ftošlanna ptaćena u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE IlIGOSL A V1JE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. m. - Broj 23
Isfublfana., 2t Juna
1932
Izlazi svakov četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učitelj s k oj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku © Rukopisi se ne vračaju
uprava
Zadaci nacionalizma
ianašnjice
Financijska i općenita gospodarska depresija, ko ja je pritisla sav svet, te nije poštedela ni »obečane zemlje« no-voga sveta — Severnu i Južnu Amerika — danas najviše tišti države i narode Evrope, stavljajuči ih na kušnju, kakove istorija ne pamti. Ove teškoće, vulgo izražavane danas pod jednim nazivom —- krizom, ne ostaju samo izo-lovane na svome terenu, več po svojoj prirodi zahvataju i sva ostala pitanja savremenog života i u prvom redu nakaze svog najsnažnijeg odjeka u poli-tičkoj perturbaciji svih naroda bez razlike. Nakon, skoro, od jednog i po decenija otkada je prestao svetski rat, mir medu narodima sveta kao da se uopče i ne oseča. Što više, izvesni do-gadaji, baš u poslednje vreme, pred horizont iscrpljenog, • osiromašenog i obnemoglog čovečanstva, navlače oblake, koji svet napunjaju nemirom, tes-kobom i strepnjom. A u vrtlogu pak niza ideja, koje se time u vezi pojav-ljuju i niču kao posledica svih tih po-remečenja u svetu, i koje se ponaj-češče sukobljuju jedna s drugom, pro-povedajuči svaka sa svog vidika i interesa način, kojim da če čovečanstvo iziči iz sadanjeg haosa — sve to stva-ra u masama naroda jednu psihozu i raspoloženje, koje u nekoj napetoj nervozi neobjektivno i nekritički primaju sve što je inače kadro da izazove ne samo stanje potpune dezorijentacije, več i da pokoleba svaku veru, pa i onu u na j sveti j e.
Nije medutim ovo mesto, a niti smo pozvani da ispitujemo uzroke tih »adanjih velikih problema političkih i gospodarskih zapletaj a i nedaea u sve-tu; mi 5emo se ovde samo pozabaviti nekim čisto našim prilikama u zemlji, a.‘	ipak nisu potpuno neodvisne
m od vanjskih utieaja i upliva, koje Današnje vreme političkih olujina raznosi posvuda obzorjem sveta.
Kaže se, da je nacionalizam preži-veo svoju epohu i da je došlo doba, u Kojem treba rešavati druga, sada važ-nija pitanja — recimo — socijalna i gospodarska. Dobro, ali ako se ipak postavi pitanje: što je zapravo nacio-nalizam i što on hoče, mi bi, u jednom širem i ispravnom odgovoru, videli, da je nacionalizam pokret koji traži pot-punu zaštitu svih osnovnih prava slo-bode i svih tečevina jednoga naroda (potpuno sticanje ili očuvanje njegove steeene državne suverenosti — terito-rijalno i politički, zaštitu narodnog jezika, nesmetanog kulturnog i ekonom-skog razvitka te vere i narodnih tradicija). Ova zaštita najosnovnijih ele-menata iz kojih rezultira sloboda i samostalnost jednog naroda, zaštita i spolja i iznutra, to su težnje naciona-lističkog pokreta. Ima međutim sluča-jeva, gde se nacionalizam, pod upli-vom izvesnih prilika i dogadaja može
i	da preobrazi, izobliči, i pode dalje u svojim težnjama, ali tim putevima on se udaljuje od svog pravog znače-nja i u daljnjim svojim presizanjima, u ekstremnijem pravcu, vodi do otvo-renog šovinizma. Ovakve pak ultrana-cionalističke težnje jednog naroda kose se uvek s interesima drugoga naroda. O ovakovom ultranacionalističkom megalomanstvu, o šovenstvu, naročito mi, imamo prilike da svakodnevno slu-šamo i čitamo.
Uočimo li bolje sadanje prilike u svetu, one nas upučuju, da nacionalizam i nacionalistička strujanja nikako ne gube na svome terenu. Naprotiv. Ovde medutim takoder ne smemo da pravi nacionalizam zamenimo s izves-nim na oko sličnim pokretima u neko-jim zemljama, a koji su se ponajviše šilom nametnuli te se nalaze na vla-sti ili pak za njom teže. Ovi pokreti političkog ekstremiteta dobivaju svaki
i	svoje osebujne forme: tako fašizam u Italiji, Nemačkoj i dr. s jedne, te boljševizam u Sovjets'koj Rusiji s druge strane. Svi ovi pokreti, ma da po svojoj biti i ciljevima sasma oprečni, ipak po svojim metodima, sredstvima
i	praksom provadanja svojih idefa dakle svojim ekstremima — u mnogo-čem nalikuju jedan na drugoga.
I	nacionalizam, kao i mnogi drugi politički pokreti, nije u svome programu strogo vezan za izvesne ukalupljene forme I on se također oblikuje i prilagoduje prema potrebama, dogada-jima i prilikama svoje zemlje i svoga
/X sv e sokol skl slei u Pragu
Učešče srednjoškolske omladine na sleiu
naroda, ali jedno od česa nikada ne otstupa, to je jedinstvo naroda i države. To je dogmatički postulat naciona-lističkog pokreta, njegov Vjeruju. S tom verom nacionalizam uvek i svu-gde najžešče pobija svaku struju, čije bi eventualno nastojanje moglo da stavi u sumnju fundamentalne osnove slobode i jedinstva države i naroda. Ne možemo ovde de'liti mišljenje, koje se rado ističe, da bi nacionalizam to-bože svojim sistemom zatvaranja, nekim ekskluzivizmom, bio zapreka teš-nje medunarodne saradnje i uzajamne pomoči i time protivan ideji solidari-teta, koja inače jest i treba da bude danas novi zakon za pojedinca, društvo i narode. Ali taj osečaj solidari-teta, po nacionalističkom shvatanju, treba usaditi, provesti i probuditi naj-pre u sebi samome, u svome društvu, u svome narodu i državi. Ne može da bude osečaja opčenitog ljudskog soli-dariteta, ako se nema ljubavi za svoj vlastiti narod i državu. Ljubavlju i ra-dom najpre za svoju vlastitu narodnu zajednicu doprinaša sc ostvarenju ideje uspešne medunarodne saradnje i pomoči, ideje napretka čovečanstva. čovečanstvo je najširi sustav u koji ulazi pojedinačni ljudski život. Na taj sustav, doduše, smeraju težnje socija-lizma. Ali pak put do čovečanstva, do jednog opčenitog ljudskog solidarite-ta, vodi preko narodne sloge, a za ovu opet treba izgraditi narodnog čoveka, nacionalistu. Jer nacionalista je sve-stan svoje plemenske, krvne, jezične i kulturne veze sa svojim narodom. Da li smo — pitamo se sada — mi u tom pogledu izvršili svoju zadaču? Sve nas prilike upučuju, da nas na tom polju čeka još vrlo mnogo rada. Moramo, kako veli jedan naš veliki pesnik, odgojiti nacionalistu — narodnjaka — kome je sreča i nesreča naroda njegova sreča i nesreča; koji se veseli svakom uspehu i napretku svoga naroda, i koji plače nad svakom kata-strofom, koja zadesi njegov narod. Jer nacionalista se ponosi slavom svoga naroda, a bole ga njegove pogreške.
I	nacionalista baš, jer se živo oseča elanom narodnog organizma, takoder i radi prema svojim sposobnostima i silama za korist edine
Ovo su misli, koje, naročito u ovo doba, treba rečima i delom unositi u naš narod i po njima u prvom redu uzgajati našu omladinu, koja pod raznim uticajima katkada uskoleba u svom nacionalnom ravnovesju. Više no mož-da ikada pre potrebno je sada u narodu buditi nacionalnu svest, učvrščivati veru u nacionalne svetinje, podžigati plamen nacionalnog osečanja. stvarati vatrene rodoljube, nacionaliste — fanatike! Treba odbaciti sve predrasude
i	znati, da samo istinsko, pročučeno rodoljublje, rodoljublje ne reči, več osečanja i dela, najbolje i najsnažnije učvrščuje i brani slobodu te u svim pravcima omogučuje pravilan i nesme-tan razvitak jednog samostalnog naroda i države.
Ova naša izlaganja, na koja nas navode opčenite današnje prilike, i van u svetu i kod nas u zemlji, upučuju nas, da je ponovno nadošlo vreme, kada treba povesti otvorenu borbu protiv svake nacionalne mlitavosti i uspava-nosti, da treba pribirati snage koje če prodrmati dušom naše nacije, da usta-ne i da se digne protiv bezbojnosti i beskičmenjaštva našeg vremena, prilika i ljudi, koji iz zakutaka i prislonaka apatično vire, kako neki puževi dopla-ziše da oblate zastavu jedinstva. I protiv svih mračnih sila, koje su vodene jezuitskom maksimom, da cilj posvečuje sredstva, mora da se digne gnev svakog istinskog nacionalnog osečanja
i	da ispolinskom snagom naše narodne rasnosti satre sve takove mijazme na našem nacionalnom telu.
A naše Sokolstvo, koje nacionalni uzgoj uziina za svoj uzgoj, i koje u nacionalizmu vidi neprekidni i ustrajni rad za narod, te nacionalizam smatra kao nesebično i stvarno delovanje za narodnu celinu, to naše Sokolstvo dužno je, da svojom sokolskom, fana-tičkom verom uvek i svagda a naročito sada jača, podžiže i pali plamen nacionalizma — veru u naše največe nacionalno svetinje. Jer samo preko izgra-denog Jugoslovenstva vodi put u Slovenstvo i dalje — u ideale čovečanstva.
U okvir sletskih priredaba i ovog puta su predvidene priredbe srednjo-školskc omladine, za koju su odredeni dani od 16 do 19 juna. 1 ove priredbe vrše se u proslavu stogodišnjice rode-nja dra. Miroslava Tirša. Tehničku stranu ove priredbe organizovalo je Središnje društvo čcškoslovaekih pro-fesora u Pragu, a gospodarsku ČOS.
Za organizaciju ovih priredaba organizovan je bio poseban otsek, ko-jemu pretsedava profesor Švara, a sam otsek ima sledeče pododbore: nastan-beni, za priredbe, ishranu, transport i propagandu. Telovežbu vodiče posebno vodstvo, u kojem su: prof. Simon kao pretsednik, Roubal, Zdenjek, Hala, Horak, Žaček, Šterc, Novakova, Vahtlova i Provaznikova kao članovi.
Priredbe srednjoškolske omladine namenjene su svim srednjim školama
i	nad njima je preuzeo protektorat sam pretsednik republike br. Masarik, a počasno pretsedništvo ministar prosvete dr. I. Derer.
Priredbe srednjoškolske omladine počeče 16 juna takmičenjima u pliva-nju. Dači podeljeni su u dve grupe, i to u prvu od 15 do 17 godina, a u dru-gu od 17 do 21 godine. Prva grupa takmiči u prsnom, lednom i slobodnom plivanju na 50 m, dok druga grupa tak-miei u istoj disciplini na 100 m. Za obe skupine propisani su takoder i sko-
*	>
Slelske vesli
STANOVI ZA UČESNIKE SLETA.
Stanbeni otsek primače prijave za privatne stanove samo još do 15 juna. Prijavama treba priložiti i 5 KČ. Za učesnike iz Jugoslavije ovo če obaviti naš sletski odbor; za to je u prijavama
i	posebna rubrika.
PEVAČKO DRUŠTVO »LIRA« IZ ČIKAGA NA SLETU
S prvom ekspedicijom Čehoslova-ka, koji su prošlih dana stigli u Prag, stigli su i članovi pevačkog društva »Lira« iz Čikaga, koje postoji več 40 godina. Društvo je priredilo uspeli koncert u Pragu, a koncertiračc još i po nekim drugim večim mestima Če-škoslovačke.
150.000 PRENOĆIŠTA ZA UČESNI-KE SLETA
Stanbeni otsek pripremio je prc-nočišta za oko 150.000 ueesnika, i to za češke Sokole 100.000, za inostranc Sokole 15.000, a za ostale goste, domače i inostranc 25.000 prenočišta, dok če, kako smo več javili, hoteli sa 80% svojih soba raspolagati sami. Več danas je sve gotovo za zajedničku na-stanbu, i čim za vrše škole nastavu biče ueioniee preuredene u spavaonicc. Spremljeno je na desetke hiljada slam-njača, pre svega za inostrane goste, dok svaki učesnik treba da ponese so-bom po jedno čebe, a po mogučnosti i jastuk.
SVAKIH PET MINUTA STIZAĆE PO JEDAN VLAK SA UČESNICIMA SLETA
Največi željeznički promet za vreme sleta biče 2 jula na pruzi Češka Tr-šebova-Prag od 4 sata ujutro pa do 10 navečs*, kada če, pored 74 redovita vlaka, voziti prema Pragu još 52 posebna vlaka, dok če svi putnički vlakovi saobračati u dva dela (dve kompozicije), što iznosi tačno dvestotine vlako-va u vremenu od 18 sati, ili 11 do 12 vlakova na sat; dakle svakih pet do šest minuta stizače po jedan vlak. Koliki če napor ovakov ogroman saobra-čaj zahtevati od željezničkog osoblja, jedva se može i pretstaviti.
PRAG ZA VREME SLETA MILIJONSKI GRAD.
Veliki Prag kroji sada preko
800.000 Stanovnika, i pošto se za vreme sleta očekuje dolazak od preko če-tvrt milijona posetnika i gostiju, to če za vreme sleta biti Prag milijonski grad, a što če se poznati i po njego-vom saobračaju i životu po ulicama. Gosti dolaze u Prag osim s redovitim vlakovima, koji če za vreme sleta voziti sa dve garniture, još sa 112 posebnih vlakova. Na sletište pored tramvaja i autobusa moči če se gosti povesti i automobilima, kojih če biti oko 5000, i to uz vcoma umercne cene.
kovi u vodu. Takmičiče se i u stafet-nom plivanju 4 X 50 m. Devojke tak-miee bez obzira na dobu u istim disciplinama kao i dači prve grupe te u stafetnom plivanju (prsnom) 3 X 50 m. Za takmičenja u plivanju prijavljeno je 373 daka i 206 devojaka.
Dne 17 i 18 juna održače se takmičenja u prostim vežbama, igrama, vež-bama na spravama i u tenisu. Sva ova takmičenja moraju biti završena 18 juna pre podne. Posle podne tog dana obaviče se pokusi za javno vežbanje na sletištu. Nakon pokuša formirače se povorka, koja če pozdraviti pretsedni-ka republike i grad Prag. Povorka kre-če sa sletišta na Hradeane, dalje ulicama do Tirševog dom, gde če deputa-cija položiti venac pred Tiršev spomenik. Povorka če se završiti kod muzeja. Dosada je za povrku prijavljeno
17.000	daka i devojaka. Priredbe sred-njoškolske omladine završiče se javnim nastupom na dan 19 juna. Proste vežbe nižeg odeljenja vežbače 5794 daka i 2973 devojaka, dalje če izvesti po-sebnu tačku dači praških škola, tc svoje vežbe devojke višeg odeljenja njih 3000 na broju. Učešče na sletu obečale su i neke škole iz Jugoslavije te licej iz Dižona. Ovaj nastup srednjoškolske omladine završiče se drugim izvode-njem sletske scene.
SLETSKA SCENA
Novost ovogodišnje sletske scene biče recitacije hora glasnika, koji če recitativom tumačiti pojedine faze sletske scene. 1 za sletsku scenu upotrc-biče se prenos glazbene pratnje pu-tem radia. Usred vežbališta biče postavljen poseban podij, koji ee biti u drugom delu scene pretvoren u antički žrtvenik sa dorskim stupovima, a u trečem delu scene podiči če se još jedan 8 m visok stup, na kojem če sta-jati dva i po metara visoka figura Tir-ševa. Taj podium, koji je dug 26, širok 16 i visok 2'60 m, konstruirao je arhitekt br. Driak, tvorac sletišta, a Tirševo poprsje izradio je akademski kipar Otomar Rabi.
ULAZNICE ZA KAZALIŠNE PRET-STAVE
Ulaznice za pretstave, koje če da-vati pojedina kazališta za vreme sleta, treba narueiti direktno kod kazališnih blagajnica. Uprava Narodnog djivdla, Stavovskog i Vinohradskog djivadla, šalju na želju interesenata kazališne prospekte uz cenu od lKč. Pri porud-žbi ulaznica treba tačno navesti, za koji komad, dan i mesto se ulaznina na-ručuje, a ujedno treba navesti i tačnu adresu. Ulaznice šalju se preporučeno.
POŠTANSKI URED NA SLETIŠTU
Na dane 5, 12, 18 i 19 juna poslo-vače na sletištu poseban poštanski ured, koji če biti filijala poštanskog
ureda Prag I i zvače se Poštanski ured Prag-svesokolski IX slet. Ovaj ured biče kasnije od 26 juna pa sve do 6 jula stalno otvorcn, i to od 7 sati ujutro do osam sati naveče. Obavljače sve poslove, koje vrše normalni i stalni poštanski uredi.
ZASTUPNICI VELIKIH NORDIJSKIH LISTOVA NA SLETU
češkoslovačko ministarstvo ino-stranih dela primilo je obavest, da su se njegovom pozivu na učešče na IX svesokolskom sletu dosada definitivno odazvali sledeči veliki nordijski listovi, koji če na slet poslati svoje posebne izvestioce: »Stokholms Tidningen« i Stokholms Dagblat«, koji če poslati najboljeg švedskog sportskog referenta Oskara Sedrlunda, dalje »Dagens Nihete« (Stokholm) poslače svog re-daktora Stena Sedrberga, a norveški list »Aftenposten« svog sportskog referenta Kristijana Andersona.
IZ ŠANGHAJA NA SVESOKOLSKI SLET U PRAG
Kako javljaju češke novine, sti-gao je u Prag iz Šanghaja zamenik starešine tamošnjeg ruskog Sokola brat V. Kočetov. Za ovaj besumnje najda-lji put, koji je prevalio brat Kočetov da stigne na IX svesokolski slet u Prag, trebao je mesec dana vremena. On je iz Šanghaja putovao preko Sin-gapura do Napulja, otkuda je produ-žio ravno u Prag, jer je i glavni njegov cilj da učestvuje praškom sletu i da se pobliže upozna sa Sokolstvom. Brat Kočetov zadržače se u Pragu za celo vreme sleta, a nato če se povratiti opet u Šanghaj, gde stalno živi.	,
Brat Kočetov, kome je 30 godina,' pripoveda, kako veliko zanimanje za Sokolstvo vlada medu šanghajskom ru-skom omladinom te kakvim su odu-ševljenjem ruski Sokoli podigli svoju vežbaonicu, koju su potpuno opremili sa svim vežbačkim spravama, večinom izradenim vlastitim rukama. Kako jer u Šanghaju teško doči do dobrih sprava, brat Kočetov je nakupovao u- Pragu više sprava, koje če poneti sa so-bom u Šanghaj.
Poset vežbaonice ruskog Sokola u Šanghaju, koji ima oko 120 Sokola i Sokolica, po rečima brata Kočctova, vcoma je dobar. U vežbaonici se radi vrlo intenzivno, te je sam rad bio je-dino prekinut za vreme bojeva između Japana i Kine, kada jc uopče i sav javni život zastao za puna dva meseca. Ruski Sokol u Šanghaju sudeluje pri svim medunarodnim sportskim priredbama u Šanghaju, te nogometna i basketbalska momčad tamošnjeg ruskog Sokola jedina su slovenska društva u Šanghaju.	:
U Evropu došao sam, veli brat Kočetov. s velikim zanimanjem, jer sam se rodio u Habarovsku i do sada još nikada nišam bio u Evropi. Sa sokolskom idejom upoznao sam se iz knjiga i iz pripovedanja drugih, a sada pak želim da se zadojim sokolskim duhom, kojim je prožeta zemlja Tirša
i	Fignera.
lipule za učesnike IX svesokolskog sleia
u Pragu
Svi članovi i članice, koji putuju u Prag i natrag sa sokolskom ekspedicijom, moraju imati skupni putni list, za koji ne treba plačati austrljski vizum. Ko se pak vrača u domovinu redovitim vlakom, dakle ne posebnim kojim putuje ekspedicija, u slučaju na-ime da kani puduzeti izlete po Češko-slovaekoj, ili se tamo zadržati iz bilo kojih razloga, mora da ima svoj zasebni putni list, te u ovom slučaju plača za austrijski vizum Din 30, a putuje li preko Madžarske — za madžarski Din 20 (2 pengea).
Za skupno potovanje ladom na Bratislavu ne plača se za vizum ni-kakva pristojba.
Vodnici takmičarskih vrsta, suci
i	takmičari za takmičenja SSS, koji putuju u Prag pre (ne s ekspedicijom), mogu imati skupni putni list, ako se naime vračaju u domovinu posebnim vlakom ekspedicije; u protivnom >la-eaju pak, vračaju li se redovitim vla kom, moraju imati svaki svoj zasebni putni list, providen potrebnim vizumom odnosne države (Austrije ili Madžarske) preko koje putuju.
Vodnici naraštaja, koji se vračaju u domovinu s naraštajem, moraju imati skupni putni list.
Novac koji se uplati Savezu SKJ u Beogradu za lične potrebe u Pragu, dobiče u pisarni Saveza SKJ u Pragu od našeg blagajnika naročiti župski opunomoeenici i to u protuvrednosti čeških kruna, koje če onda porazdeliti u odgovarajučem iznosu onim učesnicima, koji su taj svoj iznos uplft-tili Savezu SKJ u dinarima.
Odlazak za Prag definitivno je odreden tako, da če svi posebni vlakovi (ekspedicije) stiči u Prag 2 jula do 12 easova.
Naši takmičari, članovi i članice, koji če takmičiti u višem odeljenju ČOS, moraju se uputti na put u Prag več pre, jer takmieenje počinje več 2 jula u 7 časova ujutro. Ostali naši tak* mičari pak za takmieenje ČOS (za srednje i niže odeljenje) mogu da putuju posebnim vlat-.om ekspedicije, jer se ova takmičenja vrše 4 jula.
/oKoL/TKO
Tirševa spomen - ploča u Pragu
Za vreme svojih študija Tirš je boravio je u Pragu kod svog strica na Maloj strani u Karmelitskoj ulici. Sokolsko društvo Praha III — Mala strana otkrilo je na uspomenu Tirše-vog boravka u Pragu na kući u spo-menutoj ulici spomen-ploču s napisom, da je u godinama 1841 do 1852 'u njoj stanovao dr. Miroslav Tirš kao mladič, koji je docnije dao češkoslo-vačkom narodu uzvišenu sokolsku misao.
Češkoslovački Sokoli nikako ne idu na olimpijadu u Los Andeles
U mnogim krugovima, pa i u sokolskim, još uvek se govori, da če čc-škoslovačko Sokolstvo na kraju ipak otposlati svoje takmičare na gimnastič-ka takmičenja na olimpijadu u Los Andeles. Da to nije tako, svedoči najbolje odgovor ČOS sa sednice od 28 aprila i ponovno od 18 maja o. g. Cen-tralnom olimpijskom odboru odnosno Češkoslovačkom olimpijskom odboru na njegovu ponovnu intervenciju, nai-me, da češkoslovačko Sokolstvo nikako neče učestvovati u ma kakvoj formi, ni sa vrstom, ni sa pojedincima gimnastičkim natecanjima na olimpijadi, pošto se sprema u prvom redu za svoj svesokolski slet.
Eli Bjerksten o Sokolstvu
Poznata reformatorica ženske gimnastike Eli Bjerksten (Bjorksten), docentkinja za telesni uzgoj na sve-učilištu u Helzinkima, glavnom gradu republike Finske i pretsednica žen-skog gimnastičkog saveza Finske izjavila je nedavno o Sokolstvu sledeče:
»O sokolskom pokretu i velikim nacionalnim manifestacijama, sveso-kolskim sletovima, uvek rado čitam i to s največim zanimanjem. Svesokolski sletovi, gde se sastaju na tisuče mladih i starijih, muških i ženskih a koji svojim vežbanjem pokazuju svoje zdravlje i lepotu, gipkost i snagu, uvek su divne i krasne slike velebne sokolske misli. Da li je uopšte mogu-ča bolja i lepša slika od pogleda na hiljade vežbača, koji su se sastali da na stadionu, suncem pozlačenom, vež-baju svoje zajedničke proste vežbe? Dobivamo utisak, da osečamo i čuje-mo složan ritam tisuča i tisuča srdaca, koja kucaju sva za jedan veliki uzvi-šeni cilj: za dragu, milu domovinu te za ujedinjeni narod. Narod, koji je kadar da izvrši takova dela kao što jc sokolska misao i organizacija, i koji je i sposoban da podržava i veru i odiiševljenje za ovakav složan cilj — ovakav narod ima pred sobom jednu srećnu i časnu budučnost.«
70godišnjica Sokola u Kolinu
U Kolinu, starom češkom gradu, osnovan je Soko odmah posle osnutka Praškog Sokola. Ovo društvo proslavilo je svoj jubilej 29 maja svečanom akademijom u sokolani te s ot-kričem spomen-ploče na kuči Moravske banke, gde je držao pre 70 godina svoju svečanu reč osnivač Sokolstva
no je Tirševim imenom. U sokolani pak održana je na dan proslave i velika sokloska izložba iz bogate isto-rije društva. — Napis na ovoj ploči, u prevodu, glasi: »Sa tribine na ovome mestu govorio je prigodom osvečenja barjaka Kolinskog Sokola na dan 21 juna 1868 godine dr. Miroslav Tirš protiv Austrije i cara Franje Josipa, koji je baš toga dana boravio u Pragu, otkuda je Praški Sokol demonstrativno otišao u Kolin na veliko carevo negodovanje.«
Oivorenje letnjeg vežbališta društva Prag I
Ovo veliko i snažno praško sokolsko društvo proslavilo jc prošle nedelje Tirševu stogodišnjicu roden j a otvorenjem novog, veoma podesno uredenog letnjeg vežbališta na ostr-vu Veliki Bcnatki u sredini Vltave, a koje se po svojem ustroju može uvrstiti medu najbolja vežbališta u Pragu. Vežbalište zaista nije suviše veliko, ima samo 80 m dužine i 40 m širine, ali je potpuno bez i malo prašine, ogra-deno drvenom pregradom, a sa dve strane omeduje ga Vltava. Uredeno je potpuno moderno, sa svlačionicama, spravama, plivalištem itd. Pored vežbališta uredeno je i igralište za decu. Ova proslava priredena je s velikim uspehom te je bila veoma posečena od strane gradana i Sokola.
60 godina čuvene Kolinske Km oho v e muzike
dr. Tirš prilikom razviča zastave ko-linskoga Sokola. Govor 1 irša bio je za ono doba veoma oštar i protuaustrij-ski, to s razloga, pošto je baš onih dana boravio u Pragu austrijski car. Članstvo Praškog Sokola s Tiršem na čelu otišlo je stoga demonstrativno iz Praga da prisustvuje razviču barjaka Sokola u Kolinu. Sadašnja jubilarna svečanost zaključena je javnom vež-bom močnog kolinskog društva. Ovom prilikom i društveno vežbalište nazva-
Marljivo sokolsko društvo Kolin, osnovano nekoliko meseci iza osnutka matičnog Praškog Sokola, pozvalo jc 1872 godine svoje članstvo na sa-biranje dobrovoljnih prinosa za usta-novljenje sokolske muzike. Več nakon nekoliko meseci glazba je počela radom pod vodstvom učitelja br. Fr. Kmoha, poznatog koinpozitora marša »Lvi silou«. Od malog početnog broja brače glazbenika u toku nekoliko godina razvila sc je zastalno naj-jača sokolska muzika, koja sada ima preko 50 članova, te koja je s neobi-enim uspehom pod svojim vodom Kmohom počela saradivati ne samo kod sviju sokolskih priredaba domače župe, nego i po čitavoj Češkoj, te je posle mnogih uspeha koncertirala i prilikom sokolskih ekspedicija u Petrogradu, Varšavi, Lavovu, Beogradu, Ljubljani, Sofiji itd. Veliko značenje ove muzike nije bilo samo u tome, što je sokolska i što je bila vanredno dobra, nego baš u njenom vodi Kmohu, koji se kao kompozitor brinuo za to, da je njegova muzika svirala same češke marševe, te na koncertima sko-ro isključivo slovenske komade i na taj način vršila jednu veoma efikasnu propagandi! za slovensku glazbu uopšte. Kmoh sam komponirao je ceo niz različitih skladba, sve na nacional-noj osnovi, što je baš populariziralo i njega i njegovu muziku i njegovo sokolsko društvo. Posle smrti br. Kmoha vodi ovu glazbu br. Vlasak, sasvim u Kmohovim tradicijama, veoma uspešno.
Sporazum Sokolstva s Atletskom unijom ČSL
Krajem aprila o. g. postignut jc izmedu ČOS i češkoslovačke amater ske atletske unije u Pragu medusobni sporazum za zajednieki rad, koji su potpisali reprezentanti ČOS i Unije. U prvoj tačei utanačeno je, da Čsl. A, A. .U. prctstavlja centralu za laku at letiku u ČSR. a ČOS najviši forum što se tiče telesnih vežaba. Unija zastupa na medunarodnom forumu laku atletiku, Sokolstvo telovežbu Članstvo sokolskih društava može da bude uelanjeno i u lakoatlctskim udru-ženjima i obratno, članovi A. A. Uni je mogu da budu članovi sokolskih jedinica. Nikako pak nije dopušteno, da bi sc jedan član u isti mah takmi eio i za sokolsko društvo i za ma koji lakoatlctski klub. S toga razloga ČOS počinje s registracijom svojih takmi-čara te im u tu svrhu izdaje posebne legitimacije. Sporazum obuhvata još i ceo niz raznih potankih utanačenja naročito što se tiče utakmica, prava sudelovanja na njima itd. Za vodstvo celokupnog posla odrediće se posebna komisija, koju čc sačinjavati zastup-nici Sokolstva i Unije. Sporazum važi za dve godine te se može produžiti za isto razdoblje ako nijedna od obiju strana ne želi da ga prekine.
Razume se, da je sporazum ČOS s Unijom, dalje sa Savczom hazena-ša i sa Ženskim sportskim savczom uzbudio mnogo raznih komentara, i to i sa strane sportaša kao i sa strane Sokola, a konačno i ostalog pučanstva. Svakako mora se objektvno priznati, da jc češkoslovačko Sokolstvo, koje jc primilo u svoj sastav ceo niz raznih
igara i svu laku atletiku, u toku od nekoliko godina postavilo sportske vežbe, izvadane u sokolskom duhu i po sokolskim principima, na mnogo čvršei temelj i osnovu, nego što su ih te vežbe imalc po raznim sportskim klubovima i udruženjima, gde se jc baš u zadnjim godinama osečala ne samo dekadenca čitavih disciplina na korist nekoliko više popularnih igara, več se osečao takoder i .velik nedosta-tak pravih sportskih radnika.
Sokolstvo sa svojom velikom, du-boko smišljenom i uredenom organizacij om, po našem shvačanju i oseča-nju, jedino jc kadro da podržava ne samo kontinuitet rada, nego da taj rad štoviše i probudi i proširi na sve slojeve naroda.
Tirševe igre u Pragu
Češkoslovačka amaterska atletska unija i Češkoslovenska obec sokolska prirediče u Pragu u spomen lOOgodiš-njice rodenja dr. Miroslava Tirša u septembru velike igre pod nazivom Tirševe igre, spojene s takmičenjem Sokola i sportaša, što če biti prvi put posle sporazuma, koji su sklopili ČOS i Čsl. A. A. U , o čemu smo izvestili na drugom mestu našeg lista. Tako če svi češkoslovački telesno uzgojni napredni krugovi dostojno proslaviti uspomenu na čoveka, koji je svetu dao sokolski telesno vaspitni sustav. U julu proslavljače Sokolstvo Tirša zajedno s čitavim narodom, a u septembru, na dan njegovog rođenja, Sokoli i sportaši na zajedničkim takmi-čenjima.
Poljski Sokoli proslavljaju Tirša
Pojedina poljska sokolska društva proslavila su stogodišnjicu Tirševa rodenja slično kao jugoslovenska i ostala. Tako je naročto svečana bila proslava u društvu Varšava II i u sokolskom društvu Lavov II. Ovoj po-tonjoj proslavi prisustvovao je i starešina poljskog Sokolstva br. Zamoj-ski, koji je proslavu otvorio velikim govorom, u kome je naročito naglasio duboke principe sokolske misli veli-kog sokolskog filozofa i tvorca Sokolstva. Posle njega govorio je o Tiršu i br. dr. M. Volanči u obliku predavanja, u kojem je ocrtao njegov život i rad.
Jedna anegdola iz načelnišlva
ČOS
Jednu dobru anegdotu o radu u načelništvu ČOS u sadašnjoj pretslet-skoj atmosferi ob j avlo jc »Ves--.; k Sokolski«, koju je vredno da sc zabeleži. Radilo se o tome, da načelništvo ČOS otpošaljc jednog zastupnika na župski slet u D. Brat II. obratio se je na brata V. s rečima: »Molim te, brate, idi ti mesto mene na taj slet, pošto ja ne mogu, a ti si jedini iz načel-ništva, koji nisi iduče nedelje još zau-zet poslom.« Nato mu odgovori br. V.: »Nikako ne mogu, pošto je baš ta nedelja prva, da sam jedanput slo bodan, tc da mogu sa Ženom i poro-dicom nekamo na izlet.« Brat H. če nato: Veoma dobro! Pa uzmi sa sobom i ženu i decu u D., a narednog dana, na Duhovski ponedeljak, mo žeš produžiti tvoj izlet nekamo u ee-škoslovačku Švicu.« Posle toga brat V. ipak se primio dužnosti da zastupa ČOS na spomenutom sletu, rekavši: »Dobro, hoču, poči čemo tamo svi!« Br. KI., koji jc bio isto prisutan tom razgovoru, primeti *na to: »Čoveče, ti si baš sretan. I ja sam slobodan iduče nedelje, ali žena neče da ide nikamo sa mnom, pošto mora da vežba u vež baonici s čunjevima.« U razgovoru upadne sada i četvrti brat E. i reče »Što, zar tvoja žena vežba?« Nato br. KI. odgovori: »Da, a tvoja ne?« Odgovor brata E. glasio je: »Moja žena na ovo pitanje vazda odgovori ovako: — Molim vas, otac vežba, sin vežba, keer takoder, pa onda je zaista potrebno, da je barem jedno lice u po-
rodici, koje ima još razuma!«
posetnika. Ovogodišnji XII velesajam otvoriče se po programu 4 juna i za-ključiče se 13 juna. Neka več sada svatko pazi na to, da za posetu ne zadocni, pošto če ovogodišnji velesajam biti vrlo bogato snabdeven. S velikim zadovoljstvom možemo javiti, da su za ovogodišnji velesajam. sva izložbena mesta več zaposednuta. Neče biti ni jedne profesije ni jednog po-jedinca, koji ne bi na velesajmu došli na svoj račun. Biče sabrano sve što može interesovati našeg čoveka. Možemo zamisliti, što ovaka očigledna nauka i ovakav neposredni doticaj s izložbenim predmetima znače za po-duzetnost pojedinca. Naročito jc dobro što se ovogodišnji velesajam odr-žava još za vreme trajanja školske godine. Tako čc školskoj mladeži biti data mogučnost da poseti velesajam, da od stručnih učitelja dobije potrebno tumačenje. S druge strane opet može svatko baš na velesajmu da naj-ieftinije nabavi sve što mu treba, direktno 'od producenta.
Zeljeznički popust za slet u Pragu
Na IX svesokolski slet u Pragu oče-kuje se poset od kojih 800.000 ljudi, pretežno dakako iz Čehoslovačke, ali če tom prigodom doči u Prag i gosti malone iz sviju država celog sveta. Uz sokolske učesnike sleta doči če u Prag i nesokol-ska publika, pa takvi gosti, ako predeče iskaznicu Sokolske izložbe, imače popust na voznim cenama češkoslova-čkih željeznica od 33% na polasku i povratku, a na. jugoslovenskim željez-nicama od 50% samo na povratku. Sokolska če izložba biti vrlo zanimiva te čc na istoj učestvovati i jugoslovenski Soko. Izložba traje od 18 juna do 10 jula o. g., a njezini posetnici mogu se okoristiti popustom na željeznicama u razdoblju od 14 juna do 14 jula o. g. Izkaznica j c sokolske izložbe u jedno i ulaznica u izložbu te sc može nabaviti za 30 dinara kod Ceškoslovačkog Poslanstva, kod češkoslovačkih konzulata i kod sviju jugoslovenskih zastupnika Praškog velikog sajma.
Izbirno lakmtčenje pojedinaca I vrsia za slovensko prvenstvo
U subotu i u nedelju 29 pr. m. priredilo jc načelništvo Saveza SKJ u Ljubljani izbirno takmičenjc pojedi-naca i vrsta, koje če se takmičiti na sletu u Pragu za prvenstvo Saveza slo-venskog Sokolstva.
Za takmičenjc pojedinaca za slo-tensko prvenstvo prijavilo sc jc 5 brače. Svoje učešče otklonila su brača Primožič i Štukelj pismeno, a tik pred samim takmičenjem odustao je i brat Stefanovič ;z Novog Sada, dok su takmičenja završila brača Pristov iz Jesenica i Boltižar iz Zagreba II. Takmi-čenje za prvenstvo pojedinaca SSS obuhvatalo je obaveznu i slobodnu vežbu na ručama, preči, krugovima, konju, obaveznu i slobodnu proštu vežbu, bacanje 'kugle, skokove, trčanje, penjanje, preskok preko konja i skokove s nalicom. Konačni rezultat je bio: br. Pristov 1284 točke, a br. Boltižar 908 tačaka.
Za takmičenjc vrsta prijavilo se je 24 brače, od kojih je pred takmičenjem otstupilo 3, tako da je na takmičenju bio prisutan 21 brat, ali su takoder i od tih dvojica medu takmičenjem ot-stupila. Isto tako j c i takmičenje za sastav savezne vrste obuhvatao pored sprava još i sledeče grane iz lakoat-letike: skok u daljinu, trčanje na 100 m, bacanje diska, penjanje i plivanje.
Takmičenja jc vodio zamenik sa-veznog načelnika br. Miroslav Ambrožič, kojemu je sta o uz bok zbor su-daca. Takmičenje, koje jc trajalo u subotu posle podne i u nedelju ceo dan, pokazalo je sledeče uspehe: 1 Br. Grilec, Celje, 89.46%, 2 Zupančič Neli, Ljubljanski Soko, 86.34%, 3 inž. Kajetan Kavčič, Ljubljanski Soko, 76.49%, 4 Perdan Vinko, Beograd, 76%,	5 Lapajne, Maribor - matica,
72.32%,	6 Skct, Sokol I Tabor,
7 Ivančevič, Sombor, 72.16%, 8 Borko, Ljubljanski Sokol, 71.13%, 9 Vadnav, Ljubljanski Sokol, 69.67%, 10 Strnad, Domžale, 68.54%, 11 Flego, Ljubljanski Sokol, 66.76%, 12 Bizjak, Trbovlje, 66.49%, 13 Lesjak, Celje, 64.70%, 14 Frelih, Soko II, 63.57%, 15 Gala, Mari-
bor-matica 60.38%, 16 Sket, Sokol I Tabor, 59.68%, 17 Pikelj, Trbovlje, 54.76%,	18 Gorup, Maribor-matica,
53.40%, 19 Čad, Domžale, 46.54%. Br. Sket nije mogao da dovrši s takmičenjem radi javnog nastupa svog dru štva, sto^a mu se je naknadno dozvo-lilo da upotpuni svoje takmičenje. Brača Vilfan, Sokol I Tabor i Regan-zin, Zagorje, morali su radi povreda prilikom takmičenja da otstupe.
Ova takmičenja pokazala su da naše Sokolstvo ima telovežbački ma-trijal, koji če sigurno, kroz ustrajno vežbanje, postiči časne uspehe na medunarodnom poprištu. Moramo da pohvalimo uzornu disciplinu takmičara, što je mnogo doprinelo da se je tak-mičarska telovežba izvršila bez ika-kvih smetnja. Savezno načelništvo sa-staviče sada saveznu vrstu, koja čc za-jednički vežbati u Ljubljani, iza čega polazi u Prag.
Javni naslup Prednjačke škole za članove Saveza SKJ u Mariboru
✓ Nakon eetiri i po mesečnog boravka u Savezno j prednjačkoj školi u Mariboru, prirediče polaznici školc dne 11 juna popodne na letnjem vežbali-štu Sokolskog društva Maribor-matice javni nastup, na kome ee pokazati deo rezultata svog truda i napora u sokolskom radu.
Savezna prednjačka škola, za članove u Mariboru, a za članice u Ljubljani, največa je institucija za uzgoj sokolskih prednjaka u jugoslovenskom Sokolstvu. Uvereni smo stoga, da če polaznici ove škole u Mariboru tim svojim nastupom opravdati sve nadc, koje se od njih očekuju kao od budu-čih pionira sokolskog rada i uzgoja po našim jedinicama.
Neka ne bude Sokola kao ni prijatelja Sokolstva, a da ne bi posetili ovaj javni nastup.
*
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju sc:
dne 3 o. m. predaje brat dr. M. Glavinič o temi: »češkoslovačko-jugo-slovenska saradnja«;
dne 10 o. m. predaje brat prof. Fr. Malin o temi: »Prag i praške znamenitosti«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20.30 sati.
U Jugoslaviji su ljubljanski
velesajmovi
več tako udomačeni, da ih pozna tako reči več svako selo od lriglava do Ohridskog jezera. Tako je došla ova institucija do svoje prirodne propa-guiiclc. Mnoštvo naroda, којс jc po-setilo Ljubljanu i njezin velesajam, vratilo se kuči i proširilo vesti o_ torne, što se tamo može da vidi i čuje. To je prouzrokovalo, da su vlakovi, iz godina u godinu dovozih sve više
III sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 27 i 28 maja 1932 u Beogradu
Pošto sc konstatovalo da su svi zaključci prošle sednicc izvršeni to sc zapisnik jednoglasno overava.
Prelazi sc na dnevni red.
Ekonom Saveza brat Branko Živ-kovič izveštava o redovnom budžetu Saveza, kao i o pravilniku o njegovom
utrošku.	.	,	,	.
U vezi s time donasaju se potrepm zaključci, pa se odreduju brača Bajželj, Brozovič i Živkovič, da lično sa ministrom za fizičko vaspitanjc urede sve što je u vezi sa budžetom.
U nastavku referata brata ekonoma zaključuje sc:
Molbi Saveznog prosvetnog odbora da mu sc dadc stalna akontacija unutar sume odredenoga budžeta, uva-žuje sc u toliko, da če se toj molbi udovoljiti čim Savez primi budžetom odobrene kredite. No akontacija moči če se davati samo srazmerno prema
primljenim sumama.
Načelništvo Saveza moli da se z
zoni
saveznoga prednjaka brata Bana sestri Jelici Vukmir koja prati svog supruga po svim župskim tečajevima i omie aktivno radi dozvoli naplata putnin troškova. — Prima se.
Predloge župe Mostar, da sc proglasi obligatnim, da sve sokolske jecu-nice imadu da ulažu svoj novac isključivo na uložne knjižice kod postanskin štedionica ne može se udovoljiti, vee
se svakome prepušta da postupi onako kako drži da ie najbolje i najsigurnije.
Predlog saveznog prosvetnog odbora, da se udeli štipendij brači Adolfu Štefanu i Momiru Sinobadu za polazak prosvetne škole ČOS u principu pri ma se, ali efektivna isplata moči če uslediti tek onda kad Savez primi potrebne kredite na račun svoga bud-
P red log prosvetnoga odbora Saveza za održanje tečaja za pozorište luti prima st u principu.
Predlog prosvetnog odbora Saveza za održavanje osmodnevnog prosvetnog tečaja za koji je potreban kredit od 25000 Din usvaja se u principu, ali sa rezervom, da se taj tečaj održi tek onda kada budu za nj osigurana potrebna srestva.	v
Molbi Sokolskog društva Pisarovi-na za podeljen je novčane pomoči u svrhu sanacije sokolskog doma ne može se udovoljiti usled nedostatka potrebnih novčanih srestava.
Pošto je time bio izveštaj brata ekonoma zavržen, brat blagajnik Mom-čilo Branovački podnaša izveštaj o poslovanju savezne blagajne za mesec april o. g., koji se prima u celosti.
Tajnik brat Brozovič podnaša is crpiv referat o radu sletskoga cfdbora. kao i o svima pripravama u vezi s po-laskom na slet, boravkom u Pragu i aranžiranjem sokolske izložbe.
U svomc izveštaj u naročito pod-vlači, da je u celosti prihvačena ponudba »Putnika« glede sokolskih tran-sporata u Prag i natrag. U glavnome
čitav rad sastoji se u opsežnim tehni-čkim pripravama. Konkretno predlaže da se prihvati zaključak sletskog odbora a po predlogu umetničkog odelje-nja Saveza, da se kao dar našega Sa-veza Češkoslovačkoj obci sokolskoj odobri nabavka slike grada Beograda. Nadalje da se odobri nabava plakete izrađene od brata Mitje švigelja kao dar češkoslovačkom naraštaju, te nabava srebrne grane sa 25 lističa, koja če se položiti na Tiršev grob. — Pri-ma se.
Sletski je odbor također zaključio
i	to več okružnicom i uplatnim arcima objavio, da se od svakog učesnika pra-škog sleta ubere po 6 Din za troškove oko organizacije sleta. — Prima se.
Konačno se zaključilo da se brat Voja Todorovič odredi opunomočeni-kom Saveza i nadzornikom prevoza onih župa, koje putuju brodom.
Izveštaj brata tajnika prima se u celosti, pa se jednako odobravajo svi zaključci sletskoga odbora.
Brat Vojinovič ističe, kako se za vreme sleta u Jindržihovicama osveču-je kosturnica naših sinova i kako treba bezuvetno sudelovati pri tom osveče-nju. — Predlog se prima time, da ovom osveštenju ima bezuvetno sudelovati zvanična delegacija Saveza, a ostalo članstvo da se pozove da istoj prisu-stvuje. Bratu Momiru Korunoviču po-verava se da spremi mali sarkofag sa zemljom iz istorijskih krajeva države, koji če se položiti u kosturnicu.
U vezi sa sletom uzima reč savez-ni načelnik brat Ivan Bajželj, koji op-sjrno referiše o svima pripravama i ra-du tehniekog odbora i načelništva Saveza. Naročito detaljno referiše o izbirnim utakmicama, kao i o spremanju za utakmice za slovensko prvenstvo u Pragu. Predlaže ujedno i proračun potreba.
Nakon provedene debate, izveštaj brata saveznog načelnika prima se u celosti, a odluka glede utakmica doneče se nakon što se vidi kako je s do-znakom kredita iz budžeta.
Konačno potiče se pitanje samih nansporta, pa se nakon izjave brata načelnika definitivno zaključuje, da se svi transporti imadu uputiti u Prag tako, da budu onde neopozivo do 2 jula
o	podne. Utakmičari, razume se, putuju napred zasebno, pa se za to ima nastojati preko željezničkog sletskog odbora, da se za njih isposluju naročite povlastice.
Pošto je još blagajnik istakao veliko i opsežno novčano poslovanje oko sletskih priprava, te zamolio da mu se dadu na pomoč potrebne struč-odnhro’ zak,1jučuic se da se blagajniku mesfe.da, m°žc za P°sao na-ovai i	sest	^ca’ ko'a če se za
p - 2asebno honorirati.
, °:s^° Je vreme poodmaklo, to
-	j- ^davajući brat potstarešina Gangl fa |JUcuje sednicu i zakazuje njezin nastavek za naredni dan u 4 sata posle podne.
Nastavak sednice 28 maja
Narednog dana u 4 sata posle podne nastavlja se sednica.
Brat Brozovič referiše o poseti kod Ministra za fizičko vaspitaje naroda.
Nakon toga prelazi se na tajnički izveštaj:
Tajnik brat Brozovič izveštava, da se je gledom na zaključak glavne go-dišnje skupštine Saveza održala sednica odbora za sokolske čete. Odbor se je sastao proširen s licima iz načelništva i izvršnog odbora Saveza, pa je pod pretsedanjem potstarešine brata Gangla održao sednicu, na kojoj je zaključeno da se pretsednikom, odnosno referentom ovoga otseka, bira brat Dura Brzakovič, kome se stavlja u dužnost da kooptacijom ovaj odbor proširi i predloži na odobrenje izvr-šnom odboru Saveza. Po predlogu načelništva zaključeno je, da u odbor ula-zi i jedan tehničar i to zamenik načelnika, a u sam otsek da se pozovu i lica van uprave Saveza, pa je takvim bi-ran i brat Doka Ilič. Na samoj sed-nici raspravljena su sva pitanja organizatorske naravi u radu oko što inten-zivnijeg proširenja Sokolstva u našem selu, a jednako i na sprovođenju rada u sokolskim četama. U tu svrhu zaključeno je, da se analogno saveznom odboru za sokolske čete osnuju jednaki otseci po župama, dok u svakom društvu ima postojatj referent za sokolske čete. Saveznom odboru za sokolske čete poverava se da u tu svrhu izradi sve potrebne pravilnike. Konačno vodila se i temeljita rasprava o načinu i smernicama rada u četama, pa je- u tome stvoren jednodušan zaključak, da do osnivanja četa treba da uvek dolazi iz spontanog zahteva i sokolske potrebe, a ne bilo iz čijeg ličnog interesa. Podjedno su svi zaključci glavne godišnje skupštine Saveza, a koji se odnose na rad u četama, upučeni pretsedniku toga otseka time, da se po njima što pre donesu definitivni zaključci.
U nastavku tajničkog izveštaj a do-našaju se zaključci:
Sokolskem društvu Skoplje-matica za osveštenje društvene zastave otkup-ljuje se spomen-čavlič, a samom društvu votira se iznos od 100 Din.
Molba Davida Rusa iz Beograda, da mu se dozvoli izdavanje lanaca za satove s priveskom lika Sokola, prima se time, da na protivnoj strani priveska iznese i sokolski monogram.
Molbi župe Pariz, da joj se podeli novčana potpora za rad na širenju Sokolstva medu našim iseljenicima u Francuskoj, ne može se udovoljiti usled nedostatka novčanih sredstava.
Molbi Sokolskog društva u Lensu, u Francuskoj, da bi mu Savez poklo-nio jednu običnu državnu zastavu, udo-voljava se i zaključuje da mu se podari jedna zastava od preostalog sletskog materijala.
Molba brata Miroslava Milina, da mu se dade u svrhu što jačeg vaspita-
vanja u Sokolstvu besplatno neke sokolske listove, uvažava se.
Ponuda uredništva lista »Čikago Tribjuna«, koji je voljan da donese opis našega Sokolstva na jednoj stranici svoga lista uz cenu od 400 dolara, odbija se, jer Sokolstvo nije nikakva ustanova kojoj je potrebna plačena reklama.
Prihvača se predlog prosvetnog odbora Saveza, da svi savezni sokolski listovi uvedu jedinstveni i to novi pravopis.
Prima se do znanja izveštaj prosvetnog odbora Saveza glede snremanja materijala za izložbu u vezi s prosvetnim radom u našem Sokolstvu.
Uvažava se predlog brata dra. Ri-ke Fuksa, da se u buduče sokolskim društvima ne preporučuju nikakve srečke, koje nisu u vezi sa sokolskom or-ganizacijom.
Odobrava se predlog prosvetnog odbora Saveza, da se za vreme sleta u Pragu uvede naročiti vodiči, koji če davati upute i obaveštenja, a koji če nositi na levom rukavu traku sa nat-pisom »Vodič«. Boju trake odrediče sletski odbor.
Molba župe Šibenik, da joj Savez podari ptiču Sokola za koplje zastave, koja bi služila kao prelazni dar za na-
tecanjc sokolskih četa, za sada se ne može usvojiti, jer Savez nije obave-šten o održavanju ovih utakmica.
Predlog župe Sarajevo, da istak-nuti sokolski radnici ne uzimaju aktiv-nog učešča u partijskim organizacijama upueuje se organizaciono-pravnom otseku.
Nadalje zaključuje se, da se kod osveštenja temelja sokolskog doma u Jajcu odreduje kao delegat brat Mo-mir Korunovič; delegatom na župskom sletu u Varaždinu potstarešina brat Lacko Križ; na župskom sletu u Ljubljani brat dr. Riko Fuks, a na okruž-nom sletu u Gornjoj Radgoni brat dr. Makso Kovačič.
Konačno brat tajnik izveštava o premeštaju načelnika župe Užice brata Jehličke i čita odnosnu pretstavku župe. — Nakon opširno povedene raspra-ve i nakon izveštaja potstarešine brata Gangla, zaključuje se, da potstarešina brat Gangl naročitom pretstav-kom intervenira kod g. Ministra prosvete i na svaki način nastoji, da se ovaj premeštaj, baziran na neisprav-nim informacijama, opozove.
Pošto je time dnevni red sednice bio iscrpljen, starešina brat Gangl zaključuje sednicu.
Iz načelništva i iefjtničkog
ođfoora Saveza SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 31 maja 1932
Pojedini referenti izvestili su o rezultatu izbirnih takmičenja za prvenstvo vrsta i pojedinaca SSS, koja su održana u Ljubljani dne 28 i 29 maja o. g. Prema ovim izveštajima, na izbirnim takmičenjima vrsta učestvovao je 21 takmičar od 24 prijavljenih. Za vreme takmičenja otstupila su trojica, tako da je takmičenje završilo 18 tak-mičara. Prema rezultatu izbirnog takmičenja dolaze u obzir za skupnu tre-žu brača: Borko, Flego, Kavčič, Strnad, Vadnau i Zupančič iz društva Ljubljana-matica, nadalje Grilec iz Celja, Ivančevič iz Sombora, Lapajne iz Maribora, Perdan iz Beograda te Sket iz društva Ljubljana I, koji je upot-punio izbirno takmičenje 1 juna i po-stigao dovoljan broj tačaka. Trenažom če se početi 8, a trajače do 27 o. m. i to svaki dan od 7 do 11 i od 14 do 19 sati. Za trenera odreden je br. Ban. Na izbirno takmičenje za prvenstvo pristopila su samo trojica članova, t. j. br. Boltižar iz Zagreba, br. Pristov iz Jesenica i br. Stefanovič iz Novog Sada. Brača Boltižar i Pristov učestvo-vali su izbirnom takmičenju, dok je br. Stefanovič otstupio. Obojica su tako-der pozvana na zajedničko treniranje. ■— Za izbirno takmičenje vrsta članica prijavilo se 18 sestara. Uče-
stvovalc ih je pak 15, a u obzir za skupnu trenažu dolaze sestre: Atanac-kovič iz Beograda, Blaškovie iz Karlovca, Engelman iz Ljubljana-matice, Filips iz Novog Sada, Nikolič iz Beograda, Ročnik iz Celja i Vrtačnik iz Ljubljana I. — Umolilo se je br. Polj-ška iz Celja da bude trenerom te vrste. Na izbirnom takmičenju članica za prvenstvo učestvovale su sestre: Kovač, Križmanič i Lužnik iz Celja, te Podpac iz Ljubljana I. Treniranjem članica za prvenstvo počeče se 6 juna, a vrste pak 8 juna, i to od 7 do 11 i od 16 do 19 sati. Tečajnice prednjačke škole počeče treniranjem 11 juna. — Umolilo se je br. društvo Ljubljanski Sokol da dozvoli članovima i članicama da mogu trenirati čitavo vreme na njegovom letnjem vežbalištu. — Brat načelnik Bajželj nato izveštava o potrebnim uputama za potovanje na slet u Prag, o čemu javljamo na drugom mestu. — Za štafetno izbirno takmičenje prijavljene su župe: Celje, Ljubljana, Maribor i Zagreb. Štafetno izbirno takmičenje vršiče se u nedelju dne 19 juna u Zagrebu u 9 sati pre podne na igralištu »Konkordije«. Na izbirno takmičenje župe treba da poša-lju samo one članove, koji protrče 100 m za manje od 12 sekunda i članice, koje protrče 75 m za manje od 11.4 sek. Treniranje trajače 6 dana, t. j. od 20 do 25 juna i to u Zagrebu pod vodstvom br. Macanoviča. — Treniranje u odbojci trajače ceo mesec i to u Mariboru a pod vodstvom br. Ma-čusa. — Glede povorke u Pragu odre-deno je, da če naše Sokolstvo stupati u povorci skupno a ne po župama te
bez napisnih tabla župa. — Deci se sa skupnom ekspedicijom članstva ne do-zvoljava učešče pod nijednim ušlo-vom. — Župa Zagreb prireduje dne 11
i	12 juna svoj župski slet. Br. Lubej i s. Skalarjeva odrcđuju se kao delegati saveznog TO na tom zletu. Na ovom sletu izvadače se takoder i tačke s kojima župa Zagreb namerava da nastupi na akademiji u Pragu. Prema uspesima postignutim na tom nastopu, odrediče se tačke. — Nadalje je zaključeno, da se saveznoj upravi sa-opči, da su kao delegati za sednicu Me-dunarodne gimnastičke federacije, koja če se održati u Pragu, odredeni kao delegati saveznog načelništva brača Jeras, Maeanovič i Trček te s. 'Trdinova. — Br. Prosenc ispitače predloge Ministarstva vojske i mornarice glede posuđivanja konja te če pripraviti predloge za jednu od narednih sedni ca. —- Za pretsednika ispitne komisije za prednjačke ispite u župi Split, koji če se obdržavati 17 i 18 juna, imenuje se br. Lotski. — Naš Savez zauzeče se na sednici Mcdunarodne gimnastičke federacije da se u godini 1934 priredi medunarodno takmičenje u Polj-skoj, bude li Poljska na tom ustrajaja.
— Za igru odbojku članica odreduje se odelo kao za laku atletiku, naime telovežbačka bluza i telovežbačke hlače, a za stafetu pak SSS za članove bele majice i svetlo plave hlače te za članice bela bluza i svetlo plavc hlače. — Br. Maeanovič javlja, da je učestvovao kao delegat Saveza SKJ sednici Olim-pijskog odbora te da sc je odbor in-formirao o raznim pitanjima našeg Saveza. — Br. Macanovča se umoljava da podržava s Olimpijskim odborom što uže i tešnje veze. — S. Trdinova sastaviče predlog za sednicu Meduna-rodne gimnastičke federacije za vež-be, u kojima bi članice imale da tak-miče na medunarodnim takmičenjima.
— Br. Stanič izveštava o župskom sletu župe Novi Sad, koji jc bio prire-den dne 28 i 29 maja u Starom Be-čeju. Na tom sletu nastupilo je u te-lovežbi svega 2160, a u povorci 2364 pripadnika. — Br. Stanič upozorava na to, da za glazbu pri prostim vežbama članova treba zahtevati, da sc igra u
VIII	taktu 2 vežbe »ritardando«, nadalje u V taktu 3 vežbe »adagio« i u VI taktu 3 vežbe »ritardando«. — Br. Keber predlaže, da se upotpuni program naraštajskih dana u Pragu. Kao nova tačka ra.sporeda predviden je pohod na grob Tirša i Figncra na Oljšanima
i	sastanak s češkim podmladkom Cr-venog krsta. Umoliče se ČOS da odredi naročite vodiče za pregledavanje praških znamenitosti. — Nakon oduže debate o takmičenjima za prvenstvo SSS na svesokolskom sletu u Pragu, brat načelnik zaključio je sednicu u 0.30 časova.
Jesam li poslao prelplaiu <1 za sokolske listove z
№OF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio ~ tečaj češkog Jezika
(Nastavak.)
42	ČAS
(Na Beogradskom radiu u petak 27 maja 1932 u 19 časova).
II	VRSTA.
Po drugoj vrsti menjaju se glagoli eija se osnova načina neodredenog svr-šava na -nou-: mi-nou-ti = minuti; tisk-nou-ti = stisnuti, štampati; blesk-nou-ti = sinuti; pad-nou-ti = pasti i t. d.
Glagoli ove vrste menjaju se
ovako:
Sadašnje vreme:
Sg. 1 zamknu
2 zamkneš
3 zamkne Pl 1 zamkneme
2 zamlknete
3 zamknou
Zapovedni način:
Sg. 1 —
2 zamkni!
3 (at' zamkne)
Pl. zamkneme!
2 zamknčtc!
3 (at’ zamknou)!
Prilog vremena sadašnjeg: zamk-na, zamknouc, zamknouce = zaklju-čavajuči.
Prilog vremena prošlog: zamknuv, zamknuvši, zamknuvše — zaključavši.
Prošasti pridev: zamkl. zamkla, zamklo zaključao, -la, -lo.
'1 rpni pridev: zamknut, zamknuta, zamkruito =: zaključan, -na, -no.
Povetrnoat. — Vreme.
Jake počasi je dnes?
Kakvo je vreme danas?
Dnes je krasne počasi, včera iale bylo špatne (ošklive).
Danas je lepo vreme, ali juče je bilo ružno.
Mate rad když je teplo, a nebo mate radši zimu?
Volite li kada je toplo ili više volite zimu?
Ja rad i teplo i zimu ale nemam rad 'když je mrhavo, dušno a nebo když je vitr.
Ja volim i hladnoču i toplotu, ali ne volim kad je maglovito, zapara ili kada je vetan Jake myslite že bude zitra počasi?
Kako mislite da ee biti vreme?
To vam nemužu rict, ale ted’ neni ani vetričku.
To vam ne mogu da kažem ali sada ni povetarca.
Včera jsme sedeli cele odpoledne v pokoji, ponevadž bylo deštive počasi. Juče smo sedeli celo popodne u sobi, jer je bilo kišovito vreme.
Dnes je dosti blativo.
Danas je dosta blatno.
Ja mys'lim že zitra nebude pršeti a že bude hezky den, trebas že se nebe trochu mrači.
Ja mislim da sutra neče padati Ikiša
i	da če biti lep dan ma da je nebo dosta tmurno.
Kde jste byl prevčirem když se bly-skalo a hrmelo?
Gde ste bili prekjuče kada su sevale munje i kada je grmelo?
Byl jsem na sletišti, to byl lijak — co? A zrovna cvičili starši bratri, padesatnici.
Bio sam na sletištu, ala je to bio pljusak — a? 1 upravo su vežbala starija brača, pedesetogodišnjaci. Dnes jc trochu dušno. Trochu dešte nebude škoditi.
Danas je malo zapara Malo kiše ne bi škodilo.
Ruzne пакиру. — Razna kupovanja.
Jest libo se mnou jiti do mesta?
Je li po volji sa mnom da idete u grad?
Velmi rad (-a). S radosti.
Vrlo rado. S veseljem.
Co mate ve meste vyfiditi?
Šta imate da radite u gradu?
Musim všelicos nakoupiti:	klobouk,
par strevicu, knihy, deštnik, hul, ru-kavice, a punčochv.
Moram da kupim neke stvari: šešir, par cipela, iknjige, kišobran, stap, rukavice i багаре.
zas potrebuj i brejle. Jsem velice kratkozraky.
Meni opet trebaju naočari. Vrlo sam kratkovidan.
Tak pojđ’me spolu do mesta a koupi-me si više co potrebujeme.
Onda hajdemo zajedno u grad i ku-pičemo šta nam treba.
43	ČAS.
(Na Beogradskom radiu u utorak
31 maja 1932 u 19 časova).
511 VRSTA.
Po trečoj vrsti menjaju se glagoli kojima se osnova načina neodredenog svršava na -e- ali -e- (katkada i na -i-, koje je postalo od -e-): ume-ti = umeti; trpe-ti = trpeti; slyše-ti — čuti; hfmi-ti = grmeti; chti-ti = chteti
i	t. d.
Glagoli ove vrste menjaju se
ovako:
Sadašnje vreme:
Sg. 1 urnim
2 umiš
3 umi Pl. 1 umime
2 umite
3 umeji
Zapovedni način:
Sg. 1 -
2 umej!
3 (at’ umi!)
Pl. 1 umejme!
2 umejte!
3 (at’ umeji!)
Prilog vremena sadašnjeg: umeje, umejic, umejice) (umejuči).
Prilog vremena prošlog:	umev,
umevši, umevše (umevši).
Prošasti pridev: umel, -a, -o (umeo, -la, -lo).
Trpni pridev: umen, -a, -o.
Po ovoj vrsti menjaju se još glagoli: bohateti = bogatiti se; boleti — boleti; bujeti — bujati; haneti — ko-reti; černeti = črniti; omdleti = onesvestiti se; onemocneti = razboleti se; onemeti = onemiti; razumeti = razumeti; hladoveti — gladovati; slu-šeti = dolikovati; smiti ili smeti = smeti; valeti — valjati; šediveti = sedeti i t. d.
U dobroj nameri.
Pred praškim senatom savetnika Masaka rešavala se nedavno nekakva
Pitlik. Kako se rasprava otegla a ad-stvar, koju je zastupao advokat dr. vokat je imao još drugoga posla, za-menio ga je sin koji je također advokat. Gospodin savetnik podiže naje-damput glavu i vidi u klupi branilaca sasvim novoga advokata:
»Gde je gospodin branilac?«
»Molim, gospodine savetniče, ja sam njegov sin,« reče pravozastupnik junior.
»Ha, dakle vi ste takodje Pitlik, (vreča — glupak)« konstatovao je su-vo pretsednfflc senata.
Neznatna slovička.
Umysl = namera; rada = savetnik; projednavati = rešavati; vec == stvar; ličeni = rasprava; protahovati se = otezati se; ješte = još; jiny, -a, -e = drugi, -a, -o; prače = posao; vy-stridati nckoho = zameniti nekoga; rovnež = ta!kodje; zvednouti — po-diči; lavice = klupa; obhajce = branilac; docela = sasvim; hlasiti = reči, kazati; take = takode; pytlik = vreče (u prenesenom načinu glupak); suše = suvo; predseda pretsednik.
V	dobrem umyshi.
Pred pražskym senatem, rady Masaka se — nedavno projednavala ne-jaka vec, kterou zastupoval advokat dr. Pytlik. Protože se ličeni protaho-valo a advokat mel ješte jinou prači, dal se vystridat svvm synem, rovnež advokatern. Pan rada zvedne najed-nou hlavu a vid v lavici obhajcii docela noveho advokata:
»Kdepak je pan obhajce?«
»Prosim, pane rado, ja jsem jeho syn,« hlasil pravni zastupce junior.
»Aha, tak vv jste take Pytlik,« konstatoval suše predseda senatu,
Otazky.
Co se nedavno projednavalo pred pražs'kvm senatem rady Masaka? Kdo zastupoval tu vec? Proč se pan advokat dr Pytlik dal vystridat svvm sy-nem? Čim byl jeho syn? Co vidčl pan rada když najednou zvedi hlavu? Co se ptal pan rada? Co odpovčdel pan Pytlik junior? Co konstatoval suše predseda senatu? V čem byla ducha-plnost pana rady Masaka?
44	ČAS.
(Na Beogradskom radiu u petak
3	juna 1932 u 19 časova).
IV	VRSTA.
Po četvrtoj vrsti menjaju se glagoli čija se osnova načina neodredenog svršava na -i- (katkada na -i-, k<>je je postalo od -i-): prosi-ti = moliti; vra-ti-ti = vratiti; cti-ti = poštovati i t. d
Glagoli ove vrste menjaju ee
ovako:.
Sadašnje vreme:
Sg. 1 vratim (vračam)
2 vratiš
3 vrati Pl. 1 vratime
2 vratite
3 vrati
Zapovedni način:
3	(at’ vrat’i!)
Pl. 1 vrat’me!
2 vrat’te!
3 (at’ vrati!)
Prilog vremena sadašnjeg: vrate, vratič, vratiče (vračajuči).
Prilog vremena prošlog:	vrativ,
-ši, -še (vrativši)
Prošasti pridev: vratil, -a, -o (vra-tio, -la, -lo).
Trpni pridev: vracen, -a, -o (vra-čen, -a, -o).
Po ovoj vrsti menjaju se još glagoli:	bydliti = stanovati; hrešiti —
grešiti; ctiti = poštovati; kaziti = kvariti; lišiti se = razlikovati se; mlu-viti — govoriti; modliti sc = moliti se; praviti = kazivati; raditi = save-tovati; povčsiti = obesiti; šetriti — štediti; spozditi = zakasniti; souditi •— suditi i t. d.
Zdravi. — Zdravlje.
Jak se vam dari? — Jak se vam vede?
—	Jak se mate?
Kako ste?
Dčkuji vede se mi velice dobre
Hvala, vrlo mi jc dobro.
Jak se ma vaše pani mati.
Kako jc vaša gospoda majka?
Ona je trochu churava.
Ona je malo slaba.
Mosifa - Fonsler ♦ društvo га osiguranfe i reosiguranle ♦ Beograd
Profesor Pikar ponovo leti u stratosfera. Dopisniku pariskog »Žurnala« izjavio je poznati naučenjak Pikar, da če koncem juna ponovo poduzeti let u stratosfera. Ovoga puta pratiće ga čuveni belgijski fizičar prof. Maks Kosine.
Varšava centar istočno evropskog vazdušnog saobračaja. Netom budu zavrženi tehnički radovi na varšavskom uzletištu, biče Varšava spojena direktnim linijama sa Gdanskom, Rigom, Rcvalom, Bukareštom, Sofijom, Pragom, Parizom, Bečom i Solunom. Time postaja Varšava pravi centar vazdušnog saobraćaja na istoku, koji s Ne-mačkom i Rusijom već dosada podr-žava.
Otkriće spomenika Žoržu Kleman-sou. Ovih dana bio je dovršen i postavljen u prisustvu prijatelja pokoj-nog »Tigra« spomenik Žorža Kleman-soa. Oficijelno svečano otkriče spomenika, koji je postavljen na Elizejskim poljanama obaviče se na dan 11 XI. Time se Francuska odužuje jednom svom velikom sinu, koji je svojoj otadžbini bio i »otac«, i kojemu ima Francuska takoder mnogo da zahvali na pobedi.
50 godišnjica ruskog komponiste Stravinskog. Ovih dana proslavljen je svečano u muzičkom svetu 50 roden-dan jednog od največih savremenih ruskih komponista Igora Stravinskog. Tom zgodom izabrala ga je Češka akademija nauka i umetnosti svojim dopisnim članom, a praška radio stanica prenosila je kompozicije Stravinskog, koje je dirigirao največi ruski dirigent sadašnjosti N. Malko.
Pruski parlamenat — krvavo po-prište. Ovih dana sastao se novoiza-brani pruski parlamenat na prvu sed-nicu, na kojoj je došlo do takvih izgreda i tučnjava, da nešto slična isto-rija nemačkog parlamentarizma dosada još ne pozna. Rezultat je ovih obra-čunjavanja izmedu socialdemokrata i komunista na jedaoj i nacionalnih socialista (hitlerovaca) na drugoj strani velik broj ranjenih, mnogih čak tcško, zatim je razbijen sav nameštaj, uprlja-ne slike, stubovi i t. d. Izgleda, dakle, t da se Nemci baš ne mogu pohvaliti osobitom kulturom, kada dolazi do ovakvih »balkanskih« scena.
Fašizam u akciji. Nakon rata iz-gledalo je, da je nacionalističkom šovinizmu nadošao kraj i da če prevladati umerene struje. No izgleda, da se fašizam, koji pretstavlja najekstremniji nacionalizem, počeo širiti sve jače i po raznim zemljama izvan Italije. Ta-
ko vidimo velik porast hitlerovaca u Nemačkoj, danomice čujemo o madžarskim fašistima, a poslednji doga-daji u Japanu također su posledica sve jačeg rada ovih nacionalnih ekstremista, koji izgleda da i po nekim drugim državama uzimaju sve jačeg maha, tako da se več i pomišlja na osnivanje medunarodnog saveza fašističkih po-kreta.
425.000	radio slušača u ČSR. U samom mesecu aprilu podigao se broj prijavljenih slušalaca radia za 12.700, tako da ih sada ima oko 425.000. Bude li njihov broj tako konstantno rastao kao do sada, onda če još ove godine broj slušača radia poskočiti na pola miliju-na, što bi značilo, da bi svaki dvade-setsedmi Čehoslovak imao svoj radio aparat.
Stogodišnjica rodenja Dragutina Parčiča. Dne 26 maja 1832 rodio se u Vrbniku na Krku Dragutin Parčič, veliki rodoljub i narodni sveštenik, koji je izdao staroslovenski rnisal i osno-vao krčku staroslovensku akademiju. U tom njegovom radu, da bi svome narodu zbilja omogučio da se u crkvi služi svojom jezikom, sprečavali su ga naravski Italijani i Austrijanci, koji su ga proglasili krivovercem, boječi se glagolice kojom bi se mogla podiči narodna svest našeg naroda. Parčič bio je franjevac; godine 1877 postao je kanonikom zavoda sv. Jeronima u Rimu, a umro je godine 1902 u 70 godini života nakon povratka iz Palestine. Parčič je izdao također italijansko-hrvatski i hrvatsko-italijanski rečnik, koji je još danas najbolji rečnik te vrste.
Ralph Hoke u češkom prevoda. U
nakladi »Almanacha športu«, Praha II, Kremencova ul. 8, izašle su prošlog meseca četiri odlične knjige, koje če vrlo dobro doči svim našim tehničkim radnicima, koji se služe češkom litera-turom. Tri autora, sva trojica na »H«: Hoke, Hoške i Horak, spremili su temeljito i pregledno delo »Lehka atletika a priprava k ni«. Zapravo je autor Ralph J. Hoke, poznati nemački struč-njak atletike, koji je tri godine radio
i	u Zagrebu, kao trener naših najboljih klubova i atletičara, i odlično spremio najbolje naše takmičare u atletici, i sadašnje radnike u toj grani telovežbe. Sada je Ralph Hoke načelnik zapad-nog nemačkog saveza i olimpijski trener nemačke reprentacije za Los An-deles. Njegovo delo upotpunio je dr. Hans Hoške, lečnik visoke škole za te-lovežbu u Berlinu, a preveo ga je na češki F. Horak, profesor u Mor. Bu-
dejovicama. Knjiga na 140 strana, bogato ilustrovana, odličan je priručnik lake atletike, vrlo zgodan baš za opču svestranu gimnastiku, za pripravu po-četnika i skupno vežbanje. Cena je ovoj knjiži 20 Kč.
Mnogo specijalnije opisuje baca-nje i metanja, bogato ilustrovana knjiga Hoke-Horak »Atleticke vohy a ho-dy«, u kojoj su šematski i fotografski prikazane sve tajne klasičnog bacanja kugle, diska, kladiva i kopija. Cena je knjiži 20 Kč, a bogato je opremljena 90 strana sa preko stotinu slika.
Isto takva knjiga Hoke-Horak »Skoky atleticke« opisuje tehniku i stil skakanja u visinu, u daljinu troskok i skok s motkom. Sve su to specijalne discipline, u kojima Hokeja smatraju medu prvim stručnjacima na svetu. Oprema knjige je odlična, cena 15 Kč.
Osim ovih knjiga za atletiku, s kojima su Čehoslovacima dali u ruke najbolje udžbenike za te grane telovežbe, izdao je »Almanach športu« i prikaz Niels Bukha »Jednoducha a nutna telovychova«, sa 260 vežbi i 257 slika' na 200 strana teksta. Cena knjiži je 32 Kč.
Ove četiri knjige, kao i sva ranija izdanja »Almanacha športa« mnogo su obogatile češkoslovačku i onako bo-gatu stručnu literaturu i najbolje po-kazuju kako bismo i mi morali raditi.
— H. M.
»Sokolič«, list za naraštaj Sokola kraljevine Jugoslavije donosi u svojem 5 majskom broju sledeči sadržaj: Bliža ju se dani slave i sloge; U Prag!; Proleče se budi; Novi starešina ČOS; Našem naraštaju; Junak; Ratna sud-bina jednog dobrovoljca Čehoslovaka; Kralj Matjaž; Moja mati; Ciril Crha
— načelnik; Igra gorodke; Dodatne slike k vežbama palicama za takmičenje muškog naraštaja na sletu u Pragu; rubrike: Naši pesnici; Radovi našeg na-raštaja; Glasnik.
»Bratstvo«, glasnik Sokolske župe Osijek, god. I, broj 1—3, donosi u svojem prvom broju ovu vrlo zanimivu sadržinu: Dimitrije Petrovič: Uvodna reč. — Uprava župe: U Prag! — Milan J. Jankovič (Zagreb): Štafetno trčanje.
— An tun Petkovič (Slav. Požega): Sokolski prosvetni rad na selu. — Ing. M. Kvapil: Tirševa štafeta. — Službena saopčenja. —• »Naš kalendar«. — Iz naših okružja. — Iz tehničareve beležnice. — Knjige i časopisi. — Po vrlo lepom i biranom štivu možemo zaključiti, da je vodenje lista u dobrim i spremnim rukama, pa se nadamo če taj list naše najjače sokolske župe postati jednim od najjačih naših župskih listova. Naslovna strana lista vrlo je dobro zamišljena i pogodena u kojoj vidimo jednakost i bratstvo sviju naših staleža u kolu Tirševog sokolskog bratstva.
»Sokolski vjesnik«, glasilo Sokolske župe Varaždin, u svojem 2 broju za mesec maj ima ovaj sadržaj: Sokoli •— Zdravo! — Tiršu: Geniju slovenstva. — Iz prošlosti našeg Sokolstva.
— Sokolstvo u Medimurju. — Nekaj misli o bratskoj vzajemnosti ob priliki 20 letnice središkega Sokola. — Na-šoj Istri! — Napred Sokolovi. — Preko zapreka — cilju. — I redovna glavna skupština župe. — Iz uprave župe.
— Iz načelništva župe. — Iz prosvetnog odbora župe. — Iz društava i četa. — Donosi i nekoliko vrlo lepih i posrečenih slika.
»Vaspitanje tela« — U štampi je knjiga »Vaspitanje tela«, prvi udžbe-
nik iz telesnog vaspitanja za učiteljske i srednje škole, raden po programu Ministarstva prosvete. Udžbenik je namenjen dacima i nastavnicima, a poslužiče i sokolskim i svim drugim društvima, koja se bave telesnim vas-pitanjem, kao i svima pojedincima, koji se interesuju za fizičko vaspitanje.
Cena knjiži je 25 dinara, a skup-ljači pretplate, koji skupe 10 pretplat-nika, dobiju jedan primerak knjige na poklon.
Veličina knjige je velika osmina tabaka, sa preko 200 strana.
Porudžbine dati: Pavič-Gajič, na-stavnici, Banatska 17, Beograd.
VIDOVDANSKI SVEČANI BROJ SOKOLSKOG GLASNIKA izići će dne 24 Juna. Rukopise sa ovaj broj cirima uredništvo, oglase i uarudžbs oprava S«sta n a j d a I j e do 20 juna
1Џш i
Župa CeZ/e
SOKOLSKO DRUŠTVO ARTIČE
V	nedeljo, dne 5. junija 1932. priredi sokolsko društvo Artiče svoj prvi letni društveni nastop. Ne bomo po-vdarjali izredne važnosti, ki jo ima naš prvi javni nastop za razvoj sokolske misli v Artičah. Iz razlogov, ki so vsem dobro znani, prosimo vse prijatelje Sokolstva, da nam s svojim posetom po-morejo do čim večjega moralnega uspeha. — Na svidenje! •
Župa Cfublfana
SPORED ŽUPNEGA ZLETA
V soboto dne 4. junija ob 15. uri: župne tekme na letnem telovadišču ljubljanskega Sokola, ob pol devetih zvečer pa slavnostna župna akademija v dvorani Sokolskega doma na Taboru.
V nedeljo dne 5. junija, ob 6. uri ■— nadaljevanje in dokončanje župnih tekem, ob osmih —■ skušnje vseh oddelkov, ob enajstih povorka in popoldan ob 16. uri javni nastop. Po nastopu družabni sestanek na telovadišču.
Opozorilo. Vse udeležence, zlasti telovadce opozarjamo na točnost ter strogo ravnanje po navodilih, ki jih je župno načelništvo dalo v župnih vesteh in okrožnicah. Na telovadišču
bodo prirejene tudi okrepčevalnice, kjer se bo tudi telovadeče članstvo moglo okrepčati.
RADIO PREDAVANJE O ŽUPNEM ZLETU
V petek, 3. junija 1932. ob pol osmih zvečer predava v radio Ljubljana br. Karlo Parzer o temi: Pomen in namen župnega zleta v Ljubljani. Koncem predavanja sporoči zadnja navodila zletnega odbora.
ČETRTINSKA VOŽNJA ZA ŽUPNI ZLET.
V sredo je prispelo obvestilo, da je Ministrstvo za promet_končno dovolilo za naš župni zlet 75% popust, kar naj bratske edinice vzamejo na znanje in ravnanje. Župna uprava je storila vse, da doseže kljub prvotno odklonilnemu stališču ugodnost četr-tinske vožnje, s čimer je sedaj omogočeno prav vsem edinicam, da se župnega zleta udeleže, ker so stroški župni zlet! Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA.
Naše mlado društvo je med prvimi v naši župi imelo svoj javni nastop v nedeljo, dne 22. maja, na vrtu restavracije br. Čarmana. Telovadni del je obsegal enajst točk, ki so se v lenem redu in hitro vrstile ena za dru-
Ma silnou rymu a trochu horečky.
Ima jalku kijavicu i malo groznice. Uživa neco proti tomu?
Da li upotrebljava nešto protiv torne?
Ano, lekar ji predepsal leky, a navšte-vuje ji každy den.
Da, lekar joj je propisao lekove i posečuje je svakoga dana.
Chudinka, doufam že z toho nic ne-bude, jeji nemoč snad neni moc ne-bezpečna.
Jadnica, nadam se da to neče ništa strašno da bude, njena bolest nije opasna.
A co dela vaš pan bratr? D8kuji, je-mu se vede dobre.
Šta radi vaš gospodin brat? Hvala, njemu je dobro.
To me velice teši.
To mi je veoma milo.
Včera ho trochu bolela hlava a mel taky trochu boleni zubu.
Juče ga je malo bolela glava i imao je malo zubobolje Neznatc nejakeho specialistu pro uši, nos a hrdlo?
Da li poznajete nekog specijalistu za uši, nos i grlo?
Nevim co mam delat se žaludkem. V posledm dobe me často boli. Neznam šta da radim sa stomakom. U poslednje vreme me često boli. Včera jsem trochu nastydl, doufam že z toho nebude пејаку zanet plic. Juče sam malo nazebao, nadam se da neče od toga nastati zapaljenje pluča.
Setkaru. — Sastanak.
Jstc to vy?
Jeste li vi to?
Neočckaval jsem, že vas zde uvidim. Nišam očekivao da ču vas ovde videti.
Kdy jstc prišel?
Kacl ste došli?
Prišel jsem dnes rano.
Doputovao sam jutros.
Jak jste cestovali?
Kako ste putovali?
Velmi pnjemnč.
Vrlo prijatno.
Budete dnes mym hostem na obede Bičetc mi danas gost za ručilcom. Dčkuji moekrat, ale už jsem pozvan k svvm pribuznym.
Hvala lepa, ali .več sam pozvat k svojim rodacima.
Jaka škoda, to je mi skutečne lito. Kakva šteta, to mi je vrlo žao.
45	ČAS.
(Na Beogradskom radiu u uto rak
7 juna 1932 u 19 časova).
V	VRSTA.
Po petoj vrsti menjaju se glagoli čija se osnova načina neodredenog svršava na -a-, ili -a-: hleda-ti = tra-žiti; jedna-ti = postupati; zna-ti = poznavati; bra-ti = uzimati i t. d.
Glagoli ove vrste menjaju se ovako:
Sadašnje vreme:
Sg. 1 hledam 2' hledaš
3	hleda Pl. 1 hledame
2 hlcdate
3 hledaji
Zapovedni način:
Sg. 1 -
2	hledej!
3(at’ hleda!)
Pl. 1 hledejme!
2 hledejte!
3 (at’ hledajit)
Prilog vremena sadašnjeg: hledaje, liledajic, hledajice (tražeči)
Prilog vremena prošlog: hledav, hledavši, hledavše (traživši).
Prošasti pridev: hledal, -a, -o (tra-žio, -la, -lo).
Trpni pridev: hlediin, -a, -o (tra-žen, -na, -no).
Po ovoj se vrsti menjaju još glagoli: delati = raditi; tesati = tesati; fikati — kazivati; počkati = čekati; sekati seči; posilati = slati; obed-vati = ručati; zajimati = zanimati; žadati = zahtevati i t. d.
Jedna sovjetska.
Kalinjin je doputovao na sednicu u manji grad i bio je iznenaden velikom množinom slušalaca; sve stolice ogromne dvorane bile su zauzete. Kalinjin govori od prilike po sata o pja-tiljetki i najedamput ga prekidc pret-sednik gradskog sovjeta. Stane na po-dijum i zapovedi gromoglasno:
»Drugovi! Ustajte! — Sednite!«
—	i cela dvorana skoči sa stolica i opet sede.
Kalinjin govori dalje ali kroz ce-tvrt sata se opet ponovi: »Ustajte. Sednite!« — i tako nekoliko puta do (kraja sednice. Posle završetka sednice Kalinjin reče pretsedniku mesnoga so-vjeta:
»Jedinstvena sednica, druze. lo-liko slušalaca, samo mi reci, zašto si sa njima radio one proste vežbe.«
»Da, da,« reče pretsednik, »lepa sednica, dosta slušalaca, ali fukara je to posle četvrt sata svi su spavali.«
Neznama slovička.
Schuze = sednica; prekvapen = iznedjen; posluchač = slušalac; židle = stolica; opsazan = zauzet; mluviti = govoriti; prerušiti — prekmuti; za-veliti = zapovrcditi; vstati = ustati zase = opet; znamenity == jedinstven; prostocvik = prosta vežba; holota — fukara; všichni = svi.
Jedna sovetska.
Kalinin prijel na schiizi do men-šiho mesta a byl prekvapen velkym množstvim posluchaču; všechny židle ohromneho salu bylv obsazeny. Kalinin mluvi ali pul hodiny o petiletce a najednou ho preruši pfedseda mistni-ho sovetu Postavi sc na podiu pred Kalinina a zaveli hlasem hromovvm:
»Soudruzi! Vstat! —- Sednout!«, a cely sal vyskoči se židli a zase si sedne.
Kalinin mluvi dal, ale za ctvrt ho-diny se zase opalkuje »Vstat! — Sednout!« a tak nekolikokrat do konce schuze. Po jejim konci Kalinin k pred-sedovi mistniho sovetu povidal:
»Znamenita schuze, soudruhu! Tolik posluchaču! Jen mi F. «'’ Pr0^ s nimi delal ty prostocyiky.«
»Jo, jo,« povidal pfedseda, »pekna schuze, hodne posluchaču, ale holota je to, za čtvrt hodiny všichni spali!
46	ČAS.
{Na Beogradskom radiu u petak
10	juna 1932 u 19 časova).
VI	VRSTA.
Po šestoj vrsti menjaju se glagoli čija se osnova načina neodredenog svršava na -ova-: fkup-ova-ti == kupovati; bčd-ova-ti = jadikovati i t. d.
Glagoli ove vrste menjaju se ovako:
Sg. 1 panuji (gospodariti, vladati)
2 panuješ
3 panuje Pl. 1 panujeme
2. panujete
3	panuji
Zapovedni način:
Sg. 1 -
2 panuj!
3 (at’ panuje!)
Pl. 1 panujme!
2 panuj te!
3 (at’ paniji!)
Prilog vremena sadašnjeg: panuje, panujic, panujice (gospodareči).
Prilog vremena prošlog: panovav, -ši, -še (gospodarivši).
Prošasti pridev: panoval, -a, -o (gospodario).
Trpni pridev: panovan, -a, -o (gospodaren).
Po ovoj vrsti menjaju se još glagoli: jmenovati = imenovati, nazivati; pochybovati = sumnjati; obsahovati = sadržavati; obehodovati = trgovati; pracovati = raditi i t. d.
Cizi jazyky. — Tudi jezici.
Kterymi cizimi jazyky mluvite?
Koje tude jezike govorite?
Ja mluvim českv a петсску.
Govorim češki i nemački.
Jak to že nemluvite take francouzky?
Kako to da ne govorite i francuski? Francouzsky a anglicky se teprvc ted’ učim a myslim že do roka budu moči mluviti.
Francuski i cngleski sada učim i mislim, da ču kroz godinu dana da govorim.
Jaka je moje‘vyslovnost když mluvim česky?
Kakav je moj izgovor kada govorim češlki?
Vaše vyslovnost je docela dobra a ja vam rozumim docela dobre. Vy lepši mluvite česky než ja srbochor vatsky.
Vaš je izgovor sasvim dobar i ja vas razumem sasvim dobro. Vi bolje govorite češki nego ja srpsko-hrvat-ski.
My Slovani musime se učiti všem slo-vanskvm jazykum abychom jim ale-spon dobre rozumeli, jestli už nej-sme schopni se jimi plynne vyja-drovati.
Mi Sloveni moramo da učimo sve slovenske jezike, kako bi ih bar dobro razumeli, alko več nismo sposobni da se njima tačno izražavamo)
Vy rozumite trochu rusky?
Razumete li vi malo ruski?
Ano, když se mluvi pomalu tak docela dobre rozumim rusky, polsky a bulharsky.
Da, kada se polako govori tmda sa-svim lepo razumem ruski, poljski i bugarski.
Slyšel jstc nekdy jazky Lužickych Srbu?
Jeste li culi kadgod jezik Lužičkih
Srba?
Ano, slyšel jsem ho na minulem slete u Praze, on se docela podobč ostat-nim jazykum slovanskym.
Da, čuo sam ga na poslednjem sletu u Pragu, on je potpuno sličan slovenskim jczicima.
Zdvorila rčeni.
Reči učtivosti.
Slyšim s velikou radosti že vaši pani matce se dafi lepe.
Čujcm s velikom radošču, da je va-šoj gospodi majci bolje.
Bohu diky ano, ona se tolik tešila, že pojede s nama na slet.
Hvala Bogu da, ona se toliko rado-vala što če poči s nama na slet.
Když ji uvidite pozdravujte ji srdeč-nč ode mne a podekujte ji mym jmenem za ^askavosti, ktere me ,prokazala.
Kada je vidite, pozdravite je srdač-no s moje strane i zahvalite joj u ime moje na ljubaznosti koje mi je ukazala.
Mnohokrat dekuju, mnoho pozdravu ode me všem našim pratelum a pozdravujte taky vašeho pana bratra. Velika hvala, mnogo pozdrava svim našim prijateljima i pozdravite ta kode vašega gospodina brata.
Na shledanou! Ma poklona!
Do videnja! Moj poklon!
Ma ucta! S bohem.
Moje poštovanje! Zbogom.
(Nastaviče se)
go. Vaje so bile izvajane prilično dobro, vendar je bilo pri nekaterih telovadcih opaziti, da jim manjka še precej, kar je posledica nerednega po-sečanja telovadbe. Prireditev samo je posetilo za Zgornjo šiško rekordno število občinstva in so bili vsi sedeži kljub visokemu datumu zasedeni. Župno upravo je zastopal prvi pođstare-šina br. Milko Krapež a tudi sosednja bratska društva so bila zastopana po delegatih, dočim jc g. komandanta divizije zastopal art. polkovnik br. Ljuba Novakovič. Z moralnim in finančnim uspehom jc društvo lahko zadovoljno, telovadcem pa bodi nastop pobuda za intenzivnejše in rednejše de-
lo	v telovadnici.
SOKOLSKO DRUŠTVO LITIJA. Brat mg. pb. Hinko Brilli — 60 letnik.
Dne 5. junija 1872. se jc rodil v Karlovcu naš jubilant br. Hinko kot sin odlične meščanske rodbine. Že v mladeniških letih se je v njem vzbudila iskrena in trdna narodna zavest in bil Jc ?. dušo in srcem pristaš naprednega
Brat Mr. pb. Hinko Brilli
pokreta v svoji ožji domovini. Po končani gimnaziji se je naš jubilant posvetil farmacevtskim študijam, katere je dokončal v Zagrebu in kot mTac!
magister prišel je v našo belo Ljubljano, kjer je vršil lekarniško nrakso v staroznani lekarni Trnkoczi, nakar se je preselil v Litijo, kjer jc otvoril svojo lastno lekarno. Skozi vso dobo 27 let, kar prebiva v Litiji se živo udejstvuje v nacionalnem življenju tega lepega našega zasavskega trga in je naravno bil tudi vedno v prvih vrstah tamošnjega Sokola v raznih funkcijah.
sem nacionalnim društvom je bil večino tudi pravi dobretvor po onem znanem reku »Naj ne ve levica, kar da desnica«, predvsem sokolsko društvo v Litiji ima v njem velikega podpornika in dobrotnika. Tudi sicer jc naš jubilant znan kot dobričina, čigar gostoljubna vrata so vedno odprta tudi siromakom.
K njegovi šestdesetletnici se z vso iskrenostjo pridružuje tudi Sokolstvo številnim čestitkam njegovih mnogo-brojnih prijateljev z iskreno željo, da nam še dolgo let druguje in sodeluje v vsakem oziru, predvsem pa v vrstah naše velike organizacije sivih Sokolov. Zdravo!
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO MARIBOR I.
Naše Sokolsko društvo jc kulturno središče mariborskega V. okraja. Razen sokolske in širše narodne vzgoje skrbi društvo za prosveto. V pretežno delavskem okraju, odkoder narod ne obiskuje Narodnega gledališča, je Sokol Maribor I. tisti center, kjer dramatski odsek prireja, tudi pri nekaterih ostalih bratskih društvih, stalno nacionalne in ostale dramske prireditve. Tako proslavimo vsak narodni praznik.
Za vzgojo decc skrbi v zimski sezoni lutkovni odsek, ki je na novem odru to zimo priredil 18 lutkovnih predstav.
Društvo je v tekočem letu priredilo ' akademijo 5. marca in javen telovadni nastop 22. maja. Oboje jc bila revija naših sokolskih moči. Akademija jc bila zelo pestra in je vsebovala 9 točk sporeda. Večina točk je bila posvečena stoletnici rojstva velikega Tyrša, o katerem je uvodoma govoril starosta brat prof. Kenda. Akademijo so naslednji dan ponovili.
Javen telovadni nastop pa je bil 22. maja kot prvi letošnji nastop v žu-pi. Telovadci so z nastopom lahko zadovoljni. Za velik trud so želi obilo odobravanja od strani občinstva, med katerim so bili odlični gostje kot: komandant mesta gen. Hađić, oba sreska načelnika, mestni župan dr, Lipold in
zastopniki župe. Razen podčastniške inž. šole, ki je sodelovala s skupinskimi vajami, je bilo navzoče vojaštvo mariborske garnizije s celim častniškim zborom.
V nedeljo 5. junija se bodo vršili prednjaški društveni izpiti. Polagajo jih člani prednjaškega zbora, ki so obiskovali vaditeljski tečaj, vršeč sc vso zimo pod vodstvom načelnika brata Cilenška.
V tekočem letu še čaka društvo Maribor I veliko delo, namreč ureditev letnega telovadišča, ki bo ca 8000 m2 veliko. Zemljišče za telovadišče nam je dala za dobo 20 let v najem mestna občina mariborska in bomo zgradili telovadišče, da sc bo društvo šc svobodneje gibalo, kar je do zdaj otežkočeno, ker smo gostje inž. podčastniške šole. Sicer pa gre velika zasluga za naš dosedanji razvoj komandantu šole bratu pukovniku Putnikoviču, ki nam je da') na razpolago potrebne prostore.
Na telovadišču članstvo in naraščaj pridno delajo. Vpeljan je prostovoljni kuluk, ki ga je vse članstvo na sestanku v svrho ureditve letnega telovadišča, sprejelo. Otvoritev telovadišča, ki bo največje v župi, je predvidena v mesecu avgustu in bo združena z zopetnim telovadnim nastopom
Takrat sc bo lahko preko sokolske telovadnice pospeševala in sejala med prebivalstvo V. okraja, ki je do nedavna v narodni mlačnosti nemškuta-rilo, narodna zavest Jugoslovenstva in
v	našo delavsko mladino bo prodirala sokolska misel. K temu bodo tudi pripomogli številni izleti, ki jih društvo prireja z vsemi oddelki.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO AVTOVAC
Udaranje kamena temeljca prvom so-
kolskom domu u Hercegovini.
U Avtovcu udaren je na durdev-dan kamen temeljac prvom sokol-skom domu u Hercegovini.
Ova, zaista retka svečanost, izvršena je u prisustvu pretstavnika državne vlasti, vojske, crkve, kulturno-prosvetnih i nacionalnih ustanova, građanstva i naroda ovoga kraja. Po-red ovih svečanome činu prisustvovao je poznati narodni borac g. Vasilj Gr-dič, narodni poslanik, izaslanik Sokolske župe Mostar i gatačko Sokolsko društvo sa svojim četama, kao i čete avtovačkog društva sa zastavama, što je ovoj svečanosti davalo naročitog izgleda i lepote.
Za Avtovac i čitavi ovaj kraj bio je to jedan od naj značaj ni j ih dogada-ja. To jc bio dan pobede sokolske, dan vaskrsa sokolskog i dan narod-nog preporoda, što jc sve našlo naj-boijeg izraza u odlučnosti, veri, snazi, ljubavi i slozi naroda ovog najčiščeg i najpatriotskijcg kraja naše otadžbine. —-Na istome mestu, gde su sc nekad sastajali naši stari i dogovarali, kako če braniti čast i obraz svoj od ugnje-tača i dušmana, danas se podiže veleb-ni sokolski dom. U njemu če se okup-ljati Sokoli, koji podigoše sokolski ustanak za dobro i napredak svoga naroda, za kulturnu i ekonomsku po-bedu njegovu koga jc pokrenuo voda hercegovačkih Sokola brat Čedo Milič. •
Durdevdanski uranak Sokola ovoga kraja bio jc istinska manifestacija njihove snage i ljubavi, kojom su za-dojeni u svom radu, a udaranjem kamena temeljca prvom sokolskom domu u Hercegovini krunisana jc jedna žilava i narodna borba prekaljenih sokolskih voda i Sokola izmedu ko jih vidno iskače ime pretsednika grade-vinskog odbora pukovnika brata Bo-židara Savkoviča, čija je zamisao i stvarno delo ovaj sokolski dom.
Osvečcnje kamena temeljca otpo-čclo je tačno u 7 sati izjutra od strane sveštenika avtovačkog g. Špira Staro-viea i hode g. Kurtspahiča, koji su na-kon osvečenja, u prigodnom govoru prikazali značaj podizanja doma i njegovu ulogu u vaspitanju i snažen ju naših naraštaja. Po svršenom obredu sveštenika govorio je brat Savkovič i pozvao Sokole, da ustupaju na izgradnji naše države i da večito gaje istinsku ljubav i privrženost prema otadžbini i Kralju. Zatim je pročitao povelju doma i postavio u kamen temeljac, što su narod i Sokoli odušev-ljeno pozdravili. Nakon toga brat Savkovič čita depeše upučenc: Kralju, Kr. Vis. Prestolonasledniku Petru, Ministru za fizičko vaspitanje bratu Draganu Kraljeviču, Banu g. Urošu Kralju, bratu Ganglu i generalu g. Maksimoviču na Cetinje, a kojc su poprače-ne burnim klicanjem.
Posle toga održao je jezgrovit govor brat Risto Grdič, tajnik gatač-kog Sokolskog društva o značaju dur-
dev-uranka i osvečenja kamena temeljca sokolskog doma u Avtovcu koji je ostavio snažan utisak na sve pri-sutne.
Iza govora brata Grdiča, održao je govor brat dr. Mile Dokič, izaslanik Sokolske župe Mostar, koji u svojem govoru veliča sokolsku ideju, ko-ja j c pala na tako plodno tlo medu ovim narodom, divi se patriotizmu i čvrstoj volji ovdašnjeg Sokolstva, ko-jemu je pred očima samo dobrobit i napredak svoga naroda.
Govori nadalje o zadacima i svrsi sokolskih domova u našem narodu, te završava svoj govor lepim rečima:
»Sokoli nap red za dobro naroda!«
Govor brata dr. Dokiča popračen je velikim oduševljenjem. Još su govorili narodni poslanik Vasilj Grdič, sre-ski načelnik brat Četko Dedič, starešina Sokolskog društva Avtovac, brat Mitar Maljevič, gosp. Silvije Bogič, apotekar iz Knina i pretsednik avto-vačke opštine brat Risto Durič, •— te je prvi deo svečanosti završen vrlo uspelom deklamacijom učenice K. Zi-movič: »Dizanje sokolskog doma«. —
Posle ovoga, a nakon kračeg odmora, nastala je utakmica seoskih Sokola u skakanju, trčanju. bacanju kamena i drugo. — Održane su takoder proste vežbe članova i podmlatka av-tovačkoga društva.
*
Sokolsko društvo Avtovac sa svojim četama priredilo je vrlo uspelu iz-ložbu ručnih radova, koju jc otvorio vredni starešina društva brat Maljevič. Pohvalno je istaei, da su na ovoj izložbi prikazani ručni radovi seoskih Sokola kojima se svako divio. Naroči-to su se isticale mašine za predu, opu-tu, stolice, grablje, vile, duvanske ku-tije, preslice i drugo, ali ponajviše in-teresovanja pobudila jc drvena patent pljuvaonica, koja se zatvara i otvara pritiskom noge. Hercegovina sa svojim Sokolovima ponosna je, jer svesno i istinski služi idcalima Sokolstva, svomc narodu i junačkome Kralju. — Dorde Tilimbat.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO (KORČULA)
Dne 15-5 priredilo jc naše društvo, uz učešče sviju mesnih društava, durdevdanski uranak, na kojem su uzeli učešča sve društvene kategorije. Uran-ku su prisustvovala i okolna društva. Iza izmenjenih pozdravnih govora održao jc tajnik PO matičnog društva br. Vigna lepo predavanje o značenju tog istorijskog dana, koje je saslušano s osobitom pažnjom. Zatim nastajc svi-ranjc, pevanjc i igra, a mladi sc nara-štajci nateču u lepim igrama i vežba-ma. Nakon tog skupnog veselja vratili su sc naši članovi svojim domovima, okieeni zelenilom i pevajuči sokolske i nacionalne pesnic. I ovaj uranak do-prineo je mnogo našoj sokolskoj ideji i bratskom zajedničkom radu s ostalim društvima našeg lepog ostrva.
NATEČAJ
Sokolsko društvo Peč raspisuje za kapelnika sokolske muzike u Peči.
Prinadležnosti kapelniku za ovu godinu odrcdenc su na 1200 dinara mesečno sa pravom na postotak koji kapelniku pripada po Pravilima od za-radc. Ponude sa potrebnim dokumen-tima i propisnom taksom podneti od-mah upravi društva.
Župa Niš
ŽUPSKI SLET
Slct sokolske župe Niš, održače se ovc godine u Nišu, 11 i 12 juna. U po-četku je slct bio odreden za 3—5 VI, ali kako je za 5-VI odreden u celoj državi školski gimnatički javni čas, slet je morao biti odložen za 8 dana.
Za ovogodišnji župski slet, koji treba da bude velika smotra pre odla-ska u Prag, čine sc več uveliko pripre-mc. Očekuje se da če ovogodišnji slet nadmašiti sve dosadanje, nar. po broju učesnika, u koliko više, što je u toku pr. godine naglo porastao broj sokolskih jedinica u župi, a naročite sokol, četa. Ovo če biti prilika da sc pokaže, da sve one stvarno žive i napreduju i da ne postaje samo kako se to kaže, na hartiji, kao i da se vidi njihova teh-nička sprema, sokolski duh, svest i disciplina, što sc najbolje kvalifikuje u ovakvim prilikama.
Program je sleta:
11 VI dolazak, doček i smeštanje učesnika, uveče sokolska akademija;
12 VI od 4 časa utakmice u 6 ča-sova probc na slctištu (Trkalište Kola jahača) u 10-30 časova polazak povorke i pozdrav gradu pred Opštinom;
U 12 časova osvečenje župske nara-štajske zastave u sokolani (poklon br. Andona Andonoviča, trgovca iz Niša);
U 16 časova javni čas na sletištu, zatim razlaz i ispračaj učesnika.
Ž.upa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE
Sednica izvršnog odbora, održana 27 aprila o. g. (prisutni: Petrovič, Reti, ing. Kvapil, Stanetti, Cič, Miler, Beara, Fišer, Komadina, Urban), stvorila je sledeče važnije zaključke: Imenuje se uprave: društva Batina sa starešinom Živič Adamom, prosvetarom Ivankovič Milošem i načelnikom Šturman Vinkom; društva Brodski Varoš sa starešinom Lovreček Dragutinom, prosvetarom Gabrijelič Stjepanom i načelnikom Tot Ivanom; Kaptol sa starešinom Klarič .Vinkom, prosvetarom Požar Jindrom i načelnikom Linhard Ivanom; čete Draž-Gajič (društva Dar-da) sa starešinom Zlatarič Jerkom, prosvetarom Lučič Ivom i načelnikom Šajdl Vojislavom; četa Torjanci (društva Valpovo) sa starešinom Maršie Stipom, prosvetarom Štiler Marijom i načelnikom Poljak Milanom; četa Bar. Petrovo selo (društva Petrovac) sa starešinom i prosvetarom Dostal Josipom i načelnikom Kelner Belom; društva Kneževo sa starešinom Dragovič dr. Petrom, prosvetarom Radivojevič Milanom i načelnikom Čurčibašič Rikar-dom; društva Oriovac sa starešinom Parapatič mr ph Karlom, Benkovič Josipom i načelnikom Ostoič Stjepanom; društva Otok sa starešinom Šokčevič Stankom, prosvetarom Jelcnčie ing Vladislavom i načelnikom Kneževič Andrijom; društva Požeški Brestovae sa starešinom Petrovič Markom, prosvetarom Štajdl Franjom i načelnikom Rodič Josipom; društva Tovarnik sa starešinom Momidovič Trifunom, prosvetarom Štimac Josipom i načelnikom Lovrič Martinom; društva Velika Ko-panica sa starešinom Grcguričevič Petrom, prosvetarom Živkovič Andrijom i načelnikom Vranič Ivanom; društva Večin sa starešinom Brkljačič dr. Antoni, prosvetarom Milivojevič Dušanom i načelnikom Hrast Adolfom. Pri-ma se na znanje izveštaj načelnika o pregledu rada Sok. okružja (Лгс župe.
—	Prima sc do znanja imenovanje okružnih načelnika ovc župe, potvrde-no po načelstvu SSKJ i to:
Okružjc Donji Miholjac: Načelnik Glasner Dragutin, I zamenik Abramič Ivica, II zamenik Fekete Josip;
Okružjc Dakovo: načelnik Kraljevič Pavle;
Okružjc Našice: načelnik Mogoro-vič Matko, I zamenik Majer Dragutin, II zamenik Bifl Dragutin, načelnica Kostič Živana;
Okružjc Osijek: načelnik Šafarž Jardo, I zamenik Srb Vlado, II zamenik Siepčevič Branimir, načclnica Sila Maca; ________
IZ SOKOLSKOG OKRUŽJA NAŠICE
Gotovo sva su društva u sokol-skom okružju Našice osim onoga u Našicama novijeg datuma, osnovana večinom posle stupanja na snagu zakona o osnivanju Sokola Kraljevino Jugoslavije.
Koliko god nas radu je porast naše velike sokolske obitelji, toliko nas i zabrinjuje činjenica, hoče li naše Sokolstvo usled prevelikog priliva no-vog članstva uspeti, odgoj odraslog članstva uputiti ispravnim putem k našim sokolskim idejama.
Najbolji su zalog za uspešan rad u sokolskim društvima dobri društveni prednjači, a baš tih ima vrlo malen broj u našem okružju.
Ta okolnost pomikala je Načel-
Џ
m
CIKORI1A
Okružjc Podravska Slatina: načelnik Radinovič Đoko, I zamenik Avi-rovič Radivoj, načelnica Barovac Anka;
Okružjc Slavonski Brod: načelnik Dequal Dragutin, I zamenik Siber An drija;
Okružjc Slavonska Požega: načelnik Pavlovič Petar, I zamenik Blažek Ivan, II zamenik Ričko Juraj, načelnica Obradovič Nana;
Okružj^ Vinkovci: načelnik Bar-balič Ante, I zamenik Živič Petar, II zamenik Bišof Dragutin;
Okružjc Vukovar: načelnik Šijano vić Andrija, I zamenik Spajič Sveti slav.
*
Sednica Izvršnog odbora od 4 maja o. g. (prisutni: Petrovič Vuičič, Ste-panov, ing. Kvapil, Babič, Stanetti, Cič, Miler, Beara, Višnjič, dr. Ncvidal, Oklobdžija) stvorila je sledeče važnije zaključke: Imenuje sc uprava društva Radovanci sa starešinom Solič Ivanom, prosvetarom Kopijarevič Simon i načelnikom Petrinič Matom.
Imenuje se uprava društva Velika sa starešinom Kajan Leopoldom, prosvetarom Brdarič Kazimiram i načelnikom Verčon Dragutiftom na_ čelu. Imenuje se uprava čete Budrovci (društva Dakovo) sa starešinom Bošnjak Nikolom, prosvetarom Latkovie Milanom i načelnikom Jovič Ivanom. Imenuje se uprava čete FIum (društva Vočin) sa starešinom Benčina Petrom, prosvetarom Božič Jelicom i načelnikom Savič Vidom na čelu. Imenuje se uprava čete Stari Mikanovci (društva Vinkovci) sa starešinom Tom ljenovič Antonom, prosvetarom Rojko Terezijom i načelnikom Kneževič Vinkom. Odredu je se likvidacija čete Nova Bukovica (društva Podravska Slatina).
' , 'J
ništvo župe i okružja, da u našem okružju pristupe otvaranju okružnog prednjačkog tečaja, koji jc nakon potrebnih predradnja otvoren 3 aprila 1932 i trajao sve do 10 aprila 1932.
Društva su sc u priličnoj meri odazvala pozivu okružnog načelnika i poslala u tečaj 22 člana. Broj polazni ka najbolji je dokaz, da je ispravno shvačena važna uloga prednjaka kod srokolskog odgoja i u upravama naših mladih, novo osnovanih sokolskih društava i četa.
Polaznici tečaja pokazivali su živ interes za sve predmete, koji su sc predavali u tom tečaju, a disciplina njihova bila jc kroz sve vreme trajanja tečaja na uzornoj višini.
Obzirom na okolnost, da je to pr-
vi	tečaj ovakove vrsti u našem okru-
£ J ti 'i
Nasiavnici i tičesnlci okružnog prednjačkog tečaja u Našicama od 3—10 aprila e-g
„ZMžbenilc češUog fesiKa” i „Čefioslovačlea i Če&oslovaci"
od prof. Fr. Malina, dve su nafpotrebiilfe len fig c за svalcoga, leoji de učesivovati
IX	svesoRolsKom sleiu u Vragu. Naručufu se uz cenu ođ Din 15-- po komadu kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani ^ Narodni dom
žju, m'oramo smatrati postignuti uspeh prilično dobrim, jer je 5 tečajaca ocenjeno sa »odličnim«, 10 tečajaca sa »pohvalnim«, a 7 tečajaca sa »dovolj-nom« ocenom.
Po zanimanju bilo je 16 pripadnika raznih obrtničkih zvanja, a samo
4	zcmljoradnika i 2 radnika.
Razmerno malen broj zemljorad-nika polaznika tečaja pokazuje, da je potrebno još vrlo mnogo propagande medu seljaštvom, kako bi se i taj po broju največi i najvažniji deo našega naroda priveo u kolo velike sokolske porodice.	i
Nastavnici u tečaju bili su brača Drag. Glasner, Franjo Babič, Matko Mogorovič, Pero Rohr, Dragutin i Antun Majer, Franjo Novak i Evgenije Veček.
Zahvaljujuči zauzimaju brata starešine domačeg društva, polaznici tečaja imali su kroz celo vreme trajanja tečaja skupni besplatni stan u kuči, koju je u tu svrhu upravi tečaja ot-tupilo poduzeče »Krndija« u Našica-ma, na čemu joj se uprava tečaja zaledno sa polaznicima i ovim putem zahvaljuje.
Nadamo se, da če polaznici tečaja »iti potpora sokolskom uzgoju u svim Jruštvima.
*
U novije vreme pretvorcna je četa u Budimcima u društvo. Pozorišni otsek društva u Budimcima pokazuje osobito živu delatnost.
Ove zime sa uspehom davao je taj otsek »Hajduk Stanka« u Čepinu, Našicama, Budimcima i Orahovici, prema uspeloj dramatizaciji istoime-nog romana Janka Veselinoviča, a koju je dramatizaciju izveo brat prosve-lar toga društva učitelj Đorđe Radosavljevič, koji je ujedno i pročelnik pozorišnog otseka. Bude li uspelo u tom društvu nadomestiti manjak pred-njaka, ono če proraditi sa uspehom na širenju sokolske misli u tom kraju.
•
Sokolska četa u Donjoj Motičini održala je u roku od dva meseca dva sokolska posela, koja su moralno i materijalno uspela.
Kako su u toj četi tri nova pred-njaka apsolventi osmodnevnog tečaja, nadamo se, da če i ta četa s uspehom proraditi tokom ove godine.
U čačincima osnovano je novo Sokolstvo društvo baš ovih dana, u čiju upravu i načelnika, koji pokazuje mnogo volje za uspešan rad, polažemo mnogo nade.
U ostalim društvima i četama razvija se rad u znaku priprema za IX svesokolski slet u Pragu.
Zupa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
V	okrilju Sokolskega društva Novo mesto so 3 kmetske sokolske čete
v	Beli cerkvi, Šmarjeti in Šmihelu, ki so bile osnovane lansko leto. Prva od njih se je zganila kmetska sokolska četa v Beli cerkvi, ki je imela svoj dan 22. maja 1932.
Sokolsko društvo Novo mesto je je prišlo na pomoč svoji varovanki z vso svojo sokolsko družino; deco, naraščajem, člani in članicami. Članov in članic bi bilo lahko več, da se niso razlezli na vse strani kakor sveto pisemski svatje po svojih opravilih. Marsikdo je šel rajše za kratkočasjem, kakor za resnim sokolskim delom. Kadar kliče sokolska dolžnost, bi se morali vsi odzvati. To vendar ni preveč, ako poklonim Sokolstvu eno nedeljo.
Videli smo tudi brate in sestre iz Št. Jerneja, Šmarjete in Škocijana, pa tudi ti kraji bi bili morali bolj pritegniti, kakor so, toda žal je toliko mlačnosti po Sloveniji!
Kmetska sokolska četa Bela cerkev se je dobro odrezala. Pomisliti je treba, da je obdana od sovražnikov, nasprotnikov in nezavednežev in da ima malo pomagačev.
Deca in naraštaj sta se prav lepo izkazala. Upanje je, da bo sokolska žetev kdaj v Beli cerkvi prav obilna. Saj sta tam dva vneta sokola br. Colja in Vidmar.
Poleg domačinov so vadili vsi oddelki novomeškega društva. Nekatere točke so bile prav dobre, ali za novomeško društvo je vse to še vse premalo. To društvo hi samo lahko postavilo nekaj sto telovadcev, ako bi ne bilo takšne zaspanosti.
Po telovadbi je zelo lepo nagovoril zbrane starosta Sokolskega društva Novo mesto.
ŽUPNI ZLET.
Še samo nekaj malega dni nas loči od zleta Sokolske župe Novo mesto, ki bo dne 12. junija v Novem mestu.
Sokolsko društvo Novo mesto je že končalo vse priprave in razpošilja prijave in lepake. Tudi župna društva se prav živahno gibljejo tako, da je pričakovati, da bo zlet novomeške sokolske župe velik praznik za vso Dolenjsko. Skrb nas vseh mora biti, da se pokažemo v lar največjem številu in kar najboljše pripravljeni. Vse sosedne župe bodo poslale svoje zastopnike. Tem pokažimo, da si tudi mi prizadevamo, da se posokoli v kratkem tudi Dolenjska.
Vse kaže, da bo Sokolstvo potrebno bolj, kakor kedaj preje.
Na zletu Sokolske župe Novo mesto se bomo porazgovorili o svojih nalogah in dolžnostih, se vneli za sokolske vzore in si obljubili zvestobo do zmage. Res, da nas pritiska pomanka-njc in da nekateri ne zmorejo najpotrebnejšega. Ali vse to nas ne sme odvrniti, da bi ne šli tja, kamor nas kliče sokolska dolžnost in skrb za blagor države.
Zato bratje in sestre na zlet novomeške Sokolske župe Novo mesto dne
12	junija 1932.!
Župo Split
POLOŽILI DRUŠTVENI PRED-NJAČKI ISPIT.
Društveni prednjački ispit položi-
li	su pred župskom ispitnom komisi-jom Sokolske župe Split sledeča brača: Bešker Ivo, Split; Prelovec Rade, Split; Ivanovič Niko, Sutivan; Alfire-vič Miljenko, Kaštel Sučurac; Pavelin Mate, Kaštel Sučurac; Alfirevič Lovro, Kaštel Sučurac; Jerčič Ante, Ka-tel Sučurac; Bonačič Luka, Milna; Grubišič Ivan, Solin; Gatara Miljenko, Dugi Rat; Belotti Darko, Supetar; Repanič Vicko, Komiža; Tomič Ante, Jesenice te sestre: Čulič Dohrila, Split; Kraljevič Dordina, Split; Bačič Anu-ška, Hvar.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOMIŽA
Mesno sokolsko društvo priredilo je u nedelju dne 22 maja t. g. akade-
miju na kojoj je nastupilo 120 vežbača. Akademiju su otvorila muška i ženska deca (65) s prostim praškim vežbama i muški (22) te ženski (11), naraštaj ta-koder istim vežbama. Prednjački zbor nastupio je s »Krugom« gd br. Mudro-ga, a članovi (11) i članice (11) s praškim vežbama. Posebno su nastupila ženska deca (12) s vežbom loptama. Na spravama su nastupili članovi (8), članice (6) i muški naraštaj (20), a prednjački zbor na ručama i preči. Sve vežbe izvedene su veoma skladno i precizno, što je izazvalo dugotrajni i oduševljeni aplavz sviju gledalaca. Akademija je u moralnom pogledu dobro uspela dok u materijalnom slabo.
Zupa Varaždin
SOKOLSKA ČETA VRATIŠINEC
Dne 22 maja priredila je četa Vra-tišinec propagandnu akademiju u su-sednom selu Peklenici, kamo su člano-
vi	i naraštajci pošli su s glazbom na čelu. Na programu su bile dve pretsta-ve i to: »Kod zubara« i »Ured«. Osim u pretstavama nastupili su članovi i naraštajci i s praškim prostim vežbama koje je pratila četna glazba. Usled ekonomske krize poset je bio slab, ali da se ipak postigne moralni uspeh, bio je ulaz na priredbe besplatan. Ovako-va propaganda, izgleda, ima najviše uspeha, jer na taj način uvidi seljak moralni uspeh Sokolstva. Akademiji prisustvovali su brača iz Benice i Mur-skog Središta.
Zupa Vel. HečtcereU
SOKOLSKO DRUŠTVO ULJMA
Sokolsko društvo Uljma, priredilo je, u cilju propagande ideje Sokolstva, u nedelju 22 maja o. g. izlet u nema-čko selo Šušaru, 14 km udaljeno od Ulj me. Posle podne u 5 časova izveli su članovi na trgu vežbe na razboju, a uveče održana je akademija, vežbe članova i članica i pozorišni komad »Hasanaginica«. Akademija je u svakom pogledu odlično uspela.
Na zabavi je svirao omladinski orkestar, koji je vrlo naklonjen Sokolstvu. Svirao je besplatno, što je vredno svake hvale.
Zupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB II
Redak primer sokolske požrtvovnosti.
Danas slučajevi sokolske požrtvovnosti nisu više, nažalost, tako česti, kao što su bili prc par godina. Duh požrtvovnosti, po kome sc ocenjuje ljubav i čvrstina vere koja veže pripadnike jedne organizacije sa ciljevi-ma te organizacije, taj duh nije tako intenzivan kao nekada. Znamo i razloge za to. Tome nisu krivi pojedinci, nego je pojava opčenita pa če joj biti
i	uzrok opčenit. Danas se najpožr-tvovnijc pišu — molbe, kojima se mo-ljaka državna potpora, i apeluje na patriotizam — drugih. To više, i to pre treba istači one retke i svetle primere požrtvovnog sokolskog idealizma, ne u rečima i frazama, nego na delu.
Sokolsko društvo Zagreb II. razvilo je u nedelju 29 maja svoju sokol-sku zastavu skromno, bez ceremonija, čavliča i kumstva. Tu zastavu poklo-nio je društvu jedan brat. Nikakav bogatun »prijatelj Sokolstva«, nego član Sokola, radnik vežbač, prednjak. Ll današnje teško doba to nije mala stvar. A pogotovo ne kad se oceni lična žrtva toga brata. Sam siromah čo-vek, koga su u to vreme zadesile, po-red opštih teških prilika, još drugi fa-milijarni udarci — smrt oca, državnog činovnika, tako da je ostao jedini hranitelj porodice kroz dugo vremena — otkidao je sebi od usta kroz duge dve godine dinar po dinar, paru po paru, i poklonio je svome društvu zastavu, na kojoj jc s punim pravom napisao reči: »Ni koristi ni slave.« Odbijao je svaku pomoč, i na sve navaljivanje ostale hrače, nije dao da iko doprinese i najmanji prilog u tu svrhu. Koli-kogod nam je žao, što nas nije poča-stio time, da i nama drugima dozvoli, da i mi dademo svoj skromni doprinos za našu zastavu, toliko nam je drago i' ponosni smo, što u našoj sredini imamo takovog brata. Ne smem da rečem njegovo ime, jer želi ostati anoniman.
Dragi brate, srdačna Ti hvala! Tvoja žrtva nije uzaludna. Veruj u to! Takav prmer deluje zaraznom sna-gom, i svi pripadnici Tvoga društva nastojače da Te u torne slede. A društvo, u kome vlada takav duh, to društvo mora da napreduje.	R.	B.
1 Cakoatleiske sprave i 1 za sokolska dr šive		. Odbojka!
1 Sp ecij a In e sokolske cijene	,	
t i M. PRU Zagreb, Ulica Beograd, 3(n	C	'jenici besplatno!
	n 39 e z ffl. i h a j l o v a 35 Tasaž Slkademije ZNauka	
Radi svetovne krize zelo znižane cene! RADIJOMANACIJSKO TERMALNO KOPALIŠČE
37 o c DOLENJSKE TOPLICE 37 »c
ozdravi sigurno reumatizem, išians, ženske bolezni i. t. d. Hrana (zajutrk, kosilo, večerja), kopel} in stanovanje v kopališkem domu vse skupaj Din 50'— Sezona od 1. maja do I. oktobra Postaja: Straža-Toplice. — Zahtevajte prospekte!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPSTINA
Branko Palžić Zagreb’ кга|все MaHie 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
L
Sokolskom društvu u većom industrijskom
mestu potrebna je prednjačica.
Reflektirati mogu samo učiteljice osnovnih škola za koje bi se mogao izdestvovati pre-meštaj. Sva potrebna razjašnjenja daje pot-pisano društvo. — Pismene molbe sa opisom dosadašnjeg sokolskog rada i naznakom sok. kvalifikacija uputite na
SOKOLSKO DRUŠTVO KREKA ŽUPA TUZLA
Friporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličrr-eka, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajskacssta! >
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
KlIfEII
<5
V
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Savq?a Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži „Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. —- Cijene vrlo ШВМВШМШ8НЕН№И1 umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
MiAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAaAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Preporučamo i vrtite, koje a glasu ju u »Sokolskom Glasniku«!
yyVYVVVVWyWYWyVYWVVVyyvVy>rV>vyvv>N^!VVYVVVW
KUiARNAfT-DEU;
| ЧОТЦА1ШАШД1ИВ»АИ
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj Jugoslavije
ZAGREB
iiiiiii
FRANKOPANSKA ULICA 9
izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačkih cdljela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. —■ Robu razašiljem pouzečem. — Vanjskim drušLima obavijam brzu otpremu.
ŠOTORI
za taborenja vse oblike in velikosti
1 Čolni zložljivi, leseni in motorni Katalogi gratis!
Športna delavnica
B. KOLB
V,ŽMARJE -ST. Vic* nad L].
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REG1STROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 2S.43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Svak! Irgovac, zanatlija, gazela, domačica posel iće Zašlo
XII. ljubljanski velesajam	сџ
4-13 juna 1932.	-
Jer pruža največi pregled svakovrsnih proizvoda, orijentaciju cena robe, povlasticu u pola cene za vožnju na železnicama, popust u vožnji parobrodhna. - 700 izlagača, 40.0002 izložbeneg mesta. - Proizvedi celokupne industrije, pokučstvo, oficijelna izložba Poljske republike, higijenska izložba, izložba živadi, Izložba Ljubitelja prirode u stanu, izložba saobračaja stranaca. - Legitimacije po Din 30*- mogu da se dobiju kod svih večih novčanih zavoda i pulničkih biroa. - Prenočišta osiguraiia. - U mesecu junu je priroda u Slovenačkoj najlepša!
Izdaje Save/. Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Sijepan Celar e Ureduje Redakcijski odsek Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik france Štrukelj); svi u Ljubljani