3oštarina plačena u gotovom
Revija za graoevinsku, likovnu i primenjenu umetnost revija za stavbno, likovno in uporabno umetnost
revue de (.'architecture et de l' a r t
2	LETO IV.
ARHITEKTURA URBANIZAM HORT1KULTURA PRIMENJENA UMETNOST LIKOVNA UMETNOST
ARHITEKTURA
ARHITEKTURA
Revija za gradevinsku, likovnu i primenjenu umetnost. - Pretplata godišnje Din 120*—, za inozemstvo Din 150*—. - Uprava: Gajeva ui. 9. Izdaja Konzorcij »Arhitekture« (ing. arch. Dra-gutin Fatur). - Odgovorni urednik Jože Zigon. Grafički radovi Jugoslovanske tiskarne u Ljubljani (K. Čeč).
Revija za stavbno, likovno in uporabno umetnost. • Naročnina letno Din 120'—, za inozemstvo Din 150'—. - Uprava: Gajeva ulica 9. Izdaja konzorcij »Arhitekture« (ing. arch. Dra-gutin Fatur). - Odgovorni urednik Jože Zigon. Grafično delo Jugoslovanske tiskarne v Ljubljani (K. čeč).
Revue de 1'architecture et de I'art. - Prix de I'abonnement annuel Din 120*—, pour 1'čtran-ger Din 150*—. - Redaction: Ljubljana, Gajeva ulica 9. - Publiee par 1'association »Arhitektura« (ing. arch. Dragutin Fatur). • Redacteur responsable: Joie Zigon. - Travail graphique: Jugoslovanska tiskarna, LJubljana (K. Čeč).
Edino jug. patentni naogelnik Vam ohrani trajnost in lepoto okenskega krila, ker je vdelan v sredini lesa ter je neviden
Dobavi Vam jih:
Jug. patentni naogelnik
samoprodaja
Ljubljana VII - Celovška c. 121
Zahtevajte še danes
pojasnila pri:
Pravilno boste odločevali
le v slučaju, ako obiščete
LIPSKI POMLADNI VELESEJEM1934
OD 4. DO 10. MARCA
in se tam prepričate o zadnjih novostih razstavljalstva
umetnostno-obrtne stroke
ČASTNEM ZASTOPNIKU ING. G. TONNIES
LJUBLJANA, DVORAKOVA 3/11
ali pri: Zvaničnem biroju lajpciškog sajma, Beograd, Knez Mihajlova 33
Stara crkva-tvrdava na Kap-tolu prije 1875 Kaptol a Zagreb avant 1875
ARHITEKTURA — URBANIZAM
Ureduje arh. Marko Vidakovll
Arh. Marko Vidakovič, Zagreb:
ZAGREBAČKI KAPTOL KAO URBANISTIČKI PROBLEM
(Kaptol de Zagreb comme probleme urbanistique)
3edan od najvažnijih urbanističkih problema grada Zagreba, kojim su se unatrag nekoliko decenija zanimali stručni krugovi, bez sumnje je Kaptol. Poznato je, da su bili raspisivani arhitektonski natječaji i da su donijeli dobrih rezultata, kojih se rastauratorska ruka, na žalost, nije držala. U posljednje vrijeme počelo se ponovno u zagrebačkim dnevnicima rasprav-Ijati o torn problemu, u vezi sa mogučnošču regulacije toga kraja, a u smislu očuvanja postoječeg ambienta.
U ovome broju naše stručne revije »Arhitekture« donašamo mišljenja naših uvaženih stručnjaka prof. dr. Petra Knolla, savj. arh. Ive Zemljaka i arh. Zdenka Strižiča o tome pitanju, u dobroj namjeri, da se ove rasprave prenesu na polje stručne literature.
Prof. dr. Petar Knoll, naš odlični stručnjak za historiju umjetnosti je slijedečeg mišljenja:
I
»Kao prvo načelo u ovom važnom pitanju vrijedi ona latinska — nolli me tangere. Cijeli Kaptol je provincijalna, ali i potpuno historijska jedinica, ma da teško oštečena, ipak je sačuvala svoju cjelinu. Centar te cjeline jesu visoki tornjevi katedrale. Oko ovih vertikalnih osi redaju se pravilni i nepravilni pojasi. Prvi je dvorište nadbiskupskog dvora, drugi
je perivoj iza dvora, treči je terasa smještena pred sjajnim pročeljem dvora, četvrti je Kaptolski trg na zapadnoj strani, a posljednji je, na žalost, uništeni Dolac.«
II
»Kaptol po svojoj konstelaciji ima za svoj kraj centralno značenje, pa se cesta dolazeči k njemu sa sjevera prema jugu proširuje na samom Kaptolskom trgu poput probavnog organa u animalnom organizmu.«
»Kaptolski dio sjeverno od trga je urbanistički »u n i c u m« i njemu je teško nači premca u cijelom svijetu. Baroknom raskoši nižu se uz cestu kanoničke kurije sve više prema trgu, a mnoge od njih su od neprocjenjive arhitektonske Ijepote, dok sve zajedno su historički i kulturno neizmjerno zanimljive. One su kompromis izmedu gradske raskoši njihovih pročelja i gospodarskog elementa, zajedno sa dvorištima, vrtovima i gospodarskim zgradama koji se kriju iza ovih pročelja.«
IV
»Sama katedrala i dvor kao objekti, o kojima se mnogo raspravljalo, neizmjerno su lagani problemi za onoga koji poznaje historiju arhitekture. Peribolos
je opkoljavao stare antikne hramove, kasnije, obran-bene zgrade opkoljavale su krščanske crkve — Hračani u Pragu, Manastir na sv. brdu Atosu, Melk i Klosterneuburg na Dunavu, dokazuju, da je arhitektura išla za tim, in ultima ratio opkoliti sa svih strana svetinju profanom arhitekturom. Tako je i u konkret-nom slučaju: svetinja — katedrala sv. Kralja opkoljena sa profanom zgradom — nadbiskupskim dvorom i drugim krilima. Ona dakle mora da bude zatvorena sa svih strana, pa radi toga Kovačičeva osnova o regulaciji Kaptola, u kojoj zatvara zapadnu stranu pred katedralom, doživljava triumf.«
Uz slike lijevo i desno:
Niz starih kuča u Tkalčičevoj ulici.
Skupina kuča u Tkalčičevoj ulici, slikovita, trošna, nezdrava ne može se održati dovijeka.
Iznimno skladnija skupina kuča na Kaptolu.
Niz kuča na Kaptolu, raznorode po veličini, mjerilu, stilu i svrsi.
Lijevak na Kaptolu, potpuno razbijen u silueti, stilu i mjerilu kuča.
Jedan povoljniji pogled iz Vlaške ulice na katedralu.
A gauche et a drolte:
Quelques regards de Kaptol, des rues Tkalčičeva et Vlaška d'aujourd'hui.
»Pitanje je, što treba da činimo u konkretnim slučajevima. U prvom redu treba sačuvati sve ono, što postoji na Kaptolu i oko njega, i na svemu, što pripada njegovoj vezi, ne maknuti suvišno ni jednog kamena. Invencija arhitekta ublažiče svu dosadanju pustoš i ruševni izgled tog historičkog predjela grada Zagreba. Što se tiče metode i stila, mogu da odgovorim samo jednom riječi a to je — neutralizam. Pod tim mislim u prvom redu vegetacije i nasade koje uvijek uljepšavaju kraj i historijskoj slici okoline ne škode. U koliko je apsolutno potrebno arhitektonsko stvaranje u ovom predjelu, upučujem na arhitektonski stil pokojnog arh. Kovačiča (u njegovim projektima o regulaciji Kaptola) i na arhitektonski stil arh. Plečnika (kojim je uredio historijski dio Ljubljane). Ovi stilovi nisu ni moderni a niti su historijska imitacija, nego se prilagoduju prilikama, dakle su neu-tralni.«
>Oedno moram naglasiti, ma da če mi to zamjeriti svi moderni arhitekti. U historijskom predjelu Kaptola, kao ni u jednom drugom historijskom kraju, moder-nom stilu na nikoji način nema mjesta. Moderni stil bi ondje samo ismijavao historijsku arhitekturu, ali i — samoga sebe.«
Time prof. dr. Knoll završuje svoje mišljenje sa namjerom, da ga proširi i upotpuni sa jednim od svojih predavanja, koja če skoro održati u Zagrebu. Arh. Ivo Zemljak i Zdenko Strižič opet donašaju mišljenje u idučim člancima.
Ing. arch. Ivan Zemljak, Zagreb:
REGULACIJA KAPTOLA U ZAGREBU
(Regulation de Kaptol a Zagreb)
U dnevnim listovima i u drugim prigodama u posljednje se vrijeme mnogo Iretirao problem kap-tolske regulacije. Jedan se dio tih razmatranja ogra-ničio na jedan i suviše uski dio ovog problema, na sam odnos obiju zapadnih kula prema katedrali. Mnogo su važnije neke šire sugestije koje su se javile u cilju da se sa postoječim stanjem Kaptola i okoliša, kao sa jednom pažnje vrijednom arhitek-tonskom sredinom, ne može nikako.il' bar ne potpuno prekinuti. Da bi se jednom odlučnije i jasnije formuli rala pojedina q I ©da n j a, i znosim ovdje osnovu koja je na neki način radikalna, da bi tako pristaše protivnog mišljenja mogli što točnije ocijeniti i ova i svoja stajališta. Predlog za regulaciju kaptolskoga kraja izradio sam u saradnji sa g. ing. arh. F. Bahovcem. Smatrajuči, da oyo stanje u svom današnjem obliku nije arhitektonski vrijedno i da njegov buduči oblik ne može biti plod kompromisa, ima ovaj predlog u vidu potpunu transformaciju postoječeg gradevnog stanja. Po mom mišljenju kompromis u ovom slučaju dao bi jednu »nečistu kulturu«, jedno sentimental-nošču poremečeno tretiranje problema, koji bi, jednom ovako ostvaren, pokazao svu neispravnost tak-vog postupka. Samo potpuno iskrenim i precizno izrečen im mišljenjem poslužiče se ispravnom izna-laženju rješenja. Mutna i neobrazložena osječanja bez tehnički odredene forme neče stvar pomači sa mrtve tačke. Parole »Kaptol mora ostati kakav jeste ili nešto si ično« treba domisliti do kraja i predvi-djeti rezultate.
Ima 30 godina otkako je postavljeno pitanje regulacije Kaptola. Pa ipak za 30 godina ovo stanje nije doživjelo nikakvu stvarnu promjenu, šta više, za ovo se vrijeme nije pojavio niti jedan projekat ili predlog koji bi načeti problem u cijelosti obuhvatio i postavljenim rješenjem zadovoljio naše gledanje unatrag i unaprijed, to jest, pomirio tradiciju sa na-pretkom. Takovog rješenja jamačno ni nema.
Kaptol je najosjetljivije mjesto domače gradevne historije, gdje su se unakrstila krupna načelna pitanja, koja radikalno postavljena glase: ima li se čuvati historijska sredina ili se imadu bez kompromisa otvoriti vrata zahtjevima vremena. Na ovako načelno postavljena pitanja nije moguče odgovoriti bez pret-hodne analize i ocjene sviju elemenata, koji sačinja-vaju kompleks ove regulacije. Ovaj kompleks sa-držaje pomiješane utilitarne, higijenske i osječajne komponente, koje po svojoj biti potpuno različite. kriju opasnost, da se pri nekom djelomičnom respek-tovanju jedne, upropasti i deformira druga komponenta. U nalaženju nekog njihovog ravnovesja nije ljude lako složiti.
Stara kaptolska sredina uzeta šire, od Delačičevog irga pa do Zvijezde, bila je malovaroška četvrt sa relativno rijetkom i niskom izgradnjom. Razvijanje donjeg grada srušilo je na staroj Harmici jedno-katnice i podiglo trokatnice. Format Harmice bio je podesan da tu transformaciju primi bez vidljivog nasilja. Medutim izgradnja sjeverne strane Delačičevog trga obilježila se vidno i u Bakačevoj ulici i na
Dolački trg nije ni upola izgraden večje potpuno nazočan na Kaptolu Dolac, pas encore construit
Splavnici tako, da je disparacija izmedu novih palača i starih, trulih kuča Pod Zidom, postala u svakom pogledu nespojiva. Socijalno higijenski bilo je na mjestu, da se stare nastambe dokinu. One su i onako zbog bližine novih zgrada bile u svom posebnom estetskom djelovanju onemogučene. Tek akvarelska ili grafička vještina mogla je, da tu dočara štimung nekog svijeta grafički interesantnog, ali socijalno nemogučeg. Čitav Dolac nije uostalom imao u sebi arhitektonskih elemenata, koji bi ga činili sposobnim za neku restauraciju, za neko nadopunjavanje i pro-dužavanje njegovog stila. Njegove ulice i parcele potpuno su bile nepodesne za jednu zdravu i smiš-Ijenu izgradnju. Prekinuvši jednom sa zatečenim ulicama i parcelama kao rudimentima jednog utrnulog života, ispravno je bilo, preči u ovom slučaju ravno u nekompromisnu savremenu izgradnju. Formiranje novog trga na Dolcu, iako po sebi svrsishodno, uzro-kovalo je vrlo teška nasilja u formiranju gradilišta, pa su u povodu toga palače oko tržnice izgradene sa rdavim smještanjem pomočnih prostorija u tijesna dvorišta i svjetlišta. U času reguliranja Dolca moglo se možda još pomišljati na neko formiranje Kaptola u pravcu očuvanja nekog njegovog današnjeg izgleda. Dabome, i ovo, u pretpostavci, da se Kaptolski trg i ulicu smatralo vrijednim restauracije. Medutim danas, kada trg na Dolgu nužno traži svoju potpunu izgradnju sa sjevera, kad je izgradnja Dolca več potpuno nazočna na Kaptolu, nemoguče je rastavljati dva svijeta na jednoj geometrijskoj črti. Potpuno je isklju-čeno, da bi se pored izgradenog Dolca mogle na Kaptolu tolerirati zgrade broj 1, 2, 3, 4 i 5. Dolačke palače ogromne, tvrde i možda monumentalne, ne mogu da stoje pored priprostih gradanskih jedno-
katnica ni kao nastambe, ni kao arhitektonske tvo-revine, jer se pobijaju i nište u svakoj svojoj pre-tenziji. Prema formatu trga na Dolcu, prema potrebi i obliku novih zgrada ne mogu se pridržati ni današnji pravci kuča na Kaptolu. Kaptolski trg, kojim završava lijevak kaptolske ulice, več je danas potpuno lišen svog prvotnog genetičkog značaja. Kaptolski je trg danas tužna razvalina i otvorena rana. Prije 70 godina nad ovim je sitno gradanskim okolišem, sve do 3elačičevog trga, dominirao tipični lokalni sklop crkve-tvrdave. Taj kraj, stilski čedan, sav udešen na idilični tok malovaroškog života, imao je u staroj katedrali posvečenu staru krunu i uzvišenje nad jednim skromnim ustojalim svijetom. Obaranje stare katedrale pre-sudno je bilo za gradevnu sudbinu ovog kraja. Topli krovovi, ubavi profili, mirne bašte, tempo pješaka i konja rušenjem crkve izgubiše blagoslov nad glavama i vrh kome su težili. Izgradnjom gotske katedrale, oštre, hladne i goleme, oni postadoše dekla-sirani, razbijeni, jadni. Srednja kula sa mekanom i nepravilnom grupom obiju ulaza našla se pred tvrdom stijenom nove crkve. U tom poredenju, jamačno odluka o rušenju te kule nije bila tako teška i ne-prirodna, kako nam se danas ukazuje. Rušenjem stare crkve stari je gradevni ambijenat razbijen u nepovrat. Iz elemenata, koji nam iz tog doba ostadoše, nije danas više praktički moguče obnoviti jedan vremenski determinovani arhitektonski izraz. Obje zapadne kule, nekad braniči, stoje danas otvorene i izbačene iz svoje stare službe i uza sve pokušaje da ih se spoji, one se ne če više nikad sklopiti onako naivno starinski i domače, kao što su bile nekad. Artificijelna površina nove crkve ne može se srasti sa krepkim zdravljem Bakačeve kule. Ova dva raznoroda ele-
menta, pogotovo u odnosu sa ostalim gradevinama na trgu, bez svakog su prostorno urbanističkog dojma. Držim, da je danas za koncipiranje novog trga sva-kako najodlučniji faktor sama katedrala kao najzna-čajnija gradevina na ovome mjestu.
Potpuna i suvisla regulacija Kaptola mora za-hvatiti u glavnom tri jače skupine kuča i to i Tkal-čičevu ulicu, Kaptolsku ulicu i zapadni dio Vlaške ulice. Ove česti grada, izgradene pred kojih 100 go-dina, nastadoše prema mnogo ranije stvorenim tvr-davnom stanju. Tkalčičeva ulica protegla se duž kaptolskog obrambenog zida. Kaptolska ulica spajala je sjeverna i južna vrata. Dio Vlaške ulice prislonio se svojim kučama uza zid ispod Nadblskupskog dvorca.
Ako se danas u tom predjelu pojavi volja za gradenje, postavlja se pitanje, kako da se tu gradi. Prirodno je i razumno, da se pri obnavljanju jedne četvrti zapitamo, nijesu li u posljetku tehničkog i socijalnog razvoja opčeg i lokalnog, iskrsle nove korisne spoznaje, koje bi trebalo uvažiti i stvaranje novoga prema njima podesiti. Da li su postoječe ulice baš ovakove, i u tim medusobnim odnosima, prikladne za saobračaj, da li postoječa gradilišta po svojim izmjerama omogučuju izgradnju prema razumnim zahtjevama stanovanja? Ovi se zahtjevi nameču i mi bi u jednoj četvrti historijski i estetski bezvrijed-noj, svakako po njima postupili. U četvrti, koja uživa lokalno historijski ugled, koja važi kao simpatična domača starina, odluka nije laka, pa je potrebno da se ispita i ustanovi što se može u konkretnom slučaju uraditi. Nužno je ocjeniti i potanko i sumarno Ijepotu tih skupina kuča. Ali je isto tako nužno da se postavi i tačna utilitarna ocjena tih objekata, jer kuče nisu kipovi kojih se hvata patina, nego su objekti praktične uporabe, u kojoj nastanjujemo svog bližnjeg uz višu ili nižu najamninu.
Dok zapadna strana Tkalčičeve ulice ne daje ni u pojedinostima, ni u skupini, nikakove elemente od estetske vrijednosti, na istočnoj se strani poredao niz starih maiogradanskih jednokatnica. Ove se kuče u krivini završavaju s tornjem sv. Marije u dnu, dajuči jednu skladnu i uravnoteženu sliku, koja govori jezikom jednog istog vremena, istog obrta i istih sta-novnika. U priprostim detaljima tih kuča, u trošnosti grade, u malim prozorima, u niskim spratovima i kuči-cama što su se smjerno poredale, da dopru do pod visoki toranj crkve, sve se kreče u granicama jedne prošle odredene kulture, pobudujuči u gledaocu jedan cjeloviti zatvoreni dojam. To je njihova estetska realnost, praktička i higijenska medutim izgleda sasvim drugačije.
Kaptolska ulica naprotiv, ne bi mogla da podnese poredenje sa Tkalčičevom. Tu ne može biti govora ni o kakvom jedinstvu gradevnog shvačanja. Neke su od kuča duboko u vrtovima iza uličnih ograda, druge su doprle bliže ulici, a največi ih je broj u uličnom pravcu. Ima ih koje stoje slobodno i koje su izgradene spojeno, lako po vremenu gradenja večina njih potice iz XIX vijeka, tek vrlo malen broj tih kuča nosi na sebi karakteristike dobrog i ukusnog obrta svog vremena. Neke od njih dobile su pred koji de-cenij novu žbuku i tako se lišile svog stilskog timbra. Konačno tu ima kuča po stilu gradnje savršeno tudih ostalom okolišu (br. 21, 23, 6, 27). Znatan broj ograda podignutih u posljednjim decenijima povečava taj nesklad. Kad se pogledom obuhvati ma koja skupina tih kuča, vidi se, koliko su im medusobni kubni odnosi i siluete razbijene i raznorode.
Treba poči polako od kuče do kuče i pokušati odrediti u čemu sastaje Ijepota te Kaptolske ulice. Treba definirati tu Ijepotu. Za mene tu neke cjelovite Ijepote nema. Tu ima nekoliko vrlo simpatičnih zgrada (na pr. br. 8, 28), ali o nečem zajedničkom, karakteri-
I: ' LmmMM
WflBiffS
Ing. arch. Ivan Zemljak	Predlog regulacije Kaptola
Proposition de la regulation de Kaptol
stičnom, značajnom i vrijednom tu ne može biti govora. Ovo pogotovo kad se postavi pitanje, kako da se gradi, kad dodu na red nove zgrade u toj ulici. Iz načrta koji je ovdje otisnut razabiru se stilski odnosi gradevina u Kaptolskoj ulici. To nije više niz tihih kurija, jer je večina njih morala otvoriti vrata savremenoj radinosti. Nekad patriarhalna prostrana dvorišta danas bruje malim industrijskim pogonima. U tom naselju ne stanuju samo crkveni dostojanstve-nici. Pored njihovog skučenog stanovanja tu bruji sijaset šegrta, kola I motora. Sredina je razrivena. Dosljedno tome, na tim objektima niču adaptacije pretapajuči staro u napola novo.
Kuče u Vlaškoj ulici toliko su istrošene, nezdrave i neugledne, da ih se ne može ni sa kakvog stano-višta obraniti. Niti forma ulice, niti niz kuča, pa niti neka pojedina kuča ne daju elemenata, koji bi estetski vrijedili u sebi ili u medusobnom odnosu. Čula se
tvrdnja, da skup kuča podno nadbiskupskog dvorca potsječa na neposredni okoliš nekih gotskih katedrala, gdje niski kučerci, ostatak »Bauhutte«, tvore značajan sklop s kojim je tobože graditelj crkve računao kao sa arhitektonskom pretpostavkom. Ovo is.ooredenje u odnosu na zagrebačku katedralu, ne bi se moglo primiti, jer je sama katedrala sa južne strant« opkolje-na dvorcem, koji je prema jugu otvoren i teži za vidikom. Sadanji niz kuča u Vlaškoj ulipT taj pogled potpuno zakrčuje. Ukratko, za pretstofeče arhitektonsko oblikovanje ne mogu dati postoječe kuče nika-kvih smjernica.
Pri regulaciji, t. j. gradevnoj transformaciji jedne stare četvrti najteže je ostvarenje povoljnog novog oblika. Sasvim je jasno, da se jedan niz starih kuča ne če najedared porušiti, da ustupi mjesto novoj izgradnji. Volja za gradenjem javljače se postepeno, u vrlo dugom nizu godina. Čim če taj rok biti dulji,
I
Projet de la regulation de Kaptol
tim če i nova izgradnja biti neskladnija i raznorodnija. Radi kontinuiranog dobrog izgleda i uravnoteženog stanja ne smije se obnova vršiti postepenim uvršta-vanjem novih kuča u stare redove. Primjera imamo več i u samoj Tkalčičevoj ulici. Nema ništa gore nego kad razna stilsko-tehnička shvatanja stoje naporedo, pobijajuči se u svom higijenskim standaru i estetskom djelovanju. Takva poremečenja, ma kojeg kulturnog reda, djeluju barbarski, pa ih treba izbjegavati koliko je samo moguče. U slučaju ove regulacije u največem je dijelu to i moguče. Ako postavimo dobar i ela-stičan sistem komasacije za pojedine dijelove ove četvrti, omogučičemo, da se nove gradnje upute na mjesta, gdje če u duhu onog vremena koje če iz-vjesnu grupu realizovati, dati zasebne, završene skupine kuča. Na mjestu pako starih kuča koje če se pomalo napustiti i rušiti treba zasadivati drveče. Tako čemo ovdje i dalje podržavati sliku starog ambijenta i ujedno odgajati drveče za buduče nasade. Za vrijeme transformacije stanje ne če biti nezgrapno, nego če dva svijeta stajati potpuno odijeljeno jedan u nestajanju, a drugi u nastojanju.
Nova osnova, jedanput ostvarena dala bi uz za-padnu stranu Tkalčičeve ulice nizove kuča dugačke oko 80 metara, dok bi istočna strana prema Dolcu
dala trakt jednokatnih trgovačkih i obrtničkih radnja. Dalje prema sjeveru, s istočne strane, otkrio bi se stari kaptolski zid završavajuči Prišlinovom kulom. Tako bi nam se ovdje ukazao jedan zasada potpuno skriveni i vrlo zanimljivi dio starog Zagreba, koji bi u novoj slici i dalje potpuno stvarno vršio zadatak potpornoga zida za visinsku razliku od 6 metara, a po svojoj staroj kamenoj gradi u vezi sa vrtlarskom obradom, dao bi jedan osebujni i simpatični pejsaž i odmorište kraj središta grada. I bez toga, suviše mala dubina gradilišta, od današnjeg uličnog pravca, pa do ovog zida, i sama višina zida onemogučuju na ovom mjestu dobru izgradnju. Od ovoga zida, pa do Kaptolske ulice izgradile bi se dvokatnice u razmacima od 25 metara sa prostranim vrtovima i 5 m širokim pristupnim cestama, koje se odvajaju od glavnih cesta. Isporedi li se gustoča izgradnje ovog cijelog bloka u današnjem i novoosnovanom stanju, dobiva se u novome stanju dvostruko jača gustoča kraj neosporno mnogo boljih higijenskih uslova. Po novoj osnovi istočni bi dio Kaptolske ulice promijenio lice utoliko, što bi se izgradivao kurijama ili stambenim zgradama povučenim 10 metara iza grad. pravca. Ovo bi dalo intimnije stanovanje i diskretniji postupak u izgradivanju nove ulice. Ova-
■ S-^rv,- 'j
kva bi izgradnja pretstavljala popravljenu postoječu, ona bi dala prirodni prelaz u veliki park i igrališta, koja leže istočno i s njime bi tvorila veliku zelenu cijelinu. Ovaj predlog omogučuje takoder, da se po neka Ijepša današnja zgrada ostavi i dulje vrijeme dok ne bi novo stvoreni milje olakšao odluku za rušenje.
Kaptolski trg formiran je kao pravokutnik, jer to zahtijeva i nova izgradnja po svojoj naravi i nužni odrešiti frontalni odnos prema katedrali. Uz vijugavu crtu staroga trga ne mogu se podizati savremene zgrade, jer su ovakova vijugava črta i tijelo nove zgrade potpuno protivuriječni po svojoj zamisli i po naravi. To su dva oprečna estetska sustava koji se ne mogu kombinovati. Kolna veza sa Bakačevom u M -com morala bi se napustiti zbog visinskih odnosa, jer bi inače stvarala u trgu široko korito ulice. Trg koji služi za crkvene priredbe treba da je ravan, i po svom karakteru sakralno smiren. Kolna veza sa Bakačevom ulicom nije ni obzirom na odnose saobra-čaja potrebna. Pročelje katedrale teško svečano i tude, treba konsumirati u konfrontaciji sa jedinstveno izgradenim blokom dvokatnih kuča. Jasno je da bi ova izgradnja morala imati osobite estetske kvalitete. Po svojoj svrsi, ove bi zgrade bile podesne za crkvenu administraciju i svečeničke stanove. Blok izmedu južne Duge ulice i Tkalčičeve ulice rješen je kao peterokatni trakt, koji je uz obje ulice pro-širen prizemnim ili mezaninskim traktovima u trgo-vačke svrhe. Dok se provede ispravak Duge ulice moguča je s ove strane samo izgradnja peterokatnog dijela. Duga ulica kao vrlo frekventirana veza donjeg grada s gornjim mora se proširiti. Proširenje je predvideno prema zapadnoj strani gdje su dublje parcele. Uz stari grički zid mogao bi se s vremenom, kad se uklone dvorišne zgrade u Dugoj ulici, izvesti pje-šački put kombinovan sa stepenicama, koji bi izlazio pod svod Kamenitih vrata i tako otkrivao jedan vrlo
Pogled na Keptol iz zraka Vue sur Kaptol a vol d'oiseau
Pristup Kaptolu iz Bakačeve ulice Entree au Kaptol de la rue Bakačeva
romantični dio starog Zagreba koji je danas skriven našim očima.
Najteži dio regulacije jeste Vlaška ulica do Lan-govog trga. Prirodno je, da se ulica sa Ribnjaka i istočna Vlaška ulica povedu u izravnoj krivini do Jelačičevog trga, gdje je početak ulice več odreden zgradom Gradske štedionice. Ovom operacijom cijepa se blok starih kuča na Langovom trgu u dva dijela. Veliko trouglo zemljište prema istoku pokazuje se podesnim za izgradnju kakve javne zgrade. Cijeli sjeverni dio ovako ispravljene Vlaške ulice, izgraden danas vrlo gustim zapuštenim i nezdravim stanovima, mora se i radi svoje trošnosti i radi bližine centru vremenom likvidirati. Pri pitanju kojoj bi se svrsi nakon rušenja starih zgrada privelo ovo zemljište, najbliža je pomisao, da se nadbiskupski dvorac od Bakačeve ulice do Ribnjaka opkoli širokim zelenim pojasom koji bi se prostirao do samog Jelačičevog trga. Ovakova želja izgleda medutim u našim prilikama gotovo neostvarivom. Na torn se mjestu nalazi oko 40 kučišta, koja pretstavljaju vrlo visoku ekonom-sku vrijednost. Stvaranjem parka vrijednost bi se ovih nekretnina kao gradilišta potpuno poništila, a to bi izazvalo takav otpor, da bi se obaranje starog, rdavog stanja odgodilo u nedogled. Treba zato nači rješenje koje če iz ovog zemljišta stvoriti novi rentovni obje-kat. Imajuči u vidu ranije navedene razloge i obzire (zelenilo u centru, zdrava izgradnja, pogled na dvorac) projektovana je ovdje izgradnja samostalnih, visokih, stambenih zgrada. Ove zgrade sa visokom rentom, dale bi znatnu vrijednost zemljištu, na kojem se neposredno podižu, a iz vrijednosti novog gradilišta mogli bi se putem komasacije namirivati vla-snici starih gradilišta.
Resumiraču glavne misli vodilje ovog regulacio-nog predloga.
Pogled prema katedrali iz nove ulice jugoistočno od dvorca
Vue donnant sur la cathedral® de la nouvelle rue au sud est du palais episcopal
1.	Staro je stanje u velikom dijelu trošno i nezdravo. Ono je u rukama konzervativnog kapitala. Po simpatiji ono pretstavlja domaču malogradansku starinu. Prema tome može se ovim zgradama pro-dužiti vijek, dok ih podnese vrijeme i povremeni standar. Ali znajuči, da če Izgradnja novog stanja potrajati dugi niz godina, nova regulacija mora biti podesna, da omoguči separaciju pojedinih skupina starih i novih kuča.
2.	Na reguliranom području nema ni estetskih ni historijskih gradevnih vrijednosti zbog kojih bi trebalo putem nekog plombiranja krnjih mjesta za-državati njihovo prirodno propadanje. Isto je tako nemoguče iz razloga savremene tehnike i komfora propisati za nove gradnje neki način, čije bi karakteristike potražili u postoječem starom stanju.
3.	Dopustiti postepeno supstituiranje novih kuča u stare nizove, stilski je najgore, pogotovo, kad vidimo, da stara gradilišta nisu sposobna dati bec-prikornu higijensku izgradnju.
4.	Nova regulacija mora biti u dovoljnoj mjeri ekonomski privlačiva, da izazove novo gradenje.
Ova osnova pretpostavlja, da se današnje gra-devno stanje, sadržeči u Vlaškoj ulici, Opatovini i Tkalčičevoj ulici stare, istrošene i nezdrave kuče ne može zbog njihove djelomično slikovite ili karakteristične atmosfere održati dovijeka. Razlozi utili-tarni i sanitarni toliko su odlučni, da sasvim problematični estetski obziri moraju pred njima ustuk-
nuti. Zbog smisla jednog dijela gradana za iživjelu starinu ne može se tražiti od drugih, da žrtvuju zdravlje stanujuči u trulim kučama. Isto je tako jasno, da se pomenute skupine kuča ne bi mogle nutar-njim melioracijama osposobiti za zdravo stanovanje, niti bi tko za to dao novae. To znači, da če tim kučama prije ili poslije doči kraj, i ukoliko se taj kraj približava, mi moramo da vodimo o tome računa, i spremimo se za ispravne odluke. To je smisao regulatorne osnove. Gradenje po ovoj osnovi moči če se razvijati prema stilskim shvačanjima i promje-nama, koje če se javiti u dugom nizu godina. Tako če se spriječiti, da se ne pojave naporedo drastični kontrasti, kakovih imamo primjerice u Petrinjskoj ulici. Ova osnova obilato je protkana zelenilom, koje če omogučiti raznolikost interpretacije i dati potrebne vidne separacije.
U velikom posleratnom gradevnom stvaranju izgradilo se kod nas vrlo malo lijepoga. Na osnovu te činjenice veliki dio ljudi dolazi do uvjerenja, kao da se gradevna Ijepota ima da traži samo u prošlim epohama i stilovima. Otud ono neshvatljivo straho-vanje pri rušenju, čak i estetski potpuno bezvrijednih starih kuča. Kao da se sluti neki strah pred prazno-čom. U ovoj osnovi projektovani blokovi činiče se možda nekome tvrdi i nametljivi. Sigurno je, da se novo ne može mjeriti estetskim kriterijem starog i oronulog. Novi nizovi kuča mogu možda ispasti tvrdi i neprijetni, ali oni mogu dati i vrlo lirična raspolo-ženja. Oni nam se pri stvaranju regulatorne osnove ukazuju kao optimalna higijenska riješenja I kao osobito podesni način odvajanja novog od staroga. Zato ih moramo primiti. Kako če oni biti oblikovani, stvar je posebnog rada. To može biti posljedak slučaja i birokracije, ali imamo prava, da poželimo i lijepe tvorevine po najboljoj mogučnosti naše sredine. Množina neuspjelih gradevnih realizacija iza rata ne može nas ponukati, da prestanemo vjerovati u stva-ralačke sposobnosti vremena. Radi se samo o tom, da se te sposobnosti prema njihovoj prirodi organi-zuju i privedu radu.
Tkalčičeva ul. prema projektu. Desno stari Kaptolski zid La rue Tkalčičeva d'apres le projet. A droite le vieux
mur de Kaptol
Arh. Zdenko Strižič Regulacija Kaptola Regulation de Kaptol
KAPTOL U SMISLU RACIONAINOG URBANIZMA
(Le Kaptol au sens de I' urbanlsme rationnel)
Prije nego se možemo upustiti u pojedinosti rje-šenja moramo promotriti grad kao cjelokupan orga-nizam u namjeri, da se pronadu elementi kojima se regulacija može služiti. Planovanje kao organizacija Zemljanih ploština ne može se ograničiti na jedan dio grada, a da ne izgubi svoje značenje. — Težište če problema ležati prema tome prvenstveno oko odredivanja kategorije zemljišta.
Prirodno je, da se grad kao privredno središte oko jednog izvjesnog centra koncentrično rasprotire i da koncentracija izgradnje od centra prema rubo-vima proporcionalno opada. — Postoje li zapreke razvoju, kao što su za Zagreb bregoviti teren na sjeveru i željeznička pruga na jugu, zamjenjuje se koncentričan oblik linearnim. — Bez obzira na formu radi se u svakom slučaju o koncentraciji, t. j. nago-milavanju gradevnih masa.
Kao što grad u okviru države odrazuje hiper-trofiju stanovništva, tako je isto značenje središta grada unutar granica gradske opčine. Poslijedice ova-
Arh. Zdenko Strižič, Zagreb:
kove koncentracije su nam poznate. — Na temelju regionarne analize konstatiran je za Njemačku teški rahitis (Wasserkopf: Rheinland-Westfalen i nabrekli želudac: Berlin-Sachsen), dočim analiza gradova kon-statira opasnu sklerozu.
Analizom ekonomske situacije privrednih centara došli smo do uvjerenja, da je racionalna veličina jednog spram centruma orijentiranog samostalnog naselja prilično tačno odredena sa brojem od 10 do 50.000 stanovnika. Karakteristika ovakove samostalne racionalne jedinice — u opreci sa naseljem naravne strukture — jeste jednolično rasprostiranje gustoče izgradnje. Velika če se naselja sastojati iz večeg broja samostalnih jedinica i biti če opet karakteri-zirana jednoličnom gustočom. — Pri tome če racionalnost oblika ovisiti o bezuvjetnoj samostalnosti čestica.
Zagreb pokazuje krajnju koncentraciju i prirodan nagon da je proširi i poveča. — Na temelju regu-lacionog plana sa koncentričnim gradevnim zonama
privesti če se dizanjem željezničke pruge iznad razine ulica koncentraciji nov teren. S druge strane prodire »Savremeni duh« na sjever, razara starinsku sredinu i stvara nov Dolac, sa visokom i gustom izgradnjom. Nesumnjivo postoji tendenca rasprostiranja ove kamene gomile na istok prema Kaptolu, što nam jasno pokazuje izgradnja istočne strane ulice Pod zidom.
Kao što je jedini interes gradskog zastupstva da eksploatacija bude što radikalnija, tako je interes dalekovidnog planovanja, da se pitanje eksploatacije što radikalnije riješi.
U namjeri, da se grad recentralizira, t. j. da se privede u smisaoni red i oblik sa više centara orijen-tacije, okružiti če se gusto izgradeni dio što rijedom izgradnjom i zelenilom. — Srednji dio grada — koji je i najnovijom izgradnjom več danas objekt saniranja — biti če ovako lakše prestrojen.
Ovom spoznajom dobiva planovanje odredeni smjer; težište mu leži na organizaciji, stvaranju za život sposobnog organizma.
Kaptol, uz visoki zid gradske jezgre, imade la-danjski karakter. Ovu okolnost treba upotrebiti u svrhu recentralizacije; postoječu nisku i rijetku izgradnju i zelenilo treba prevesti u kulturnu formu.
Sa drugog je gledišta Kaptol za Zagreb od kulturno-historiskog značenja i pretstavlja jedan am-bijenat, kojemu se savremeno riješenje mora prilagoditi. Kaptol nije polje za radikalnu pregradnju u smislu eksploatacije, nego za radikalno promišljen rad.
Zadnji ostatci historijskog značaja na Kaptolskom trgu, dve zapadne kule, daju nam mjerilo za projektiranje.
Uvažimo li konačno činjenicu, da je malim sred-stvima postignut povoljan uspjeh relativno največi i da nam podjedno stavlja izgled za realizaciju, dolazimo sa tri razna gledišta do okvira, unutar ko-jega se može kretati urbanističko riješenje.
Projekt Kaptol 1933 ograničuje se na Kaptolski trg i najbližu okolinu. Polazi sa stanovišta, da se započeti prodor na Dolcu mora dovršiti u što užoj formi.
Kaptolski se Trg danas prema sjeveru i jugo-zapadu prelijeva u nedogled, na jug visinski opada i u tri se razna smjera razilazi. Da bi se iz bezoblič-nog prostora stvorio trg Kaptol se nivelira, zatvara spram sjevera i zapada i odvodi u odnos spram katedrale.
Najozbiljniji je zahtjev zatvaranje trga na sjeveru, a riješava se niskim kučama, koje u ispravnom odnosu spram sjevernozapadne kule i s ovom za-jednički prostor optički zatvaraju. U ovome pravcu ostaje kula svakako dominantna i ovoj se nova izgradnja podreduje. Uz visoku izgradnju Dolca pred-vida se dvospratan niz kuča kao zapadni zid prostora pred Katedralom. Da se postigne savršeno prostorno djelovanje potrebno je što bolje odijeliti Kaptol od Dolca. Poradi toga se predvida indirektna veza preko Opatovine. Terasa, koja nastaje niveliranjem prostora, povezana je stepenicama sa doljnom razinom i pot-
krepljuje djelovanje jugo-zapadne kule. Visinski odnos izgradnje u ovome je djelu dat visinom kule i Nadbiskupskim dvorom, a ovima se jednostavnošču oblika podreduje. Za pogled iz Bakačeve ulice ostaje akcenat na historiskim objektima, dočim nova izgradnja daje ulici tačan smjer i upravlja ga na Nad-biskupsko sjemenište, kojim se trg optički zatvara u ovome pravcu.
Novo predvidenom ulicom prekinut istočni zid Jelačičevog trga popravlja se visokim gradevnim blokom u Bakačevoj ulici, a ovime se ujedno spre-čava prelijevanje Jelačičevog trga do Nadbiskupske bašče, te se stajalište povoljnoj perspektivi odreduje tekar u bližini ulice Pod zidom.
Novogotsko pročelje starodrevne Katedrale u vezi sa željom, da se rekonstruira prijašnji oblik utvrde, posebno je pitanje.
Na ovome se mjestu govori principijelno: spajanje zapadnih kula pretstavlja jednu mogučnost prikrivanja turobnog pročelja crkve, a ujedno pruža priliku, da se novim oblikom potsjeti na prvobitno stanje. Otvoreni prostor pako, svojim dimenzijama — u razmjeru spram veličine i prostiranja crkve — sa-glasnije djeluje. Nepovoljno djelovanje otkritog pročelja, može se kod ovog rješenja ublažiti skračenjem tornjeva.
Potrebno je da se izreče: rekonstrukcija starog stanja nakon tri decenija otkako je Bakačeva kula sa obrambenim zidom pala žrtvom prostačkog bijesa razaranja, nije moguče, a da se ne postigne utisak smiješne kulise. Ovi su historijski dokumenti propali (u naravi) u jedno doba, obilježeno neshvačanjem poziva arhitekture i mi ih našim shvačanjem više ne možemo oživiti. Ono što mi možemo nije nego da novim oblikom koji se čutljivo prilagoduje postoječem okviru, potsjetimo na propale historiske oblike i da ovim savremenim shvačanjem dademo našoj dobi karakterističan izražaj.
Pogled na katedralu i Kaptolski trg iz zraka Vue d'en haut sur la cathedrale et la place de Kaptol
UPORABNA UMETNOST
Arh. Raymond Mc Grath, London
Sprejemnica ob vhodu v izložbene prostore neke londonske tvrdke
Salon de reception a 1'entree aux locaux d'exposition d'une maison de commerce ž Lon-dres
„The Architectural Review" 1933, nov.
Umetnik v svojem izražanju ni odvisen od vrste in števila razpoložljivih pripomočkov. Tehnično znanje in spretnost v rokodelski obdelavi snovi mu je dobrodošla pomoč, a ni neobhodno potrebna. Dokaze za navedeno nam nudijo v neizčrpnem bogastvu tako dela primitivnih narodov kakor dela diletantov. Tudi iz najskromnejše snovi je mogoče z najprimitivnejšimi sredstvi ustvariti umetnino izven časovnih dob.
Samo z ročno spretnostjo, pa naj bo ta pridobljena z največjimi težavami in samozatajevanjem, ne moremo ustvarjali umetnin. Kar največ zmoremo, je to, da pridobimo dobro rokodelsko delo, da zadostimo vsem zahtevam, ki jih stavimo kot pogoj za oceno izdelka kot prvovrstnega.
Obdelava naj vedno ustreza bistvu snovi. Ne smemo izbirati oblik, ki vzbujajo predstavo, da so nastale le zaradi prikazovanja spretnosti v tehničnem obvladanju izbrane materije. Za vsak izdelek smemo
porabiti le določen čas, odmerjeno snov in določeno delovno silo, da v ekonomičnosti prikažemo resno hotenje in ne nestvarnost, ki skuša prikriti nezmožnost.
Razlikovati moramo med hotenjem, ki vznikne po razumu in znanju ter hotenjem, povzročenem po čutu in občutju. Le združitev obeh nam nudi delo, ki posvečuje in osrečuje delavca v delu ter dviga opazovalčevo psiho iz vrvenja dnevnega življenja v okolje ustvarjalčeve radosti in ljubezni.
Vsa umetnost uspeva v okrilju idealnega stremljenja po popolni izrazni možnosti duševnega doživljanja. Zgolj matematična treznost ovira izrazno oblikovnost, ona zadržuje in zmanjšuje učinek. Vso naše hotenje in delovanje mora biti prežeto z ljubeznijo do dela, ako naj to izžareva ljubezen, ki naj omamlja opazovalca in ga trga iz dnevne vsakdanjosti.
Ing. arch. Dragutin Fatur.
NAPREDEK
v stavbno-mizarski stroki
rjavenju ter vremenskim neprilikam kakor dosedanji kljukasti, ki zarjavel ni več rabil svojemu namenu, da bi ščitil okvir pred deformiranjem.
Druga prednost jug. patent, naogelnika pa je estetičnost. Novo dobro konstruiranje stavb-no-mizarskih izdelkov stremi za tem, da se okovje, ki je bilo v baročni dobi bohotno okrašeno, čimbolj skrije. Na novodobnem stavbeno-mizar-skem izdelku naj se okovje ne vidi več. Ta novi naogelnik ustreza temu stremljenju v popolni meri.
Tretja prednost pa je: novi naogelnik, ki ustreza vsem zahtevam in potrebam moderne tehnike, pri nabavi ni draiji od prejšnjega. Vdelava istega pa je mnogo hitrejša in s tem tudi cenejša. Priprave za vdelavo tega naogelnika se nabavijo skoraj brez vseh stroškov.
Vse te prednosti pat. naogelnika pred običajnim so tako pomembne, da ga nobena moderna mizarska obratovalnica ne more pogrešiti, kakor ga tudi ne morejo pogrešati projektanti zgradb, ker vsak stremi za tem, da izvrši vsa gradbena dela kvalitativno, estetično in po nizki ceni. Razumljivo je, da taka zgradba, ki je opremljena s sodobnim okovjem, predstavlja veliko večjo vrednost, za stavbenega gospodarja pa veliko manj investicij za popravila in stalnih neprijetnosti: okna, opremljena s temi na-ogelniki, trajajo najmanj 5 krat toliko časa kakor pa okna one zgradbe, ki je opremljena s kljukastimi naogelniki.
Uvedba tega preizkušenega naogelnika je edino prava pot pri okovanju okenskih kril; zaradi tega je važno, da se uporablja pri vseh novih sodobnih zgradbah.
Čas in potreba nam kažeta vedno nova pota in nas napravita praktične in iznajdljive na vseh področjih in v vseh panogah. Tako se je pokazalo tudi pri okovanju okenskih kril, da dosedanje okovanje istih ne ustreza današnjim razmeram in potrebi; niti kvalitata niti estetika tega okovanja ni času primerna.
Zato se priporoča vsem arhitektom, gradbenikom in obrtnikom, da v bodoče uporabljajo le okovje, ki je kvalitativno najboljše in estetično na višku ter primerno za uporabo pri sedanji industrijski produkciji v mizarsko-stavbni stroki. Ustrezajoča so le ona okovja, ki so vdelana v les, torej nevidna, praktična in ki rabijo res svojemu namenu Taka okovja morajo biti izvršena tako, da se nanje ne nabira prah in druga nesnaga in da niso izpostavljena vremenskim neprilikam. Vsem tem zahtevam ustreza nova preizkušena iznajdba
jugoslovanskega patentnega naogelnika za okenska krila,
ki pomeni popoln preobrat pri izdelavi kril in je nenadomestljiv, ker brez njega ni mogoče napraviti lepih in dobrih okenskih kril. Bistvena razlika med jugosl. patentnim naogelnikom in običajnimi kljukastimi naogelniki je ta, da se jug. patent, naogelnik ne pritrdi na zunanji strani, temveč znotraj v lesu. V ta namen se vreže v okvir ob notranjem kotu v sredini debeline okvirnega lesa s krožno žagico reža, ki je proti zunanjemu kotu polukrožno zaključena, da se prilega vanjo enako oblikovani naogelnik. Reža meri v premeru 75 mm in je samo 1.2 mm tanka. V to režo vtaknemo naogelnik do kraja lica okvirnega robu ter ga pritrdimo s štirimi jeklenimi š i I k i na ta način, da prebijemo les in železo, ne da bi se v naogelnik napravila kaka luknja, ker so jekleni šilki za prebitje dosti močni.
Jugosl. patentni naogelnik ima tri odločilne prednosti:
Prva je praktičnost; ker je naogelnik povsem vdelan v les in popolnoma skrit, ni izpostavljen
Jekleni žični vložki »Šlarafija«
V našem stoletju se v tapetniški stroki nobena novost za oblikovanje vseh oblazinjenih predmetov ni tako uveljavila kot originalni jekleni žični vložki »Šlarafija«, ki so v prometu že nad 25 let.
Kljub vsem vrlinam, ki jih imajo vložki »Šlarafija«, ti niso mogli priti v javnost že takoj spočetka v takem razmahu, kot bi bilo pričakovati. Ljudje pač vsako novost sprejmejo z nezaupanjem. Šele v zadnjih letih so prišli popolnoma do svoje veljave. Danes so razširjeni po vseh kulturnih državah. V Franciji, Nemčiji, Švici, Češkoslovaški in drugod je v raznih bolnišnicah, sanatorjih, hotelih itd. na tisoče postelj opremljenih z vzmetnicami »Šlarafija«. Bolnišnice potrebujejo posebno dobra ležišča, kajti bolnik zna ceniti dobro posteljo, ker je primoran ležati tedne in mesece. Šele on prav občuti udobnost postelje, opremljene z vzmetnicami »Šlarafija« ! Kdor je kdaj bodisi v bolnišnici ali v hotelu spoznal vrednost vložkov »Šlarafija«, ta si jih je zaželel tudi doma. Danes pozna v kulturnih deželah vzmetnice »Šlarafija« že vsakdo in ve, da so najboljše ter jih tudi povsod pričakuje.
Jekleni žični vložki »Šlarafija« imajo naslednje prednosti:
1.	vzmetnice, blazine itd., opremljene z njimi, so pripravne za čiščenje, ker je zunanjost popolnoma gladka. Na zunanji strani ni nobenih šivov, za mrčes torej ni nobenega mesta.
2.	za posteljo zadostuje samo vzmetnica z vložki »Šlarafija« brez prejšnje žimnice. Vzmeti so dovolj elastične, da imajo prožnost nekdanje vzmetnice. Vložki »Šlarafija« nadomeščajo torej oboje I
3.	nove vzmetnice so lahke za dviganje in prenašanje, pa naj bodo eno-, dvo- ali trodelne.
4.	vzmeti so iz najboljšega trpežnega vzmetnega jekla, zato se ne posedejo, marveč obdrže trajno prožnost in prvotno obliko.
5.	posebno priporočljive so vzmetnice z vložki »Šlarafija« za vlažne prostore, ker je žica v ognju pocinkana in ne rjavi.
6.	rabljene žimnice se lahko uporabijo za predelavo z žičnimi vložki »Šlarafija«. Žima dveh starih trodelnih žimnic navadno zadostuje za tri trodelne vzmetnice »Šlarafija«.
Za couch, fotelje, kocke, role itd., sploh za vsak oblazinjen predmet so jekleni žični vložki »Šlarafija« neobhodno potrebni, tako da si jih dandanes skoro ne moremo misliti brez njih.
Drago Puc, Ljubljana. Kolodvorska ulica 18
Arh. Paul Bry, Berlin	Enosobno stanovanje podnevi
„Das schone Heim", IV., 10	Logement a une chambre pendant le jour
Arh. Paul Bry, Berlin	Enosobno stanovanje ponoči
Logement a une chambre pendant la nuit
LIKOVNA UMETNOST
Urejuje akad. slikar Miha Maleš
Minilo leto žetev v likovni umetnosti v Ljubljani ni bila prebogata. Samo tri pomembnejše prireditve so bile: otvoritev Narodne galerije, razstava beograjskega umetn. združenja »Oblik« in razstava zagrebškega kluba »Trojica«. Kakšnih pomembnejših domačih razstav žal ni bilo.
V juniju je bila na svečan način odprta Narodna galerija. Otvoritvi so prisostvovala oblastva, umetniki in mnogo prijateljev in čestilcev umetnosti. V Galeriji je lepo urejeno slikarstvo od 14. stoletja do danes in nekaj novejše plastike. (Antični odlitki nikakor ne spadajo v slovensko Narodno galerijo (hicl) — to spada v šolo ali muzej.) Zanimivo je tudi, da so skoraj najlepša mesta izpopolnjena s platni iz baročne dobe, po večini dela tujcev, ki s slovensko umetnostjo in še umetnostjo sploh nimajo dosti ali nič skupnega. Naj se vendar take stvari ne kupujejo več za Narodno galerijo! To spada čisto drugam. V teh težkih časih se naj starine ne kupujejo več, saj nam ne morejo uiti preko meja; prej ali slej tako dosežejo oz. pridejo na svoje mesto. Galerija in oblastva naj kupujejo sodobno, res kvalitativno umetnost, ker s tem vršijo višjo kulturno nalogo: pomagajo in ščitijo vzpon resnični umetnosti in dajejo pravim umetnikom kruha!
Becič Vladimir, Zagreb	Deček, olje
Gargon, tableau a I'huile
V	istem mesecu je bila v Jakopičevem paviljonu odprta tudi razstava članov beograjskega društva »Oblik«. Razstavili so: Kun, Bijelič, Gecan, Huter, Job, Ličenovski, Sužev, Radonič, Martinovski, Popovič, Rad-milovič, Stanojevič, Strala, Šerban, Šeremet, Tartaglia, Balaž, Križanič, Zedrinski, Palavičini, Stijovič in arhitekt Dobrovič.
V	decembru so prenesli svojo razstavo iz Zagreba v Ljubljano člani kluba »Trojica« — Babič, Becič in Miše z gosti W. Skoczylasom iz Poljske (lesorezi!), Mo-tiko iz Mostarja in našim Pavlovcem. Obedve razstavi sta bili za naše že skoraj preskromne razmere pravi dogodek. Marsikaj smo se lahko od njih naučili — pa da smo jih vsaj videli in spoznali, je že veliko in mogoče važnejše od prvega. Taki medsebojni stiki so nujni in prepotrebni — vsi bi morali delati na to, da ta lep začetek ne zamre, tako oblastva, da, zlasti ona, kakor umetniki sami, ker to je prava in edina pot, po kateri se spoznava čista umetnost posameznih pokrajin naše prelepe in obširne domovine, in edina pot do resničnega znanstva, razumevanja in spoštovanja med seboj. Take odlične razstave, ki imajo resnično tudi velik vzgojen namen, bi morale posetiti vse srednje šole, kakor se to dela po drugih državah in baje je bilo to pri nas nekoč že precej v navadi. Zakaj ni več, bodo že drugi vedeli.	W.
Jerolim Miše, Zagreb	Splitčanka, olje
Jeune fille de Split, tableau a I'huile
Ljubo Babič, Zagreb Pogreb, olje L'enterrement, tableau a I'huile
SPOMENICA SLOVENSKIH LIKOVNIH UMETNIKOV
(Memorandum des artistes-peintres et sculpteurs slovenes aux autorites
Kraljevski banski upravi Dravske banovine In Mestni občini ljubljanski.
Slovenski likovni umetniki, slikarji, kiparji, grafiki prosimo, da se zviša budžetna postavka proračuna Dravske banovine za leto 1934/35 v partiji prosvetnega oddelka pod točko: Odkup umetnin, zgodovinskih in u m e t n o - o b r t n i h predmetov, od 40.000 Din na 100.000 Din.
Predlog utemeljujemo s sledečim:
Slovenskih likovnih umetnikov je 50; oni repre-zentirajo slovensko kulturo doma in v tujini. Od leta 1918 so razstavljali v Filadelfiji, v Buffalu, Clevelandu, Barceloni, Parizu, Amsterdamu, Bruslju, Saarbriickenu, Antwerpnu, Londonu, Manchestru, Berlinu, Dunaju, Varšavi, Lodzu, Pragi, Brnu, Rimu, Firenzi, Milanu, Bernu, Zurichu, po Jugoslaviji; njih manifestacije so bile stebri, ki so prenašali kulturno zgradbo Jugoslavije po Evropi in Ameriki. Naša država in naša domovina je ob imenih politikov znana po imenih likovnikov; Meštrovič n. pr. je ime, ki je najtesneje združeno s pojmom Jugoslavije; naša dela vise po galerijah na Španskem, Francoskem, na Češkoslovaškem, Poljskem, v Angliji, v Ameriki. To je efekt zadnjih 15 let. Ne literatura ne muzika, ne drama ne opera ni doprinesla takega deleža za direktno presojo nacionalne izrazitosti, kakor je to storila likovna umetnost. Institut Narodne galerije hrani našo in naših tovarišev pro-
dukcijo za preteklih 600 let in daje neposredno prvo poročilo domačinu in tujcu o naši historični in sodobni kulturni vrednosti, kajti naše slike, kipi, risbe, arhitektura govore z nacionalnim jezikom in obenem z internacionalnim.
V fevdalnih dobah je bil naš delodajalec posvetni in cerkveni dvor, graščak, kmet; o tem priča Ljubljana s svojimi umetnostnimi spomeniki, naša mesta, trgi, vsa naša kmetska Slovenija. Cerkve z oltarji iz plemenitega kamna, plafoni s freskami z mnogo tisoč kvadratnimi metri ploskve, na tisoče slik ogromnih dimenzij, nešteti kipi, zgradbe, ki kljubujejo stoletjem, povedo v številkah, da so v tej umetnostni tvorbi zapopadene stotine in stotine milijonov izdatkov za likovno umetnost! To je danes sloves Ljubljane in sloves Slovenije in je delo naših pokojnih tovarišev. Mi, živeči danes v demokratični dobi, znamo prav toliko, kot so znali oni, mi bi radi prav toliko delali, kot so oni delali, če bi nam kdo dela dal. Tega nimamo in produciramo le še na — up in padamo v stan nadležnežev in v borbi za kruhek v formo, ki ni več vredna človeka in produkcije, ki je neuničljiv komentator narodne duše iz veka v vek.
Ali je to potrebno?
Ne!
Kr. banska uprava je imela v proračunu za preteklo leto znesek 40.000 Din skupno za nakup umetnin, zgodovinskih ter umetno-obrtnih predmetov; MOL pa 25.000 Din le za nakup umetnin. Budžetna postavka
MOL je bila izrabljena, ona BU pa le z 10 odstotki, torej skupno 29.000 Din izdatkov iz javnih sredstev, ali: vesoljna slovenska likovna umetnost je dobila pri obeh javnih upravah dotacije v znesku plače enega samega povprečnega nameščenca.
Naš eksistenčni položaj je pa ta-le: od 50 likovnikov ima 30% majhne dohodke (kot šolniki, dnevni-čarji, grafiki pri tisku), ki povprečno ne presegajo 2000 Din mesečno; ostalih 70% pa nima nobenega stalnega zaslužka, marveč mora živeti le od izkupička prodanih umetnin; ta pa po kontroli zopet ne presega letnih čistih 300.000 Din ali ne glavo povprečno 6000 Din letno.
Ta izsledek izziva načelno vprašanje in odgovor: ali smo zastopstvu naroda sploh še potrebni?
Sine ira et studio: matično ljubljansko gledališče dobiva za svoje prireditve in za okoli 120 nameščenih preko 4,000.000 Din; ob tem dobe zaslužka literati, muziki, pevci, igralci. Muziki imajo razen tega zatočišča v Glasbeni Matici in na konservatoriju; oba instituta sta vzdrževana iz javnih sredstev in njihove domače in inozemske prireditve so bile subvencionirane; tovariši literati ob svojih regularnih meščanskih poklicih niso ovirani v svoji tvorbi in za svoje produkte dobe odjemalcev v knjižnih zadrugah, v periodičnem in dnevnem tisku po določenih honorarjih. — Naši kolegi v Zagrebu in v Beogradu imajo umetniške akademije, kjer so nastavljeni kot profesorji in imajo na razpolago delavnice, materijal, modele; oni dobivajo štipendije. Dotacije Savske banovine in mesta Zagreba znašajo preko 400.000 Din; Primorska banovina izdaja letno za likovno umetnost 251.100 Din. Slovenski umetniki pa nimamo akademije, nimamo štipendij, nimamo ateljejev, nihče nam ne plača modela, platna, barv, gline, kamna, lesa. In vendar kvaliteta naše umetnostne produkcije ne zaostaja za ono srbskih in hrvatskih likovnikov in tudi ne za produkcijo igralcev, pevcev, pisateljev, muzikov. Slovenska likovna umetnost pa je prejela iz javnih sredstev 29.000 Din. Ta konstatacija je za Slovence kulturna sramota! Zakaj smo likovniki? To je prav tako nepojasnjeno kakor ono, zakaj sa drugi uradniki, vojaki, diplomati, krojači, šolniki, industrijalci, inženjerji, obrtniki; res je le, da so ti kakor mi brezpogojno sestavni del sistema, ki ga imenujemo družbo; z vsemi smo stoletja korakali ramo ob rami za to, da se je družba po človeško oblikovala. Vsem drugim so dane možnosti eksistence iz javnih sredstev, le mi smo od tega vira odstranjeni kot brezpomembni.
Da se nam nevzdržni položaj olajša in prizna likovni umetnosti ex offo eksistenčna upravičenost, predlagamo:
1. da se zviša dotacija Kr. banske uprave Dravske banovine za nakup umetnin od 40 na 100.000 Din.
Ta znesek naj se porabi le za nakupe umetnin živih; nakupi historičnih in umetno-obrtnih predmetov
naj se odlože; tem ni treba jesti, po zakonu ne morejo biti iz kraja odstranjeni in država dotira Narodni muzej za nakupe potrebnih zgodovinskih predmetov.
2. da se izdela pravilnik, s katerim se bo poraba dotacije uredila. Določita naj se 2 letna termina, v katerih naj likovniki predlože svoja dela v nakup ali pa želje za podpore v študijske svrhe proti naknadnemu ekvivalentu v slikah, kipih itd. S tem bi bil ustvarjen sistem konkurenčne ponudbe, vendar pa tako, da morejo biti pravično deležni na dotaciji tudi mlajši, ki še nimajo večjega priznanja za seboj; dana bi pa tudi bila kontrola, kdo je že prišel na vrsto in kdo more upati na odkup za drugo ali tretje leto. Poraba dotacije na ta način je tudi socialno pravična. — Tako se bo obnovil prestiž nakupovanja umetnin in podpor in zneski, določeni za likovnike, ob poteku budžetnega leta ne bodo ostajali neizčrpani. Onemogočila se bo tekma pospešene individualne ponudbe in našim potrebam bo prihranjen pečat poniževalnega prosjačenja.
V	kolaboraciji z drugo veliko javno upravo, z Mestno občino ljubljansko, se more na ta način rešiti smisel in cilj dotacij likovni umetnosti v bistvu, za nas socialno pravično in za kulturo dostojno.
V	Ljubljani, meseca februarja 1934.
Klub nenameščenih umetnikov Strokovna organizacija likovnih umetnikov
IZ LJUBLJANE — (De Ljubljana)
V Ljubljani se je v zadnjem času umetniško življenje vidno razgibalo. Uspešno se snuje strokovno društvo, kjer bodo včlanjeni vsi slovenski likovni umetniki tako starejše kakor mlajše generacije. Iz tega centralnega društva se bodo, kar tudi pravila določajo, lahko ustanavljali posamezni klubi, ki jih bo družila ali skupna idejna smer, nazor ali karkoli. Tako se je že ustanovil Klub nenameščenih umetnikov, to je umetnikov, ki se preživljajo izključno le s slikarstvom, grafiko ali kiparstvom in ki niso ne v državni ne v privatni službi — torej brez rednih in stalnih mesečnih dohodkov.
Takoj, ko bodo pravila, ki so že vložena na odločilnem mestu, potrjena, se skliče občni zbor članov društva in kluba.
Že v zgodnji pomladi se nam obeta nekaj zanimivih razstav. Božidar Jakac razstavi pred Veliko nočjo v Jakopičevem paviljonu v Ljubljani pastele in risbe raznih portretov, ki so nastali preko zime, in motive idil z dalmatinske obale še iz lanskega poletja. Za njim razstavi Tone Kralj, potem Matija Jama — in najbrž še kdo.
Miha Maleš priredi za Veliko noč v Mariboru retrospektivni pregled svoje grafike od leta 1920 do 1934. Razstava bo imela tudi vzgojen pomen, ker bodo razstavljeni tudi primeri, kako nastane recimo lesorez, linorez, radiranka, monotipija itd.
PARKETE
hrastove i bukove
sa i bez polaganja uz konkurenčne cijene
Narodno d. d. Parketunion
Zagreb	Beograd
Trg Kralja Tomislava 10 Wilsonov trg 1 Telefon 85-25	Telefon 28-029
Brtojavke:
Parketunion, Zagreb-Beograd
Zastupstva:
Dubrovnik: Prvo dalmatinsko trg. društvo
Ljubljana: Zlatko Pire, Selenburgova 7/I.
Nii: Naum Čermilo i drug
Nova Gradlška: Fridrik Holčuh i sin
Novi Sad: Našitka Ivornica tanina i paropila d.d.
Osljek: Našička tvornica tanina i paropila d. d.
Skoplje: Keramika, Karadordeva 13
Slav. Poiega: Trgopromet d. d.
Sombor: Našička tvornica tanina i paropila d. d.
Subotlca: Gustav Fister ml., Fra 3eše trg 6
Vel. Bečkerok : Trgovačko d. d.
Vel. Kiklnda: V. Reich, drvar, Kralja Aleksandra 87
Vlnkovcl: Vilko Ornstein
RUDE IN KOVINE
d. d.
LJUBLJANA, Masarykova cesta 12
Glavno zastopstvo CINKARNE D. D. CELJE
Cinkovo belilo ,Briljant'
En gros: cinkova pločevina, pocinkana železna pločevina: surovi in rafini-rani cink, clnkov prah, »Cinkopon«, žveplena kislina, svinec, svinčena pločevina, kositer v kladah in palicah, kositer za spajanje v palicah, antimon, aluminij, baker, zvonovina, razne barve, kovine i. t. d., šamotni materija!
Kupuje: star cink po najugodnejših dnevnih cenah,odpadkedrugih kovin i.t.d.
Brzojavke: Rude Ljubljana. Telef. Int. 2727, 2827
Albert Speletič
sobno slikarstvo
Ljubljana, Emonska 25. Tel. 3175
Cene konkurenčne
STEKLO
JULIJ KLEIN
LJUBLJANA, WOLFOVA ULICA 4 — TEL. 33-80
Cerkveno slikarstvo (fresco e. t. c.), strokovnjaško restavriranje starih slik, fresk, oltarjev in soh (po-lihromiranje) izvršuje
MIHA MALEŠ. akad. slikar in podobar, LJubljana — Pod Turnom št. 5. (atelje)
Proizvodi	——-
Samoborka d. d. - Zagreb
Originalna
Terrabona
suha žbuka
za fasade
upotrebljava se danas najviše u
savremenoj arhitekturi
FOTOKEM/ČNIM
JUGOSLOVANSKA
TISKARNA VUUBLIANI