KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLO VEN A CA

UPRAVA ZA ZAŠTITU

KLASA 77a (3)

PATENTNI

Guido Antoni i Ugo Antoni, Florenciia.

Krila sa proroenljivim krivinama ?.\  leteče maš in c
Prijava od 19. maja 1924. , Vazi od 1. novembra 1924.

Traženo pravo prvenstva od 19. maja 1923. (U. S. A.)

INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. JANU ARA 1926.

SPIS 3ROJ 3360.

Ovaj se pronalazak odnosi na krila za le¬
tnice, čija je glavna osobina: promenljivost
velike krivine.

Prema ovora pronalasku aeroplanska se kri
la prave od elastičnih krila načinjena od dve
motke, vezane za prednju ivicn krila, ali iste
su odvojene na svojim zadnjim krajeviraa, da
bi se o mogu čil o zadnjim krajevima da klize
jedan preko drugog za vreme promcna krivine.

Osim toga, gornja motka u svakom rebrn
za vreme dok je iznad uzdužnice, slobodna
je da se krede poprečno.

Motke su zaoštrene počev od jedne tačke
ka svojim krajevima, i razne debijiue izabra •
ne su tako da dobijaju one krivinske oblike,
koje su u mogučnosti daodržc rnašinu urav¬
noteži a u odnosu na položaj središta pritiska.

U prib Ženom načrtu prikazan je primera
radi jeda ; n oblik izvodjenja pronalaska

Sl. 1 je perspnktivna projekcija glavnog
dela krilskog okvira.

Sl 2 je poprečni presek istog,

Si. 3 je šematički izgled biplana, po pro-
naiasku,

Kao i obično okvir krila sastoji se iz uzduž-'
niča i poprečnih rebara.

Rebra su načinjena od elastičnih motki,
gornja motka 1 i donja motka 2. Obe se
motke postavljaju na uzdužnieama 3 — -4, 13
i vezuju svo.im prednjim stranama za prednju
ivicu 10 krila.

Zadnji krajevi pomenutih motki slohodni su
i mogu klizati je lan preko drugog. Sve su
gornje motke spojene posredstvom uzd"f /r "!c Q

5, a sve d o nje nzdužnicom 6. Ovirn raspore-
dom, kad se krila krive, gornja uzdužnica 5
klizi preko donje uzdužnice 6.

Gornje motke stoje u dodiru sa nzdužnicom
pomoču mostova ili veza, koje ih ostavljaju
slobodnim i omogučavaju im da poprečno
klize preko uzdužnica.

Donje motke 2 mogu se učvrstiti za nzduž-
nice vezama ili torne slično, ali one se prven¬
stveno ostavljaju siobodne s obzirom na zad-
n j u uzdužoicu 13.

Naročilo je važno da je veza motki za uz¬
dužnice tako izvedena da sprečava svako na¬
prezanje ili dejstvo kidanja motki kad se rebra
krive.

Da bi se dobila potrebna krivina rebara,
predvidjeni su razni parovi polaga 8—11, pri
čem su te poiuge postavljene u unutrašnjosti
krila i člankasto utvrdjene kod 9—12 n uz-
dužnicama 8, 4. Spidjni krajevi poluga vezani
su i za prednju ivicu 10 i zadnja uzdužnica 13.

Pomenute poiuge člankasto su vezane jedna
za drugu svojim obližnjim krajevima pomoču
zakivka 1.4 i otvora 15.

Pomoče uzdužnice 16, 17 i 18 predvidjene
sn u okviru krila, one su ukrštene polugama
preko otvora 19, dok je zadatak vezi pome¬
nutih poluea i uzdužnica da vrši raspodelu
redovnih ili izvanrednih tereta preko celog
skeleta.

Krute prečage 7 utvrdjene izmedju uzduž-
nica 3, 4 predvidjene su kao i obično.

Da bi se izbeale variacije krivine u krilim«,
dovojjan je pritisak ili vvičenje nrjjosrejno

oin. 10

!zvrteuo i!i. posredno r.a pologe * i 1.1. d«*'
se vrši kablovima, prvenstveno, i mehanizmi*
tna opravljenim neposiedno od pilota.

Predvidjeni su spojni štapovi (fig. 8) 20
izmedju gornjeg krila i donjeg, i krivljenje
iičinjeno na jednom krilu preneče se i nR drugo.

PATENTNI ZAHTEVI:

1.) Krila sa promenljivira krivinama za le¬
teče mašine. naznačena time, što se krila (po¬
vršine) sastoje i', rebara i uzdužnica, gde su
rebra način.jtna od elastičnih motki utvrdje-
nih svojim prednjim kritjem za prednju ivic.i
okvira a čiji su zadnji k rajo vi slobodni radi
klizanja jeduog preko drugog ra vreme pre¬
mene krivina, pri čem su gornje motke stolno
u dodiru sa uzdužncama posre i»-tvom veza,
gde su motke zaoštrene počev od neke sred¬
nje tačke pa do svojih krijeva, tako da orno-
gučavaju uravnoteženje krivljenja krila, dok

šii panovi poluga. veganih medjusofetio, po¬
stavljeni n uuutrašnjost krila, i utvrdjeni svo.
jim krajevima i za prednju ivicu i zadnjuuz-
dužnice za krilni okvir.

2) . Krila po zahtevu 1, naznačena time, što
se sastoje iz pomočnih uzdužnica, koje imaju
zgodne otvore za prepust pologa, koje su me*
djusobno povezane svojim obližnjim krajevi¬
ma pomoču zakivki i otvora.

3) . Krila po zahtevu l\’i 2, naznačena time,

što su zadnji krajevi gonijih motki i donjih
vezani i jedni i drugi m idjusobno slobodnim
uzdužnicaraa, k.

4) . Krilar-jm zahtevu ‘"'—S,  naznačena time,
što su postavljena na dvo&rilni sistem, pri
čem su predvidjeni spojni .štapovi izmedju gor¬
njeg i donjej? krila, i što se ssivijanja jeduog
kriip mogu preneti ,na drugo pomoču pome-
nutih spojuih štapovs.