KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 69
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1930.
PATENTNI SPIS BR. 6846
Roth—Biichner Aktiengesellschaft, Berlin—Tempelhof,
Sečivo za brijačke aparate.
Prijava od 9. februara 1929.	Važi od 1. oktobra 1929.
Traženo pravo prvenstva od 19. marta 1928. (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na sečiva naročito sa dve ostrice, kakve se upotrebljavaju kod tako zvanih bezbednih aparata za brijanje, kod kojih se sečivo pri upotrebi zateže preko jedne oble češljaste pločice.
Takva se sečiva prave po mogućstvu tanja radi boljeg sečenja i da se olakša savijanje oko oble pločice. To je nastojanje ogranićano time, što nesme da bude suviše mala otpornost sečiva naspram naprezanjima na savijanje, naročito takvim u ravnima paralelnim sa oštricom, pošto bi inače pri zatezanju sečiva u brijački aparat mogao lako nastati prelom. U tom su pogledu naročito izloženi srednji delovi sečiva, koji su inače oslabljeni rupicama za navlačenje. Radi toga ne može se prime-niti u praksi ravnomerno tanko struganje cele površine sečiva. Pa nije umesno ni tanko struganje sečiva u pojedine pruge, koje leže paralelno sa oštricom, jer time nastaju opasni preseči, koji se prostiru po celoj dužini sečiva, koji daju lako povod za lomljenje sečiva uzduž tih prugi.
Prema ovom pronalasku izdbegava se ta nezgoda time, što se sečivo struže odn. oštri u pruge, koje imaju tok oblika cik-cak, zmije ili sličnog, tako, da struganjem nastale linije, koje slabe materijal, ne idu pravo kroz ćelu dužinu sečiva, po radi toga ne daju povode za lomljenje sečiva i pri jačem naprezanju u pravcu poprečnom na sečivo. To se dejstvo može pojačati
još i time, što se istrugane pruge na obema stranama sečiva međusobno izmaknu.
Na crtežu je predstavljen ovaj pronalazak, radi primera, u jednom obliku za izvođenje, i to pokazuje :
Sl. 1 u uveličanoj srazmeri jednu polovinu sečiva izrađenog prema ovom pronalasku, a
SI. 2 pokazuje to sečivo u poprečnom preseku prema liniji II-1I na si. 1. Radi Polje jasnoće predstavljeno je sečivo na si 2 deblje i u stvari su dimenzije debljine znatno manje u srazmeri prema širini sečiva.
Na crtežu su mesta 1 i io, koje su istrugane prema ovom pronalasku, išpartana, dok su mesta 2 i 2a, koja imaju u glavnom svoj prvobitni nivo, ostavljena bela. Kao što se vidi na sl. 1 imaju istrugane pruge cik-cak-ni tok u uzdužnom pravcu sečiva i to na obe strane sečiva. Srednji deo sečiva, koji sadrži rupe za navlačenje na rukavce brijačkog aparata, ima celis-hodno bar na jednoj strani njegovu prvobitnu debljinu.
Spoljašnja istruganja opruge la, koje se vide na si, 1, prelaze neposredno u površine oštrice 5, 5. Prirodno je da u oštrice mogu prelaziti i neistrugane pruge, kao šte je to slučuj kod predstavljeuog primera za izvođenje na donjoj strani sečiva (sravni si. 2).
Vidi se da u području istruganih mesta, izuzevši njihove krajne rubove, svaka linija,
Din. 10.
povučena paralelno sa oštricama, nailazi naizmenično na tanko istrugana mesta i na nedirnuta mesta sečiva, drugim rečima, ne nalaze se nikakve linije, koje slabe materijal, a koje bi se prostirale uzduž cele dužine sečiva. Pri tome nema samo oštrica nego i susedni delovi sečiva imaju tanku debljinu, koja se želi za dobro sečenje. Savitljivost celog sečiva je znatno veća naspram sečivu, koje je oštreno na dosad uobičajen način.
Prirodno je da istrugane pruge 1, la mogu da imaju i drukčiji oblik i da se predvide u većem ili manjem broju a i u drugom položaju; one također ne moraju prolaziti skroz uzduž cele dužine sečiva. Oni mogu imati više zmijasti tok ili biti na način sinusove linije. Takav tok nastaje, kad se struganje vrši na taj način, da točila za vreme dok prolaze uzduž sečiva, izvode jedno kretanje tamo i ovamo, koje je proizvedeno radi primera iz nekog okre-tajnog kretanja posredstvom jedne ručice ili sličnog.
Kao što se vidi na si. 2 mogu se istrugane pruge, na obe strane sečiva, rasporediti međusobno izmaknute, tako, da prema jednoj istruganoj pruzi s jedne strane,
leži s druge strane jedna pruga netaknutog materijala na taj način da se struganjem proizvedene slabljenja materijala ne diraju.
Upotreba sečiva naoštrenih prema ovom pronalasku daje pored napred navedenih još i to preimućstvo, da se ono protivno od dosad uobičajenih sečiva, koja se lako lome na sredini, gde leže rupe, po celoj širini češljaste pločice brijačkog aparata u glavnom podjednako savija, pošto naročiti oblik i položaj istruganih pruga pravi izjednačenje materijala. Time nastaje na o-štricama povoljniji ugao sečenja.
Patentni zahtevi :
1.	Sečivo za brijačke aparate sa oblom češljastom pločicom, naznačeno time, što je sečivo istrugano tanje na mnogim me-stima koja imaju kos tok prema uzdužnom pravcu sečiva.
2.	Sečivo prema zahtevu 1, naznačeno time, što tanje istrugana mesta imaju uzduž celog sečiva tok oblika cik-cak ili zmijaste linije.
3.	Sečivo prema zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što istrugane pruge na obe strane sečiva leže međusobno izmaknute.
Adpatent brof 6846.
-—jz
M—
5	1	£ t* £	2

/
Ja

S