KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 8 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 septembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9107
Syracuse Washing Machine Corporaiion ind. preduzeće, Syracuse,
U. S. A.
Poboljšanje u mašinama za peglanje.
Prijava od 28 oktobra 1930.	Važi od 1 jula 1931.
Traženo pravo prvenstva od 29 novembra 1929 (U. S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšane mašine za peglanje.
Mašine za peglanje, koje se izrađuju radi .upotrebe od strane domaćica u njihovim kućama, potrebno je da budu što je moguće manje i kompaktnije, i što je moguće lakše za prenos s mesfa na mesto.
Isto je tako poželjno da se one izrade jednostavno i solidno, tako da bude što manje mogućnosti da se one pokvare prilikom upotrebe.
Takođe je potrebno da se one izrade tako, da je upravljanje različitim radnjama za vreme peglanja što jednostavnije i zgodnije
Glavni cilj ovog pronalaska jeste da ostvari jednu mašinu za peglanje, koja je jednostavnog sklopa, laka za rukovanje i koja se može podesiti za razne načine i vrste peglanja i presovanja.
Drugi mu je cilj da načini takvu mašinu za glačanje, koja će omogućiti rukovaocu da izabere koja će se radnja na mašini obaviti.
Drugi mu je cilj, takođe, da načini jednu mašinu za peglanje u kojoj će se iz-vesne radnje u mašini vršiti automatski.
Drugi ciljevi i preimućstva odnose se na veličinu, oblik i raspored delova, što će sve biti potpunije istaknnto u sledečem opisu, dalom u vezi sa priloženim crtežima, u kojima:
Slika 1 prikazuje izgled poboljšane mašine za peglanje, gledane odozgo.
Slika 2 prikazuje presek, a delimično i izgled, uzet po liniji 2—2 na slici 6.
Slika 3 prikazuje presek po liniji 3—3 na slici 1.
Slika 4 prikazuje presek po liniji 4 — 4 na slici 3.
Slika 5 prikazuje presek po liniji 5—5 na slici 3.
Slika 6 prikazuje bočni izgled, delimično u preseku, prikazan po ravni, koja prolazi kroz liniju 6—6 slike 1.
Slika 7 prikazuje presek po liniji 7—7 na slici 6.
Slika 8 pokazuje presek po liniji 8—8 na slici 6.
Slika 9 prikazuje presek po liniji 9—9 na slici 6.
Slika 10 prikazuje presek po liniji 10—10 na slici 8.
Slika 11 prikazuje presek po liniji 11—11 na slici 2.
Slika 12 prikazuje presek po liniji 12—12 na slici 8.
Slika 13 prikazuje presek po liniji 13—13 na slici 12.
Slika 14 prikazuje presek po liniji 14—14 na slici 12.
Naša mašina za peglanje 1 snabdevena je sa jednom kutijom za zupčanike 2 na kojoj se nalazi nameštena kućica za motor 3.
Kućica 2 za zupčanike ima jedan cevasti ispust 4, koji se pruža napolje i u koji se stavlja jedan kraj valjka 5.
Cilindrični valjak za peglanje 6 ima, blizu svoga unutarnjeg kraja, jednu iznutra
Din. 40.
postavljenu kružnu ploču 7, koja sadrži u svome središtu jedno ležište 8 u kujem leži valjak 5.
Blizu spoljnog kraja valjka 6 nalazi se slična kružna ploča 9, koja u svome središtu ima ležište 10 u kome takođe kži valjak 5.
Na spoljnom kraju valjka 5 nalazi se jedan čep 11 i jedna kružna ploča 12, čiji je prečnik veći od prečnika valjka 5.
Ploča 12 utvrđena je na svome mestu pomoću zavrtnja 13, uvrćenog u čep 11, i tako je postavljena, da se oslanja na spolj-ni obraz ležišta 10 i time sprečava kretanje cilindričnog valjka 6 prema vani. Sa unutrašnje strane unutranjeg kraja valjka 6 nalazi se namešten jedan unutrašnji zupčanik 12’, koji je utvrđen zavrtnjima 13’.
Kućica 2 za zupčanike ima još jedan drugi bočni ispust 14 u kome se nalazi jedan kraj cevastog člana 15. Drugi kraj ovog cevastog člana 15 utvrđen je u naslonu 16.
Cevasta osovina 17 postavljena je u članu 15, i jedan joj se kraj proteže izvan naslona 16 a drugi ulazi u kućicu 2 za zupčanike.
Na ovom drugom kraju osovine 17 nalazi se nosač za sedlo.
Nosač za sedlo (slike 3, 4 i 5) sadrži jednu ručicu 18 koja se okreće oko osovine 17.
Na gornjem kraju ručice 18 obrtno je postavljen nosač za sedlo 19, na čijem se prednjem kraju i to iznad čepa 20 kcjim je nosač 19 utvrđen za ručicu 18, nalazi postavljeno sedlo 21.
Nosač 19 ima jednu ručicu 19’ kojom se na lak način sedlo 21 stavlja u radni položaj, ako se želi to rukom izvršiti.
Sedlo 21 kružnog je preseka i svojom unutrašnjom stranom poklt pa se sa oblinom valjka 6, koji je po periferiji obložen oblogom 22.
U samom sedlu 21 postaljen je grejač 23 od kojeg polazi kabel 24 radi spajanja sa nekim izvorom struje (nije prikazan).
Opruga 25 utvrđena je svojim donjim krajem za ručicu 18 pomoću klina 26 a svojim gornjim krajem odupire se o zadnju strmu sedla 21, da bi time održavala sedlo 21 u podignutom položaju, kada isto nije u dodiru sa valjkom 6.
Između bokova ručice 18, utvrđen klinom 27 za osovinu 17 nalazi se jedan član 28, koji na svome spoljnom kraju ima otvor 29, kroz koji prolazi osovina 30.
Donji deo osovine 30 snabdeven je sa poprečnim klinom 31, koji obično naleže na krivu vodicu 32 na članu 28.
Gornji kraj osovine 30 snabdeven je sa jednim pcdešavajućim navrfnjem 33. Spi-
ralna opruga 34 oslanja se jednim svojim krajem na zavrtanj 33 a drugim, donjim, krajem oslanja se na član 28 i teži da po tisne osovinu 30 do u njen izdignuti položaj, tako da klin 31 naleže na vodicu 32.
Na donjem kraju ručice 18 nalazi se jedna zakačka 36, koja se obrće oko osovine 35. Ova zakačka 36 na svome gornjem kraju ima kuku 37 ko a je udešena da zakači klin 31 i time priveže ručicu 18 za član 28.
Osovina 39 svojim gornjim krajem klizi duž gornjeg kraja poluge 18 i produžuje se na dole prolazeći kroz jedan otvor u ploči 40 utvrđenoj za ručicu 18.
D>_nji deo osovine 39 kukasto je izveden i prolazi kroz otvor 41 načinjen na zakački 36. Donji deo spiralne opruge 38 pritiskuje o gornju površinu ploče 40 i obično teži da potisne osovinu 39 na gore da bi se time zakačka 36 obrnula oko osovine 35 i svojom kukom 37 zahvatila klin 31.
Kada se svi delovi nalaze u svome redovnom položaju, ručica 18 spregnuta je sa članom k8 pomoću zakačke 36 i klina 31, te će se svako kretanje, predalo članu 28 putem osovine 38 preneti i na ručicu 18.
Na gornjem kraju ručice 18 nalazi se jedna kolenasta poluga 42, koja se obrće oko klina 20. U gornjem kraku kolenaste poluge nalazi se uglavljena vertikalna poluga 43 koja na svome završetku ima jabuku 44. Drugi krak 45 na toj kolenastoj poluzi 42 stoji u stalnom dodiru sa osovinom 39.
Donji krak 46 kolenaste poluge 42 služi kao ustavljač jer se naslanja na ručicu 18 te time ograničava kretanje kolenaste poluge 42 u jednom pravcu.
Kada se delovi nalaze u položaju kako je sada bio opisan, član 28, ručica 18 i sedlo 21 kretaće se zajednički i kao jedinstvena jedinka, dobijajući kretanje sa os ;vine 17, a koje će se kretanje docnije opisati, ali koje je u stvari takvo, da se sedlo 21 približava ili udaljava od cilindra 6.
Kada se želi da se ručica 18 oslobodi od člana 28, tako da se ručica 18, koja nosi sedlo 21, može kretati oko osovine 17 u cilju da se sedlo 21 udalji cd cilindra 6, kolenasta se poluga 42 mora pomeriti oko svoga klina pomoću poluge 43, i time će se postići to, da se krak 45 poluge 42 pomeri na dole, potiskujući ispred sebe osovinu 39.
Kretanje osovine 39 na dole ima za po-sledicu da se zakačka 36 obrne oko svoje osovine 35 i lime pomeri kuku 37 van
sprega sa klinom 31, te se time prekine veza između ručice 18 i člana 28.
Dalje kretanje poluge 43 prema vani ima za posledicu da se ručica 18 obrne oko osovine 17 i da sobom povuče sedlo 21 udaljujući ga od cilindra 6.
U cilju da se ograniči kretanje ručice 18 prema vani, na njoj se nalazi jedan klin 47 (slika 1) koji je podešen da se može naslonili na nosačev ispust 48.
Kada se ručica 18 nelazi u svome spclj-njem položaju, kuka 37 nalaziće se ispod klina 31, ali će ipak biti na njegovom putu pošlo, kada se poluga 43 otpusti, opruga 38 poteraće osovinu 39 na gore, a time će se i zakačka 36 obrnuti oko svoje osovine 35 i poterati kuku 37 do ispod klina 31.
Kada se osovina 17 ponova obrne noseći sobom i član 28 i to pod dejstvom mehanizma, koji će biti opisan niže dole, klin 31 doćiće ispod kuke 37 i to zato, što će je pomerili oko osovine 35 protivu dejstva opruge 38, te kad je stvarno prođe, kuka 37 pod dejstvom opruge 38 zahva tiće klin 31, čime i svi delovi automatski bivaju spregnuti u napred opisanom radnom položaju, tako da će svako dalje kretanje člana 28 imati za posledicu da se i ručica 18 i sedlo 21 kreću zajedno sa članom 28.
Da bi se omogućilo da se sedlo 21 može lako skidati sa ručice 18, čep 20 je udešen da se može vaditi iz ručice 18 te je u tom cilju na jednom svom kraju snab-deven sa prstenom 49.
Na prednjem delu kućice za zupčanike 2, nalazi se sa unutrašnje strane, jedan cevasti ispust 50, u kome je izrađeno ležište 51 čija je unutrašnja strana izrađena sa jednom krivom površinom 53 (slika 10).
Na suprotnoj strani kućice 2, ali u istoj osi sa ležištem 51 utvrđen je član 54, koji se može skidati, i koji služi kao drugo ležište. Osovina 55 svojim krajevima ieži u ležištima 51 i 54, i može se u njima obrtati i uzdužno kretati.
Onaj kraj osovine 55 koji ulazi u ležište 54 snabdeven je sa cevastim udubljenjem 56. Osovina 55 kraća je nego razmak između spoljnih zidova kućice 2, tako da se osovina može aksialno kretati u odnosu na ležišta 51 i 54.
U cevastom udubljenju 56 nalazi se sme-štena opruga 57, čiji jedan kraj pritiskuje o ležište 54 a drugi kraj o dugme 56’.
jedna loptica 58 postavljena je između dugmeta 57’ i dna udubljenja 56. Opruga 57 obično teži da potisne osovinu 55 prema ležištu 51.
Na onom kraju osovine 55, koji je bliži
ležištu 51, nalazi se kvačioni član 59. Kva-čioni član 59 snabdeven je sa dugačkim žljebom, duž kojeg se može kretati klin 60, koji je čvrsto utvrđen za osovinu 55.
Spoljni kraj klina 60 stoji u dodiru sa krivom površinom 53 na težištu 51, tako da kada se osovina 55 obrće, kretanjem klina 60 duž krive površine 53 pomeriće osovinu 55 duž njene ose a u pravcu ležišta 54.
Onaj deo osovine 55, koji leži u samom ležištu 51 snabdeven je sa jednim prstenastim žljebom 61, čija će uloga biti doc-nije objašnjena.
Zupčanik 62 udešen je da se obrće oko osovine 55 i nalazi se u spregu sa beskrajnim zavrtnjem 63, koji se nalazi utvrđen na obrtnoj osovini nekog električnog motora, koji nije prikazan, a koji se nalazi u kućici 3.
Zupčanik 62 ima sa jedne strane ispuštenu glavčinu 64 za koju je utvrđen kvačioni član 65, koji je udešen da sarađuje sa kvačionim članom 59.
Druga strana zupčanika 62 izrađena je sa ispustima i žljebovima 66 koji će služiti kao kvačilo. Prema ovoj strani zupčanika 62 nalazi se drugi zupčanik 67, koji se isto tako obrće oko osovine 55.
Na jednoj strani zupčanika 67 izrađeni su ispusti i žijebovi 68 koji će sarađivati sa sličnim ispustima i žljebovima 66 na zupčaniku 62.
Oko osovine 55 i ležišta 54 nalazi se jedna spiralna opruga 70, koja je razdvojena od osovine 55 pomoću umetka 69. jedan kraj ove opruge pritiskuje na ležište 54 a drugi pritiskuje na jedan par kružnih ploča 71, koje se naslanjaju na prsten 72 utvrđen za zadnjoj strani zupčanika 67.
Opruga 70 udešena je tako da redovno potiskuje zupčanik 67 prema zupčaniku 62, da bi se ispusti i udubljenja 68 uglavili između sličnih ispusta i udubljenja 66 na zupčaniku 62.
Osovina 55 snabdevena je u blizini zupčanika 67 sa jednim prstenastim žljebom 73 u koji je uglavljena kružna ploča 74, koja se naslanja na onu stranu zupčanika 67, koja je snabdevena sa ispustima i žljebovima. Između te ploče 74 i zupčanika 67 nalaze se kolutovi 75.
Kada se kvačioni članovi 59 i 65 dovedu u spreg na način koji će niže dole biti opisan u cilju da se osovina 55 stavi u obrtanje, postaje očevidno, da kada klin 60 prelazi preko istaknutog dela krive površine 53, osovina 55 mora da se pomeri prema ležištu 54.
Ploča 74 naslanjajući se na zupčanik 67, prenosi ovo kretanje osovine 55 na njega, te se i zupčanik 67 pomera u pravcu le-
žišta 54 protivu dejstva opruge 57 i 70, te će se i žljebovi i ispusti 68 na zupčaniku 67 rastaviti od žljebova i ispusta 66 na zupčaniku 62, tako da će se zupčanik 67 najzad zaustaviti.
U koliko se kretanje osovine 55 produži, klin 60 dobiće na udubljeno mesto krive površine 53, i osovina 55 biće potisnuta prema ležištu 54 od strane opruge 57
i 70.
Opruga 57 deluje neposredno na osovinu 55, dok opruga 70 deluje na zupčanik 67 pa preko ploče 74 na osovinu 55.
Zupčanik 67 (slika 2) stoji u stalnom spregu sa zupčanikom 76 koji se nalazi na unutranjem kraju osovine 77 koja se obrće u ležištu načinjenom u kućici 2. Na spoljnjem kraju osovina 77 nosi jedan zupčanik 78, koji stoji u spregu sa zupčanikom 12 smrštenom u cilindru 6, tako da će se obrtanje zupčanika 67 preneti na cilinder 6 preko zupčanika 76, 78 i 12.
Neki put je potrebno da se cilinder 6 ostavi u mirnom stanju čak i za vreme dok su ostali delovi u radu, te da se to postigne postavljena je u kućici 2 jedna šipka 79, koja se može pomerati i koja je snabdevena na svome spoljnjem kraju sa dugmetom 80.
Ova šipka 79 prolazi kroz otvor 81 načinjen na kućici 2 i jedna opruga 82, postavljena u tom otvoru 84, odupire se o šipku 79 na način da se ta šipka može zadržati, u ma kojem odabranom položaju, usled trenja.
Kretanje šipke 79 napolje ograničeno je poprečnim klinom 83 koji se na njoj nalazi i koji dolazi u dodir sa unutranjom stranom kućice 2.
Donji kraj šipke 79 (slika 9) klizi kroz zidove ispusta 50 i može da uđe u otvor 84 načinjen na ležištu 51.
Kada se osovina 55 pomeri u ležištu 51 tako da se prstenasti žljeb 61 dovede u poravnjanje sa otvorom 84, šipka 79 može se uterati u žljeb, kroz otvor 84, te će se na taj način sprečiti da se osovina 55 povuče natrag i ako stoji pod dejstvom opruga „57 i 70.
Čim se šipka 79 povuče napolje van prstenastog žljeba 61, osovina 55 vratiče se natrag i nastaviće svoj redovan rad.
Na kvačionom članu 59 nalazi se utvrđena zakačka 85, koja je tu pričvršćena pomoću čepa 86.
Zakačka 85 seabdevena je sa zupcem 87, koji je udešen da može upasti u ma koji od mnogih periferijalnih žljebova 88 načinjenih na kvačionom članu 65.
Jedna ploča 89 takođe je putem čepa 86 pričvršćena za kvačioni član 59 i po obliku i položaju slična je zakački 85.
Jedan kraj ploče 89 presavijen je, kao što je označeno sa a na slici 14, tako da odstoji od zakačke 85.
Spiralna opruga 90 postavljena je između jednog kraja ploče 89 i zakačke 85.
Gornja ivica ploče 89 takođe je previ-jena napolje, kao što je označeno sa b na slici 14 i prelazi preko gornjeg kraja zakačke 85, tako da ograničava njeno kretanje na gore pod drjstvom obruge 90 a u odnosu na ploču 89.
Spiralna opruga 91 utvrđena jednim krajem za kvačioni član 59 i to pomoću klina 92, dok joj je drugi kraj utvrđen za ploču 89 tako da redovno tera ploču 89, a sa njome i zakačku 85, d-> se zubac 87 utera u spreg sa žljebom 88 na kvačionom članu 65.
U cilju da se omogući da ponekad zakačka 85 ne uđe u spreg sa kvačionim članom 65, tako da bi kvačioni član 59 bio slobodan i ostao u mirnom stanju, postavljen je član 93 i njegov je gornji kraj utvrđen za unulrašnji kraj jedne 94, koja se može pomerati kroz kućicu 2.
Na spoljnjem kraju šipke 94 nalazi se jedna poluga 95 kojom se omogućava lako ručno pomeranje šipke 94. Donji kraj člana 93 udešen je da se može podmetnuti na putanju ploče 89 i zakačke 85, i takve je veličine, da kada se postavi na putanju ploče 89 i zakačke 85 zubac 87 mora da izađe iz sprega sa kvačionim članom 65.
Kada se član 93 nalazi na putanji kretanja ploče 89 i ova dođe u dodir sa njime, opruga 90 biva stešnjena i zakačka 85 podiže se i zubac 87 izlazi iz sprega sa članom 65.
Tada će se opruga 90 istegnuti i pote-raće zakačku 85 još dalje, obrćući je oko čepa 86, te će se zubac 87 sasvim odvojiti od člana 65, tako da neće biti opasnosti da njih dvoje dođu ponova u dedir za vreme dok se član 65 okreće.
Ovo kretanje ploče 89 i zakačke 85 dešava se, kada onaj deo ploče 89, za koji je opruga 94 prikačena, dođe u dodir sa članom 93.
Ako bi drugi kraj ploče 89 došao u dodir sa članom 93, desiće se isto kretanje delova, i to usled toga, što će se kretanje tog kraja ploče 89 zaustaviti, te će opru ga 90 biti ponovo stešnjena, a zakačka 85 sa zupcem 87 izaćiće iz sprega sa kvačionim članom 65, posle čega će opruga 90 da se istegne i da pomeri zakačku 85 tako, da će zubac 87 biti odnesen do u položaj daleko od kvačionog člana 65.
Oko šipke 94 namotana je jedna opruga 96 čiji se gornji kraj odupire o klin 97 utvrđen u zidu kućice 2. Donji kraj opruge
pritiskuje na član 95 na takav način, da ga neprestano nateruje da se stavi na putanju ploče 89.
Da bi se omogućilo povremeno pome-ranje člana 93 van putanje ploče 89, da bi se ipak dozvolilo sprezanje kvačionih članova 59 i 65, postavljena je jedna poluga 95, koja je nćpred bila opisana, ali pored toga, udešeno je da se ta poluga može i elektromagnetskim putem stavljati u dejstvo, tako da se rad te poluge može regulisati putem električnog dugmeta, koje se nogom pritiska, te su ruke slobodne.
Elektromagnetski uređaj sastoji se od jednog elektromagneta 98 utvrđenog u blizini kućice 2 i tako postavljenog u odnosu na član 93, da kada se elektromagnet 98 nadraži, privlačiće član 93 prema sebi i okrećući ga oko njegovog čepa 94 uklo-niće ga sa putanje ploče 89.
Na crtežima je prikazan šematički jedan prekidač 99, ali se ima razumeti da se ma koji tip prekidača može upotrebiti i isti se može postaviti na ma koje zgodno mesto, bilo na kraju nekog gajtana tako da se prekidač može staviti na pod i stavljati u rad pomoću noge, ili se prekidač može namestiti na ma kojem zgodnom mestu na kućici 2 tako, da se može stavljati u dejstvo kolenom.
Obraćajući se na slike 6 i 8 vidi se da kvačioni član 59 ima na svojoj spoljnoj strani jednu kružnu glavčinu 100, koja stoji ekscentrično u odnosu na osovinu 55.
Rakljasta poluga 101 utvrđena je za unu-tranji kraj cevaste osovine 17 pomoću klina 102.
Između rakiji 103 i 104 rakljaste poluge 101 nalazi se ekscentrična glavčina 100. Usled svog ekscentričnog položaja u odnosu na osovinu 55, obrtanjem kvačionog člana 59, na kome se glavčina 100 nalazi, prouzrokovaće se naizmenično kretanje poluge 101 na gore i na dole, usled čega će se i osovina 17 obrtati tamo i ovamo.
Ovakvim kretanjem osovine 17 čini se da se ručica 18 i član 28, koji nose sedlo 21, primiču i udaljuju od cilindra 6. Međusoban odnos između delova takav je, da kada se član 93 nalazi na putanji kretanja ploče 89, kvačioni će član 59 stati, zajedno sa svojim ekscenderom 100, bilo u najvišem, bilo u najnižem položaju, što će zavisili koji je kraj ploče 89 došao u dodir sa članom 93.
Kada se glavčina 100 nalazi u najnižem položaju, rakljasta poluga 101 takođe će se nalaziti u najnižem položaju, i osovina 17 biće u takvom položaju, da sedlo 21 jako pritiskuje o cilindar 6.
Kada se delovi nalaze u pomenutom položaju, klin 60 na osovini 55 biće na naj-
nižem delu krive površine 53 na ležišiu 51, tako da će zupčanik 67 biti u spregu sa zupčanikom 62 te će se cilinder 6 morati obrtati.
Kada se kvačioni član 59 zaustavi sa glavčinom 100 u gornjem položaju, rakljasta poluga 101 takođe će se nalaziti na svome najgornjem položaju, te će se osovina 17 nalaziti u takvom položaju da će sedlo 21 bili udaljeno od cilindra 6.
Kada se delovi nalaze u pomenutom položaju, klin 60 nalaziće se na najvišljoj tački krive površine 53, te će i zupčanik 67 izaći iz sprega sa zupčanikom 62, tako da će se cilinder 6 zaustavili.
Priključni vod 24 koji polazi iz grejača 23 u sedlu 21, može se potpuno odvojiti, tako da se sedlo 21 može u celosti skinuti sa mašine, ako se to želi.
Na kućici 2 nije prikazano priključno mesto za vod 24, ali se ima razumeti da je takvo mesto predviđeno na samoj kućici 2 i da grejač 23 može da se spoji sa izvorom električne energije.
Na slikama 1 i 2 prikazan je jedan deo priključnog voda 105 koji izlazi iz motorne kućice 3, i ima se razumeti da to predstavlja priključni vod, kojim se motor može priključiti na ma koji bilo zgodni izvor električne energije.
U cilju regulisanja rada motora, na kućici 2 postavljen je jedan prekidač 106. Iz prethodnog opisa može se uvideti, da je ova mašina tako izgrađena, da se ona može stavljati u rad na takav način, da može na najbolji i najugodniji način izvoditi ma koji tip glačanja i peglanja.
Ima se razumeti da i ako je ovde prikazan izvesni specifični uređaj i oblik delova kao ostvarenje ovog pronalaska, to je dato samo radi primera, te se ni u koliko ne želimo ograničavati na tačne veličine, oblik ili međusobni odnos delova, pošto se mogu činiti mnoga preinačenja u granicama priloženih zahteva.
Patentni zahtevi:
1.	Mašina za peglanje koja se sastoji od jednog cilindra i jednog sedla, koje se može približavati i udaljavati od istog, naznačena time, što je snabdevena sa jednom osovinom za obrtanje cilindra, i što se na toj osovini nalazi jedan kvačioni član a uz to osovina sarađuje sa sredstvom, koje je udešeno da je uzdužno po-mera.
2.	Mašina za peglanje prema zahtevu 1, naznačena time, što je osovina snabdevena sa uređajem, kojim se kvačilo razdvaja za vreme uzdužnog kretanja te osovine.
3.	Mašina za peglanje prema zahlevu 1 ili 2, naznačena time, što je snabdevena sa popustljivim uređajem, kao što je neka opruga, koja je udešena da pomera osovinu uzdužno u jednom pravcu.
4.	Mašina za peglanje prema zahtevu 1, naznačena time, što je osovina snabdevena sa dva zupčanika, koja se na njoj mogu obrtati i koja su udešena da se mogu spregnuti radi jednovremenog obrtanja, i što je osovina snabdevena sa uređajem oojim se jedan zupčanik može razdvojiti od drugog za vreme uzdužnog kretanja te osovine.
5.	Mašina za peglanje prema zahtevu 1, naznačena time što je kvačilo udešeno da se može stavljati u dejstvo i jednim uređajem u kome se nalazi i neki magnet, jedna viseća poluga ijedna ručna poluga, koje imaju iste osovine, i jedna opruga, koja je zakačena za jedan kraj te ručne poluge.
6.	Mašina za peglanje prema zahtevu 5 naznačena time što se i ručna i viseća poluga nalaze utvrđene na istoj oscilatornoj osovini.
7.	Mašina za peglanje prema zahtevu 5 ili 6, naznačena time što je postavljena jedna ustavljača koja ograničava kretanje viseće poluge u jednom pravcu, i što je jedna opruga zakačena za tu viseću polugu u cilju da je tera u jednom pravcu.
8.	Mašina prema zahtevu 1, naznačena time što je snabdevena sa jednim sedlom, utvrđenim na jednoj osovini koja je udešena da može oscilovati, kako bi se sedlo naslanjalo ili udaljavalo od jednog cilindra, i što je udešeno da se putem ručnog uređaja, nezavisnog od pomenute osovine, sedlo može udaljiti od cilindre.
9.	Mašina prema zahtevu 8, naznačena time što je postavljen uređaj, koji sestavlja u dejstvo oscilatornim kretanjem osovine u cilju da se sedlo i ta osovina po-nova spregnu.
10.	Mašina prema zahtevu 8 ili 9, naznačena time što je sedlo namešteno na jednoj ručici, koja se može obrtati oko jedne osovine na kojoj je utvrđen jedan član, koji se zajedno sa njom kreće, što je postavljena jedna šipka u jednom kraju pomenutog člana, koja u njemu može kliziti i koja stoji pod dejstvom jedne opruge, i što je na pomenutoj ručici namešte-na jedna zćkačka koja je udešena da se može spregnuti ili razdvojiti od jednog kraja pomenute oprugom pritisnute šipke, pri čemu pomenuta zakačka sarađuje i stoji u zavisnosti od rukom teranog uređaja za okretanje te zakačke oko njene osovine.
11.	Mašina prema zahtevu 8,9 ili 10, naznačen time sto je snabdevena sajednom kućicom, koja se nalazi na jednom kraju cilindra, i jednom cevi utvrđenom jednim krajem u tu kućicu, koja se proteže van kućice drugim krajem i bitno paralelno ali ispod osovine pometnutog cilindra, pri čemu je udešeno da oscilatorna osovina, kojom se sedlo približava ili udaljava od cilindra, leži u ležištima u toj cevi, a jednim krajem proteže se i van te cevi, te na tom slobodnom kraju ta oscilatorna osovina nosi uređaj za stavljanje sedla u dejstvo, i što je jedan noseći član utvrđen za pome-nutu cev u blizini pomenutog uređaja za stavljanje sedla u dejstvo, čime se postiže da se težina cilindra i sedla delimično nosi i od strane pomenute cevi i nosećeg člana.
/Id patent broj 9107
Ad patent broj 9107
Adpatent broj 9107.
J3- 7















'
• , :.







.
"'-V
; '



'



č

■







■






.
• .. -



'








/I d p ate nt broj 9f07,
—
//
A d patent broj 9107.