Pošiarma plačana u goiovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni pril®g »SoMolslca "Prosveta«
God 1П. - BroJ 1в
W fll ‘O ?£■	*->.	 —......................... ii	—	■	—	 —-	■	'	■	■■	■	'■	■	*	" "r i_ 1 ■■■■	——	■	•- —- ■ -	'
’ ”	_	*	Mazi	svakog-	četvrtka	•.	Godišnja pretplata 50 Din ® Uredništvo naiazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177,
lfi€&	uprava	u	Narodnom	domu,	telefon broj 2543 — Ljubljana ® Račun poštanske štedionice broj 12.943 « Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
103Z	—.............................................................        -......--------------------------—-............-........................   .	—
■ .
Druga redovna glavna skupšfina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Oduvek su naše savezne sokolske skupštine praćene u sokolskim redovi-ma s največim interesovanjem i njima se je uvek a i s pravom podavala naj-veća važnost. Ne samo da se s tim skupštinama udovoljava jednoj pukoj formalnosti običaja ili zahtevima pisanih zakona, već utvrđujući pravi bi-lansil prošloga rada, Sokolstvo je uvek u zasedanju tog svog najvišeg foruma izradivalo široke programe svog budu-čeg rada i donašalo o svim sokolskim Pitanjima zaključke od največe važno= sti. Naše savezne skupštine uopče, kao najautoritativniji organi našega Sokolstva, kao jedini i direktni tumači sokolskog duha i oseeanja, donašale su uvek deklaratorno izjave i mišljenja po svim pitanjima, koja se tiču direktno samoga Sokolstva kao i o onima, koja po svojoj biti vežu naš sokolski i nacionalni život. Prirodno je onda, da se baš na sokolskim saveznim skupštinama ima i mora da čuje prava, isfkrena, otvorena sokolska reč o svemu onome što se radi u sokolskoj organizaciji i o svemu onome što je u vezi sa sokolskim težnjama i cilje-vima. Pri svemu ovome treba naročito podvuči, da se pogledi o načelnim i kardinalnim pitanjima potpuno isto-vctuju kod sve brače i sestara i to bez iznimlke, a što je uvek našem jugoslo-venskom Sokolstvu davalo obeležje kompaktnosti jedne tesno povezane i nerazdelive celine, u današnje vreme več jednog močnog i uplivnog faktora nacionalnom životu. Jedno-u •• so^0l’skog mišljenja naročito Jima načelne prirode, u pitanji-
ProS!'arnatskog sokolskog stanovi-
^cala jc uvek u senu one male i j.1,:n<r diference, ko je karakterišu i raz-. UJU čoveka od čoveka. Pa i ona stara !fnk-: Quot bomines, tot sententiae ^cl se primenila i na naše sokolske Sj.vupove, može da se najlepše objasni, ua ovi skupovi kao što su naše sas vezne skupštine gledaju na stanje ' na sva pitanja kritičkim ukom, da bi se tako istančanom ana-
i jU sve.mu. došlo do iskristalisanih pogleda koja jesu i moraju na taj na-cm da budu pravi izraz svega Sokolstva.
v	S opravdanim velikim zanimanjem oeekivala se je stoga u sokolskim re-dovima i 41 redovna glavna skupština Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koja je održana 10 o. m. u Beogradu u prostorijama Francuskog kluba u palati Ratničkog doma. Rad ove skupštine bio je naročito o,psežan i mnogo= stran. Odazov skupštinskih delegata ovoga puta bio je odličan. Bile su za-stupane sve župe u punom broju, tako da je na ovom sokolskom zboru ukup-no sa članovima savezne uprave bilo prisutnih svega 305 izaslanika iz svih krajeva naše otadžbine, što je pret-stavljalo ne samo eelotkupnu našu or-ganizaciju več i s pravom u malom duhovno jedinstvo našeg naeionalnog života.
Skupštinski rad u stvari trajao je puna tri dana, koji se objavljao po tačno utvrđenom programu.
U petak 8 o. m., ujutro i popodne, održavala sc je u prostorijama Saveza pod pretsedništvom saveznog načelni-Ha-L>r‘ ®a.j.^eHa sednica zbora župskih načelnika. U vrlo iscrpnom pretresu na ovoj sednici raspravljen je opširan program rada saveznog načel-ništva, koji je zbor župskih načelnika i načelnica nakon tačnog pretresa či-tave grade odobrio, odredivši ujedno termine za provedenje pojedinih tača-ka programa, koje se naročito odnose na svesokolski slet u Pragu i na teh-ničko delo u tekučoj godini, kao i na medusletska takmičenja u god. 1933. Nadalje su bili rešeni i predloži župa, koji se odnose na organizaciju tehnič-kog rada. Sve zaključke zbora župskih načelnika i načelnica primila je glavna skupština Saveza s odobravanjem na znanje. (Dctaljan izveštaj o radu zbora župskih načelnika i načelnica biče objavljen u narednom broju lista »Soko«.)
Istoga dana u isto vreme održana je pod pretsedništvom savez. prosve-tara br. dr. B e 1 a j č i č a u prostorijama Sokolskog društva Beograd -matice sednica zbora župskih prosve-tara, koja je popodne nastavljena u i
GOVOR BRATA GANGLA Bračo! Sestre!
Odazvali ste se pozivu svoje duž-nosti i došli ste u kraljevski Beograd pročiščenih duša i s ljubavlju za rad. Savez Sokola kraljevine Jugoslavije — to je vaš Savez, Savez vas Sokola i So-kolica, koji obliku zakona podajete dušu i srce, glavu i život. Saveza bez vas nebi bilo i zakon bez vas nebi bio prenesen na život naroda i na silni po-kret njegovog mnoštva, koje preko svih kriza i usprkos ovih kroči odvažno na-pred prema idealima sokolskog bratstva. Ne kroči prema idealima — kroči kroz njih kao sunak ognjenog mača kroz šumnu noć, koju već ogrće jutar-nja zora u svoj zlatni plašt! Namerice naglašavam ideale sokolskog bratstva, jer su nam danas oni najpotrebniji. Nižine života, njegove mračne dubine gutaju i kao crna ptica grabljivica u pandžama grobe na tisuče brače i sestara. I svaki, kome još svetli poslednja iskra lepote i dobrote u sokolskoj duši, naginje se nad te ponore da iz njih podigne ponižene i iskorištavane, bedne i bolne i privija ih na svoje bratsko srce. 1 svi mi visimo žednim ustima i u strastnom poljubcu drhče-mo nad veličanstvom simbola sokolskih zastava, a s rukama naviknutim na rad, s voljom, priviknutom na sve teškoče i največe napore, krčimo i tra-žimo nove puteve meda trnjem i kamenjem, da ljubljenom narodu etvo-rimo zdrave i trajne uslovte novoga, radosnoga, poštenoga sokolskoga života.
Kada uzvitlaju grozote života, tada jc sve na proda ju: kuča i zemlja, čast žene i devojke, značaj muža i mladiča. A kada grozote života udare o sokolske grudi, tada več ništa nije na proda ju! Sokola ne salomi nikakav vihar! Kao što se besnilo morskih valova odbija od obalnih hridina. tako se i od sokolskih grudi odbija navala mračnih sila, jer je u nama poštenje i '’fro u pobedonosnu moč pravde! (Živo odobravanje.)
Sokoli smo! Što nas se sve drugo tiče? Ne tako! I sve drugo nas se tiče, jer smo Sokoli. Zato budno gledamo na sve, što se dogada izvan nas i hočemo, usavršavajuči se sami u sebi i težeči uzvišenom izvoru lepote i isti-ne, svojim uzoritim životom da privedemo k sebi sav široki krug naroda, koji se još naiazi izvan naše organizacije u darmaru nesredene ili neeamostalne misaonosti ili pak koji srče u vrtlog golog materijaUzma. Nesokolski život ne spada u granice kraljevine Jugoslavije! Te granice mi smo več do danas opkolili sa sokolskim društviina i četama: naše straže stoje posvuda, kud-god su kopija vojnih zastava začrtala naš zemljovid. Recite nam, kamo da idemo mi sa svojim sokolskim zastavama? Hočete li, da ih u viharnom zaletu ponesemo tamo, gde u grlu zamire slatki glas materine reči, ili da ih — uzvitlane u našem ogorčenju — zasadimo u okamenulo srce pijavica, koje sišu krv našega naroda: pogubnoj ne-savesti, zločinačkom natražnjastvu, otrovanim dušama, razuzdanosti i zlo-bi?
Mi Sokoli pripravni smo na svaki čin, koji je na korist naroda i na čast otadžbine, a od svojih načela ne otstu-pamo u nijednom slučaju. (Buno odobravanje.) Činjenica je, da se sve to više širi mišljenje, da je Sokolstvo potrebno sadašnjosti i budučnosti našega naroda i naše mlado sokolsko pokol jen je dočekače čas, kada če to mišljenje biti opčenito. I kao što danas brojimo postotke onih, koji su po svojoj vlastitoj volji i po svom vlastitom uverenju naši, tako če i oni za nama brojiti one, koji po svojoj vlastitoj volji i po svom vlastitom uverenju neče biti naši. Mi hočemo tačnost u izvrševanju svih dužnosti, hočemo skromnost i umerenost u uživan ju, hočemo poštenje i istinoljubivost u javnom i privatnom životu, koji mora da bude u moralnom i telesnom pogledu zdrav i čist, krepostan i viteški. Za svim иш težimo svim svojim silama i svim sred-stvima. s kojima raspolazemo, i u toj ,,_;.aji, koja je u največem interesu na-
dvorani III gimnazije. Ovaj zbor sokolskih prosvetara, na kojemu su ta-koder bile zastupane sve župe u punom broju, po samom broju referata, njihovom izboru, po istančanoj diskusiji koja se vodila o svim prosvetnim pitanjima u našem Sokolstvu, po duhu i sadržajnoj dubini dislkutovane materije, sve je to davalo utisak jednog odličnog prosvetno-naučnog sku-pa, koji u potpunoj harmoniji, svojim
šan rad i na polju sokolsko prosvet-nom, izrazivši tom prilikom brači i svoje priznanje na dosadanjim lepim rezultatima. Zatim su prosvetari nastavili svoj rad, koji je bio završen naveče u 7 sati. (Detajlan izveštaj o radu zbora župskih prosvetara obja-viče »Sokolska prosveta«.)
Istoga dana, 8 o. m., u prostorijama Francuskog kluba u palati Ratničkog doma, održana je sednica plenu-
štva ČOS brat B o h u m i 1 Havel, starešina Pokrajinskog Saveza ruskog zagraničnog Sokolstva u Jugoslaviji, kao zastupnik celokupnog ruskog zagraničnog Sokolstva brat Artamo-nov, savezni načelnik br. Bajželj, savezna načelnica s. Skalarjeva, savezni prosvetar br. dr. B e 1 a j č i č , savezni tajnik br. Brozovič, ekonom brat Z i v k o v i č, pretsednifc organizaciono-pravnog otseka br. dr.
Pogled na deo prelsedničkog stola za vreme govora 1 zam. starešine Saveza brala Gangla
tačno utvrdenim radom, smernicama i plodovima svojim, pretstavlja u našem Sokolstvu kvintesencu sokolskog duha i za budučnost u našem Sokolstvu opravdano uleva najlepše nade jednog ustaljenog prosvetnog rada najširih koncepcija, kome su zajem-čeni i najbolji plodovi. U težnji da poveže što tešnje veze s ostalim prosvetnim organizacijama u našoj zemlji, u cilju uzajamne saradnje na prosvet-nom polju, Savezni prosvetni odbor angažovao je za ovu prigodu i br. dr. G r d i č a , glavnog tajnika društva »Prosvete«, koji je toga dana ujutro održao jedno iserpno predavanje o prosvetnom radu u našem narodu. Po-podnevni rad sokolski prosvetari nastavili su u dvorani III gimnazije. Ovom sastanku prisustvovao je i prosvetar ČOS br. A n a t o n i n K r e j č i, koji radi izvesnih zapreka nije mogao da na ‘Vreme stigne u našu zemlju. Tu je pretsednik Saveznog prosvetnog odbora kao pretsednik ovog prosvetnog zbora toplo pozdravio u ime sve brače br. Krejčija, istakavši, da sc i na sokolskom prosvetnom polju ukazuje potreba tešnje saradnje svih pro-svet. organa između pojedinih bratskih slovenskih ^ sokolskih organizacija, a što s radošču konstatuje, da se jc u tom smeru več lepo započelo u prvom redu s bračom Čehoslovacima, pa se nada, da ce do ovakove saradnje doči s vremenom i s ostalom slovenskom sokolskom bračom. Zaželivši, dobro-došlicu br. Krejčiju, br. dr. BeTajčič za-vršio je svoj govor i predao reč bratu Krejčiju. Srdačno pozdravljen od svih prisutnih, br. Krejči toplo se je zahva-
iio	brači na tako^ iskrenom i bratskom prijemu, isporučivši svima najlepše bratske pozdrave od Strane češkosio-vačke brače, a posebice u ime prosvetno.! odbora /i’.'tJvš z':-oiu uspe-
ma savezne uprave u zajednici sa svim župskim starešinama, na koju su kasni j e po završenom svom radu stigli i župski načelnici. Sednicu jc, u prisu-stvu velikog broja članova savezne uprave, otvorio I zamenik starešine Saveza br. G angl. Na ovoj sednici donešen je u formi rezolucije i zaklju-čak, koji objavljujemo na drugom mestu.
U subotu 9 o. m., ujutro i popodne, održan je u prostorijama Francuskog kluba poverljivi sastanak svih delegata za saveznu skupštinu, na kojemu su se pretresli svi izveštaji savezne uprave za glavnu skupštinu kao i deo predloga od strane župa. Ovom povedjivom sastanku, kojem su učestvovali i svi funkcioneri Saveza, pretsedavali su naizmence brača G angl, Paunkovič i Križ. Kako toga dana rad nije mogao da bude završen, poverljivi sastanak nastavljen je u istim prostorijama i u nedelju 10 o. m. u 7 sati izjutra pod pretsedništvom zamenika starešine br. P a -u n kovic a. Tu su se pretresli preostali predloži župa, o kojima su se doneli i odnosni zaključci. (Sve zaključke, koji su donešeni na ovim sa-stancima, donečemo u narednom broju našega lista).
Time je pripravni rad za samu skupštinu bio završen.^
Sama glavna skupština održana je u istim prostorijama u 10 sati pred punom dvoranom svih skupštinskih delegata sa članovima savezne uprave na čelu.
Za pretsedničkim stolom, do ko-jega se je nalazila velika bista dr. Miroslava Tyrša, nalazili su se: sva tri zamenika starešine Saveza brača: Gangl, Paunkovič i Križ, do njih zastupnici ČOS, prosvetar brat A n t o n i n Krejči i član načelni-
P a v 1 a s, pretsednik ozlednog fonda br. dr. Dragič, pretsednik grade-vinslkog otseka br. Korunovič, savezni blagajnik br. B r a n o v a č k i i ostali članovi savezne uprave.
U prvom redu, ispred delegata, za-uzeli su mesta: izaslanik Nj. Vel. Kralja pukovnik g. Dušan Krstič, mi-nistar za fizičko vaspitanje naroda br. dr. Dragan Kraljevič, izaslanik g. Ministra prosvete br. K o s t a S r e-tcnović, savetnik češkoslovačkog poslanstva g. dr. R a j s , i pretstavnilk velike, lože trezvenosti g. Vladislav Pavlovič. Medu delegatima, kao pretstavnik Sokolske župe Ljubljana, primečen je ministar narodnog zdravlja i socijalnc politike, zastupnik gosp. Prctsednika Vlade, brat Ivan Pucelj. Sa strane do pretsedničkog stola nalazili su se pretstavnici štampe.
Tačno u 10 časova ušao je u punu salu svih sakupljenih delegata izaslanik Nj. Vel. Kralja sa br. Ministrom za fizičko vaspitanje, te je u 10.5 časova brat Gangl otvorio skupštinu ovim re-čima:
Glavnoj skupštini Saveza SKJ u smislu poslovnika treba da prisustvuju izaslanici od 2 petine župa, pa da bi bila punovažna. Pošto su prisutni izaslanici svih 25 župa, izjavljujem, da u pogledu ove formalne strane skupština prema propisima može rad iti. U smislu poslovnika odredujem za vodenje zapisnika brata Franju Galija n a i Milenka Čašica. Za overovUelje imenujem braču: Milivoja Smiljaniča i dra. DragoljubaĐor-deviča. Za brojače glasova odredujem braču Mitu Petroviča i Hinka Naglera. S tim je formalna stra-na u smislu propisa izvršena i može se preči na dnevni red skupštine.
Nato je brat Gangl održao sledeči govor:
roda I države, ne poznajemo nikakovih kompromisa. Ko nas razume i ko vidi i zna, da je samo u sokolskom životu pravi život jugoslovenskog naroda, on mora da našem radu poda onu cenu, ko ju nam pokazuju njegovi aspesi. Ne priznanje i piača osobama, već priznanje i čast sokolskom radu! (Burno odobravanje,)
I sada, brado i sestre, kada imamo da pregledamo i prosudimo rad, smišljen, započet ili več izvršen u mi-nuloj upravnoj dobi, moramo da se selimo Njega, koji stalnim zanimanjem prati naša nastojanja i u svakoj nuž-nej priiici daje tome nastojanju puno priznanje. U ime svih vas, koji ste tu, u ime svili stotina tisuča onih, koji su va3_ poslali amo, šaljem s te skupštine prvi_ pozdrav Njegovom Veličanstvu kralju Aleksandru I (skupština ustaje; dugotrajni aplauz i oduševljeni poklici »Živeo«) — vladar u Jugoslavije, pr-vom sinu našega naroda. (Ponovno oduševljeno klicanje: Živeo Kralj!) U tom pozdravu sokolskih srca sadržan je pozdrav svemu Kraljevskom Domu, sadržan je pozdrav Prvencu Kraljevskih Roditelja, Prestolonasledniku Petru (burni poiklici: Živeo), našemu mla-dome, ljubljenem bratu starešini, pret-stavniku mladosti i svežosti sokolske ideje! U kraljevske dvore Karadorde-vog roda sokolska ideja utrla je put. Njena lepota i uzvišenost ovija se kao cveče iz mirisnog vrta oko kraljevskog žezla, a Nasledniku Prestolja otkriva * poglede u dubine i tajnosti narodne duše, da bi Kraljevski Presto bio s plugom našega seljaka Sokola još čvr-šče vezan i sliven u jednu celinu: u moč, slavu i neprikosnovenost otadžbine! -- Našem Kraljevskom Dvoru neka je naš bratski, iskreni pozdrav: Zdravo! (Dvoranom prolamaju se oduševljeni poklici: Zdravo!)
Što se sve gomila u dubinama i skrovištima narodne duše! Bogatstvo zemlje ne može da to izvagne, što se tu skriva lepa i plemenita. Tu je zgra-den unutarnji svet svakoga pojedinca, a sličan jedan drugotne, da pogled na nj, njegova ocena_i sud, sve skupljeno u celinu, predstavlja značaj naroda, njegove visoke vrline, prirodnu neizopa-čenost i opšte naklanjanje prema moralnem, etičkoni i umnom napretku i usavršavanju. Naši telmički i naši prosvetni^ organi učinili su u pogledu umnoženja i podignuča toga bogatstva več obilno hvalevredno# dela od ne-procenjive vrednosti, kada su seljaku Sokolu otvorili poglede i okrenuli ih prema njemu samome, da u dubokom a čvrstim snom uspavanom jezeru svoje duše zagrli svoj vlastiti obraz. To jezero mora da se za bleska, zasjaje brušenjem i čiščenjem u njemu skri-venog biserja, tu mora da se rasplamsa večna luč istinoljublja i domovinske ljubavi, da se svaka duša spoji u tom plamenom žaru s visokim nebom gde je izvor i skrovište ideala, i da se spoji s rodnom zemijom, da se s njom slije u jedinstvo i celinu. (Odobravanje,) Od teškog rada izmoždeno telo mora da odnekle dobije priliv novih i mo-gučnost obnavljanja iscrpljenih sila. Od očaja duša pritisnuta k zemlji mora negde da nade oslona, da se tako osovi i uzravna, da ne utone u suzama jada i čemera. Narodu treba zdravlja
— sve drugo može da steče sam. I to zdravijc prinaša mu i pruža sokolska misao. koja blagotvorno, upravno ču-desno upliva na telesnu moč naroda, a ništa manje i na njegov moral i nje-govu dušu. Kamo je palo sokolsko seme, tamo seljak resi svoje grudi sokolskim znakom. I za njega neraa više praznika ni veselja, ako ne može, da ta j znak vidi na onoj strani svojih grudi, gde mu srce kuca, u tom dubokom jezeru iz koga bleska sokolska krepost! Danas nije više samo seljak rob svoje zemlje, danas je više, danas je najviše što može seljak da postane po svojo j vlastitoj volji: danas je Soko! Soko ore svoju zemlju, on ju obradu-je, on ju miluje svojom ljubavlju, on ju gladi i neguje kao mati dete, da joj bude lepo i dobro, zdravo i plemenito. Seljak Soko ne prokiinje svoju zemlju
— ne! On se šapatom s niome razgo-vara, on otkriva njene ncvolje, upozna-va njene potrebe, on s nje trebi trnje i korov i diže kamenje. On se razgo-vara s pustošu, hoče da ju ukrasi zelenilom suma i zlatom pšeničnog klasja. Razmahanih ruku u snažnim, zdravim pokretima, izbočene grudi hladi mu i napaja miriš domačeg tla, oko sokolovo zalivata lepotu sveta i zu-us- vlja se u plavetnilo neba, odakle kao iz božjega prestola bleska sunčana zraka, koja sc lomi u kovinastom ot-sevu njegovo g sokolskog znaka! Oj, suuce božje, ponesi bratski pozdrav svoj brači i sestrama diljem široke slo-veiv '•:(» zemlje, koji natapaju svoju aeinlju svojim vlastitim znojem i koji ju ljube kao majka svoje dete čistim, prevručim, iskrenim srcem! (Freneti-čau aplauz.)
Tako kliče seljak Soko sa herce-govačkih i svili vrleti, i njegov glas leti kao otkriče novog života od srca do srca, od duše do duše!
Ja sam za sebe divim se tom sil-nom pokretu, koji je tek na dobrom početku. i koji nije još svakom vidan i shvatljiv, ali je ipak več toliko zna-čajan, da lomi prepreke predrasuda, kleveta i protivština, koje neprijatelj-
ske sile postavljaju na put napretka najširih masa narodnih.
A taj pozdrav, iz izbočenih, napetih grudi priprostog sina naše zemlje, odaslan u širinu slovenskog sveta, pra-te ujedno i mukli zvukovi udaraca ru-dara Sokola 11 črnim rudnicima. Ti zvukovi radaju se i ispod kladiva i nakovanja zaparnih tvornica, cvrče s tekučim usijanim željezom iz topioni-ca, savijaju se pod nežnim devičan-skim rukama prelja i pod izjedenim rukama tvorničkih radnica, odzvanjaju iz skromnih domova naših devojaka i majka. I gde rad počiva radi nezdravih gospodarskih prilika današnjih dana, tamo nije prestalo kucanje sokolskih srdaca, tamo govori misao i čuvstvo: Lome nas, ali nas neče slomiti! Sokoli smo! Viteštvo i borba — to je naš poziv! Pozdravljamo svu braču i sestre koji trpe po svem slovenskom svetu! (Dugotrajan frenetičan aplauz.)
I još tamo, gde nije ni seljaka Sokola ni visokih dimnjaka s črnim, obla-cima jednacim zastavama na vrhu, tamo žubori kao srebro čist studenac, zbor naše dece: naš mladi sokolski rod. Te čiste, lepe, mlade duše upiju u se uzvišenost sokolske ideje, koja im govori, da su članovi velikog jugoslovenskog naroda, da su pripadnici velike slovenske sokolske porodice. Ti naši mladi i najmladi pozvani su da stupe na naša mesta i da nastave rad, koji je danas započet mladenačkom voljom starih sokolskih boraca. Jao onome, koji bi u lepotu i na to cveče koje kli-ja, u te mlade duše, sipao otrov i trgao ih od ideala! Takvog nema i ne sme da bude medu našim sokolskim redo-vima! (Poklici: Tako je!)
Tako vidimo da se sokolski tabor rasprostire po svoj otadžbini, od kraljevskih dvora do svih naselja tizduž naše državne granice, a izdanci tog ogromnog sokolskog tabora več sižu i preko te granice takoder u daleku tu-dinu, gde naša emigracija diže svoj no-
vi	dom. Sokolska ideja je vez i spona svih jugoslovenskih srdaca širom sve-ga sveta, a gde ima još praznina, te mora da ispuni povečana naša radinost budučih godina.
I otkuda ta deloljubiva sila, koju može da u neprekidnosti pozitivne ustrajnosti sačuva samo čilo i vedro oduševljenje i kojoj mora da bude po-četak u velikoj ideji, koja prožima sve Slovenstvo?
Ta moč proizlazi iz jednoga duha: iz genijalnosti dr. Miroslava Tyrša. (Skupština ustaje i kliče: Slava mu!)
Druga redovna glavna skupština Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije održava se u Tvrsevoj godini, u godini kada slavimo 100 obletnicu rodenja ustanovitelja Sokolstva. Izveštaji, koji nam siigoše iz svih krajeva naše ota-džbine, svedoče nam, da skoro nije je-dinice u našem Savezu — nije društva, nije čete — koji več nebi proslavili taj jubilej više ili manje svečano, više ili manje skromno, kako su naime do-puštale prilike odnosnog kraja. Mnogo je mesta — večih i manjih — u kraljevini Jugoslaviji, čija su opštinska zastupstva u čast spomena tvorca Sokolstva nazvala ulice i trgove ili javne vrtove Tyrševim imenom. U našoj zemlji, koja sve više i više postaje sokolska, jako je odjeknula ponosna svest, koja se razleže po svoj bratskoj čehoslovačkoj Republici, da je ta zemlja rodila muža, koji je sa svojom idejom znao da spoji sav slovenski rod u jednu neprobojnu frontu nacionalne svesti i domovinske ljubavi. Toj slavi svega naroda na slovenskom severu Evrope prinašamo mi Jugoslove-ni u bratskoj zajednici s Poljacima, Rusima i Lužičkim Srbima svoj puni deo hvale i odanosti uspomeni i imenu muža, koji je sa svojom ogromnom tvorbom slovenskog Sokolstva zadužio nas sve. Hteli bi i želimo iz svega srca da se u bratskoj uzajamnosti u čas-nom broju jugoslovensko Sokolstvo pridruži slovensko] sokolskoj porodici prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu, da takoder i na taj način vidno dokažemo svoju moralnu zrelost i fi-zičku pripravljenost, sve to u okviru najstrože discipline i apsolutne podre-đenosti svake ambicije največoj meri skromnosti i svim najoštrijim posledicama, koje bi morale da uslede, ako bi našom krivicom što bilo na štetu časti sokolskog imena i ako bi iz lakomišlje-nosti ili površnosti bila umanjena u svojoj moralnoj vrednosti težina odgovornosti pojedinca ili celine. Tu odgovornost preuzeli smo na se u času, kada smo se odi učili da čemo poči u Prag. U svim tim obvezama nema iz-nimke! I takoder i onaj, koji se danas još odlučio da pode pokloniti se Tyrševu grobu, ne sme više ni koraka natrag! Zapamtimo svi, da čemo u Pragu biti pretstavnici svoga naroda i svoje otadžbine i da čemo samo mi odgovarati za svaki sud, koji če se o nama izreči pred zastupnicima svega kulturnoga sveta kao i za sud od tih zastupnika samih.
I kada se budu nepregledna mnoštva slovenskog Sokolstva sabrala u slovenskom Pragu, da proslave Tyrše-vo ime, na čelu nas svih nečemo videti staroste svega slovenskog Sokolstva brata dra. Josipa Scheinera (poklici: Slava mu!), koji je — telesno izmučen i iscrpljen — otišao od nas na put ot-kud povratka nema. Njemu, koji je od Tyrševe dobe do ove godine ži-
veo i radio za Sokolstvo kao neposredni učenik našega prvoga učitelja i koji je gajio posebnu i iskrenu ljubav prema Jugoslovenima, odajmo takoder i na ovom zboru dužno poštovanje. (Skupština ustaje i kliče: Slava!)
U svojim redovima ne vidimo više tako dobro, prijazno i vedro lice brata dra. Pavla Mergenthalera, IV za-menika starešine našega Saveza. (Poklici: Slava mu!) — Ostali smo bez tog plemenitog sokolskog srca, koje je u največoj vernosti i ljubavi bilo odano svima nama. U svim teškočama života, u danima radosti kao i u dobi padanja njegovih fizičkih sila, uvek mu je bilo u mislima Sokolstvo, kojemu je uistinu shižio do poslednjega daha.
S nama nije sve one brače i sesta-ra, koje je ugrabila smrt usred sokolskog rada i koje smo položili na večni počinak u tesni zagrljaj ljubljene rodne grude. Neču da spominjem onaj dugi niz dragih imena, jer nam je sva-ko od njih jednako milo i drago. Žalimo za svakim od njih i obeeajemo, da čemo nastojati da nadomestimo nastale praznine uvečanom svojom ra-dinošču.
Svoj toj pokojno j brači i sestrama, čiji smo spomen očuvali u svojim srcima, kliknimo u čast njihovog imena i u priznanje njihove nesebične sokolske radinosti trokratni Slava! (Skupština ustaje i kliče: Slava im!)
Brado i sestre! Kada smo tako is-kazali pietet, koji svaki od nas gaji prema našim milim pokojnicima, i kada smo još više udovoljili potrebi svoga srca, dužnost mi je, da se s pozdravnem rečju obratim vama živima, koji ste se sakupili na toj našoj skupštini.
Pozdravljam u prvom redu izasla-nika Nj. Vel. Kralja gospodina pukov-nika Dušana Krstiča (Živeo). Pozdravljam ministra za fizičko vaspita* nje naroda brata dr. Kraljeviča Dragana, ministra za nar. zdravlje, zastupnika g. Pretsednika Vlade brata Ivana P u celja, delegata g. Ministra vojske i mornarice brata denerala Stevana Eneže vića, delegata g. Ministra prosvete brata K o s t u Sretenoviča, zastupnika Češko-slovačkog poslanstva g. dr. R a j s a, delegata Jugoslovenske lože trezve-nosti gosp. Vladislava Pavloviča, te pretstavnike naše ugledne štampe, koja nas uvek pomaže u našem velikem radu. Ujedno molim gg. pret; stavnike štampe, da ovim prime našu zahvalnost i da nas i u buduče u tom velikem radu pomažu i Sokolstvu uka-zuju svoju naklonost i pažnju.
Iraao sam več 1929 godine prilike da sam na tadanjoj sokolskoj prosvet-noj školi u Ljubljani opširnije rasprav-Ijao o slovenskoj ideji i o radu slovenskog Sokolstva u okviru te ideje. Iz istorijskih činjenica svega slovenskog života svih vekova odrazuje se svetlo lice istine, da smo bili svi jedno i da jesmo svi jedno. A težnja Sokolstva, udruženog u Savezu Slovenskog Sokolstva, ide za tim, da hočemo da ostanemo svi jedno, jer ne možemo i ne smemo da zatajimo svoju zajedni-čku majku Slavu! (Burno odobravanje.) Ta težnja je ideja vodilja svih, koji se bez ograde priznajemo slovenskim Sokolima. Doči če čas — o čemu je uveren svaki iskreni rodoljub — koji če nadomestiti poimeničnu razdeobu Sokolstva s teritorijalnim označbama uz jedini pridevak: slovensko Sokolstvo, slovenski Soko, slovenska Soko-lica! Taj je ideal postiziv, jer je use-čen u volji svih, koji su pozvani da odlučuju sudbinom budučih vekova Slovenstva. Velika dela ne nasiaju ni danas ni sutra, več nastaju kada na-dode doba dozorele setve današnjih dana. Tako su nam delo i vreme prinesli Jugoslaviju.
I ta naša Jugoslavija stoji danas po svojem Sokolstvu 11 bratskom kolu slovenskog Sokolstva, čijim sastav-nim delovima šaljem s toga mesta bratske pozdrave. Te pozdrave upudujemo bratskoj češkoslovačkoj obci sokolskoj, bratskom Savezu poljskog Sokolstva i bratskom Savezu ruskog Sokolstva. Formalno je izvan te sokolske zajednice iz političkih razloga bratsko Inžičko srpsko Sokolstvo, ali je ipak naše, možda najviše naše, jer je nacionalni život te najmanje gran-čice n. šega debla najugroženiji. Svoj bradi i sestrama u svim tim slovenskim sokolskim skupinama naš bratski: Zdravo! (Oduševljeni gromki Zdravo!)
Osobito mi je milo, da mogu na ovoj glavnoj skupštini pozdraviti dvo-jicu zastupnika bratske češkoslovačke obce sokolske i to: prosvetara ČOS, našeg dobrog brata Antona Krej-čija i člana načelništva COS_ brata B o g u m i I a H a v e 1 a. Osobito mi je milo da mogu pozdraviti i starešinu bratskog Pokrajinskog ruskog sokolskog Saveza u Jugoslaviji brata A r t as m o n o v a. (Svu ovu bradu skupština burno pozdravlja.) Ovi iskreni sokolski uzvici — nastavlja br. Gangl — više kažu koliko je topao naš sokolski pozdrav svoj pomenutoj brači nego li što sam ja to mogao izreči u svom skromnom govoru.
Na IX svesokolskom sletu u Pragu svaki če od nas imati prilike da brat bratu i sestra sestri stisne ruku. Svima nama biče omogučeno da se po-bliže upoznamo i da zasnujemo nove puteve daljnjeg uzajamnog rada. Po-noviču nekoliko svojih reči iz godine
1929, kada sam naglasio da smo mi Sokoli za razliku od svih drugih organizacija primili na svoju savest breme odgovornosti: da smo svi bez razlike i iznimke pozvani da radimo za dobrobit svi ju. Ne svaki najpre za sebe a onda za druge, več obratno: najpre za druge, tek onda istom za sebe! Jer vla-stita osoba može da se dovine moralnih, etičkih i materijalnih dobara samo po sebi onda, kada nam slovenski svet postane boravište srečnoga naroda, njegove visoke kulture i njegovog nedirnutog zdravlja.
Pozdrav svima vama, bračo i sestre, iz svih predela naše zemlje, koji ste stigli amo da zastupate bratske žu-pe. Vi ta tri dana napornog sokolskog rada, koji se zaključuje i dostiže svoj višak s tom skupštinom, pretstavljate u našoj prestonici pravu, duhovnu u-jedinjenu Jugoslaviju. (Živi aplauz i poklici: Taiko je!), koja se nema niče-ga i nikoga bojati, ni iznutra ni izvana svojih gianica, dok bude živeo sveti zavet, koji ste položili na sokolske zastave! (Oduševljeno odobravanje.) Ne možemo da želimo ništa iskrenijega, nego da to duhovno jedinstvo jugoslovenskog Sokolstva prožme sve slojeve našega naroda. (Burni poklici: Tako je!)
Brado i sestre. Dva sveta bore se danas po svoj zemlji: na jedno j strani materijalizam, a koji je posledica propasti morala, na drugoj strani visoki ideali domoljublja i humaniteta. Toga drugoga sveta mi hočemo da budemo pretstavnici, mi, koji se svojim radom visoko uzdižemo nad razinu popreč-nosti i koji se skivamo u branu pro-tiv navale rnaterijalizma i propadanja morala, da valovi neprijateljskih i ra-zornih sila ne zapljuskuju lepotu i dobra naše sokolske duše.
Što nam je pak najviše potrebno? Rekao sam več u uvodu i to ponavljam na zaključku: bratstvo! Bratstvo nam daje moč i odvažnost u svakom prav-cu sokolskih uzgojnih zadača, ono samo može da izgladi trvenja, koja nastaju iz nerazumevanja sokolske ideje, ono samo može da dade pojedincu kvalifikaciju pravog Sokola. Izvan sokolskog bratstva nema sokolskog života. (Oduševljeni poklici: Talko je!)
Ako, bračo i sestre, pogledate iz-veštaje, koje ste primili otštampane, videčete, da je naše nastojanje bilo svestrano da bi udovoljili svojim zada-čatna i dužnostima. Koliko su ta nastojanja uspela, nije na meni da o tome izrečem svoj sud. Na temelju isku-stava, koje sam stekao promatrajuči sve delovanje i ceo pokret u bratskim župama, društvima i četama, mogao bi da ustvrdim ovo: postigli smo naj-višu meru u naporima pojedinca, a najmanju u pogledu uspeha opčenito-sti. Želim, da bi na narednoj skupštini bilo moguče postaviti tvrdnju: postigli smo največu meru u naporima svih, a povečanu meru u uspesima opčeni-tosti. (Poklici: Tako je!)
U tu svrhu neophodno je potrebna saradnja sviju, bez svakog nadme-tanja mimo jedino zdravog i mudrog načela: ništa o Sokolstvu bez njega! (Živo odobravanje i poklici: Tako je!)
S	time otvaram drugu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije i ldičem vam bratski pozdrav: Zdravo! (Dvoranom se prolama gromki »Zdravo!«)
Svršetak govora brata Gangla skupština je primila neobičnim odu-ševljenjem i frenetičnim aplauzom, koji se za dugo nije stišavao.
Brat Gangl predlaže zatim da se sa skupštine izašalju sledeči
POZDRAVNI TELEGRAMI
N j. Vel. kralju Aleksandru L
Beograd
Sokolstvo kraljevine Jugoslavije, okupljeno iz svih krajeva slo-bodne Otadžbine, na svojoj II re-dovnoj godišnjoj skupštini i pret-stavljajuci svojom ujedinjenom snagom i bratskom jednodušnošdu granitni temelj nacije, države i prestola, pozdravlja oduševljeno svoga viteškog Vladara i svoga mis log brata Starešinu srdaqnim i gromkim pozdravom: Zdravo!
Pozdravni telegram Nj. Vel. Kralju skupština je saslušaia sto.iedi i po-pratila burnim oduševljenim poklici-ma: Zdravo!
Čes(koslovenskoj oboi sokolskoj	Pra	g
Održavajuči svoju godišnju skupštinu u danima kada se proslavlja sto-godišnjica velikog osnivača večno sve* že sokolske misli, Sokolstvo kraljevine Jugoslavije, pred licem dvojice dragih pretstavnika bratskog češkoslovačkog Sokolstva, bratski pozdravlja Češko-slovačku obec sokolsku i iskreno se raduje skorom videnju na sletu u Pragu sa milom i vernom bračom svojom. Na zdar! Zdravo!
Savezu poljskog Sokolstva
Varšava
U svečanom času otvaranja svoje godišnje skupštine, Sokolstvo kraljevine Jugoslavije upučuje svoje misli i svoju ljubav bratskom Poljskom Sokolstvu, s kojim ga vežu topli osedaji i iskrena svest bratstva, te ga pozdravlja bratski i srdačno: CzolemI Zdravo!
Ruskom zagraničnom Sokolstvu	Prag
Vezano krvnim bratstvom i toplim simpatijama za Rusko Sokolstvo u de* nima njegovog iskušenja i njegovih divljenja dostojnih napora, Sokolstvo kraljevine Jugoslavije pozdravlja ga sa svoje godišnje skupštine iskrenim 1 bratskim: Bud zdrav! Zdravo!
Lužičko-srpskom Sokolstvu	B u d y š i n
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, održavajuči svoju godišnju skupštinu, ispunjen je stalnim simpatijama I iskrenom ljubavlju prema bratskom Sokolstvu Lužičko-srpskom. Zato se i u ovom svečanom času, kada su mu okupljeni Sokoli iz svih krajeva prostrane otadžbine u jednu snagu i u jednu misao, seda s ljubavlju svoje drage brače na severu, prati s pažnjom njihov rad i njihove muške napore, te ih pozdravlja bratski i srdačno: Zdravo!
Čitanje svih pozdravnih telegrama skupština je popratila oduševljenim odobravanjem i živim aplauzom.
Nato brat Gangl podeljuje reč ministru bratu dr. Kraljeviču.
Brat dr. Kraljevič, ministar za fizičko vaspitanje naroda, burno pozdravljen od skupštine, održao je zatim
0 vaj govor:
GOVOR MINISTRA BRATA DR. KRALJEVIČA
Draga brado, osobito mi je čast da mogu pozdraviti saveznu skupštinu Sokola kraljevine Jugoslavije koliko u ime g. Ministra prosvete, koji je službeno otsutan, toliko i u ime svoje.
Dosadašnji vaš rad pokazao je na svim poljima velike uspehe, kojima se svaki pojedinac mora ponositi.
Vaša zasluga u toliko je veča što je opšta svetska kriza — zahvativši i našu državu — morala negativno da deluje na svaki kulturni rad.
Ali vi ste, brado, samoodricanjem
1 požrtvovanošču ne samo savladali sve teškoče, nego i postigli dostojne uspehe. Tim vašim radom podigao se Soko na veliku visinu.
Sigurni smo da če naša narodna istorija izjednačiti ovaj vaš rad sa ve« likim delima naših predaka, jer ete se pokazali kao dostojni potomci dedove i otaca.
A vaš samopregor i požrtvovanje biče svetli primer našem naraštaju I budučim generacijama.
Kraljevska vlada putem Ministar« stva, kome imam čast biti na čelu, po-dupirače vaša nastojanja, tako da če uspesi biti u buduče još više na ponos Nj. Vel. Kralja i našeg vrhovnog starešine Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednike Petra, a na dobro i korist naroda i drage nam Jugoslavije.
Ja vam, brado, na dosadašnjim uspesima čestitam i, verujuči čvrsto u uspešnost vašeg budučeg rada, pozdravljam vas sve sa našim lepim sokolskim
Zdravo!
Govor ministra br. dr. Kraljeviča skupština je popratila oduševljenim aplauzom i gromkim »Zdravo«.
Brat Gangl izjavljuje bratu ministru islkrenu zahvalnost na njegovim rečima i daje reč pretstavniku ČOS bratu Antonimi Krejčiju, koji je, odu ševljeno pozdravljen frenetičnim aplauzom, održao sledeči govor:
a	ф
GOVOR BRATA KREJČIJA
Poštovani gosti! Draga bračo i sestre!
Srečan sam što mogu na budem tumač iskrenih i srdačnih pozdrava Československe' obce sokolske prigo-dom vašeg značajnog zborovanja. Ova godina za sve nas naročito je važna. U julu, od 3 do 6, održače se u Praga IX svesokalski slet i 17 septembra proslavičemo 100-godišnjicu rodenja dr. Miroslava Tyrša.
Maše jedinstvo, jedinstvo misli, rada i srca, krasno se pokazalo takoder i prilikom ovogodišnjih događaja, Vaše p uprave za Tyrševu proslavu, koje ste održali 5 i 6 marta, nadalje svestrane priprave za slet u Pragu, ponovno dolcazuju, da je naš slet takoder i vaš slet, te da je naš Tyrš i njegovo delo takoder i vaš i celokup-nog slovenskog Sokolstva. (Oduševljeni poklici.)
Izričem vam od srca moje iskreno divljenje nad razvitkom vašega Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u svim pravcima. I zahvaljujem vam se u ime Československog Sokolstva za sve ono što bolje upoznavanje našega tvorca, dr. Mirslava Tyrša.
Poživljeni vas, bračo i sestre, naj-srdačnije na slet u Prag. Vas očekuje sve češkoslovačko Sokolstvo, očekuje vas naša deca, očekuje vas sav Prag, sav češkoslovački narod. Kao što smo pre dve godine u Beogradu, tako čemo takoder i ove godine manifestovati iskreno i nepokolebivo bratstvo obiju naroda, sleta i Sokolstva. Do videnja u Pragu! Zdravo! Na Zdar!
Brat Gangl u odgovor na govor brata Krejčija, koji je kod svih izu-zvao veliko oduševljenje, izjavljuje:
Na tvoj pozdrav, dragi brate, izvoli isporučiti svoj bradi 11 čehoslovačkoj, da če jugoslovenski Sokoli do-
God. III. — 1н\ 16.
»S O K O L S K I GLASNIK«
Str. 3.
ći u Prag — uvek Sokoli i ništa drugo!
(Živo odobravanje).
Za ovim brat Gangl daje reč bratu Artamonovu.
GOVOR BRATA ARTAMONOVA
Toplo pozdravljen brat Artamo-nov počinje svoj govor najpre na ruskom jeziku a zatim nastavlja srp-sko-hrvatsiki. Brat: Artamonov rekao je sledeče:
Draga braćo ! sestre!
Po nalogu i opunomočen od Saveza ruskog zagraničnog Sokolstva pri-nosim u ime njegovo sabranim dele-gatima glavne skupštine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije bratske pozdra= ve te vas molim da primite od Saveza ruskog zagramekog Sokolstva iskrene želje, da bi vaše delo usodilo najlepšim plodovima na korist i Jugosloven-stva i svega Slovenskog Sokolstva. — Zdravo!
U isto vreme dozvolite mi kao starešini Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji najtoplije pozdraviti u ime ovog Saveza glaivnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, u čijem se bratskom okrilju nalazi naš Pokrajinski Savez.
Dopustite, draga bračo, da i ovom prilikom ponovim najsrdačniju zahval-nost Ruskog zagraničnog sok. Saveza na vašem bratskom shvatanju teških ruskih prilika i na svesrdnoj pomoči, koja nam se uvek i svuda ukazuje.
Blagodareči ovoj bratskoj potpori, Pokra jinskom Savezu ide za rukom da poveča broj njegovih sokolskih organizacija i da sve više širi sokolsku ideju u ruskoj emigraciji.
I u ovoj godini, pored teških prilika, Pokrajinski Savez uložiče sve napore da u Prag povede što veči broj svojih članova i članica, kako bi na ta j način na ovome svečanom i značaj-n°m slovenskom skupu ruska nacionalna ideja i opšte slovenska zajednU ca dobile što puniji izraz. — Zdravo!
Konac govora br. Artamonova skupština je popratila gromkim: Zdravo!
Brat Gangl odgovorio je bratu Artamonovu sledečim rečima:
Bračo ruski Sokoli! Dobili ste u našoj zemlji i čitavom svetu nov dom, a najlepši i največi dom dobili ste u našjm sokolskim srcima! (Uzvici: Tako je!).
Za ovim je brat Gangl izjavio, da se prelazi na sledeču tačku dnevnoga reda:
IZVEŠTAJI:
Tada je zamo-lio reč brat Mita Petrovič, starešina župe Osijek, koji predlaže.u ime svih delegata, da se iz-
ne čitaiu i da se o njima ne i ,utu3e; Pošto su oni detajlno prodi-n_a jučerašnjoj i prekjuče« asnjoj konferenciji, te da se bez de-Pa Pr>me onako i sa onim primet-Ijenf'	^osu na konferencijama prim-
. Brat Gangl pita skupštinu, da li prima ovaj predlog brata Petroviča i pošto svi jednoglasno isti primaju, izjavljuje, da su izveštaji primljeni ona« n'- on’m primetbama, kako je to zaključeno na konferencijama.
Za ovim brat Gangl daje reč bratu dr. Pavlasu, koji, u smislu zaključka sodnice plenuma starešinstva Saveza, Proširenog starešinama i načelnicima svih župa, koja je održana 8 aprila g. popodne, predlaže skupštini da primi i donese sledeči zaključak:
Glavna skupština Saveza SKJ, održana na dan 10 aprila 1932 god., pozivom na 2gi zač. 7 §-a Zakona o osnivanju SKJ i na 24 i 25 član Statuta
o	organizaciji i poslovanju SKJ, nakon saslušanja izveštaja saveznih časnika donosi jednoglasno ovaj
ZAKLJUČAK :
1) Vaspitno tehnički, prosvetni i organizacionospravni sokolski rad osniva se na dobrovoljnom pristupanju u sokolsku organizaciji! i na dobrovoljnom podvrgava-n ju sokolskoj disciplini.
2) Iz ovog osnovnog načela proizlazi, da celokupni sokolski rad i organizacija moraju biti osnovani na slobodnoj izraženoj vos Iji članstva i u pitanju izbora so-kolskog vodstva.
3) Na osnovu toga poverava se upravi Saveza SKJ, da kao vrhovni izvršni organ i čuvar čistote sokolske misli i nadalje sprovodi napred izloženo osnovno sokolsko načelo kroz celokupni sokolski rad, i da uznastoji, da ovo osnovno sokolsko načelo bude oživotvore-no u organizaciji Sokola kraljevine Jugoslavije.
Skupština pročitanu rezoluciju princa burnim aplauzom, te brat Gangl izjavljuje da je ona primljena.
Za ovim brat Gangl saopštava, da je juče na konferenciji povodom diskusije o izvešraju gospodara zaključeno, da se savezni porez smanji od 10 na 5 dinara po članu i da je to prim-Ijeno, ali je potrebno s formalne Strane da se to i na skupštini primi. Na pitanje brata Gangla, da li to skupština prima, delegati jednoglasno primaju.
Osim toga saopštava brat Gangl, da su primljeni i neki predloži, ali, Pošto ih ima mnogo, misli da o torne ne bi trebalo večati pojcdince i donositi pojedine zaključke več pred-
laže skupštini, da se svi ti predloži i rešenja prime onako, kako su primljeni na jučerašnjoj konferenciji, a da se čitavo članstvo o rešenju obavesti na taj način, da se predloži, onako 'kas ko su primljeni .objave u »Sokolskom glasniku«. Skupština i ovo jednoglasno prima.
Brat Gangl saopštava, da je tu obuhvačen i predlog o održanju pokra-jinskog sokolskog sleta u Ljubljani
te, da po mogučstvu odgovore svojoj sokolskoj dužnosti i posete ovu aka-demiju, koja če se održati u 20 časova u Narodnom pozorištu.
Na kraju, bračo i sestre, nastavlja brat Gangl, rekao bih još nekoliko reči. Veliki češki pesnik Svatopluk Čeh, kaže u jednoj svojoj pesmi: »Slab je samo onaj koji je izgubio veru u sa= moga sebe i malen je samo onaj, koji ima malene ciljeve.« Mi nečemo da iz-
—	leži samo u zdravim snagama naj= sirih slojeva našega naroda. (Talko je!) Ovu veru treba da probudite u svima srcima naših radnika, seljaka i malog čoveka, da na taj način rešimo problem maloga čoveka. U njegovoj vla-stitoj snazi treba da raste njegova moč. Čitav skup celog naroda i svaki od nas apsolutno je potreban za opsta; nak naroda kao celine. Svaki od nas mora da izgradi u sebi unutrašnji svet
ES
y- *	4*	,•	'	':љ
ИШ	ii	-	'
Pogled na deo dvorane sa skupštinskim delegatima: u prvom redu s leva na desno: minislar za iizlčko vaspllanje br. Dr. Kraljevi«, izaslanik Nj. Vel. Kralja puk. g. Krstič, zasiupnlk Ministra vojske i mornarice deneral br. Knežević
1933 godine povodom proslave sedam-desetgodišnjice prvog solkolskog dru« štva u našoj zemlji. Na pitanje brata Gangla, traži li ko povodom toga reč i da li se prima ovaj predlog, niko ne traži reč, več se predlog jednoglasno prima, pa brat Gangl izjavljuje da su j predloži primljeni onako, kako su primljeni na konferencijama.
Brat Gangl izjavljuje, da je time svršen dnevni red, pa saopštava pri-sutnima, da je večeras akademija .Sokolskog društva Beograd »Matica« po; vodom proslave pedesetgodišnjice os-nivanja toga prvog beogradskog sokolskog društva, pa moli braču delega«
gubimo veru u same sebe i nečemo da imamo male cil jeve. Naši ideali su vis soki, naš je put dalek. Mi moramo ta-koreči noču i danju da izvršujemo zakon, koji nam je postavio Tyrš, da svoj život očuvamo i napredak zajam; cimo u večnom kretanju i večnom ali ne vulgarnom nezadovoljstvu. Sada, kad se vratite u svoja društva i župe, ponesite svoj brači i sestrama prvo naš iskreni bratski pozdrav i recite im, da očekujemo od svakog pojedinca i od sviju največe napore njihovih pozitivnih tvorilačkih snaga, jer su svi Sokoli i Sokolice uvereni, da buduč-nost — moralna, fizička i gospodarska
lepote, dobrote, iskrenosti i čvrstine. Mi moramo da razvijemo kod svakog pojedinca svest, da svaki pojedinac, taj sastavni deo celine, znači nešto^ za taj narod, da se narod mora naslanjati na pojcdince u svojim ciljcvima i težnjama, a time raste za pojedinca njegov ponos i lična vrednost, čime se dižc čast i penos celog naroda. .
Pozivam vas, bračo i sestre, da so svi vratite kao ustrajni, oduševljeni i fanatični sokolski radnici. Na vama je budučnost ne samo Sokolstva več na* roda i zemlje, i ja vas molim, da svaki od vas na idučoj skupštini treba da odgovara, ako nešto nije dobro učinio.
Dakle na rad! Zdravo! (Oduševljeni gromki: Zdravo!).
U ovome trenutku stigli su sledeči pozdravni telegrami:
POZDRAVI SAVEZU SKJ ZA GLAVNU SKUPŠTINU
Prag. Savez Slovenskog Sokolstva šalje današnjoj skupštini bratski pozdrav uz želju, da bi njeno delo posvema doprinelo daljnjem procvatu jugoslovenskog Sokolstva i razmahu njegovog rada na dobro naroda. — Zamovski, potpretsednik; Štje-p a n e k , tajnik.
Varšava. Zahvaljujuči se na pozivu, šaljemo drugoj glavnoj skupštini Sokolstva u Jugoslaviji naše bratske pozdrave. Czolen! — Pretsed-ništvo Poljskog Sokolskog Saveza — Turakovsky.
L a v o v. Sakupljeni na godišnjoj skupštini Malopoljske župe u Lavovu, u prisutnosti pretsednika Saveza, šaljemo glavnoj skupštini bratski pozdrav uz želju, da bi i daljnje delo bilo posvečeno na korist bratske organizacije kao i na dobro naroda i otadžbine te svega Slovenstva! — Adam Za-moyski, pretsednik Saveza; Mala-c z y n s k i, pretsednik Malopoljske župe.
Prag. Zahvaljujemo se na pozivu te opunovlaščujemo brata Artamonova, starešinu Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva da prisustvuje vašoj skupštini, te želimo mnogo uspeha vašemu radu! Bud zdrav! — Savez R u sk o g Sokolstva — potstarosta Vi ni čuk; tajnik Magerovskij.
Prag. Radu skupštine želim mnogo sreče! — Provaznikova, načelnica ČOS.
B u d y š i n. Dobili smo izveštaj o drugoj glavnoj skupštini vašega Saveza kao i prijazan poziv za koji se srdačno zahvaljujemo.
Na žalost sada nam zbog raznih prilika nije moguče da pošaljemo svo-ga zastupnika.
Želimo vašoj drugoj godišnjoj glavnoj skupštini kao 1 čitavom jugo-slovenskom Sokolstvu pun uspeh i napredak na svim poljima. Zdravo! Na Zdar! — J. Š a j b a, starosta; J a n a k, tajnik.
C e t in j e. Uvereni, da će naši delegati dostojno zastupati župu, ipak ceneči uspešan rad uprave Saveza kao inkarnaciju sokolske misli, Sokolska župa Cetinje pozdravlja glavnu skupštinu sokolskim Zdravo! — Zamenik starešine Mihajlo Bajič; tajnik Milutin Ivanovič.
N e g o t i n. Čvrsto verujuči u po-bedu naših ideja, Sokoli srca visoko!
—	Starešina Tomov.
Za ovim je brat Gangl u 11.20 časova zaključio skupštinu.
Tyrš kao vaspiiač — Sokolslvo?
Sto hoče
Iz razgovora urednika »Prager Presse« sa poslovodečim zamenikom starešine ČOS br. dr. St. B u k o v s k y m.
Mnogi neinformirani, osobito inO' Stranci, ne vide u Soikolstvu ništa više do običnu veliku i jaku gimnastičku organizaciju s nacijonalnim obeležjem. Ovo je posvema pogrošno shvačanje naših ciljeva i osnova na kojima Sokolstvo bazira, jer Sokolstvo znači još i nešto drugo, ono je mnogo više od toga što o nama misli svet, pa i ovogo-dišnji svesolkolski slct nije posvečen samo proslavi 100-godiš. rodenja našeg osnivača dr. Miroslava Tyrša, nego je i revija našeg celokupnog rada i programa. Posebne ofeolnosti pružaju nam mogučnost da povučemo izmedu ovogodišnjeg sleta i prvog javnog na* stupa godine 1862 značajnu paralelu.
Godine 1862 radilo se o tome da se dade češkom čoveku novu silu, da nebi smalaksao pod pritiskom njemu protivnog, tudeg režima. Zahvaliti imamo genijalnosti dr. Mirosava Tyrša, koji je uvideo da je potrebno učiti čoveka da inisli i da radi samo-stalno, da samostalno i prosuduje, ali da je pored toga i potrebno, da se čo-večju volju jača i fizički, da bi čovek bio u stanju ne samo imati slobodno individualno ubedenje, nego da ovo ubedenje kada treba i realizujc.
I baš u tome leži analogija izmedu onih i današnjih dana: mi ne moramo doduše da se još borimo za svoju na-cionalnu slobodu, ali mi moramo u današnje^ vreme slabljenja morala, Isto je posledica ratnog petgodišnjeg kasap-ljenja, u ovo vreme fizičke, gospodar« s?ke i socijalne krize, da budoino moralno jaki, ako želimo da ne podlegnemo. Mi moramo biti duhovno zdravi. Ali jedan zdravi duh zahteva i jedno zdravo telo, onako, kako to kaže stara izreka: In corpore sano mens sana.
Tyrševa ideja dakle nikako ne znači samo vežbanje i jačanje tela. Telesni uzgoj Tyršu je samo jedno od sredstava, koje je samo sebi i cilj. Tyrševa misao vodil ja bila je u kratko ova: Radom u vcžbaonici omoguoeno
je svakome da uporeduje svoje spo- y sobnosti s drugima; on vidi u boljim izvedbama vežbi kod drugog mogue; nost da se i sam usavrši. Time svaki dolazi i do samospoznanja, uči se 'poznavati samoga sebe, uči se pravilnom ocenjivanju svojih sposobnosti, a time u jedno i da sprečava ono loše prece-njivanje samoga sebe. Sistematičkim uzgojem u vežbaonici dovodi Tyrš napred i nesiiosobnog, pokazuje mu put kako može da uznapreduje svako-dnevnim detajlnim radom. On ga uči podredivati se svojoj vlastitoj volji. On mu pokazuje da se može — samo ako se zbilja hoče — ustrajnošču i radom da svladaju sve zapreke. Ali volja mora da bude podredena jednom vi« šem cilju, ,potrebno je ne samo savla-divati samoga sebe, nego znati se i pokoravati.
Tyrš i Fiigncr povezali su pripadnike Sokolstva bratstvom, da .time da-du posebni izražaj dužnosti medusob-nog potpomaganja. Oni, koji su več došli napred, pokazuju drugima pute* ve i načine kako da i oni uzjnapreduju, a pri tome ih vode i pomažu, a ne .samo savetuju. Viši smišao Sokolstva obuhvačen je u načinu njegove organizacije po društvima i župama i savezu. Celokupnom pak Sokolstvu najviši je cilj napredak celokupnog naroda. Pri tome pak ne vode ga nikakvi kratkovidni nacionalno šovinistički motivi, jer je narod samo jedan potrebni organski faktor za razvitak čovečan-stva. Mi moramo zbog toga svoj narod, ovu višu jedinicu, jačati, a ne razdvajati ga, kako bi mogao da bude spo-soban za više ciljeve. Ovo pak nikako ne znači da treba zavideti drugim na-rodima iu pogledu njihove egzistenee, ili ih čak hteti potiskivati, več to znači da se usavršenjem svog naroda dode do čovečanstva.
Po Tyršu u kolevku Sokolstva položen princip bratstva donaša još i ne« što drugo, a to je medusobno povere-
nje, čime jedan drugog jačamo, a time jaeamo i moč celine. Poverenje one-mogučuje da se izneveriš drugovima prema kojima si vezan i'dužnostima i time se celina sakiva u jaku organizaciju. S poverenjem pak počinje i karakter, koji time dobija i tu moč, da sc čovek ne izneveri ni samome sebi. Kao što je Hus učio, da za čuvanje istine treba imati volju, tako je i Tyrš pokazao put, kojim načinom da spo-znanu istinu privedemo u život. I de« mokratija je jedna od osnovnih misli Tyrševog sokolskog uzgoja, ali ne neka lažna demokratija u smislu jedna-kosti uspeha, nego prava, koja pruža jednaku mogučnost da se svaki može da usavrši i postigne največe rezultate. Načela francuske revolucije: Jedna-kost, s’oboda i bratstvo, znače Tyršu slobodan put svakome k usavršavanju i napretku, jednaka prava i dužnosti iu radu i jednaka mogučnost u napredovanju te konačno medusobnu bratsku aktivnu pomoč pri tom nastojanju.
Ali Tyrš nije hteo postiči samo maksimum telesne sile, koja bi bila podredena višim etičkitn interesima, nego je hteo i estetsku usavršenost, le« potu. Pokazao je Sokolima ne samo lepotu tela, nego i lepotu vežbi u ple-menitoj harmoniji glazbe, koja prati vežbe. Tako je on vaspitanjem celog čoveka putem svog gimnastičkog sistema uticao i na formulaciju pojma čovek.
Mi dakle vidimo, da je Tyrš stvo-rio posebnu iživotnu filozofiju i postavio dobro promišljen sistem uzgoja čoveka za više zadače. Njegov sistem je svojstven i originalen, kako u pogledu ideje, tako i u pogledu metodike. Danas nakon 70 »godina videčemo koliki je bio uticaj tog sistema na naš narod i koje je plodove doneo narodu. Ali mi vidimo i to, da značenje Tyrše« vo tek sada : počinje dobivati punu vrednost, jer njegov sistem može tek sada da deluje u svom punom opsegu, a ovogodišnji slet neka upozna i čitav svet s Tyrševim genijem.
Zahvala Saveza Slovenskog Sokolstva
Povodom učešča Saveza SKJ na smučarskim takmičenjima za prvenstvo Saveza Slovenskog Sokolstva, koja su se održala u martu o. g. u Strb-skom Plesu, Savez SKJ primio je od pretsedništva Saveza SS sledeče zahvalno pismo:
Draga bračo i sestre!
Slovensko Sokolstvo sa prijatno-šču utvrduje, da ste, i pored udalje-nosti i teškog puta, delegirali mnogo-brojnu i veliku ekipu na drugo smučarsko takmičenje Saveza Slovenskog Sokolstva, koje je održano od 3 do
6	marta o. g. u Strbskom Plesu, a ko je je bilo prva priredba IX svesokolskog sleia u Pragu prilikom 100-godišnjice rodenja dr. Miroslava Tyrša.
Slovensko Sokolstvo nada se, da če i u buduče ovakove priredbe biti isto tako brojno posečene i uzorne, a što je očito zasluga takoder i po vama ad hoc organizovanog vašeg sa-veznog sletskog odbora.
Želeči vam, draga bračo i sestre,
najbolje rezultate u radu na čast slovenskog Sokolstva i vašega Saveza, šaljemo vam srdačni sokolski pozdrav.
Na zdar! Zdravo! Czolem! Bud Zdrav!
I Zamenik starešine Saveza SS:
A. Zamoyski, s. r.
Tajnik:
V. Š t j e p a n e k, s. r.
Beogradski lisi »Politika« za Sokolstvo
Uredništvo beogradskog lista »Politike« predalo je 7500 dinara kao poklon Sokolskoj župi Skoplje, a sa svrhoin da sc ovaj novac dadc seo-skim sokolslkim četama na teritoriji Sokolske župe time, da za isti nabave potrebno seme za poljoprivredne svrhe.
Navedeno uredništvo istu sumu i
za istu svrhu predalo je i Sokolskoj zu-
pi Mostar. Ovaj akt navedenog urert-
ništva u svakom pogledp je hvalcvie-dan pa jc Uprava Saveza istome izrekla svoju blagodarnost.
God, Ш, — br. 16.
Kosija - Fonsier ф društvo га osiguranfe i reoslotirsiiaje # Beograd
IX svGsokolslci slet u Pragu
Slelske vesti
JUGOSLOVENSKA VOJSKA NA SLETU
Naša vojska intenzivno se sprema za IX svesokolski slet, na koji će poslati 80 pitomaca Vojne akademije, 80 pitomaca Pešadijske podoficirske Školč i 80 pitomaca Pomorske vojne akademije i Pomorske podoficirske škole. S njima polazi na slet 10 oficira i vojna muzika od 60 muzičara; svega da-kle 310 učesnika. Vežbe je sastavio po* znati sokolski radnik prof. telovežbc Pomorske vojne akademije u Dubrovniku brat J. Kovač.
DIRIGENTI SLETSKIH KONCE-RATA ČEŠKE FILHARMONIJE
% . ..vremc slcta prirediče čuvena t-cška filharmonija iz Praga nekoliko koncerata, na kojima ec dirigovati Ta-iich, prof. Stupka i ing. Kozel.
GOSTI IZ HOLANDIJE l BELGIJE NA SLETU
Svoje učešče na sletu prijavili su urednici holandsko« časopisa »De Turner« L. Flerackers i E. Hendriekze. — Oba su veliki prijatelji Sokolstva, o kome su u svom listu doneli več mnoge. informativne članke. Po zasluzi g. Heraekersa, na slet dolaze i 24 belgij-ska gimnasta flamske narodnosti, dalje delegacije gimnasta iz Verviersa tc pretsednik Federacije belgijskih gimnasta grof Goblet d’ Alvie!ly.
PRILIV STRANACA PRIGODOM SOKOLSKOG SLETA U PRAGU
(Pripreme praških hotelijera.)
Uredniku »Prager Presse« dao je direktor Saveza češkoslovaških hotelijera br. J. Brenek sledeču izjavu:
Praški hotelijeri dobro znadu, da treba učiniti sve, da bi se zadovoljilo u svakom pogledu mno-gobmjnim, osobito stranim gostima, koji če doči u Prag na sokolski slet. I re svega, prvi uvet zadovoljstva je ugodan stan i dobra prehrana, ali je reč »dobro« vrlo relativan pojam, koji zavisi i od individualnih zahteva pojedinih gostiju, zato treba gledati, da bude dovoljno i luksuznih soba sa svim komforom i biranom ku-hinjom za one, koji imadu vede zahteve u tom pogledu ali zato i običnih, čistih, jeftinih soba za one, koji žele jef-tiniji boravak u Pragu. Dakle treba gledati na to, da sc individualnim zahte-vima pojedinaca uzmognc što više da udovolji.
Savez hotelijera stupio jc več u dodir sa sletskim odborom ČOS i dogo vorio se, da če ČOS raspolagati sa ob«? i konačišta, dok s ostalih 85 /o raspolažu hotelijeri sami.
Dalje, postigao sc je načelni
sporazum i sa mmistarstvom inostra* nih dela i ministarstvom trgovine, da če se nastojati, da se gosti mogu sporazumeti s personalom pojedinih hotela i tako lahše izneti sve svoje želje.
Več sada sc osečaju pripreme za slet, jer su na prolečnom praškom saj-mu u hotelijerskoj branši izvršene mnoge kupnje raznog pribora. Svi su kupci kao dobavni rok utanačiili >maj, da bi dakle za slet več bili potpuno pripremljeni. Savrez hotelijera predvi-deo je i mogučnost, da bi se pojavila nestašica hotelslkih soba, pa se je za taj slučaj angažiralo i sve hotele i penzione u okolini Praga (Zbraslav .1 ilo-vište, Černošice, Dobrichovice, Kolin, Podebrady, Melnik, Benešov i t. d.) pa če se do ovih hotela za goste uvesti posebni vlakovi uz osobiti popust, odnosno pogodne autobusne veze. Savez hotelijera obratio se molbom i na prašku opštinu da za sletske dane ukine ili bar smanji hotelske takse, da bi hotelske sobe bile što jeftinije. Aranžira-če se takoder i ogledanje znamenitosti Praga i posebne izlete u olkolinu. Time praški hotelijeri pokazuju svoju najbolj u volju da gostima pružc što ugod* ni ji boravak u Pragu.	*
PRIPREME JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA ZA SLET
Po prethodnim prijavama prijavljenih je do sada za slet 5802 člana i 2134 članice. Od toga 3982 vežbača i 869 vežbačica, u odori članova 4803, članica 880 i u narodnim nošnjama 919 članica. Naraštaja do sada .'prijavilo se svega 464, od tog 319 naraštajaca i 145 naraštajki. Ima medutim jedinica, koje još nisu poslale svoje prijave, pa če se kad ove stignu taj 'tbroj, nadamo se, znatno povečati, a to se vidi i po torne, što je broj učesnika prema najno-vijim prijavama porasao več na 8500.
Zbor sokol, urednika ČOS
Dne 30 aprila i 1 maja održava se u Tvrševom domu u Pragu zbor ured* nika sokolskih listova, ikojih je u ČOS mnogo, jer i večina župa ima svoje župske vesnike. Na zbor pozvani su takoder i urednici naših sokolskih glasila, a u želji da se dode do što užc sa-radnje kao u pogledu medusobne in-formaeione službe i t. d.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD.
Sledeče sokolsko radio-predavanje: dne 22 o. m. predava br. dr. Kudela o temi: »Uloga Sokolstva u stvaranju češkoslovačkih legija«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20.30 sati.
Biskup Juraj Dobrila
14 januara ove godine prošte je 50 godina od smrti velikog narodnog presvet it el j a i svečenika .biskupa dr. Jurja Dobrile. Upotrebičemo 120-godišnjieu njegovog rodenja da i Sokolstvo upo* znamo s tim narodnim herojem/
Veliki biskup rodio se 16 apr. 1812 u selu Jažanj u pazinskom srezu, u doba kad su u Istri još vladali Francuzi.% Školu je pohadao najpre kod Franje-vaca u Pazinu a onda gimnaziju u Karlovcu, Iz šestoga razreda bio je prim-l.jen u goričku teologij u i godine 1837. služio je novu misu. Dosta dugo vremena bio je Ikapelan po slovenskem krasu a onda je u Augustineju u Beču za dve godine svršio više bogoslovske študije i promovirao za doktora teolo* gije. 1849 godine ipostao je u Trstu profesor teologije i direktor semeništa. Godine 1852-53 vladala jc u Istri velika glad i tada je on sam sakupio za siro-rnahe iznad 50.000 forinti. 1854 godine postao je kanonik, a tri godine kasnije bio je imenovan za biskupa u Poreču i vodio je biskupiju 17 godina.
Upravo neobične zasluge je stekao u to doba ne samo za odgoj duhovnič-kog'naraštaja, koji je izlazio iz slabih škola i veoma teških soeijalnih prilika, nego i za narodnu prosvetu uopšte. Sve siromašne študente vodio j c tačno u evidenciji i sve je podupirao prema svojim mogučnostima i onim isto su mu dave'i na raspolaganje darežljivi i ra-doljubivi ljudi.
Svoje biskupsko dostojanstvo po-svetio je posvema narodu i bio jc^sre* dište gibanja za narodnu samostalnost. Več godine 1860 odlučno je zahtevao jednakopravnost hrvatskog jezika sa italijanskim i nekoHko godina kasnije izdašno je pripomogao »osnivanju glasila istarskih Hrvata »Naša sloga«. Godine 1875 postao je trščanski biskup. Par godina iza toga imenovanja napi-sao je oporuku po kojoj je ostavio sve svoje dmanje u dobrotvorne svrhe, u prvom redu za potporu siromašnih daka.
Dobra što ih jc učinio veliki narodni svečenik Dobrila postala su na-
rodu upravo legendarna i sve što je došlo u narod pod imenom toga velikog svečenika rodoljuba primljeno je odmah za narodnu svetinju. Znamenita su pastirska pisma velikoga biskupa, a još veču vrednost za naš narod.pret-stavljaju njegovi molitvenici koji se još danas mogu nači po naj siromašni -jim istarskim kučama.
Iskazane dobrote i za života tako močne simpatije prolazne su, ali nisu prolazne velike ličnosti koje su i u naj-težim vremenima bile s narodom. Veliki rodoljub Dobrila proživeo je mladost u doba Ikad su odjeci francuske revolucije dolazili i kod nas do izraža-ja, Visoke erkvene časti postigao je več u eri najgorega austrijskog apso-lutizma, a onda je, kao visoki crkveni dostojanstvenik prešao u početke ustavnog doba. Tako je preživeo doba raznih gospodara i ideja, a 'kraj toga je neprestano ostao veran svojem siromašnem narodu.
Postao je biskup i možemo misliti da je tamo (našao gomilu pomočnika koji mu nisu bili po volji i za koje je odmah znao da su več odavna udaljeni od naroda. Kamogod je došao, svuda mu jc prviiposao bio da je izabrao sebi pomočnike prožete njegovim duhom. Odmah ih je našao instinktom čoveka koji jc najtešnjc združen sa svojom rodnom grudom. Skroman ka-pclan negde u Tolminu postao j c na-jednom vikar. Kad bi biskup Dobrila došao na vizitaciju semeništa, odmah bi u množini primetio i do dna duše upoznao kakvog mladog izgladnelog Istranina i otada njegova darežljiva ruka vodila je takav mladi, nadobudni život.
O Istri i Krasu neče biti dosta istorijslkih knjiga, ali če tamo usmena predaja biti uvek življa nego ma u kojoj drugoj pokrajini. Zapuštena seoca pričače kroz usta svojih poznih generacija da su imala nekada u svojoj sredini duhovnog pastira koji im je bio ofcac duši i telu i koji je bio poslan od pravoga biskupa ili, kako kažu u Istri, od »božjega biskupa«. Još danas
govore Istrani o »božjem biskupu« i bogzna kako dugo če još tako govoriti. Kad bi ih ko pitao nekada, kad je veliki narodni svečenik i dobrotvor žh-eo ili posle kad je bio več u grobu i kad su se ga poko-lenja osobno sečala ili takoder danas
kad je pedesetgodišnjiea njegove smrti, n vek češ dobiti isti odgovor: »Da-leiko su nebesa, malo ima veze iizmedu njih i nas na zemlji, ali biskup Juraj Dobrila bio je upravo tako blizu neba ikao blizu nas, bio je svetac i 'ujedno naš otac.«
XII sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 5 aprila 1932 u Beogradu
Brat Gangl konstatuje, da su svi zaključci poslednje sednice izvršeni.
Pretsednik prosvetnoga odbora br. dr. Belajčič iznosi, da se uredništvo lista »Soko na Jadranu« obratilo na prosvetni odbor zamolbom ,da se is-hodi za daljnje izdavanje »vog lista subvencija od Ministarstva za fizičko vaspitanje. Preporuča zagovor po ovoj stvari.
Na protest Saveza SKJ kod ČOS radi poznate sokolske knjižice, koju jc izdao prosvetni odbor župe Brno, a uredio brat Jandasek, stigao je odgovor bratske ČOS, a kojim odgovorom daje razjašnjcnja gledom na pojedine pasuse ovc knjige. ČOS izveštava da če sc u drugoj nakladi ovi pasusi posve izostaviti. — Nakon povedene debate zaključuje se po predlogu referenta, da se na dopis ČOS odgovori L to ta« ko, da sc u odgovoru podvuče oficijcl-nost izdavača odnosne knjižice.
Društvo lužičkih Srba u Zagrebu, koje imade svrhu da upozna naš narod s prošlošču i sadašnjim životom lužičkih Srba, prireduje naročite izložbe, pa moli da bi Savez Sokola kraljevine Jugoslavije preporueio sokolskim dru-štvima da podupru ovu njihovu akcija. — Zaključuje sc, da se na sve sokolske župe izda raspis s uputom da potpomognu ovu akci j u.
Beogradsika radio-stanica saopšta-va, da pristaje na predlog prosvetnog odbora Saveza, da se tok Savezne glavne skupštine prenosi radiografski.
Konačno pita brat pretsednik prosvetnog odbora glede zaduženja »Sokolske prosvete«. — Brat gospodar Živkovič veli, da je zaključak, da »Sokolska prosveta« kao redovno izdanje imade izlaziti na 24 stranice i to da ide na račun štampe »Sokolskog glasnika«, a kada prekorači ovaj objam, onda to ide na teret prosvetnoga odbora.
Pretsednik organizaciono pravno-ga otseka brat dr. Pavlas iznosi dopis društva Kostajnica, koje želi, da se iz-luči iz veze župe Banja Luka, a pripoji župi Zagreb. Predlaže da se upita žu-pu Zagreb, da li pristaje na ovo pripo-jenjc. — Prima se.
Župa Beograd predlaže, da se osim več postoječih sokolskih jedinica dru-štava i četa ustanovi nova sokolska jedinica »sokolski otsek«. O predlogu razvila se živa debata pa se glasanjem predlog odbija.
Izveštaj gospodarskog otseka pod-nosi brat Branko Živkovič. U uvodu izveštaja vrača se ha zatključak plenuma sednice uprave Saveza, naime da se narodno-obrambenom otseku za ovu budžetsku godinu efektivno izda ccla suma predvidena u budžetu ovog otseka. Brat Živkovič razlaže kako se je svima otsecima davalo proporcionalno prema dohotcima i mogučnostima Saveza, pa tako če se i u buduče raditi. Nemoguče je jednom otseku podeliti po njemu čitavi predvideni budžet, kada za to nema raspoloživih sredstava. —* Ovo se obrazloženjc prima do znanja.
Beličko učiteljsko udruženje u Ja-godini namerava, da meseca jula i avgusta održi jedan prednjački tečaj za učitelje kao buduče vode sokollskih četa^, pa u tu svrhu moli pripomoč za izvršenje svoga programa. —- Zaključuje se da se pre nego se donese odlu-ka gledom na materijalnu potporu, akt uputi bratskom načelništvu Saveza, da ono dade svoje mišljenje i predlog.
Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda dostavlja po narodnoj skupšti* ni odobren budžet Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, a s nekim opaska-ma, kako se imadu preudesiti pojedine stavke budžeta.
Brat Dura Paunkovič iznosi miš-fijenje Ministarstva u tom pogledu, ali drži da jc ovom traženju nemoguče udovoljiti, a najviše s razloga, jer jc budžetiranje naša interna stvar. — Ovo se razlaganje prima do znanja i saopštiče se Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda.
Nadalje brat gospodar ^ predlaže načrt pragmatike za činovništvo kan-celarije i redakcije Saveza SKJ. — Za* ključuje se da se pragmatika uputi pred naročitu komisiju, Jfoju sačinja-vaju braea: Paunkovič. Živkovič, Brozovič, dr. Pavlas i Brzakovič.
Župa Osijek opozorujc da su neke čete od svojih opština primale male godišnje pripomoči, ali da.se dešava-ju slučajevi da sada ban. uprave ovak-
vim opštinama iz njihovog budžeta brišu te pripomoči. — Zaključuje se obratiti se na sve banske uprave i za-moliti ih, da bi se imalo obzira na sokolske potrebe.
Molba društva Arandelovac kojom moli pomoč za izgradnju doma, mo* mentano ne može se -uvažiti radi pomanjkanja materijalnih sredstava, ali se molba pridržaje u evidenciji.
Molba društva Vela Luka kao i društva Vojnič za sabiranje dobrovolj-nih priloga u svrhe gradnje doma ne uvažuje se.
Molba društva Radovište da mu se ishodi zajam u svrhu izgradnje doma, ne uvažuje se.
Molba društva Radovanci da mu se dade potpora u svrhu kupnje jedne zgrade, koja bi se adaptirala za sokolski dom za sada usled pomanjkanja materijalnih sredstava ne može se uvažiti ali se pridržaje u evidenciji.
Molba društva Trpanj, da bi mu sc dodelila potpora u svrhu moderni* zovanja njegovog kino aparata, ne uvažuje se.
Na molbu društva Trstenik da mu se dodeli potpora iz fonda za novo-osnovana društva, konstatuje se da unatoč svih urgenca još do danas ovaj fond nije uplačen do one višine, koja je potrebna da sc započne njegovim redovnim poslovanjem. Usled toga i navedena molba ne može se uvažiti.
Pretsednik gradevinsko-umetničkog otseka brat Momir Korunovič upozo-ruje da je program ovoga otseka raz-radio u izveštaju *za glavnu skupštinu Saveza. Drži da treba odmah pristu* piti realizovanju i provedbi toga programa, pa kao prvi korak tomc da se raspiše konkurs za davanje ponuda gradevinskog i ostalog potrebnog ma-terijala za podizanje domova. -— Ova razlaganja primaju se i ovlaščuje sc brata referenta da u svom delokrugu sprovede čitavu akciju.
Konačno saopštava da (je društvo Aleksinac odlučilo podiči svoj dom i zamolilo ga za izradu načrta. — Pove-rava mu sc da izađe na lice mesta, prouči sve prilike i prema nadenome stvori odluku.
Blagajnik Saveza brat Momčilo Branovački podnosi blagajnieki izveštaj o poslovanju u mesecu februaru 1932.
Nadalje podnosi izveštaj b pred* logu poslovanja Jugoslovenskog prosvetnog filma gledom na eksploatacij u sletskoga filma, a koje je poslovanje u zajednici s drugim opunomočenikom bratom Vojom Todorovičem obavljao u nekoliko mahova. Nakon iserpivo podnešenog referata predlaže, da se postoječi ugovor s navedenom zadru-gom razreši, a to s razloga što Savez materijalno može samo gubiti, a moralno ne može imati više uspeha, pošto je utvrdeno, da je zadruga Prosvetni film obišla sva mesta širom cele države, pa prema tomc ne može biti izglc* da za veči uspeh, nego je to bilo do sada. — Prima se.
Tajnik brat Brozovič iznosi prikaz tekučih radova. Medu ostalim izveštava da je uredništvo lista »Politike« darovalo 7500 Din time, da se ova svota pošaljc župi Skoplje, a u cilju da se ovaj novac dade četama na teritoriju ove župe, kako bi mogle nabaviti potrebno seme za poljoprivredne svrhe. Konstatuje, da je uredništvo »Politike« istu sumu i za iste svrhe predalo d župi Mostar. — Ovaj gest pažnje do Sokolstva prima sc do ugodnog znanja i za* ključuje, da se uredništvu navedenog fista izreče naročita pismena zahvala.
Član uprave Saveza brat Mihajlo Lukič s razloga što mu j c oronulo zdravilje i nedopušta mu aktivno sara-divanje u upravi Saveza, saopštava, da je podneo ostavku na članstvu uprave Saveza.
Župa Osijek izdala je knjigu »Pc-njala« koju predlaže da se nabavi za tečajnike savezne škole. Zaključuje se istu knjigu nabaviti u stotinu prime-raka.
Brat Miroslav Vojinovič saopštava, da je primio na referat akt u stvari spora s tvornicom sprava Adam u Pragu, koja neče da se iste sprave pre-uzme, jer da su vračene u derutnom stanju. Potanko opisuje šta je do sada u tom pogledu sve uradeno i upozo-rujc da bi u tom pogledu najnadležniji bio bivši tehničko - gospodarski otsek sletskoga odbora. Zaključuje se zato, da se odnosni akt imade ustupiti br. Doki Iliču, kao pročelniku ovoga otsc-ika, da po njemu dade svoj izveštaj i predlog.
Iz nmčelništva i te&ničteog odbora Saveza SKJ
Jz sednice saveznog TO
od 5 aprila 1932.
Savezni načelnik brat Bajželj otva-ra sedmeu i objavljuje da su se od sednice opravdali sestra Skalarjeva i brat Ambrožič. Izvestio je, da je za izbirno takmičenje za prvenstvo SSS,
koje se je imalo održati za člai
. ^	.	•	-	    vlanove	z
i 3 aprila o. g. u Ljubljani, od stranc saveznog Г. O. sve pripravljeno. Do-šli su na takmičenje od II prijavljene brače samo brat Forte i brat Pristov. Brača: Primožič, Štukelj, Stefanovič i Sumi javili su načelništvu da ne mogu učestvovati izbirnom takmičenju radi laksih povreda i nekojih drugih nezgo-®.rat Antosiewicz, Gregorka, Župančič, Potokar i Čelhar uopče su od takmičenja izostali a da se nisu opravdali saveznom načelništvu, kome su se za takmičenje prijavili. Izbirno tak-mieenje je otpalo, jer nije imalo smisla da se održi za samo dva takmičara. To kršenje discipline znači nedosta-tak sokolske s vesti i neshvatanje duž-nosti, ako se gore pomenutoj brači nije činilo vrednim barem da pravovre-meno upozore načelništvo na to, da ne kane učestvovati takmičenju, pa imali zato bilo kakove razloge. Zaključuje se da se izbirno takmičenje, čija jc svrha bila upoznati kako su takmičari pripravljeni za takmičenje za prvenstvo SSS u Pragu, više ne ponovi. Drugo izbirno takmičenje za prvenstvo SSS odrzače se kao sto je več bilo od-lučeno raspisom koncem maja o. g. Zaključuje se, da če se tom takmičenju pripustiti samo ona brača takmi-eari koja su došla na nameravano izbirno takmičenje, odnosno koja su se opravdala da tom navedenom takmičenju ne^ mogu učestvovati. Na navedeno izbirno takmičenje pak pripusti-če sc takoder i brača Boltažir i Lapajne iz Zagreba, odnosno iz Maribora.
— Nadalje izveštava brat načelnik, da sc je izbirno takmičenje za prvenstvo članica SSS izvršilo u redu. Od sedam prijavljenih takmičarka učestvovalo ih je 5, i to 4 iz Celja te 1 iz Ljubljane; sve ove dolaze u obzir za skupni trening. —- Uprava SSS javlja, da je molba za besplatne karte za putovanje na skupštinu u Beograd bila odbivena. — U ispitnu komisiju za župske ispitc, koji če se održati u Sokolskoj župi Maribor 16 i 17 aprila o. g., imenuje se pretsednikom br. Dekleva Janko. — Predlog župe Kragujevac, da se ispo-sluje dopust članovima koji se nalaze u vojsci, kako bi mogli učestovati na sletu u Pragu i javnim nastupima, predlaže se s preporukom saveznoj upravi. —• ČOS javlja, da su za takmičenja vrsta odredene takoder i slo-bodne vežbe. Nadalje predlaže primi-tak novog takmičarskog reda ČOS takoder i za takmičenja SSS i javlja raspored nastupa, pokuša, sednica i t. d., te moli za prijave. — Župa Maribor predlaže promenu pravila prema kojima bi se naraštajsko doba imalo da izmeni od 14 godine pa dalje. Nadalje predlaže sastav pravilnika glede disciplinarnih kazni za prestupe učinjc-ne pri telovežbi i javnim nastupima. Glede oproštenja članstva od telovežbe, a koje još nije navršilo 26 godina, ista župa predlaže da se u tom pogledu rigoroznije postupa. Članstvo, koje ni-jc navršilo 26 godinu pa i ako je zaposleno po raznim odborima i otsecima, dužno je pohadati društvenu te-lovežbu. Obzirom na minimalni program za plivanje u godini 1932, koji je predložio brat Macanovič, predlaže se da se priredi plivački tečaj za učitelje u plivanju i župska takmičenja kao i savezna takmičenja prema predlogu.
— Smučarskom tečaju za učitelje u smučanju, koji če prirediti Zimsko-sportski savez od 6 do 16 aprila o. g. kod Staničeve kuče, učestvovače brat Česen.
Kupujte	kod
JK NeikudSa. Ljubljana
»Is iGlovGxha.ch.og
№ /i*	I	t
KONFERENC1JA MEDUNARODs NOG SMUČARSKOG SAVEZA (S. I. S.)
Od 13—16 maja o. g. održače se u Parizu konferencija Mcdunarodnog smučarskog saveza, na kojoj če sc poreci uobičajenog programa pretresati i predlog nemačkog smučarskog saveza, da bi sc imala na medunarodnim tak-mičenjima raspisivati samo sledeča takmičenja: skokovi, brzo smučanje na pruzi od 15—18 km, takmičenje na prugama od 30—60 km i slalom, odnosno pri kombinovanim takmičenjima sve ove navedene vrste. Dalje postojj predlog za štafetno smučanje od 5 smučara na pruzi koja nebi smela iz-
/
Str. 5.
nositi manje od 40 km. Konačno če se preporučiti, da se za razna mcduna:-rodna takmičenja u slalomu biraju onakve pruge, na kojima takmičarirna nebi trebalo kočiti palicama.'
SUBVENCIJA JAPANSKE VLADE TAKMIČARIMA NA OLIMPIJADI
Japanska vlada odredila je za svoje takmičare, 'koji ec nčestvovati na, 'ovpgodišnjoj olimpijadi u Los Angelesu, potporu u iznosu '100.000 vena, što u našoj valuti iznosi oko 1,800.000 Din. Poreci potpore, koju im je pružila država, jap a liski takmičari raspo’ažu i sa još tolikom sumom, koju su sakupili javnim šahiranjem.
FINSKI LAKO ATLETSKI SAVEZ PROTESTUJE PROTIV SUSPENZIJE NURMIJA
Po vestima iz Helsinkija, poslao jc finski lahkoatletski savez oštar protest Medunarodnom lakoatletskom savezu (L A. A. F.) zbog suspenzije svetskog poznatog rekordera Paavo Nurmija. U protestu podvlači se, da je suspenzija sledila bez prethodnog isledenja. Nur= mi je pored Ladoumegea i Petikiewizca već treči diskvalifikovani evropski at-letičar, koji bi mogao uspešno da za-stupa Evropu na ovogodišnjoj olimpijadi u Los Angelesu.
IZ ČEŠKOSLOVAČKOG ORLA
Od 14—16 maja održava se u Beču jubilarni slet čeških Orlova. Na taj slet spremaju se Orlovi iz čitave Čeho-slovačke republike, koji če putovati posebnim vlakovima iz Brna, Morav* ske Ostrave, Znojma, Hodonina i Bratislave.
KAREL KOŽELUH IDE OPET U AMERIKU
Čuveni češki igrač tenisa Karel Koželuh, koji je sada krače vreme pro-boravio u Beču, ovih dana putuje preko Pariza u Severnu Ameriku, gde če dne 28 aprila 'igrati u Washingtonu s prvakom Tildenom. Za ovo takmiče-nje trenirače u Hartfordu.
VELOSIPEDSKO TAKMIČENJE NA
PRUZI PARIZ-BRUXELLES
Više od sto najboljih 'biciklista Francuske, Belgije i Nemačke startalo je 3 aprila na pruzi Pariz—Bruxelles, koja iznosi 376 km. Pobedio jc Belgi= janac Julien Vcr\vaecke, koji je ovu prugu prevalio,za 11 sati i 25 minuta. Vozio je prosečnom brzinom od 35 km na sat.
NOVI REKORDI U PLIVANJU
Pri takmičenjima Amateur Athle-tlp '»Union u New Havenu u prsnom P ivanju, popravio je Leonard Spence svoj rekord od sto yarda na jednu mi-nu|u i če tiri sekunde, Glarence Crabbe pobedio jc u proštom stilu na 500 yarda za pet minuta i 35 sekunda.
MEĐUNARODNI JAHAČKI TURNIR U RIMU
Od 30 aprila do 6 maja održava se u Rimu međunarodni jahačfki turnir, na kome če saradivati najbolji jahači sveta. U te dane održače sc takoder i izložba najboljih trkačkih konja.
NOV REKORD U TRČANJU
Študent Ben Eastman, koji je pre kratkog vremena postavio sa 46.4 sek. rekord na 440 yarda, ponovo je postavio nov rekord na meetingu Stamford University Kluba time, da je prevalio prugu od pola engleske milje (880 yar-da) u jednu minutu i 51 sekundu.
&ADNIČKA (KOMUNISTIČKA)
' TELOVEŽBAČKA FEDERACIJA
Centralni odbor Federacije prole-terskih telovežbačkih organizacija u svom izveštaju otštampanom u listu »Stadion« konstatuje, da dosadašnji uspesi ne zadovoljavaju. Zato iznosi plan, kako da se pospeši taj rad i to ubrzanim tempom do svršetka maja
o.	g. te u tom pogledu navada smernice: pridobivati novo članstvo i na-raštaj, oduzimati članstvo drugim ne-radničkim organizacijama, osnivati nove jedinice, osnivati posebne propagandne grupe, Ova federacija, koja je u rukama komunista, izgleda da ima čisto poli tičke, a nilkako telesnouzgoj-ne ciljeve, pa i sama institucija naval-nih četa, koje trebaju makar i šilom da sprečavaju rad drugim organizacijama, pokazuje njihov moral.
j
a
Madison Square Garden iu Zlinu.
Sličnu veliku dvoranu kao što je amc rikanska Madison Square Garden, po-diči če u Zlinu poznati tvorničar Bata. Ova dvorana obasizače oko 1000 m2 i biče namenjena raznim šport, priredbama: treningu, takmičenjima a i sokolskim nastupima. Dvorana če se urediti tako, da če se moči u par sati pretvoriti u plesnu dvoranu. Bata je izgleda zbilja amerikanske poduzetnosti, i to ne samo u pogledu proširivanja i moderniziranja svojih preduzeča, nego i u
pogledu unapredenja Z lina, iz kojqg kani da stvori jedan od najmoderninh gradova na svetu.
Forum Mussolini u Rimu, U Rimu, na desnom bregu Tibera, radi se po« spešenim tempom na dovršenju veliko g sportskog i gimnastičkog stadiona, koji čc biti izgraden u oblilku starih tora, a nosiče ime Forum Mussolini.
Hindenburg ponovno izabran. 10
aprila održani su u Ncmačkoj ponovni, uži izbori za pretscdnika Reicha i to izmedu Hindenburga, Hitlera i komuniste Thalmanna. Pobedio je mar-: šal Hindenburg. Razmer glasova je sledeči: Llindenburg 19,367.688 a Hitler 13,419.603.
Izborna propaganda u starem Rimu. Stara rečenica veli: Nihil novi sub sole, a to pokazuju i poslednja iskopa-vanja starog čuvenog grada Pompeja, gde su prenađeni veoma dobro saču-vani agitacioni natpisi na nekim kuča-ma. Ti natpisi po svojoj sadržini ništa se ne razlikuju od današnjih; i na njima se^preporučuju pojedini kandidati za opštinske odbornike prilikom op-štinskih izbora.
Smrtna osuda atentatora u Moskvi.
Dne *9 aprila pred velikim posebnim sudom u Moskvi osudeni su na smrt streljanjem atentatori Vasiljcv i Štern, koji su ranili savetnika nemačkog poslanstva T\vardovs;kog, u nakani da ubiju nemačkog ambasadora von Dirk-sena. Ovom atentatu htelo sc dati značaj protuboljševičke terorističke akcije, koja jc navodno pomoču Poljaka htela da jzazove konflikt izledu Rusije i Nemačke, da bi se srušio bolj ševističiki sistem. Oba^ atentatora bili su odmah streljani pošto je molba za pomilovanje bila odbijena.
634.908 nezaposlenih u ČSR. Nezaposlenost se u ČSR nije smanjila ni sada na prolečc kada počinju razni javni i drugi sezonski radovi; naprotiv je i porasla, t&ko da broj nezaposlenih iznosi preko 600.000. Za sada se opaža opadanje nezaposlenosti samo u Ne-mačkoj, ali i tu u maloj meri.
Jugoslovenski dom u Pragu. Kako smov 7eć javili, u Strešovicama (ne Strašnicima, ikalko je bilo pogrešno javljeno) izgradiče se veliki reprezenta-cioni Jugoslovenski dom, u kojem če, pored prostorija Češko - jugoslovenske
lige, biti smešten i Kolegij kraija Aleksandra za naše študente. Zemljište je več kupljeno, a i finansijsika sredstva su osigurana, pa ec se još ovog ili na-rednog meseca početi gradnjam. Plan doma izradio je arhitekt Dobronič, koji je u Pragu več stekao 'velik ugled. U auli zgrade nalaziče se kameni temelj-ei iz svili naših banovina kao i kamen iz Dolenca, koji če darovati Nj. Vel. K ral j.	i
50-godišnjica ferijalnih kolonija Češke. Ove godine proslaviče češko udruženje za ferijalne kolonije svoju 50-godišnjicu. Osnivač tog korisnog udruženja bio je veliki prijatelj ornla-dine lekar dr. Vaclav Medal, koji де uspeo da godine 1882 okupi oko sebe nekoliko imučnijih prijatelja i pomagača. Več iste godine sakupljeno je preko 500 forinti i za: taj novac osno* vana je ferijaina kolonija za siromašnu deeu. Danas ima ovo udruženje i svoj vlastiti ferijalni dom.
Šaljapin u zvučnom filmu. Najbolji i najčuveniji basista sadašnjosti Fedor Šaljapin, koji do pre kratkog vremena uopšte nije hteo ni da čuje za zvučne filmove i 'koji je stoga odbio toliko sjajnih ponuda, predomislio se je i pot-pisao sada nastojanjem Chariie Chaplina ugovor sa »United Artists«. Pe-vače ulogu Don Quihota po istoime-noj operi od Masseneta. Film če režirati poznati francuski režiser Jean de Limour.
Selo stogodišnjaka. U istočnoj Slovačkoj, na samoj poljsko j granici, u takozvanoj Javorini, pošto ji selo Osturnja, u kojem ljudi doživijuju vrlo visoku dobu. Tamo ih je sada peto-rica, koji imaju preko 100 godina. Naj-stariji medu njima je Mihal Mudrak, kojemu je več 112 godina. Interesantna je činjenica, da su ti ljudi veoma siro* mašni i da mnogo piju alkoholna piča, osobito ralkiju, ali mleko i naporan rad u divnom planinskom vazduhu izgleda da čini čuda.
Oslobođenje abisinskih sužnjeva.
Novi vladar Abisinije Ras ef Tafari dao je stranim novinarima izjavu, da če poduzeti sve kako bi u Abisiniji nc-stalo u par godina robova, kojih ima oko 2,000.000. Do ovoga je došlo na intcrvcnciju društva za suzbijanje rop-stva. To je bio takoder i jedan od uslova Društva naroda, kome je Abi-sinija prijavila svoj pristup.
zmi
Župct Hanfct JCuKa
RADNI PROGRAM ŽUPE ZA 1932.
Prema zaključku glavne skupštine župe, održane 28 februara 1932 u Ba-njoj Luci, a na predlog zbora društvenih načelnika, utvrden je sledeči radni program za 1932:
1) U svrhu jednakosti i pravilnosti u izvodenju prostih vežbi za IX sveso-kolski slet u Pragu, imaju sva društva sa svojim četama održati javne vežbe do 22 maja 1932, a dotlc izvršiti po svojim četama potrebiti pregled i po mogučnosti javne nastupe po četama.
Pregled vežbača po društvima obaviče župski prednjak br. Miloš Volk, a vežbači koji ne postignu kod pregleda prostih vežbi 75% neče se pripustiti javnom nastupu u Pragu.
2) Na 5 juna 1932 ima se održati okružni slet u Jajcu, obvezatan za društva: Jajce, Mrfconjič Grad, Glamoč, Drvar, Oštrelj, Bos. Petrovac i Banja Luku.
3) Na 12 juna 1932 održače se okružni slet u Prijedoru, obvezatan za društva:	Priijedor,	Bos.	Novi, Dvor,
Kostajnicu, Dobrljin, Sanski Most, Bihač, Cazin, Bos. Krupu, Maslovare, Kotor Varoš, Ljubiju i Banja Luku.
Društva Bos. Gradiška i Prnjavor, u koliko ne mogu uzeti učešča na ovim sletovima, imaju održati svoje javne vežbe najkasnije do 22 maja 1932.
Pripreme i organizaciji! okružnih sletova izvesče društva u čijim se se-dištima sletovi priređuju, dok sastav programa i vodstvo sleta vodiče načeh ništvo župe i T. O. župe.
4) Prcdnjački tečajevi. Društva koja nisu oclržavala društvenih pred-njačkih tečajeva imaju ih u ovoj go* dini bczuslovno održati. U društvima, gde su održavani prednjački tečajevi, imaju se održati prednjački ispiti, a po mogučnosti pre samog ispita da se održi još jedan tečaj, kako bi se pri-pravnicima olakšale pripreme za ispit.
5) U župi se ima održati župski tečaj za članstvo sokolsfldh društava i prednfački tečaj za vode seoskih sokolskih četa, u koliko za ove tečajeve
"'bude finansijskih sredstava. Oba ova tečaja bi se imala održati u poslednjoj četvrti ove godine.
Načelništvo župe.
RAD SOKOLSKIH DRUŠTAVA
Marta meseca održane su skoro kod svili sokolskih društava banja-lučke župe proslave u slavu tvorca Sokola dr. Miroslava Tyrša. Svuda su držane svečane sednice ili akademije i na njima predavanja o Tyršu. Pro« sečno je sudelovao velik broj gostiju
iz svili društvenih redova. Ovu prosla-vu izvodile su i neke sofeollskc čete kao Svodna i Omarska. Sokolsko društvo u Dobrljinu je naročito ovekovečilo svoju proslavil time, što je jedtio ob-ližnje brdo nazvalo »Tyrševo«. Na tom bregu če br. društvo da slavi svake godine Durdevski uranak. Lepa zami-sao, jer je ime brata Čehoslovaka vezano i za jugoslovenski nacionalni praznik.
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR
Na dan 1 aprila 1932 položila su brača i sestre pred komisijom za društveni prednjački ispit, koju jc imeno? vala Sokolska župa Banja Luka, a koja se jc sastojala od pretsednika br. Volka Miloša, te članova komisije brače: Budisavljeviča Dušana, Bosniča Jovc, inž. Slaviča Vladimira, clr. Ljubina Josipa i Kalabe Bogdana, društveni prednjački ispit sa sledečim uspehom: Brat Peleksič Mirko, sestra Ela Gropper s odličnim uspehom, br. Pa-vičič Drago, Kalaba Branko, Vodevič Branko, Banjac Jovo, Štrbac Mičo, sestra Trlkulja Lepa i sestra Mosman Barbara s vrlo dobrim uspehom.
Ž.upa Beograd
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD II
Nije to bilo nikakvo iznenadenje kada su posetioci na ovoj akademiji pljeskali i ispračali pojedine grupe vežbača, jer su na to bili več naviknuti, posečujuči ranije akademije, koje je ovo društvo priredivalo. Oni su sada samo obnovili svoja sečanja na one časove, koje su isto ovako sa uzbude-njem preživljali.
Kada se u Sokolstvu govori o le-pom i dobrom, o toj sretnoj kombinaciji čovečje duše, što čoveka čini savr-šenijim, onda ол’аклге manifestacije svedoče, da to nisu prazni razgovori. Jer što je to uzbudivalo punu pozo-rišnu dvoranu gledalaca, da onako spontano razdragani tapšu onima na pozornici? Kakav je to val oduševlje-nja zahvatio sve posetioce, počev od
IZ UREDNIŠTVA
Radi sredenja izveštaja sa glavne savezne skupštine, naš list izišao je s jednim danom zakašnjenja, što molimo da se izvoli uvažiti. Članci kao i vesti iz župa i društava, u koliko to nije objavljeno u ovom broju, objavi-če se u narednom i to po redu, kako nam je dostavljeno.
onih u ložama i part er u, pa do onih gore вд trceoj galeriji, da onako jedno-dušno dadu izraza svome ushičenjuri Svakako- ono što su gledali da se de-šava i odigrava na pozornici. Videli su nešto lepo i dobro, nešto što im je bilo drago, što ih je zanosilo. S pozomice je vejao dali mladalačke svežine, retke lepote i dečje veselosti. Pojavijivale su se i naizmence prolazile šarolike slike malih igrača, pune raznolikih obrta, kombinacija živih i temperamentnih sve lepših i lepših. Preko pozomice jc prošla raspevana i zaigrana lepota sa svim čarima svojim.
Pojedine slike bile su kao da su iz vilinskih dvora, ili iz carstva bajki i snova, kao slike ko je j c mogla maš ta da stvori. Druge pak iznosile su nam u najlepšim oblicima ono što je stva-rala narodna duša, njegovo srce, i njegovi osečaji. Prikazivale su nam slikovito sve one nežne treptaje duše i burne otkucaje srca, kada su se proživljavali najuzbudljiviji momenti u životu. Za-hvatilo se s punim pregrštima iz one bogate naše narodne riznice duhovno-ga blaga i izneto pred nas i to nas je osvajalo i zanosilo. Osetili smo svi da je to ono naše, ono što je prisno našoj duši i što nalazi odraza u našim srcima. To je bio čist kristal narodne duše, koju su velika pregaranja i teška is-kušenja glačala vekovima i dala joj čistotu dragog vremena. I sva ta naša velika i stvaralačka prošlost i svi ti momenti visokih osečanja izliveni su kao suho zlato u narodnim pesmama. Od tog dragocenog materijala uzet je jedan mali deo u sokolskoj vežbi. To su naši pravi smerovi, a nikaki drugi ni stari ni novi. Akademija je počela s vežbom muške i ženske dece »Mor-narov san«, koju je sastavio brat Boras sa Sušaka. Što sanja mornar? Pučinu, vale, buru, vile, primorkinje, barke, galebove, veslanje i sve ostale čari, koje more dočarava. Mornar, više Stanovnik mora nego kopna, muči se na tom nesigurnim tlu, opasnom i nemilo-srdnom, ali ipak on na njemu uživa, peva, radujc se, nada se. To su nam sve prikazala mala clečica naša svojom uspelom vežbom.
»Sneško Belič« je druga tačka, koju su izvela žen. deca. Omiljena cleč-ja zabava zimi. Zima sa svojim jedno-stavnim belini ogrtačem ima za dečicu naročite draži. Sanjkanje, grudanje klizanje, pravljenje figura od snega, sve to je za njih vrlo zanimljivo i pri-jatno. U ovoj vežbi pretstavljena je jeclna takva igra. Sakupila se dečica da igraju. Izvajali kao vajari od snega svoga Sneška, igraju oko njega, zadir-kuju ga, gadaju snegom, huču u male ozeble i iskvašene ručiee, otresaju ih i sve to po taktu muzike. Slika van-redne lepote i nežnosti. Vežbu je sa-stavila s. Pavičevič, koja ima puno smisla i razumevanja i za dečje igre. Poznaje dušu onih malih, bezazlenih biča s andeoskom eistotom duše i ume da nade ono što njima najviše godi. Dečica su jc razumela i vežbu divno izvela. Gledaoci su im iskazali največe simpatije.
»Tiranin« — vežba mu§kog nara-štaja, mladeg — sastav br. Roksandiča, pokazuje borbu one brače, koja još nemaju slobode i prežlvljuju sve grozote jednog svirepog robovanja. Mali-šani su razumeli što imaju da prikazu pa su sa velikom voljom postigli uspeh.
»Koruške Igre« —- sastavila s. Pavičevič, a vežao je ženski naraštaj mladi — prestavljale su igre iz onog našeg kraja, koji je ostao delom pod tudi-nom. Odlično izvedena i uspela vežba, koja je ostavila neobiean utisak. Polo-vina dcvojčica je bila obukla muška odela, te je pretstavljala »kavaljere«. Vežba je vrlo vešto kombinovana i puna temperamenta, jedna živa slika koja se menjala i preobražavala svakog časa pružajuči nove oblike. Male igra-čice su izvele ovu igru savršeno i bez zamerke, te je to bila jedna od naj-uspelijih tačaka.
Praške vežbe, koje če vežbati naši Sokoli u Pragu ovc godine, pokazali su članovi vrlo uspešno. To je stvar, koja ide na.največi sokolski forum, da pokaže na kom stupnju stoji naše Sokolstvo u tehničkom pogledu. Možemo biti zadovoljni s ovim što smo videli.
Lepu i punu efekta tačku dali su članovi u kombinovanim skokovima preko konja. U njima se ogledala velika odvažnost i lepi stavovi u samom skoku, koje su vežbači s punom pri-sebnošču izvodili i izazivali burna plje-skanja.
»Veče na školju«. Ova dirljiva pe-sma Šantičeva dala je inspiraciju, po-znatom tehničkom majstoru, da je ob-radi u jednu osobito lepu vežbu. Ribari, ubogi ljudi, koji se bore za na-sušni hleb, posle umornog rada mole se Bogu. Upučuju svoje molitve, nemo i skrušeno Svevišnjcm. Trenutak uz-višen, tkada se čovek — sičušan stvor
—	razgovara s Tvorcem. »Reči jake, a zvono bono ječi, vapaj ljudi ostavljenih sudbini«, održavaju nadu u jakoj veri Svevišnjem. Sve to članovi su živo i slikovito u pokretitna uspeli da izraze i ožive kao kakvu scenu iz nekog po-zorišnog komada. Muzika, koja je pra-tila ovu vežbu, tiha i pobožna, pojača-vala je utisak skrušenosti. Brat Kovač jc uspeo tako verno da izrazi u pokre-tima sve stihove ove osečajne pesme.
»Vojnička pesma« je bila vežba muškog naraštaja koju je sastavio br.
1 er dan. li svim .i hitrim pokretima u raznolikim kombinovanim stavovima i pregrupisavanjem, uspeli su ovi bujni mladiči da prikazu vojničku pesmu °iH ,'.,к.°ј‘ se spremaju da brane svoju otadzbinu. Vežba je vojničkog kara!k-tera puna snažnih pokreta, brzih, od-secnih.
»Črnogorce« — vežba ženskog na-rastaja, izgleda da je bila jedna od onih koja sc najviše dopadala puhlici. Sestra Gruborova obradila je ovu lepu vežbu po motivima črnogorskim. Iz nekoliko poznatijih pesama, koje se pevaju bilo u kolu bilo inače, ona je kombinovala jednu vežbu s uspehom. Naravno potpuno u duhu onog našeg junačkog kraja. U krupnijim potsko-cima kada je igralo kolo, za tim u ta-lasastim pokretima, odmerenim, uzdr-žanim, reklo bi se i ozbiljnijim u ostalim delovima vežbe, izražavani su razni momenti iz života našeg naroda iz onog kraja.
Binska scenerija, živopisna nošnja, odlična izvežbanost i pevanje, koje je pratilo vežbe, stvorih su osobit efekat i publika je burnim tapšanjem otpra-tila mlade Črnogorke i razdragane. Cvcče, koje je padalo na pozornieu, pokazivalo je koliko je bilo dopadanje.
»Hej trubaču«. Ova burna pesma, naša marseljeza — pevana mnogo, pre rata u svima nacionalnim manifestacijama. i danas još uvefe potresa i rečima i zvukom. San njenog tvorca se ispu-nio, ali ona od svoje gromkosti nije izgubila. Celu pesmu obradio je u vežbi osobitim uspehom br. Kovač i dao joj svu živost i žar njene zvonke reči. (.'lanovi su vežbači s voljom i oiluševljeno trudili se da izraze sav olujni zanos one ubojne himne i uspeli su. Snažni kao lavovi, bujni i zdravi, ličili su te-lima kao izvajanim na one antičke po-bednike s olimpijskih utakmica. Osta-vili su jak utisak i obečanja u velike nade.
>^o pratile dedo« — motivi iz južne Srbije, dali su članicama prilike da pokažu jednu retku i savršenu vežbu, svu u igri i u	pesmi.	Jug,	naš jug,	pun
sunca i vreline, gde	krv	ključa i	srce
kuca jakim udarcima, gde sc sagoreva na vatri osečanja, u toj kolevci sevdaba i uzdaha — taj naš jug pun »žalnih pesama za mladost« i dao je izvrsnu gradu za obradu i vežbe. I sestra Gruborova jc osetila dah toga juga i spremila jednu divnu vežbu. Kao Mokra-njac svoje rukoveti, i ona je dala jednu rukovet lepu i zanosnu. U pesmi se kune »rusa kosa« svoja, kao krivac za jadc, koji sažižu, proklinje sc i on — majcin sin, za kojim ona uzdiše i strada. I on	je krivac.	Pa naše	selo
malcno itd.,	sve je	to	pokupljeno _ i
lepo složeno u vežbu. Kostimi, u koje su bile članice ubučene, starosrbijanski, tiha pratnja muzike i hor pevača, koji je pesmom pratio' vežbuj činili su ovu igru — tako da nazoverho ovu vežbu
— čarobno jeclinstVeno lepom.
»Telovadni ples« br. dr. Murnika
— završio jc ovu akademiju. Ovo je jedan od onili sastava, koje brat Murnik daje, teški, komplikovani, izraziti ji i spadaju, kako da kažemo, u višu gim-nastiku. Vežbačka igra, dakle kako vežbači igraju, jeste jedna živa, ispreple tena vežba, brza. U najbržem tempu, kao neko kovitlanje i neki vihor, neka stihijska borba, kao neki elementarni juriš snage, gde se sve munjevitom brzinom kreče i okreče, žaleče bez prestanka i predaha. Pokreti jedva uz-miču jedan drugom, tako sve to leti u brzom zamahu, Ali ceo onaj haos, kako bi to nevičnom oku izglodalo, ima svoj smisao, i odredeni ritam. Budna pažnja duha pazi na svaki pokret i on ide pravcem svome cilju. Jer »sviko-liki ovi besporeci po poretku izvesnom šljeduju«, što jc rekao Njegoš.
Ova burna igra pozdravljena je od publike dugo i onda je zavesa pokrila sve ono blago, kao da če da ga sačuva za još koji put.
Akademiji su prisustvovala gg. Ministri vojske in mornarice i za fizičko vaspitanje naroda.
Ako je ikada jedan veliki, dano-noči trud dao uspeha a uspeh zasluzi« priznanja, to jc bilo ovog puta.
Tako je Soko II. prestavio Soko -stvo, tako je Beograd nagradio Sokolstvo.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IH.
Posle svečane akademije u čast Tyrševu za nepun mesec dana evo i druge javne priredbe ovog društva. U ncdclju 3 ov. m. uprava je priredila dc-čiju akademiju, koja je kao i ona prva pokazala vrlo dobar uspeh.
Sokolima nije do hvale i isticanja, ali ne treba ostaviti nezapaženu nc-umornu akciju, koju je uprava razvila za vaspitanje svoga članstva i piop.i giranje sokolske ideje. Ona je pored svečanih akademija zavela i priređm.-nje akademija sa isključivo dečjim programom. Prva jedna takva bila je 3 o. m.
U programu je bio koncertni aeo sa nekoliko prikladnih tačaka, a drut>i deo obuhvatio je vežbe clecc i mladeg naraštaja. Akademiju je otvorio bi. starešina pred punom dvoranom pose-tilaca govorom, u kome je izneo značaj i potrebu ovakATih priredivanja za vaspitanje sokolske dece i naraštaja. Naglasio je i podvukao tu potrebu u
ovom sirotinjskom kraju, gde roditelji nisu ti stanju da svojoj deci pruže potrebno vaspitanje i onakvu zabavu kakva odgovara njihovoj dečijoj prirod j.
Zatim je dečiji mešoviti kor otpe-vao državnu himnu vrlo lepo i skladno pod dirigovanjem br. S. Gligorijeviča, upravitelja osnovne škole, koji se sve-srdno zauzeo, te je one male pevače spremio kako valja.
Posle je mali br. Stojanovič recito-vao sa puno žara i vr!o temperamentno »Naše kolo«, prikladnu pesmicu, kpjom se pozivaj u deca u naše — sokolsko — kolo. Onda je opet dečiji kor otpevao uspešno i sokolsku himnu.
Za ovim su mali vežbači izvodili ostale tačke programa sa puno volje i ozbiljnosti, što je činilo naročiti uti-sak.
»Mali Sokoli« i »mali konjanici« izazvaK su naročito raspoloženje i veli-ku veselost kod publike, koja ih je srti ačno pozdravljala. Ovo su vesele igre, pogodne za deeu da pobude kod njih mteresovanje za Sokolstvo.
Osobito je bila lepa i originalna igra-vežba: »davoliči«, koju je odlučno izveo ž. mladi naraštaj. Simbolična igra puna fantazije, koja je decu prosto očarala i zanela, te su sa živim intere-.ovanjem pratila sve momente ove ču desne igre.
»Vežbe s lutkama«, koje su izvodilo one najmanje početnice naše i vežbe s venčičima«, koju su izvele one malo veče, bile su toplo pozdravljene i primljene od publike s puno simpatija. Male vežbačice su se trudile pa su svoje vežbe dobro naučile i odlično odvežbale.
U »skupinskim vežbama« pokazala su m. deca, veliku hitrinu i potpunu prisebnost. Ona su se vrlo brzo snala-zila u svima situacijama, koje su se ne-prekidno menjale. To je izoštravalo njihov duh.
»Borilačke vežbe« izveo je osobito lepo m. naraštaj mladi. Pokazali su u svim osnovnim, početničkim stavovi-ma za borenje i hirvanje retku hitrinu i okretnost, koje su glavna odlika ovih vežbi.
»Deca kuvari«, bila je zajednička vežba m. i ž. dece. Laka simbolička ve-žba, izvedena je pazljivo i dala lep jtisak.
Puna dvorana posetilaca pokazala je, koliko je interesovanje ovo društvo pobudilo za Sokolstvo svojom neumor-nom aktivnošču u svom kraju. Pri-kupljati posetioce što više na ovakve skupove, a ne na igranke svake nedelje to treba, i to treba pozdraviti toplo i srdačno kao pravi put za sokolovanje.
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA PAZOVA
Naše društvo održalo je u nedelju
3	o. m. u svome domu »Naraštajsko selo«. Program je bio sledeči:
1)	Pozdrav br. prosvetara dr. K. Grbina.
2.) Muški naraštaj — vežbe za Prag.
3) Deklamacija.
4) Muska deca — vežbe sa puška* ma »Mali vojnici Jugoslavije«.
5) Prikazivanje filmova: Spavača bolest i pegavi tifus uz predavanje br. dra. Vlade Vereša.
Poseta je bila dobra, a moralan uspeh odličan. — Dr. V.
Župa Celje
VABILO
na sejo društvenih načelnikov (ic) in župnega TO, ki se vrši
v nedeljo 17. t. m. ob 10. uri dopoldne
v	zborovalnici Sokoi. društva Celje (mestna osnovna šola).
Dnevni red:
1. Čitanje zapisnika zadnje^ seje.
2. Poročilo načelnika in načelnice.
3. župne tekme:
a) na orodju, b) v lahki atletiki, c) plavalne, č) v odbojki.
4. Lahkoatletski tečaj.
5. Župni prednjaški izpiti.
6. Slučajnosti.
Radi izredne važnosti seje prosimo, da pošlje vsako društvo sigurno svojega načelnika in načelnico, le ako bi bili ti zadržani, naj pridejo namestniki (ce).	.
Za društva šmarskega okrožja se bo vršil sestanek načelnikov in načelnic dve uri poprej in sicer ob 8. uri. kjer se bodo določili javni nastopi v šmarskem okrožju.
Zdravo!
Župno načelništvo.
Župa Bjelovar
SOKOL. DRUŠTVO GAREŠNICA
Sokolsko društvo Garešnica priredilo je u dvorani Hrvatskoga doma
potezima život i rad te velike ideje i zasluge svečarove. Zatim su sledke vežbe pod vodstvom načelnika brata Milana Boića i tajnika brata Stjepana Cara i to: deea muška i ženska, članice praške vežbe, članovi praške vežbe i slikovitu vežbu petku, prednjački
p
Prednjački zbor Sokolekog društva Garešnica
dne 28 marta o. g. akademiju u spo* men dra. Miroslava Tyrša pod naslovom: Tyrševo veče. Nakon otsvirane koračnice po domačem tamburaškom zboru, pozdravio je starešina brat dr. Ivo Jelavič prisutne i ocrtao u kratkim
Ф	*
SOKOLSKA ČETA MOLVE
Sokolskoj četi u Mo'vama daro-vao je brat Franjo Kudumija, član So-kolskog društva Virje, Din 500'— te se ovime odbor čete plemenitom bratu najsrdačnije zahvaljuje.
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUVAR.
3	aprila održana je sednica VI okružja Sokolske župe Belovar, na ko-joj je bilo zastupano 11 sokolskih je-dinica Sokolskog okružja Daruvar. Rešavano je i rešeno nekoliko pitanja. Izabran je okružni načelnik brat Mom-čilovič Dušan, načelnik društva Daruvar; njegov zamenik je brat Lavička Ivo; načelnica okružja sestra Knitlova Lida, načelnica društva Daruvar; za-menica sestra Grundova Tanja, učiteljica i načelnica društva D. Daruvar.
Na sednici je dalje rešeno, da se okružni slet ove gotline održi 5 juna u Uljaniku, za koji se slet čine velike pripreme. Tom prilikom če se razviti i osvetiti sokolska zastava društva Uljanik, u čemu veliku agilnost poka-zuje za uspešan sokolski rad u Uljaniku br. Ničitovič, opč. beležnik i tajnik Sokola.
Radi IX svesokolskog sle ta u Pragu čine se pripreme i upis članova. Upisano je več oko 200 članova ovo-
zbor na karikama te proste vežbe Sokolska četa Vukovje. Sve su vežbe izvedene lepo i skladno, tako da je društvo u tehniekom pogledu postiglo ve* liki uspeh, dok je sam poset priredbe bio dosta slab.
ga okružja, dok je rok za upis označen 15. april. Radi uvežbavanja vežaba za slet održače se, prema zaključku okružja, trodnevni kurs od 24 do 26 aprila, tkurs za učitelje i učiteljice sreza daru-varskog 27 i 28 aprila.
kao što sc vitli, Soko daruvarskog okružja čini sve pripreme tla što bolje udovolji sokolskim zadacima, mada ima dosta poteškoča a često puta ne nailazi na potpuno razumevanje onih, koji Soko treba tla podupiru radi na-šeg sveopčeg dobra i napretka.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO GORAŽDE.
29 marta o. g. Sokolsko društvo Gorazde proslavilo je svečanom aka-demijom 100-godišnjicu rodenja dra. Miroslava Tyrša, velikog čoveka i ustanovitelja slovenskog Sokolstva. Sokolska dvorana bila je puna brače i prija* telja, koji dodoše da i ovom zgodom odaju poštovanje Tyrševom geniju. — Nakon pozdravnog govora i sviranja državne himne, brat prosvetar održao je iserpno predavanje o životu i radu Tyrševom, u kome je bila detaljnije opisana ideologija koju je ostavio So-kolima u amanet. Izražena je zahval-nost Nj. Vel. Kralju i Nj. Vel. Prestolonasledniku prvim jugosJovenskim
Sokolima. Predavanje je imalo dobar učinalk, i svima je bilo jasno, da Tyr-ševa ideja — Sokolstvo, je program kulturno-prosvetnog i privrednog po* dizanja našega naroda. — S. L.
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT.
Sokolsko društvo Tivat priredilo je u subotu 2 marta o. g. akademiju u počast stogodišnice rođenja brata dra. Miroslava Tyrša. Svrha priredbe akademije bila je ta, da i ovo društvo is-kaže dužnu pažnju velikom učitelju Sokolstva, a s druge Strane, da se širu javnost upozna s onime, koji je udario temelje Sokolstvu.
Akademiju je otvorio društveni prosvetar br. Šime Rajčevič s vrlo lepim govorom, prikazujuči život i rad Tyrša, te koliko je ovaj veliki duh uči-nio dobrobiti za nas sve Slovene a zatim orhestar mornarice otsvirao je na-rodnu himnu.
Prelazeči na prikaz u kratkim potezima života i rada neumrlog učitelja Tyrša, prikazuje, kako je naš bratski češkoslovaški narod — proživljujuči pod tudim gospodstvom teške dane — poveo preko svojih voda Husa, Žiške, Dorda Podjebradskog u 15 velku ogor-čenu borbu za slobodu, i tako redom očrtava dalje idejne borbe i pokrete u narodu do 19 veka, kada je dr. Miroslav Tyrš, kao začetnik, udario temelje velikoj sokolskoj ideji. Kao ogromna duhovna sila zapalio je vatru rodoljub-nog žara i dao poticaja organizaciji kul-turnom, socialnom i ekonomskom na-rodnom životu. Bez velikog duha Tyr-ša, nikada Sokolstvo ne bi bilo zahvalilo tako dubokog korena u duši naroda, pa za sve to, Tyrševo Sokolstvo ima ogromno značenje, jer je on onaj, koji je stvorio novoga čoveka. Govornik je završio ovim rečima: »Bračo i sestre! Sedi president Češkoslovaške republike brat Tomo Masaryk, velikan, čija slava znači i preko granica Češko-slovačke kao borca za pravdu i ideale svih Slovena, pripada i nama. Ovaj brat prihvača u celosti program rada Miroslava Tyrša i poduzimlje sve i sva, da se Sokolstvo u republici razvije. Skrenite duhom do bratske Češkoslo-vačke zemlje, do zlatne Prahe, gde živi sedi president i prilikom njegove 82 godišnjicc, koju je proslavio 7 prošlog meseca, pošaljimo mu gromki i bratski sokolski »Na ztlar«! Ovde postaje ur-nebesno klicanje presidentu, a orhestar mornarice otsvirao je češkoslovasku himnu, koju su svi stoječke slušali.
Zatim se je prešlo izvauanju raznih vežba, kojih je bilo svega 10. Sve vežbe su bile lepo i s'kladn:> izvedene, pa je svaki nastup bio l<jr.:o apluuoi-ran. Naročito se jc' ap)c udiral o kod zadnje tačke »Naprej«, pa je muški naraštaj ovu simbolični: vežbu morao ponoviti. Program je bio vrlo bogat i izab1- in, što sc imadc zahvaliti neumornem i revnom društvenem načelniku. Nakon toga izveo jc muški naraštaj kazališni komad »Sokolič«, izvežban po društvenom prosvetaru b. Rajčeviču, koji je komad ostavio lepi utisak medu naraštajem i decorn, a isto tako pred velikim brojem roditelja. Posle izvršena programa otvorio sc jc ples s »ces-kom besedom«, koju je uvežbala agilna s Julka Griinbaum, a što jc za Tivat svakako novost. Zatim je započela slo-bodna zabava s plesom. Na sve prisutne jc ova priredba učinila vrlo lep utisak
i	napustili su dvoranu nekim naročitim zadovoljstvom i raspoloženjem.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOLAŠIN.
27 marta o. g. održana jc glavna godišnja skupština društva, koju je otvorio starešina društva br. Jovanovič Mihailo.
Nakon izveštaja pojedinih funkci-onera, skupština je uvažila staroj upra-
vi	razrešnicu i prešlo se na izbor nove uprave, koja je izabrana kako sledi: starešina br. Radevič Milič, advokat; zamenik starešine Marič Mišo, trgovac; tajnik Rakočevič Dordije, profesor; blagajnik Dokič Vuko, blagajnik op-štine; načelnik Cirk Sojan; prosvetar Radovič Mitar, profesor; članovi uprave: Novak Boškovič, direktor gimnazije, Vrbica Mile, profesor, Lisičič Jo-vo, trgovac, Minic Radovan, trgovac.
vwyvyyy^wvwww
SOKOLSKU FANFARU
sastojeću se od 8 glazbala prodaje Sokolsko društvo Valpovo
<ааалалллааааллллаалл>
Župa Ljubljana
IZ SMUČARSKEGA ŽIVLJENJA »LJUBLJANSKEGA SOKOLA«.
Vsi časopisi so bili zadnje čase polni poročil o razvoju snuičarstva pri nas in o neštevilnih smuških prireditvah po celi Sloveniji. Tudi Sokolstvo goji že par let organizirano smučanje in je bilo tudi o tem gibanju dovolj člankov in notic. Pogrešali pa smo poročil o smuškem udejstvovanju Sokol-
stva v Ljubljani in njeni okolici, pa vendar je splošno znano, da tudi tukaj ne gledajo tega pokreta prekrižanih rok ob strani, ampak se ga oklepajo vedno krepkeje in ga v vseh društvih propagirajo med pripadniki sokolske organizacije.
Temu neupravičenemu molku je pač v veliki meri kriva pristno sokolska skromnost, ki po načelu »ne koristi ne slave!« ne obeša vsake malenkosti na veliki zvon, deloma pa ker sokolski smučarji še niso dovolj krepko organizirani, da bi nastopali na večjih smuških prireditvah. Boljši smu-čarji-Sokoli se raznih tekem udeležu-
letošnje sezone mogoče prirediti pregledne društvene smuške tekme, ki je neobhodno potrebna, če se nova organizacija, ki še ne pozna sposobnosti svojih članov, hoče udeležiti tudi drugih, zlasti težjih tekem. Zato se je odsek nameraval z vsaj par patruljami udeležiti letos tekem Kranjske sokolske župe na Bledu, kjer so bile predpisane dolžine tudi za naše razmere za posameznike še primerne. (Člani po 8 km, naraščaj 6 km.) Vsi e d odklonilnega stališča Saveza SKJ udeležba naših tekmovalcev na Bledu ni bila mogoča, s tem pa tudi na Savezni tekmi v Bohinju.
'
Smučarski odsek »Ljubljanskega Sokola«
jejo pač kot člani drugih smučarskih organizacij, kjer imajo pogosto tudi v vodstvih vodilno besedo.
Da se ne pozabi na tlelo naših Sokolov pri propagandi smuškega športa, smatramo za umestno podati kratek pregled delovanja smuškega odseka našega najstarejšega sokolskega društva Ljubljanskega Sokola.
Pripadniki Ljubljanskega Sokola so bili pri nas med prvimi pionirji smuškega športa, ki so že precej pred svetovno vojno uvideli lepoto in zdravstveno vrednost te vrste telesnega udejstvovanja. Nekaj se jih je celo med vojno vihro, čeprav večinoma neprostovoljno, seznanilo s koristnostjo in vsestransko pripravnostjo smučanja. Po vojni pa je število naših prijateljev in prijateljic »bele opojnosti« stalno in rapidno rastlo in so se kot športniki včlanili v razne tukajšnje športne organizacije, ki gojijo smučanje.
Že pred par leti se je tudi v našem društvu samem ponovno skušalo organizirati poseben smučarski odsek, kar pa iz raznih vzrokov ni uspelo, zlasti ker so člani-stari smučarji že bili večinoma včlanjeni v drugih zimsko športnih organizacijah, drugi interesenti pa za nabavo smuške opreme niso imeli sredstev. Tem siromašnim oboževalcem zimskega športa je bilo vsaj nekoliko ustreženo, ko jc društvo dobilo v dar nekaj parov smučk, ki so se potem izposojevale, s tem pa seveda pri nezadostni negi tudi prekomerno obrabile.
Medtem je bil med našo vrhovno sokolsko organizacijo v Jugoslaviji in Zimsko-sportnim Savezom dosežen prepotreben sporazum o sodelovanju in udejstvovanju sokolov pri smuškem športu. S tem je bilo po dolgem prizadevanju v začetku zime 1930./31. vendar omogočeno v Ljubljanskem Sokolu priklicati v življenje društven smučarski odsek, ki si jc nadel nalogo: imeti v evidenci v društvu včlanjene smučarje, gojiti skupne izlete, prirejati predavanja, tečaje in tekme, zlasti pa skrbeti za propagando najlepšega zimskega športa med našim članstvom, posebno med mladino. Vodstvo odseka je skušalo in skušalo in skuša se vedno čimbolje vršiti ta namen in izpolniti prevzeto nalogo, v kolikor seveda dopuščajo snežne in druge razmere. Takoj prvo zimo je odsekov tehnični vodja br. Ing. Pogačnik C. priredil več strokovno-smuških predavanj in vodil enotedenski tečaj na Golovcu. Prirejenih je bilo več skupnih izletov v bližnjo okolico, manjše skupine pa so se odpravile tudi na večje ture in izlete. Nameravano društveno
tekmo jc onemogočilo pomanjkanje
snega v bližini mesta. Nas odsek je tudi zastopan v upravi novoustanovljenega Ljubljanskega zimsko-sportnea
podsaveza. V začetku zime 1931./3 se je vodstvo odseka spopolmlo, v ostalem pa je ostalo delovanje usmerjeno v istem pravcu, kakor prvo zimo. le da je bilo vsled ugodnejših snežnih razmer izdatnejše. Na par sestankih so sc razpravljale tekoče zadeve m re-ševala pereča vprašanja, priredilo se je več skupnih izletov, tudi daljših, vršil se je enotedenski smučarski tečaj na Golovcu ter dve društveni tekmi v območju Šmarne gore, ki sta dah \ od-stvu primerno sliko o sposobnostih društvenih tekmovalcev.
Ker so bile to po naši vednosti sploh prve sokolske smuške tekme v Ljubljani in okolici, naj bodo omenjene nekoliko obširneje.
Vsled neugodnih domačih snežnih razmer ni bilo ne lani niti ob začetku
Ko je letos v začetku februarja nepričakovano zapadlo v okolici Ljubljane zadosti primernega snega in ker nam vsled nepripravljenosti ni bilo mogoče sodelovati na Savezni tekmi v Bohinju, se je vodstvo odseka odločilo prirediti dne 7. feb. t. 1. popoldne že dolgo zaželjeno društveno pregledno tekmo v območju Šmarne gore. Tekmovalo je 16 članov in ena članica na ca 7 km dolgi progi okrog Šmarne gore (višinska razlika ca 150 m). Najboljše čase	so	dosegli	1. Zuccato Remigij,
43 min.	10	sek. 2.	Gregorka	Boris: 45
min. 55 sek. 3. Ing. Kavčič Kajetan 48 min.	42 sek., najslabši čas	je bil ena
ura, 3 min.	10 sek.	Na dobre	3 km dol-
gi, zelo lahki progi v okolici Zavrha je tekmovalo 8 naraščajnikov v dvojicah. Kot posamezniki pa 1 naraščajnik in
4 članiec ozir. naraščajnice. Od dvojic je bila najboljša: Dobrič-Ulaga (26 min. 54 sek.), najslabša je potrebovala 30 min. 41 sek., kot posameznica je bila prva sestra Pečenko Milena (33 min. 45 sek.). Snežne razmere so bile ugodne, daljša proga vsled dolgih in močnih strmin v gozdnatem terenu razmeroma zelo težka.
Na željo tekmovalcev samih se je sklenilo naslednjo nedeljo 14. feb. t. 1. popoldne ponoviti tekmo, in sicer v bistvu na istih progah, toda v obratni smeri in v tričlanskih patruljah. Vabljena so bila tudi druga ljubljanska in okoliška sokolska društva, vendar je prišla samo ena trojica z Ježice, poleg tega sta tekmovala izven konkurence dva nečlana. Vsled pičlih prijav posameznih kategorij za krajšo progo se je pred začetkom odločilo prirediti na ti progi samo tekmo posameznikov. Na dolgi progi je startalo 6 patrulj in
2	posameznika, na cilj pa sta pravilno kot patrulji dospeli samo dve: 1. Ing. Kavčič, Grobler, Rudolf M.: 47 min. 52 sek. 2. Ing. Pehani, Borko, Šuklje: 58 min. 26 sek., ostale so se znatno raztegnile, kar kaže še premalo smisla za to vrsto tekem med našim članstvom. Ako se vpoštevajo tekmovalci na ti progi kot posamezniki, potem so bili doseženi najboljši časi: 1. Ing. Pogačnik G. 46 min. 50 sek. 2. Sodnik B. 46 min. 42 sek. 3. Ing. Kavčič K. 47 min. 50 sek., najslabši pa 1 ura 5 min. 38 sek. Pripomniti je treba, da jc
5 tekmovalcev vsled lastne nepazljivosti deloma zašlo, s tem izgubilo mnogo časa ter onemogočilo nekaterim patruljam pravilen dohod na cilj. — JNa krajši progi jc nastopilo skupaj 11 elanov, članic, moškega m zenskega naraščaja. Doseženi casi vsled pujema-n ju sne^a splosno niso bili ugodni.
Obakrat sta bila štarta in cilj na skupnem mestu v Vikrčah. Organizacija je bila ustrezajoča, tekmi sta potekli brez vsakih nezgod. Malih začetniških nepravilnosti in številnih komičnih prizorov obakrat seveda ni manjkalo. — Štartne številke za obe tekmi je iz prijaznosti posodila smuška sekcija SK. Ilirije, ki naj prejme s tem iskreno javno zahvalo. Nedvomno sta bili obe tekini za naš mladi odsek zelo velikega vzgojnega pomena, sedaj se s to pripravo lahko spustimo v
hujši boj.
Iz navedenega jc razvidno, da sc je tudi ljubljansko Sokolstvo zganilo in v lastni organizaciji goji smuški šport, pri čemur delo v telovadnicah v ničemur ne trpi.
Vodstvo smučarskega odseka Ljubljanskega Sokola je do sedaj ožje sodelovalo le s članstvom in naraščajem, ki pogosteje prihaja v društvene prostore v Narodnem domu, kjer so vedno nabiti tudi razglasi o odsekovih prireditvah, medtem ko morajo vsled na-
vadno naglih snežnih izprcmemb in zlasti vsled dragih pristojbin odpasti običajna obvestila v dnevnikih. Znano pa je, da je tudi med drugim^ članstvom našega društva veliko število prvovrstnih smučarjev in rutiniranih prireditvenih funkcijonarjev, zato želi vodstvo odseka dobiti tudi formalno med svoje vrste vse smučarje, ki so pripadniki Ljubljanskega Sokola, in to v prvi vrsti radi potrebne evidence. Vljudno vabimo torej vse te pripadnike, da prijavijo v društveni pisarni pismeno ali ustmeno svoj pristop v društveni smučarski odsek.
Članstvo v našem odseku ni vezano na nobene posebne prispevke, vendar vodstvo ne more v zaželjeni meri uspešno vršiti svoje najvažnejše naloge, propagande smuškega gibanja med našo mladino. Ta namreč v ogromni večni nima sredstev za nabavo smuške opreme, pa tudi društveni odbor pri sedanjih težkih gmotnih prilikah in velikih drugih neizogibnih izdatkih ne more prispevati primernih zneskov za neobhodno potrebno smuško opremo.
Zato se obračamo sedaj ob koncu smuške sezone na vse brate in sestre ter prijatelje našega društva, ki imajo odveč kake smučke ali druge dele smuške opreme, oziroma, ki je ne potrebujejo več in jo mislijo zavreči, da jo po možnosti poklonijo, tudi v even-tuelno defektnem stanju, našemu odseku, ki jo bo uredil in potem posodil najvrednejšim in najsiromašnejšim interesentom društvene mladine.
Zavedajte se, da z vsakim parom odsekovih smučk pridobimo vsako leto vsaj enega novega vnetega pristaša prelepega zimskega športa. Darovalci smuške opreme naj blagovolijo po možnosti dostaviti svoje darove med uradnimi urami v društveno odborovo sobo v Narodnem domu, ali pa naj o nameravani svoji poklonitvi obvestijo društveno upravo, ki bo ob dogovorjenem času poslala društvenega slugo po poklonjene predmete.
Darovalci na plan! — Zdravo in Smuk!
*
SOKOLSKO DRUŠTVO BOB PRI DOMŽALAH
Naš Sokol je imel v nedeljo, dne 10. aprila t. 1. v narodni šoli Tyrševo proslavo. Sokolska deca je priredila slično proslavo 12. marca pod vodstvom svojega učiteljstva. Sedanja je bila namenjena članstvu in naraščaju, a umljivo je, da je bila navzoča tudi sokolska deca, ki je sodelovala pri sporedu. Govor o velikem Tvrševem delu in razmahu sokolske misli je imel brat tajnik Urbančič. Po govoru jc zapel šolski mladinski pevski zbor narodne himne in razne domorodne pesmi, v odmorih pa je sokolska deca deklamirala in recitirala razne sokolske in domoljubne pesmi. Po pestrem sporedu smo imeli dobro obiskano skupščino, na kateri smo uredili tudi društveno telovadbo po navodilih brata načelnika Мауегја. Župnega zleta, ki se bo vršil k in 5. junija v Ljubljani, se bomo udeležili, v Prago pa ne bomo mogli iti radi slabih materijalnih razmer članstva. Morda pa bo šlo kljub temu vsaj zastopstvo našega društva.
Župa Maribor
MARIBORSKO SOKOL. OKROŽJE
Mariborsko Sokolsko okrožje je imelo dne 10. aprila v Studencih sejo načelnikov, da doHtoči delovni program za 1. 1932.
Uvodoma je br. načelnik Ferš poročal o delu okrožja v lanskem letu. Vršil se je enodnevni tečaj prostih vaj za društva in čete; okrožni zlet se je vršil v Studencih, tki pa radi števila te-lovadečih, kakor tudi^glede izvedbe prostih vaj ni bil na višini. V odbojki je v okrožju tekmovalo le sedem društev, a župnih telkem so se udeležila samo štiri društva, kar je za okrožje s tolikimi edinicami vsekakor prema-
lo.	V letu 1932. so predvidene naslednje prireditve našega okrožja:
Okrožni zlet na Teznu, dne 12. junija, ki je obvezen za vsa društva in čete. ..
Istega dne se bodo vršile tudi tekme društev M'SO v štafeti na 800 m, 100 m, 200 m in 100 m. Vsalk tekmovalec mora tekmovati tudi v prostih vajah.
Tekme v odbojki v okrožju se morajo dovršiti do 23. avgusta, dan in kraj telkem določi okrožno načelstvo.
Dne 24. aprila se bo vršil v Studencih celodneven tečaj za proste vaje društev in čet ter za odbojko.
V juliju oz. avgustu se bo vršil tajni pešizlet okrožja in to v dveh delih za pohorski in slovenj grajski okoliš. Program izdela okrožno načelstvo.
Okrožno načelstvo tvorijo naslednji bratje in sestre: načelnik br. Lojze Ferš, namestnik br. Miloš Ledinek, načelnica s. Marija Jugova, namestnica s. Draga Roškar, člani načelstva: bratje Hočevar, Cilenšek, Apih in sestra Kosova.
SOKOLSKO DRUŠTVO SREDIŠČE
Naše agilno društvo je proslavilo dne 6. marca 100-letnico Tyrševega rojstva z lepo izvajano igro ' Manice Komanove: »Krst Jugovičev« v režiji br. S. Vittorija. V uvodnem govoru je br. Vittori podal kratek opis življenja
in delovanja velikega Čeha in ustano* vitelja Sokolstva, dr. M. Tyrša.
Dne 29. marca se je vršil koncert glasbenega odseka pod vodstvom marljivega kapelnika br, Martina Kocjana, ki že 25 let z idealno požrtvovalnostjo sodeluje pri sokolski godbi. — Pod njegovim vodstvom je izvajala godba več težjih kompozicij; posebno sta ugajala: »Kalif iz Bagdada« in D. Serajnikov: »Venček narodnih pesmi«, kojega je občinstvo nagradilo z burnim aplavzom. Koncert so še povzdignile točke konservatoristov g. Ivana Žižmonda in br. Dušana Vargazona. Mia* da konservatorista sta žela za svoje izbrane in s čuvstvenostjo podane kompozicije obilo priznanja. Obisk je bil še dokaj zadovoljiv. Pričakovati pa bi bilo večjega obiska in zanimanja za glasbo od strani inteligence.
Dne 3. in 4. aprila je uprizoril dramski odsek našega Sokola v režiji br. Srečka Vittorija komedijo v treh dejanjih »Maskerada«. Igra je bila dobro naštudirana, posamezni tipi in temperamenti igralcev so popolnoma odgovarjali vlogam.
Med odmori je igral sokolski orkester pod vodstvom dirigenta br. S. Vittorija.
. S to predstavo je končana letošnja gledališka sezona, ki je nudila 10 pred* stav in eno gostovanje v Ormožu. Da je bilo v tej sezoni podanih tako lepo število dramatskih uprizoritev, je predvsem zasluga našega neumornega sokolskega delavca in režiserja br. S. Vittorija ter članov dramskega odseka.
Dne 17. aprila priredi sokolski pevski zbor ob priliki svoje desetletnice pod vodstvom br. Čuleka 9. vokalni koncert. Večer je posvečen naši lepi narodni pesmi, zato jc tudi ves pro* gram zamišljen v tem smislu. Vabijo se vsi prijatelji Sokola in lepe pesmi, da čim slavnejše proslavimo 10-letnico obstoja našega sokolskega pevskega zbora.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ-GRADEC
Društvo je priredilo 6. marca t. 1. »Tyrševo akademijo« v Sokolskem domu. Spored je bil večinoma isti, kakor na dan 1. decembra. Velika sokolska dvorana je bila polna obiskovalcev. K posameznim točkam naj pripomnim sledeče: Po otvoritveni sokolski koračnici, ki jo je igral salonski orkester, je bila živa slika »Tyrševa stoletnica«, s to sliko je bila spojena deklamacija
o	Tyršu. Zamisel slike je bila ista kot
1.	decembra. Slika se je razlikovala le po sestavi. Istočasno je predaval brat Sovre o Tyršu in njegovih delih. Vsestransko sestavljeno predavanje je pokazalo, da se po naših društvih z razumevanjem študira Tvrša.
Proste vaje, ki jih je izvajala deca (moška in ženska), so bile sicer dobro izvajane, a simbolične niso bile, kakor je bilo navedeno v sporedih. Višja moška deca je nastopila z vajami z zastavicami. Vaje so bile skupinskega značaja. Izvedba je bila dobra. Po svoji sestavi vaje niso bile pravilne, ker niso bile sestavljene po godbi. Vaje je treba sestaviti po glasbi, ali pa dobiti primerno glasbo. Prav ugoden vtis je napravila ženska deca (višja) z vajami 4? cvetnimi loki. Vaje so bile sicer krat* ke, a primerne. Pri prostih vajah članov za Prago je manjkalo kritje. Kljub temu, da se vadijo te vaje že toliko časa, so se nekateri bratje še vedno motili. Vaje na kozi, ki jih je izvajal moški naraščaj (obrtni), so bile primerne in dobro izvedene. Mnogo lepih gibov so pokazale »Rajalne vaje« ženskega naraščaja. Ponekod je manjkala skladnost. Posebnost so bile raznoterosti članov. Ta točka je med gledalci vzbudila mnogo pozornosti. Vaje s puškami so bile dobre. Moška deca je vaje obvladala. Proste vaje moškega nara* ščaja za Prago so bile dobro izvedene. »Spomlad« (žen. nar.) je bila točka, ki je pokazala razumevanje za lepo telovadbo. Ako ne bi bilo motenj med izvajanjem, bi bila to najlepša točka večera. Člani na bradlji niso bili na višku. Vaje morajo biti vezane. Ne izbirajte takih elementov, katere je težko vezati. Pri »Ruskih družabnih plesih« smo pogrešali dve članici. Točka je bi* la odlična. Člani so izvajali »La Mar-seillaise«. Še vedno je premalo izpiljena. Drugače je tofika učinkovala. Na akademiji so zmagovalci društvenih smučarskih tekem dobili diplome. V celoti je akademija sijajno uspela. — Bratskemu prednjaškemu zboru na lepi akademiji čestitamo. Želeli bi, da bi se v tem pravcu delalo tako dalje. H koncu naj šc omenimo, da je pri akademiji sodeloval tudi salonski orkester, ki je imel v programu lepo števi* lo točk. Vse točke so bile po svoji izbiri in izvedbi odlične. — Okrožni načelnik.
SOKOL DRUŠTVO SV. LENART V SLOV. GORICAH
Na praznik, dne 19. ‘marca smo imeli v veliki dvorani Sokolskega doma Tyrševo proslavo, ki so ji' poleg članstva in naraščaja prisostvovali tudi predstavniki tukajšnjih oblasti. Na sredi odra je 'bila ob naši trobojnici obešena Tyrševa slika, obdana od trakov našega sokolskega prapora in zelenja. Uvodoma so zaigrali naši nara* ščajniki goslači češko državno himno, nakar sta sledili dve deklamaciji in slavnostni govor br. prosvetarja o življenju in delu velikega našega ustano-
vitelja. K sklepu so nam goslači zaigrali še nekaj narodnih koračnic. Vsa proslava je prav lepo uspela. — Zvečer so naši bratje in sestre vprizorili zabavno trodejanko »Trije vaški svetnikih. Vsi igralci so svoje vloge dobro rešili. Čisti dobiček je namenjen zlet-nemu fondu za Prago. Režijo igre je prav spretno vodil br. Janež.
Žn.tpa Mostar
PROSLAVA STOGODIŠNJICE RO-ĐENJA DR. MIROSLAVA TYRŠA U DRUŠTVIMA I ČETAMA ŽUPE MOSTAR
Prema dobivenim podacima proslava stogodišnjice rođenja dra. Miro* slava Tyrša održana je u 25 društava i 56 sokolskih četa (od 28 društava i 90 sokolskih četa).
Od ovih je u 21 društvu i 42 sokolske čete proslava održana na 5 ili 6 marta, dok je kod ostalih proslava održana u druge dane ponajviše zbog vremenskih nepogoda, koje su u nekim našim krajevima vladale 5 i 6 marta
o.	g.
U 14 društava i 27 sokolskih četa pored akademije održana je i svečana sednica, kojom je prilikom u 5 društava i 2 čete po sporazumu s opštinskim vlastima po jedna ulica prozvana Tyr-ševim imenom.
U 18 društava i 14 četa proslavi su prisustvovali i pretstavnici vlasti i drugih mesnih kulturnih organizacija.
Na svečanim sednicama kod društava bilo je prisutno ukupno 1795 po* setilaca, a kod četa 1612 posetilaca. Na akademijama kod društva bilo je 4341 posetilac, a kod četa 3332.
Prema gornjim podacima gotovo u svim jedinicama naše župe ova je proslava održana na najsvečaniji način i mnogo jc doprinela, da se široke narodne mase upoznaju sa životom i ra-dom ovoga genijalnog čoveka, koji je ceo svoj život posvetio radu na preporodu slovenskih naroda. — H. Gj.
Ž.upa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Glavna skupština župe.
Glavna skupština župe održana je u sokolskom domu u Gornjem gradu dana 13 marta o. g. u 15 sati. Bila je razmerno dobro posečena, ali su mnogi delegati bili zaprečeni da stignu radi velikog nevremena. Skupštinu je otvorio duljim pozdravnim govorom starešina župe Dimitrije Petrovič, spo-menuvši u markantnim črtama prošli rad te važnost jubilarne Tyrševe go-dine. Pri ot\raranju skupštine uputio je pozdrav prvim Sokolima Nj. Veličanstvu Kralju i Starešini Saveza bratu Prestolonasledniku Petru, koji su pozdravi prihvačeni oduševljenim klicanjem. Zatim se je setio teških gubi-taka prošle godine, koji su zadesili celo slovensko Sokolstvo, jugoslovensko Sokolstvo te konačno Sokolstvo naše župe smrču dra Josipa Scheinera, dra Pavla Mergenthalera i Karela Vodičke; Ustajanjem i jednodušnim poklikom »Slava im!« odala je skupština poštu ovim zaslužnim sokolskim pokoj ni cima. Prešlo se na raspravu o izveštaji-ma izvestilaca župske uprave. Izveštaji se nisu čitali, j er su o ve godine u naro-čitoj knjiži izdani štampom, te osam dana pre glavne skupštine dostavljeni svim jedinicama. Ta knjiga obuhvata 63 strane oktav formata, te sadržava izveštaje tajništva, prosvetnog otseka, načelništva, gospodarskog otseka, bla-gajnički, statističkog otseka, lekarskog otseka, otseka za ozledni fond, socij alnog otseka, revizora, proračun za 1932 godinu, te tabele o brojnom stanju društava i četa. U raspravi uzimaju vidnog učešča bračaj Stevan Šapinac (Darda), Dr. Pajo Šumanovac (Vin-kovci), Drag. Poljugan (Vinkovci), Ferdo Vigele (Erdevik), Kapetan Miloje Dinič (Vinkovci), Ivan Herman (Da-kovo), Dr. Jovo Hrgovič (Šicl), Josip Fekete (Ben. Magadenovac) i druga brača.
Nakon iserpne rasprave, u kojoj je palo mnogo dobrih predloga i lepih zamisli naročito pogledom na buduči rad u vaspitnom pravcu, dao je starešina župe u ime cele uprave potrebna razjašnjenja i odgovore, te je izveštaj sviju izvestilaca župske uprave jedno-glasno prihvačen. Pošto je prihvačen predlog Načelništva župe o radu i priredbama u 1932 god. (Tyrševo štafetno trcanje, naraštajska i dečja natecanja i t. d.) prešlo se na izbor župske uprave za godinu 1932. Izabrana je nova uprava, koja je medutim več po brat-skoj upravi Šaveza i imenovana i sa-stoji se od sledeče brače i sestara:
Starešina Dimitrije Petrovič, I. za-menik starešine Dragutin Reti, II. za-menik starešine Stjepan Vuičić, III. zamenik starešine Radoje Stepanov, pretsednik prosvetnog odbora Aleksan-dar F. Stanetti. načelnik ing. Miloš Kva-Pil, L zamenik načelnika Jarda Šafar,
II.	zamenik načelnika Franjo Babič, III. zamenik načelnika Dragutin Glasner, načelnica Slava Kovaška, L zamenica načelnice Smilja Kvapil,^ II. zamenica načelnice Anica Šula, III. zamenica načelnice Mara Herceg, tajnik Ljudevit Čič, blagajnik Antun Miller, članovi uprave: Ilija Bcara, Mr. ph. Stjepan Borbaš, Franjo Dlouhy, Ivan Fišer, Vjekoslav Furman, Milan Komadina,
Dušan Krulj, Dr. Ilija Mamuzič, Antun Urban i Cvetko Višnjič. Zamenici članova uprave: Mr. ph. Ferdo Dcsza-thy (Valpovo), Čedomir Dunjič, general, Janko Garič (Vukovar), Dr. Emanuel Kovačič (Sl. Brod), Dr. Branko Mrvoš (Sl. Požega), Dr. August Nevi-dal, Dorde Oklobdžija, Svetozar Som-borac, Dr. Pajo Šumanovac (Vinkovci)
i.	Dr. Dragutin Župnik. Revizori: Mi-lutin Dimitrijevič, Franjo Gulnerič, Stevan Šapinac (Darda), Franjo Šaroch i Skender Dragutin Švalm. Zamenici revizora: Dr. Božo Katušič (D. Miho-ljac), Dr. Ivo Kenfelj (Dakovo), Dr. Pero Kovačevič (Podravska Slatina), Pero Rohr (Našice) i Ivan Solič (Radovan-ci). Sud časti: Jovan Belajčič, Dr. Iso Cepelič, Mile Dejanovič, Ante Poič (Vukovar) i Dr. Miroslav Poljak (Županja). Zamenici članova suda časti: Dr. Josip Horn, Dr. Jovo Hrgovič (Sid) i Dr. Levin Plemič (Vinkovci).
*
Nove jedinice u našo j župi.
Aktom br. 3455 od 23 marta o. g. odobren je osnutak Sok. čete Dakova-čki Selci društva Dakovo t. j. imeno-novana uprava sa starešinom Maco-katić Božom, prosvetarom Bohincem Petrom i načelnikom Šibi Franjom na čelu.
Aktom br. 3637 od 23 marta o. g. odobren je osnutak Sok. čete Gorjanski Ivanovcš društva Dakovo t. j. imenovana uprava sa starešinom Berbero-vič Stjepanom, prosvetarom Has Josipom i načelnikom Paštenjak Matom na čelu.
Aktom br. 3788 od 23 marta odobren je osnutak Sok. čete Magič Mala (društva Nova Kapela-Batrina) te imenovana uprava sa starešinom Smičić Matijom, prosvetarom Radičevič Ivanom i načelnikom Cičič Ivanom na čelu.
•
Aktom broj 3840 od 24 marta o. g. pretvorena je četa Budinci u Sokolsko društvo te je ujedno imenovana uprava sa starešinom Dragojlovič Mirkom, prosvetarom Radosavljevič Dordem i načelnikom Bojanin Savom na čelu.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Zbor društvenih načelnika.
Zbor društvenih načelnika župe Osijek održan je prigodom glavne skupštine 13 marta u dvorani grad-skog načelništva u 9 sati. Sednicu je otvorio i pretsedao joj načelnik župe ing. Miloš Kvapil. Upravu župe je za-stupao starešina Dimitrije Petrovič. U raspravi o izveštaju načelništva nagla-šavana je potreba prednjačkih tečaje-va u okružjima i to naročito za sokolske čete. Od priredbe projektiranog omladinskog sleta se odustaje te če se izvesti samo natecanje dece i narašta-ja, spojeno sa pregledom vežbača(ica), koji idu u Prag. Zaključuje se predložiti skupštini, da se to natecanje održi
5	juna o. g. Tyrševo štafetno trčanje zaključuje se izvesti u predvidenom opsegu na 6 pruga i to 22 maja o. g. Konstatovano je, da priredba nailazi na opči interes i razumevanje kod svih jedinica. Finalna utakmica u odbojci održače se zajedno sa natecanjcm sokolskih četa i članstva u drugoj polovici meseca augusta u Osijeku. Ove god. namerava župa održati 3 14-dncvna prednjačka tečaja. Dva za početnike, a jedan več za spremnije prednjake, odnosno prednjačke pomočnike. Svi tečajevi održače se u drugoj polovici godine. Za glavnu skupštinu župe sa-stavljen je predlog za imenovanje načelništva. Medu stvorenim zaključci-ma još pominjemo: minimalne uvete za osnutak i opstanak sokolskih jedinica, te predlog načelnika Sokolskog društva Valpovo odnosno sadržaja »Sokola«, koji u mnogočemu ne odgovara potrebama društava i četa. Bilo je več prošlo podne, kada, je zaključeno zasedanje Zbora društvenih načelnika.
IZ PROSVETNOG ODBORA ŽUPE.
Zbor društvenih prosvetara.
Zbor društvenih prosvetara župe Osijek održan je prigodom glavne skupštine dana 13 marta u 9 sati u dvorani Dačkog doma. Sednici zbora
pretsedao je pretsednik Prosvetnog odbora župe brat Aleksandar F. Stanetti, a sa strane uprave župe p risu-stvovao je zboru zamenik starešin* župe brat Stjepan Vuičič. Radi bolesti nije mogao zboru prisustvovati pretsednik saveznog Prosvetnog odbora brat Ur. Vladimir Belajčič, kojemu je sa te scdnice poslan srdačan brzojavni pozdrav. Posle pozdrava te izveštaja o prošlom radu kao i o budučem radnom programu brata pretsednika održana su dva veoma uspela predavanja. Brat dr. Nikola Čepinac održao je odlično predavanje o »Moralnom vaspitonju u Sokolstvu«, koje je bilo temeljito iz-radeno, te popračeno citatima i sjajno izabranim primerima svetskih pedagoga. Naročito su interesantna bila razlaganja predavača o »staroj« i »no voj« disciplini. Brat Antun Petkovič (Slav. Požega) održao je referat o »Prosvet nom radu na selu« sa mnogo aktuelnih predloga, novih zamisli i veoma tačnir zapažanja. U raspravi, koja je sledila bilo j c najviše govora o župskom gla silu, koji je predlog na popoldašnjo glavnoj skupštini definitivno primljen te če ovaj vesnik župe verovatno vet od meseca aprila početi izlaziti. Najav Ijeni referat »O prosvetnoj statistici' brata VI. Rutara morao je radi pood maklog vremena izostati, te če ovt uputc i primedbe biti saopeene jedini cama u jednoj okružnici ŽPO-a. Okc podneva završeno je zasedanje zbora
IZ DRUŠTAVA I ČETA.
Sokolska četa Andrijevci održala je Tvrševu proslavu 20 marta u okviru svečane sjednice, kojoj je prisustvovac velik broj članstva i gradanstva. Sjed nicu jc otvorio lijepim pozdravnim go vorom brat starešina. Slijedilo je ve oma uspelo predavanje brata prosvc tara, a konačno govor brata tajnika če te. Sa odašiljanjem pozdravnih telegra ma završena je svečanost.
Sokolsko društvo Durdenovac su delovalo je sa svojim pozorišnim ot-sekom dana 13 marta na zabavi So kolskog društva u Feričancima. Davac se jc »Jugovičev krst«. Igrokaz je vrlo dobro izveden. Poset je bio priličan samo nas čudi izostajanje baš izvesnih lica, koja bi u širenju sokolske misli morala da prednjače.
Sokol, društvo Erdevik je na veoms svečan način proslavilo stogodišnjicr Tyrša. Proslava se održala u sokol skim prostorijama, koje su bile naro čito ukrašene, te su istoj osim veliko«; broj a Sokola prisustvovali i mnogo brojni gradani. Mnogo Sokola je bik u svečanoj odori, a naročito je upao i oči izvestan broj članova i članica » slovačkoj narodnoj nošnji. Tačno i
4	sata otvorio je starešina brat F. Vi gele pozdravnim govorom akademiji; te su brača Ž. Filipovič i Ante Modrt-šan zatim održala predavanja o Tyrši U programu su nastupile sve kategorij' vežbača i vežbačica, pevačka sekciji otpevala je »Sloven sam«, pozorišni ot sek istupio je jednim narodnim igro kazom, a na koncu je odigrana »Mo ravska beseda«. Sve vežbe su odlični izvedene, te su pružilc dokaz, da ji tehničko vodstvo Sokolskog društv; Erdevik na dostojnoj višini.
Sokolska četa Gornji Miholjac pri redila je 12 marta zabavu u Podrav skoj Slatini. Dobro uvežbani pevačk zbor izveo je »Majte bračo«, »Večernj zvon« (solo: E. Marinovič) i »Hej ča šu daj«. Zatim su prikazana dva igro kaza i to: »Knez od Semberije« od Nu šiča i »Dva gluha« od B. S. Izvedba jv bila dobra , i sa mnogo razumevanja Najviše zasluga za tu priredbu, koj-je u svakom pogledu dobro uspela ima brat Radivoj Avirovič, učitelj v Gornjem Mib.olj.cu.
Sokolsko društvo Našice održalt je svoju Tyršovu proslavu 13 marta U 11 sati pre podne sakupilo se u dvo rani Sokolskog doma velik broj član stva, pretstavnika mesnih vlasti, gra đanstva i školske dece. Nakon po zdravnog govora starešine društva bra ta P. Rohra izvela su deca dramatsk prikaz »Seoba Slovena« sa mnogo гн zumevanja. Sledilo je više tačake de klamacija i prigodnih pesama, larede nih po naraštaju i deci. Prosvetni nad zornik za Sokolsko okružje Našice br E. Veček održao je odlično predavanje
Učesnici glavne skupštine žnpe Osijek
o	žrivotu i radu Dra- Miroslava Tyrša. Naročito je uspela živa slika narašta-ja i dece, koja je simbolički prikazala slovensku uzajamnost.
Sokolsko društvo Županja proslavilo je veoma svečano 100-godišnjicu Tyrševu. 5 marta održala se u veče akademija, a 6 marta prepodne svečana matineja. Gimnastičke tačke na akademiji izvedene su dobro. Vežba na učnilka i članica morala se na zahtev oduševljene publike opetovati. Obe — svečanosti su otvorene pozdravnim govorima starešine društva brata dra. M. Poljak, a predavanja o životu i radu dra. Miroslava Tyrša održao je prosvetar brat M. Bučan. Akademija je završena uspelom živom slikom. Na matineji deklamovao je mali So-ko Se-kur, uč. osnovne škole, a posle te deklamacije podelio je brat starešina na-raštajske značke sedmerici naraštajaca. koji su ispunili sve uvete i pokazali se vrednim i dobrim Sokoličima. Tim priredbama prisutvovalo je članstvo gotovo u punom broju, činovništvo sa ?reskim načelnikom, starešinom kot. ;uda i šefom poreske uprave na čelu ‘c veliki broj gradana i seljaka. Mora-an je uspeh bio odličan.
Sokol, društvo Brodski Varoš proslavilo je 100-godišnijicu Tyrševu 6 111. ). g. Predavanje je održao brat Bari-čcvič koji je svestrano ocrtao život i rad Tyršev. Naročito živo je prikazao zapreke, koje su mu kočile rad i koje je neumrli Tyrš svojom željeznom voljom, neograničenom fjubavlju za svoj narod i neumornim radom znao svladati. Nakon predavanja sledio je ostali program sa deklamacijama, glaz-bcnim komadima, živom slikom, peva-tjem i šaljivim igrokazom »Seljaci u gradu«.
Sokolsko društvo Osijek g. g.
uvelo je takoder sokolsku štednju pa je tom priilikom izdalo ovaj proglas: Nema sumnje, da u današnjim teškim ekonomskim prilikama radikalno pro-vađanje štednje u svim ustanovama, kao i kod pojedinaca, može pridoneti naterijalnom ojačanju. To uvidaju i države skračujuči svoje izdatke. Ali to nije lagan posao. Mnogome je teško početi štediti, jer tim umanjuje razno* vršne užitke, te postaje nezadovoljan. Za štednju treba čovek biti odgojen, a
0 se najlakše postizava počimanjem itednje u mladosti. Zato je Sokolsko društvo u Osijeku Gornjem gradu od-lučilo početi štednjom kod sokolske dece, naraštaja, daka i naučenika, a i kod članstva, da im tako dade odgoj
1 u ovome pravcu. Stediče «e po sistemu štednih markica u vrednosti od 1,
2,	5 i 10 dinara. Uštedena svota nosiče od 5 i pol do 6% kamata, a novac če hitj uložen u Gradskoj štedionici u Osijeku. Upozorujemo ovim roditelje sokolske dece, naraštaja i ostalog članstva na ovu stranu sokolskog odgoja, da u interesu svoje uzdanice uznasto-ie, upučujuči) svoju decu štednji, da Sokolstvo i ovaj odgojni zadatak uz-mogne uspehom provadati.
Sokolsko društvo Ben. Magadeno=
vac priredilo je dana 5 marta o. godine društveno poselo sa predavanjima o Tvršu. Akademija nije održana, jer je
ovo mamo društvo tokom meseca ja-nuara i februara priredilo u selu i okolici šest akademija. Tim predavanjima prisustvovao je unatoč mrkle noči, gadnog puta te udaljenosti od 3 do
7	km rekordan broj od 30 članova i 3 članice.
Sokol, četa Lovas održala je proslavu 100-godišnjice Tyrša 28. III. Prepodne su Sokoli u odorama prisustvo-vali službi božjoj a pri izlazu iz crkve su bili burno pozdravljeni od mnoštva, koje se skupilo da vidi i pozdravi svoje Sokole. — Po podne je održano posd'o za decu i naraštaj, a u veče akademija. Predavanje je održao brat Marin Somborac.
Sokolsko društvo Darda održalo je 20 marta o. g. VII predavanje u ciklusu »Idejne škole«: Organizacija Sokolstva. Predavač: brat prosvetar. — Prisutno 50 slušalaca: članstva i naraštaja.
Zupa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO PALE Tyrševa proslava.
Sokolsko društvo na Palama proslavilo je na dostojan način 100-godišnjicu roden j a svoga neumrlog osnivača, i 70 godišnjicu osnivanja prvog sokolskog društva.
U prisustvu velikog broja gradana i celog članstva održana je na 27 marta o. g. na večer svečana akademija sa obilnim programom, isključivo sokolskim. Prisutne je pozdravio i održao predavanje o Tyršu brat Vilotije Kočovič, koga su prisutni s pažnjom i odobravanjem saslušali. Zatim su is-tupila ženska i muška deca, članice i članovi u prostim vežbama i na spravama. Skladnost i lepota izvedbe osta-vili su dubok utisak na prisutne. Naročito je bio simpatičan istup muške dece u vežbi »Mladi vojnici Jugoslavije«, koje je uvežbao brat Kureš.
Iako kraj i inače pasivan, a sada i vrlo oskudan, građanstvo je pokazalo veliko interesovanje i posetilo priredbu u lepom broju.
Zupa Sušak - RijeRa
SOKOLSKO DRUŠTVO FUŽINE
Poput drugih bratskih društva proslavilo je i ovdašnje Sokolsko društvo stotu godišnjicu rođenja prvog Sokola na drugi dan Uskrsa. Goran-siki su Sokoli u Fužinama pokazali, da su dostojno shvatili sokolsku veru po-kojnog brata Tyrša. Za ovu proslavu naše se jc društvo naročito spremalo, tc je pored vežbanja i učenja za sam program, sagradilo i novu pozornicu, koju je po zamisli br. starešine Pcm-pera s velikim ukusom umetnički ukrasio g. Brabetz Leo. Novosagrade-na pozornica je bila u pozadini ureše-na Tyršcvom sliikom. Proslava je u pu-noj dvorani otvorena pozdravom br. Pempera, koji je zgodnim rečima pozdravio prisutne i naglasio važnost današnje proslave, nakon čega je usledi* lo izvodenje bogatog programa. Sokoli diletanti odlično su odigrali komad
»Pod Tyrševom zastavom«, a isto tako i sve druge tačke. Gudalački kvar-ter Srpsko-Moravičkog Sokolskog društva s velilkim je razumevanjem odi-grao svoje dve tačke. Za vreme izva* Sanja programa održao je br. prosvetar inž. Lovrič Ante predavanje o ličnosti velikog Tyrša, pa mu je uspelo, da zbilja jezgrovito očrta lik prvog Sokola. Uopče se može reči, da je aranžiranjem cele proslave br. prosvetar imao svoj veliki uspeh. On je bio duša svega, a velliki uspeh koji je po-stigao, daje mu punu zadovoljštinu za uložen trud. Pod vodstvom br. načelnika, sestre načelnice i zamenika njiho* vih izvedene su vrlo uspele vežbe svih kategorija članstva. Sokolska četa iz Liča, kojoj je ovo matično društvo, iskazala se je lepim nastupom pod vodstvom brata načelnika, učitelja Za-lara. Pored materijalnog uspeha, proslava je urodila i velikim moralnim uspehom.
Zupa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC
Naše mesto je 5 marta t. g. svečano proslavilo 100-godišnjicu rodenja dra. Miroslava Tyrša. U 11 sati pre podne održala se u sokolani svečana sednica, kojoj su prisustvovale civilne
i	vojne vlasti, društva i korporacije, te daštvo osnovne, gradanske, trgovačke
i	učiteljske škole, sa svojim direktori-ma i nastavničkim zborom. Brat sta* rosta dr. Blašič Albin otvorio je sed-nicu lepim govorom. Iza toga je sledilo: 1) Državna himna. Mešoviti zbor Sokola učenika (ca) _ učiteljske škole.
2)	Dr. Miroslav Tyrš. Govorio je brat prosvetar Ribarič Martin. 3) »Gdje je domov muj«. Mešoviti zbor. 4) Zaklju-čak sednice. — Na večer održala se svečana akademija s ovim raspore-dom: 1) Državna himna. 2) Tyrš i Sokolstvo. Govorio je brat tajnik Jelačič Franjo. 3) Proste praške vežbe muškog
i	ženskog naraštaja, te članova i čla* nica, koje su vodili brača Krusul, Cimerman i sestre Gudel Marija i Fio Jovanka. Na koncu je mešoviti zbor otpevao »Hej Sloveni«.
Zupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA
Nekoliko brojaka o društvenom radu od 1/1 do 31/111 1932
Tehnički rad.
Vežbaonica.
Članovi: Upisanih 23. Vežbovnih dana 26 sa 367 vežbača. Poprečno 14 na 1 v. dan.
Članice:	Upisanih 5. Vežbovnih
dana 17 sa 56 vežbačica. Poprečno 3 na 1 v. dan.
Muski naraštaj: Upisanih 9. Vežbovnih dana 18 sa 146 vežbača. Poprečno 8 na 1 v. dan.
Ženski naraštaj: Upisanih 12. Vežbovnih dana 18 sa 195 vežbačica. Poprečno 11 na 1 v. dan.
Muška deca: Upisanih 20. Vežbovnih dana 18 sa 314 vežbača. Poprečno 18 na 1 v. dan.
zvensKa aeca: upisanm ta. vežbovnih dana 18 sa 219 vežbačica. Poprečno 13 na 1 v. dan.
Ukupno da'kle u prvom tromesečju 115 vežbovnih dana sa 1297 vežbajučih
ili	poprečno 11*3 na 1 v. dan.
Prosvetni rad.
Pevački otsek: Članski muški zbor (upisanih 18) održao 12 vežbovnih ča-sova sa ukupno 182 pevača. Poprečno na v. čas 15. Javno nastupio 1 puta (6/3).
Omladinski mešoviti zbor (upisanih 22) održao 19 pevačkih časova sa ukupno 375 pevača. Poprečno 18 na 1 v. čas. Javno nastupio 2 puta (17/1 i 6/3).
Pozorišni otsek: Članski (upisanih 18) održao 9 pozorišnih p roba sa ukupno 72 diletanta. Poprečno 8 kod jedne probe (1 pretstava). Javno nastupio 1 puta (7/2).
Omladinski pozorišni otsek (upisanih 27) održao 7 pozorišnih proba sa 140 diletanata. Poprečno 20 kod jedne probe. (2 pretstave.) Javno nastupio 1 puta (17/1).
Glazbeni otsek: Upisanih 6. Tam-buraški zbor održao 28 vežbovnih časova sa ukupno 190 tamburaša. Poprečno 5 na l.v. čas. Na javnim priredbama sudelovao 3 puta (17/1, 7/2, 6/3).
Knjižnica: 'Izdatih knjiga 41. Čita-laca 42.
Predavanja: 1.
Nagovori:	Pred članstvom 10.
Pred naraštajem i decom 8.
Društvene večeri: 7.
Administrativni rad.
Delovodnik pokazuje odaslanih dopisa 66 a zaprimljenih 36. Ukupno 102.
Sjednice: 3 redovite mesečne. 1 glavna skupština.
Priredbe.
Januar 17. Oml. pozorišni otsek priredio pretstavu »U kraljestvu pa-tuljaka«, igrokaz sa pevanjem u 1 činu od br. Zdenka Dolinara, kao i »Novogodišnja alegorija«, sokolski prikaz u 1 činu od istog. Posle toga vršilo se omladinsko selo.
Februar 7. Članski pozorišni otsek priredio pretstavu »Kakav gospodki takav sluga« komedija u 1 činu od V. K.
Mart 6. Svečana akademija u proslavu stogodišnjicc rođenja dra M. Tlrša sa 11 telovežbačkih i 9 prosvetnih točaka. — Tajnik.
-SOKOLSKO DRUŠTVO STARA GRADIŠKA
^t)ne 7 februara o. g. je Sokolsko driiftvo u Staroj Gradiški održalo svoju "bbičajenu zimsku zabavu s pozo-*ri.?ffim komadom i igrankom. Zabava je, kao i sve ostale priredbe, koje Sokol daje, bila mnogobrojno posečena. Program zabave bio je vezan na Stross-mayerovu prosTavu. Prva tačka programa bila je posvečena velikom borcu za jugoslovenstvo dakovačkom biskupu J. J. Strossmayeru, o kom je brat prosvetar S. Durum održao po-dulji govor, prikazavši ga ne samo kao
Hrvata, nego kao velikog Jugoslovena, Slovena, čovekoljuba i dobrotvora. — Nakon predavanja deklamovala su deca Sokoliči neke pesme. Najzanimlji* vijii dec programa bio je igrokaz od Moiiiera »Umišljeni bolesnik«, koji su izvadali članovi i članice Soikola. Na zabavi svirao je sokolski tamburački zbor.
*
U nedelju dne 6 marta 1932 g. održalo je naše društvo u prostorija-ma sokolane (zgrada kaznenog zavoda) svoju svečanu proslavu povodom 100-godišnjice rođenja dra. Miroslava Tyr-ša. Društvo je intenzivno radii'o, da bi proslavu što svečanije moglo odr-žati, da time pokaže sokolsku slogu i poštovanje prema osnivaču Sokola dru. Miroslavu Tyršu.
Radi hladnoče i nevremena, pro* slavi jc prisustvovao maleni broj pose-tilaca, ali se je svakako pokazalo, da članovi društva kao i njihovi pozvani jcdnoglasno podupiru sokolsku ideju
i	sokolske misli. Glavna tačka programa je bila predavanje brata S. Duru-ma, prosvetara, o dru. Miroslavu Tyr-šu, u kome je obrazložio cco njegov život i energiju u osnivanju Sokola, kao i napredafc sokolske ideje.
Starešina br. J. Fišer držao je pozdravni govor, u kojem je napomenuo dve važne zadače koje imade Sokol a te su: zadača fizičkog vaspitanja po* jedinca i uzgajanje naroda, a naročito mladcži, u morahmm i odgojnom cilju. Na zaključku svog govora pozvao je mladež, da pristupi telovežbi, tako da bi društvo moglo pojačati svoje redove
i	time moglo još više pokazati svoju jakost i moč.
Posle toga je jedan naraštajac de-klamirao »Bratski češki narod«. Na zaključku proslave otsvirao je društveni tamburački zbor »češku himnu« koju su prisutni popratili klicanjem »Na-zdar«. Posle proslave razvilo se je na* rodno veselje pod svirkom društvenog tamburačkog zbora i potrajalo je do 8 sati na večer.
Proslava je protekla u najboljem redu i pokazala, da je naš narod odu-ševljen za sokolsku ideju, koja če u buduče sve više i više cvasti.
Sfemena
za polje i vrt na veliko i maio nudi
Sever & Ko
LJUBLJANA
Tražitc ejenik!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palčič Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža" Zagreb ф Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako  	zmerne.	— Za točno in solidno izdelavo jamčim. - 1	1
Preporučamo tvrlke, koje oglašuju u »Sokolskom Glasniku«!
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oražem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
|| Cenik se nahaja v ii	-------------
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovudišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881. Sokolskem koledarju 1932. I
S Trgovina sokolskih potrebščin in krojaški salon
j Grga Horvatek
■ Dobavitelj Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
Z&GREB
S FRANKOPANSKA ULICA 9 I ■
J Izdelujem vse vrste predpisane sokolske svečane in telo-i vadne kroje, za vse oddelke moškega in ženskega članstva. - Prodajam vse sokolske potrebščine po zelo nizkih cenah. S Blago pošiljam po povzetju. — Naročila zunanjih društev ^	se takoj odpošljejo.
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
jUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 2495
KIHIH _
ali
ш
najSctidnepe
KUMINA fT‘DEU |
ЦЦЈЦАЈЦВАШАПИОУ*™ m
mBmSSSSSSSSm/ m
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangh 0 sokolski ideji.
П. „ Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
UL
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIU. a
IX.
n
n
n
ff
ff
n
n
99
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
*Jugoslovenska Sokolska 'zMatica
Xjubljana, ^Narodni dom ‘deeifon 25-43 / Stačun ooštanske štedionice £jul)/jana 13.831
Kdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sljepan Celar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učileliska tiskarna (predstavnik Francć Štrukelj); svi u Ljubljani