KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Decembra 1927.
PATENTNI SPIS BR.4660
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt na Majni.
Postupak za dobijanje proizvoda od vrednosti iz uglja, katrana, mineralnih ulja
i torne slično.
Prijava od 9. marta 1926.	Važi od 1. decembra 1926.
Traženo pravo prvenstva od 14. marta 1925. (Nemačka).
Pronađeno je, da se pri proizvođenju u-glja, katrana (terova), mineralnih ulja i torne slično, u benzine, maziva ili druge dragocene tečne proizvode preobračanja, dejstvom naročito kružećih redukujućih gasova, koji sadrže ugljenoksid, pri povećanoj temperaturi i pod pritiskom, naročito visokim pritiskom, i ako se radi sa gasovima, koji kruže, mora voditi računa o odsustvu gvožđa, kobalta i nikla, jer se inače javljaju neželjene sporedne reakcije. Slobodno gvožđe, nikel ili kobalt dejstvuju razlaga-jući na ugljeni oksid, time, što n. pr. pri iznenadnom razvoju, toplote, postaje ugljena kiselina i čadž, što ne znači samo gubitak u redukcionom gasu, već isto može izazvati zaptivanje cevnih vodova i opasnost po aparate, usled vrlo velikih temperatura. U prisustvu pomenutih metala i pri upotrebi vodonika na većim temperaturama javlja se obrazovanje metana i vode, što osim drugih neželjenih nezgoda izaziva i gubitke u vodoniku. Ove nezgode odpada-ju, ako se po ovom pronalasku redukcioni gas ne nalazi u dodiru sa zidovima od slobodnog gvožđa, nikla ili kobalta. Ovde primećujemo, da pomenute metale valja u-kloniii ne samo iz vrelog reakcionog prostora, već i iz dovoda i odvoda kao i iz e-ventualnih naprava za izmenu toplote i drugih delova aparata, sa kojim gas pod pritiskom dolazi u dodir. U protivnom pojavile bi se nezgode i mogla bi se obrazovati osim toga isparljiva jedinjenja metalnog ugljenok-
sida, koja lako bivaju povlačena u kontaktni prostor, gde na toploti izdvojeni metali prouzrokuju pomenute nezgode. Zbog toga se u redukujućim gasovima eventualno na-lazeća se isparljiva jedinjenja gvožđa, kobalta ili nikla, uklanjaju pre upotrebe gasova. Uopšte je dovoljno da se n. pr. pri okruglo 200 at. pritiska, preko 150° vreli delovi aparata, sa kojim stoje u dodiru u-gljo-oksidni gasovi, ne sastoje iz gvožđa, nikla ili kobalta, naročito ako su ti gasovi suvi; ali će i pri radu sa vlažnim gasovima i pri još nižim temperaturama a u prisustvu pomenutih metala nastati štetna dejstva, tako da je i u ovom slučaja korisno ako delovi aparata nisu načinjeni od gvožđa, nikla i kobalta. Za zidove, koji su u dodiru sa gasovima zgodni su bakar, srebro, aluminium ili legure istih, ili hrom, mangan, vanadium, uran ili specialni čelici sa znatnom sadržinom mangana, vanadiuma, titana, hroma volframa ili molibdena, ili druge legure za specialne čelike koje u-mesto gvožđa poglavito sadrže nikal ili kobalt. Za manje vrele delove dobri su metali, koji se tope na niskoj tački kao kalaj, cink, kadmijum, olovo ili legure ovih ili prevlake iz istih. Pri upotrebi aluminiuma, legura sa mnogo aluminiuma, hroma ili legura hroma, koje eventualno sadrže nikel, za zidove sudova, imamo i tu dobru stranu, što eventualno postojeća količina sumpora ne dejstvuje štetno na materije za o-bradu. Za razne delove aparata mogu se
Din. 5.
upotrebiti i razni materijali. Pri ovakvom načinu rada dobijaju se odlična iskorišće-nja u proizvodima, koji su bogati sa ugljo-vodonicima niske i visoke tačke ključanja.
Pomenute mere nisu potrebne samo ako se ugljeni oksid nalazi još u početku u reakcionom gasu, pošto n. pr. dejstvom vodene pare na ugalj, katrane, ugljovodonike i t. d. može u samom reakcionm sudu postati ugljeni oksid, čak i pri upotrebi vo-donika može se pojaviti ugljeni oksid usled reakcije^ fenola i drugih kiseoničnih jedi-njenja. Čak i ako gasovi sadrže u parnom stanju kiseonična organska jedinjenja, na pr. metil-alkohol, etilalkohol, kiselina i tome slično, može se i tad lako pojaviti u-gljeni oksid.
Patentni zahtevi:
1. Postukak za dobijanje tečnih proizvo-
da od vrednosti iz uglja, katrana, mineralnih ulja i tome slično, pomoću redukuju-ćih gasova pod pritiskom na visokim temperaturama, naznačen time, što se vodi računa o tome, da delovi aparata sa kojima se redukujući gas dodiruje, ne budu od slobodnog gvožđa, nikla i kobalta.
2. Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se delovi aparata, koji dolaze u dodir sa redukujućim gasovima, grade od bakra, srebra, aluminiuma ili legura ovih ili iz specialnih čelika sa znatnom količinom mangana, titana, hroma volframa, va-nadiuma ili molibdena, ili iz specialnih čelika iz drugih odgovarajućih legura ili iz hroma, mangana, vanadiuma, urana, i manje vreli delovi u danom slučaju od metala, koji se tope na niskoj tački, kao što je kalaj, cink kadmium, olovo ili njihove legure.