r°starina plaćena u g o t o v u Cena Din 2Г-" SOKOLSKI GLASNIK CU $ I lO S AVEZA SOKOLA K R. A L J E V I N E J t C O S LA V I J E иТГеТТГТ РШОС -SOKOLSKO SELO' • mm- v-k liUBlJANA, Z7 <3115, A 1934 l7?azi svakog petka e Godišnia preiplala 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi s? u Učiteljsko] (Iskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 ® Račun [o&ianske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku & Rukopisi se ne vračaj u Pfed slet u Zagrebu Sletovl su smotrn celokupnog sokolskog rada, napretka I razvoja ,L„nJ.et!ir* velika i značajna sokolska 0(|“ aja> koja su sc desila u tačno n, J™ vremenskim razmacima u su so ,Jug0fj!pvenskom Zagrebu, i koja skoi u našoj nedavnoj i bli- koia bila su misao vodilja, e]an J.e dala zagrebačkom Sokolstvu -)• 1 volje da priredi ove jubilarne godine ,i vL t pr reui Г kolcU- i Лабге°и do sada najveei so-1 slet u našoj domovini. istat mo tom 28°^от ponovno dnno!]0?10 značenje ovih toliko važnih nad-1aja za sokolski Zagreb. Želimo sko^J^tom- Puhkom da se u sokol- £a0rebu, na najvećem do sada SvoIT;S L0rn. s 1ctu ii našoj državi, sa velik, ‘kršili vglji Gradom i sestrama iz cele naše Sf„ e sokolske porodice bratski sa-• eino srečni i zadovoljni, da smo sve u najboljoj volji, da za-og. -i slet bude jedna velika i Рге®Па sokolska revija snage i na-fest^a>. tja bude jedna krasna matni-tja kCl,Ja slovenske sokolske sloge i brat d P°vezan iskrenem i srdačnom Jjubavi. Želimo na tom ve-vitj ,n°m sokolskom zboru prosla-j^^il^e^velike i historijske sokolske Vejjieje-. belimo da to sve bude jedna sokofi-* Kpa P°bed^i uzvišene naše n0 ?ke misli u našem belom, ponos-1 kraljevskom gradu Zagrebu, fcoli v°k°lskim sletom slavimo mi So-nas Se^desetgodišnjicu, otkako je kod HrJj Magrebu po prvi puta osnovam, njic ski Sokol, nadalje tridesetgodiš-kolst l?Snivanja Saveza brvatskih soočat ^ruštava, dvadesetgodišnjicu s]av osnovan u Zagrebu Jugo- otkatS • s°kolski savez i 10 godina sim, Je omogueena obnova Saveza 0Ve«skog Sokolstva. je » u historijsku ulogu i misiju, koju М0$^<*а<*о Sokolstvo u bliskoj pro-m‘ 1Zvršilo, osiguralo nam je časno jecjn-°. u veliko j našoj sokolskoj za-Potpumo smo svesni, da smo k0|„. | sve što^ smo mogli, da se So-sna-v? grada Zagreba što lepše i što činje 'Je razv'-ic- Potpuno svesni ove mi želimo da putem ovog ovaj naš veliki i dragoceni mo-dolično istaknemo i u sleta ralni kapital n,]eiT>u la» koj stj ,?Jan^ oko- podizanja sokolske sve- clan‘‘"‘. Pokažimo nove snage, novog nast0’-., J' nam je potreban za buduče ^ gradu Zagrebu. narotTagreb’ taJ kulturni centar našeg r0(1 a: središte jugoslovenske ,na- Sadišt ’^.^avnc misli, to žarište i ra-da ,e Pirševe sokolske nauke, imade soko] t°V*- ov’m sletom svoju veliku da * slovensku misiiu. Imade Sjcamisiju> kojoj selili Feno i bratski r misiju. Imade j se mi svi od Selimo Л*С11°- 1 Dratski radujemo i ve-dine ’ iCF <-‘e ,na našem sletu ove go-naši mU|. vati nakon dugog vremena Juiiac ■* Sos^’ .sestre i brača bugarski htela 111 Jnnakiinjc. Opet je sudbina d°jj0 |-ta se jedno veliko, važno delo Pravde, pod za-linK.. sokolskog rada i bratsko /oi;Vl' fka vidi ceo naš narod '^rsti™0 Sokoli da izgradimo i pr°širimrw’ a kada dode vreme i SVe milu a na^u *cpu» veliku i nada St orn°vinu Jugoslaviju. ^nivala1^ ' . Sene neumrlih °na Sim rva^?kog Sokolstva Vončine 11ih šokrvi ’ Hofmana, sene zasluž-vllrc te d ?S muževa Hanuša i Ma-^aSreb I m1.,20711 Vas na slet u beli !?W, ov,e sene, ovite u plašt natla nad i. lebde<:'c tiJl svečanih e slovenski Г®1-0.1111 * sestram« ve-• ke sokolske zajednice, sa- kupljene na sletu u Zagrebu i blago-sljivače plodove posejanog semena. Na proslavu ovih značajnih sokolskih jubileja, sletiče sva slovenska brača: Čehoslovaci, 'Poljaci, Rusi i Bugari. Tom prilikom setičemo se i onih kojima sudbina nije bila sklona, kada su se odredivale granice slovenskih zemalja a to su naša brača i sestre iz Srpske Lužice. Setičemo se također i onih, koji su krv naše krvi a stoje još uvek u ropstvu tuđina. Pokrajinski slet u Za@rel»u Raspored glavnih slelskih dana 1 avgusta lakoatletska takmičenja članstva za prvenstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na sletištu. 2 avgusta Lakoatletska takmičenja (nasta.vak). 2 avgusta Doček jedinica Sokolske župe Zagreb. 2 avgusta U 24 sata fanfara na j a vij u- je pečetak sleta. 3 avgusta Lakoatletska takmičenja (nastavak). 3 avgusta Dočck gostiju. 3 avgusta Pokusi Sokolske župe Zagreb na sletištu. 3 avgusta U 8 sati pevačka takmičenja u Narodnom pozorištu. 3 avgusta U 17 sati pokus svih pevača u I realnoj gimnaziji. 3 avgusta U 20 sati svečana akademija u Narodnom pozorištu, na kojoj sudeluju pobedničkii horovi, pobednici s muzič-kih takmičenja, narodni guslar te nastup skupnog hora. 4 avgusta U 6 sati pokusi svih vež- bača na sletištu. 4 avgusta U 10.30 sati pokusi pevača za mcnstre-koncerat na sletištu. 4 avgusta U 16 sati JAVNA VEŽBA sa sledečim rasporedom: 1) Posebni nastup Sokolske župe Zagreb, lcojom če se prigodom razviti žup-ska zastava, poklon Visoko® Pokrovitelja sleta, Njejovog Veličanstva Kralja Aleksandra I. 2) Nastup vojske: vežbe s oružjem. 3) Proste vežbe članova Sokola Kraljevine Jugoslavije. 4) Proste vežbe članica Sokola Kraljevine Jugoslavije. 5) Proste vežbe članova četa Sokola Kraljevine Jugoslavije. 6) Vežbe na spravama. 7) Poseban nastup župa Sokola Kraljevine Jugoslavije. 8) Nastup Kraljevske mornarice: »Iz bratsko® za-grljaja«. U 21 sati svečana akademija na sletištu. 5 avgusta U 8 sati svečana povorka gradom. 5 avgusta U 16 sati II JAVNA VEŽBA sa sledečim rasporedom: 1) Proste vežbe članovai Sokola Kraljevine Jugoslavije. 2) Proste vežbe članica Sokola Kraljevine Jugoslavije. 3) Vežbe s palicama sta-rije brače Sokola Kraljevine Jugoslavije. 4) N&stupu slovenskih gostiju. 5) Kraljevska mornarica: Prikaz fizičke nastave u mornarici. 6) Nastup vojska: telovež-beni sastav po pesmi »Slovan« j »Hajd junači«. 7) Nastup sokolske konjiče. 5 avgusta U 20 sat: svečana akademija na sletištu s vežbačkim tačkama i monstre-ikoncer-fom. 5 avgusta U 24 sata fanfara najavljuje svršatak sleta. Tehniško vodstvo pridržava pravo msnjih izmena programa. 6 avgusta Razgledovanje grada, izleti i ispračaj gostiju. Streljačka takmičenja, koja prire-duje zagrebačka Streljačka družina, a traju od 29 jula do 4 avgusta, imaju mete: sveslovensku, Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Sokolske župe Zar greb te grada Zagreba, a za koje če sc takmičiti i članovi sviju sokolskih saveza. Pretsednik sletskog odbora: Dr. OTO GAVRANČIĆ. s. r. Pročelnik svečanosnog otseka: Pročelnik tehničkog otseka: ČEDA M. MILEUSNIĆ, s. r. Prof. dr. ALFRED PIHLER, s. r. Raspored takmičenja u prostim granama га prvenstvo Saveza SKJ Ovo je definitivni raspored ovih takmičenja, koji je prema predašnjem, koji smo objavili u prešlom broju, po-nešto izmenjen, na što ovime upozo-ravamo. 1 avgusta u 7 časova: takmičenje pojedinaca u prostim ^ranama; 2 avgusta u 7 časova: prvi deo deseteroboja i peteroboj pojedinaca i takmičenje pojedinki u pojedinim granama; u 18 časova: takmičenje žup-skih vrsta u izmeničnom trčanju članova i članica 4X100, odnosno 4X75 metara. 3 avgusta u 6 časova: takmičenje vrsta članova i članica i drugi deo deseteroboja članova. Načcliništvo Saveza SKJ zaključilo je dne 10 o. m. prijavo župa, koje su tako brojnc, da se mogu vršiti takmičenja u svim raspisanim granama. A. Članovi lakmiče: I. U takmičenju vrsta u peteroboju (trčanjc na 100 m, skok u visi-nu, bacanje granate i kugle oberučno, trčanjc na 1500 m). Prijavljeno je 36 vrsta ili 252 takmičara. II. U takmičenju pojedinaca u peteroboju (skok u daljinu, bacanjc diska i kopija, trčanjc na 200 i 1500 m). Prijavljen je 51 takmičar. (Nastavak na str. 2 stupac 1 — dole.) U lepom, belom i kraljevskom Zagrebu u gradu dugih i teških nacionalnih i političkih borbi, našla je sokolska i jjugoslovenska nacionalna misao svoj najčvršći oslonac i svoje najjače žarište na kojem treba sada, prigodom sleta, da izgori sve ono što ne valja i što nas slabi i s kojeg če nam plamen bratske ljubavi pokazati svetle puteve naše sokolske buduč-nosti. Naš zadatak je danas da sokolski organizujemo cclu našu domovinu Jugoslaviju, kako bi je predali kasnijim generacijama veliku i snažnu. Takav uspeh sleta mi zagrebački Sokoli želimo i očekujemo! Pohrlite stoga svi k oama, da nas potpomognete u našem nastojanjui B. V. — Zgb. GOD. V Bj£0J 31 Sestra Renata Tirš Povodom 80~godišn)ice nfenog života Gotovo u isto vreme, kad se s dubokom pobožnošću klanjamo sena-ma prerano umrlog osnivača Sokolstva dra M. Tirša, koji je pred 50 godina smrtno nastradao u reci Ahi, sečamo se s veseljem u srcu i 80-godišnjice njegove životne družice, velike naše sokolske sestre Renate Tirš. Duboko zadojena sokolskom idc-jom, koju je crpcla .na sokolskom izvoru u kuči svog oca Jindržiha Figne-ra i svog muža dra Miroslava Tirša, ona je več u prvim danima sokolskog gibanja u bratskoj Ceškoj odlučno i smelo stala uz bok svog velikog muža i oca, da im pomaže i širi njihov nauk u široke slojevc češkoslovackog naroda. I po smrti svog muža i oca nije ona prestala da radi na sokolskom polju, več je s podvojenim snagama stala da okuplja, radi, savetuje -i vodi. I u s um raku svog života velika ova žena nije prestala radom, več je pružila sve svoje snage Sokolstvu i svome narodu, radeči za njega i zborom i tvorom, u svakoj prilici i na svakom mestu. Markantna ličnost naše sestre jubilarke dala je Sokolstvu i Slovenstvu sve bo-gatstvo svoje duše i svog plemenitog srca, i zato su povodom ovog retkog jubileja sve naše misli upučene vcli-koj jubilarki, velikoj sestri i macional-noj radnici, koja se je u svom životu uvek ravnala prema geslu svog oca: »Ni koristi ni slave!« . Renata Tirševa rodila se 31 jula 1854 kao jedina kčer Jindržiha Fig-nera i^ njegove žene Katarine, roden e Turecke. Figner u bojazni za svoje je-dimo dete, Renatu uopšto nije slao u školu, ali se je zato pobrinuo za njen što odličniji domači odgoj. Medu domačim učiteljima male Renate bili su Josip Novotni, poznati češki publicista, kojeg su austrijske vlasti stalno pregonile i zatvarale, prof. Kalina i dru^i. Posle Fignerove sm.rti, godine 1865, preuzeo je odgoj onda llgodiš-nje Renate sam dr. Miroslav Tirš. Risanje podučavao je malu kćerku Fig-nerovu prof. Šafaržovic a glasovir komponista Zvonarž. Na taj način nije ni čudno, da jc Renata Fignerova bila vaspita.nija od ostalih žena svoga doba, jer je imala mnogo dublje vas-pitanje nego one. Tirš je u njoj po-budio veselje za likovnu umetnost a kada se je s njom venčao 27 avgusta 1872, postala mu jc verna saradnica. Ona mu je pripremala sav materijal za predavanja, ona mu je sakupljala dokaze za njegove teze, a kasnije je čak i sama preuzela zadače na polju kritike umetnosti, koje Tirš nije u svojoj zaposlenosti uspeo da izvrši. Bila je s Tiršcm zajedno i >:ia njegovim studijskim putovanjima 1871 u Minhenu, 1876 u Draždanima, u Firen-ei, Pizi i t. d. U javnost Renata Tirševa stupila jc prvi put godine 1874, i to s kritič-kim člankom o slici Jos. Čermaka »Ranjeni Crnogorac«. Ovaj njezin elanak izišao je u »Narodnjim Listima«. Sledila su onda njena veča dela, tako 1878 godine študija »Petar Pavao Rubens« u listu »Lumir«, 1889 študija o Antonu Vircovu u »Osvjeti«, u istom listu god. 1881 'ieferat o izložbi radova slikara Josefa Me.nesa, a godine 1884 opsežna študija »Narodno ipozorište kao umetnička tvorevina«. O vi njezini radovi još su plod saradnje s Tiršem, ali ni po muževljoj smrti, čijg. 50 go-dišnjica pada na 8 avgusta o. g., nije ni za momenat prestala radom. Ona piše i dalje u rubrici »Razgled po li-kovnoj umetnosti« u listu »Osvjeta«, a preuzima i referat kritike umetnosti u »Narodnjim Listima« (od god. 1887 do 1891). Najveee njezimo delo u ovom pravcu bila je študija o umetničkoj izložbi na svetskoj izložbi u Parizu 1889 godine. Godine 1895 počela je pisati i u »Svjetozor«, kome je ostala stalna saradnica sve do 1891 godine. U »Svje-tozoru« izašle su njezine študije o sli-karskom odeljenju u Rudolfinumu, a godine 1886 prvi članak o narodnoj umetnosti »Slovenska uskrsna jaja« i »Moravski vezovi«. Time je počela svoj rad na polju nairodinapisnog študija, kome se je posvetila kroz dece-nije svog života. Godine 1887 napisala je u kalondaru Matice školske opširan referat »Češka istorija u našoj likov-noj umetnosti«. Godine 1888 bila je pozvana u odbor za širenje narodnih vezova i u odbor za nadzor tračnih radova u grad-skoj devojačkoj školi. Ovo je bila osnova Renati Tkševoj za njezin dalj-, nji rad na polju priređivanja izložbi i na polju produžnih devojačkih Škote. Na polju priredivanja raznih umet-ničkih izložbi učestvovala je agilnom saradnjom pri postavljanju i uređenju »Češke kuče« na jubilarnoj industrij-skoj izložbi god. 1891 u Pragu. Urcđaj i nameštaj ove kuče upotrebljen je kasnije za češku sobu u Zemaljskom muzeju u Pragu. Renata Tirševa bila je i saradnica pri organizaciji čeških izložbi ina izložbama u Petrogradu i Parizu 1892. Uređenje »Češke kuče« na indu-strijskoj izložbi u Pragu dalo je ini-cijativu i pobudu velike narodopisne izložbe, koja jc onda bila prirodena 1895 u Pragu. Pre toga priredene -su manje okružne narodopisne izložbe 1893 o Domažlicama i 1894 u Kraljc-vom Gradcu, koje je također pomogla organizovati s. Tirševa. Godine 1892 s. Tirševu vidimo kao saradnicu na organizovanju češke izložbe na medunarodnoj izložbi ženske umetnosti u Parizu, 1906 ina izložbi bivših austrijskih naroda u Londonu, 1908 kao saradnicu pri organizovanju jubilarne izložbe Praške trgovačke komore, 1915 izložbe »Samobitnost«, 1916 pri organizovanju izložbe »Prag 1750—1850« i godine 1920 pri organizovanju češkoslovačke izložbe u Parizu. Nemale su i njene zasluge za pro-dužne ženske škole. Več 1888 počinje ona radom u tom pravcu, pa je 1891 postala član nadzomog saveta za ručne radove na Višoj gradskoj devojačkoj školi u Pragu, a po smrti prve inspek-torke ovc škole gospode Marije Rie-grove-Palacke i inspektorka ove škole, na kojem je položaju ostala sve do 1918 godine. Od 1895—1897 bila je upraviteljica Gradske produžne devo-jačke škole. Godine 1906 dala je ini-cijativu za priredivanje večernjih i nedeljskih kurseva za šivanje rublja i odela, a godine 1907 imenovana je vanrednim komesarom s pravom in-spektora za ilevojačke produžne škole u čitavoj bivšoj Austriji. Ovaj inšpektorat bic jc podeljen 1910 tako, da je s. Tirševa zadržala pravo inspiciranja na svim devojačkim školama u Češko j te na državnim devojačkim obrtnim školama u Ljubljani, Gorici i Splitu. Za vanredno uspešan rad na polju na-obrazbe devojaka bila jc godine 1907 odlikovana redom Elizabete II klase. U godinama 1911—1912 vodila je te* čajevo za šivanje i vezenje, u kojima jt bilo i nekoliko devojaka iz Srbije. God’.ia 191/ hila je dignuta sa svog položaja inspektora-komesara, jer nije htela da se pokori raznim germani-zacicnim odredbama austrijskih pro-svetnih vlasti. Godine 1919 osnovala ie školu za vaspitanje (pjestovalište). Bila je i medu organizatorima ženskih stručmh škola. Literarnim radom nije Renata 1 irševa prestala ni kada je napustila (Nastavak na str. 2 stupac 3.) ^SLOVENSKO 30 KOLSTVO Broj lelnjih vežbališla u ČOS Češkoslovačka sokolska društva imala su već pred rat priličan broj letnjih vežbališta, ali ipak možemo kazati, da jc pravo zanimanje za vežba-nje na otvorenom nastalo istom onda, kada je načelništvo ČOS počelo uva-dati po stalnom plami mnogo više proštu vežbu, igre i t. d. u redovito vež-banje društava. Naročito je broj Ict-tijih vežbališta i igrališta u ČOŠ po-skočio iza rata. Od 3200 jedinica, koliko ih ima ČOS, svoje letnje vežbali-šte ima ih 1583, dok je njih 867 le kaj a vežbališta iznajmilo. Ipak unatoč ovom lepom broju letnjih vežbališta, koja imaju češkoslovačka sokolska društva, još je veliki broj društava koji nemaju letnjih vežbališta, njih 719 ili skoro lU društava. Razume se, da sva ta vežbališta češkoslovačkih društava nisu potpuno uredena. Tako je bilo samo 408 vežbališta, koja imaju samo vežbališta bez potrebnih naprava. Ali danas zato u ČSR ima več 135 sokolskih kupališta i 18 taborišta. Od 1926 pa do danas broj sokolskih vežbališta povečao se je za 276, a broj društava bez vežbališta pao jc od 892 na 719, t. j. za 173. 19 Sokola u jedno) poroditi Več smo imali prilike da izvestimo u našem listu o nekojim porodicama, čiji je broj članova sokolske organizacije neobično i retko velik. Ipak naj-veči broj aktivnih sokolskih iradnika ima zastalno sokolska porodica u društvu Zbirogi u Rokieanskoj župi ČOS, gde u društvu vežba redovito 5 brače i 2 sestre. Ali trojica su od ove brače oženjeni pa s njima u Sokolu vežbaj-u i njihove žene, čime se o vaj broj pen j e na 10. Kako su pak udane i obe sestre, s njima u istom društvu vežbaju i njihovi muževi. Konačno treba ovima pri-brojiti i još 7 dece, koja potiču iz ovih brakova, tako da iz ove porodice aktivno deluje u Sokolu, i to redovito vežbajuči, 19 lica. To jc zaista jedan svojevrstan sokolski rekord. Jašionlce u ČOS Več smo izvestili o takmičenjima sokolske konjiče najboljih jahačkih otseka ČOS. Neče stoga biti bez zanimanja ni to, ako izvestimo, s kakvim sredstvima raspolaže češkoslovačko Sokolstvo za gajenje jahačkog športa i jahačke gimnastike. Treba pre svega spomenuti, da u ČOS ima vrlo mnogo sokolskih društava, koja imaju svoje (Nastavak sa 1 strane stupac 3) III. U takmičenju pojedinaca u deseteroboju (skok u visinu, daljinu i s palicom, baeanje diska, kugle, kopija, trčanje na 100, 400, 1500 m i sa zaprekama na 110 m). Prijavljeno je 14 takmičara. IV. U takmičenju pojedinaca u po-jedinim granarra: prijavljeno jc za 16 raspisanih grana takmičara: trčanje: 100 m — 76, 200 m — 39, 400 m 23, 800 m — 10, sa zaprekama: 110 m — 12, 400 m — 5, baeanje: diska — 41, kuglc — 53, kopija — 35, kladiva — 13; skokovi: u daljinu — 71, n visinu — 61, troskok — 30, skok sa palicom — 22. V. Takmičenje župskih vrsta u iz-memčnom trčanju: 4X100. Prijavljeno jc 17 vrsta. Svega je prijavljeno za takmičenje pod I.—V. 536 člainova, koji se tak-miče u 2102 takmičarske jcdinicc. Tak-rničare je prijavilo 75 društava iz 20 župa i Ruski pokrajinski Savez. (Poslednji nastupaju s 4 vrste i 6 pojedi-oaca.) B. Članice lakmiče: I. Takmičenje vrsta u čet ve robo ju (trčanje na 60 m, skok u visinu, baca-nje kugle, baeanje kopija). Prijavljeno je 15 vrsta ili 75 takmičarki. II. Takmičenje pojedinki u poje-dinim granama: Prijavljeno jc za svih 8 raspisanih grana takmičarki: trčanje na 60 m — 20, 100 m — 14, sa zaprekama 80 m — 4; baeanje: kuglc — 11, kopija — 14, diska — 10; skokovi: u visinu — 11, u daljinu — U. III. Takmičenje župskih vrsta u izmeničnom trčanju 4X75. Prijavljeno je 9 vrsta. Ukupno je prijavljeno za takmi-čanja pod I.—III. 138 članica, koje tak-miec u 404 takmičarske jedinico. Tak-mičarke je prijavilo 36 društava iz 11 župa. Takmičenja vodi načelnik Save za SKJ brat Miroslav Ambrožič s članovima načelništva i Saveznog TO. Su-diče 52 suca i 30 sudkinja. Iz skupnih prijava ovih 674 takmičara i takmičarki, koji takmiče u 2506 takmičarskih jedinica vida se da jahačke otseke, a medu kojima je pretežna večina otseka, u kojima se jahanje ne gaji samo za sokolske parade, več oino ima pun značaj telesnog vaspitanja i provodi se u redovitim telovežbenim časovima. Tako se vežba na neosedlanom konju, na konju za voltežovanje i inače. U tim otsecima vrši sc obuka u jahanju, priređuju se jahački izleti i ,t. d. Mnoga češkoslovačka društva imaju svoje jahačke otseke za članove kao i za članice. Za iz-vadanje vežaba sokolski otseci u ČOS imaju na raspolaganjc 24 pokrite ja-šionice i 27 jahališta na otvorenom, od kojih je 7 jašionica i 10 jahališta vlast sokolskih društava. 1935 godine Sokoli če poči u Briselj Belgijski gimnaste održače naredne godine od 17—-22 jula svoj savezni slet. Za ovaj slet primila je več poziv i ČOS, koja je poverila svome načelništvu da izradi odgovarajuče predloge i plan za nastup u Briselju. Izmedu ostalih slovenskih sokolskih organizacija poziv za slet u Briselju primili su i bugarski Junači, koji če se tome pozivu i oda-zvati i poslati u Briselj jednu svoju uzornu vrstu članova i članica. Razne vesli iz češkoslovačkog Sokolstva Več se štedi za X svesokolski slet 1938 Netom je pala odluka, da če sa X svesokolski slet u Pragu održati 1938, več su mnogi i mnogi češkoslovački Sokoli počeli da provode štednju za ovaj slet, pa mnogi od njih imaju več do sada priličnu uštedevinu za tu svr-hu, iako je do sleta još priličmo dugo. A da li se štedi za naš svesokolski slet, koji če se održati u Beogradu 1936 i koji je tako reči na vratima?! Koliko je postotaka stanovništva u češkoslovačkoj u Sokolu? Prema poslednjem popisu pučamstva, Češkoslovačka Republika ima nešto iznad 15 miliona Stanovnika, od kojih čcškoslo-vačke narodnosti njih okruglo A_ko uporedimo taj broj, koji iznosi 9 688.770 lica s brojem sok. pripadnika ČOS, kojih jc 661.770, vidimo, da jc danas svaki sedmi Čehoslovak u sokolskoj organizaciji. Pri tome pada u oči tako-der jedna zanimljiva činjeniea, da veliki gradovi ni izdaleka ne dostižu taj postotak. Tako n. pr. Prag ima samo 3,63% Sokola, Vinogradi, koje je naj-veče društvo u ČOS uopče, samb 2,66% i ,t. d. su ova takmičenja do sada najopsež-nija u našoj državi, dok se iz imena takmičara i takmičarki može naslutiti i kvalitativno takmičenje prve vrste, jer je u popisu prijavljenih sokolskih takmičara elita sia j bol jih prvaka naše države. Zdravo! Načelnišlvo Saveza SKJ K programu sletsklh prtredaba 1 avgusta. Za lakoatletska takmičenja prijavilo se je do sada preko 1500 takmičara, tako da če ova takmičenja i po svom broju biti impozantna. Ovaj broj takmičara če se svakako još i povisiti za nekoliko stotina. 2 avgusta. Sokolska župa Zagreb jc kao celina domačina ovog grandi-oznog sleta. Zato sve jcdinicc župe dolaze u Zagreb več 2 avgusta, kako bi se izmedu svega članstva podelile funkcije, koje su več odredenc i de-taljno organizovane. Sve vrsti dužno-sti redatelja, kako kod dočeka, raz-vodenja gostiju po nastanbama, odr-žavanja reda, pomoči blagajnicima na samom sletištu, obavljače jedan ogro-man aparat, koji je za sada predviden s preko 1000 ljudi. Rctko če koji od ovih radenika videti lepote sleta, a ni 20% ineče biti u mogučnosti da vidi lepote sleta na javnoj vežbi, jer če biti zauzeti svojim dužnostima. Njima je tako uvek sudeno pa i sada. 3 avgusta. Završavaju se lakoatletska takmičenja. Takmiče se vrste. Kroz ceo dan je doček gostiju na svim kolodvorima Zagreba. Zagrebački kolodvori kroz 24 sata primaju i otprc-maju otprilike po 160 redovitih vozova. Ovaj broj za glavne sletske dane penje se na 210, tako da svake sedme minute ili iz Zagreba polazi ili u Zagreb dolazi po jedan voz. Ako se uzme u obzir još i to, da su redoviti vozovi pojačani i da imadu svojo takozvane druge delove, onda sc može zamisliti, koliki promet treba tih dana svladati, koliko treba volie i rutine da se sve (Nastavak sa 1 strane stupac 5) saradnju u »Narodnjim Listima«, Kada je god. 1892 prof. Čenjek Zibrt osnovao časopis »Češki lid«, postala je sve do posleratnih godina najmar-Ijiviji saradnik ovog lista. Od večih njenih literarnih radova valja spomenuti redigovano i dovršeno izdanje »Pogledi dr. Miroslava Tirša na li-kovnu umetnost«, godine 1903 napisala je uvodnu reč izdanju ciklusa Alešovih slika »Prag«, 1905 »O umetničkom uz-goju naroda«, 1909 »Misli o izložb« srpskih vezova u Pragu«, 1913 knjigu »Nauka o kroju« i t. d. Njezin literarni rad nije prekinuo ni svetski rat. Godine 1921 izdaje knjigu »O samobitnosti«, 1923 knjigu »O ukusu i uredenju u kuči te odela«, 1924 počinje izdavamjem svojih uspo-mena ma svog oca Jindržiha Fignera i svoga supruga dra Miroslava Tirša. Godine 1914, uoči svetskog rata, proslavila jc 60 godišnjicu svog plod-nog života, ali ipak, iako več u od-maklim godinama, stupila je odmah u redove onih koji su radili na oslobo-denju Čehoslovaka. Obe več spomc-nute izložbe »Samobitnost« i »Prag 1750—1850« imale su svrhu da po-dignu nacionalnu svest Čeha i da pobude što veči otpor prot iv Austrije. Godine 1916 je pokušala da dobije pa-soš za inostranstvo, kamo je htela da ponese dr. Masariku izveštaje o situaciji, ali joj pasoš nije bio izdat kao politički summ-jivoj osobi. U pro-leče 1917 potpisala je poznati manifest čeških pisaca, a 12 oktobra iste godine osnovala je zajedno s vodečim sokolskim funkcionerima »Češko srce«, kome je bila zadača potpomaganje siromašne češke dece. Za svoj rad na socijalnom polju usposobila se je jubilarka dugogodiš-njim radom u iraznim društvima, tako i u Sokolu. Več 1862 je obučena u so-kolsku odoru na prvom sokolskom izletu u Zbraslav fleklamirala je nacionalne pesme; kada jc bio za žene osno- to u redu obavi, a bogme i koliki treba za to aparat. Direkcija državnih železnica u Zagrebu dala je svoje najbolje stručnjake za rešenje ovog teš-kog problema. Sve su to sami viši či-novnici, koji su, osečajuči težinu problema, pregli da sami svrše sav pesao, od zamisli do detaljnih sitnica. O našim uglednim šefovima stanica, njihovim pomočnicima, prometnim činov-nicima i ostalom osoblju treba da sc kaže bar toliko, da če eni svo ove na papiru rešene probleme da prenesu na svojim Iedima. Sve te brojnc desetine hiljada ljudi biče na njihovoj brizi i več iz iskustva znamo, da če oni torne udovoljiti, doduše pod teškim us-lovom, a taj je da se za svojih deset dana neče moči pohvaliti, da su pro-spavali prošlu noč. Posle podne Sokolska župa Zagreb održava svoj pokus za sve na-stupe. Treba da se svrše svi poslovi oko pokuša, jer ih čeka ju i druge duž-nosti, sve važnije od ranijih. Ujutre u 8 sati počinju takmičenja sokolskih društava u pevanju. Do Da bi se videlo, kako ogromno zanimanje vlada u svim jcdinicama svih naših župa za slet u Zagrebu, donosimo o tome inekoliko podataka, u-zetih neposredno nakon isteka roka prijava, naime posle 20 jula. U tome pogledu spomenučemo svaku nasu zu-pu pojedince. Banja Luka Bratska župa Banja Luka najavila jc velik broj svojih učesnika a pored toga i žaseban nastup u jednoj tačei, u kojoj nastupaju članovi, članice i članovi četa. Nastup bratske župe Banja Luka bic je u Sarajevu odličan., Za slet u Zagrebu župa Banja Luka. prijavila je preko 800 svojih učesnika. Beograd Naraštajci i naraštajke, koji su učestvovali naraštajskim dam ima za-grebačkog sleta, povratili su sc svojim kučama s ovog sleta s najlepšim utis-cima. Oni su na naraštajskom sletu bili sa svitne zadovoljni^ i to jc za glavne sletske dane u Zagrebu bila najbolja agitacija i propaganda. Ovih dana izložen je u Beogradu i model sokolskog zagrebaekog stadiona, koji promatraju velike mase Beogradana, a koji sc takoder spremaju da dodu na slet u največem broju. Dosada јш-pa Beograd prijavila je svojih učesnika 2250. Bjelovar Iako jc več do sada Sokolska župa Bjelovar prijavila preko 1400 svojih učesnika, ipak njene prijave još i dalje stižu. Sama župa oglasila je zagrebački slet obaveznim za sve svoje pripadnike i povela u tomo cilju smi-šljenu organizaciju i propagandu, čiji su rezultati več do sada vidni. Glavno zanimanje pobudiče na sletu u Zagre- van 1865 pri Praškom Sokolu telovež-bački tečaj, bila je Renata Tirševa medu prvim vežbačicama tog tečaja. Kada je pak godine 1869 bilo osnovano »Telovežbačko društvo gospoda i gospodiča« postala je u njemu pred-njačica, što je ostala sve do 1871. Nakon udaje prestala je vežbanjem, ali je ostala verna Sokolstvu sve do danas, živo prateči njegov rad i razvoj. Od ostalog njenog javnog rada treba još spomenuti njcnu odlionu saradnju u Naprstkovom narodnom muzeju, koji se je kasnije pretvorio u posebno društvo pod upravom posebnog kuira-torija, čija jc tajnica postala 1895. Od godine 1905 dalje bila je i članica odbora »Nacionalnog saveta« i prigodom osnovanja »Prosvetnog saveza« postaje njegova potpretsednica, što je ostala sve do posle rata, kada je ovaj Savez pretvoren u Masarikov narodno vas-pitni zavod. Za svoj upravo ogromni zaslužni rad za narod, a posredno i za Sokolstvo bila je godine 1924, prigodom svoje 70 godišnjice, odlikovana od ČOS velikom medaljom. godine 1929 prigodom svoje 75 godišnjice izabrana je i promovirana počasnim doktorom filozofije na starodavnom (Karlovom univerzitetu u Pragu i godine 1932 primila je za sVoj rad o Figneru i Tiršu sokolsku literarnu nagradu Karla Va-njička. Godine 1933 dogodila joj se je teška nesreča — slomila je nogu i od tog doba ne napušta kuču — ali je u ostalom još uvek duševno i telesno čila, puna osnova za daljnji literarni rad te budna pratilica sokolskog i nacionalnog života. --------“SB=*----------- Cesillka Saveza SKJ s. Renati Tlrš Povodom 80 godišnjice života velike naše sokolske sestre Renate Tirš, supruge osnivača Sokolstva i kčerke suosnivača Sokolstva br. Jindržiha Fig- sada je prijavljeno 30 pevačkih sekcija sokolskih društava s preko 1000 pevača i pevačiea. Takmičenja se vrše u velikom kazalištu i traju celo pre podne, a posle podne do otprilike 18 sati. Naveče u 20 sati jc isto u velikom kazalištu akademija pobednika u pc-vačkim takmičenjima, kojima sudeluju još i pobednici s muzičkih takmičenja, koja su održana u Sarajevu dne 28 juna. Ove večeri nastupiče i prvak medu narodnim guslarima. Na završet-ku nastupaju pevači s takmičenja u skupnom horu. 4 i 5 avgusta j c kulminacija sleta. Tih dana održavaju sc javne vežbe, na kojima če prema primljenim prijavama nastupiti mase vežbača, koje u Jugoslavije još nisu videne. Nastojače se, da se prva vežba mase — nastup članova započne — pevanjem. Preko 5000 vežbača zapevače u tom slučaju »Sokolski pozdrav«, kompoziciju na-šeg brata Svetolika Paščana, koja jc kroz kratko vreme postala naša naj-popularnija sokolska pesma. bu svakako sokolske čete virovitičkog okružja, koje su brojne i sa svojim članstvom. Naši Podravci poznati su i kao odlični sokolski konjanici. Samo društvo Bjelovar sprema odlične tačke za svečane akademije. Dosada jc župa prijavila 2000 svojih učesimika. Celje Prema izveštaju brata župskog starešine, ova župa sprema se na slet u Zagreb »polnoštevilno«. Od velikog broja njenih pripadnika dolazi ih u Zagreb preko polovica. Župa se je na svim dosadanjim sletovima uvek is-takla. Do sada jc prijavila preko 870 učesnika. Cetinje Starešina bratske župe Cetinje, brat Gavra Miloševič, u stalnom jc kontaktu sa sletskim odborom. Njega veže za Zagreb prekrasna uspomena, da je baš u Zagrebu počeo da soko-luje. Kršni naši Črnogorci, ponosni Bokelji i ostali spremaju se u impo-zantnom broju. Kada je Njegovo Veličanstvo Kralj ove godine prošao kroz Crnu Goru i kad sc je bavio medu Sokolima, rckoše Mu, da se svi spremaju na slet u Zagreb. Do sada prijavila je župa Cetinje preko 800 svojih učesnika. Karlovac Kako jc ova župa najbliža Zagrebu, ona jc sa sletskim odborom u stalnom do tiča ju i dogovoru, a i svakog časa neko iz Karlovca »skoči« u Zagreb, u slctsku kancelariju. Na pitanja o njihovom učešču, odgovaraju: »Dolazimo svi!« Po svome osnutku godine 1930 imala jc ova župa na svojoj teritoriji samo 5 jedinica a danas ih ima 61! Najmlada ali i jedna od naj-agilnijih župa, pa če biti zastupana u Zagrebu s preko 1000 svojih učesnika. nera, uputio joj je I zamenik staresine Saveza SKJ br. E. Gangl u ime nase, Sokolstva i u ime svoje sledeću ces" titku: Poštovana sestro! Velika češka ženo! Sada, kada se bliža Vaša 0" samdeselgodišnjica, hitam da Va® povodom ovog životnog juhil^* izrazim u ime jugoslovenskog Sokolstva i u ime svoje najiskremj« čestitke. Ovom prilikom naročito “anj srečan da mj je pala u deo da Vas lično upoznam, Vas, cenimo i poštujemo svi mi M0-slovenski Sokoli kao svoju odlicn11 sokolsku sestru i veliku Ženu l’1'®*' skog naroda. Vaše Vrline i kreposti, koj* ste za čitavog svog života bla?0-darno i sestrinskom rukom poki*' njali procvatu naše zajedničke & kolske stvari, i kulturnim i socl’ jalnim potrebama svog narod8* imaju svoj izvor u dvema veliki® j dušama Fignera i Tirša i dobue su punti vrednost i neizmernu sofl' gu blagotvornosti i naciona'ne svesti u Vašem plemenitom i ?a sve dobro i plemenito oduševl]1' nom srcu. . ■ Neka taj izvanredni Vaš Prl' mer kao velike nacionalne žen8 služi svemu našemu pokolenju 211 uzor, kako mora svaki brat i *va’ ka sestra služiti velikim ideali®8 patriotizma i sokolskog bratstv* Svi mi dubokim priznanje®, gledamo na put Vašeg uzornog požrtvovneg života, kojemu u v£' černjem rumenilu prinosim i ja 11 ime jugoslovenskog Sokolstva i * ime svoje plamičak iz zahvalno2 sokolskog srca. Na zdar! Zdravo! I zamenik starešine SSKJ» E. Gangl, s. r. Kragujevac Šumadija sc sprema najodlučnijc' jer joj jc u naravi da prednjači, žup4 jc provela za slet najživlju propagan' du. Na slet dolaze i čuveni kragujev*' čki strelci - Sokoli, koji su se več liko puta svuda istakli. Učesnika РГГ javila je župa 1480, od kojih u naro^ nom odelu 590. Kranj I bratska župa Kranj ne zaostajc za svojim sokolskim posestrinama tc če i ona učestvovati na sletu u Zagjf*’. u veoma lepom broju. Njeno učcšće 1 na naraštajskom sletu u Zagrebu bil° je vidno. Prijavila je do sada 419 uccs' nika. Ljubljana Iz Ljubljane se spremaju i najb° lji. Organizacija puta, koji je do u tančine za sve svoje jcdinicc preuzd4 župa sama, odlična je. Sama Ljubiji sa svojim odličnim društavima spn*111* se na slet najintenzivnije. Broj učcs' nika prema obaveštenjima biče imPiT zantan. Prijavljeno ih jc do sada H5 Maribor Pored ogromnog broja učesni^ ovc župe, treba da spomenemo i ban njen nastup. Župa se Maribor Ч svim sletskim nastupima a i uopče o^' likuje velikom naprednošču, egžaktn®' šeu svojih izvedbi i egzemplarnom v/j sciplinom. Do sada župa j c prijavi 600 učesnika. Mostar Iako udaljena i iako ima najncifl^ gučnije komunikacione veze, jer ima 3 ' dinica koje su udaljene i preko 150 k® od svake saobračajne veze, bratsk? župa Mostar najavila je pored broj nog članstva svojih društava i Prt. 600 članova svojih četa. Mora se 15 taknuti, da bratska župa Mostar ,z. župe Zagreb ima največi broj sok°^ skih četa, koje najintenzivnije rads svim pravcima na pridizanju svog kraja. Niš Kako je ove zime na jednoj seJ^ ci slctskog odbora učestvovao i staf šina župe Niš brat Rade DimitrijcV’(| obečao je, da se župa Niš sprema Zagreb u rckordnom broju. Župa 'J^ greb se je ovom c obradovala i račun la jc najviše na 1000 učesnika, jer j,, bratski uvažavala ogromnu daljinu P ta i rasprostranjenu teritoriju ovc pe, koja broji sada preko 120 jedii’1^ . Mcdutim prema pristiglim prijavan'^. unapred poslanim novcima za s\s jet značke, prijavljeno jc zagrebački b ravno 4000 pripadnika ovc župe! Novo Mesto v • * Bratska župa Novo Mesto, teritorija bila kroz decenijc suscu kolske župe Zagreb, sprema sc biljnijc da uveliča svojini učeščem bilarni slet u Zagrebu. Župa je P .c vila preko 250 učesnika, ali P™ stižu i dalje. Novi Sad Ova župa je jedna od naših odličnijih i najuzornijih župa. }°n0^ može da ilustrujc i ovaj slučaj. tli, ostalih učesnika na sletu u Saraj Koliko če nas bili na slelu u Zagrebu zupa Novi Sad sudelovala je i sa 611 vežbača. U vozu je bilo 611 vežbača, na pokusu 611, na obe javne vežbe po } u Povorci 611. Kod sletskih napora, iza onog putovanja u terctnim va-fconima kroz 300 i nekoliko km — to Je vanredan dokumcnat discipline. Ovu zupu doveo jc u Sarajevo njen načelni i,rat MUan Todorovič, koji je na-„ n , ovc župe neprestano od njenog snutka do danas. U Zagreb dolazi žu-Pa Novi Sad sa preko 1000 vežbača, Pored golem o g broja ostalih učesnika. va ja^m^enjima želo takmičari župe * ovi Sad da pobede one zagrebačke upe.^i to ih jc potaklo na največe napore i najintenzivniji rad. Župa je prijavila svojih učesnika 2480. Osijek Bratska Sokolska župa Osijek ogla' 1 a je pokrajinski slct u Zagrebu oba-ezn,m za sve svoje jedinice. Za glav-c s'etske dane u Zagrebu sama župa Provela jc najživlju propagandu kao i rganizaciju puta i ostalog, te če uče-ovome sletu u ogromnom bro-J- io se vidi i po torne, što su se sa-. 10 Pojedine jedinice ove župe prijavi-« za slct s preko 300 do 400 svojih pesnika. Radi ogromnog broja učes-i a ovc župe na sletu u Zagrebu, njen aresina brat Dimitrije Petrovič dozi u Zagreb več 31 jula, da za svoju Pu uredi nastanbu, prehranu i sve bo sara{iujc u sletskom od- : .ги,.сШ je on počasni član. Porcd po-oh«»nja redovitih vozova, morao je sa-facajni otsek sletskog odbora da sta-vellf rasP°loženje ovoj župi i još dva ]ka posebna voza. Treba uzgrcdice POmenuti, da je za slet u Zagreb naro-0 veliko zanimanje medu Vinkovča-, ^a, koji dolaze i sa svojom glazbom a svojom konjicom. Župa jc do sada i,^av"a preko 2000 vežbača, bez ostalih “pesnika. Sarajevo Sv vremena po završetku pa°s veličanstven°g sleta, bratska žu-. Sarajevo pregla je da sc organizuje 0„lPrfmi i za siet u Zagrebu, koji je asila skoro svojim. Bratska Sokol-svf ZVPa Sarajevo dolazi u Zagreb sa j m kategorijam3, da Sokolskoj župi Ha^l uzvrat' bratsku posetu, koja je jih ]£аЦ u Sarajevu učestvovala sa svo-vji . ® učesnika. Župa Sarajevo naja-a Je depešom 2000 svojih učesnika. Skoplje odn zuPa> ier od njenih jcdinica, ba .0Sno od njihovih sedišta do^ Zagre-^ko'?-3 prck<> 1 IM km, bratska župa >nin C sprcma su za Zagreb u jednom nJi antnom broju, jer je več najavila Preko 1900 svojih učesnika. . Split kačk'°V^Stvo zuPe Split smatra zagre-i j„..1 s‘.et svojim sletom, pa je suvišno Provf^’ C*a je župa za slet u Zagrebu težk ih. ,najz'vUu propagandu. I porcd žune -ek°nomskih Pr^’ka članstva ovc nika’ zuPa je najavila 750 svojih učes-yeća’ia koji če se broj još znatno po- Sušak - Rijeka uPr 0Ve bratske župe sve jedinice i bolj? Su.se natecale, kako če što više sleta Xpr’P0,m°ei uspehu zagrebačkog ^fireba^l-* ,Sušak " RiJeka oglasila je jedini V °^avezn’m za sye svoje 2aoroue'v a naraštajskim danima u brojCn u /uPa Sušak - Rijeka, koliko i s iiiri n.Svo£a naraštaja, toliko i sa svo-nom s ^Pima kao i sa svojom diseipli-UzOrniPOh \"а1а sc jednom od naj-du ^ohko vlada zanimanje me- ieka v'lllCan^ bratske župe Sušak-Ri-njenij,11 *.P° torne, što su za prevoz p°SebnU^nika potrebita dva velika Urcdnir,a VOza> Јсг Је župa prijavila po Prijav« Руцауата 2600 učesnika, ali l'a Se ;Л Ц * dalje. Ako sc zna, aze n v1Ce žl,.pe SuSak - Rijeka na-u Uci !Xasi11] najpasivnijim krajevima, c'a je’ ,°Fsk0rn Kotaru, Primorju, on-neg0 ;n'aj r°j njenih učesnika više njen sJ;"Pox?antan- Župu na slet vode vrat МаГ^81Пао ^vo i načelnik celu Sv3ja!? “°ras. koja se obojiea na °Snutka JC /upe ,1alazc več od njenog Šibenik-Zadar zagrej^jlj .^'^'nik-Ziidiir sprema se za U najte?i, ’ Si takoder najživlje. Iako ?a od K--°Je 11 v’ek pristižu, iz Krcbl' Preko 800°eSnika na'sletu u Za' Tuzla u Zao^K zupa Tuzla sprema se na Imala da Z* „ 1VOm cncr«ijom. Iako je *avIada ocrnm0 Jinski slct u Sarajevu niti jc kW3? nap?r: ona niJc um°r-,,?rajeva otnn*Uia’ Već °^mah nakon naiživr0 ',ncd.u sv°jim pripad-Sreb«. Premo a- ?'JU za slet u Za-ha ie biti 7a,fP0stlfilim prijavama, žu- tn sa Preko !п^оПа na sletu 11 ZaSre-4a s 400 svojih učesnika, od Članova svojih četa. Užice Naša brača Užičani, unatoč velikoj udaljenosti, koja ih deli od Zagreba, ipak se spremaju na zagrebački slet najozbiljnije. Opazili smo, da njihovo učestvovanje na sletovima sve to više raste i njihovi nastupi pokazuju veliki njihov sokolski napredak i razvoj. Za Zagreb več ih je prijavljeno preko 300. Varaždin Kao jedna od najbližih i susednih župa župi Zagreb, bratska župa Varaždin oglasila je zagrebački slet obavez-nim ža sve svoje jedinice. Može se kazati, da je sav ovogodišnji rad ove bratske župe skoncentrisan oko pripre-ma za zagrebački slet. Na svom poslednjem lepom župskom sletu u Čakovcu, bratska župa Varaždin iznela je program zagrebačkog sleta i time ovaj popularisala na najefekasniji način. Do sada je župa Varaždin prijavila za Zagreb preko 2300 svojih učesnika, a i porcd ovoga zatražila da joj se re-zervišu prostorij e za nastanbu i za ostale učesnike, koji — jer su iz naj-siromašnijih krajeva — nisu još stigli da sve srede za put u Zagreb. Na na-raštajskom sletu u Zagrebu bratska župa Varaždin bila je nakon zagre-bačke i bjelovarske najbrojnije zastu-pana, pa zato želi i članstvo da ne samo nikako ne zaostane za svojom mladom bračom, več da ih i daleko premaši. Veliki Bečkerek Bratska župa Veliki Bečkerek učestvovala je u veoma lepom broju i na zagrebačkom naraštajskom sletu pa želi da uzme najvidnijeg učešča i na glavnim sletskim danima, za koje vlada medu njenim članstvom ogromno zanimanje. Prema prijavama, koje još uvek stižu, bratska župa Veliki Bečkerek učestvovače na sletu u Zagrebu u naj-večem broju. Do sada je najavljeno njenih učesnika 1000. Zagreb Sokolska župa Zagreb je domačin ovog jubilarnog a ujedno zastalno i na-šeg do sada najvelebnijeg sleta. Sav posao oko priprema u župi privodi se kraju, a organizacija sleta se doteruje. Sav taj ogromni posao organizacije i provedbe ovog veličanstvenog sleta provodi se najpožrtvovnije, bez predaha ali i bez umora i odmora. Ovim radom zaokupljeno je preko 1000 lica pod vodstvom svog glavnog štaba — sletskog odbora i tehničkog otseka — sa svim ostalim pomočnim otsecima i silama. To je i shvatljivo, jer bratska Sokolska župa Zagreb kao domačina i priređivač sleta treba u prvom redu da sama okupi na sletu najviše svojih članova, najviše članica i najviše članova sokolskih četa. Prema pristiglim prijavama to je več i postignuto. Do sada je tako prijavljeno za slet iz župe Zagreb oko 7000 učesnika, ali sama župa tvrdi, a naročito njen strogi načelnik brat dr. Pihler, da je to još uvek malo. I reč brata načelnika se uvažuje, a i mora. Prednjači i prednjačice župe Zagreb svakodnevno su po celoj ogrom-noj teritoriji svoje župe, koja danas broji 240 jedinica. Rad na terenu po svojoj bujnosti ravan je onom u slet-skom odboru i njegovim brojnim kan-celarijama, u kojima rad počinje od ranog jutra pa sve opet do — ranog jutra. Po svemu izgleda kao da je u za-grebačkoj župi prava sokolska mobilizacija. Savladan je i vežbovni materij al i sada se bruse najfiniji delovi, do-terava se i izgladuje. Prednjači po svom povratku s terena u Zagreb podnose svoje raporte, kratke, ali koncizne, jer brat načelnik nema vremena za duge istorijate. Tada opet primaju nova na-redenja i ponovno odlaze na put, i tako iz voza u voz. Ipak ovaj ogromni napor svaki svladava s oduševljenjem i samopregorom. Dne 22 o. m. održani su pokusi nastupa i članova i članica, kojih se je javilo dva puta više nego što ih je trebalo. Pokus za nastup bio je predan pismeno ranijc svima, i svaki pojedinac i pojedinka proučili su ga pa je stoga pokus i vanredno uspeo. » Kako se vidi iz ovoga što smo na-veli, zanimanje za slet u Zagrebu je u čitavoj naši zemlji ogromno. Što se pak posebno tiče samih podataka o broj-čanoj jačini učesnika iz pojedinih župa, opetujemo, taj je broj uzet od 21 o. m. i on se uvečava iz dana u dan. Računa se tako, da bi na slet u Zagrebu u glavnim sletskim danima moglo stiči samo sokolskih učesnika od 40—50.000. Na sletu u Zagrebu biče zastopano sve slovensko SokoMvo Učešće češkoslovačkog Sokolstva - I medu bratskim češkoslovačkim Sokolstvom vlada neobično veliko zanimanje za slet u Zagrebu. Iako po-stoji odluka Saveza slovenskog Sokolstva, da se na pokrajinske sletove pojedinih saveza odašilju samo sokolske delegacije, ipak smo videli, da je na sletu u Sarajevu učestvovalo oko 300 češkoslovačkih Sokola i Sokolica, a sada za Zagreb, prema obaveštenjima, doei če ih oko 1000. Učešće polfskog Sokolstva I brača Poljaci žele da svojim uče-ščem uveličaju zagrebački slet. Oni če doči pod vodstvom svog saveznog sta- rešine brata Adama Zamojskog. Tačan broj medutim brače Poljaka, koji če doči u Zagreb, do sada još nije javljen. Učešće bugarskih Junaka Radi nepredvidenih nekih okolno-sti i zapreka, koje su nastupile u poslednji čas, brača bugarski Junači nisu bili u mogučnosti da učestvuju na sletu u Sarajevu, iako je to bila njihova gorljiva želja. Kako su te zapreke, koje su ih prečile da podu u Salajevo, sada uklonjene, oni če stiči u Zagreb u vrlo lepom broju, naime njih 200. Na pogra" ničnoj stanici u Caribrodu dočekače braču bugarske Junake naročiti izasla-nik Sokolske župe Zagreb, koji če ih tamo pozdraviti, staviti im se na raspo-loženje i sprovesti ih do Zagreba. Učešče ruskog Sokolstva Apel Pokrajinskog saveza tuskog Sokoislva u Jugoslaviji svome članstvu, da šlo brojnije učeslvuje na sletu u Zagrebu Brača ruski Sokoli i Sokolicc ta-koder se najživlje pripremaju da se na sletu u Zagrebu nadu u doličnom broju s ostalom svojom slovenskom so-kolskom bračom. U tom cilju Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji upučuje svome članstvu ovaj apel: Kao i na velikom sletu u Ljubljani u prošloj godini, tako čc i na sletu u Zagrebu rusko Sokolstvo učestvovati u svim svečanostima i priredbama bratskog Sokola Kraljevine Jugoslavije, i to ne samo da ispolji svoju čvr-stu ideju slovenske solidarnosti, kao jedine stvaralačke ideje za budučnost Slovenstva, več i kao izraz naročite bratske zahvalnosti jugoslavenskom Sokolstvu. Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji hoče da ispolji svoju zahvalnost na sokolski način, i to ne lepim rečima na banketima, nego sudelovanjem u utakmicama i istupa-njcm na stadionu u što veeem broju. — Dobri poznavaoci prilika, pod kojima živi i radi rusko Sokolstvo, raz-bacano po čitavom svetu, neče nam zameriti da čc i pored najbolje želje ovaj broj ipak biti ograničen u odnosu na največi slovenski narod, eije nacionalne težnje i ideje mi privremeno zastupamo. — Ova činjcnica ne treba da nas buni, jer naš neznatan broj vežbača i vežbačica mora se nadoknaditi jačinom naše nacionalne ruske i slovenske ideje i kvalitetom naših kadi ova, kao nosilaca ovih ideja. Američki Sokoli u Zagrebu U nedelju 22 o. m. stigli su prvi gosti zagrebačkog sleta. Brača iz da-lckih krajeva stigla su da učestvuju na ovom našem velikom sletu i da ujedno posete svoju staru domovinu. Na peronu zagrebačkog kolodvora skupilo se je veliko mnoštvo Sokola i Sokolica te ostalog gradanstva da bratski dočekaju i srdačno pozdrave svoju so-kolsku braču iz Amerike. Došlo ih je, za sadanja vremena i teške prilike koje vladaju u svetu, lep broj, njih 18. Braču iz Amerike čekala je na Staniči delegacija Sokolske župe Zagreb sa starešinom bratom Gavrančičem, br. Džamonjom, Mileusničem, grad-skim senatorom Saričem, zamenikom župskog starešine br. Fabijanovičem, župskom načelnicom s. Brozovič, njc-nom zamcnicom s. Mileusnič, starešinom Sokolskog društva Zagreb I br. Juriševičem i senatorom br. Marjanovičem. Pročclnik saobračajnog otseka sletskog odbora br. Durdevič pratio je američke goste od Jesenica do Zagreba. Kada se je vlak pojavio ш stanici gromki poklici i povici odjekivali su prostranim kolodvorskim prostorima. Glazba Sokolskog društva Zagreb II zasvirala je sokolsku koračnicu. Kada su se gosti iskrcali iz vlaka pozdravio ih je oduševljenim rečima župski starešina br. dr. Oton Gavran-čič. Pozdravlja ih kao braču, koja se vračaju iz stranog sveta u svoju domovinu, da ju upoznaju i da vide njen napredak i slobodan život. Govor br. Gavrančiča popračen je dugotrajnim odobravanjem i poklicima. Voda ove sokolske ekspedicije zahvalio se je prisotnima sa suzom na oku i rekao, da usled depresije koja vlada u svetu nisu mogli da posete svoju staru domovinu i sokolski slet u večem broju. Iza toga formirana je povorka na čelu sa starešinstvom župe i glazbom Sokolskog društva Zagreb II. Na čelu povorke bio je barjak Sokolskog društva Zagreb III. Povorka jc bila svuda srdačno pozdravljena, a naročito pri razlazu pred Sokolskom župom. Naš pokrajinski savez ruskoi Sokolstva ima konkretnih dokaza da naš skroman sokolski rad u duhu ovih ideja ne ostaje neopažen i nenagrajen: — uvek čemo se setiti značajnog ilogadaja 6 maja o. g., kada je, prili-kom proslave 10-godišnjice našeg rada u Jugoslaviji, Nj. Vel. Kralj Aleksandra I blagoizvoleo dozvoliti da Nj. V. Prestolonaslednik Petar kumuje zastavi Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a ko ju nam je za-stavu, umetnieki izradenu, poklonio Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao izraz bratske ljubavi i priznanja našem skromnom, ali napornom radu. S ovom zastavom na čelu — »Ruski Sokoli — u Zagreb!« U ovom lepom gradil očekuje nas još i drugi va-žan zadatak: na pretstoječem kongre-Saveza ruskog Sokolstva koji če se održati u Zagrebu 6 avgusta mi moramo da ispoljimo naše jedinstvo i na-šu slogu, upravo da potvrdimo naše rešenje, koji smo s retkim oduševljenjem doneli na kongresu u Ljubljani. Braeo i sestre! Ni jedno rusko sokolsko društvo ne sme da izostane sa svojim vežbama na stadionu u Zagrebu, kao ni jedno ne sme a da ne pošalje svoje delegate za kongres! Zdravo! — Zdorovo! Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Opažanja s naših sletova O pozdravljanju i o našim odorama prigodom naših sletova Bio sarrt na našem poslednjem sletu u Sarajevu. I tu, na toj našoj im-pozantnoj manifestaciji, palo mi je u oči, da bi u našim redovima trebalo da bude nešto više reda. Bar onoga •reda, koji odaje svestrano pravo sokolsko vaspitanje i punu sokolsku dis-ciplinu. Da navedem stoga nekoliko primera pojava koje bi morali da naj-energičnijo otklonimo. Sokolskim propisima kategorički je naglašeno, da Soko mora da pozdravi Sokola našim, sokolskim pozdravom. Medutim, na ovome sletu malo je ko koga pozdravljao. Ni stari ji mladeg, ni mladi starijeg, ni brat sc-stru, ni sestra brata. I to kako oni u odorama, tako i oni sa značkama a u gradanskom odelu. Zašto li onda po-stoji ta naša značka? Našim propisima je naglašeno, da sc pripadnici naše organizacije medu-sobno oslovljavaju sa »Ti«. I toga je bilo malo. Još uvek postoji neko čudno, nepojmljivo a izlišno ustručavanje. Mene je jedan brat oslovio sa »Go-spodine«, a bili smo u odorama i on i ja. Mnoge naše odore na ovome sletu odavale su Čudnu sliku. Jcdino su sve bile ispravne u povorci, dok pre i posle povorke, u vozovima, tramvajima, na sletištu, u lokalima — videlo se najčudnovatijih odora, i načina kako se one nose a i kako su sve izgledalc. Poenimo od kape. Jedne su visoke, druge niške. Na jednima ima jedno’ pero, na drugima dva pera, treče su bez pera. Kape su mnogi nosili u ruci, u džepu, pod pazuhom. Neke sestre su, valjda originalnosti radi, nosile na putovanjima članske kape na glavi. Masa članova naraštaja i članstva, kako u mestu u danima sleta, tako i kasnije na ekskurzijama i na povratku kučama, nosili su, uz odoru, čeke bele arnautske kapice-kečiče. Jedni su sokolske kape nosili nakriv-Ijene na levu, drugi na desnu stranu, treei su ih nosili zabačene na potiljak ili namaknuto na oči. Košulje ne odaju bolju sliku. Bilo je košulja s običnim manšetama. Bilo ih je s duplim. Bilo ih je, — ti valjda mislc da su elegantniji, — koji su is-pod sokolske košulje, ispod cukava, imali bele, često tvrde manšete. Neka brača su ispod vrata imala običnu dugmad a po propisu bi morala imati ervena. Košulje su raskopčane bilo sasvim, bilo samo ispod vrata. Neki imaju beli ovratnik, drugi nemaju nikakvi, treči su umesto ovratnika za-vukli bele maramice da im upija znoj. Mnogo ih je koji su bili zavrnuli ru-kave do laktova. Bilo je nekoliko slučajeva da su poj edinci, umesto ervene košulje nosili, ispod surke, svoje obične bele ili šarene košulje. Nekolicinu sam video s majicama umesto ervenih košulja. Bilo je slučajeva da su pojedina brača, umesto propisnih črnih lakova-nih pojasa nosili svoje obične, crne ili žute pojase. Način kako se sve surka nosi za-služuje da bude naročito zabeleženo. Nosili su je na ruci, ispod ruke, preko ramena, na levom i na desnom ramenu, ležerno ogrnuti preko leda ili obešenu na gajtanima oko vrata, pa visi niz leda. Ovo nošenje surke kako ko hoče i kako se kome prohte, zaslu-žuje da sc o svem našem javašluku povede računa. Mnogima jc pala u oči jedna za-ista originalna odora. Brata s tom o-dorom video sam čak i u povorci, što jc znak, da mu niko nije pravio smet-njc da ude u stroj i da bude u odori. Ta jc odora bila po kroju vrlo pro-pisna, ali je imala neku Čudnu boju. Bila je potpuno zelena, nalik uniformi naših financijskih organa, pravljcna valjda od iste materijeI Primetio sam, da se mnogi prolaznik okrenuo ovim bratom i pažljivo mu posmatrao odoru. Cipela je bilo žutih, smedih i črnih, lakovanih. Belih, srečom, nije bilo. Potraje li ovako, ko nam garantuje da ih več na idučem velikom sletu neče biti i takvih? Značko su najbolnije mesto našeg neurednog članstva. Neki su na odorama nosili čak i sokolske znako-ve. Jedan stari brat je na odoru pri-kačio i svoje odlikovanje sv. Save. A opet Što se tiče sletskih raznih zna-čaka! Bilo je brače, koja su na odori imala po desetak svakojakih sletskih značaka. Čitava mala izložba. Tako da te mnogobrojne značke sasvim pokri-vaju društvenu traku. Kao da je važ-nije videti, na kojim je sve sletovima bio taj brat, ljego li videti kojoj sokolskoj jedinici on pripada. Ako jc ovim mnogobrojnim sletskim značkama svrha da pokažu, gde je sve išao na slet taj njihov sopstvenik, ako im jc svrha, dakle, reklama, onda je to odista vilo neskromno. Sta čemo raditi onda kada neki naš brat bude doživco da ode na 15 ili na 20 ili na 50 sletova? Gdc ee onda da prikači te svoje mnogobrojne značke? Vrlo ružna'pojava je i nošenje tih sletskih znakova na kapama. A bilo je i toga. Po desetak značaka se jc nosilo na kapama. Jednome načelniku je njegov starešina primetio, cTii je potrebno da te značke skine s kape; taj naš načelnik se izderao na svo-ga starešinu i rekao, kako jc on to video u Češkoslovačkoj. Tamo, veli on, sve živo nosi značke sa sletova na kapama! A ja nalazim, da jc naš brat načelnik mogao videti u češkoslovačkoj i pametnijih stvari, koje bi odista bilo pametno presaditi i kod nas. Pri nošenju starešinskog, pred-njačkog i prosvetarskog i muzičarskog znaka, isto tako je bilo puno proiz-voljaosti. Mnogi bespravno nose plavi znak na ramenu. Sreo sam neke starešine koji su bili bez svoga obeležja. A jedan duhoviti (?) brat je imao i plavi i beli znak na ramenu. Kaže, kao opravdavajuči sc, da je on i načelnik i prosvetar svoga društva. Logično jeste, da on nosi obadva znaka. Ali da li je to propisno? Jedan načelnik sokolske čete je imao na svojoj beloj seljačkoj košulji prikačen plavi širit! Bilo je brače i s rukavicama. O-dora i — rukavice! (Da nc bi bilo za-bune: nije reč o sokolskoj konjiči). Na sletu, o kome je reč, bila je zabeležena kontirola. Svaki brat s ne-propisnom odorom bio jc kažnjen da plati jedan dinar. Ideja odista vrlo lepa i pohvalna. Ali šta to vredi? Onaj koji jc več došao na slet u nepropis-noj odori ili koji tu odoru nepropisno nosi, vrlo rado če platiti taj dinar ka-zne. Za tri dana če platiti tri dinara, ali če ipak tri dana biti mepropisan. Nedavno je i Savez, preko Sokolskog glasnika, izdao svoj strogi raspis po ovoj istoj stvari. Ali to naredenje bratskog Saveza nije dovoljno, a niti je energično, prema tome nije ni dovoljno autoritativno. Rešenje je, medutim prosto. Treba postupati najstrože. Zavesti kontrolne odrede, šilom svlačiti tim našim nedisciplinovanim drugevima njihove nepropisne odore, strogo novča-no i disciplinski kažnjavati njihove župske i društvene načelnike, a njih lišiti prava da se s povlašeenom kartoni vrate u svoja mesta i t. d. Eto načina, da se brzo i vrlo efikasno reši ovo naše zaista bolno pitanje. Ja se ne bojim primedbe, da su sve ovc mere koje predlažem vrlo oštre i drakonske. One jesu takve i takve moraju biti. U našoj organizaciji mora biti reda. Nama je disciplina potrebna više nego ikome kada. Dis- Str. 4 »SOKOLSKI QLASNIK« God. IV — broj 31 ciplinu nećemo održati molbama, sa-vetima, raspisima, pretnjama. Nju če-rao održati ako uvek budemo postu-pali vrlo brzo, vrlo energično i vrlo strogo. Kazne se bezuslovno moraju zavesti.. I to kazne koje če biti eg-zemplarne. Zlo koje sc u zadnje vreme pojavilo moramo suzbijati u korenu. Zlo se drugojače ne leči. Kada preventivne mere nisu dale svoje rezultate, onda se mora pribeči poslednjem sredstvu, a to su energične mere. Ako se bude brzo i strogo postu-palo, onda se neče dešavati ono što se dešavalo prilikom poslcdnjeg sleta u Sarajevu. Redarstveni sokolski ot-sek je bio silno agilan i požirtvovan. Redari su odista sjajno vršili svoj po-sao. Ali oni nisu mogli da ureduju i tamo, gde se radi o našem sokolskom vaspitanju. Tu njihova nadležnost i njihova moč prestaje. Sta su rcdari-Sokoli mogli da rade onamo, gde su neka brada u odorama švrljali obala- Pred 25. leti se je začela močno buditi narodna zavest po vsej Sloveniji. Dogodki na ljubljanskih ulicah, nedolžno prelita kri, lepo uspeli vse-sokolski zlet v Ljubljani, vse to je dalo pobudo in zalet podeželju, da so začeli idealni borci ustanavljati sokolska društva. Tako tudi v Mokronogu. Pripravljalni odboir pod vodstvom sodnika br. Davorina Žvitra, je zbral ustanovni fond 155 kron. Dne 21. oktobra 1909 se je vršil ustanovni občni zbor, ,na katerem je bil izvoljen sledeči odbor: starosta sodnik Zviter Davorin, podstarosta Zaje Anton, načelnik Pirnat Ludvik, odborniki: Tepina, Kolenc, Šlajpah, Kunstek, Šircelj, Erath, namestniki: Logar, Berger, Glušič, računska preglednika: Ven-cajz, Mevželj Blaž, praporščak Deu Ivan, namestnik Mevželj Janko. Mlado društvo je takoj šlo na delo z vso navdušenostjo. Bilo je žarišče sokolske ideje v Mirenski dolini in že v naslednjem letu je bilo v okrilju Sokola Mokronog troje odsekov in sicer v St. Janžu, v Št. Rupertu in Gabrijc-l 'h, samo pa je imelo že naraščaj. Ko se je ustanovila 1. 1910. novomeška •sokolska župa in je priredila župni zet v Mokronogu, je mokronoško oruštvo postavilo kar dve vrsti na orodju, veliko pa jih je nastopilo pri prostih vajah. Telovadci so se vežbali .sprva v mokronoškem gradu. Kmalu na so postala tla negostoljubna in v letu 1913. so bili telovadni prostori v gradu sodno odpovedani. Težak vzduh ’iojnoga viharja, ki je grozil, je društvo težko občutilo, in ko je vojna vihra izbruhnila, je vidno sokolsko delo ugasnilo. Toda duh je ostal in ko so se mračni dnevi zjasnili in je posijalo sonce svobode, so se zbirali stari Sokoli in novi so pristopili. Prva skrb je bila zgraditi si gnezdo, kjer bo Sokol nemoteno vršil svojo lepo in vzvišeno nalogo. Požrtvovalnost bratov in sester ni izostala. Di-ler do dinarja, kamen do kamna — in leta 1925. je dobil Sokol svoj dom. — Brez težkih žrtev delo ni šlo: sokolski dom teži dolg. Toda tudi to ni vzelo poguma marljivim bratom in sestram. 5-e z večjim elanom so prijeli za delo Telovadni odsek je ves čas v dobrih rokah, vrste telovadečih se neprestano množe, kakovost se izboljšuje, uspehi se vrste leto za letom. Prosvetni odsek pod vodstvom br. Herbsta se ne straši nobenega truda. Priredil je številne gledališke igre, akademije, predavanja in kinopredstave. Želja po .uspehih, želja približati se sokolskemu idealu je bila sila, ki je nosila čolnič marljivih delavcev po razburkanih in nevarnih valovih političnih stra>;i, škodoželjnih sovražnikov sokolske misli in apatije marsikaterega člana. Dr. bri so bili krmarji in zvezda Tyršev.t vm je kazala pot do zmage in uspehov. * V prijaznem trgu, obkroženem od zelenih gričkov, v Mokronogu, prav v koncu Mirenske doline, se je v soboto 14. in nedeljo 15. julija zbralo Sokolstvo novomeške sokolske župe, da proslavi 25-letnico Mokronoškega Sokola in da priredi tu svoj zlet. Mokronog se je odel v praznično že v soboto in okrog Sokolskega doma ter zletišča, ki je bilo prav okusno okrašeno, je bilo kot v čebelnjaku. Ves program, ki je bil zelo pester ter obširen, je sestavila društvena uprava pod vodstvom staroste brata Pavla Herbsta s sodelovanjem župnega na-čejništva in ga tudi v celoti točno izvršila. Vse slavljc je bilo razdeljeno v dva dni. V soboto 14. julija. Jutranji in dopoldanski dež je sprva spravil marljivo članstvo v žalost, toda popoldne se je razlilo vroče julijsko sonce v vsem svojem bogastvu in pregnalo sleherno žalost v Mokronogu. S prvim popoldanskim vlakom so že prihiteli prvi tekmovalci in sodniki iz Novega mesta in Trebnjega, ki so se podali takoj k delu. ma Jadrana po deseak i petnaest dana posle sleta? Dvanaesti je čas. Bratski prepo-ručujemo funkcionerima idučeg našeg velikog sleta u Zagrebu da dobro na ovo otvore oči. Radi se o autoritetu čitave naše organizacije, kao i o mo-raLnoj višini ovoga sleta. A van sleta je pozvan da interve-niše bratski naš Savez. Ali ne kao do sada raspisima, uputstvima i pretnjama. Zašto još niko nije kažnjen? Za-što još ni jedna eokolska jedinica nije uzeta na odgovornost i osetno kažnjena? Krajnje je vreme da Savez postupi apsolutno energično, strogo i bez milosti. Takav postupak Saveza če svi-ma nama da imponuje. Mi demo znati, da vsi oni koji i posle energične intervencije bratskog Saveza pokazuju još uvek znakovc aljkavosti, da ti i takvi zaista ne zaslužuju da budu u našim redovjma. A i neče! Stoga istrebljuj-mo energično sve ovakve i slične pojave. M. S. M. V osnovni šoli se je ob 16. uri vršila pod vodstvom br. župnega načelnika i-j. Papeža seja načelništva, nakar je bila od 17.—19. ure seja sodniškega zbora, kot priprava za župne tekme naslednjega dne. Po 20. uri je odkorakalo domače članstvo, naraščaj in deca s krško gasilsko godbo na čelu po trgu in priredilo pred hišo s. Ven-cajzeve podoknico na čast kumicam novega članskega prapora. Uvodoma je zapel moški zbor čuvstveno Ipavčevo: Imel sem ljubi dve, nakar je godba zaigrala venček slov. narodnih. Brat starosta Herbst je s kratkim nagovorom otvoril slavlje, nakar se je zahvalila v imenu kumic, ki so bile zbrane na balkonu, s. dr. Čošova in pavorka je med prepevanjem sok. im narodnih koračnic odkorakala po trgu, vzklikajoč Sokolstvu, kralju in Jugoslaviji. Lepo je bilo videti plamenice in baklje ter lampijončke, ki jih je nosila deca in naraščaj v bakljadi po trgu. Po 21.30 se je v nabito polni dvorani Sokolskega doma vršil svečani del: slavnostni občni zbor in za njim društvena akademija. Uvodoma je otvoril zbor z iskreno dobrodošlico starešina brat Pavel Herbst, pozdravljajoč Nj. Vel. kralja, nakar je godba intonirala državno himno. Sestra tajnica Perkova je v pesniško zasnovanem govoru podala idejno zgodovino dela in zmag Mokronoškega Sokola v dobi 25 let, nakar je mala s. Herbstova podala srčkano pozdravno pesmico najmlajših. Ob zaključku občnega zbora je godba zaigrala potpuri iz Verdijevih oper. Pripominjam mimogrede, da se naj v bodoče pri sestavi glasbenega programa poskrbi za domač a vsaj slovanski program. Na sporedu je bil moški sokolski zbor, ki je ped vodstvom br. Staniča zopel ubrano dve pesmi: lorsterjevo: Sokolsko in narodno napitnico. Naraščaj in deca sta za tem izvajala Ribičičevo Dedščino v režiji br. Herbsta, prav lepo. Sledil je telovadni del, ki ga je otvoril naraščajnik z prigodnico sestre Perkove: Sokolska mladina Mokrono-škemu Sokolu, nakar je 9 moške dece odtelovadilo po motivih nar. pesmi dr. Skuljevo sestavo v 3 delih: Junak iz Like, skladno in dobro, kar je bratu ilr. Škulju le za častitati. Za njimi je 12 naraščajnikov podalo slikovito sestavo na Zajčevo koračnico: Nikola Zrinjski. Sestavil in vodil ie brat Herbst. Lep uspeh! Nič manj slikovit in lep je bil nastop 8 žensk in 8 žen. naraščaja iz znane »Polarne noči«, ki je zelo ugajal'. Naučila ga je s. Čebu-Ijeva. Brat Stanič je zaigral violino-solo Les Delibes: Les Pas de Fleurs, toplo in čuvstveno, nakar so 4 člani in 3 članice odtelovadili naše Morje Adrijansko, ki so jo še posebno dvignile lepe mornariške obleke. Ta točka je bil prav lep in dostojen zaključek prvega slavnostnega dne, Ikot predvečer in uvod v glavni svečani dan. Program akademije je bil prav skrbno izbran in je prirediteljem tega večera samo v čast. V nedeljo 15. julija. Prav živahno je nastalo vrvenje po Mokronogu po 5. uri zjutraj, ko je godba zaigrala po trgu budnico in kot mravlje so se začeli zbirati pred Sokolskim domom tekmovalci, tekmovalke in sodniški zbor. Kmalu po pol 7. uri so se zbrali pred br. župnim načelnikom tekmovalci in tekmovalke iz 8 edinic Novomeške sokolske župe, 44 članov in 8 članic, in po formalnostih pričeli tekmovati. Župno načelništvo je razdelilo vse tekme v IV skupine in sicer je obsegala I. skupina društva, ki imajo orodja: drog, krogi, bradlja in konj. II. skupina: drog in bradlja. III. skupina: samo drog in IV. skupina: samo lahkoatletske panoge {skok v višino, skok v daljino, kroglja in tek na 100 odn. 60 m). Vsi tekmovalci (-ke) v I., II. m III. skupini so imeli že nato tekmovanje v lahki atletiki. Tekmovalo se je y, višjem in nižjem oddelku. V višjem oddelku je tekmovalo le društvo Novo mesto: 4 člani in 2 članice kot posamezniki. V nižjem oddelku pa* so tekmovali: a) člani: V I. skupini: Novo mesto, 7 članov; Trebnje, 8 članov; Mokronog, 4 posamezniki. V II. skupini: društvo Št. Janž s 4 člani posamezniki; društvo Št. Lovrenc s 3 člani posamezniki. V IV. skupini: društvo Škocjan z 2; društvo Bučka s 6 člani; četa Bela cerkev s 6 člani. b) Članice so tekmovale v 1 vrsti posameznic: 3 članice iz Novega mesta, 1 iz Mokronoga, 2 iz Trebnjega. Skupaj je tekmovalo 40 članov v nižjem oddelku, 4 člani v višjem oddelku, 6 članic v nižjem in 2 članici v višjem oddelku. Udeležba bi bila lahko lepša, saj so ostala doma brez opravičila dovolj močna društva: Mirna^ Žužemberk, Kostanjevica, Toplice, Št. Jernej, ki bi prav vse lahko postavile vsaj za IV. skupino vrste na tekme. Zlasti pa je bil takrat odziv zelo minimalen pri članicah in je od 71 članic — 8 članic — žalosten uspeh. Glede posebnih uspehov pri tekmah ni govora, ker je bila priprava pri vseh tekmujočih zelo pomanjkljiva, saj se je priprava marsikje in to tudi v večjih društvih, vršila komaj zadnji teden in so bili zato tudi uspehi temu primerni. Rezultati tekem so sledeči: a) Člani, višji oddelek: Od dosegljivih 100 točk je dobil I. mesto: br. Valentinčič Tone z 94.2%. V I. skupini: I. mesto vrsta Novo mesto z 91.1%. Kot posameznik v nižjem oddelku I. mesto br. Suhi Štefan z 98.1% iz Novega mesta. V II. skupini I. mesto br. Romih Rudolf iz Št. Janža z 78.9%; v III. skupini br. Bregar Darko iz Št. Lovrenca z 92.5%; v IV. skupini I. mesto: br. Vidmar Franc iz Bele cerkve z 65.57%. b) Članice, višji oddelek: I. mesto sestra Poljanšek Vida z 95.2%; Novo mesto, nižji oddelek: I. mesto s. Kaj-bič Vika z 89.9% iz Mokronoga. Tekme so se vršile delno na telovadišču, lahka atletika pa na Ločicah. Končale so se ob 11. uri, nakar so se takoj vršile skušnje za popoldanski nastop. Udeležba pri skušnjah je bila zelo skromna in se sploh opaža pri vseh nastopih, da društva zelo malo ali pa sploh nič ne polagajo na preizkušnje. Skušnje so se končale ob pol 13. uri, nakar so se že začeli zbirati Sokoli iz vseh krajev župe v krojih in narodnih nošah pred domom za povorko. Ob Vi 14 se je zbralo pred okrašeno tribuno na trgu pod kostanji nad 500 Sokolstva, da prisostvuje razvitju novega članskega prapora Mokronoškega Sokola. Uvodoma je pozdravil zbor društveni starosta br. P. Herbst, nakar je v imenu kumic-članic razvila lep prapor sestra dr. Coševa, ki je pripela trak in izpregovorila nekaj besed novemu praporu na pot. Godba je intonirala državno himno, nakar je pozdravilo novega brata 5 praporov (čl.) in 2 naraščajska. Prapor je brat starosta predal praporščaku br. Devu Ivanu st., ki je obljubil, da ga bo ohranil čistega in nosil ponosno v čast Sokolstva in Mokronoškega Sokola. Po razvitju se je formirala mogočna povorka z 554 udeleženci Sokolstva v krojih, naraščaja, dece s sokolsko konjenico na čelu. V povorki je bila tudi lepa skupina narodnih noš in 6 član. ter 2 naraščajska prapora. Povorka, toplo pozdravljena od tržanov in drugega občinstva, se je ustavila pred pokopališčem, kjer je društvena de-putaeija ob 2 minutnem molku Sokolstva položila na grobove umrlih čla-nov-ustainovnikov vence. Nato je povorka nadaljevala do zletišča, kjer je bil razhod in priprava za nastop. Temni oblaki so zagrinjali nebo in doli proti Kumu se je že bliskalo in grmelo. Vendar se vodstvo zleta ni ustrašilo in točno ob pol 16. uri je dal s trobko znak začetka telovadbe brat župni načelnik Ljudevit Papež, ki je s sestro župno načelnico Ivo Murnovo vodil nastop. 16 najmlajše ženske dece je s sestro Čebuljevo odtelovadilo skupne Sarajevske vaje. Škoda, da ni bilo tudi dečkov, ker bi bil pogled lepši. 64 star. moške dece je z br. dr. Škuljem podalo strumno zagrebške sestave m enako ljubek je bil tudi nastop 72 ženske dece s sestro Čebuljevo. Ženski naraščaj (38), z isto vodnico, je telovadil vaje že v dežju, ki se je stopnjeval do nastopa članov. Moški naraščaj (52) z br. Valentinčičem je obvezne vaje dobro podal kljub dežju. 15 starejših bratov je pod vodstvom br. Menarda strumno odtelovadilo vaje s palicami, nakar je 132 članov nastopilo v dveh kolonah in sarajevske vaje odlično odvežbalo. Tudi nastop članic (28 —• radi dežja je število padlo od 44 na 28) je ugajal. Na bradlji, 2 drogih in krogih so nastopili člani iz vse župe in s to točko zaključili javno telovadbo, ki se je kon- čala po pol 17. uri. V Sokolskem domu in na zletišču se je razvila dostojna sokolska veselica in zaključila tako lepo sokolsko slavlje, kot ga že davno ni doživelo Sokolstvo v Novomeški sokolski župi. Mokronoški Sokol je izdal ob jubileju čedno in prav lično brošuro, ki jo je sestavil, spisal in zbral član uprave brat dr. Stane Škulj. Mokronoškemu Sokolu na jubileju in lepo uspelem slavlju častitamo, enako župnemu načelništvu! ■—ar. II TELOVEŽBAČkCG 5VFTA III RADNIČKA OLIMPIJADA U PRAGU Savez radničkih telovežbačkih jedinica priredio je zajedno sa sportskim i gimnastičkim društvom iz Ustja svo-ju treeu olimpijadu, koja je održana na stadionu na Strahovu, gde je pred dve godine bio održan i poslednji veliki IX svesokolski slet. Ova olimpijada bila je u prvom redu revija radničke telovežbačke organizacije u Ćeškoslovačkoj, kojoj su iz ostalih država učestvovale večinom samo delegacije radničkih telovežbačkih organizacija, a to s razloga, što je po-iitička socijalna demokracija u mnogim velikim državama, a osobito u Nc-mačkoj teško pogodena, a njene telovežbačke organizacije raspuštenc. Tako takoder ni iz Beča nije sc moglo da očekuje veče učešče na ovoj olimpijadi. Prvi sletski dan bio je posvečen radničkoj deci, koja su pristigla na o vaj slet iz svih krajeva Češkoslovaekc. Is-toga dana nastupilo je također i praško okružje DTJ (Djelnicke tjeloevične jednote — Radničke telovežbačke jedi-nice) sa svojim naraštajem i članstvom. Starija deca opčenito nastupila su vrlo dobro, dok nastup najmlade dece kao i nastup nemačke dece iz Ustja nije najbolje uspeo. Ovome nastupu prvoga dana bilo je prisutno oko 60.000 gleda-laca, a bili su prisutni također i pret-stavnici parlamenta, senata, svih naj-viših državnih ureda i ostalih korporacija. Toga dana stiglo ie u Pra« preko 14.000 dece. Program dečjeg dana olimpijade otvorila su naj man i a deca s nastupom »Proletnji dan«, njih oko 1.150. Ova tačka nije uspela najbolje, a čemu je krivo u prvom redu vodstvo kao skladatelji nastupa. Nato su nastupili de-čaci i devojčice telovežbačkog saveza iz Ustja, ali ni ova tačka nije polučila željenog uspeha. U treeoj tačei nastu-Pjlp jc 7.840 dcvojčica, starije dece, čiji je nastup bio upravo krasan i pož-njeo potpun uspeh. Još sjajniji i us-pešniji bio je nastup starijih dečaka, njih preko 7.000, a takoder i zajednička tačka članstva i naraštaja praškog okružja, njih okc 2.600, zadivila je gle-daoce. Tada je sledila po prvi put i sletska scena »Oslobodenje rada«, koja medutim ni izdaleka ne dosiže poznatu sokolsku scenu »Tiršev san« na poslednjem svcsokolskom slctu 1932 god. u Pragu. Ovoj sceni »Oslobodenje rada« kntika zamera preveliku tendencioznost, a što je pored nedovoljne uvež-banosti scene i njene opreme te same izvedbe bio veliki minus. Pa i broj onih koji su učestvovali u ovoj sceni za ogromni strahovski stadion bio je prc-malen, bar to pri prvoj izvedbi, te je kritika očekivala, da če možda repriza scene biti mnogo bolja. Nakon dana dece sledio je dan naraštaja, koji jc pokazao lepe uspehe . rada u pojedinim radničkim telovež-bačkim jedinicama. Ovom drugom javnom nastupu prisustvovalo jc oko 80.000 gledalaca, a takoder i pretstav-nici vlasti, dok je češkoslovačko Sokolstvo zastupao starosta ČOS br. dr. Bukovski. Najpre su nastupile naraštajke, njih 4.400, koje su po lepom rastupu izvelc tri proste vežbe i svoje vežbanje završilc pevanjem. Nato jc nastupilo 4000 naraštajaca, koji su svojim lepim i zahvalnim vežbama te dobrim nastupom i vrlo dobrom izvedbom oduše-vili glcdaocc. U daljnjoj tačei nastupilo jc 884 skauta i skautkinje, koji kod DTJ spadaju u sklop telovežbačke organizacije. Nastup skauta nije polučio naročitog uspeha. U daljnjim tačkama nizali su se razni nastupi pojedinih okružja, i to zajednički nastup članova i članica iz okružja Most, Mlada Bole-slava i Pršibrama, nadalje iz okružja Hradec Kralovo i Pardubica. Pri ovim nastupima opazilo sc, da vežbe nisu bile jednako uvežbane. U okviru ovc olimpijade održana su takoder i takmičenja, i to redovito svakoga dana u jutro. Na ovim tak-mičenjima takmičilo se jc članstvo u vežbama na spravama, u prostim vežbama, u raznim igrama i t. d. U tom pogledu ova olimpijada pokazala jc sli-vu jednog velikog sokolskog sleta, ali, dakako, u mnogo manjem opsegu. Dan članstva otpočeo je nastupom članica DTJ, medu kojima je bio takoder i izvestan broj vcžbačica iz Amerike. Ukupno jc vežbalo 7.106 vežbači-ca, koje su svojim lepim nastupom i izvedbom svojih vežbi polučile odličan uspeh. Vežbe članica sastavilo je više autorka, a glazbu Josip Kržička. Nastup članova bio jc slabi ji od članica, iako su i oni pokazali vrlo lepe veJbe, ali kod njih se je opazila manja sigurnost. Za članovima nastupilo je oko 2000 starijih vežbača, koji su izveli tri sastava vežbi s palicama, te koji su napustili stadion uz burno odobravanje gledalaca. Z at im su se redali nastupi pojedinih okružja, a onda su kao g°stl nastupili švicarski radnički gimnaste, njih od 40, koji su izveli svoje jedn®" stavne proste vežbe vrlo dobro i efektno. Ovaj javni nastup prvog članskog dana završen je opet sletskom scenom, koja je ovoga puta bila nešto Pr££f’ dena, ali svejedno nije polučila uspeha’ koji se je oeckivao. Drugi glavni sletski dan održan Je u nedelju: prc podne toga dana Pr‘re'. dena je po glavnim praškim ulicama velebna povorka, u kojoj je stupal® preko 38.000 osoba. Lepo vreme i u^ ran red, koji je vladao u povorci, bito % je razlogom, da je povorka ostavua najlepši dojam na one silne tisuče gje' dalaca, koje su se našle na praškim ulicama i povorku srdačno pozdravlja; le. U povorci medutim nisu svi učesnici imali kao u sokolskim povorkama jctJ' nak kroj, več je povorka bila sestavljena iz raznih večih skupina, ali ki# su baš time povorci podavale naročitu slikovitost. Popodnevni javni nastup počeoje vežbom 1350 članova, uraeunavši ovd* 4 i odeljenje češkoslovačkih vojnika. k0.)1 su izvadali bez glazbe i bez brojenja vrlo precizno i lepo vežbe s puškam* te koji su silno oduševili gledaoce, k°' jih je bilo oko 120.000, i pobrali ogrom-ne salve odobravanja. Za ovima nastup1' li su radnički vežbači iz Amerike, zatim plzenjsko okružje sa svojim muškirn 1 ženskim naraštajem, kojeg je bilo oK® 5.300 i koji je postigao naročito ve*lK uspeh. Sledile su zatim vežbe članstva nemačkog radničkog i sportskog udru-ženja iz Ustja nad Labom, koje je svojim jednostavnim ali veoma ЦР sestavljenim vežbama postiglo velik® 5 odobravanje. Kao poslednje tačke ra*' poreda bile su tačke članstva Najpre su odvežbale svoje proste vez«8 1 članice, a zatim članovi, koji su ovOjža dana polučili daleko veči uspeh prošloga. Ova olimpijada, odnosu ovaj poslednji njen dan, bio je zaklj11' čen sletskom sccnom. Trcea radnička olimpijada P°ka zala je na svaki način, kako je ozbiljf1® delovanje radničkih telovežbačkih )e dinica u češkoslovačkoj, koje su prej uzele sev Tiršev telovežbački sustav, koji u praksi izvadaju u punoj eenO' Za češkoslovačkim Sokolstvom radn>c ke telovežbačke jedinice najjače su lovežbačko udruženjc u češkoslovačkoj te broje 130.000 pripadnika; one su P° svojoj kakvoči i količini nad svim drugim telovežbačkim organizacijama češkoslovačkoj. Radničke telovežbačK jedinice u češkoslovačkoj beleže n^r° ■ čito svoj veliki razmah poslednjih dv ju godina, kada je komunistieka tel vežbačka organizacija vrlo popusti’ i koja danas ne pretstavlja onu ve j. JI snagu kao prošlih godina, jer su ozbiljni radnici obrnuli leda i pon°vJJ [ f se vratili u redove DTJ. Organizacij DTJ osnovana je kao i sokolska p društvima, koja se udružuju u okruzl • a medu kojima je najjače i najbroj'Vi plzenjsko. Nekoja ova okružja dosti' jakost sokolskih župa. КПС NIKA Pred dvadeset godina. Austroug ski ultimatum Srbiji. Dne 23 o. m- P teklo je dvadeset godina od dana, da je Austro-Ugarska Monarhija P jj dala ultimatum Kraljevini Srbiji, je ujedno značio i stvarnu i ne0 urig nivu objavu ra,ta, a radi vidovdans -atentata u Sarajevu te godine, koj* „ austrougarskim političkim c^cV!la-prema Srbiji poslužio upravo kao' ^ ■ručeni povod. Ultimatum toga “ predao je vladi Kraljevine Srbije: danji austrougarski poslanik u gradu barun Gizi, i to u 6 sati na'^,nu tražeči, da Srbija na ovu ultimati ^ notu dade odgovor 11 48 sati i celosti prilivati austrougarske u'[V0j! tivne zahteve. Sadržaj austrouga1® ^ ultimatuma bio je takve prirode, o j gazio državni suvercnitet i n£U ponos Kraljevine Srbije. Kako sC.oVo-stro Ugarska Monarhija nije '1&L л^е ljila s odgovorom kraljevske vlade, koji je austrougarskom P niku baru n u Gizlu predao tačno u r0. redeno vreme isteka ultimativno^ ka, t. j. dne 25 jula 11 6 sati ^'ајје-pretsednik Miiiistarskog saveta . je vine Srbije Nikola Pasic, barun Gi odmah nakon prijema odgovora sil ■ vlade napustio s osobljem svogagc0-slanstva i sa svojom porodicom ^ti grad, čimc su bili i formalno P.1'^ “ diplomatski odnosi izmedu Srbj' Ugarske Monarhije i Kraljevine -ctflk je, a time ujedno i objavljen P, ra,ta. Odmah nakon prckida skih odnosa, Austro-Ugarska • vjnC liija naredila jc mobilizaciju svoje vojne sile, t. j. osam zborova i tri dana zatim, t. J- ' j ^r navestila Kraljevini Srbiji ra ' i-0ra^ lena Srbija, koja jc iscrpljena Дџ njim balkanskim ratovima. L > o,tpočinc 11 trajnom miru i rt9r0d pridiže svoju zcmlju i svoj lia Župni zlel v Mokronogu 25 leinica Sokolskega društva Mokronog UOSIJA- FONSIEM m društvo sz a osiguranfe 1 reosiguran/e m Beograd j 'j. r^tnih posledica, morala je sa-i na 0m u °dbrani svoje državne svol 'ПС .suverenosti, svoga ponosa i krst Ca|^' da P°novn° ponese teški Пл„чПа ^alyaTiju groznih iskušenja i . ra{nih strahota, krst koji joj je nPm -^0 bahati austro - madžarsko -nih ' t1 posle tolikih s,traš- io > ava i nadčlovečnih muka došlo beHit*na^n£ * uskrsnuče. Pravda je po-sm-rvL1 aha,t5 neprijatelj ležao je ns,- Jen u Prahu, i ne samo srpski deo оч!,чка ..^ar°da, več svi Jugoslovcni bod,,,? ?e i ujediniše u jednu slo- drž ža*U пас'опа1пи veliku zajedničku %oIlavijuda,naŠnjU naŠU Kraljevinu cu -^pe^a.na predaja odlikovanja Šap-se ‘ "njavoru. Ove godine navršava ta "j ^°. na.°d početka svetskog ra-vjL *ojem je odmah u početku naj-zbon ^-rctrP*° ^abae s okolinom, te je ne ..Značke odb rane pred navalom den n »■ nazvan jugoslovanski Ver-jvjj' y °,c‘ 20godiSnjicc junačkih borbi Svoi . ^5a,lj blagoizvoleo je od ati voru n-iVišt Priznanje Šapcu i Prnja-deve' ° ju,^i ordenom Karador-ie ч ^2,de- Svečana predaja izvršena »p„ .neQelju 22 o. m. u dvorani hotela šting1o*’ pde Je 11 ruke pretsednika op-njp *■ Crozdanoviča izručio odlikova-Vlad'38, ^raUa general p„t Kos tič, koji je nato produžio čio «?iri'rn javor, gde je takoder izru-starA^ anJe pretstavnicima ovog °revnog junačkog gradiča. vcni^e^H. dr. Mihajla Pupina. Ču-fosornaucni^ ^г- Mihajlo Pupin, pro-2iteta P°?rat°g Kolumbijsko# univer-Podie’ 0 *u^'° Je da o svome trosku 'Nam? -U svom rodnom selu Id voru зНпл dom« kome bi se narod i moH^Va° 11 raci°nalnoj obradi zemlje liki o’ rnom gospodarstvu. Za ovaj ve- • vin nav; „ji.-:.. l.^odei JV, aa naš čuveni zemljak odhičio se koji «SC oduži svom rodnom selu, na °sobjt Vezu najlcpšc uspomene — IjaJcu vna maJku — j da pom ogne se-tem V 0JeS želi da povede novim pu-narodnr4^ejem 'b^gostanju. U zgradi Polja ЧОП** “"“i« Ш a** 12 Čit*YVreclna škola za mlade seljake bila j t na^e zemlje, koja bi ovde do-tlajnovi‘C'°ri'*S^0 ' Praktičko znanje o ljopr: № američkim metodama po-arodn C’ osobito o vočarstvu. U s\’a "°.m domu biče pak smeštena i 1(1уогааС1^']а'па ' kulturna društva domi u ... da ee buduči Narodni ' fekrP°J1 Predviden kao ogromna 'Hovn ntativ?a zgrada biti ' centar života °^’ nacionalnog i privrednog °^01јПеПе sanu: Idvora, nego i njegovo 2o >°р Rh^od‘*njica otkrivanja Dositeje-^og r,,meunika u Be°gradu. Uoči svet-u'rve reči°\r-ln\ nagovorom, uputiv-Hola m-1 NJ- Vel. Kralju, starešini С*Ги i colA, ,lS‘ Prcstolonasledniku j« I"oslc J1 ,^-raljevskom domu. b,Vna himna • otPevana je dr- ' °dcnje vežV zat,m sc ic PTcšlo na Vf.i. Sve Se ' P° utvrdenom progra- SiStvo PoseSrŽbal<> na zado- scosknd aCj’ ^ naročito proste ^obrojan P°dmlatka, koji je bio ?oe5y0v«H 1aa1Zi °bliŽnj^ scla- k°ji su ecera. ' jJvnom času priredena Žu»a Beograd WskoT 'd«,v?VA- - OvdaSnje So-dijj iru^tava i,UnSudclovanie Sokol-' Batajnlce %®eop8rada, Rumc, In-nanovaca, te svo- jih Sokolskih četa iz Novog i Starog Slankamena, Golubinaca, Krčedina i Belegiša priredilo je u St. Pazovi 17 juna o. g. vrlo uspelu svoju javnu vež-bu, na kojoj je istupilo i uzorno žup-sko odeljenje na spravama, pored svih ostalih kategorija, koje su vežbale proste vežbe propisane za pokrajinske sle-tove u Sarajevu i Zagrebu. Istoj su pri-sustvovali i izaslaniei tehničkog odbora i starešinstva župe iz Beograda. Tom pri lik om je brat dr. Milan Glavinič, starešina »matice«, održao predavanje: »Vaspitna uloga doma, škole i Sokolstva«^ a brat Pavle Esapovič, prosvetar ovdašnjega društva: i»0 savremenim zadateima Sokolstva«. Posle jav'ne vežbe na letnjem vežbalištu priredeno je u sokolskom domu »Selo s igrankom« na kojem se svima prisutnima u ime Sokolskog društva zahvalio brat starešina dr. Kristo Grbin, naročito učesni-cima iz Beograda i okolinc kao i mno-gobrojnom prisutnom ovdašnjem gra-danstvu, da je pomoču njihovom, kako povorka kr oz mesto tako i javna vežba potpuno uspela i ovaj put. Župa Bjelovar CABUNA. — Posveta i razviče četne zastave. U nedelju 8 o. m. proslavita je Sokolska četa Cabuna pet-godišnjieu svoga sokolskog rada, pa jc tom prilikom razvila svoju zastavu. Posveta je zastave obavljena u 11 sati pre podne. Ministra za fizieko vaspitanje br. dra G. Andelinoviča zastupao je starešina mesne čete brat Augustinovič, upravitelj škole; bana Savske banovine br. dra Ivu Peroviča sreski načelnik g. Ervin Švager. Kako kum zastave br. Tomo Maksimovič, direktor tvornice »Bat’a« iz Borove i starešina tamošnjeg Sokolskog društva nije mogao- osobno doči, zastupao ga jc vicedirektor tvornicc i načelnik društva br. B. Jeričcvič. Savez, župu i društvo zastupao je starešina matičnog društva br. Pušič. Obred posvete zastave obavio je pravoslavni svečenik, dok se rimokatolički nije odazvao iako je bio pozvan. Pre posvete zastave pozdravio je starešina mesne čete br. Augustinovič Nj. Vel. Kralja, našto je glazba into-nirala državnu himnu, zatim je pozdravio zastupnika ministra za fizičko vaspitanje, zastupnika bana, kuma i sve prisutne, posle čega je sledila posveta barjaka i zakucavanje zlatnih čavliča. Nakon ovoga je zastupnik kuma razvio barjak i predao ga br. Jankoviču. mesnom beležniku, koji je obc-čao da če ga čuvati verno i časno. Iza toga je sledio de file -i povorka kroz samo selo, a u 1 sat po podne prireden j c svečani banket, na kojem je palo više patriotskih govora. Domačina br. Augustinovič prvom je čašom nazdravio Nj. Vel. Kralju i kraljev-skom Domu, zatim br. Ministru fi-zičkog vaspitanja, banu, kumu zastave, zastupni'ku Saveza, župe i društva, prisutnom učiteljstvu, našto su odgovorili: sreski načelnik g. Švager, te brača: Jeričevič, Pušič, Gjunič i Krmpotič, učitelj. Posle podne u 3 sata održan je javni nastup, na kojem je nastupilo 149 vežbača. Nastupu su učestvovale čete: Budaniea, Detkovac, Gornji Mi-holjac, Nova Gradina, Vraneševci, te društvo Virovitica pod vodstvom okr. načelnika br. Šariča. Sve su vežbe izjedene na potpuno zadovoljstvo. Svi-rala jc sokolska glazba iz Lukača. Moralni i materijalni uspeh pot-pumo je polučen. GRUBIŠNO POLJE. — Kako svake gedine tako i ove priredilo je naše društvo svoju javnu vežbu na dan 15 o. m. — Dosta pre odredenog vremena za pečetak počeli su da dolazc gosti i prijatelji Sokolstva, a članstvo našeg društva u punom broju kao i iz bratskih društava Vel. Zdenei i Her-cegovac s impozantnim brojem sesta-ra i brače te brat. društvo Garešnica, Daruvar, Ivanovo Selo, Pavlovac, Velika Pisanica i Vel. Grdevac. Javna vežba protekla je u potpu-nom redu, tc su sve tačke programa izvedene precizno i lepo, a naročito su oduševljenje izazvale vežbe dcce muške i ženske, te naraštaja koji su ovc godine nastupili u mnogo večem broju, nego u prošlim godinama, po čemu sc oseča znatan porast. Na akademiji, ko ja je brižljivo pripravljena, nastupio je po prvi put na javnoj vežbi i naš mešoviti pevački zbor, koji je otvorio akademij u s drž. himnom, nakon čega su odvežbane vežbe ženskog naraštaja »Oj Marjane«, te »Biljana« i »Oj letni sivi sokole« muškog naraštaja uz pratnju pevačkog zbora i dirigovanja našeg vrednog pročelnika prosvetne sekcije brata Stevc Ferenčakoviča. Same vežbe kao i pratnja s pevanjem izvedene su precizno, skladno i l(:po te su izazvale buru aplauza od prisumih gostiju. Ovde je novina, da se vežbe na akademiji prate pevanjem zbora, što nije do sada moglo biti provedeno, jer nismo imali pevačkog zbora. Na akademiji dalo je posebnu tačku brat. društvo Hercegovac, i to efektnu vežbu s muškim članovima »Šestku« i »Dimnjačari«, dok je Vel. Pisanica nastupila s vežbom »Rešetom«, koju su izvele članice. Usnch javne vežbe kao i akademije, kako u materija,lnom tako i u moralnom pogledu, bio je potpun, a što se može samo da zahvali složmom radu svih članova našeg društva na čelu s našim bratom starešinom Dušanom Bujičem. Čist prihod naše javne vežbe upo-trebiče se za gradnju Sokolskog doma. M. B. PALEŠNIK. — Na dam 29 VI t. g. održalo jc naše društvo na svom letnjem vežbalištu svoju prvu javnu vežbu, koju su poselila društva Hcrcego-vae i Garešnica sa svima kategorijama i Sok. četa Trnovitica s muš. naraštajem. Vežbama jc rukovodio brat okr. nač. Jan Pavlik. Posle svečane povoir-ke kroz mesto sve su kategorije na-stimile u lenom broju sa sletskim vežbama za slet u Zagreb 1934 pračeni muziko m iz Hercegovca. Na kraju javne vežbe govorio je pred svima kategorijama brat Batistič Miljenko. S vežbe upučen je brzojavni pozdrav bratu starešini Nj. Vis. Prestol. Petru. Prisutno je bilo mnogo sveta, koji je skupa sa Sokolima odušcvljeno klieao Kralju i Jugoslaviji. U večer u 8 sati održana jc svečana akademija, kojom je rukovodila sestra Evica Batistič, a koja jc sa svim tačkama vanredno uspela. Po za-vršenoj akademiji nastalo je narodno veselje. VIRJE. — 24 jula održalo je Sokolsko društvo Virje svoju javnu vežbu, koja je vrlo dobro uspela. Prisustvovala su bratska društva iz Koprivnice, Novigrada, Drnja, Gole, Križevci i četa Miholjanec s lepim brojem vežbača i vežbačica. Izvodilo su se vežbe (14 točaka) pod ravnanjem okružnog načelnika iz Koprivnice. Svaka je izvedba bila burno pozdravljena sa Strane publike a naročito nastup ženske i muške dece s prostim sletskim vežbama. Na kraju je brat starešina pozdravio prisutne i apelirao je na gra-danstvo, da pomognu upravi u sokolskom radu. Posle se je razvila intimna veselica. Župa Celje BREŽICE. — Proslava 30-letnice našega Sokola je izvenela v mogočno manifestacijo sokolske ideje. Že v mraku predvečera se je mesto odelo v praznično oblačilo ter zažarelo v iluminaciji, kakršne niti najstarejši Brežičani ne pomnijo. Vsa okna so bila razsvetljena, ponekod pa so sredi cvetov sijale bajne lučke, tako, da je glavna brežiška ulica bila ena sama k nebu zoreča bakljada. Izpred Narodnega doma se je razvila povorka, ki je z godbo na čelu, lampijončki in gorečimi gasilskimi bakljami krenila po brežiških cestah. Ko je povorka prispela do doma sestre Holy-jeve, ki je 7. t. m. našemu staremu sokolskemu praporu pripela prekrasen trak in je iz zbranih sokolskih grl zadonela: »Ej trubaču«, je k sestri kumici pristopil br. starosta ter se ji za njeno dolgoletno in nesebično delovanje v vznesenih besedah zahvalil. Od sestre Holy-jcve pa je povorka krenila na to še pod okna svojega staroste br. dr. Josipa Zdolška, kateremu so pevci zapeli sokolsko himno, profesor br. Srebre pa mu je izrazil vdanost in vernost vsega članstva in kot viden izraz ljubezni poklonil spomenico. Včeraj pa je sončno nedeljsko jutro od vseh strani privabilo številne goste, katere je domače društvo kor-poiativno s sokolsko konjenico na čelu sprejelo na kolodvoru, od koder je sokolska povorka, kateri so se pridružile šc naše drage sestre v narodnih nošah, krenila v mesto. Pred mestno hišo se je na to zbra'la sokolska armada pa prisluhnila besedam br. staroste in vzplamtela v mogočno manifestacijo nacionalne zavesti, ko je br. starosta pozdravil Nj. Vel. Kralja Aleksandra I in se spomnil preroških besed br. dr. Budisavljeviča iz Zagreba, ki je pred svetovno vojno zagrozil v Brežicah takratnemu nemškemu domu: »I ova kula mora da padne!« V imenu mesta je sokolsko množico pozdravil predsednik občine br. dr. Drnovšek, v imenu celjske župe pa njen starosta br. Jože Smertnik. Po govorih zastopnikov mariborske in zagrebške župe ter primorskih Slovencev je krenila sokolska dcputacija na domače pokopališče ter se poklonila spominu pok. sokolskih bratov in sester, zapela nadgrobnico in položila na grobove prekrasen venec. Popoldne pa se je na razsežno sokolsko livado, okrašeno z mogočnimi mlaji, zgrnila ne le vsa sokolska četa, marveč tudi številni prijatelji, ki so od vseh strani prihiteli k našemu slavlju. Kmalu po napovedani uri so sc v vzornem redu zvrstili nastopi posameznih edinic, ki so pod vodstvom načelnika br. Hoilyja in sestre Zorkove brezhibno izvedli številne vaje. izmed katerih je posebno ugajal nastop župne vzorne vrste iz Celja, naravnost zadivile pa so vaje vsega domačega članstva, ki jih je sestavil br. načelnik Holy. Posebno pozornost je vzbudil pa tudi nastop br. Sokolov iz Samobora, ki so v pestrih narodnih nošah občinstvo kar navdušili. Sledil je na to najsvečajnejši' tre-notek našega praznika. Med odmorom sta sestri dr. Straškova, ki je v onih težkih dneh pred 30 leti kumovala našemu sokolskemu praporu, in sestra Holy-jeva pred zbranim domačim sokolskim članstvom, naraščajem in deco pripeli na prapor trakove, za kar se jima je br. starosta z zanosnimi besedami zahvalil ter nazdravil prvemu Sokolu Nj. Vel. Kra'lju Aleksandru I in vsemu njegovemu zvišenemu kraljevskemu domu ter sokolskemu ljubljencu Nj. Vis. br. Petru. Po tako uspelem nastopu se je na to ob zvokih odlične sokolske godbe iz Trbovelj razvila prijetna zabava. DOBOVA. — V nedeljo 15. julija je imela Dobova z razvitjem sokolskega prapora svoj narodni praznik, pri katerem je sodelovalo vse sokolsko Posavje od Zagreba do Rajhenburga in vse domače ljudstvo. Proslava razvitja zastave je pričela že v soboto zvečer s podoknico kumici s. Milki Lapuhovi. Med metanjem ra- ket je odigrala godba 4 sokolske in sc-renadne komade, a pevski zbor je zapel: Na okno trka ptič droban, Buči Morje Adrijansko in Slovenec, Srb, Hrvat. Kumica je v zahvalo z zanosnim govorom pozdravila sokolsko deputa-cijo. Drugi dan se je pripravljal celi okraj na veliko svečanost. Spontano so se hiše okrasile z velikimi trobojnicami, vežbališče pa z zelenjem, s smrekami in zastavami. Ob lA2. uri je odšlo celokupno članstvo na postajo pričakovat gostov iz Zagreba in bližnjih mest. Prišlo jih je z vlakom nad 300, večinoma v krojih, drugi v narodni ali civilni obleki. Najštevilnejše je bilo zastopano Sokolsko društvo Stenjcvec, potem Vrapče, Podsused, Zaprešič, Br-dovec. Nato se je formirala s kolodvora do vežbališča dolga povorka z domačo konjenico in glazbo na čelu in z novo zastavo sokolskega društva Stenjcvec. Medtem ko so se na vež-liališču vršili kratki skupni poskusi za vežbo, se je pričelo zbirati od vseh strani mnogoštevilno ljudstvo, da pri-čeka in pozdravi bana dr. Marušiča ki kumuje novi zastavi. Po prihodu bana so sledili pozdravni govori deputa-cije Sokola, občine in ostalih organizacij. V zanosnem govoru jc ban odzdravil, veličal pomen svobode in narodnih idealov in pokazal smernice naše boljše bodočnosti. Započel je svečani akt razvitja nove društvene zastave, ki nosi geslo »Za veličino Sokolstva«. Predsednik pripravljalnega odbora br. dr. Cirman pozdravlja z lepim nagovorom kuma in kumico, starešinstvo in sokolsko članstvo, najsrčneje pa prisoten kmečki narod, ki je izpraznil domove in pohitel, da gleda proslavi in doživi ta sokolski praznik. Prečita listo darovalj-cev spom. žebljev in se jim v imenu društva najsrčneje zahvali. Zaprosi na to kuma, da podrži prapor kumici, ki ga okrasi z dragocenim trakom in pri-godnimi besedami. Ban dr. Marušič je izrekel nato krasen in zanosen govor, s katerim je veličal sokolske ideale in sokolsko poslanstvo. Pozdravivši kuma in kumico je starešina br. Vadnal razvil prapor, godba jc zaigrala sokolski pozdrav, delegat zagrebške župe brat Krišnjavi jc pa obrazložil pomen zastave in njeno povezanost s sokolskim članstvom. Starešina je izročil na to prapor br. načelniku, ta pa praporščaku, ki je izrekel prisego o zvestem čuvanju te sokolske svetinje. Godba je zaigrala himno, nakar je pričel strumni mimohod vsega telovadečega članstva mimo novega prapora. Pevski zbor iz Stenjevca je pod vodstvom br. Tur-kulina zapel »Sokolski pozdrav«. Občinstvo jim je z burnim ploskanjem dalo polno priznanje. Takoj na to so pričele javne vežbe. Najprej je nastopilo 60 domače dece, za temi pa naraščaj iz Bregane з posebno mornarsko točko »Vrbniče nad morem«, na to pa zopet domači naraščaj. Komaj je ta dovršil svojo točko, je zapihal silen vihar. Dobro voljo so dvigali pevski zbori iz Stenjevca in Zaprešiča, domači pa na več mestih. Svečanost te proslave bo ostala v svetlem in trajnem spominu vsem onim ki so ji prisostvovali, Sokol Dobova pa bo z novim poletom delal in gradil za veličino Sokolstva. ZIDANI MOST. — V nedeljo dne 8. julija 1934. se jc vršil v Zidanem mostu letni telovadni nastop tukajšnjega Sokola. To je bila javna manifestacija sokolske misli, kjer iz vse okolice je prišel narod na sokolsko slavje in Sokol Zidani most je pokazal, kaj je pridobil v teku enega leta. Po sprejemu gostov oziroma bratov in sester na postaji, sc je razvila izpred kolodvora povorka, ki sc jc zbrala na telovadišču. Po pozdravnem govoru staroste Sokola Zidani most, brata Razpotnika, je zaigrala godba državno himno, nakar je izpregovoril delegat župe Celje, br. Kramer. V izbranih besedah je med drugim tudi pohvalil društvo kot eno najdelavnejšm v župi in mu čestital k takem uspehu in napredku. Ob 16 uri se je pričel javni nastop, ki je potekel brezhibno. Nastopilo je 143 dece, 24 žen. in 9. moš. naraščaja, 49 članic in 58 članov. Program je bil zelo pester, zakar so poskrbela tudi sosedna bratska društva s svojimi posebnimi točkami. Pozdrav Gorenjki; Zagorje; Mrtva ljubav— Boštanj itd. Največjo pozornost na nastopu je vzbujala orodna telovadba, kjer je opaziti lep napredek. Posebno pa je se dokazala trboveljska vzorna vrsta na krogih, da razpolaga »Zgornje-Posav-sko okrožje« obilico dobrih telovadcev. Po nastopu se je razvila prisrčna sokolska zabava, kakršne v Zidanem mostu že dolgo ni bilo. Prireditev je tudi gmotno dobro uspela, kar jc v prid tukajšnji upravi za odplačevanje dolga na Sokolskem domu. Sokolsko društvo je zopet pokazalo vso svojo življensko silo in sposobnost ter izpričalo pred javnostjo, kako se rnnože sokolska gnezda in jačajo naše vrste! Župa Ceitnfts CETINJE. — Iz župe. Otsek za sokolske čete obrača naročitu pažnju širenju Sokolstva na selu. Osobito vodi brigu o higijeni i zdravstvenosti sela, pa je u svoj odbor izabrala j župskog iekara brata dr. Vladimira Piletiča. Na prošloj sednici otsek je od-lučio da se pozovu sve jedinice, da osnuju lekarske otseke, da isti pod-ne^u župi predloge o radu na selu u pogledu zdravstvenosti sela. Otsek je uputio raspis da društveni lekari pri-preme potrebno za pregled svih vežbača u septembru ove godine, kako u društ-vima tako i četama i da podnesu na-laze ovoj župi. Poslati su svi potrebni foTinulari. Otsek je odlueio tla se razvije živa akcija na širenju trezvenosti. CETINJE. — f Danica Ivanovič. Sokolsko društvo Cetinje izgubilo je smrću sestre pok. Danice J. Ivanovič, vrednu Sokolicu. Pokojna Ivanovič preminula je u cvetu mladosti u svojoj 19 godini. Bila je vežbačiea našeg društva i bila primer urednosti i česti-tosti. Uvek prva u sokolani. Dobra drugarica, da su se sve njene kclegice cenile i poštovale. Sahrana je izvršena 2 jula t. g. uz učešče Sokola svih kategorija i mnogo-brojnog gradanstva. Laka joj zemlja! CETINJE. — Naše društvo osnovalo je u toku prošloga meseca pet sokolskih četa, koje je br. Sokolska župa Cetinje na sednici od 14 jula t. g. odobrila. Čete su osnovane i to u: Čevu, čiju upravu sačinjavajo: starešina brat Šaleta Vukotič, pensioner; zam. starešine br. Milan Draškovič, posednik; tajnik br. Mihailo Damjanovič, posednik; prosvetar brat Lazar Vukotič, učitelj; blagajnik br. Mitar Damjanovič, posednik; načelnik Jovan Vukotič, poštar; statističar Spasoje Dukanovič, posednik; knjižničar br. Blagota Nikolič, de-lovoda opštine; revizori brača: Peko Vujovič i Vidak Dukanovič, posedni-ci. Četa broji 30 članova. Četa u Lastvi Čevskoj. Upravu ovc cete sačinjavaju: starešina br. Dukanovič Spasoje, učitelj; zam. starešine brat Nikolič Radomir, posednik; tajnik br. Nikolič Novak, posednik; prosvetar br. Nikolič Savo, privatnik; načelnik or. Nikolič Jošo, težak; blagajnik Tatar Milutin, posednik; statističar Dukanovič K. Marko, privat.; revizori brača; Dukanovič Milovan i Dukanovič Milan težaci. Četa broji 25 članova. Četa u Dodošima. Upravu ove čete sačinjavaju: starešina br. Dajkovič Božo, učitelj, zam. starešine br. Kostič Stevo, težak; tajnik br. Strugar Marko priv.; prosvetar br. Vukotič Nikola, blagajnik br. Vukmirovič Krcun, trgo-vac; načelnik br. Pejovič Ivo, težak; statističar br. Dragojevič Blažo, trgo-\ac; revizori brača: Pejovič Doko i Pe-jovič Jovan, težaci. Četa broji 34 člana. Četa u Vranjini. Upravu sačinjavaju: starešina br. Vukičevič J. Blažo, učitelj; zam. starešine br. Vukičevič Još. Blažo, težak; tajnik br. Uličevič M. Milo, težak; blagajnik br. Buškovič S. Jošo, težak; prosvetar br. Jovičevič P. Vido. privat.; načelnik br. Vukovič K. Blažo, učitelj; statističar br. Jovičevič P. Savo težak; revizori brača: Buškovič M. Petar i Draškovič N. Duro, težaci. U četu se upisalo 40 članova. Sokolska četa u Drušičima. Upravu ove čete sačinjavaju: starešina brat Kraljevič Marko, učitelj; zam. starešine br. Milo S. Ražnatovič, težak; tajnik br. Joko Š. Dragojevič, posednik; prosvetar br. Jovan M. Lopičič, študent; blagajnik br. Dajkovič Krcun, težak; načelnik br. Dušan I. Jovičevič, težak; statističar br. Marko Durišič, učitelj; revizori brača: Jankovič S. Dušan i Duro M. Pejovič, težaci. Ova četa broji 40 članova, 15 naraštajaca i 20 dece. Uprava društva je odredila dru-štvenog putujučeg prednjaka br. Dušana Durkoviča i društvenog referenta za čete br. Miloviča Aleksandra, da ove čete obidu i dadu im potrebna uput-■stva u pogledu telovežbo i administra-tivnog rada. A. M. KOSOVSKA MITROVIČA. - Sokolsko društvo Kosovska Mitroviča razvilo je punu delatnost u duhu sokolskih načela. Njegov rad če dopri-neti da se na našem slavnom Kosovu sokolska misao razvije u punom svome zamahu, Rad u sokolskom duhu poeeo je u Mitroviči, i drugim mestima na Kosovu, još pre os'lobodilačkih ratova. Tako se je u Kosovskoj Mitroviči osnovalo prvo gimnastičko društvo još l‘>09 godine. Akciju za osnivanjc društava u južnim krajevima preduzeo je sokolski radnik pok. Rajko Karaklaič, nastavnik gimnastike u Srpskoj gimnaziji u Skoplju. Prvi starešina Gimna-stičkog društva u Kos. Mitroviči bio je pok. Lazar Vasic, učitelj. Društvo jc dobro radilo i napredovalo. Telesne vežbe su redovno iz-vodene, tako da je na Vidovdan 1909 godine prii^den prvi javni čas u selu Rudarima-Gornjem Polju — pod zašti-tom rusko« konzula Tuholka. Društvo je priredilo javne časove i u Vučitrnu i Prištini. Neki članovi su učestvovali na sokolskom sletu u Beogradu 1910 godme. Na Petrovdan 1911 godine pri-reden je župski slet u manastiru Devinu u bližini Kos. Mitroviče. Za vreme oslobodilačkih ratova, i u Kos. Mitroviči je brzo prestao svaki sokolski rad, odnosno ceo rad se pre-neo na ratište gde je naš narod poka-zao izvanrednu snagu i izdržljivost u borbi za najsvetije ideale — za slobo-du i jedinstvo. Posle oslobodenja i ujedinjenja, kao i u drugim mestima naše zemlje, pomišljalo se na obnovu sokolskog rada i u Kos. Mitroviči. U početku 1924 godine. na zboru videnih gradana, iza-brana je privremena uprava, na čelu koje je bio Miodrag Dragutinovič, profesor gimnazije, a 4 maja 1924 godine na gl. skupštini izabrala se nova stalna uprava. Za starešinu je izabran Tihomir Stojanovič, pukovnik. Rad u ob-novljenom društvu odmah je otpočeo. Pribavljene su i najpotrebnije gimna-stičke sprave, koje su večinom radili sami vežbači. Iste godine prireden je javni čas, i to u nedelju po Vidovdanu, a istoga dana uvečc prireden je komers u ov-dašnjem parku. Isto tako i u 1925 godini rad je bio dosta živ, a 1926 i 1927 godine mnogo slabiji. Od 1928 godine opet se delatnost naglo povečava i društvo iz dana u dan napreduje. Ali najplodnija godina rada u sokolskom društvu Kos. Mitroviča može se uzeti godina 1934. Ove godine ovo društvo razvilo jc svestranu akciju. Prednjački zbor, pod vodstvom načelnika brata Vošnera Pavla, art. poruč-nika, organizovao je sistematsko izvo-denje vežbi svih kategorija, tako da društvo sada ima oko 400 vežbača svi-ju kategorija. Prosvetni odbor je ta-koder živo radio. Upravni odbor jc nabavio sve potrebne nove sprave za izvodenje telesnih vežaba. Organizovan je dvo-< mesečni prednjački tečaj. Tečaj je vrlo dobro uspeo i društvo je dobilo osam usposobljenih društvenih prednjaka, koji če korisno poslužiti u budučem radu. U toku ove godine osnovano je sedam sokolskih četa, koje aktivno rade. — Tako se postavio dobar osnov rada u ovom društvu. Od naročitog jc značaja nabavka društvene zastave, čime je zadovoljena jedna vrlo važna potreba. Upravni odbor je preduzeo akciju pre izvesnog vremena u tom pravcu i za nekoliko dana prikupio od imudnijih članova potrebnu sumu novaca za nabavku zastave. Zastava je svečano osvečena na dan 24 juna 1934 god. u prisustvu mno-gobrojnog gradanstva iz Kos. Mitroviče i drugih okolnih mesta. Ova retka svečanost sc obavila na sportskom igralištu u 11 časova pre podne. Kum zastave bio je starešina Saveza SKJ Njegovo Visočanstvo Prestolonaslednik Petar, koga jc zastupao pešad. potpukovnik br. Anastas Ana-stasijevič. — Ban Zetske banovine, br. Mujo Sočica, poslao je takoder svoga izaslanika, kao i bratska Sokolska žu-Pa Cetinje. Na sletištu su bile postrojenc sve kategorije Sokola, zatim jedan odred vojske, pa je izvršen verski obred os-večenja zastave. Izaslanik brata starešine je zatim, uz prigodan govor, pre-dao osvečenu zastavu starešini Sokolskog društva Kos. Mitroviča br. dr. Rafajloviču, koji sc zahvalio Visokom Kumu uz obečanje cKa če Sokolstvo Kos. Mitroviče pod ovim svetim znamenjem okup'ljati omladinu i napajati je rodoljubljem i viteštvom — da korisno posluži svome uzvišenom Kralju i močnoj Otadžbini. Potom je zastavu predao odredenom zastavniku, br. Pe-cu Dragutinu. art. nared, vodniku, koji je istu primio uz zakletvu da če je čuvati do poslednje kapi krvi. Brat dr. Rafajlovič je naposletku pozdravio izaslanike, gradanstvo i Sokole uz nekoliko prigodnih reči. Umo-lio je izaslanika Nj. Kraljevskog Vi-sočanstva Prestolonaslednika Petra da Uzvišenom domu Karadordeviča izjavi duboko osečanje odanosti koje gradanstvo i Sokoli gaje prema svome Viteškom Kralju i Starešini Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izaslanik Bana Zetske banovine, kao i drugi, čestitali su ovu retku svečanost, a izaslanik bratske župe Cetinje, brat Zonič Ra-divoje, advokat iz Peči, pozdravio je u podužem govoru Sok. društvo Kos. Mitroviča ističuči važnost razvijanja prve sokolske zastave na slavnom Kosovu. Posle toga je defilovala vojska i Sokoli, pa se pred sletištem formirala povorka od odreda vojske, svih kategorija Sokolstva i ogromne mase naroda. Povorka je prošla kroz glavne ulice grada, pa je osvečena zastava od-neta u sokolski dom, gde se povorka razišla. U 4 časa posle podne počelo je izvodenje sokolskih vežbi. Vežbe su izvedene pred mnogobrojnim gradan-stvom i izaslanim pretstavnicima vla-sti, i na prisutne ostavili dubok utisak. Uveče je u hotelu »Jadranu« pri-redena svečana akademija s probranim programom, koja je vrlo dobro uspela i ostavila snažan utisak na prisutne. Neke tačke moralo su se ponavljati. Cela ova sokolska svečanost izvedena je vrlo dobro. Župa Karlovac DUGA RESA. — Naše društvo održalo je u nedelju dne 8 jula 1934 prvu javnu vežbu na tvorničkom zem-Ijištu »Otoku«. U 15 sati dočekale su sve kategorije u odorama i narodnim nošnjama na železničkoj stanici goste br. župe i društva Karlovac i četa Generalski Stol, Netretič i Kamensko. Sve se tada formiralo u veličanstvenu povorku koja je, predvodena glazbom, prošla mestom kličuči Kralju, Otadžbini i Sokolstvu i pevajuči rodoljubne pesme, do sletišta koje je imalo vrlo svečan iz-gled. Bilo je okičeno bezbrojnim zastavicama i na ulazu slavolukom; uveče odlično rasvetljeno. U 16 ХЛ sati počela je vežba. Nastu-pali su: 1) Sokolska muška i ženska deca: Kombinovane vežbe. 2) Muška i ženska školska deca: Vežbe sa zastavicama. 3) Muška deca u narodnoj nošnji: Proste vežbe. 4) Zenski nara-štaj: Proste vežbe. 5) Muški naraštaj: Proste vežbe. 6) Članovi: a) dugareški na preči; b) karlovački na razboju. 7) Članice: Proste vežbe. 8) Članovi: Proste vežbe. 9) Starija brača: Vežbe s palicama. 10) Skupni nastup s pozdravnim govorom brata Longina, društv. starešine, i br. Nikšiča, župskog pro-svetara. Sve fočke programa uspele su vrlo dobra, a 1), 6a) i 9) iznad očekivanja. Posle svršenog nastupa bila je veselica. Ova je odlično organizirana. Poset je bio brojan, te je priredba moralno i materijalno uspela. PLAŠKI. — U nedelju 24 juna o. g. održana je javna vežba koja je vrlo uspela. U 11 sati izišle su sve kategorije na železničku stanicu da dočekaju goste i glazbu Sokolskog društva Kar-iovac. Stiglo je mnogo gostiju iz Karlovca, Ogulina i Josipdola. Več ranijo stigla je Sokolsa četa iz Ličke Jesenice. Na stanici je formirana povorka u ko-joj je bio upravni odbor s glazbom na čelu, te oko 80 muške i ženske dece, 65 muškog i ženskog naraštaja, 37 članova, 18 članica i ostalih gostiju. Mesto je bilo iskičeno državnim zastavama i zelenilom, a mnogo sveta pratilo je povorku kroz mesto do vežbališta. U 17 sati počela je pred punom crkvenom portom ljudi javna vežba. Ženska i muška deca izvela su precizno sletske vežbe. Lep utisak učinilo je mnogo dece, oko 80 vežbačiea i vežbača. Sledila je vežba ženskog naraštaja 24, pa muškog 39, zatim 6 naraštajaca Sokolske čete Lička Jesenica, pa 7 članova iste čete. Vrlo precizno bile su izvedene proste vežbe članica. Na-stupilo ih je 18. Sledila je vrlo uspela simbolička vežba ženske dece »Zvije-zda«, pa »Sa sela« muškog i ženskog naraštaja, i na koncu proste vežbe članova. Posle programa bio je defile svih kategorija. Pozdravni govor održao jc starešina brat dr. B. Milutinovič, koji jc zanosnim rečima osokolio članstvo i omladinu da ustrajc na putu kojim je pošlo. U ime Sokolskog društva O-gulin pozdravio je brat Pavkovič i time je ova za Plaški retka svečanost završena. tupa Cfublfana GROSUPLJE. — Naš Sokol je 8. t. m. proslavil 10 letnico obstoja z javnim telovadnim nastopom. Kljub raznim prireditvam, ki so se vršile ta dan, je bil obisk zadovoljiv. Telovadni nastop, ki se je izvedel na letnem telovadišču pri Sokolskem domu, je po kakovosti prekosil vse dosedanje društvene nastope. Nastopili so vsi oddelki ter izvajali proste vaje za pokrajinski zlet v Zagrebu prav strumno in želi za svoj trud od strani občinstva živahno odobravanje. Pri orodni telovadbi sta nastopili 2 vrsti (drog, konj). Omeniti moramo jako ljubko posebno točko moške in ženske dece »Življenje na travniku« ter ženskega naraščaja. Pred zaključno skupino, ki je proslavljala 10 letnico z državno himno, ki jo je igrala godba iz Št. Jurija — je pozdravil br. starosta došle goste in zastopnika župne uprave. Po končanem telovadnem nastopu se jc razvila prijetna zabava in narodna veselica. Vsem pa, ki so na katerikoli način pripomogli, da jc prireditev tako sijajno uspela — iskrena bratska zahvala! LJUBLJANA. — Sokolsko društvo Ljubljana 1 Tabor obvešča članstvo, da odide kolonija članic in članov na letovanje v Križcvsko vas pri Metliki dne 7. avgusta 1934. Celodnevna oskrba za osebo s prenočiščem v šotorih Din 18.—. Vabimo članstvo tudi netelovadeče, da se tega cenenega letovanja udeleže v kar največjem številu. Prijave sprejema društvena pisarna dnevno od 17. do 20. ure, kjer se dobe tudi vsa podrobnejša navodila. NOVO SELO PRI KOČEVJU. — Letos se jc konstituiral v naši edinici celotni prosvetni odbor, ki pa se je iz-premenil tekom polletnega poslovanja v toliko, da je bil namesto br. Marin-clja, ki je vršil funkcijo izvestilca za sokolski tisk postavljen br. Prešeren in da je ravnotako prevzel isti funkcijo izvestilca za narodno prosveto, po smrti brata Curla. Ker odpotuje br. Zdravic — sedanji knjižničar v Beograd je bil kooptiran na njegovo mesto br. Glad Matija. V ostalem je ostal odbor neizpremenjen. — P. O. je imel 6 rednih sej, katerih so se domala vsi odborniki prav točno udeleževali. P. O. je priredil 12 predavanj, katerim jc skupno prisostvovalo 450 pripadnikov. Bilo je tudi 24 govorov pred vrsto in jim je skupno prisostvovalo 781 pripadnikov. Četa je vprizo-rila marca Prešernovo kmetsko žalo-igro v 3. dejanjih »Sence«, ki so jo tudi aprila ponovili. Priredil se jc skupno s prednjaškim zborom daljši izlet na Zdihovo. Sokolski tisk se je razpečaval v prvem polletju takole: »Sokolskega glasnika« se je razpečalo 30 izvodov; »Soko« 12 izvodov, »Sokoliča« 21, »Naše radosti« 234, »Sokolske prosvete« 20 izvodov. Skupno 317 izvodov. Objav v listih je bilo 11. Knjižnica šteje 179 knjig in se je izposodilo 179 čita-teljem 235 knjig. Vseh dopisov je bilo 90. Trezvenostni odsek šteje 55 abstinentov. Imel je 3 sestanke s prav dobrim obiskom; ravnotako tudi mladinski odsek. Mladinski pevski odsek je imel 11 pevskih vaj. Četa vodi zbirko letakov in knjigo izsečkov. Tekom prvega polletja se je tudi pomnožil inventar, ker je namreč inventar bivšega »Izobraževalnega društva v Banjaloki« po preosnovi pripadel naši sokolski edinici. RADOMLJE. — Naš Sokol si jc v zadnjem letu zgradil svoj dom, čigar otvoritev naj bi bila v nedeljo 15. julija združena z izletom kamniškega okrožja. Lepo je bilo gledati poslednji teden ono živahnost okoli doma, ker je sleherni vložil svoj trud, da bi ta praznik čim lepše in veličastnejše uspel. V nedeljo je bila cela vas v svečani obleki. Bliža se čas svečanosti. Zbranih je že mnogo Sokolov, ker so imeli že v dopoldanskih urah skušnje za popoldanski nastop. Prihajajo večinoma deca, starejše članstvo in ostala publika. Bila so že dana prva navodila za formiranje povorke, tedaj pa se je nebo stemnilo in nastala je huda nevihta, ki je trajala nad eno uro. Mnogo ljudi se je razšlo, drugi pa so vztrajali, da vidijo neustrašene Sokole. Medtem je bila seja načelnikov, ki so sklenili, da se okrožni nastop vrši, le da se slavnostna otvoritev doma preloži, ki bo avgusta in ebenem še društveni nastop. Tako se je vršila povorka in nastop. V povorki je bilo nekaj nad 500 Sokolov, katere je občinstvo često burno pozdravljalo, posebno konjenico Sokola III. iz Ljubljane in narodne noše. Pred domom je bil razhod in nato je sledil nastop. Godba zaigra koračnico in na telovadišče prikoraka moška deca (107), ki je skladno izvedla vaje. Za njimi nastopi ženska deca (129), ki je tudi žela priznanje. Sledi moški naraščaj (47), ki pa je zelo neskladno izvajal vaje, tako je tretja kolona že končala, ko sta ostali dve še izvajali vaje. Zelo lepo je izvedel vaje ženski naraščaj (53), ki jc bil zato nagrajen z aplavzom. — Sledila jc brodna telovadba, ki pa ni pokazala kaj dobrega. Nato je nastopila dvanajstorica starejših bratov iz Kamnika, eden iz Domžal, ki pa spada med mlajše. Potem nastopijo članice (50) in člani (76), ki pa so obojni dobro in lepo izvedli proste vaje. S tem je bil nastop končan in sledila je sokolska zabava. VIČ. — Proslava srebrnega jubileja. Sokolsko društvo Vič, ustanovljeno dne 1. maja 1909. je v dneh od 1. do 8. julija proslavilo 25-letnico svojega obstoja z nizom prireditev tehničnega in prosvetnega značaja. Največja slavnost je bila v nedeljo 8. julija t. 1. z razvitjem naraščajskega prapora, ki mu jo kumoval starosta Saveza SKJ Nj. Visočanstvo prestolonaslednik Peter, v zastopstvu komandanta 40 pešpolka Triglavskega polkovnika br. Ljube Živanoviča. Kot otvoritvena svečanost je bila v nedeljo L julija na viškem pokopališču žalna komemoracija v počastitev umrlih bratov in sester. Na pokopališču so zapeli najprej pevci žalostinko, nakar je imel prosvetar br. Rudi Marinčič spominski nagovor ter položil pred križem velik venec z državno trobojnico. Žalne manifestacije se jc udeležilo članstvo, naraščaj in deca ter številno občinstvo. Zvečer je bila na letnem telovadišču slavnostna predstava »Tugomer«. Obisk je bil nad vse odličen, predvajanje igre nad priča" kovanje. Da pa pokaže Sokol tudi svoje tehnično delo je priredil v naslednjih dneh lahkoatletičnc tekme moškega in ženskega naraščaja v peteroboju. Pri ženskem naraščaju je dosegla od 50 dosegljivih točk I. mesto naraščajnica Mica Jamnikarjeva, 45.5 točk, pri moškem naraščaju pa od 60 dosegljivih točk I. mesto naraščajnik Kramarič Rasto 49 točk. Povdariti moramo, da sta oba naraščaja pokazala prav lepe uspehe. Druga večja prireditev je bila na praznik sv. Cirila in Metoda, telovadna akademija na okusno okrašenem i® razsvetljenem letnem telovadišču. -Akademiji jc prisostvovalo številno občinstvo, ki je z velikim zanimanjem sledilo poteku akademije. Nastopili so pri akademiji vsi društveni oddelki2 vajami, ki so jih sestavili člani inA*®’ nice vaditeljskega zbora sami. Vse točke so bile dokaj dobro izvedene. Na glavni jubilejni dan v nedeljo, 8. julija so sc vršile zjutraj na letnem telovadišču skušnje, katerim je prisostvovalo precej občinstva in ki so obetale lep popoldanski nastop. Na predvečer jubileja je bila P® viški občini impozantna bakljada, ka’ terc sc je udeležilo članstvo in nar*-ščaj ter številno občinstvo. Povorka se je pomikala po viških ulicah pozdrav ljena od občinstva. Po prihodu pre« Sokolski dom jc starosta br. Rems in|el kratek nagovor, nakar jc godba Sokola I zaigrala državno himno in s0" kolsko koračnico. V nedeljo popoldne ob pol 14-J' je zbralo Sokolstvo in številne na^°T ne noše pred Mestnim domom v Ljub-ljani, odkoder je krenila povorka * godbo Sokola I, 16 prapori in sokols»° konjenico na Vič. Pri vhodu v viš*® občino v Rožni dolini je pričakov*1 goste viški Sokol in narodne noše t** številno občinstvo, ki je simpatieo® pozdravljalo sokolsko povorko ter J? obsulo s cvetjem. Došle goste je P°' srčno pozdravil starata br. Rems, d*‘ kar se je pomikala povorka skozi žno dolino in Glince pred Sokol»> dom, kjer se je zbral sokolski na*®j ščaj in dcca. Ob pol 15. se je pripeji* z avtomobilom zastopnik visokega kj£ ma komandant 40. pešpolka polkovni1; brat Ljuba Živanovič, da razvije nOV* naraščajski prapor. Slavje razvitja je otvoril starost® br. Rems, ki jc najprej toplo pozdra^1 zastopnika visokega kuma polkovn1* brata Živanoviča, zastopnika divizij?" narja br. podpolkovnika Kneza 10 ostale. . Govoru staroste br. Remsa je s*®-dilo razvitje naraščajskega prapor®' Zastopnik visokega kuma je razvil n<>' vi prapor in privezal nanj dragoc*® svilen trak, darilo kuma prestolo®^ slednika Petra. Čestital je viškemu ^ kolu k visokemu odlikovanju, ki J, znova pokazalo, kako visoko ceni n^ vladar Sokolstvo. Izročajoč prapor st*' rosti br. Remsu, je izrekel željo, d bi novi naraščajski prapor vihral ponos in čast kralja, Sokolstva in d?” movine. Z vzklikom Nj. Vel. kral]“ Aleksandru, prestolonasledniku Petr° in vsemu kraljevskemu domu ie ključil svoj govor, nakar je godba So* kola I zaigrala državno himno. « Starosta br. Rems je sprejel no prapor, sc zahvalil zastopniku visoke)? kuma ter ga izročil naraščajniku ku Lazniku, ki jc izrekel najprej hvalo v imenu višega naraščaja, P?, tem pa svečano obljubil, da bo prapor s častjo ter ga neomadeževane' ga izročil svojemu nasledniku. sta br. Rems jc nato izročil zastopn1* kuma br. polkovniku Živanoviču kr® sno darilo — spominsko knjigo v Jj* nje vezano — za prestolonaslednik Petra. Sledilo je pobratimstvo noVf^ prapora z ostalimi 16 prapori, jc podnačclnica sestra Binca ThalarJ j va v imenu članic privezala na član5? prapor lep spominski trak. Godba J nato zaigrala sokolsko koračnico, n kar je prvi čestital k srebrnemu J bileju župni podstarosta br. Milko Kr pež. Za njim jc izrekel pozdrave * na in podbana in v imenu prosvetnC»j oddelka banske uprave prosvetni br. Josip Breznik. Oba govornika s bila deležna viharnih ovacij in odoW* vanja. Po razvitju in govorih sc je b*’ starosta šc enkrat zahvalil vscnl^,o lepo udeležbo, nakar sc jc pono'[”. razvila povorka, ki jc strumno № rala pred odličnimi predstavniki. j Pred narodno šolo je bil razn® ' telovadci so odšli v slačilnice ter pripravili za javni telovadni nastOr Godba Sokola I jc priredila proin0^. dni koncert, ki je privabil na telo dišče nad 2000 oseb. Ob 16. uri jc začel javni Najprej je nastopila moška deca (42): nato ženska deca (87) z okrožnjj^ prostimi vajami. Izvedba je bila bra, kritje in skladnost pri dečkih b ša. Moški naraščaj (49) in ženski raščaj (48) sta prav dobro izvedla P y ste vaje za pokrajinski zlet У. jevu oz. Zagrebu. Zelo so ugajale j0 to igre moške dece, ki so izzvale o smeha in dobre volje pri občin5 ^ Pri orodni telovadbi je nastopil0 ^ glavnih orodjih 6 vrst, ki sc! , лo-svoje prav posrečene vaje delezn^ plega priznanja gledaleev. 11 star bratov jc nato prav dobro izvedlo ^ s palicami. Zelo lep jc bil |iaS.°gIiS' članic z zletnimi prostimi vajaini, .. ko 87 članov, ki so proste vaje ^ vili strumno in skladno med živa odobravanjem občinstva. Kras i.0v skoro brezhiben je bil nastop v<’Jsnik* 16. art. polka pod vodstvom PQ1< n,Sok. glasniku« št. 28 dne 6. juda 1934, so radi netočne informacije Poročevalca nekatere mapake, ki jih 'očem kot društvena tajnica resnici Ua m P°Praviti. . Mnogo požrtvovalnosti pri pred-?riPj'avah za nastop je bilo predvsem ■eoa s strani prednjačkega zbora, še- le funk P°tcm pride v poštev delo drugih nKcionarjcv in mnogih sester, ki so ■ c zaposlene pri šotorih in drugje. Sem Iskrena bratska hvala. Nastop sam pomeni za naše družin nV-clik korak naprej, saj so vsi piki postali letos močnejši. Posebno P° je naraslo število telovadečih čla-nov m članic. e Prvotno je vadil vse moške oddcl- . at kujs Martin, mesec dni pred xj <°Pom pa je prevzel moško deeo in n..nc brat Kosi Anton, dočim je mo- y1 naraščaj vadil do nastopa br. Fujs. - e. zcnske oddelke našega društva Je vadila načelnica s. Kosovič Su-zana. k T°i govoru brata staroste je pri-i V a 11 a telovadišče mala moška ‘enska deea s svojo vaditeljico se-aim- . k/nčič R. in je z ljubko poda-V2> 1 jgricami »Drvarji« in »Kmetje« ženjh; РГ* ^edidcdl Pravo razpolo- žun ^edil je nastop m. in ž. dece z vajami v krogih, kal 7 telovadišče je nato prikora- kov ^ bučkov oso. šol Beltinci, Iža-i?„ . \ Odranci, ki so prav precizno J ali vaje za Zagreb. Za tem je nastopilo 84 ženske de-Vai°sn. šol Beltinci, Odranci, Lipa z Vedi1111 zen- tleče za Zagreb. Tudi iz-a teli vaj je bila zelo dobra. Sebi t^P šolsko dece zasluži po- vaj 10 Priznanje ker je naštudiranje 5a ,2a*itevalo mnogo truda z ozirom 1,.,,°' tla ta deea ni še nikoli javno "topila. tlim tjtati bi bilo, da bi sodelovale vzbu šole ker se na ta način in <0? v otrocih veselje do telovadbe šlvg O tva tudi tam, kjer še ni dru- Па Posebno nas je presenetil va,-?P tleee iz Brezove (40), ki je iz-b0i:.a Poti vodstvom br. Fureka sim-Ргес'П° v?i° »Naprej zastava Slave«, jt k;1?110 in z občutkom. Škoda le, da Па.|Гаj.fi°tiba bolj slaba. Občinstvo je aPlav?- marlJive Sokoliče z močnim težk„Z?ni- Precej skladno je izvajal r«ščaj Z((,P1|1C6)vajc domači m. m z. na- 12 nat0~ naraščajnie dom. društva je bcličn'- ak> k°t P°scbuo točko sim-pet y-CfVa'c »Življenje«, ki vsebuje Prisil! •" ,d°b- Gibi so bili mehki, ne-cjey„^ni. lu Pri nekaterih narašč. zelo nb celotna točka zelo efektna. ter ;,.а?.1°Р članov in članic domačega Ši, če °v k‘k tlruštev in čet bi bil bolj-skitnnik b'lo pred nastopom nekaj kritje 1 Vai' Posebno je motilo slabo мЛ* bradlji je nastopila vrsta iz razn,nfc Pobote. Nastop so zaključile vreča]]Ur.0sl' '/- hi m. naraščaja. Tek v Holm ln Preskakovanje z vodo na-P.Ušcj^e* c-^a korita, je vzbudilo v nav-P občinstvu mnogo smeha. trutl, npk^-b^tb vaditeljem plačilo za tlesejuJ ) zelja pa naj bo ob društveni °ljše UlC' Pokazati še več in še le^^P^^A. — Te ilni je minilo bsočle “kar sc>. bile pretrgane verige j°vcncn i s,lzcnjstva prekmurskih °vinsl,- V' , endavski Sokol bo te zgo-“cPtci„k.. dogodke proslavili 8. in' 9. uštva j udi vsa druga nacionalna ^r'PravIi'• av’ se z vso resnostjo aJ°ech iaj?> da doprinesejo po svojih Sv°j del k tej obletnici. v Liu{yj0]MER. Sokolsko društvo 8. julija priredi stop ob lepi ut "lva sosn.Ph^^u Prebivalstva in član- ,r<-‘n0 u . n,h društev ter čet. Na smo- čiutnr, fV°j obi^rU jc dnc B. julija priredilo fi2bi (in, h)1 letni nastop ob lepi ude-aeega prebivalstva in čli odde,4C-ncm telovadišču so nastopili >t, ]U;M. ter pokazali lepo izvežba-; Jaškciia ,1° zasluga delavnega pred-a ženske ?,ra' NaiPre> Je 50 moške ?.rL°stiITli eteee nastopilo z župnimi k rsta bradlja), Ј РЈ 23’ na dro«u-ost«? na droon * ГЈи' poscbno Prva SU ■ vrstc ni~ ze'° ugajala, pa tudi bva-1/ ž°ns1cn i° mno8o zaostale. Mo-«>'Pai И) ic ,wto Kre, ki so izpričale ve- selo stran telovadbe in jih je občinstvo z zanimanjem opazovalo. Na visoki bradlji je nastopila prav dobro izvežbana vrsta domačih telovadcev, člani in članice pa so (skupaj 84) strumno in skladno izvedli župne proste vaje. Velika skupina vseh telovadcev dom. društva na petih lestvah je ob sviranju državne himne dostojno zaključila uspelo javno telovadbo. Poudarjati moramo, da je društvo izvedlo svoj nastop po pretežnem delu samo s svojimi telovadci. Pri prireditvi je svirala marljivo okrožna sokolska godba od Male Nedelje. Po prireditvi se je na lepem veseličnem prostoru razvila prijetna domača zabava. Uspeh prireditve je v moralnem kakor gmotnem pogledu prav lep. Župa Mostar OREBIĆ. — Primer za ugled. Pred nekoliko meseci osnovano je ovde Sokolsko društvo i ono svojim do-sadanjim radom obečaje, da če biti, ako ne po svojoj veličini, ali po uspehu svoga rada jedno od prvih u mostar-skoj župi. Jedan izmedu glavnih zada-taka društvene uprave je podizanje doma. Između sebe i domačih sakupio se več lep iznos. O svemu ovomc čitao je u nekoj Njuzilandskoj našoj novini iseljenik Frano Bilčič iz Lovišča na našem poluostrvu, pa kao rodoljub, ko-jemu u tudini tek srce jače kuca za domovinom, šalje društvu 1 Livru šter-iingu (društvo mu se nijc ni obratilo) i to poprača pismom, koji u izvatku sa-opštujemo: »buduči da čitain Narodni glasnik, te sam video da ste osnovali Sokolsko društvo i da nameravate graditi sokolski dom, te znam da velika novčana kriza, pa da nije lako na 'orzu ruku postignuti sve ono šta treba, pa radi, toga, evo, vam ja šaljem 1 Lst., a žao mi je da ne mogu veču svotu. Verujte mi da je ovde gore nego li tamo u našim stranama pošto usled velike novčane krize ova zemlja ima sasvim malo proizvoda i tako su farmeri vrlo osiromašili, jer nema rada. Znam da čitate novinc pa znate kako je po či-tavom svetu.« Koliko nam je prijatno ovo pismo našeg Bilčiča radi koristi same stvari, još nam je prijatnije, što u njem vidimo, da kod našeg tek pismenog ise-Ijcnika postoji jasna spoznaja o pravom rodoljublju i o pravim potrebama svog naroda. On otkida od grla sebi i svojima u domovini i šalje onde, gde misli da treba pomoči. Našem zemlja-ku to služi na čast, a Sokolsko društvo u Orebieu ističe ovaj primer i za ugled i u znak zahvalnosti, prema F. Bil-čiču. Župa Novi Sađ NOVI SAD. — Iz župe, Odaziva-jući se pozivu br. Sokolskog saveza, da se u sokolskim redovima pristupi pri-kupljanju dobrovoljnih priloga za po-rodice postradale sokolske brače-ru-dara prilikom užasne katastrofe u rudniku Kakanj, Sokolska župa Novi Sad na svojoj teritoriji prikupila je priloge od sledečih Sokolskih jedinica: od društava: Subotica.100 Din; Senta 100 Din; Bačka Topola 200 Din; Sirig 110 Din; Rumenka 50 Din; Apatin 50 Din; Mošorin 50 Din; Novi Sad (ruski ot-sek) 100 Din; Petrovaradin 100 Din; Bajmok 100 Din; Tovariševo 50 Din; Odžaci 100 Din; Vrbas 500 Din; Bcočin 870 Din; Stari Bečej 100 Din; Župa Novi Sad 300 Din; Sokolska četa Svetozar Miletič 50 Din; Tavankut III 50 Din; Deronje 50 Din. Svcga do sada 3080 Dinara. — Ovime se pozivaju sve one sokolske jcdinice s teritorije ove župe, koje još nisu svoje priloge poslale, da to što pre učinc, jer če župa samo još kratko vreme čekati, a onda ec novac sprovesti svojoj svrsi. Sokolska župa Novi Sad. CRVENKA. — Dne 17 juna priredilo je ovdašnje Sokolsko društvo javart čas sa sokolskom decom. Na javnom času vežbalo je 350 dece, od koje je bilo 58 iz Kuie. Uveče je priredena akademija, na kojoj su sve tačke iz vola sokolska deea iz Crvenke. Kod nastupa svirala je dečija sokolska, fanfara iz Bačkog Dobrog Polja i tako su program u potpunosti izvela sokolska deea. Lepo je bilo gledati u ovako lc-pom broju naše Sokoliče, kako neumorno vežbaju. Ceo program je iz-vođen vrlo dobro i ina opče zadovoljstvo prisutnih. Župa Osi jeli. BRANJIN VRH - ŠEĆER ANA. — Javnu vežbu koja je bila 8 jula otvorio je starešina rlruštva br. Nikolič. U I tačei nastupilo je 104 muš. i žen. dece. Deea su uz pratnju glazbe odvežbala vežbe dobro i skladno. — U sledečoj tačei nastupilo je na razboju 5 članova. Vrsta članova bila je u glav-nom podjednake uvežbanosti. Sastave, koje je odvežbala, bili su lagani, za niže odeljenjc. Odvežbani su dobro. — U 3 tačei nastupio je kao gost muš. i žen. podmladak Jadranske straže iz sused-nog sela Šumarice u vežbama s veslima i s venčičima. ^?cžbc su odvežbanc dobro. — Muški naraštaj odvežbao je sletske proste vežbe dobro i sigurno. U skoku u .vis nastupila je vrsta članova domačeg društva. — U igrama nastupilo je 30 muš. i 13 žen. dece iz B. Manastira. Ova tačka svojom živahno šču pobudila je veselost kod glcdalaca i kod roditelja pravu razdraganost. — Žen. naraštaja bilo je malo. Odvežbao je skladno uz pratnju glazbe sletske proste vežbe. U vežbama na karikama nastupila je vrsta članova Sokolskog društva Osijek D. g. Vežbe, na ovoj u Baranji nepoznatoj spravi, pračene su bile s osobitim zanimanjem. — Članova sokol. četa nastupilo je samo 14. Vežbe su ispale slabo. — Mnogo bolja bila je sledeča tačka, vežbe s venčičima žen. naraštaja iz B. Vrha. — Na vratilu je nastupilo 8 članova. U ovoj tačei pokazalo se je, da u Baranji ima i vež-bača višeg odeljemja. Sastavi su bili dobri. — Članovi društava odvežbali su ovogodišnjc proste vežbe vrlo dobro i ovo su biie najbolje odvežbanc vežbe na ovoj javnoj vežbi. — Vojnika je nastupilo 40. Vežbali su oštro i skladno. Gledalaca je bilo manjc nego pro-šlih godina, jer je javna vežba bila bosta kasno objavljena. Opčcnito, javna vežba je potpuno uspela. Red i organizacija bila je uzor-na. Tačke su se bez zastoja odvijale jedna za drugom. Glazba Sokolskog društva Osijek D. g. vrlo dobra. Vež-balište dobro uredeno i ogradeno, tri-binc ukusno dekorisane. (S.) LUČ. — Novoosnovana Sokolska četa u Luču priredila je u nedelju 15 jula svoju prvu javnu vežbu. Na istoj su, pored domače čete, učestvovali vež-bači iz susednih društava: Branjin Vrh-Šečerana, Beli Manastir i čete Bar. Petrovo Selo. Ukupno je vežbalo 265 vež-bača. Javna vežba održana je na vrlo lepo uredenom prostoru, pored crkve. Vežbalište je bilo ogradeno i ukrašeno u nacionalnim bojama. Pre početka krenula je povorka kroz selo, u kojoj su učestvovali svi vežbači kao i ostali članovi s mesnim župnikom, koji je potstarešina čete. Na čelu povorke nošena je zastava, a istu je pratila limena glazba iz susednog sela Petlovca. Javna vežba započela je nešto posle 4 sata po podne. Istu je otvorio pozdravnim govorom starešina čete, brat Vitkovič. Sastojala se iz 12 tačaka, od kojih su večim delom bile ovogodišnjc sletske proste vežbe. Tri nastupa bila su na spravama i to: na razboju, vratilu i u skoku u vis. Posebnu tačku dale su naraštajke iz Branjinog Vrha s »Vežbama s venčičima« i deea iz Bar. Pe-trovog Sela s tačkom »Narodna kola«. Sve tačke su posve dobro izvedene na veliko zadovoljstvo gledalaca, kojih je bilo u lepom broju. Javna vežba je potpuno uspela u svakom pogledu i njome je udaren čvrst temelj za daljnji op-stanak ove mlade čete. (S.) LUG. — Sokolska četa u Lugu j^ri-redila je dana 24 juna o. g. u bližnjem selu Grabovcu propagandnu javnu vežbu. Ista se sastojala iz 7 tačaka koje su izvedene dobro. Javna vežba je uspela, te je doživela veliki moralni uspeh i stekla u tom selu simpatije za Sokolstvo. (S.) VOĆIN. — Sokolsko društvo Vo-čin održalo je dne 15 jula d. g. svoju javnu vežbu, koja je moralno i materi-jalno dobro uspela. Javna vežba kojom je rukovodio okružni načelnik iz Vi-roviticc, brat Šarič, uz pripomoč dru-štvenog načelnika, brata Hrasta, održana je na šetalištu koje sc nalazi u samem mestu. U odredeno vreme ot-poče program i kao prva tačka nastupila su muška i ženska deea jrod vodstvom društvenog načelnika bratu Hrasta, nadalje redale su se tačke tehni-čkog reda, koje su izveli vežbači, uz aplauz posetilaca, s puno elana i sokolske discipline, lepo i jDrecizno. Vredno je spomenuti da jc na javnoj vežbi nastupila (što je danas retko bar u ma-njim mestima) kategorija »starijih vež-bača« i prikazala s puno volje i snage, a pri tom i sokolske svesti vežbu sa štapovima. Naročit-u pozornost gledalaca skrc-nuli su na sebe članovi sokolskih četa, na broju njih 33, u svojim živopisnim narodnim nošnjama, koje je predvodio br. Duro Jovokarič, učitelj iz Čeralija. Sve vežbe kako pre tako i posle nastupa pratila je naizmenično fanfara brat-skog društva Virovitica. Na ovom nastupu učestvovalo je mnogo vežbača Viroviticc i Slatine. Po završenom programu prisutne je pozdravio biranim i patriotskim rc-čima starešina društva Vočin brat dr. Ante Brkljačič. Poseta je bila vrlo dobra, pa je prema torne i uspeh dobar. A. M. Župa Sušafc - Hijelca BRUVNO. — Sokolska četa u Bruvnu, priredila je dana 7 jula t. g. svoju VIII javnu vežbu i »svetila kamen lemaljac svoga .Sokolskog doma. Dan je osvanuo vrlo lep, koji je utieao da ic raspoložeinje bilo odlično. U 10 sati počeli su da stižu gosti, koji su srdačno i bratski dočekivani. U 11.30 bilo je sve gotovo i sDremljeno za osve- čenje. Sokoli i narod čekali su na sve-štenike, koji su stigli s litijom na lice mesta u 12 sati. Posle osvečenja kamena, odaslati su pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku Petru, Ministru za fizičko vaspitanje naroda, banu Sav. banovine bratu dr. Ivi Peroviču i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Za vreme čitanja telegrama Sokoli i narod srdačno su klicali svima ko jima su telegrami upučivani. — Posle toga govorio je brat M. Gačeša, sreski školski nadzornik iz Gračaca, o znače-nju i važnosti podizanja Doma s pro-svetnog gledišta za selo i seljačkj naš narod. Posle njega govorio je brat Nikola Krajnovič, načelnik, o »Zadacima Sokolstva u selu u sadašnjosti«, pa je time završena svečanost osvečenja kamena temaljca. U 16 sati počela jc javna vežba s ovim programom: 1) Narodna kola uz pratnju tamb. zbora, muška i ženska deea (40). 2) Proste vežbe naraštaj. ženski Gračac (12). 3) Deklamacije sokol. pesama, muška i ženska tleča Bruvno (4). 4) Proste vežbe članova Gračac (10). 5) Proste vežbe muške dece Bruvno (40). 6) Proste vežbe ženske dece Bruvno (6). 7) Proste vežbe muški naraštaj Bruvno (8). 8) Proste vežbe članovi četa Mazin i Bruvno (30). 9) Vežbe na razboju (ručama) članovi Bruvno (8). Sve tačke izvedene su vrlo dobro, a kao najbolja jc bila tačka 5 muška deea čete u Bruvnu. — Poseta je bila vrlo dobra, moralni uspeh dobar, a ma-terijalni slab. Posle programa bilo je sokolsko i narodno veselje s igrankom uz pratnju tamburaškog zbora. Sokolska četa u Bruvnu i ovoga puta pokazala je da je sposobna za život. NOVALJA. — Za dam 29 VI bio je zakazan slet Otcčkog okružja u Novalji. Radi mepogodnosti prevoza Sokola i gostiju iz Raba u Novalju održao se slet 1 jula. kojom je prilikom Jadranska plovidba izašla ususret, te je dala svoja dva parobroda na razpolaganje za tu zgodu. Poset je bio neočekivan; preko sedam stotina što Sokola iz br. društva Rab i Pag a što domačeg pučanstva i stranaca posetilo je naš slet i Novalju. Odaziv je brače bio rekordan, te na slet nisu došli samo oni kojima ni na koji način nije bilo moguče da ostavc svoj posao. Na-stup kategorija bio je brojan, te je skoro neverovatno, da sama tri društva mogu da dadu toliki broj vežbača i da ih pored nestašice prednjačkih sila mogu u tolikom broju i vrsnoči iz-vežbati. Sve pripreme- uredaj i tok sleta, odavao je karakter bolj ih nastupa. Vežbalište bilo je ogradeno ogradom od lovorike, okičeno jugo-slavenskim trobojkama, u pročelju vežbališta bila je podignuta vtribina za starešinstvo i podij za glazbu, a celo mesto iskičeno zastavama te je odu-ševljeno dočekalo braču Sokole. Ujutro u 6 sati pred izaslanikom župe br. Jankom Jazbecom održana su natecanja, koja su se u Novalji odr-žavala prvi put, te su izazvala veliko interesovanje kod meštana, tim više, što je društvo Noval j a nastupilo s ode-lom od 6 članova. Rezultati su opčcnito pirilično dobri. Moralni učinak natecanja na vežbače i gledaoce je vrlo dobar. Posle podne u 13 sati počelo je sakupljanje članstva pred So-kolanom. Sokolsko društvo Pag več je došlo i ono se priključilo, te se u uzornom redu po kategorijama kre-nulo na doček brače iz Raba. Veliki broj posetilaca iz Raba oduševio je domače, pa se je doček pretvorio u manifestaciju sokolskog oduševljenja. Na čelu sa starešinstvom društava i glazbom krenula je brojna povorka kroz okičene ulice mesta. U 17 sati več je vežbalište bilo prepuno naroda, koji je očekivao početak javne vežbe. Oko 17.30 nastupaju kategorije, broj-ne i spremne, u 13 tačaka. Deea odu-ševljavaju gledaoce svojim živim vežbama, a nastup kategorija čete Barbat na otoku Rabu pokazao je što sc može i u kratko vreme postignuti, ako u vežbača i prednjaka ima volje. Na-žalost lepi tok vežbe kod 7 tačke ras-poreda pokvario je nagli pljusak kiše, koji je potrajao oko pola sata. Cim jc kiša jrrestala, za 5 minuta gledaoci su skoro svi do jednoga ponovno zauzeli svoja mesta. Kategorije vežbača, koje su još imale nastupiti bez ikakvog pozivanja, sakupile su se i vežba se je u uzornom redu nastavila do svog sv>r-šetka. Prilikom poslednje tačke koju jo izvodilo Sokolsko društvo Pag, opet su se madvili teški oblači, te je govor br. Usmiania žestokom kišom prekinut. Dok su natecanja ujutro izvršena po lepom vremenu, javna je vežba, koja je trebala da bude vrhunac našeg oduševljenja, bila pokvarena vremenskim nepogodama, te- nije izazvala onaj utisak koji joj je po njenoj organizaciji i izvedbi bio namenjen. Brača iz Paga još za dana krcnuli su peške do divine uvale Carska gde su sc ukrcali na motorne čamce i krcnuli prema Pagu, dok su se Rabljani zadržali s nama do 22 sata i provodili vreme u ugodnom raspoloženju da onda uz svetlo bengala i raketa ostave našu luku. Kako smo marljivo radili za ovaj naš jrrvi slet, radimo sistematski i po-žrtvovno dalje do konačne pobede Sokolstva. Župa l/štice PRIJEPOLJE. — Na Petrovdan 12 jula o. g. je Prijepolje doživelo tri velike svečanosti. Toga dana se održao drugi okružni slet I okružja župe Užice, razvila se zastava društva Prijepolje i osve-štala novosagradena zvonara. Uoči samoga dana su došli Sokoli iz okolnih mesta. Naročito je mnogo došlo brače i sestara iz Plevalja, Nove Varoši i Priboja, te su bili smešteni u gimnaziji, dve osnovne škole, sokolani i po privatnim stanovima. Te večeri su koncertirale muzike, sokolska u hotelu »Jugoslavija« i vojna u hotelu »Korzo«. U samu zoru, pomenutoga dana, počeli su stizati Sokoli sa sela. Istoga dana je stiglo i starešinstvo župe Užice. U 6 časova ujutru su počele poku-sne vežbe svih kategorija na sletištu pred gimnazijom i dovršile se oko U časova. Tada je uprava društva, s da-rodavcem starim bratom Cvetkom Pek-kovičem, direktorom gimnazije u pen-ziji, donela zastavu, gde je otpočelo svečano razvijanje. Iza toga poznatoga obreda uzeo je reč darodavac, koji je u kračem ali uzbudljivom govoru prc-dao zastavu starešini društva, bratu Borišiču. Brat starešina je govorio o ovomc svečanome momentu i razvoju sokolske misli u našem kraju i njenu napretku u ovo poslednje vreme. Zatim jc pročitao pozdravne depeše upučene Nj. V. Kralju, banu Vardarske banovine bratu dr. A. Stanišiču i banu Zet-ske banovine br. M. Sočici. Takodcr je pročitina depeša brata dr. Stanišiča, koju je uoči same svečanosti uputio So-kolskome društvu Prijepolje. Posle podne u 3 časa je krenula velika povorka ispred sokolane kroz ulice Prijepolja, s dve muzike i ogrom-nom masom Sokola sa sela. Pred spomenikom palim ratnicima u svetskome ratu, povorku je pozdravio br. Rade Kurtovič, pretsednik Udruženja rezerv' nih oficira i ratnika, a odgovorio mu je starešina društva brat Boričič. Javni nastup je počeo u 4.30 časova posle podne. Sve kategorije su lepo i skladno izvadale svoje vežbe, koje je pratila vojna muzika iz Plevalja. Naročitu pažnju su privukli članovi sokolskih četa istupivši njih 120 na jedanput, uzorno odvežbavši svoje vežbe. Od posebnih tačaka su se istakle skupne proste vežbe brače i sestara iz Plevalja, kao i ritmičke vežbe s peva-njem malih Sokolica iz Prijepolja. U veče se održala akademija na sletištu pred gimnazijom. Te večeri jc ceo grad, kao i sve sletište bilo ras-svetljcno po prvi put električnim osvet-ljenjem, koje je ovoj svečanosti dalo naročiti izgled. Akademija je bila ne-očekivano dobro posečena, te publika je s uživanjem gledala lepo i uzorno izvadanje vežbi s pevanjem naraštaja i dece Sokolskog društva Prijepolje, i vežbe članova i naraštaja uz pratnju glazbe društva Plcvljc. Ženski naraštaj društva Nova Va-roš je lepo izvodio ritmičke vežbe, koje je svojim zvonkim i neobično ljupkim glasom pratila jedna mala sestrica i time pobudila sve prisutne. Muški naraštaj društva Plcvljc je odlično izveo vežbu »Carmen«. U po-slednjoj tački su izašla ženska deea društva Prijepolje u narodnim nošnjama i neočekivano lepo, uz pesmu njihovih milozvočnih dečijih glasova, odvežbali simbolično vežbu: »Cigančico«, s kojom su ostavili neobično dubok utisak na okupljenoj masi. Tada se nastavila igranka. Sutra dan sc počelo s izletima u okolinu i ispračajem gostiju, čime je završena ova naša retka svečanost, ovako velike manifestacije sokolske misli u ovim krajevima. Ovaj naš slet je potpuno uspeo i u moralnom i materijalnom pogledu, teše jc nadati, da če buduči uspevati mnogo bolje, obziruči se na to, da nam je to početak, i da su društva koja su ga priredivala sasvim mlada. Župa Varaždin VARAŽDIN. — III Župski prosvetni tečaj župe Varaždin. — Od 9 do 14 jula o. g. održan je III prosvetni tečaj, koji je trajao šest dana. Z. P. O. pozvao je u taj tečaj prvenstveno sve prosvetarc, koji još nisu bili ni u jed-nom prosvetnom tečaju župe, a »sim njih još i članove društvenih prosvetnih odbora, načelnike, vodnike kategorija i prednjake. Koristeei se iskustvi-ma stečenim u saveznom prosvetncia tečaju u Novom Sadu, organizovan je i ovaj tečaj na internatskom principu i to u državnoj učiteljskoj školi u Čakovcu. Za tečaj se prijavilo 46 očesni-ka, a došlo ih je 39 i to: 1 elu i Ž. P. O;, 20 prosvetara i članova prosvetnih odbora, 1 starešina, 3'člana upravnih odbora, 2 člana društava i četa te 12 načelnika i prednjaka. Izmedu njih bio jc 1 okružni prosvetar i 1 okružni načelnik. Po zanimanju bilo je: 31 učitelj, 4 učiteljska kandidata i 4 daka. Po rodu: 22 muška i 17 ženskih iz 6 društava i 19 četa. Održana su u svemu 33 sata pfč-davanja. Satovima telesnih vežbanja bila jc svrha da učesnici praktično na- uče kako se drže časovi s raznim kategorijama članstva. Telesna vežbanja vodili su sestra Brknjač i brat Iskra. — Pre svttkog jutarnjeg časa vežbanja održan je po jedan govor pred vrstom za razne kategorije. Naveče prikazana su dva filma: »Plitvička jezera« i »Dvi-je seke« od Škole narodnog zdravlja u Zagrebu. Održano je jedno debatno veče o temi »Sokolstvo i škola«. Razgledan je, prigodom izleta u Pribislo-vec, stari vlastelinski dvor, a u Vuka-novcu banovinski vočni i lozni rasadnik, u kojima če doskora početi gospodarski tečajevi za međumurske mladiče. Predavači bili su članovi Ž. P. O. brača i sestre: Belčič, Bosanac, Brknjač, Deduš, Jadrošič, dr. Posmodi, Šuligoj i Špoljar. Osim njih dr. Makso Kovačič iz Ptuja, dr. Rozgaj iz Varaždina te dr. Mirko Crkvenac i Franjo Jelačič iz Čakovca. Za predavanja o lutkarstvu prikazano je učesnieima lutkarsko pozori-šte čete Šemovac, koje je izradio brat Sitar. Poslednji dan održana je diskusija o tečaju, a potom je održano prosvetno zborovanje, na kojem su brača i sestre izneli prilike u svojim jedinicama. U slobodno vreme učesnici su muzicirali več prvog dana je formiran me-šoviti zbor, koji je, pod ravnanjem br. Krnica, nastupio na oprosnoj večeri, na kojoj je učesnike u ime župe pozdra-vio brat Rubinič. Ravnatelj učiteljske škole brat Te-merinac i ekonom internata brat Jelačič susretljivošču i ljubavlju i pažnjom pobrinuli su se za što veču udobnost učesnika ovog uspelog tečaja, koji je organizavao i vodio pretsednik Ž. P. O. brat Deduš. D. DONJA DUBRAVA. — Okružni slet. Prema zaključku uprave i T. O. župe održače se 15 i 16 septembra ove godine okružni slet u Donjoj Dubravi, u Medimurju. Tom prigodom razviče se i barjak tog društva. Naveče 15 pri-rediče jcdinice Dravskog okružja aka-demiju, 16 stizavače iz svih društava i četa tog okružja štafete, koje če doneti pozdrav sletu. O podne održače se povorka, a posle podne javna vežba. VARAŽDIN. — Iz župe. Utakmice u odbojci. Ove godine održače se utakmice u odbojci za celu župu odjednom i to 12 avgusta u Varaždinu. HLAPIČINA. — Nova sokolska četa. Pod okriljem društva u Murskom Središtu osnovana je 8 jula o. g. Sokolska četa Hlapičina u Medimurju. Skup-ština je održana na livadi i istoj je pri-sustvovalo čitavo selo. Prisutni su živo odobravali razlaganja starešine društva i izaslanika župe brata Grabara, te su u četu pristupili svi odrasli muškar-ci, njih 72. Izabran je odbor čete, u koji su ušli: starešina Duro Žnidarič, zamenik Ignac Filipan, načelnik Martin Novak, načelnica Anica Malarič, tajnik Ignac Filipan, prosvetac Sofija Malarič, blagajnik Antun Žignič, odbornici: Ivan Zivčec, Franjo Sakač, Stje-pan Nad, Aleksa Majsen i Ivam Filipan te revizori Antun Kodba i Rudolf Premuž. Nakon izbora govorili su o smernicama rada nove čete brača Duro Žnidarič i Stjepan Matasič. Župa je potvrdila osnutak ove čete. VELIKI BUKOVAC. — Svoj drugi javni nastup održala je ova četa 8 jula o. g. Nastupile su ove kategorije: muška deca Kutnjak, vežbe štapovima (11) i skupine; muška deca Veliki Bukovec, župske vežbe (20); muška i ženska deca Selnica, simbolična vežba Istra (32); muški naraštaj Mali Bukovec, sletske vežbe (18); članovi Veliki Bukovec, četne sletske vežbe (6), muška deca Selnica (16), članovi (30) sletske vežbe; vrsta na preči. Sudelovala su i društva Ludbreg i Mali Bukovec te čete Kutnjak i Selnica. Župu je za-stupao brat Miča Kovačevič. PEKLENICA. — Pod okriljem agilnog društva Mursko Središte osnovana je u Peklanici nova četa. Starešinom izabran je brat Oreški Stjepan, načelnikom brat Žganec Mirko, načel-nicom Štimac Marija, blagajnikom Skle- vič Aleksa te odbornieima Nerer Vinko, Gerenčar Mijo, Horvat Pavao i Mlinarič Vid. Četa je potvrdena od župske uprave i otpočela je intenzivnim ra dom na tehničkom i prosvetnom polju. Osnovani su pevački i tamburaški zborovi, koje uspešno vodi brat Žganec Mirko. Stanje članstva je: 44 člana, 8 članica, 10 naraštajaca i 30 dece. ž. VINICA. — Sokolsko društvo Vinica upriličilo je dne 8 o. m. svoju III javnu vežbu. Župu je zastupao brat starosta dr. Belčič, a varaždinsko Sokolsko društvo brat Novakovič Stjepan. Vežbu je posetilo takoder mnogo odličnika iz Varaždina i okolice te sreski načelnik sreza varaždinskog g. Stalio. Brat starešina dr. Bašič otvorio je nastup duljim govoirom, izrazivši do-brodošlicu svim pridošlim gostima, dok se brat starosta župe dr. Belčič u ime svih zahvalio na pozdravu, donoseči svima pozdrave od župe, istakavši u-jedino, da ga veseli, da je na području župe krenuo rad napred. Nakon toga su započele vežbe, te su osim domačih nastupila deca i članovi iz Maruševca i iz Strmca te članovi društva Ormož. Sve su vežbe izvedene skladno. Naročito se svidela simbolieka vežba s pevanjem »U boj«, što su wlo lepo izvela brača članovi iz Ormoža. Posle nastupa govorio je prosve-tar brat Horvat o ulozi Sokolstva na selu. Nakon izvedenog programa razvilo se narodno veselje. Priredba bila je dobro posedena, te je u moralnom i materijalnom P°' gledu vrlo dobro uspela. Župa Vel. BečteereU GUDURICA. - Dana 8 jula o. * Sokolska četa u Gudurici priredila je u susednom selu Veliko Središte J*: van nastup. Svečanost otvorio je vPrl" godnim govorom zamenik starešini brat Terzič. Zatim su sve kategorij vežbača nastupale s prostim vežbani^ a članstvo i s vežbama na razboju. vreme vežba svirala je glazba iz M*r' kovca. Posle završenih vežba brat KO' zlov zahvalio je prisutnima na poseti-Na kraju priredeno je narodno veselje. Poseta i prihod bili su dobri, a moralan uspeh odličan. Pazikuću prvenstveno penzionera za bespto' tan stan i primernu nagradu traži s 1 oktobra SOKOLSKO DRUŠTVO BLED Nov, nenošen sokol, kroj kompletan, za osobu Srednjeg stasa (br. odela 48—50), prodaje se uz polovičnti cenu. Obratiti se na: Jakov Gavranič, Zagreb, Kršnjavoga 25 priz. levo. Prednjak traži uposlenje Limarski pomočnik star 20 godina sa sokolskim društvenim pred-njačkim ispitom traži uposlenje. Obratiti se na Sokolsko društvo Pleternica. Kupuje se konj Sokolsko društvo Dugirat, župa Split, kupilo bi (vežbačeg) konja, dobro uzdržanog, Ponude pod oz-nakom cene i uveta plačanja te s opisom i izgledom konja slati na društvo. • « a a I S o M o V) •N >C0 % s o M o * s v* S V 'H Ž «5 ■S S e t o •4 S 0 v M««« 0 0 0 0 Z i z z U CRIKVE.NICI nabavite razglednice, papir, uspomene, sav kane. pribor u knjižari i papirnici »LIBURNIA« VINKO SKARICA 212—3 © KlifElE vSe/i /io ati napdidivifk KUIAKNA fT*DI II ЦШЦДМА-РАШиИИОУАИ 205-31 Sokoli i SoUotice! 209—H Nabavljajte svečane i vježbaće potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVAT E K, dobavljača Saveza S. K. J. Zagreb, Frankopanska ulica 9 SOKOLSKE ZASTAVE vezene svilam, zlatom i srebrom (ručni rad) izradjuje najbolje i najljepše po veoma umjerenim cijenama Trgovina crkvenih stvari i sviju vrsta društvenih zastava LJUB. GJUKIĆ i BRAT, naslj. ZAGREB ♦ Bogovičeva ulica 7 Osnovana god. 1884 Zahjtevajte odmah predračune! JADRANSKA PLOVIDBA D. D. SUŠAK IRedovita parobrodskaslužba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmacija, Albaniju i Grčku 3EVTINA TURISTIČKA POTOVANJA 10-11 dana za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba Tražite prospe kte! § Upute daje Jadranska plovidba u Sušaku, sve njezine ^ agencije i evi veči putnički uredi u tu- i inozemstvu Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož KNJIGARNA V LJUBLJANI PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44 UČITELJSKA TISKARNA I V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6 i l 203-30 Najbolje Tambure Sremske i Farkaševe vrsti te majstorske gitare i mandoline uz jamstvo preporuča Svjetska rukotvomica tambura STJEPAN M. GILG, SISAK br. 162 JUGOSLAVIJA — Nabavite novi veliki ilustrovani ejenik tambura, koji svakome na zahtjev šaljem b a d a v a. — Pisemski papir in kartoni s sokolskim grbom! Izdelali smo več vrst pisemskega papirja in kartonov s sokolskim grbom na papirju in na kuverti Prva zaloga je uspela izredno lepo, zato pohitite z naročilom! Cena mapi (10 papirjev oz. kartonov in 10 kuvert) od Din 8'— do Din 11’— KNJIGARNA UČITELJSKE TISKARNE шшшшшшшшшшвшшшвшшшшшшшшшшвшштвшаш LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA 6 MARIBOR, TVRSEVA CESTA 44 Bračo, sesire! Sve sokolske potrepštine za javne i svečane nastupe dobijeie najjevlinije i najsolidnije kod bratske radnje BRANKO PALCIĆ glavni dobavljač Saveza S. K. J. CENTRALA: Zagreb, Kraljice Marije ulica 6 FI LIJ AL A: Beograd, Balkanska 24-— 210-12 206-18 KR. DVORSKI Џ DOBAVLJAČ m-: 'mmiin Prva jugoslaveriska industrija športskih potrepština M. DROOCER ZAGREB ILIČA 39 BEOGRAD Pasaž Akademije Nauka Izašao je novi ejenik sokolskih potrepština sa rasporedom utakmica za laku atletiku- ZATRAŽITE HITNOl JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA u Ljubljani registrovana zadruga s ograničenim jamstvom 204—31 opskrbljuje u smislu čl. 2 svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našega Sokolstva. Izdaje i raspa-čava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimaci-cije i muzikalije Prodaja odora sviju kategorija Naslov: Jugoslovenska sokolska matica, Ljubljana, Narodni dom Pošlansko čekovni račun Ljubljana: 13.831 Telefon broj 25-43 Zahtevajte cenik! 21.4-2 ц1м. sohou Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelu • Ureduje Redakcijski oleek • Tiska Učiteljska Hskarna (prelsiavnik Franc« Štrukelj); svi u i