја мислим, да та цифра, у данашњихм приликама, и у онима које се даду предвидети није довољно редуцирана. Ја верујем, господо посланици, у високу стручну и општу спрему г. Министра финан-сија, кога и иначе ценим и поштујем, али се бојим да је г. Министар* фи-нансија редзгцирајући буџет и ослања-јући се само на статистичке податке и на извештаје својих референата ипак оставио државни буџет, државне приходе, већим него што би они стварно могли да буду према еко-номској моћи народа. Ми смо чули из експозеа г. Министра финансија да су државни приходи за првих 9 месеци прошле године знатно под-бацили. Познавајући економске при-лике данас у народу и видећи уна-пред перспекгиве идуће године, ми смо уверени да приходи у идућој години могу бити само слабији, ни у ком случају јачи. У приватном газ-довању, господо народни посзаници, сви ми одређујемо своје расходе према својим приходима, јер су при-ватни приходи релативно утвргђени. У државномгаздовању,по иачелу науке о финансијама, ради се обратно. Др-жава најпре утврђује своје нужне не-опходне расходе. То се тако ради, јер се сматра, у науци о финансијама, да су држ'шни приходи релативио неограничени. Господо, ја признајем тачност овога начела науке о финан-сијама. Ово је тачно али за нормалне прилике. Ова привредна криза толико је велика да је прилике учинила не-нормалним и због тога мислим да се не бисмо огрешили иимало о начело науке о фииансијама, ако при из-ра"ђивању буџета у овако изузетним итешким приликама поетупимо онако како ми у приватном газдовању по-ступамо, окако како сваки добар до-маћин у приватном газдовању посту-па, т. јГда се иајпре према податцима који се имају, према статистичким
5
податдима и према стварном еко» номском стању, утврди максимум државних прихода. Ја сам ово по-менуо због тога што ми се чини да г„ Министар финансија, иако је о овоме факту у неколико водио рачуна, ипак није до краја истрајао. У своме експозеу г. Министар финансија је казао да је буџет рачунски акт, да он није ни поезија ни прнча* што је тачно5 вегћ да је рачунски акт који мора да региструје стање државне администрације буџета који му пред-ходи.
Несумњиво је тачно, господо, да буџет који долази мора бити у ди-ректној вези са претходним буџетом, али је тачио и ово, да је буџет у исто врема, и акШ предвиђања; да он мора, према томе, водити рачуна о еко-номским могћима народа, у оном мо-менту кад се прави, као и о економ-ским мо*ћима народа које *ће бити у оно време када буџет буде дошао до примене.
Предлог буџета подел>еи је, као и ранији буџети, на два дела: буџет опшше Држаже адлшнисШрације и буџет Државних привредних предузећа. Та је подела потребна, да би смо до-били што приближнију слику правог фискалиог оптерегћења. И г. Мини-стар финансија, излажу ћи нам буџет на један веома јасан и лако разумљив начин, објаснио нам је цео буџет. Право фискално оптерећење, по ре-чима г. Министра финанс.ија, огле-дало би се. само у оном делу буџета који говори о буџетима опште др-лсавне администрације. Онај други део буџета, који се односи на државна привредна предузећа, не би био, у ствари, право фискално оптерећење. Господо, и ово је тачно само упола, јер и буџет државних привредних предузећа садржи донекле, једним делом, и фискалиа оптерећења. До-вољмо је поменути само монополе, па да се види да у оној цени по којој ми купујемо монополске производе не добијамо у ствари праву проту-вредност, већ се у тој цени садржв и једно фискално оптерећење. Па
тако је, господо, само у мањој мери, и са железницама. Кад пла&амо карту за вожњу, није тачно да смо платили само услугу коју нам држава чини превозом, јер цену и оним моно-полским производима и цену желез-ничкој карти одрегћује држава сама. А ми знамо, §а су железнице код нас после Швајцарске, најскупље. Према томе, свакако да би цена могла бити мања. Констатујући да је само буџет опште државне администрације право фискално оптерегћење, г. Министар финансија је извео закључак да је фискално оптерсћење нашег народа ипак врло високо. Ако се дода и ово: да и привредка предузећа државна садрже један део фискалног оптере-ћења, онда је фискално оптерегћење народа још много веће. С тога је баш било потребно, да предлог ово-годишњег буџета буде нешто мањи.
Господо, поред општих узрока светске привредне кризе, има и из-весних домаћих,који привредну кризу појачавају. Ту, на том пољу, Кра-л^евска Влада и Иародна Скупштина могу много учинити. Ја гћу да по-менем само два факта, која су у прошлој години привредну кризу, која нам је дошла са стране, у зна-тној мери погоршала. То је био закон о Народној Банци и, као последица истога, отказивање кредита банкама и трговцима. Они нису били у стању, због тога, да купују земаљске про-изводе и сељак, према томе, иије имао коме да их прода. Други један дома'ћи узрок то је сшабилизација нашег новца, изведена у незгодно време, када није могла да се пред види ова привредна криза. Иетина је, господо, да без једног сталног, утвр-ђеног и сигурног мерила вред-ности, као што је рекао г. Министар финансија, нема сигурности ни за приватне, ни за јавне фииаисије. Али је не сумњиво тачно и ово. Количина новца која се данас налази код нас у оптицају, иије довољна за данашње привредне прилике. Пет милијарди, кој** се данас налазе у бптицају, нису допољке баш за данашње стегнуте
економске прилике. Кад је проспе-ритет, када послови иду добро5 про-мет добара је всћи, па и ц@рк}?лација новца бржа. Новац онда брзо пре-лази из руке у руку и мање може да се осети оскудица новца. Данас када је промет много слабији, услед при-вредве кризе, циркулација новца је, тако рсћи, застала. Сем тога, рг1>ав обичај код великог дела нашег света: да своје уште'1зевине држи у сефовима, приватним касама, или у сламњачама учиниоједаједанвеликидеотогновца, који треба да буде у оптицају, буде затчорен. Улози код банака за по-следњих неколико месеци знатно су смањени, али су зато се(ј)ови по тим истим банкама, који су годшнама стајали празии, издати у закуп. Ја мислим, господо9 да се г. Министар финансија и Краљевска влада не би ни мало огрешили о начело стабил-ности иародног новца, ако би се број новчаница у оптицају пове'ћао са је-дном извесном, одре^еном разумном количииом. (Одобравање). Та пове-•ћана количина новца у оптицају по-кренула би, размрдала би и онај новац, који лежи тезауриран у сефо-вима, касама и сламњачама. То не би била инфлација, јер, пре свега, то повећање се чини у једној одре-'Јјеној и разумиој количини; а, сем тога и Иародна банка ва ту повсћану количину има век довољно покрића.
ПиШање шрошарине на вино и ра-кију, господо народни посланици, нарочито је било важно у овој бу-џетској дискусији. Ја вас молим, го-сподо, да све нас који ово питање покрећемо, не сматрате да ово пи-тање покрећемоизнеких демагошких, изборних разлога. Оно је за нас, за наше воћарске крајеве, толико важно, да ми морамо.у овој буџетској дебати, ма да ћемо кроз неколико дана имати да о томе говоримо приликом пред-лога о измени закона о трошарини, да морамо и овом ириликом наро-чито проговорити. Ја правим овај увод с тога што сам чуо од неке гоеподе посланика у приватноме ра-зговору: па зашто ви томе питању
толако важности поклањате. То није велика ствар. Ту су у питању свега 90 милиона динара. Не само велике трошаринске таксе него и начин на-плате у нашем народу јако су омрз-нути. Систем финансиских контрола са многобројном зеленом војском финанса јако су омрзнути у нашем народу, а нарочито у оном делу где тај систем није постојао раније. Кад је трошарина уведена објаснило се, јер се стварно тада тако и мислило, да гће она пасти на потрошача: ко пије тај нека и пла&а. То би, гос-подо, било правично кад би тако било. Формално тако изгледа да јесте, али у ствари трошарину плаћа сељак произво'ћач, и то на овај начии. На-родни посланик г. Метикош у своме говору изнео је цифре о иотрошњи алкохолних пића. Тако се у 1930. го= дини попило алкохолних .пи-ћа за 8 милијарди динара, а у 1931. години нешто више од 5 милијарди. Троша-рине на вино и ракију у 1931. го-дини напла&ено је свега 90 милиона динара. Према томе изгледало би да тај терет према 5 милијарди није ве-лики. Али баш у објашњењу ових цифара лежи тежиште целог питања. Кад је попивено пи'ћа за 5 милијарди а напла-ћено трошарине свега 90 ми-лиона динара" на вино и ракију, онда шта је са оном другом еумом. Ту баш долазимо на оно главно, на оно болно питање о трошарини. Шпи-ритус вештачки направљен од кукурзг-за или кромгшра успешно конкурише природној ракији и у томе, господо, лежи тежиште целога питања. И ако је г. Министар финансија поднео предлог о измени закона о тошариии, ипак се ово питање односа изме-ђу ракије и шпиритуса не решава. Јер се тим нројектом у исто време и у истој сразмери смањује и трошарина на шпиритус као и трошарина на ракију. Г. Минисгар финансија се на тај начнн само лишава једнога ири-хода од 30 и неколико милиоиа ди-нара. али се питање ни мало не ре-шава. Пошто ће тај предлог закона бити ускоро на дневном реду, то
7
&емо о томе питању тада опширеије проговорити.
Сем тога9 господо, и питање тран-спорта, као што су многи предго-ворниди изнели, иде у прилог и потпомаже борбу шпиритЈта против ракије. Важан национално економски разлог намеЉе свакој влади да у овој борби изме^у шпиритуса и ракије буде на страни произвог1зача ракије. Јер, господо, читави крајеви наше земље засагђени су во&њацима, шљи-вама, и никаква" друга култура на томе земљишту не може да успева. Доказано је, да је то земљиште нај-горега квалитета. Један од господе по-сланика добацио је, да шљиву треба прераЗзивати у пекмез. Господо, по-знат је факт да наш сељак више воли да прода шљиву у сировом или сувом стању, јер одмах"дог1зе до новца који му је неопходно потребан, него да од шљива пече ракију. Али он није у стању да сву количину шљиве која му роди прода у оваквом си-ровом или сувом стању. Није"у стању, јер се толика количина тешко може продати на тржишту. Сем тога, го-сподо, има и таквих врста шљива које нису ни зашто друго него ли само за ракију. Према томе, господо5 овај је приговор неоправдан.
Са гледишта чувања народног здравља, када ми вегћ нисмо Америка да можемо донети прохибициони закон, много је корисније сузбијати вештачки алкохол, вештачки шпи-ритус него ли алкохол од природног во'ћа. Сем тога5 господо, још један важан специјалан разлог који нас нагони да на овом питању нарочито иисистирамо. Познато вам је да је од пре неколико годииа једна тешка зара-за уништила всћи деб наших вогћњака: две трећине наших вогћњака униш-тено је од штитасте ваши. Она једна преостала трећина треба да послужи као подстрек нашем сељаку да на оном искрченом земљишту прдигне нове воЋњаке. А какав му ми пот-стрек дајемо, ако његова ракија има тако ниску цену? Њему се оида не рентира ни да ону преосталу једну
тре-ћину брани од напада штитасте ваши, а још мање да подиже нов во*ћњак. Кад је пре неколико деценија филоксера уништила винограде, све земље, у којима је винова лоза га-јена, донеле су биле читав киз за-конских мера и ослобог1зења и тако омогућиле да се винова лоза поново подигне. А кад су наши во-ћњаци пре неколико година ве'ћим делом упро-пашћени шта смо ми, господо9 учи-нили да их поново подигнемо? Ми смо згдарили трошарину на ракију да би и оно мало воћњака што је преостало, дотуцали.
Претсвдкик дрс Коота Кумануди; Молим вас, господине посланиче, да завршите.
Г. Љубиша ТриФунови^: сад -ћу за-
вршити.
Шга да кажем, господо, о шверцу? У то питање не-ћу дубље да се упиштам. Довол>но је само да вам поменем, да се шпиритус у Београду продаје по дени колика је сама трошарина, др-жавна, бановинска и општинска. А где је онда зарада фабрика шпири-туса! Свакако у шверцу. То је, гос-гшдо, онда, отворен, признат шверц.
Треба поменути још и ово. Во-ћ-њаци су, ма да "засаЗзени на најсла-бијем земљишту, ве-ћ оптерећени непосредиом порезом, као да је то првокласно земљиште. Ударити још и трошарину то онда постаје један неправичан терет. Ми смо8 господо, за житни режим дали до сада 300 милиона динара, до краја даћемо још 300 милиона. Тај трибут пла'ћају сви крајеви наше земље и ми смо при-стали да тај трибут радо плаћамо, јер солидарност свих крајева наше отаџбине то захтева. Био је настао један моменат кад је изгледало да ће услед светске коњукгуре и совјет-ског демпинга житородни крајеви бити попуђени тешко и катастро-фално. У тако тешким приликама ми смо радо примили и пристали да поднесемо један део терета. Кад је штитаста ваш уништила ве-лики део наших воћњака дужност
5
је свих осталих крајева? не да нам помогну, јер то ми не. тражимо, него да нас ослободе од једног трибута више.
Господо, само две три речи да проговорим о једном важном питању. Већ у неколико махова и всћ од пре дужег времена потрже се у Народној Скупштини питање сељачках дугова или раздужење сељака. Од како је то питање покренуто сељак је изгубио и оно мало кредита ште је имао. У овим тешким економским приликама, кад је сељаку потребно да се мини-малном сумом задужи за прехрану породице и своје стоке, он није у
стању нигде да добије ни пребијене паре. С тога би било потребно да после завршетка ове буџетске диску« сије, кад буџет буде дефинитивно изгласан, да се то питање стави на дневни ред.
Са овим напоменама, господо, на-родни посланици, и са надом да ће се приликом дискусије предлога за-кона о измени државне трошарине наћи начина да се наши воћарски крајеви заштите од неправичне кон-куренције шпиритуса, ја изјављујем да ћу гласнти за предлог буџета. (Пљескање).