Pošfarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SoKolska prosveta44
ILloMfcao.«*-,
viž :na;a 1933
Hzlazi svakeg- petka © Godišnja pretplata 50 Din 9 Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon lir oj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku • Rukopšsi se ne vraćaju
God. IV Brof 19
Zaključci
Ш redovne glavne skupštine Saveza SKJ
Ovogodišnja III redovna glavna godišnja skupština Saveza SKJ, u svom zasedanju od 23 apr. o. g. u Beogradu, donela je po pitanjima j predlozima iz-netim na skupštinskim pretkonferenci-jama od 20 i 22 aprila o. g. sledeče zaključke:
ZAKLJUČCI PO PREDLOZIMA UPRAVE SAVEZA SKJ
I
Povodom zakona o izmenama i dopunama zakona o osnivanju SKJ
Izvršni odbor Uprave Saveza SKJ ovlašćuje se. da po stupanju na snagu zakona o izmenama i dopunama zakona o osnivanju SKJ:
1) odredi saziv vanrednih glavnih skupština sokolskih četa. dru-štava i zatim župa sa dnevnim redom: izbor uprave;
2) da izradi pravilnik za odr-žavanje ovih skupština u duhu osnovnih načela novoga zakona;
3) da po izvršenom izboru sokolskih župa odmah sazove sa-veznu glavnu skupštinu radi izbora savezne uprave i donošen ja nove organizacije i da izradi pravilnik za saziv ove skupštine;
4) da pripremi celokupnu novu organizaciju u duhu naredenja novoga zakona, i da predloge za novu organizaciju pošalje upravama župa. da bi delegati mogli novu organizaciju proučiti, pre održavanja glavne skupštine.
II
Povečanje tiraže saveznih sokolskih listova
U pogledu primanja sokolskih saveznih listova zaključuje se:
a) da je svaka jedinica obve-zatna pretplatiti se na sva četiri sa vezna lista;
b) da je svaki funkcioner župe i društva obvezatan pretplatiti se na »Sokolski glasnik«;
c) da su svi načelnici i načelnice župa, društava i četa obve-zatni pretplatiti se na »Soko«;
d) da Izvršni odbor SKJ po-radi na tome, da se sve osnovne i srednje škole pretplate na sva četiri savezna lista;
e) da videna lica iz sokolskih krugova, a iz svih mesta naše otadžbine, nastoje sakupiti što ve-či broj oglasivača za »Sokolski glasnik«;
f) da se obustavi slanje listova svim pretplatnicima, koji su dužni na pretplatama više od dve godine dana.	j
Ovako bi dobili ovaj broj pret-platnika:
»Sokolski glasnik«
25.000; protuvrednost Din 1,250.000 »Soko« 5.000; protuvrednost	„	150.000
»Sokolič« 6.000; protuvrednost	„	120.000
»Naša radost« 10.000;
protuvrednost	„	100.000
Oglasi 50 strana u pro-tuvrednosti	„	175.000
Svega Din 1,795.000
III
Prilog «Sokol8kog glasnika« — »Sokolsko selo«
Imajuči u vidu osobiti značaj raz-vitka našega Sokolstva na selu i da se ono što više unapredi i potpomogne, te da se i seljačkim slojevima također i putem štampe noda potrebiti elan za stupanje u sokolske redove, a da se samo Sokolstvo na selu što jače afir-miše, a izlazeči time ujedno i u ovom pogledu u susret željama bratskih župa, koje imaju sokolske čete, zaključuje se:
da se počne izdavanjem priloga »Sokolskog glasnika« pod imenom »Sokolsko selo«. Ovaj prilog izlazio bi, za seda, u opsegu
od 2 stranice »Sokolskog glasnika«. i to odmah, najmanje jedan-put mesečno, s gradivom pisanim pučki i na način dostupan našim seoskim slojevima. u jezičnom pogledu pak srpsko-hrvatski, Iatini-com i čirilicom u ekavštini, te slo-venački. U ovom prilogu nastojače se da se obraduju, pored sokolskih, takoder i pitanja kulturnog, socijalnog, zdravstveno^ i gospo-darskog značaja. Tehničko i redakcijsko uredivanje ovoga priloga provodiče uredništvo »Sokolskog glasnika«, koje če izvesti i organizaciju ove osnove. Izdavanje ovoga priloga neče uticati na poskup-ijivanje lista.
IV
Medusobno tikanje članova i članica
Na predlog načelništva Saveza u pogledu medusobnog tikanja brače i sestara zaključuje se:
da se isposluje na merodav-nom mestu brisanje dosadanjeg prvog stavka čl. 9 Statuta o organizaciji SKJ i da se umesto toga postavi stavka:
»Članovi sokolske organizacije nazivaju se medusobno »brate«, odnosno »sestro«, a oslovljavaju se sa »Ti«.
Jt
Ovo ima svoga osnova u sledečem:
Prema našim sokolskim načelima treba da se nazivaju članovi i članice sokolske organizacije bračom i sestrama. To načelo potkrepljeno je s pot-puno bratskim odnosima, koji treba da vladaju medu svima članovima Sokolstva. Ti bratski odnosi temelje se na nutom medusobnom poštovanju, i u granicama toga medusobnog poštova-nja mora da se kreče medusobni odnos kao i ravnanje sokolske brače i sestara. Kako to poštovanje vredi medusobno za braču, tako isto vredi medusobno i za sestre i konačno prema tome medusobno i za braču i za sestre.
Drugo načelo, koje smo usvojili i koje takoder taktički provodirrio, je potpuna jednakopravnost i jednakost medu svim članovima Sokolstva, a što je naročito istaknuto medu muškim i ženskim članstvom.
Medusobno nazivanje »brate« i »sestro« vanjski je znak unutarnjeg istinskog bratskog, odnosno sestrin-skog odnosa medu članstvom naše organizacije.
Taj vanjski znak rada naravnom posledicom, da se brača i sestre takoder i tikaju.
Tikanje pak dosada bilo je po pra-vilima dozvoljeno samo medu samom bračom i medu samim sestrama. Brača i sestre po dosadašnjim pravilima smeli su se tikati samo, ako su to dopuštali njihovi privatni vansokolski odnosi.
Za to ograničenje tikanja nemarno pravoga razloga.
U svoje doba uveli smo to ograni-čenjc radi toga, da se tikanjem ne bi dala prilika za preintimno zbliženje obiju spolova, što bi moglo lako da urodi neželjenim posledicama. Ali ako uzmemo u obzir temelj našega bratstva, to je u prvom redu medusobno poštovanje, te onda pre pomenuti razlog otpada, a time več nestaje i razloga da kršimo apsolutnu jednakopravnost medu članovima i članicama što im ne dopuštamo da se kao brača i sestre u sokolskom smislu takoder i tikaju.
Tikanje je vanjski znak bratstva i sestrinstva, kao i nazivanje sa »brate« i »sestro«.
To javno priznavanje i učvrščava-nje našeg unutarnjeg medusobnog bratskog odnosa treba dakle da se dosledno izvede do konca bez svakog ograničenja, jer uvidamo, da je dosa-danje ograničenje bez pravoga razloga i osnove.
Pored toga, moramo da budemo takoder i svesni, da je Jugoslovenu tikanje svojstveno. Na sakom koraku onažamo, da se naša brača i naše sestre, naročito u istočnim i južnim kra-jevima naše otadžbine, skoro bez iz-nimke, tikaju, i da to tikanje proizlazi iz upoznavanja u Sokolstvu, ali tako-
der i iz tipično'jugoslovenskih običaja toga dela naroda, što je potpuno naravno, a nikako štetno. Zabrana, koja je do danas u tome pogledu postojala, nije bila prirodna, i usled toga je i nepotrebna i neumesna; a što je nepotrebno i neumesno, treba da odbacimo.
V
Rezolucija konferencije starešina župa
Konferencija starešina župa, odr-žana na dan 22 aprila 1933 g., nakon saslušanja izveštaja anketnog odbora za preispitivanje sletskih računa iz godine 1930, izabranog na redovnoj go-dišnjoj skupštini Saveza SKJ u Beogradu dne 9 aprila 1932 g., donosi ovu
rezoluciju:
1) Izveštaj anketnog odbora uzima se na znanje.
2) Rešava se. da se konferen-ciji delegata podnese za glavnu skupštinu ovaj predlog:
»Glavna skupština prima na znanje izveštaj nadzornog odbora, podnesen na redovnoj glavnoj skupštini dne 9 aprila 1932 g. u stvari pregleda sletskih računa iz
1930	g., te se rešava da se prede na dnevni red.«
ZAKLJUČCI PO PREDLOZIMA
SOKOLSKIH ŽUPA
Sokolska župa Bjelovar 1
Ima sc stvoriti zaključak obvezatan za sve sokolske jcdinice, da sc u buduče sokolske zastave ne posvečuju, nego samo razvijaju.
Izvršni odbor Saveza prouča-vao je ovo pitanje, jer je i sam uvideo velike nezgodnosti, koje su se tu i tamo javljale usled pojava, kako ih iznosi br. Sok. župa Bjelovar. No Izvršni odbor Saveza, po-štujuči svačije uverenje, a ne želeči da dira i u narodne tradicije onog dela našeg naroda, koji bez-uvetno traži da se zastave posvečuju, nije doneo definitivnog reše-nja, več je odlučio, a što i sada predlaže br. skupštini, da se po ovom pitanju konzultuju sve bratske župe. pa da se onda temeljem njihovog mišljenja i predloga do-nese definitivna odluka.
Da se izmeni pravilnik o pogodov-noj vožnji članova SKJ i da se u mesto dosadašnjih 50% popusta dozvoli 75% za grupe Sokola, koji polaze na sokolske priredbe.
Izvršni odbor Saveza imao je to u vidu, pa je izradio naročiti pravilnik za popust na železnicama, a koji bi imao zameniti po-stoječi. Povodom ovog novog pred-loženog projekta pravilnika u dva maha održane su anketne sednice u Ministarstvu saobračaja, odnosno u Generalnoj direkciji državnih železnica. Izradio se i opsežan elaborat. koji se je dao kao tumače-nje tom novom projektu pravilnika. a kojim su se tražile stvarne potrebe sokolskih župa, tako da bi one onda mogle doista bez smet-nja i večih materijalnih žrtava da vrše svoje organizatorno delo. Me-dutim. i ako je taj pravilnik bio podnešen još u januaru 1932. god., on do danas još nije obelodanjen, jer čeka na konačnu korekciju i odobrenje nadležnog ministarstva.
Da se izradi, da se sve sokolske javne priredbe, pa ma bile spojene i sa igrankom, oslobode od plačanja taksa.
Savezu SKJ stiglo je do sada više molba za oproet od plačanja taksa na sokolske priredbe, a za koje je Savez zamoljen da poradi, da se one uvrste u finansijski zakon. Naročito bile su dokumentarno obrazložene molbe Sok. župe Ljubljana, koja je molila, da se od državnih i banovinskih taksa oslobode sve sokolske priredbe, a
ne samo one koje imadu karakter javnog časa i akademije. Nadalje, molba sletskog odbora ljubljanskog pokrajinskog sleta, da se sve priredbe koje se budu održavale pri likom sleta u ovoj godini, oslobode od plačanja tih taksa. Kako ove ta ko i sve ostale molbe uprava Saveza uputila je s najboljim zagovorom na nadležna mesta, ali se to na žalost nije uspelo da unese kao amandman u finansijski zakon. Savez je nadalje primio od župe Maribor več pre naročitu molbu. da se sve pretstave lutkarskih pozorišta oslobode od plačanja taksa. I ova molba bila je upu-čena nadležnim ministarstvima, ali nije bilo mogučnosti da se povolj-no reši. Što se tiče kino pretstava, i tu je Savez učinio sve što je mo-gao. Opetovano puta s obrazlože nim pretstavkama intervenirao je u Ministarstvu finansija. Tu inter-venciju učinio je dapače več godine 1930 svojim aktom br. 659 od
3	maja, ali je od Ministarstva finansija dobio rešenje br. 33244, kojim se decidirano izjavljuje, da bio-skopi ne mogu na nikoji način biti oprošteni od taksa za prikazivanje. Sve dosadašnje molbe u tom prav-cu bile su pozivom na ovo rešenje odbijene. Uprava Saveza voljna je i nadalje da radi u pravcu predloga, kako ga je iznela župa, ali više od toga ne može učiniti, jer je, kako se vidi, izrabila sva sredstva koja joj stoje na raspoloženju, a sama odluka nije do nje več do faktora van nje.
Sokolska župa Celje 1
Da se izradi pravilnik za putova-nja saveznih funkcionara, koji tačno i jasno predvida kome i kojom prilikom pripada dnevnica i u kojoj višini. Pravilnik neka se odnosi na članove (-ice) savezne uprave kao i saveznog načel ništva.
Izvršni odbor Saveza SKJ na ovo izveštava. da od prvog dana formiranja SKJ postoji pravilnik za putovanja saveznih funkcionera. Ovaj je pravilnik bio odobren na sednici Izvršnog odbora 16 aprila
1931	g. No pošto se praksom pokazalo, da pravilnik u nekim slu-čajevima nije bio dosta jasan. to se doneo novi pravilnik, i to po zaključku sednice Izvršnog odbora Saveza od 20 decembra 1932 g., a koji je stupio na snagu dana 1 ja-nuara 1933. god.
Tim pravilnikom odreduje sc: Članovima Uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, njegovim name-štenicima i funkcionarima pripada nak-nada troškova iz savezne kase za slučaj putovanja samo po odluci Izvršnog odbora Uprave Saveza, odnosno po nalogu I i II zamemka starešine. Prilikom putovanja ima se upotrebiti naj-krači put, odnosno najkrača i najjefti-nija veza. Izuzetak od ovoga dozvolieo se samo u slučaju ako to zahteva neposredno interes posla. Prilikom putovanja pripadaju licima ovc naknade:
a) dnevnica, koju početkom svake godine odreduje Izvršni odbor Saveza;
b) naknada za podvoz;
c) za prenos prtljaga do Staniče : obratno, ako putovanje traje duže od 48 časova i ako stanica nije u nepo-srednoj bližini. Vreme za dncvnicu računa se: od časa polaska pa do časa povratka. Za svaka puna 24 časa računa sc cela dnevnica. Za ostatak preko 12, a ispod 24 časa, pripada cela dnevnica, a za ostatak od 12 ili man je časova pola dnevnicc.
Ako je celo putovanje trajalo više od 12 a manje od 24 časa, računa sc cela dnevnica; ako je celo putovanje trajalo više od 6 a manje od 12 časova, računa se pola dnevnice; ako je celo putovanje trajalo manje od 6 čašo va računa se četvrtina dnevnicc. Kod putovanja železnicom ili parobrodom čas polaska i dolaska smatra se pola časa pre polaska, odnosno pola časa po dolasku voza ili parobroda. Po sva-kom izvršenom putu ima se poilneti
putni račun, kojemu treba priložiti
a) nalog za putovanje, odnosno poziv na sednicu ili skupštinu u originalu;
b) račune, odnosno priznanice o plače nom podvozu, u koliko ovaj nije izvršen železnicom ili parobrodom; c) pri-znanice o evetualnim izdacima po ovom pravilniku ili po specijalnoj odluci. Za svako putovanje može se uzeti avans u višini od tri četvrtine ukupnt sume. Visinu dnevnice za putovanje u inostranstvo i iz inostranstva i tro-škovni paušal, odredivače za svaki slučaj Izvršni odbor. Za putovanje u zemlju sa zdravom valutom odredivače se dnevnice u moneti zemlje, u koju se putovanje vrši u cilju svršavanja poverenog posla, a za putovanje u zemlje sa obescenjenom valutom u di-narima. Strana moncta isplačuje se u dinarima po srednjem berzanskom kursu, a za vreme provedeno u ino-stranstvu. Dnevnica i troškovni paušal po el. 11 pripadaju od časa prelaza granice na polasku do časa prelaza granice na povratku.
Da se izmeni pravilnik o železnič-kim prevoznim povlasticama i to: čl. 2 da se promeni u toliko, da čc 50% popust važiti i za skupine od 6 lica čl. 3 pravilnika da se proširi na župske ,i okružne sletove kao i na župske utak-mice. U čl. 2 da se unese, da se mogu služiti 50% popustom i pojedinci, kada putuju na sokolske župske sastanke, sednice uprave, skupštine i prednja-čke tečajeve.
Sve to je predvideno novim pravilnikom, koji je Ministarstvu saobračaja predložio Izvršni odbor Saveza, a što je detaljno obrazloženo pod predlogom br. 2 iupe Bjelovar.
3
Da se izmeni član 3 i 4 pravilnik«
o	ozlednom fondu tako, da se može н slučajevima povrede, koja iziskujo le-čenje u bolnici, platiti bolnički trošak putem ozlednog fonda.
Izvršni odbor Saveza ovaj je predlog u principu prihvatio i ste vio u dužnost organizaciono prav-nom otseku, da u zajednici sa ozlednim fondom kod izrade nove organizacije izneseno uzme u obzir.
4
Da brača i sestre, koji nemaju na-meštenje ili su ostali bez posla, kao i oni čiji prihodi nisu dovodni za redov no izdržavanjc, ne plate ni župski ni savezni porez.
Izvršni odbor Saveza uvida opravdanost ovoga predloga, pa je do sada uvek uvažavao opravdane razloge. Tako če i u buduče poettf-piti. No bezuvetno, radi reda i evidencije u organizaciji, traži, d* se svaki slučaj traženja oprosta od
£lačanja doprinosa pismeno javi Tpravi Saveza, koja če po svako« pojedinom slučaju doneti svoje rešenje.
5
Da savezna Uprava isijosluje potpuno oslobodenje taksa za pozoriine pretstave i koncerte, koje pnređuj-4 sokolska društva i čete.
Odgovor na ovaj predlog ј*4-nak je odgovoru na sličan predlog bratske župe Bjelovar pod br. 3.
Da savezno načelništvo u buduče objavi proste vežbe barem tfodmu dl* na pre sleta, da bi se mogle uvežbai' u seoskim društvima, gde pohadanje teiovežbe u proleču zbog poljskih redova nije tako uredno kao zimi
Ovaj če se predlog otstupltf bratskom načelništvu Saveza, a M uputom, da ga uvaži. kako bi M olakšao rad jedinica.
Da sc član 21 društvenih pravila promeni u tom smislu, da se moraju društvene glavne skupštine održati do 15 februara svake godine. U vezi s time, da st unese u S 13 župskili pravila,
/LoVEN/Ko
/0K0L/TK0
Važni zaključi prednjačkog zbora ČOS
U poslednjem broju našega lista izvestili smo o sednici muškoga pred-njaekog zbora ČOS, na kojoj je bio izabran novi načelnik ČOS brat dr. Miroslav Klinger, a danas donosimo još druge važne zaključke, koji su bili do-nešeni na toj sednici.
Prctsedništvo ČOS več se je bavi-lo pitanjem o učešču češkoslovačkih Sokola na medunarodnom takmičenju, koje če se održati 1934 god. u Budimpešti, a vrhovno vodstvo tehničkog rada u ČOS donelo je o torne definjti-van zaključak tek na svojem redov-nom proletnjem zasedanju dne 22 i 23 aprila o. g. Prema tome stalno je dakle, da ee budimpeštanskim takmičenjima učestvovati takoder i Sokoli, i to Čehoslovaci i Jugosloveni, kako je to načelno zaključila za ove poslednje i III ovogodišnja glavna skupština Sa-veza. Prednjački zbor je pored pome-nute odluke porazdelio i sva igrača sokolska odeljenja u 3 razreda. Glede priredivanja pokrajinskih sletova na području ČOS zaključeno je, da molba za dozvolu priredenja svakog pojedi-nog pokrajinskog sleta mora biti pismeno poslata najmanje dve godine i jedan mesec pred zimskim zasedanjem muškog prednjačkog zbora na pretsed-ništvo ČOS. Iste odredbe važe također i za sve ostale sletove, za koje je oba-vezno učešče vežbaea iz više nego dvi-ju župa. Svaka molba za pokrajinski slet mora tačno da sadrži obrazloženje potrebe takove priredbe iz moralnih, idejnih i nacionalnih potreba, te mora tačno da sadrži također i načrt u pro-pagandnom i gospodarskom pogledu. U molbi morače da bude takoder označeno, ko če voditi slet sa tehničke i gospodarske strane. — U pogledu ovo-ga bilo je nadalje utvrdeno gledište, da sme svaka pokrajina u razdoblju izmedu dva svesokolska sleta da priredi samo po jedan pokrajinski slet na svojem području. — Nadalje bio je promenjen pravilnik tehničkog vodstva ČOS, s kojim se predvida usta-novljenje naročitog »stručnog saveta«, koji če, pored saveznog načelnika i načelnice, sačinjavati još 10 sokolskih stručnjaka bez obzira na spol, a oba-zirući se jedino na njihovo stručno znanje. Polovicu ovih biraee muški a drugu polovicu ženski prednjački zbor. Zadača je stručnoga saveta da se u svakom pogledu brine, da se sve izmene sustava i nazivoslovlja, te priruč-nici izdaju pravilno. Muški prednjački zbor izabrao je u ovaj stručni savet braču dr. Pehlata, Erbena i Havela iz Praga,^ brata Zazulu iz Brna i brata Tesarža iz Turčanskog Svetoga Martina.
Dosadanji savetnici prednjačkog zbora braća dr. Vanjiček, Bilek i Beranek, s izmenom pravilnika bili su izabran za počasne članove prednjačkog zbora, te pored ovh još i otstupiv-ši načelnik brat Heler, brat Smiržak i brat Očenašek.
Sadanji sastav muškog tehničkog vodstva ČOS je sledeči: načelnik dr. Miroslav Klinger, njegovi zamenici: dr. Pehlat, Nimshaus i Benda, članovi načelništva: činčera, Erben, Havel, dr. Kral, Moulik, Miler, Pelikan, Polarne, Sokol, Šterc i Vanjek, koji su več i do sada bili članovi. Nanovo pak bili su izabrani još brača: Drasal, Ejem, Novak, Pazdjera, Planička, Prohaska, Vaclav Prohaska, Svoboda i Viderman.
Iz načelništva pak ispali su, veči-nom radi zaposlenosti u drugim sokolskim strukama, brača: dr. Bukovski, koji je prošle godine izabran za starostu ČOS ,dalje brat Aga Heler, bivši načelnik, br. Smiržak, bivši podna-čelnik, Oeenašek, Pehaček, Pergl, Svoboda, Svatopluk, Taborek i Fran Zeb-nik; svi dugogodišnji tehničari, koje su zamenili večinom mlada brača.
Načela registracije sokolskih takmičara
Izmedu ČOS i nekojih sportskih saveza u Češko slo vačkoj bili su sklopljeni višegodišnji ugovori u pogledu održavanja što užih medusobnih veza. saradnje u takmičenjima i t. d. U tu svrhu moralo se je dakako izraditi i posve tačan pravilnik glede registracije pojedinih takmičara, držeči se pri tome načela, da svaki takiničar mora tla bude upisan u takmiČarski spisak ČOS ili pak dotičnog sportskog utlru-žena. Prednjački zbor ČOS na svojem poslednjem zasedanju istakao je i označio najvažnija načela registracije, a kojima če se unapred rukovoditi pri svome radu. Prema ovim načelima sva-ko društvo na zahtev dobija od ČOS propisane tiskanice za prijavljivanje, koje tačno ispunja u dva primerka, te ih šalje svojoj nadležnoj župi, koja za svoj spisak takmičara pridržava jedan od ovih primeraka tiskanice, a drugi dostavlja vidiran po svojim funkeiona-rima na ČOS. Nadalje svako društvo šalje direktno, dakle mimo župe, s po-
sebnom položnicom ČOS registrativni prilog, koji za 1933 god., dakle za prvu registraciju, za pojedinca iznosi 3 Kč, a za daljnje godine po 1 Kč. — Na-čelništvo ČOS izvršava na to odgova-rajuči upis registrovanih, kojima dostavlja neposredno preko društva njihove legitimacije, a župu pak obavesti
0 izvršenoj registraciji pismenim pu-tem.
Prema iskustvima, koja su stekla razna sportska udruženja, svaki regi-strovani takmičar mora da potpiše još
1 posebnu izjavu, da želi biti registro-van kod ČOS u ovoj ili onoj štruci takmičarskih grana. Ova izjava prila-že se matici svili upisanih takmičara kod ČOS. Tako bi vaju u pisani u takmiČarski spisak takoder i svi oni tak-mičari u prošloj telovežbi, koji su uče-stvovali u odnosnim takmičenjima ČOS.
Put češkoslovačkog Sokolstva u Ameriku
Kao što su brača i sestre iz Severne Amerike prošle godine u veli-kom broju posetili IX svesokolski slet u Pragu na kojemu su nastupili s po-sebnom tačkom, tako se i češkoslovač-ko Sokolstvo iz domovine pripravlja da im uzvrati poset u što večem broju, unatoč velikih troškova, koje iziskuje tako dalek put za svakog pojedinca. Zanimanje za ovu ekspediciju veoma jc lepo i zadovoljivo, te se je nadati, da če pored uzornih vrsta COS otpu-tovati u Ameriku još oko 80 lica iz redova češkoslovačkog Sokolstva. Ekspedicija krenuče na put 5 juna preko Londona gde če se zaustaviti jedan dan, a odatle putuje za Njujork, gde če proboraviti dva dana, a zatim putuje dalje mimo Niagare i Klivelenda u Čikago na slet. U Čikagu, središtu češkoslovačkih iseljenika u Americi, za-držače se ekspedicija od 21 do 26 juna, našto če se vratiti u Njujork i odatle u Evropu preko Šerburga u Pariz i odatle u Prag. Troškovi putovanja iz-nosiče za pojedinca u III razredu oko 9000 Kč, a u drugom razredu oko 12.000 Kč. Za uzorne vrste ČOS kao i za one, koji nameravaju da se u Americi zadrže duže vremena, predviden jc i poduži program, jer če uzorne vrste običi u Americi i druga veča češko-slovačka sokolska društva, kao: St. Pol, Omaha, Cidr Repids, Sen Lui, Picburg, Vašington, Baltimor, Filadcl-fiju, Atlantik Siti, te konačno Njujork, odakle če se povratiti preko Pariza 11 jula.
Silne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
ČOS sklopila je s češkoslovačkim amaterskim plivačkim savezom u pogledu takmičenja sličnu pogodbu kao več pre i s raznim drugim sportskim savezima. — Za saveznog prednjaka bio je prema zaključku pretsedništva .ČOS, a na predlog načelništva ČOS, izabran brat František Peharček, bivši dugogodišnji član načelništva ČOS i medunarodni takmičar. — Pretsedni-štvo ČOS izdalo je raspis za prijave najboljih vežbača i vežbačica, koji če reprezentovati Sokolstvo na II sveso-kolskom sletu američkog češkoslovačkog Sokolstva u Čikagu. — U Belgiji i Francuskoj bilo je prodano ukupno 32 kopije filma IX svesokolskog .sleta u Pragu. — Na zadnjoj sednici pretsedništva ČOS bilo je na predlog pot-staroste dr. Flajšmana ustanovljen po-seban fond za podupiranje društava, koje je teže pogodila gospodarska kriza. — Dosadanji naziv »Slobodno udruženje praških župa« menja se s dozvolom ČOS u »Praško Sokolstvo«, koje tvore župe: Praška, Barakova, Jungmanova, Podbelogorska i Srednje-češka-Podlipnoga. — Ekspedicija če-škoslovačkog Sokolstva za II američki slet u Čikagu brojiče oko 100 osoba zajedno s obe uzorne vrste ČOS. — Na napadaj na Sokolstvo u praškom dnevniku »Samostatnost« pretsedni-štvo ČOS odgovorilo je s jednim posebnim zaključkom. — U Americi bo-ravio je duže vremena poznati slovački sokolski radnik brat Karel Dima, koji je kroz nekoliko meseci obišao sva ta-mošnja sokolska društva.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 5. o. m. predaje br. Dura Brza-kovič (Beograd) o temi: »Predratno Sokolstvo u Srbiji; njegov značaj i na'sto-janja za zajednički rad sa Sokolstvom u bivšoj Austro-Ugarskoj Monarhiji«;
dne 12 o. m. predaje br. Ivo Polič (Sušak) o temi: »Osnutak i razvitak Hrvatskog Sokolstva u Primorju i Istri i sokolski sletovi u Sušaku«.
Predavanja održavaju se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
•
PUČKA
SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče pučko sokolska radio-pre-davanje drži se u nedelju dne 14 o. m. u 16 časova; predaje br. dr. Milivoje Pavlovič (Skoplje): »Sokolstvo kao živa sila u narodu«.
Pučka sokolska radio - predavanja drže se svake druge nedelje.
(Nastavak sa 1 strane)
da se moraju župske glavne skupštine održati u mesecu martu svake godine.
Ovaj se predlog u celosti pri-hvača. pa če se on uvažiti kod iz-radbe nove organizacije.
Sokolska župa Kragujevac 1
Da se državni i banovinski činov nici, koji su istaknuti sokolski radnici i neophodno potrebni jedinicama. i' kojima vrše glavne funkcionerske duž-nosti, ne premeštaju, dok se za ovc ne upita Savez, odnosno župa ili četi i zainteresovana lica.
Izvršni odbor Saveza usvaja ovaj predlog pa če sa svoje strane naročitom pretstavkom zamoliti nadležno Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda, da poradi na tome. da se od strane Ministar-skog saveta donese jedno principi-jelno rešenje u smislu predloga bratske župe.
1) Da se odredbi »Organizacije« SKJ, a u odeljku »Zbor društvenih načelnika« doda u drugom stavu odozdo, gde je iznet sastav ovog zbora, još i sledeče:
»c) Četni načelnici i načelnicc ili njihovi zamenici.
č) Društveni referenti za čete.«
2) Da sc odredbi »Organizacije' SKJ na strani 164, a u odeljku »Zbor župskih načelnika« doda u drugom stavu odozgo, gde je iznet sastav ovog zbora još i sledeče:
»b) Pretsednici saveznog i župskog otseka za sokolske čete.«
3) Da se odredbi »Organizacije« SKJ na strani 47, a u § 26 u drugom stavu, gde je iznet sastav saveznog prosvetnog zbora, doda još i sledeče
»c) Pretsednici saveznog i župskih otseka za sokolske čete.«
4) Da se odredbi »Organizacije« SKJ na str. 96, a u § 24 doda na kraju još i sledeče:
»e) prosvetari sokolskih četa;
č) društveni referenti za čete.«
Pravilnicima, koji su izdani za rad saveznog i župskog otseka za sokolske
čete i društvenih referenata za čet>;, predviden je njihov delokrug rada u najširem smislu te reči. No s obzirom na to, da je ovim otsecima, odnosno referentima, stavljeno u dužnost sve-strano staranje o četama i njihovom radu, jasno je da ti organi treba da budu oni, koji želje i namere odgova-rajučih tehničkih, prosvetnih i upravnih organa sprovode u četama i što je najvažnije prilagodavaju ih prilikama i okolnostima, koje vladaju u pojedi-nim četama.
Prema tome, o mišljenju ovih otseka i referenata, koji u tolikoj meri poznaju prilike u selu, moraju svi ostali da vode računa i da svoje pla-nove zasnivaju samo u toliko u koliko bi otseei i referenti za čete mogli pru-žiti garancije da če te planove i privesti u delo.
Ove činjcnice nameču potrebu što tešnje veze izmedu tehničkih, prosvetnih i upravnih organa Saveza, župa i društava sa njihovim otsecima, odnosno referentima za čete.
Pošto ovi zborovi održavaju svoje sastanke uvek u početku radne godine, to če savezni i župski otseei za čete, odnosno društveni referenti za čete, tom prilikom biti dragoceni saveto-davci, pod čijim če se uticajem plano-vi tehničkih, prosvetnih i upravnih organa svoditi u graniee onog, što je moguče na terenu izvesti.
Izneseno prihvaća se u principu, pa ee se kod izradbe nove organizacije uzeti u obzir sve želje. Nadležni otseei Saveza več su upu-eeni da imadu u vidu ovaj predlog.
S obzirom na naročito važan sokolski rad na selu i apsolutnu potrebu tesnog kontakta matičnih društava sa četama, uprava Sokolske župe moli, da se u pravilnik o povlasticama na državnim železnicama i brodovima za Soko kraljevine Jugoslavije unese i ova odredba, da sva matična društva dobiju po jednu besplatnu kartu II klase od društva do sedišta župe i od društva do okolnih mesta, u kojima več ima ju ili če osnovati sokolske čete.
Gledom na izmeau zakona o osnutku Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, a koja predvida auto-nomni položaj sokolskih četa, ovaj je predlog bespredmetan.
S	obzirom na današnje političke prilike u Evropi i veliku užurbanost u obaveštenju i pripremi civilnog stanov-ništva u svima kulturnim zemljama u odbrani protivu zagušljivih gasova, na-bavci i način upotrebe maski predla-žemo, da bratska savezna skupština nade po mogučnosti, da Sokolstvo bu-de jedna od prvih organizacija, koja če hitno otpočeti da obaveštava svoje članstvo u ovome pravcu.
Izvršni odbor SKJ predlaže da se ovaj predlog otstupi načelni-štvu Saveza, da ono u saglasnosti sa Ministarstvom za fizičko vaspitanje naroda nade najbolje rešenje.
Sokolska župa Ljubljana 1
Da se sokolski domovi zaštite pred eventualnom utužbom i zaplenom od strane svojih verovnika, neka Uprava Saveza poradi na tome, da se donese zakon, koji bi štitio sokolske domove na sličan način kako su zaštičeni se-Ijački domovi u okviru zakona o za-štiti zemljoradnika.
Kako se ovaj predlog ne slaže sa sokolskom etikom to Izvršni odbor Saveza ne može ovaj predlog preporučiti na prih vat.
Sokolska župa Maribor 1
Da se zaključak Izvršnog odbora Saveza od dana 1 juna 1931 god. tač. 3 (Sokolski glasnik br. 26, str. 6 iz 1931 g.) protegne i na sokolske jedinice, koje su bile osnovane več u toku 1930 g., u koliko ove nisu produžene kojom rani jom sokolskom organizacijom. Više je nego sigurno, da Savez neče moči nikada naplatiti tih potraživanja, pa ona samo pretstavljaju nepotreban balast za savezno računovodstvo.
Konstatuje se baš temeljem poslovnih knjiga, da je pretežna večina tih društava platila zaostala dugovanja i udovoljila svojim obvezama, pa zato se ovakav predlog ne može preporučiti na prihvat.
Da se Savez ponovo zauzme za oprost svih sokolskih priredaba od taksa. Sokolske priredbe ne bi sc smele tretirati na isti način kao i priredbe drugih organizacija, čiji unutarnji rad ne zahteva gotovo nikakvih materijal-nih sredstava. Potrebno je oprostiti od taksa i prikazivanje filmova, koji slu-že u poučno - tehničke i progagandne svrhe. Najžalosnije je to, da sc opore-zuju i pretstave sokolskih pozorišta lu-taka, koje su jedne od najuspešnijih vaspitnih sredstava za decu.
Odgovor na ovaj oredlog jed-nak je odgovoru na sličan predlog bratske župe Bjelovar pod br. 3.
Da se eventualne državne i banovinske potpore dele župama srazmerno broju njihovih jedinica i intenzivnosti njihovog delovanja. Nadalje, da se po-jedinim sokolskim jedinicama ne do-deljujuju nikakove potpore, bilo od države, banovine ili Saveza, bez pret-hodnog konzultovanja njihove župe. Dogadalo se jc naime, da je Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda delilo potpore poj edinim jedinicama bez prethodnog traženja mišljenja od njihovih župa.
Uprava Saveza od više župa primila je obavesti, da su razabrale iz novinskih vesti, da su neka sokolska društva primila potpore od Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, pače bilo je društava, koja su se izravno obračala na Savez i tražila razjašnjenja po toj stvari. Savez obratio se je sada naročitim aktom br. 3011 od 14 marta na Ministarstvo fizičkog vaspitanja sa zamolbom, da mu se objasni, na koji je način navedeno Ministarstvo podelilo ove potpore, i da li imade nade na uspeh, ako bi se neka društva, koja su doista u skrajnjoj potrebi, obratila na isto propisnhn putem svojim naknadnim molbama. Ministarstvo je na ovu pretstavku odgovorilo svojim aktom br. 600, u kojemu je spome-nu!o, da je u svom prošlogodiš-njem budžetu imalo svega 200.000 dinara namenjenih za pomoč sokolskim domovima. Kako ova suma ni iz daleka nije odgovarala stvarnim potrebama, a koje su bile evidentirane u tom Ministarstvu, to se moglo da podeli minimalne iznose samo onim jedinicama, gde je bila najveća potreba. Ministarstvo kao i ovaj puta tako i u bu-duče pridržaje pravo da o potpori koju ono deli iz svog budžeta ras-polaže po svom nahodenju. Što se tiče potpora od banovina, Uprava Saveza godimice kada traži od banovina izveštaje bilo za pomoč koja je več podeljena ili budžete iz kojih če se razabrati, kolika je višina potpore od strane pojedinih banovina dana sokolskim jedinica-ma. u svojim sprovodnim pismima bez izuzetka uvek naglaSuje, da se ta potpora imade podeliti samo oo onim molbama, koje su prošle svoj propisan put, naime preko župa, sa
preporukom Saveza. Istina, imade slučajeva gde se banovine nisu osvrtale na ovu molhu Saveza. več su radile prema svome nahodenju. Savez je naročitim aktima na mnoge i mnoge takove slučajeve skre-nuo pažnju odnosnih banovina, ali je uvek primao odgovor, da je podela pomoči diskreciono pravo pojedinih banova, koji i u buduče pri-držaju pravo da u podeli odlučuju onako, kako oni nalaze za shodno. Konačno što se tiče Uprave Saveza ona je stalno u svakom pojedi-nom slučaju bez iznimke pridrža-vala se postoječih propisa, naime, ako^ je delila bilo kakove potpore u bilo kakove svrhe. ni u jeđnom slučaju nije činila nista, a da nije konzultovala nadležnu župu.
Da sc različite mnogobrojne statistike (prosvetne, tehničke, administrativne i t. d.) svedu na najnužniju meru i do najviše mere pojednostavc, što bi sokolske funkcionere oslobodilo mnogo nepotrebnog posla.
Konstatuje se, da statistika, ovakva kakva je danas. ako se ina-če čitav administrativni rad po jedinicama, bilo u tajništvu, biio u prednjačkom zboru ili u prosvet nom odboru vodi savesno i iaeno, i ako je to poslovanje redoviio, ne zadaje nikakvog suvišnog posU< Obratno, ako se u društvu vodi o svemu stalna evidencija, to unaša-nje podataka u ovakove tabele je posao od nekoliko desetaka minuta. Teškoča ispunjavanja tabela može se osetiti samo tamo, gde je neredovit i nesavestan rad i gde pojedini funkeioneri, koji imadu dužnost da se brinu oko evidenci-je onih podataka, koji se tabelama traže, ne izvršuju taj posao, več hvataju podatke onako od oka t! poslednji tren. Opravldan je prigovor jedino taj, da neškolovani ljudi nisa a mogučnosti da ispunjavaju ove tabele. No za sada u tom pogleda ne može se ništa učiniti, jer pretstojeća reorganizacija Saveza doneče sa sobom i izvesne prome-ne, koje če opet neosporno izazvati i promena administrativno^ poslovanja u pojedinim područjima so-kolskog rada.
5
Da Savez na nadiežnom mestu posreduje, da se što pre popune sva upražnjena učiteljska mesta na teritoriju župe Maribor, i to u prvom redu sa mladim učiteljskim naraštajem, koji je osposobljen za sokolski rad.
U principu predlog se prihva-ča, ali na njegovom ostvarenju može se poraditi tek onda, kada župa Maribor podnese konkretan predlog, jer po cvako opčenito sastav-ljenom predlogu, iz kojega se ne razabire, koja su mesta upražnjena, ne može se ništa konkretna podu-zeti.
6
^ Da bi se omogučilo delovanje stre-ljačkih otsecima naših sokolskih jedinica, nužno je ]K>trebno, da se Savez zauzme kod merodavnih faktora, da se tim našim otsecima dadu one pogodno-sti, koje uživaju i streljačke družine.
Što se tiče streljačkih otseka sokolskih jedinica, a naročito glede dodeljivanja pušaka i municije, po-stoji naredenje Ministarstva vojske i mornarice pod Dj. br. 609 od 26 februara 1931 g., a koje je naredenje Upravi Saveza saopštilo Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom A. S. br. 17205 od 27 novembra 1931 g., gde su izričito naznačeni svi uslovi pod kojima se može u svrhu uvežbavanja dobiti potrebne puške i municiju. Što sc župe toga ne pridržavaju, nije kriv-nja na Savezu, več na njima samima, jer nisu radile u smislu raspisa, pa je taj sokolskim jedinicama ostao nepoznat. Mora se konstato-vati, da je Ministarstvo vojske i mornarice u svim slučajevima, gde se to tražilo, bratskim društvima i četama izlazio najpripravnije USu-sret.
7	i
Da sc usled teške ekonomske krize svi pripadnici Sokola, koji aktivno su-deluju u sokolskom radu a trenutno su bez svakog zaposlenja, oproste svih organizacijskih doprinosa sve dotle dok ne dobiju zaposlen j e.
Sam predlog je suvišan, jer Uprava Saveza, imajuči u vidu baš to nezaposlenje, u svima slučajevima, kad joj se podneo spisak članstva koje je nezaposleno, a koji je spisak overila župa, oslobađalo je takva lica od saveznog poreza. Od drugih organizacijskih doprinosa nemoguče je oslobadati, jer to nije nadležnost Izvršnog odbora Saveza, več župa i društava. Dolazio bi jedino u obzir ozledni fond, ali od plačanja istoga ne može se temeljem pravilnika niko osloboditi.
8
Da Savez raspiše natečaj za načrte praktičnih higijenskih i jednostavnih sokolskih domova i da se pri tome obrati pažnja na pojedine naše krajeve na 1 materijal. Svi odabrani načrti da sc ot-
kupe i izdaclu u posebnoj knjiži, kada bi to irnali, mnoge bi naše jedinice, oso-bito one u krajevima bogatim drvetom, več imalc skromne sokolane bez nepotrebno.!.; zaduživanja.'
Gradevinski otsek Saveza bas ovo pitanje izgradnje jevtinih domova temeljito proučava. U tu svr-hu i Uprava Saveza poduzela je najopsežniju akeiju, jer naš cilj nije da dižemo luksuzne domove, za čiju se izgradnji! trose horendne sume na spoljni izgled, dok svojorn unutrašnjošču ne odgovaraju ni najprimitivni jim potrebama. Baš radi cve spoljne luksurioznosti društva upadaju u dugove i docniji njihcv rad, nakon dovršenja doma, sestoji se jedino 11 torne, da muku muce kako i na koji način če da te svoje domove, oslobode verovnika. U vidu, da je glavno da se hnade mogučnosti za uspešan rad, a baš kod sokolskih čete, Uprava Saveza stavila se u sporazum s velikim našim državnim preduzečem ŠipacL koje je najpripravnije izašlo usu-sret njezinoj želji i izradilo tri modela jevtinih drvenih domova, a koje je ono u mogučnosti da liferuje brzo i solidno. Ti modeli i planovl bili su izloženi na sokolskoj izložbi u Beogradu i naišli su na opšte interesovanje. i danas več mnoge i mnoge jedinice nalaze se u pregovorima sa navedenim preduzečem u svrhu nabave takvih domova. Planovi, kao i slike tih modela izači če u jednom od narednih brojeva »Sokolskog glasnika«. Gra-devinsko odeljenje Saveza dosada je uvek u svim slučajevima. kada se neka četa ili društvo obratilo na Savez, najpripravnije izlazio usu-sret i izradilo potrebne planove, kao i stružnim savetom bilo pri ru-ci kod same izgradnje i izrade predračuna.
Ne samo da je nepraktično, nego nije ni preporučljivo da se izrc-de načrti samo od oka, jer od ta-kovih planova nema nikakve koristi, pošto je izradba vezana za sam teren i klimatske prilike, pa je uvek svrsishodnije da se prilike is-pitaju na licu mesta i da se plan tačno udešava prema položaju sa-mog gradilišta. Pa kao do sada tako če i u buduče gradevinski otsek Saveza razviti svoju največu delat-nost i ko god zatraži njegovu struč-nu pomoč biče mu pri ruci, pa je usled toga izdavanje takove knjige suvišno.
9
Da savezna Uprava odmah zapo-čne akcijom, da se na merodavnom mestu isposluje besplatna vožnja za — Ло ne sve vežbače, — a ono za vežba-* cko članstvo sokolskih četa, kao i za ono vežbačko članstvo naših društava, koje je seljačkog i radničkog staleža i 2a naraštaj i decu, koji če učestvovati Ijubljahskom sletu.
Konstatuje se, da se organizacija pokrajinskog sleta u Ljubljani nalazi u rukama naročitog sletskog odbora i da taj odbor samostalno razvija svoju akeiju. Taj je odbor več dosada sam direktnim putem zatražio železničke povlastice za slet, a Uprava Saveza več po svo-joj dužnosti uvek je spremna, da svaku opravdanu želju tog odbor? na kompetentnim mestima prepo-ruči i zagovori kao i da se založi za povoljno rešenje. Uprava Saveza posvečuje pokrajinskom sletu u Ljubljani največu pažnju, što je dokumentovala i svojom pove-čom pozajmicojn tom sletskom odboru i time omogučila da se može započeti preparatornim sletskira ra-dovima.
Medutim je ovo pitanje rešeno, jer je za vežbače dan bespla-tan prevoz, pa je prema torne sam predlog bespredmetan.
10
Predlaže, da bi sve naše župc treba-le biti zastupane u Upravi Saveza, a njihovi zastupnici bi ujedno bili referenti za svoje župc.
Sam predlog takoder je bespredmetan, pošto se radi na izmeni zakona o osnutku Saveza SKJ, a koja bi izmena imala doskora usle-diti, pa je prirodno, da če se tom izmenom provesti i čitava reorganizacija u našem Sokolstvu. U toj reorganizaciji i opet se pređviđa, kao i u bivšem Jugoslavenskom sokolskem Savezu, zbor delegata svih župa. koji bi se sastajao dva puta godišnje, a koji bi večao i zaključiva© o 6vim pitanjime, koja en za-jednička za celokupno naše Sokolstvo. Današnja uprava Saveza, odmah čim 'dode do izmene zakona, pristupiče izradbi novih pravilnika
i	statuta, koje če dati ne mišljenje svim bratskim župama, pa it se tako pružiti prilika celokupnem Sokolstvu da učestvuje u izradbi novih ustanova, kao i u samo j reorganizaciji Sokolstva.
Sokolska župa Mostar
1
Župa Mostar traži, da joj se od bilo kojeg ministarstva isposluju dva či-novnika-Sokola, koji bi joj se dodelili za rud u njezinoj župskoj kancclariji.
Ovaj se predlog prihvača i odmah če se poraditi na tome, da se molbi, odnosno predlogu, župe Mostar po mogučnosti što pre ishodi povoljno rešenje.
Sokolska župa Niš
1
Da sve poljoprivredne i šumarske škole obavezno uče telesno vežbanje po sokolskem’ sistemu.
Izvršni odbor Saveza ovaj predlog preporuča na prihvat, pa če sa svoje strane naročitim pret-stavkama obraditi se nadležnim ministarstvima i poraditi na tome, da se toj opravdanoj želji izade ususret.
2
Da se za đake druge godine poljo-privrednih i šumarskih škola održi oba-vezan prednjački tečaj, k.oji če biti naj-uspešniji rasadnik Sokolstva na selu, i da sc svakom tečajcu od strane župe po položenom prednjačkom ispitu pokloni »Priročnik za prednjake« sa posvetom.
Izvršni odbor Saveza predlaže, da se ovaj predlog bratske župe uputi načelništvu Saveza, da ga on prouči i da u zajednici sa tehničkim odborom Saveza nastoji, da dode do njegovog ostvarenja.
3
Da se uredi pitanje odnosa Sokola kraljevine Jugoslavije sa ruskim Sokolom, otsekom u istom mestu.
Odnos ruskog Sokolstva prema našem ureden je naročitim statutom, koji se nalazi u knjiži »Organizacija SKJ« str. 215. Bratska župa neka se strogo pridržava izne-senog u tom statutu, pa su isklju-čeni nesporazumei. U koliko bi bUe sa strane brače ruskih Sokolova bilo gde učinjene organizacione gre-ške, neka se svaki takav slučaj javi Savezu, koji če ga rešiti direktno sa Pokrajinskim Savezom ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.
4
Da se svakom okružju dade po jed-na besplatna železnička karta za obila-zak rada u okružju. Ove karte imale bi važnost samo na prugama od sedišta okružja do krajnjih mesta, koja mu pripadaju. Veoma je velika važnost obi-laska četa i društava na teritoriji okružja, a okružja sama, a ni njegovi pret-stavnici ne raspolažu materijalnim sredstvima za podvoze.
Sve je to predvideno novim pravilnikom, koji je Ministarstvu saobračaja predložio Izvršni otlbor Saveza, a što je detaljno obrazloženo pod predlogom br. 2 župe Bjelovar.
5
Da sc nastoji svim silama, da se u buduče sokolski radnici ne premeštaju iz mesta službovanja, ako taj premeštaj nije vezan za stvarno učinjene krivice. Da sok. radnike mogu preporučivati samo sokolske jedinice preko svoje župe i Saveza, te za njih moliti i davati podatke, a da se stane na put drugim licima, da pod vidom Sokolstva uklanja-ju prave sokolske radnike, a da prepo-ručuju kao sokolske radnike one koji uopče nisu ni bili sokolski radnici, kao što je do sada bilo ovakvih i sličnih slu-čajeva, a sa posve drugom pozadinom premeštaja.
I. O. Saveza i sam je teško osetio ovakove pojave. One su /a-losne, jer duboko zadiru u naše redove i nanašaju golemu štetu kon-tinuitetu našega rada, a u drugu ruku opet izazivaju razočaranje kod onih, koji su se najrevnije posvetili sokolskom radu. Izvršni odbor Saveza u svakom slučaju, koji mu je bio dojavljen i gde je bila zatraže-na njegova intervencija, poduzeo je sve da zaštiti sokolske interese i da se udovolji pravdi. Pa kao do sada, tako če i u buduče uvek na to paziti, no moli i bratske župe da i one sa svoje strane paze, da se ne dogadaju slučajevi, kakove iznosi br. župa Niš.
6
Da se isposluje kod nadležnih vla-sti, da se Sokoli prilikom svojih prire-daba oslobodavaju finansijskih i autor-skih taksa i da se za sokolske sletove Sokolima daje besplatan prevoz železnicama.
Glede finansijskih taksa odgovoren© je pod sličnim predlogom bratske župe Bjelpvar. Glede au-torskih taksa ne može se nikako postiči potpuno oslobodenje, jer autor centrala na takovo što ne bi nikada pristala. Izvršni odbor Saveza upravo je u pregovorima sa navedenom ustanovom u cilju, da se taksa za autorsko pravo plače paušalno. Sto se tiče besplatnog prevoza železnicom, to je za sada, dok je na snazi postoječi pravilnik, nemoguče iehoditi ovakvo generalno rešenje, jer oao zavisi u prvom redu od odlitke samog nadležno; ministra.
7
Da se po sokolskim dručtvima i četama osnuju streljački otseci. — (Vid odgovor pod analognim predlogom bratske župe Maribor.)
Sokolska župa Novo mesto
1
Da Savez poradi svim silama na merodavnim mestima, da se sve sokolske jedinice oslobode plačan ja svih državnih, banovinskih i opštinskih taksa za sve svoje priredbe ako su kulturnog značaja. — (Analogno kao kod predloga bratske župe Bjelovar.)
2
Da savezna Uprava isposluje kod autor centrale da se tantijeme, koje se imadu plačati od pojedinih dela, snize i kategorišu. —• (Analogno kao kod istog predloga bratske župe Niš.)
3
Da savezni prosvetni odbor raspiše konkurse i otkupljuje dramatska i nui-zieka dela, čiji če sopstvenik biti SKJ i koja če dela biti na raspoloženju svi-ma jedinicama bez svake autorske za-štite.
Izvršni odbor Saveza predlaže, da se ovaj predlog ustupi prosvet-nom odboru SKJ, da on po njemu donese svoje rešenje.
Sokolska župa Osijek
Da se savezni doprinos od Din 5‘—-snizi na Din 3’— po članu, a ujedno i to, da sc novoosnovana društva i čete opraštaju od plačanja doprinosa za pot-porni fond kao i doprinosa za savezni porez, i to samo za onu kalendarsku godinu u kojoj su jedinice osnovane.
Gledom na loše materijalno stanje, a i na činjenicu da Savez treba da ima raspoloživih i potrebnih sredstava za svoje poslovanje, te što se pokazalo od kolike je go-leme štete bilo snižavanje poreza po prošlogodišnjoj saveznoj skup-štini, zaključilo se, da Izvršni odbor Saveza ovaj predlog ne može prihvatiti niti ga preporučiti na prihvat.
Sokolska župa Sarajevo
1
Župa Sarajevo stavlja predlog, da se: 1) sve državne učiteljske škole internatski urede; 2) da se elan II zakona
o	učiteljskim školama protegne 1 na sve privatne učiteljske škole koje danas postoje, te da se i one odmah koncem ovc godine zatvore.
Izvršni odbor Saveza, odnosno plenum savezne uprave predlaže, da se zaključi:
Poziva se bratska župa Sarajevo, da ona kao predlagač, dakle kao najbolji interpreta svojih intencija, izradi ednosnu prestavku, a Izvrš-nom odboru Saveza stavlja se u dužnost da poradi oko povoljnog rešenja samoga predloga.
2
Da Uprava Saveza nastoji da stupi u što uži kontakt sa Savezom strelja-čkih družina u cilju što jače saradnje.
Taj je kontakt zatražen pa je u cilju zajedničke saradnje održana jedna anketa u Ministarstvu fiz. vasp. naroda, no sokolske jedinice u večini do danas nisu se u punoj meri zainteresovale za osnivanje streljačkih otseka, prem da bi to bi-
lo	i te kako poželjno. Izvršni odbor Saveza, svojim raspisom broj 6253 od 5 decembre 1931, upozorio je sve sokolske jedinice na postupak, koji je kod toga potreban i očeki-vao je, da če biti lep odaziv, ali se donekle u svojim nadama prevario. Danas ne bi trebalo ništa drugo, nego da sokolske jedinice, pridrža-žavajuči se pravilnika o streljačkim otsecima, koji se nalaze u knjiži »Organizacije« i pozivom na pre spomenuti raspis, dadu što življe na organizovanje ovih otseka. Me-dutim, osim ovog u načelništvu Saveza razraduje se detaljna osnova rada oko sprovadanja organizacije ovoga otseka, pa nema sumnje da če kako bratske župe, kao i bratska društva nastojati da nadokna-de ono što su zadocnili.
3
Da se i delegatima koji dolaze na skupštinc društava i župa odobri popust na železnici, i to ili na osnovu posebne legitimacije koje bi sc izdavale u tu svrhu, ili na osnovu naredenja. — (Vidi odgovor pod predlog 2 župe Bjelovar.)
4
Da se ukine, odnosno proineni pravilnik glazbenog otseka, a gledom na okolnost što se tim pravilnikom pred-vida da glazbenici Sokoli ima ju neke naročHč privilegije.
Usvajaju se svi razlozi, koje je župa Sarajevo iznela u svome predlogu, pa če se pravilnik glazbenog otseka, gledom na kontradikciju sa sokolskim načelima, korigirati.
5
Da se poradi kod Ministarstva prosvete, da se u svima školama, a naroči-to u školama na selu, koje budu na no-. vo gradene, vodi najstrožije računa o tome, da budu predvidene prostorlje za {potreban sokolski rad, a naročito vež-baonic«.
Izvršni odbor predlaže, de se predlog u celosti prihvati, a on če poraditi na tome, da se taj predlog sa strane nadležnog mesta usvoji.
6
Osvrčc se na svoj prošlogodišnji predlog u pogledu trezvenosti u Sokolstvu, i na rešenje Izvršnog odbora po tome predmetu; koje nije moglo župu zadovoljiti, pa zato ona ponovo pokre-če ovo pitanje i ostaje kod svog prvo-bitnog predloga, da se kod svih sokolskih priredaba bez razlike i Sokolima u svečanim odorama zabrani uživanje alkohola.
Predlog je zaključkom plenuma savezne Uprave upučen trezvenja-čkom otseku prosvetnog odbora Saveza i on če po njemu doneti svoj zakljiičak.
7
Da se izmeni format zvaničnog organa »Sokolskog glasnika«.
Konferenca, koja je rasprav-ljala o sokolskoj saveznoj štampi bavila se je i ovim pitanjem i donela zaključak, da je nezgodno unu-tar tekuče godine menjati format lista. No time nije definitivno sam predlog odbijen, več če se on ponovno raspraviti pod konac ove godine, pre nego se zade u naredno godište izlaženja lista.
Sokolska župa Skoplje
1
Da se sedište svih otseka Saveza skoncetriše u jednom jedinom mestu. Razlozi za ovo su: finansijski efekat, jer na ovaj način, kako je danas Savez ureden, mi stvarno imamo tri Saveza: tajništvo i neke otsekc u Beogradu, prosvetni odbor u Novom Sadu, a tehnički odbor i neke otseke u Ljubljani. Ovo sve iziskuje velike materijalne žrtve, pošto se članovi savezne Uprave mora-ju sastajati, a svaki sastanak skopean je sa večim izdacima. Ne insistiramo da bude sedište Saveza u Beogradu, Zagrebu ili Ljubljani, več u onom mestu, gde on može potpuno da funkcloniše sa svima svojim otsecima; na taj način bi se postiglo potpuno jedinstvo, koje mi želimo, a osetio bi se i efikasniji rad u svima pravcima sokolske delatnostl.
Pitanje sedišta Saveza rešeno je zakonom o osnutku Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, pa je zato ono van diskusije. Sto se tiče koncentracije svih odel jen ja, ovo če pitanje biti aktuelno kad stupi na snagu izmenjeni zakon, jer je ova koncentracija vezana uz izbor lica koja če uči u buduču upravu Saveza.
2
Da se svi raspisi pišu ckavštinom, kako je to rešeno na godišnjoj skupšti-ni u Dakovu. Ako jc pak to nelzvedivo onda da se piše ckavštinom za grupe južno od Beograda. Razlog: svi mi, koji smo više udaljeni od brače iz slovena-čkih župa, ne razumemo dobro stovena-čki dijalekat, a na njemu se pišu svi raspisi tehničke prirode, pa je u toliko teže našim prednjacima da stvar protumače.
Ovaj se predlog u celosti prisvaja, pa če se u buduče njegova izvedba najrigoroznije respektova-ti. O ovom zaključku izvestiče se načelništvo Saveza, kako bi prema donešenome udesllo svoje raspise.
3
Da se zakon o Sokolu kraljevine Jugoslavije modificira tako, da starešina Saveza ostane doživotno i da se ne bira, a da se svi ostali članovi savezne uprave biraju na redovnoj godišnjoj skupštini.
Kako se izmenom Saveza o osnutku Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u tom pogledu predvida potpuna izmena, naime, da je Nj. Vis. Prestolonaslednik stalnim vrhovnim starešinom, a da se biraju starešina, dva-tri potstarešine i ostali članovi uprave, to je sam predlog kao zadocneo bespredmetan.
4
Da se svim dacima dozvoli da aktivno učestvuju u sokolskom radu u onim kategorijama, u ko jima su članovi, da mogu biti birani i u društvene uprave, naime, da dači članovi sokolske organizacije budu u punom smislu reči članovi sokolski sa svima pravima i dužnostima. Obrazloženje: U pojedi-nim školama ne dozvoljava se đacima da budu u upravama zajedno sa profe^ sorima, a negde im se ne dozvoljava ni učestvovanje na sokolskim priredbama, zaklanjajuči se raspisima Ministarstva prosvete. Ako se ovo primi, potrebno je da se od Ministarstva prosvete di-rektorima škola ovo stavi do znanja radi pravilnog postupka, a da svaki direktor ne rešava ovo pitanje na svoju ruku.
letine je, de je faktično stenje tekovo, kekovim ge u tom pogledu predočuje bratska župa. Izvršni odbor Saveza vodio je o ovom briga i evojedobno obratio se po tome Minleteretvu prosvete naročilom pretetavkom. Mlnistarstvo prosvete izašlo je ueusret i u principu **-glasilo se s time, de se odnos škole ; preme Sokolstvu što bolje formuli-
še. U tu svrhu odredena je i naročita anketa, koja če urediti taj odnos, o čemu če bratske župe biti tačno obaveštene.
5
Sokolsko društvo Kumanovo sagra-dilo je svoj dom u danima dobrih ko-
li	juk tu ra i zadužilo se, ali danas nije u stanju da plača ni kamate na učinjeni dug. Rešeno jc stoga na godišnjoj skupštini društva da se umoli br. Savez da poradi kod nadležnih ministarstava da obezbede isplatu anuiteta kako domovi ne bi pali pod stečaj.
Izvršni odbor Saveza primio je odnosni akt o slučaju br. Sok. društva Kumanovo, i zatražio potrebne informacije, kako bi mogao podu-zeti nužne korake, pa kako u ovom, tako i u svakom drugom slučaju pripravan jc da se zauzme za samu stvar. Izvršni odbor Saveza pitanju sanacije domova posveču je največu pažnju, i to pitanje neče skidati sa dnevnoga reda dok mu ne uspe da ga povol jno reši.
6
Da se ч pravilniku sokolskog društva u čl. 17 popravi pogreška, gde u drugom stavu petog reda stoji 1—10 članova«, da stoji: »5—10 članova«.
Kako pretsto ji usled izmene zakona potpuno nova reorganizacija, a pri čijoj če izradnji učestvovati sve župe, to je taj predlog bespredmetan.
7
U pravilniku Sokolskog društva čl. 21 stav I da se izmeni i da glasi: »Glavna skupština održava se jedanput svake godine najdalje do 31 januara. Poziv sc ima uputiti članovima 8 dana ranije uz oznaku dnevnog reda. No prema potrebi može se u toku godine održati i više skupština, koje se za razliku od prve nazivaju vanredne. U čl. 22 izostaviti prvu reč u tekstu »glavnoj«. Na kraju čl. 23 dolazi potpuno nov stav koji glasi: »na vanrednim skupštinama rešavaju se samo ona pitanja zbog kojih se skupština saziva. U čl. 24 izostaviti prvu reč u tekstu: »glavna«. — (Jednako kao i pod 6.)
8
Da se kod Ministarstva saobračaja isposluje odobrenje, da se nove sprave, svojima sok. društava besplatno prenose železnicom od predajne stanice tvornice do društva, a stare sprave da se besplatno mogu preneti železnicom od najbliže stanice društva do radioni-ce gde se opravljaju i natrag.
Izvršni odbor Saveza prihvača ovaj predlog i nastojače, u koliko je to još moguče, da se unese u novi pravilnik za povfaščenu vožnjo.
9
Da se kod Ministarstva za trgovinu obrt i industriju isposluje, da se u program večernjih zanatsko-trgovačkih (бе-rtskih) škola uvede telesno vežbanje ao obavezan predmet i da načelnici sokolskih društava budu naetavnici gimnastike ili ako nemaju potpunu kva-lifikaciju da budu zamcnici nastavnika.
Izvršni odbor Saveza predlaže, da se ovaj predlog otstupi br. načelništvu Saveza i da ono po njemu donese svoj zaključak.
Sokolska župa Sušak-Rijeka
1
Da se pitanje domova, izgradenih zajmovima s visokim kamatnjakom ili pozajmicom novca inače, likvidira prema nižim zaključcima i to sledeče: da se uz niški kamatnjak svi domovi ovako izgradeni isplate ili u najbolju ruku da se bilo s koje strane izrade beskamatni zajmovi.
O	sanaciji domova govoreno je u izveštaju gospodarskog otseka Saveza, kao i u predlogu bratske župe Skoplje.
2	Г
Da se dadc mogučnost pristupa u sokolske redove radnicima i siromašnim dacima, te ostalim gradanima, koji ne mogu članarinu plačati i to tako: de radnici, dači i siromašni gradani plače-ju mesečno članarinu 1 dinar, tiroe de sc ovakvi članovi oslobode saveznog » župskog poreza.
Visinu članarine odreduje ko društvo samo za sebe, dok viel-nu župskog poreže odreduju žuPr ske skupštine. Sto se tiče saveznog poreza, nemoguče je generalno osloboditi ovu Ш onu profesijn čle-nova, jer bez obzira ne položaj ili profesiju u Sokolstvu važi načelo: jednaka prava, jednake i dužnosti.
3
Da se statut izmeni u toliko, što bi se sokolske čete osnivalc nakon dobro preispitanih uslova za opstanak, a alto se osnuju, da se tek nakon pokusnog rada od 6 meseci odluči, da li _ se definitivno primaju ili ne kao jedinice nadležne župe.
Kako se izmenom zakona predvida da sokolske čete poeteju a* mostalnim jedinicama, to če *e ovaj predlog, užeti u obzir kod i*> radhe nofih pravilnika.
■■lllllll KOSIJA - FONSIER • DRUŠTVO Z.A OSIOVRANJE I REOSICUUANJE • BEOGRAD lil  .
-	4
Da se donese jedna uredba za sve vlasti u zemlji; da se polaznicima sokolskih tehničkih i prosvetnih tečajeva, koji su državni nameštenici, izdaju potrebna otsustva na traženje sokolskih jedinica.
Ovaj se predlog prihvača, pa če se Uprava Saveza sa jednom pretstavkom obratiti Pretsedništvu vlade, kako bi se ishodilo jedno generalno rešenje u smislu samog predloga.
Sokolska župa Tuzla
Na anketu br. Saveza o učešču delegata sok. četa na godišnjim skupšti-nama mat. društava zaključeno je da se predloži br. Savezu, da se delegatima četa dozvoli učešče na skupštinama ma-tičnrh društava, i to na svakih 30 članova 1 delegat. iMatična društva mogu iz-među tih delegata odrediti i delegata za župsku skupštinu.
Kako se izmenom zakona o osnutku Saveza SKJ predvida autonomni položaj sokolskih četa, to ovaj predlog otpada.
2
Videlo se, da mnoge novoosnovanc čete ubrzo posle osnivanja prestanu s radom. Da se to ne bi dešavalo, župa je uvela za čete šestmesečni pokusni rok, a po isteku toga roka, ako se ustanovilo da četa ima sve potrebne uslove za op-stanak i pravilan rad, potvrđuje župa upravu čete. Predlažemo, da br. Savez prihvati to i za ostale sok. čete, koje se osnivaju, jer se taj način pokazao u praksi kao veoma dobar.
Načelo pokusnog vremena za sokolske čete svakako je potreben, i u slučaju kada dode do izmene zakona, pa če se taj predlog kod iz-radbe novog pravilnika za sokolske čete svakako uzeti u obzir.
3
U vezi zaključka župe o obligatnom osnivanju trezvenjačkih sekcija u na-šoj župi, predlažemo br. Savezu da po-radi na nadležnom mestu, da se ukinu državne i samoupravne trošarine na bezalkoholna pica, a alkoholna pica da se opterete u višini trošarine na bezal-koholna pica.
Izvršni odbor Saveza predlaže da se ovaj predlog ustupi trezve-njačkom otseku prosvetnog odbora Saveza, a sa uputom, da poradi, da se isti bezuvetno ostvari.
4
Radi sve jačeg razvitka rada na se-oskom Sokolstvu potrebna je u pravili-ma čete dopuna analogno §-11 župskih pravila tač. 2 i §-a 20 društvenih pravila, pa se predlaže, da se predvidi i odbor delegata sokolskih četa, koji če matična društva morati da sazivaju po potrebi, a najmanje jednom godišnje, a delegati istih odbora sačinj avali bi odbor delegata četa, koji bi sazivao žup-ski otsek za seosko Sokolstvo prema potrebi, a najmanje jednom godišnje.
Ovaj je predlog takoder bes-predmetan gledom pretstoječu re-organizaciju.
5
Poznato je, da mnoga društva du-guju na račun gradnje domova teške milijone. Ta žalosna činjenica o Čijim uzrocima ne treba više govoriti, nego tražiti stvaran način da bi se izbegle te štetne posledice koje pretstoje, ne satno da ometa rad u mnogim društvi-mi i zadaje brige br. Savezu, nego če-sto mnoga br. društva dovodi u bez-izlazan položaj. Izgleda, da je jedini moguči način, t. j. da se ta stvar sanira putem hipotekamog zajma, neostvar-ljiv, radi čega je poželjno da se ta briga zbrine i br. Savezu, jer to tangira interese celokupnog Sokolstva. Ako je tač-no, da je br. Savez primio od države u god. 1931 6,000.000 dinara, i da bi u ovoj godini mogao primiti približno toliki iznos, predlažemo, da se iz te sume izdvoji jedan odgovarajuči deo, koji če poslužiti za osnivanje zadruge u svrhu saniranja dugova oko izgradnje domova i radi davanja pozajmiee br. društvi-ma, koja več imaju približnu sumu da mogu otpočeti sa gradnjom doma. Pomoči iz te zadruge davale bi se samo br. jedinicama na granicama naše države, gde je potrebna zaštita naših nacionalnih interesa.
Ovaj se predlog, u koliko se tiče osnivanja zadruge u svrhu saniranja dugova oko izgradnje domova, prihvača, pa če ga gospodarski otsek Saveza ozbiljno uzeti u pretres i svakako nastojati da on dobije konkretne forme.
6
Da bi se putem sokolske štampe što jače pospešio sokolski rad na selu, predlažemo da se u Sokolski glasnik kao stalna rubrika uvede: »Naše selo«. (Vidi zaključak pod III predlog uprave Saveza.)
7
Župa Tuzla je u svoje vreme predložila osnivanje otseka za seosko So-
kolstvo. To je skoro privedeno u delo, ali rad pomenutog otseka u br. Savezu j oš uvek nije mogao doči do punog iz-ražaja. Mišljenja smo, da su prilike u raznim krajevima u kojima živi i deluje seosko Sokolstvo različite, pa prema tim prilikama treba taj rad i podešava-ti. Predlažemo, da se radi toga izvrši neka vrsta rajoniranja toga rada, pa da se na teritoriju Drinske, Vrbaske, Zet-ske i Vardarske banovine odredi Centar Mostar ili Sarajevo, a za ostale banovine da se odredi prema mišljenju župa u čiji delokrug zaseea rad tih četa. T ime bi se postigao kontinuitet u radu, pojedine župe bi mogle da se ko-riste iskustvom ostalih župa, a rad ne bi bio bez inicijative.
Izvršni odbor Saveza u celosti prihvača ovaj predlog, pa če ga
uputiti saveznom otseku za sokolske čete.
Sem ovih predloga bratska župa Tuzla iznela je na svojoj glavnoj go-dišnjoj skupštini nekoliko primedaba, kao 1) da se u buduče vodi o ostvare-nju i sprovodenju predloga savezne skupštine strogog računa; 2) da ovogo-dišnji Sokolski kalendar u redakcio-nom pogledu ne zadovoljava potrebe članstva; 3) da se članske legitimacije pojačaju brojem lističa, i 4) da se u tečaj za vode sokolskih četa prima veči broj polaznika, odnosno da se uz po-stojeći tečaj osnuje još nekoliko tako-vih tečaja.
Izvršni odbor Saveza sve ove primedbe uzeče u raspravu, pa kako i sam uvida njihovu opravda-nost, bezuvetno če nastojati da ih ostvari.
jave članstvu svakoga dana pismeno. Za dežurnu službu treba odabirati samo poverljive prednjake.
Odlazak vežbača na sletište kao i dolazak članstva na sabiralište (za po-vorku ili slično) vrši se skupno u redovnim formacijama, koje vodi načelnik, odnosno načelnica župe. Društveni i župski načelnici treba da upozora-vaju članstvo na tačnost, koja je temelj svakog organizovanog nastupa. Naročito treba da upozoravaju članstvo, da im krojevi budu strogo prema propisima, te da se isti drže čisto, a da se nakon eventualne kiše i uglačaju.
Cipele za kroj moraju biti samo crne. Za niške crne cipele treba imati i crne čarape.
Odelo učesnika za naslupe 1 povorku
Sva odeljenja koja nastupaju, treba upozoriti, da nastupaju u prepisanim vežbačkim odelima. Vežbačka odela treba da su čista. Opazi li se, da ko ima nečisto, potrgano i uopče neured-no odelo, neče se pripustiti nastupu. Osobito treba paziti na majicu, koju treba eventualno preko noči i oprati. Preporučamo da svaki vežbač ima dve majice; jednu za kušnje, drugu za na-stup.
U povorci pripustiče se članstvo u svečanom kroju i u gradanskom ode-lu sa znakom, te u narodnim nošnjama; članice i ženski naraštaj pak takoder i u vežbačkom odelu. Članovi seoskih sokolskih četa nastupiče u prostim vežbama i u povorci u svojem na-rodnom odelu.
Da se je dozvolilo učestvovanje u povorci također i članstvu u gradanskom odelu sa znakom, savezno načel-ništvo je rukovodila misao, da je potrebno da celokupno naše članstvo u povorci manifestira snagu Sokolstva. Verujemo u sokolsku svest sve naše brače i sestara, te smo osvedočeni, da se s tom odredbom neče umanjiti broj krojeva u povorci. Apeliramo također i ovom prilikom, da članstvo nabavi svečane krojeve, te da time poveča broj ervenih košulja u silnu sokolsku vojsku.
Sokolski pripadnici, koji več imaju svoje krojeve, bezuslovno su dužni da ih obuku. Za to su odgovorni društveni i župski načelnici.
Pulovanje železnicom
Sokolstvo iz pojc-dinih krajeva vodiče na slet u Ljubljanu župski načelnici sa svojim organima.
Svaki učesnik, bez razlike, dužan je da se pokorava odredbama toga vodstva.
Pojedina društva i čete vode njihovi načelnici, koji su podredeni žup-skim načelnicima.
Na slet putovaee se u sokolskim krojevima; iz udaljenijih krajeva eventualno u gradanskom odelu sa znakom. Ako članstvo putuje s redovitim ili pak posebnim vozovima, mora uvek da nastupa pod jednim vodstvom. Učes-nici jednog posebnog voza tvore uvek jednu skupinu, kojoj stoji na čelu naj-stariji župski ili društveni načelnik.
Članstvo treba da se sabire na po-laznim stanicama pravodobno, t. j. toliko pre odlaska voza, da vodnik ima dovoljno vremena da uredi sve što je potrebno.
Vodnik voza odrediče za pojedine skupine u vozovima prostor.
Izlaženje iz kola, kao i sve što bi moglo da ometa red i disciplinu,^ za-branjeno je. Ako je potrebno da članstvo na večim stanicama što kupi, do-zvolu za izlaženje iz voza daje pojedin-cima voditelj skupine, ali se u torne
slučaju svaki, koji izade, mora što pre da povrati na svoje mesto.
Svaki učesnik neka na svoj kov-čeg, uopče prtljag, pričvrsti karton, na kome treba da označi župu i društvo, kome pripada, te svoje ime i prezime uz tačnu oznaku svog stalnog boravi-šta.
Pojedine skupine odlaziče s kolodvora u prenočišta pod zajedničkirr vodstvom.
U Ljubljani
U Ljubljani nosi se kroj.
Raspored slelskih dana
I	5	juna — nastup daštva.
II	18	juna — omladinski dan	i	na-
stup vojske.
Približan raspored ovoga nastupa:
1) Takmičenje i kušnje vojske.
2) U 6 sati zbor naraštaja za kuš-nju. U taj sat moraju da budu sva odeljenja uredena i spremna za odlazak.
3) U 7 sati početak kušnja.
4) U 10 sati zbor za povorku na Bleivveisovoj cesti.
5)	U 11 sati povorka kreče.
6)	U 15 sati javni nastup,	i	to:
nastup gostiju, skupne igre	de-
ce, proste vežbe muške dece, proste vežbe ženske dece, tak-mičarske igre muške dece, borbena takmičenja obiju odeljenja naraštaja, nastup vojske, vežbe na spravama. — (Tačan vršni red sledi kasnije.)
Upozorenje za povorku: Ženski naraštaj nastupa u povorci u svojim običnim cipeli-ma, a ne u vežbačkim. Muški naraštaj, koji nema svečanog kroja, nastupa u civilu sa be-lom košuljom.
III	Glavni sletski dani:
1) 25, 26 i 27 juna takmičenja za prvenstvo Saveza i ostala me-dusletska takmičeinja.
2) 28 juna — prvi glavni sletski dan:
a) u 6 sati kušnje;
b) u 15 sati nastup:
proste vežbe članova, proste vežbe članica, nastup gostiju, nastup vojske, samostalni nastup Ljubljanskog Sokola, posebni nastupi župa i izmenično trčanje župa.
3) 29 juna — drugi glavni sletski dan:
a) u 9 sati povorka;
b) u 16 sati nastup:
proste vežbe članova, proste vežbe članica, nastup gostiju, posebne tačke župa, proste vežbe starije brače, nastup vojske, vežbe članova i članica na spravama, nastup sokolske konjiče. (Tačan vršni red kasnije.)
Upozorenje za povorku: Kako če u povorci učestvovati također članovi i članice u civilu sa znakom, upozoravamo članice, da gradansko odelo bude jednostavno, od šetnje, a cipele da nisu s previsokim petama, jer onemogučuju dobro stupa-nje. Svaka župa, za koju je slet obavezan, stupače u povorci sa svim odeljenjima (članovi, članice, sok. čete, narodne nošnje, gradanska odela), zajedno u je-dnoj skupini. Župe pak za koje slet nije obavezan, stupače sve zajednički, a u koliko bi koja župa bila vrlo velika, stupače eventualno posebno.
Načelništvo Saveza SKJ.
I POKRAJINSKI SLET SAVEZA SKJ
U LJUBLJANI 1933
Uputstva župama, drušlvima i svim učesnicima!
Bračo i sestre!
Samo još dobar mesec dana deli nas od pokrajinskog sleta. Proslava 70-godišnjice Sokolstva na Slovenskom Jugu treba da pokaže snagu našega Sokolstva, te izvežbanost, disciplinu i duh svih sokolskih pripadnika.
Naše vežbaonice i naša vežbališta treba da budu sada u poslednjim te-dnima kao košnice, u kojima sve vre i u kojima se omladina pripravlja za ovaj naš slet. Da bi pak slet uspeo u svim potankostima i da bi se izveo u največem redu, izdajemo ova opšta uputstva za sve učesnike. Treba takoder držati se i onih uputstava, koja su navedena na samim prijavnicama, kao i onih, koja su bila posebno izdana za naraštaj i decu.
Priprave Vežbanje redovnih vežaba
Svako društvo (četa) mora da uvežba sve članstvo i naraštaj, koji kane da učestvuju sletu u Ljubljani, u redovnim vežbama i prema propisanoj komandi. Naročito treba potanko uvež-bati:
1) jednakomeran i pružan korak,
2) stupanje u redu od najmanje 6 osoba,
3) stupanje u razvoju od najmanje
10	dvojica,
4) promene razvoja u dvojne redove i'obratno,
5) zavoje do 60 članskih redova,
6) mimohod i pozdrav.
Pri svakoj vežbi osobito treba paziti na pravilan »zbor«, koji mora da se izvrši brzo, bez rivanja i govorenja. Osobitu pozornost treba svračati na pokrivanja i ravnanje, koje posvuda mora da bude bez pogreške.
Nadzor župa
Župski načelnici odgovorni su za sve članstvo svojih župa, koje treba da bude:
1) dovoljno pripravljeno za proste vežbe,
2) izvežbano u redovnim vežbama,
3) da ima propisane pravilne krojeve,
4) da bude dovoljno poučeno, kako ima da se vlada za vreme vožnje i na samom sletu.
U tu svrhu moraju župski načelnici sa svojim organima da nadziru sve priprave za slet i da pregledaju te da se uvere o tome, da su učesnici o sve-mu pravilno poučeni.
Župski načelnici ne smeju u prijavama preporučiti za slet u Ljubljani one učesnike članstva, naraštaja i dece, koji za slet u bilo kojem pogledu nisu ispunili svojih dužnosti u smislu ovih uputstava.
Prijave
Društva i čete primili su preko svojih župa tiskaniee za konačne pri jave, koje su za članstvo župa za koje je slet obvezatan poimenične, a za naraštaj i decu te za pripadnike ostalih župa samo po broju.
Sve ove prijave dobro proučite i savesno ispunite, te ih do odredenog roka, t. j. do 15 maja o. g., pošaljite svojim župama. Prijave koje bi stigle kasnije, načelništvo Saveza neče moči da uzme u obzir, a to i ne sme reda radi kao i radi samoga uspeha. Brača društveni načelnici stoga neka strogo paze, da izvrše svoju dužnost bez ikak-vih požurnica i u pravo vreme.
Vežbanje prostih vežaba
Na vežbanje prostih vežaba treba obratiti svu pažnju. Proste vežbe imaju svrhu da pokažu broj, snagu i izvežbanost našega članstva. Zato če se na slet pripustiti samo oni vežbači svih odeljenja, koji glatko, pravilno i sklad-
no izvadaju svoje vežbe. Naročito treba paziti na rastup, sastup, pokrivanje i ravnanje.
Iskaznice za besplainu vožnju vežbača
Pogodnosti besplatne vožnje za vežbače vrede samo za ono članstvo, naraštaj i decu, koji bez pogreške vež-baju barem proste vežbe, i koje je društveni načelnik upisao u prijavu, odnosno koje je overovio župski načelnik. Svi ovako prijavljeni vežbači do-biče od svojih ^ župskih načelništava legitimacije, koje če glasiti na ime. Ove legitimacije biče providene posebnim kuponima za žig, i to za kušnje i za nastupe. Vežbači, čije legitimacije, odnosno kuponi ovih, ne budu žigosani, neče imati pravo na besplatan povratak. Pre kušnje, odnosno pre nastupa, svaki vežbač predače svoju is-kaznicu svome župskom načelniku, odnosno načelnici, ili pak za to odrede-nim zamenicima ovih, koji če mu is-kaznicu nakon povratka sa vežbališta na mesto sabirališta povratiti žigosanu. Iskaznice žigosače posebni organi od-mah po odlasku vežbača na vežbalište za kušnje odnosno za nastupe.
Zajednička prehrana
Obed za vežbače: članstvo, naraštaj i decu pripraviče se na sletištu; cena obeda (juha, pečenje, dva variva i kruh) za članstvo biče Din 8'50, a za naraštaj i decu Din 6'50. Obroči biče obilni; zgotavljanje kao i deljenje hrane nadzirače posebni organi i lekari. Pribor za jelo kao i šalice treba poneti sa sobom. Od 5 sati ujutro dobiče se na sletištu i zajutrak: mleko, kava, čaj sa kruhom uz cenu od Din 2'—.
Društvena načelništva treba da upozore sve kategorije vežbača na ove obede i da im to preporuče. Vežbači dobiče na samom sletištu izdašnu i jevtinu hrantf, te im neče biti treba da radi toga idu u mesto, gde bi usled ve-likog broja posetnika mogli lako da ostanu bez jela. Osim toga, time je takoder omogučen i dovoljan podnevni odmor kao i tačan dolazak za popo-dnevni nastup.
Pravodobno dolaženje u svlačionice
Da se prepreči prekasno dolaženje na kušnje i nastupe, što je do sada uvek bilo uzrokom nereda pri samom nastup:	predugo čekanje odeljenja,
netočan početak nastupa i dr., to če se jedan sat pred kušnjama, odnosno pred nastupima zatvoriti sve svlačionice. Vežbači, koji okasne, neče dobiti žiga na svoje iskaznice, te če time izgubiti pravo na besplatan povratak. Na taj zaključak treba naročito upozoriti sva vežbačka odeljenja i ponoviti im ga više puta.
Zajednička prenočišta
Na zajedničkim prenočištima treba da vlada mir, red i čistoča. Iza devet sati navečer u prenočištima mora da bude potpun mir; onaj koji se u prenočište vrača kasnije, treba da do-iazi posvema tiho i da ne smeta one koji več spavaju.
Za zajednička prenočišta članstvo treba da sobom ponese pokrivače.
U svakom prenočištu odrediče župski načelnik, odnosno načelnica člana odnosno članicu za dežurnu službu. Ovi su dužni da paze na red i da odrede sve što je potrebno u slučaje-vima, koji bi eventualno nastupili. Nadalje, vršilac dežurne službe treba da zna, gde se nalazi najbliži lekar. Članovi, koji su izvršili dežurnu službu, izvestiče o tome svog župskog načelnika, odnosno načelnicu, od kojih je primio također i sva uputstva.
Župski načelnik i načelnica dobi-vaju potrebna uputstva od načelništva Saveza. Ta uputstva moraju se da ob-
POZIV
na П slei Sokolstva na Jadranu i ujedno VIII slei Sokolske župe »Sušak-Rijeka« u Sušaku 4—5	juna	1933
Zato smo ubedeni,	da	če	se	n£
ovom našem sletu ponoviti svi oni veli-čajni prizori sokolske i narodne svesti i zanosa, koji su se vidali prigodom do-sadašnjih sletova naše župe, naročito onih godine 1924 i 1928.
Biče to snažna afirmacija sokolskih snaga i narodne volje na ovoj ne-prirodnoj državnoj granici, iz koje če moči da crpe pouku svi oni javni i tajni naši prijatelji i neprijatelji da se samo preko naših života može pregaziti granica.	.	,.
Na tu svoju	slavu,	na	taj	divm
zbor Sokolova i Sokolica na obalama našeg Jadrana, pozivamo svu braču i sestre, koje čemo primiti i dočekat! bratskom sokolskom ljubavi, raskri 1 j enih ruku i otvorenih srdaca.
Dodite, bračo i sestre, mi Vas če kamo!
Zdravo!
Bračo i sestre!
Po zaključku prošlogodišnje glavne skupštine naše župe, a po odobre-nju br. Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, prireduje naša župa ovc godine svoj VIII slet, i to u Sušaku dne 4 i
5	juna (na Duhove).
Naše susedne br. /upe Sioenik-//a-dar i Split, s kojima smo mi 1931 god. priredili u Splitu prvi slet Sokolstva na Jadranu, proglasiše ovaj slet ujedno i svojim, pa če time isti poprimiti karakter večih sokolskih sletova, napose sleta Sokolstva na obalama plavog Jadrana i zato ga i zovcm9 II sletom Sokolstva na Jadranu.
Kako je naša župa jedina 1 prava naslednica bivše Sokolske župe Zrinj-sko-Frankopanske, koji je bila osnovana u Sušaku dne 3 novembra 1907 g. i koja je održala svoj prvi slet dne 7 i 8 septembra 1908 g. u Sušaku, to če ova naša ovogodišnja sokolska manifestacija biti priređena u znaku jubilar-ne proslave 25-godišnjicc opstanka naše župe.
Biče to i opet jedan od onih snažnih zamaha sokolskih krila od kojih pucaju sve zapreke i raspadaju se svi okovi.
Za sletski odbor:
Pretsednik:
I. Polič s. r.
Tajnik:
M. A. Omerbegovič s. r.
Odlazak češkoslovačkog poslanika brala dr. Roberta Flidera Iz Beograda
Izvanredni poslanik i opunomočeni ministar Češkoslovačke Republike u Beogradu brat dr. Robert Flider napu-stio je 29 pr. m., posle trogodišnjeg bo-ravka, našu zemlju.
Tim povodom, a prema odluci Iz-vršnog odbora Saveza SKJ, posetili su poslanika brata dra Flidera 28 pr. m. u Češkoslovačkom poslanstvu u Beogradu delegati uprave Saveza SKJ: sestra Dana Ilić i braća: Branko Živko-vič, Miroslav Vojinovič, Vojislav Todorovič i dr. Milorad Dragič, da se od njega oproste u ime Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, kome je brat poslanik uvek ukazivao svoju posebnu paž-nju. Tom prilikom je brat Branko Živ-kovič u svome bratskom govoru izja-vio u ime celog jugoslovenskog Sokolstva iskrenu zahvalnost poslaniku bratu dru Flideru, što je u svakoj prilici ukazivao svoju največu pažnju radu i svima priredbama jugoslovenskog Sokolstva. Ujedno mu je predao i naroči-to zahvalno pismo Saveza SKJ, kao i spomen-knjigu svesokolskog sleta u Beogradu 1930 god. Pri ispračaju iz Beograda brata dra Flidera i njegove porodice uručena jeoi ime Saveza SKJ na željezničkoj starimi njegovoj gospodi lepa kita cveča.
Smrtna nesreča braće iz Sokola Brno 1
Saučešče našega Saveza
Dne 1 maja poduzela je jedna ove-ča grupa članova Sokola Brno I izlet u dva automobila u Lukačovice i Zlin. Kod Snovidka na nekoj strmini zatajila je drugomc autobusu kočnica, usled česa je s velikom snagom udario
o	neku kuču, koju je srušio, dok se je autobus smrvio. Posledice nesreče bile su strašne: četvorica mrtvih i 28 težt ranjenih.
Povodom poljskog narodnog praznika 3 maja, I zamenik starešine brat Gangl uputio je starosti poljskog Sokolstva br. Zamojskome sledeču brzo-javnu čestitku:
Adam Zamojski,
Varšava, Foksal 2
U ime jugoslovenskog Sokolstva iskreno čestitam narodni praznik Tebi, Poljskom Sokolstvu i bratskom polj-skom narodu. Da živi naša bratska solidarnost! Zdravo! Czolem!
Več smo izvestili, da je glavna skupština Saveza lužičkih sokolskih društava dne 9 aprila o. g. zaključila dobrovoijni raspust ovoga Saveza i svih njegovih društava.
Kako je »dobrovoljan« bio taj raspust, svima je poznato, koji prate razvoj dogadaja u današnjoj hitlerovskoj Nemačkoj. Veliki nemački nacionalno-socialistički pokret najedanput je ose-tio, da mu je na putu mali lužičko-srp-ski sokolski pokret u Nemačkoj, te je naravno usled pritiska postigao, da se je konačno »opasno« lužičko Sokolstvo »dobrovoljno« razišlo. — Da je to tako svedoči i članak nemačkog senatora dr. Franca Jescra, isto tako člana hit-lerovskog pokreta, a koji je članak bio objavljen u listu »Dojče Cajtung«. Pi-sac toga članka kaže, da ovaj »dobrovoijni« raspust lužičko-srpskih Sokola može da urodi u inostranstvu dvojnim posledicama. Budu li, naime, i druge države sledile nemački primer te isto tako raspuštale razna nemačka udru-ženja, ili pak budu li poduzele još mnogo odlučniji korak tjme, što neče dirati u prava nemačkih manjina, a či-rne če pokazati otvoreno na nemačku netrpeljivost, pokazujuči sami sebe u -tavu nacionalne trpeljivosti i čovečnosti. Ali senator Jeser u svojim izva-danjima ide još i dalje: on naime tvr-di, da je naloženi »dobrovoijni raspust« lužičko-srpskog Sokolstva isto-vremeno takoder i priznanje vlastite slabosti Nemaca. Pri tome polazi s potpuno logičnog gledišta da su Nemci, kojih je medutim 63,000.000, dali dokaza svoje bojazni pred lužičkom ma-njinom, koje nestaje, ili pak — a što je važno — da je Lužičkih Srba mnogo više nego što ih navadaju službene ne-mačke statistike. Do toga zaključka svakako če doči sve inostranstvo, ka-da sazna za veliki čin raspusta Sokolstva tako beznačajne manjine kao što ie lužička u ogromnom nemačkom mo-
Zahvalno pismo poslanika brala dr. Hoberla Flidera Savezu SKJ
Napuštajuči Beograd, češkoslova-čki poslanik na našem dvoru brat dr. Robert Flider uputio je Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije oproštajno pismo sledečeg sadržaja:
—	Napuštajuči svoje dosadašnje službeno mesto izvanrednog poslanika i opunomočenog ministra Češkoslovačke Republike u Beogradu, smatram za svoju prijatnu dužnost, da Vam se iskreno zahvalim na Vašoj saradnji na ostvarenju ideje bratske solidarnosti i ljubavi izmedu jugoslovenskog i češko-slovačkog naroda.
Čestitam Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije na uspesima, koje je do sada postigao, i želim mnogo uspeha i u budučnosti.
Sa bratskim i sokolskim »Zdravo!« pretsedništvu Saveza i svima članovima. —
Poslanik i ministar: Dr. Flider, s. r.
Povodom tog riesrečnog slučaja iz-razio je I zamenik starešine Saveza SKJ br. Gangl u ime našeg Sokolstva sauče-šče ČOS sledečim sažalnim pismom:
»Draga bračo! Iz no vina sam sa-znao za tragičnu nesreču, koja je ugrabila iz sokolskih vrsta Sokola Brno I četvero brače i sestara, dok je čitav niz njih teško ranjeno. Pri toj vesti grči se od bratske boli također i naše srce, te Vas molim, da izrazite u ime jugoslovenskog Sokolstva Sokolu I u Brnu moje i naše najdublje bratsko saučešče. Zdravo!«
Odgovor brata staroste Zamojskog
Na gornju čestitku Saveza SKJ povodom poljskog narodnog praznika Konstitucije 3 maja Savez SKJ primio je od staroste brata Zamojskog sledeči brzojavni odgovor:
Poljsko Sokolstvo zahvaljuje Vam se na čestitkama povodom našeg narodnog praznika i čvrsto je ujedno uvereno, da nam ne može naškoditi nikakav neprijatelj, ako smo složni. Zdravo! Czolem!	Zamojski,
ru. Ako naime četvrt milijona Lužiča-na prctstavlja opasnost za nemački narod od 63 milijona, onda mora sav Hi-tlerov pokret da počiva na izvanredno slabim nogama ili je pak broj onih, koji ne žele Nemačku, mnogo veči. Dr. Jeser upozorava javnost na opasnost ovakovih cksperimenata i izražava že-lju, da »dobrovoijni raspust« Saveza lužičkog Sokolstva ostane jedna sama epizoda s obzirom na položaj zagranič-nih Nemaca.
Iz izvadanja dr. Jescra proizlazi, da je raspust Lužičko-srpskog Sokolstva u prvom redu skrivilo lokalno poglavarstvo hitlcrovaca u Saskoj, a jasno pak je takoder i to, da nikako nijc bilo potrebno katoličkim krugovima medu Lužičanima, da kao prvi saviju rep i da podlegnu pritisku te tako da unesu ncslogu medu dosada stisnutc redove lužičkog Sokolstva. Kakova bi na primer uzbuna nastala u nemačkom novinstvu, kad bi i druge države posegle za istim načinom i represalijama prema Ncmcima, koji uvek ističu svoju lojalnost prema državi u kojoj žive, a kako su to takoder činili i o sebi tvr-dili Lužički Srbi. Ipak je uza sve to nemački teror udario na neznatnu manj inu lužičko-srpskog naroda oduzevši mu sada i njegovo Sokolstvo, koje se je počelo da lepo razvija.
Progon Lužičkih Srba se naslavlja
»Serbske Nevine« obuslavljene
Pre neki dan javili smo, da su »Serbske Novine«, jedini list lužičkih Srba, privremeno obustavljenc. Tada smo izrazili bojazan, da je to presija na vodstvo lista, da bi isti prešao u ruke Hitlerovca ili pak da se potpuno obustavi. Zalibožc, naša se je sada bo-
jazan obistinila. Kako javljaju praške novine, »Serbske Novine« su zaista obustavljene, a glavni vode lista po-hapšeni, i to: bivši starešina lužičko-srpskog Sokola brat Jakob Šajba, direktor Serbske ludove banke dr. Čiža, akademski slikar brat Martin Novak, redaktor brat Janak i drugi. Tom zgo-dom hitlcrovci izvršili su i premetači-
fe želovežbačlcog sveža
ZAKON O TELESNOM UZGOJU U LITVI
Več smo bili izvestili, da je litvanska vlada donela poseban zakon o te-lesnom uzgoju svoga naroda. Do sada, medutim, još nijc bilo sasvim poznato, какр če se zapravo taj zakon i prova-dati. Prema sadanjim informacijama pak, koje su prodrle u javnost, izgle-da, da če komora za telesni uzgoj kao vodeči organ svega telesnog uzgoja imati izvanredno veliku moč i upliv na delovanje svih telesnouzgojnih organizacija. Pre svega je komora pridržala sebi pravo da pojedine izabrane pret-sednike sportskih i drugih telesnouzgojnih organizacija mora da potvrdi još i ona, a nakon čega tek mogu da preuzmu svoje funkcije. Dalje ovaj zakon propisuje, da u vodstvo organizacije i društava mogu biti birani oni, koji imaju najmanje 24 godine, te da njihova funkcija traje pune četiri go-dinc. Takoder i glede članstva Popisuje zakon, da člansko doba počinjc tek nakon navršenp osamnaeste godine života. Organizacije, koje imaju omladinska odeljenja, dakle, svoj pod-mladak, moraju za to imati posebnu dozvolu pomenute komore za telesni uzgoj. Sve delovanje i funkcije dosada-nje Sportske lige prelazi automatski na komoru, koja je ujedno i pretstavnik države u olimpijskom odboru.
IZ RADNIČKIH TELOVEŽBAČKIH JEDI NICA (DTJ) U ČEŠKOSLO-VACKOJ
Telovežbačke i sportske svečanosti centrale socijalističkih telesnouzgojnih organizacija u češkoslovačkoj održače se 5 i 6 avgusta o. g. u Ustima nad Lahom, te če obuhvatati, pored zajedničkog nastupa članova i članica svih u centrali udruženih radničkih telovežbačkih saveza (DTJ i nemačkih socijalističkih jedinica), takoder i tak-mičenje članova u sedmeroboju, članica i naraštaja pak u šesteroboju. Stariji članovi takmiče se u vežbama na spravama, a za sve prirediče se i lakoatletska takiničepja, koja če obuhvatati tako reči sav olimpijski program. Na programu jč takoder i teška atletika, nadalje plivanje, koje če biti podeljeno na takmičenje u plivanju u bazenu i u plivanju u tekučoj vodi. Ko-‘ načno svečani dani obuhvataee takoder i takmičenja u raznim igrama s ioptom: bazenu, odbojku, stolni i obič-ni tenis i t. d. Biče tu takoder zastopana i biciklistika, jer svi savezi radničkih telovežbačkih društava imaju svoja biciklistička odeljenja. — DTJ pak sam prirediče ove godine takmičenja u lakoj atletici, i to za petčlanske vrste članova u šesteroboju: trčanjc na 100 m, takmičenje u skoku u dalj i u skoku u vis, u bacanju kugle i diska, te u trčanju na 1500 metara. Za članice odreden je troboj: trčanjc na 60 m, skok u visinu i bacanje kugle s pasom.
TEŠKI DANI ZA RADNIČKA DRUŠTVA U NEMAČKOJ
Nakon pobedc hitlerovskog pokreta u Nemačkoj postao je položaj svih socijalističkih institucija vrlo težak. Ista sudbina naravno zadesila je takoder i nemačka socijalistička telovež-bačka društva i njihov savez, koji ima svoje sedište u Lajpcigu, gdc je radni-štvo tokom vremena i podiglo svoj vla-stiti dom u kome sc je nalazila pored centralnih ureda socijalističkih telesnouzgojnih društava takoder i stalna picdnjačka škola. Sada, po novom kursu, sav je ovaj rad bio najedanput ustavljen, jer su hitlerovska napadač-ka odeljenja zaposela takoder i taj dom, proterali sve tamošnje činovni-štvo, zauzeli tiskaru i nakladništvo, te prcuzeli sve u svoje vlastite ruke. Po-menuta prednjačka škola nalazila se je u domu več šestu godinu, te je organizacija za njenu zgradu i uredaj izdala preko 12 milijuna maraka. Medu otpuštenim činovnieima takoder je i pretsednik socijalističkc internacionale
nu u Serbskom domu i zaposeli ga. — Na ovakav se način pokazuje surova sila germanske kulture spram je-dnog nemočnog i za germanstvo posve neopasnog malog slovenskog naroda, a kod nas i u ostalim slovenskim zemljama još imadu Nemci tu drskost da se žale nad nekim tobožnjim uskrači-vanjem narodnih i kulturnih prava.
Geler, ravnatelj prednjačke škole i načelnik istoga Saveza Benediks i t. d. Slično kao u Lajpcigu, preuzeli su hi-tlerovci u svoju vlast i domove drugih telovežbačkih društava po Nemačkoj i tako u jedan mah potpuno zaustavili delovanje druge najjače telesnouzgoj-ne organizacije u Nemačkoj. Na račun ove socijalističke organizacije prividno če se pojačati redovi nemačkih turne-ra, koji su, kao što je poznato, otvoreno pristupili nacionalno-sbcijalističkom pokretu hitlerovca, proglašujuči ga za svoj vlastiti program. Kako če se prema svemu ovome držati organizovano radništvo, to je naravno posve drugo pitanje, ali je stalno da ono neče preko toga tako olako preči.
Kromeriž slavi svog velikog sina.
Grad Kromeriž u Češkoslovačkoj pro-slaviče dne 17 septembra o. g. znača-jan jubilej, 60 godišnjicu rodenja čuve-nog češkog slikara Maksa Švabinskog, koji je i u sokolskim krugovima dobro poznat po svojim krasnim slctskim plakatima. Tom prilikom na kuči, gde se je rodio veliki češki majstor, biče na svečan način otkrivena spomen ploča.
100-godišnjica telegrafa,. Baš sada se navršava 100 godina otkako su posve slučajno otkrili nemački fizičari Gaus i Veber u Getingenu inogučnost prenašanja znakova clektričkim putem. Njihov izum bio je, razume sc, veoma primitivan i skoro praktički neupotreb-ljiv, ali su ubrzo pronašli k tome po-trebnu aparaturu, a Mors je sastavio znakove, koji važe u telegrafiji još i danas. Ipak pada početak telegrafije u godinu 1833.
Glavna skupština Matice Srpske u Lužici. Po uzoru drugih slovenskih naroda imaju i Lužieani kao svoju naj-važniju kulturnu ustanovu Maticu Srp-sku. U sredu, 19 aprila, održala je ova narodna institucija, koja če sada na-kon prestanka Sokolstva igrati u naeio-n;ilnom životu Lužičana još značajniju ulogu, svoju redovnu glavnu skupšti-nu. Skupštinu je vodio pretsednik sud-ski savetnik dr. Herman, koji se je u svom govoru setio umrlih zaslužnih članova Matice Srpske i to počasnog prt rsednika prof. dr. Muke, prelata Nikole Žura, učitelja Hila Kroščansko-ga i Virta Rahlovskoga. Pojedini funk-eioneri podneli su svoje izveštaje, koji pokazuju utešljivc rezultate i koji su svima nama garancija, da je kulturno-naeionalni život Lužičana bujan, te da čc se oni održati i nadalje. Kod izbora bili su izabrani u novi odbor opet skoro svi dosadašnji funkcioncri.
Izložba slika iz Dalmacije u Berlinu. U Umetničkom domu na Šenebcr-ger Ufer u Berlinu izložio je poznati nemački slikar Helmut Kromcr svoje slike, kojima su motivi uzeti iz Dalmacije i na našem Krasu. Kromer je bio u našim krajevima več pre rata i to godine 1911, pa se je opet setio leoota našeg Primorja i došao je lani k nama, gdc je fiksirao na platno kon trne naše zemlje, naše narodne nošnje i tipove. List »Berliner Tagblat« vco-ma se pohvalno izražava o ovoj izložbi, pa se kritiku Adolfu Donatu najviše svidaju motivi iz Trogira, Šibenika, Splita i Dubrovnika. Kritik žali što Kromer nijc naslikao takoder i delove nckadašnje Dioklecijanove palate, portu aureu, Dubrovački kneževsk' dvor i hodnik dominikanskog samostana, koji naziva slikarsko gradevnim čudom. Ova izložba imače pored svog čisto umetničkog značenja i propagandni karakter za lepote našeg Jadrana.
75-godišnjica dr. Maksa Planka.
Dne 23 aprila navršio je 75 godina svog plodnog života čuveni nemački naučnik dr. Maks Plank, utemeljitelj teorije kvanta. Jubilant je profesor univerziteta u Berlinu, član Pruske
CIKORI1A
219—1
akademije nauka, časni i dopisni član mnogih inostranih akademija, koje su ovome znamenitom fizičaru odale po-deljenjem članstva puno priznanje. Godine 1919 dobio je dr. Plank za svoju teoriju kvanta Nobelovu na-gradu.
Smrt znamenitog engleskog matematika. Dne 17 aprila umro je u Kem-bridžu profesor tamošnjeg univerziteta, kapacitet na polju matematike dr. Vihrn Hobson. Bio je poznat kao za-stupnik čiste matematike i dubok mi-slilac. Iz njegove škole izišao je ni* mladih genijalnih naučnika, koji su još nadopunili njegove teorije, a drugi opet u praksi upotrebili pronalaske njegovih razmatranja. Od poznatijih njegovih dela može se spomenuti »The Domain of Natural Science« i »The Thcory of Functions of a Real Varia-ble«.
50-godišnjica Hinka Nučiča. Odlični član i režiser Narodnog kazališta u Zagrebu Hinko Nučič ovih je dana do-čekao svoju 50-godišnjicu, koje su se setili svi zagrebački dnevnici, pa i slo-venački listovi, jer je jubilant rodom Slovenac. Od godine 1899, kada ga je pokojni najpopularniji slovenački glumač Anton Verovšck pronašao na jc-dnoj diletantskoj pozornici i predobio za Slovensko deželno gledališče, pa sve do godine 1912 ostao je član tog kazališta. Ali mladomc. talentovanom umetniku htelo se dalje i tako ga vidimo od godine 1912 pa do 1918 u Zagrebu. Nakon oslobodenja vrača se za godinu dana u Ljubljano, tri godine vodi kaza-lištc u Mariboru, a 1922 vrača se ponovno u Zagreb, gde i ostajc i gde spada medu najpopularnije i uvažavane glumcc i redatelje.
50 - godišnjica bugarskog pesnika Trajanova. Nedavno je u Sofiji bila svečano proslavljena 50-godišftjiea ro denja Todora Trajanova, jednog od najsnažnijih savremenih bugarskih pesnika. Jubilant je roden u Tatar Pazar-džiku u južnoj Bugarekoj. Trajanov, je po uticajima i po odgoju francuski dak. Prvu zbirku pesama izdao je godine 1908 pod naslovom »Regina mor-tua«, a u toj zbirci zapažaju se uticaji francuskih simbolista i pariških Parna-sovaca. Ali več u drugoj zbirci »Pan teon« on se emancipuje i sve više na-lazi samog sebe i svoj vlastiti izraz. Slede njegova dela trajne vrednosti: 1911 »Flimnc i balade«, 1921 »Bugarske balade«. 1923 »Religiozne pesme, 1926 »Romantika u Štihovima« i 1928 »Oslo-bodenjc«.
Kipar Doka Jovanovič 50godišnjak. Poznati beogradski kipar Doka Jovanovič slavi ovih dana izložbom svojih dela svoju 50-godišnjicu. Jubilant je izišao iz bečke škole Edmonda Hcl-mera, čuvenog kipara, od kojeg imade u njegovim delima nota gracioznosti. Od Helmcra prešao je u pariški atelje Šapia, koji je bio poznat klasik i pripadnik harmoničke ljupkosti. I ako su imali njegovi učitelji na njega izvestan uticaj, on se je osamostalio i preuzeo samo ono, što je njegov genije sma-trao kao dobro i lepo, ali i tome dao je uvek svoju osobitu notu.
Kongres studenata Male antante.
Krajem aprila bio je održan u Beogradu kongres studenata Male antante, na
koji je pored oficijelnih delegata do-šlo još oko 200 studenata Cehoslovaka i oko 300 Rumunia. Kongres je poka-zao potpunu solidarnost mlade genera cijc intclektualaca, tc je još više učvr stio veze izmedu pojedinih nacionalnih Študentskih saveza. Ovaj rad akademske omladine naroda Male antante imače bez sumnje i u budučnosti vidnih i trajnih uspeha.
Искључивоориг.енглески штофови
БЕОГРАД, KH. МИХАЈЛОВА УЈ1.22
217-4_____________________________
Oglašujte
u »SoRolsUom glasniku«!
Mrazite naše nove, znatno snižene oglasne cenike! žPri višekratnim oglasima naročiti popust!
Sve obavesti daj e naj p rip r avnij e
Uprava sokolski3 listova
o_	£	j	ubij	a	n	a,	frančiškanska	ulica	6
Čestitka Saveza SKJ povodom poljskog narodnog praznika
Konstitucije 3 maja
Gangl.
Nakon raspusta lužičko srpskog
Sokolstva
Jedan Irezven nemački glas
tVPAl
IZ UREDNIŠTVA
Molimo bratske jedinice da nam šal ju na vreme svoje izveštaje, dok su još aktuelni, jer zastarele ne možemo objavljivati. Slike objavljujemo prema mcgučriosti i u granicama našega proračuna.
Župa Kanja £uJca
SOKOLSKO DRUŠTVO LIČKO PETROVO SELO
Dana 22 apr. 1933 priredilo je Sokolsko društvo u Ličkom Petrovem Se-u, iza kako je prošlo jedva dva meseca h1 njegovog osnutka, svoju prvu svečanu akademiju s igrankom na kojoj je sudelovao salonski orkestar iz Bi-hača.
Na toj akademiji nastupile su sve ;ategorije vežbača koje su vežbe izvele skladno i s mnogo razumevanja.
Pozdravni govor održao je društveni starešina dr. Jambrec, koji je u svom lepom govoru istakao cilj Sokolstva. Pozdravio je nato goste, koji su u prilično lepom broju došli iz okoli-ne, a napose starešinu bratskog Sokolskog društva -Bihač brata pukovnika Fragnera, te istakao skladan rad izme-du hrabre naše jugoslavenske vojske i Sokolstva.
Govor je završio usklikom Nj. Vel. Kralju te Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru. Nakon što je otsvirana himna, a i tokom cele zabave, izrečeno je nekoliko oduševljenih govora. Na toj zabavi prvi put su nastupili članovi u sokolskim odorama i članice i seljački momci u narodnim nošnjama, što je činilo jednu vanrednu lepu i skladnu sliku.
Od zabave imade društvo i lepu materijalnu dobit, koja če biti privedena namenjenoj svrsi t. j. nabavi sokolskih sprava.
Župa Beograd
OSVEĆENJE DOMA SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD IV
na dan 14 maja o. g.
Sokolsko društvo Beograd IV osnovano je 1929 god. u pretežno rad-ničkom i siromašnom kraju (na Čuka-rici), ali blagodareči starim i iskusnim sokolskim radenicima, koji su na čelu ovoga društva, ono je pokazalo takve rezultate rada da može poslužiti za primer.
Još od osnivanja društvo je radilo u jednoj maloj kafanskoj sali, gde mu je rad ometan i otežavan, ali kad mu je i takva sala otkazana početkom prošloga leta društvo se našlo na ulici. Dovedeno u takav položaj (radilo se
o	tome, da li če ono moči dalje da postaji, jer druge zgrade za to povolj-ne nije bilo) starešinstvo je jednoglas-no rešilo da se pošto poto stvori dom. Ali je nastalo pitanje: gde i čime? Ni zcmljišta, gde bi se dom podigao, ni novaca, čime bi se to postiglo, nije bilo. Jer u ovome kraju opština nije imala svog zemljišta da bi se molbom to moglo pribaviti za ovu svrhu. Od državnog zemljišta, koje je bilo za to povoljno, kao kompleks Košutnjaka, nije se uspelo dobiti potrebno gradili-šte. To su bile osnovne prepone ovoj zamisli društva za podizanje doma. Ali, ubrzo je ta prepona otklonjena, blagodareči uvidavnosti plemenitih i rodoljubivih ljudi. Gospodin Mitar Jovanovič, ovd. rentijer, sa svojom gospodom, ustupio je društvu oko 4000 kv. m. od svog zemljišta za podizanje ovoga doma. Odmah se odatle pošlo dalje. Apel društva za prikupljanje priloga i pomoči za ovu svrhu naišao je na veoma lep odziv. Izvanrednim naporom članstva ovoga društva i pomoči prijatelja Sokolstva, društvo je
7	avgusta pr. god. osvetilo kamen te-meljac, a krajem prošle godine dovrši-
lo	svoj sokolski dom, koji če osvetitl na dan 14 maja ove godine u 11.30 ča-sova. Čini se sve što se može da taj dogadaj bude u koliko je više mdguče svečaniji. Toga dana formirače se sokolska povorka u 11 časova. Zborno mesto Državna fabrika šečetfa, odakle če se pod zvucima vojne muzike na-stupati ka domu. Po podne dače se javan čas, na kome če uzeti učešča sva prestonička sokolska društva, a i neka iz bliže okoline; uveče akademija.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD Vlil
Sokolsko društvo Beograd VIII, koje je osnovano ovc godine pokazujc lepe rezultate rada tehničko i prosvetno vaspitnog. Na prvi dan Uskrsa po-sctili su ih brača iz Beograda-Čukarice i prikazali dramu »Velika Nedelja« od Bran. Nušiča, pisca, čiji se pozorišni komadi najviše i najrade davaju na svim sokolskim pozornicama.
Osobito dubok utisak jc ostavila ovk priredba na scljake-sokole iz sela
Žarko.va, pak je uprava društva odlu-čila da u buduče toj vrsti prosvetnog rada pokloni veču pažnju. Dajmo Seljaku ono što mu je blisko i lako shvat-ljivo! On če nam biti veran privrženik.
Ovo Sokolsko društvo u nizu vas-pitnih mera, priredilo je drugog dana Uskrsa prvo svoje dečje poselo. Da bi poselu mogla prisustvovati seoska deca, poselo je održano u osnovnoj školi sela Žarkova. Izveden je obilan program, u kome su učestvovala samo deca. Posle programa je priredena igranka. Milina je bila videti seoske dečake i de-vojčice kako igraju narodna kola i kako se slobodno kreču, kao da.su vas-pitavani u sokolani več dugo vremena.
1 ako je ulaz bio besplatan za decu, a za odrasle dobrovoljan prilog, materi-jalaii uspeh je bio ravan moralnom.
Ovo poselo je ostavilo jake utiske na sve ostale i potpuno je odgovorilo svojoj vrsti.	Ž.
POSETA SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD V—ŠAPCU
U cilju upoznavanja i stvaranja pravih bratskih odnosa medu Sokolima prireden je izlet ovog društva u šabac. Tom prilikom su članovi beogradskog društva priredili neku malu akademiju u vežbaonici Sokolskog društva Šabac.
Beogradani su stigli u Klenak na prvi dan Uskrsa vozom u 11.30 časova. Na stanici su ih dočekali Sokoli iz šap-ca, postrojeni u odorama sa starešinstvom na čelu. Goste je pozdravio starešina Sokola br. dr. Tufedžič želeči im dobrodošlicu i prijatan boravak u Šap-cu, a odgovorio je na dobrodošlicu brat Marjanovič Slavko, a zatim se u zajed-ničkoj povorci krenulo u mesto.
Sva brača su bila prijatno dirnuta pažnjom i gostoprimstvom Šapčana.
U 21 čas je počelo izvodenje programa pred punom salom. Brat Popovič, prosvetar Sokola Beograd V, pozdravio je prisutne kratkim govorom. Zatim je izvedeno 11 tačaka, od ko j ih su neke uspele, a neke podbacile. Objektivna šabačka publika je s odušev-ljenjem pozdravila lepe vežbe članova na razboju, a s pravom je negodovala posmatrajuči slabo izvedene simboličke vežbe članova.
Posle programa je nastala igranka, koja je u drugarskom raspoloženju nastavljena sve do polaska voza za Beograd. Brača iz Šapca su nas ispratili do stanice želeči nam srečan povratak.
Priredba je izvedena prilično dobro, a čist prihod je namenjen za do-vršenje doma.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD-MATICA
Sokolsko društvo Beograd-matica je održalo prvo svoje debatno veče za članove. Debatu je otvorio brat Strahinja Damjanovič govoreči o Sokolstvu i veri. Nekoliko brače je ranije podelilo uloge, te su obradivala razne poglede na to pitanje. Tako je brat Bora Kisič zastupao i branio stanovište cr-kve u pogledu na Sokolstvo a ostala brača su se podelila u dva tabora.
Debata je donela mnogo koristi, jer su na taj način prodiskutovane mnoge stvari i izmenjena mišljenja. Ovakve če se debate održavati češče, i odredivati članove, koji če je pokre-čati.	Ž.
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO VIRJE
Naši vredni Sokoli, priredili su 30 aprila, u zajednici s ostalim kulturnim društvima u Virju, vrlo uspeli »Spomen-dan« hrvatskih velikana Zrinjskog i Frankopana.
Velika dvorana Hrv. scljačkc zadruge, bila jc dupkom puna naroda i školskc mladeži, koja se je skupila, da oda poštovanje narodnim mučenicima.
Prisutne jc pozdravio starešina br. V. Šignjar, rav. grad. školc. Nakon odr-žane deklamacije i pevanja škol. dece brat Ivan Stazič, učitelj, izneo je cilje-ve, koji su vodili naše mučenike u nji-hovoj nejednakoj borbi s omraženom Austrijom, te konačno njihovu kata-strofu. Predavač je odlično uspeo u svom prikazu. Hrvatsko pevačko društvo »Rušan« otpevalo je vrlo skladno »Zrinjsko-frankopanku«, a iza toga na-stupio je podmladak našega Sokola. Pokazali su uistinu vrlo dob rit tehniku, pa im se može čestitati. Bili Su nagraden« burnim aplauzom.
Soko je tom priredbom dobio još jedno priznanje više od svojih sugra-dana, a potstrek za daljuji rad, koji če smelo nastaviti.	V.
SOKOLSKA ČETA U BAZIJAMA
U selima sreza virovitičkoj*, osnovano je do sada 15 sokolskih četa, koje vidrto napreduju i u punom su sokolskem radu. — Izroedu više njih, koje slove kao najbolje — jedna jc medu prvima Sokolska četa Bazije gor. Opčine Lukač, koja, kako u tehničkom, tako ti prosvetnom i administrativnom
pogledu nesmetano kroči napred. — Ta četa je sastavljena od same brače Seljaka, koji su sami starešine, načelnici, prosvetari i t. d., dok tajničke dužno-sti čete vodi brat Markotič, mesni učitelj. ’	■	r
Od ovogodišnjih priredaba, prva je koja je održana na dan 23 aprila 1933 s pretstavom »Vitropir«, od Kuz-manoviča.
Od sviju, izvedba bila je svaka tako savršena, da ne treba posebice pojedine osobe isticati.
SOKOLSKA ČETA DETKOVAC
Na Uškrsni ponedeljak održala je ovomesna Sokolska četa prvu akademiju ove godine. Akademija je održana na letnom vežbalištu, a počela je u 15 časova. Unatoč dosta hladnog vremena bio je poset dobar, a videlo se mnogo mladeži iz okolišnih sela gde ne postoje sokolske čete.
Posetioci su bili programom odu-ševljeni, te je svaka tačka programa popračena oduševljenim pljeskom, a naročito od starijih meštana, koji su kao nikada dosada, pokazali lep interes za rad i napredak Sokolske čete u kojoj se nalazi njihova mladež.
Program je bio sledeči:	1)	Po-
zdravni govor br. tajnika: 2) Nastup članova s prostim vežbama uz pevanje pevačke sekcije; 3) Dr. V. Rašič: »Moj Sokole — Soko budi,« recitovao naj* mladi Sokolič; 4) Zl. Špoljar: »Dune-rankc«, otpevao troglasno mešoviti zbor pevačke sekcije; 5) Jov. Udicki: »Sokoli smo!« recitovalo 6 Sokoliča i
6	Sokoličica skupno u lepim nar. ode-lima triju pokrajina; 6) Zl. Špoljar: »Tri ptičice«, otpevao troglasno mešoviti zbor pevačke sekcije.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO BREŽICE
Dne 29. aprila se je poslovila naša družina od treh bratov (Pinterič, Vrenko, Zagode), ki so poklicani, da odslužijo svoj kaderski rok. Brat starosta dr. Zdolšek je pred mnogobrojno družino v vznešenih besedah očrtal marljivo delo omenjenih treh v raznih odsekih našega društva. Izrazil je željo, da bi se taki in še popolnejši vrnili ponovno v naše vrste. Brat Vrenko se je v lepih besedah zahvalil za priznanja in obljubil v imenu vseh treh, da hočejo lepo življenje naše družine ohraniti v častnem spominu in da se vrnejo z novimi izkušnjami zopet v svoje vrste. Pri igranju godbenega odseka so nam brzo potekle,kratke ure.
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE - ŠMARJETA
Ker so se pojavile v društveni upravi radi nezasedenih funkcij znatne vrzeli, je bila uprava prisiljena sklicati izredni občni zbor, ki se je vršil v nedeljo, dne 23. aprila v posebni sobi gostilne br. Gregorja Pušnika v Šmarjeti. Članstvo se je poziv« v lepem številu odzvalo. V pretežni večini je bilo zastopano tudi telovadeče članstvo. Občni zbor je otvoril starešina br. Srečko Razpotnik, ter prešel k dnevnemu redu, čitanju zapisnika zadnjega občnega zbora, ki so mu pozneje sledili govori bratov poudarjajočih pomen in važnost tega izrednega občnega zbora. Kritizirali so delo in sistem dosedanje uprave. Po daljši debati je bila sprejeta naslednja lista: starešina: br. Srečko Razpotnik, namestnik Starešine: br. Gregor Pušnik, tajnik: Tičar Leo, prosvetar: Tičar Leo, blagajnik: Marko Galof, načelnik Logar Ivo, načelnica: Rozi Galo-fova, gospodarica: Lojzika Razpotnik, matrikar: Rettingar Bogomir; namestniki članov uprave: namestnica tajnika Lonči Godečeva, prosvetarja Logar Ivo, blagajnika Cvikl Viktor, I. namestnik načelnika Henrik Turšič, II. namestnik načelnika Dobovičnik Milan, namestnik matrikarja Čanžek Ivan. Nadzorni odbor: br. Stopar Martin in Kert Štefan; namestniki nadzornega odbora: Repin Alojz, Ljubej Ignac. Razsodišče: predsednik br. Srečko Razpotnik, namestnik Breznikar Franc. Delovodja: Lojzika Razpotnikova, Logar Josip, Dremelj Engclbert. Namestniki članov razsodišča: Štor Karl, Olet Anton, Pušnik Alojz. Med slučajnostmi je starešina ob zaključku občnega zbora pozival vse k složnemu in intenzivnemu delu, ter želel kar največ uspeha.
Za letošnji letni nastop, ki se bo vršil 13- avgusta, namerava društvo prirediti župne plavalne tekme, v katerih bodo tekmovali vsi oddelki moških in ženskih vrst. Na to opozorjamo vse interesente bratskih edinic. Tekmovanje se bo vršilo v modernem termalnem kopališču že dopoldne, popoldne pa se bo vršil letni nastop, na telovadišču poleg hotela »Stara Pošta«. Župne plavalne tekme bo tehnični odbor Celjske sokolske župc še posebej razpisal.
Župa Cetinje
DVODNEVNI TEČAJ ZA NAČELNIKE I NAČELNICE
Prilikom godišnje glavne skupšti-ne Sokolske župe Cetinje načelništvo je župe zakazalo dvodnevni tečaj oba-vezan za sve načelnike i načelnice, načelništvo župe i tehn. odbor župe. Tečaj je održan dne 31 III j l IV o. g. u Tivtu, a u kojem se je uvežbavao sav tehn. materija! za pokrajinski slet u
Ljubljani 1933 g. Tečaj je bio prilično posečen osirn društava kojima je bilo nemoguče sudelovati zbog ‘ ogromnih udaljenosti i velikih troškova. Brača i sestre su odlično shvatili svoj poziv, te su pored napornog celodnevnog rada proveli celo vreme u odličnOj disciplini i prijatnoj zajednici. Dne 31 III u 8 sati uveče održan je zakazani zbor društvenih načelnika i načelnica. Pored celog župskog načelništva, kompletnog tehn. odbora župe i velikog broja lia-
nama; 4) Da se održi ove godine jedan župski prednjački tečaj i dva za vodnike seoskih četa; 5) Da župa šudeluje obavezno na pokrajinskom sletu u Sarajevu 1934 g.
Posle ovoga prelazi se na biranje načelništva župe za god. 1933. Jedno-glasno, a s priznanjem birani su za načelnika i načelnicu župe br. Žluva Josip i s. Žluva Draga, te za članove načelništva brača: I zam. nač. Cirigovič Luka iz Kotora, II zam. Bouhal Đorđe
Načelnici i načelnice društava Sokolske župe Cetinje na dvodnevnom tečaju za načelnike u Tivtu 31 III do 1 IV 1933
čelnika i načelnica društava ove župe, prisustvovao je zboru ceo izvršni odbor uprave Sokolske župe Cetinje. Zbo ru je pretsedao župski načelnik br. Josip Žluva. Zbor, koji je tvajao do 1 sat po noči protekao je u največoj slozi, prijatnom razlaganju, te su svi zaključci nakon iserpive debate bili jednoglasno prihvačeni. Medu mnogim zaključcima nalazi sc: 1) Da župa korporativno su-deluje na pokrajinskom sletu u Ljubljani; 2) Osnovano je Ш okružje župe sa sedištem u Beranama, za Vasojeviče i Metohiju; 3) Da se održi, umesto ne-izvedljivog župskog sleta, okružni javni časovi i jto I okružja na Cetinju, II okružje u Kotoru i III okružje u Bera-
Župa Karlovac
JEDNODNEVNI ŽUPSKI PROSVETNI TEČAJ
U nedelju 23 aprila priredila je uprava župe jednodnevni prosvetni tečaj u Karlovcu. Tečaj se održavao pre podne u prostorijama karJovačkog ma-tičnog društva, a posle podne u maloj dvorani gradske večnice. Svrha je ovoga tečaja bila da se uglavnom dade program rada oko priprema za ovogodiš-nji ljubljanski slet. S tečajem bila je spojena i konfercncija društvenih pro-svetara.	..
Program tečaja bio jc sledeči: Pre podne 1) O važnosti telovežbe (preda-vao br. Tončič Stanko); 2) O važnosti statističkog rada i izveštaja (predavao br. Tratar iz Novog mesta); 3) Govori pred vrstom, teoretski i praktično (predavao br. Sabiić Marko); 4) Sokolstvo u današnjici (predavao br. dr. Variola Josip). Posle podne 5) Spremanje za slet u Ljubljani (predavao br. Nikšič Josip); 6) Dužnost prosvetara u društvu i četi (predavala s. Trkulja-Vojnovič); 7) Saradnja prosvetara i tehni-čkih organa u sokolani (predavala s. Trkulja-Vojnovič); 8) Konferencija.
Pored toga svaki j.c učesnik bio du-žan do nesti po. jedan prireden govor pred vrstom pa', su. sp nekoji izabrani primerci i izgovorili.
Na konferericiji pretresan je dosa-dašnji prosvetni rad u župi. Prosvetari su pri tom iznosili svoja opažanja i mišljenja o torne, zašto dosadašnji prosvetni rad nije bio uspe.šniji, što je ŽPO naročito želen da Suje. Opčenito se konstatovalo, da bi uspeli mogao biti mnogo bolji, kada bi sc sa strane društvenih uprava ulagalo u rad više truda
i	ljubavi.	_
Iza obavljenog.prograla održana je zajednička večera, koja je bila zaslade-na čitanjem župskog humorističnog lista »Škorpion« (ovaj je domači list na-stavak nekadašnjeg šaljivog sokolskog lista društva Karlovac). U njemu su se na duhoviti način iznosili nedostaci, mane i karakteristike područnih jedi-nica i pojedinih sokolskih funkcionara, što je pobudilo opču veselost i veoma ugodno raspoloženje.
Na tečaju bilo je zastupano 17 područnih jedinica s ukupno 34 učesnika, brače i sesfara. Od ovih bilo jc po zanimanju: učitelja 12, ostalih državnih i opčinskih činovnika 9, obrtnika i trgo-vaca 4, privatnica i kueanica 4, stude-nata 3, privatnih nameštenika 2. S obzirom na vršenje sokolskih funkcija bilo je; prosvetara 8, načelnika i njihovih zamenika 7. prednjaka 7. potpretsed-oika i tajnika PO 7, tajnika uprave 2, novinara 1, dirigenata pev. zbora 1 i članova 1. — Napose moramo istaknuti prieustvo starešine Ogulinskog društva br. Vlade Bosnića, koji se i ovom prih-kom želeo 1тбпо uveriti o svim potre-
iz Berana i III zam. Martinovič Filip iz Cetinja, te sestre I zam. nač. Padovan Marija iz Tivta i II zam. Brankovič Milica iz Peči.
Osim toga birani su za načelnike
1 načelnice I okružja cetinjskog brat i sestra Žluva Josip i Draga Žluva, za za načelnika II okružja kotorskog br. Klisura Andro i Padovan Marija i za
III	okružje Beransko Bouhal Đorđe i dr. Čukič Draga s tim da sebi imenuju saradnike u načelništvima okružja.
Svi stvoreni zaključci na zboru društvenih načelnika nakon obrazloženja primljcni su potpuno na glavnoj godiš-njoj skupštini Sok. župe Cetinje dne
2 aprila 1933 u Kotoru.	Ž.	J.
bama društava, kako bi u društvu, ko-jemu stoji na čelu, razvio što intenzivnimi rad.
Sa zadovoljstvom mora se konsta-tovati da je ovaj kratki jednodnevni tečaj bio ispunjen korisnim radom, te da če pridoneti nesumnjive koristi pod-ručnim jedinicama. Učesnici su s velikim interesovanjem pratili predavanja
i	ceo tok rada, te če im ovaj sastanak, po vlastitom njihovu priznanju, ostati u trajnoj uspomeni.	Z.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI
Ovo društvo priredilo je 30 aprila svečanu akademiju sa zabavom u spo-men hrvatskih boraca Petra Zrinjskog i kneza Krste Frankopana, koja je uspela. Akademiju je otvorio lepim patriotskim govorom starosta br. Ga-jo R. Grba. Zatim je recitovao nara-štajac brat M. Rebič »Sve za otadžbi-nu«. O značenju Zrinjsko-Frankopan-ske pogibije govorila jc sestra Vida Kosič, društveni prosvetar. Svestrano lepo obradeni govor sestre Kosič sa-slušan je u največoj tišini i završen klicanjem: Slava Zrinjskim i Franko-panima! Predavanje sestre Kosič bilo je burno aklamirano. Efektan utisak ostavila jc deklamacija »Slava Zrinjskim i Frankopanima« od J. Rukavine, koju je recitovala u hrvatskoj narod-noj nošnji, naraštajka sestra Smilja Radulovič.
Tehnička stcana akademije nije zadovoljila onoliko koliko se sa punim pravom moglo očekivati. Stavovi u po-jedinim točkama nesigurni, neprecizni, a inače sc gotovo u svakoj tačei grešilo. Ovo vredi za muške kategorije, koje su nastupile prostim vežbama za ljubljanski pokrajinski slet. Dok su ženske kategorije: naraštaj i deca za-slugom agilne društvene načelnice ses. Milene Nikoliš izvele svoje vežbe precizno, harmonički i sa elanom tako, da su izazvale opetovano odobravanje. Lepu, nežnu i simpatičnu sliku učinila su na publiku ženska deca sa narodnim kolom, izvedenim uz pevanje. Kolo je izvedeno sa osečajem i eleganei-jom. Jasno sc opazilo, da jc več i mesna publika postala u prosudivanju telovežbe prilično kritična ,tc posebnim aplauzom odobravala samo one tačke, koje su bile eksaktno i elastično izvedene. Po završetku telovežbačkib tačaka recitovao je član brat Dane Grba pesmu »Sokolovi« u ličkoj narodnoj nošnji. Program proslave je završen šaljivim igrokazom u jednom prizoru od Kotcebi-a »Dva smušenjaka«. Pri-metiti bi sc moglo samo jedno, da komad nije najbolje odgovarao ovoj svečano j zgodi. Diletanti su i ovaj put izveli komad na opče zadovoljstvo, sa puno razumevanja i volje.
Iza završenog programa razvila s® zabava, na kojoj je svirao društveni orkestar. — D. C. V.
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Đne 30 pr. m. priredili smo svečanu komemorativnu sednicu pozvavši sve članstvo, prigodom dvestošezdeset
i	druge obletnice mučeničke smrti Petra Zrinjškoga i Frana Krste Frankopana.
Svečana sedniea započela je govorom starešine brata Tataloviča, koji je predao reč br. Mohoriču Slavku, pret-sedniku prosvetnog odbora. Br. Moho-* rič izneo je u dugom predavanju znače-nje Zrinjskih i Frankopana u našoj istoriji, osvrnuvši se na nepravdu, koju je naš narod morao trpeti pod tudin-skim jarmom. Njegovo predavanje po-pračeno je sa spontanim poklikom: Neka je slava narodnim velikanima Petru Zrinjskomu i Krsti Frankopanu!
Zatim je deklamirana prigodna pesma »Zrinjskom i Frankopanu«, koju je specijalno za ovu zgodu ispevao br. Matešič. Pesmicu je deklamirala sestra Danica Škrtič.
Br. Matešie održao je predavanje »Sokolstvo Zrinjskom i Frankopanu.« Predavanje brata Matešiča bilo je na-gradeno spontanim pljeskom, a onda je brat Tatalovič zaključio ovu svečanu sednicu, zahvalivši se prisutnlma na brojnom odzivu i pijetetnom osečanju na naše velikane.
Posle toga nastavljeno je s redovi-tom sednicom, koju je otvorio br. starešina i dao reč br. Vuceljču Radivoju da referiše o radu prosvetnog tečaja u Karlovcu. Njegovo predavanje saslu-šano jc sa pažnjom i nagrađeno s burnim pljeskom.
Naša Sokolska četa priredila je ne-delju trezvenosti od 23 do 30 pr. meseca. Nastavnici su održali deci predavanja o štetnosti alkoholnih pica, a za nedelju dne 30 o. m. priređeno je javno predavanje o trezvenosti, koje je održao br. Matešič Joso, tajnik PO. Predavanje je bilo brojno posedeno. Predavač je uz ostalo recitirao pesmu Zmaj Jove Jovanoviča o alkoholu i pozvao prisutne da se klone alkoholnih pica i da uzornim životom prednjače svojoj okolini. Predavanje br. Matešiča bilo je vrlo pazljivo saslušano, a br. Matešič nagraden burnim pljeskanjem.
Za nedelju dne 7 maja sazvana je vanredna sedniea svega članstva, na ko-joj če brat Matešič održati predavanje
o	važnosti telovežbe i ujedno če se ras-praviti s vežbačima mnogo pitanja, ko-ja su postala aktuelnima kao I nemila pojava da vežbači redovito ne dolaze na vežbe.
Za isti dan sazvane su sednice prednjačkog zbora i prosvetnog odbora.
Akademija če se održati dne 28 maja prema zaključku prednjačkog zbora, koji če zaključak biti pretresan na sednici uprave.	J.	M.-č.
£upa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA - ŠIŠKA
Naš Sokol v polnem obsegu vrši svoje vzvišeno delo. Svoje pripadnike vzgaja v vseh smereh sokolske ideje, tako telesno - vzgojno, kakor kulturno -prosvetno.
Telovadnica sc vsak dan polni z novimi telovadci. Prednjački zbor se je izpopolnil z novimi člani, to je z naraščajniki, ki so prestopili k članstvu in so bili že pri naraščajskem pred njačkem zboru. Vodstva posameznih oddelkov so se preuredila in so se nekateri vodniki vrst razbremenili. Vodstvo prednjačkega tečaja ima br. načelnik, ki ga vodi po dve uri tedensko.
V	zimskem času je naše društvo tudi gojilo smučanje, za kar je bilo obilo zanimanja. Na župni smučarski tečaj, ki se je vršil v času od 15. do 22. januarja t. 1. na Veliki planini, smo poslali štiri člane. Dne 29. januarja 1.1. so se vršile na Črnučah župne smučarske tekme, katerih se je udeležilo tudi naše društvo. Uspehi so bili jako zadovoljivi in častni. Na smučarske tekme, ki so se vrišle v Bohinju za slovansko prvenstvo, smo poslali 6 članov. Kljub veliki in močni mednarodni konkurenci, so se naši člani častno odrezali v skokih. Dne 19. februarja t. 1. je priredil prednjački zbor izlet ženskega naraščaja in članic na Šmarno goro, dne 26. februarja t. 1. pa so se vršile v Kosezah društvene smučarske tekme 7.a člane in naraščaj.
Nagovori pred vrstami se vrše redno, za kar skrbita prednjački zbor in prosvetni odbor. Pri vsaki telovadni uri sc telovadeče članstvo in naraščaj seznanja s sokolskimi načeli in pojmi discipline. Pa tudi o higieni in zdravju se vrše nagovori. Prednjački zbor je sklenil, da vpelje telovadbo starejših članov, obvezno za člane upravnega odbora. Telovadba sc bo vršila po eno uro tedensko, vrsto pa bo vodil starejši član, ki je že svoječasno bil prednjak.
Prosvetni odbor jc dosedaj priredil akademijo v proslavo biskupa Jos. J. Strossmayerja ter velik koncert orkestralne in vokalne glasbe. Obe ti prireditvi sta v vsakem pogledu dobro uspeli. Razna prosvetno kulturna predavanja sc vrše vsak petek, ob nedeljah dopoldne pa se otrokom pripovedujejo pravljice. Predavali so brat dr. Franta Mis o higieni zakona, šolski nadz. brat Urbančič o prezidentu Ma-saryku, br. dr. C. Oblak o Dinarskih alpah, br. prof. dr. Mihelak o gospodarski krizi, g. dr. Lapajne o bančni
krizi, br. Puhar o alkoholizmu itd. Prosvetni odbor vrši svojo nalogo in je zanimanje za ta predavanja veliko. Vsako nedeljo pa napolni veliko dvorano sokolskega doma naša mladina, ki hodi poslušat pravljice. Prvo nedeljo je mladini pripovedovala gdč. Manica Komanova, sedaj ima skrb za to delo br. Puhar, ki pripoveduje otrokom mične dogodbice in pravljice z vso svojo dušo in srcem. Tako lepo pripoveduje, da se mladina -težko loči, ko je čas ločitve.
H koncu naj še omenim, da je prednjački zbor skupno s prireditvenim odsekom izdelal program za štiri večje prireditve za letošnje leto. Tako sc vrši 20. maja t. 1. velika sokolska akademija na sokolskem telovadišču, 15. junija t. 1. bo pešizlet v Polhov-gradec, kjer se vrši javen telovadni nastop, 10. septembra t. 1., ob obletnici otvoritve sokolskega doma bo velika prireditev z javnim nastopom in 2. decembra t. 1. sokolska akademija v telovadnici.
PETINDVAJSETLETNICA SOKOLA V VELIKIH LAŠČAH
Dne 21. maja t. 1. proslavi Sokol Vel. Lašče svoj 25-letni jubilej, ki bo združen z okrožnim nastopom in razvitjem prapora. Društvo se na ta velik praznik tiho, brez hrupa, a pridno pripravlja.
Po tolikih letih obstoja poglejmo malo nazaj v delovanje društva. Temelj je postavil danes že pokojni brat dr. Ant. Schiffrer, okrožni zdravnik v Ribnici; kot takratni starosta tamoš-njega društva je dal pobudo nekaterim narodnim možem in fantom v Velikih Laščah, naj ustanove odsek Sokola pod okriljem matičnega društva v Ribnici. Za take pokretc so bili takrat v Laščah prenevarni časi. Grozilo se je idealistom na vse načine — tako z gospodarskim kakor družabnim bojkotom. Vendar so se našli zavedni in idealni ljudje, ki so šli preko tega. Danes še živeči bratje dr. Alojzij Zalokar, prof. in primarij žen. bolnice v Ljubljani, Ivan Pucelj, minister, prvi in sedanu naš starosta, Nande Duganoc, Babnik Alojz, Ivan Glavan, ter pokojni Ivan Hočevar, Jože Virant in drugi, osnovali so Sokola, ki je začel delovati 1. 1908.
Že takrat so čutili ustanovitelji » Sokolu zibel nacionalnega prebujenja, edino ognjišče in torišče svobode in bodoče Jugoslavije.
Zasledovali in vohunili so jih, zato so ustanavljali ter se razgovarjali na cesti »Pod lipo«. Sovražnikom Sokolstva so bili trn v peti, kajti pokazalo se je kmalu, da so najagilnejše med ustanovitelji gospodarsko uničili.
Prvo gnezdo so si spleli »Pod lipo«, kjer so delj časa tudi telovadili.
Boj za prostore je bila dolgoletna skrb društva, saj niso imeli svoje strehe.
Potikali so se po raznih hišah in dolgo vrsto let jim je nudil svoj krov br. Pucelj, nato br. Hočevar France, Podlogar Franc, dokler ni 1927, prišlo do otvoritve lastnega doma.
Že pred vojno je društvo živahno delovalo in sc udeleževalo vseh prireditev v okraju samem, pa tudi večjih izletov tako v Ljubljani, Celju, Zagrebu, Pragi.
Vojna je prekinila delovanje. Po vojni je zgledalo, da zajame Sokol vse plasti naroda in postane vsenarodna organizacija, kar se pa radi razrvanih razmer in strankarsko politične borbe žal ni uresničilo.
Vendar se je društvo močno razmahnilo in vplivalo s svojimi propagandnimi izleti na svojo okolico. Postalo je društvo, ustanovilo odseke v Novi vasi in Dobrepolju.
Kakor povsod, tako je tudi v Laščah društvo po vojni živahno delovalo vsestransko, a je to delovanje pozneje ponehalo.
Začelo je živahneje delovati, ko je dobilo lasten dom in je pred letom osnovalo novi četi v Dvorski vasi in na Turjaku.
Da se da društvu novih impulzov in poleta, se vrši letos okrožni nastop združen s tekmami in razvitjem prapora, kateremu bosta kumovala sestra Ema Pucljeva, ministrova soproga ter soustanovitelj in rojak br. dr. Alojzij Zalokar, profesor in ravnatelj ženske bolnice.
Vsa društva opozarjamo na naš jubilej in vabimo, da sc v čim večjem številu udeleže ter se ob enem naužijejo lepote in romantike klasičnih tal v cvetočem mesecu maju.
Ž.upa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER
Sokolsko društvo Ljutomer priredi kot uvod k proslavi svoje 30-letnice v nedeljo dne 7. maja t. 1. prosvetno akademijo »Jubileju zdravo«. Spored je zelo pester in obsega točke sokolskega mladinskega in sokolskega pevskega zbora, deklamacijo, predavanje, lutkovnega gledališča, sokolskega orkestra in dramatskega odseka. — Posamezne edinice hočejo pokazati sadove svojega prosvetnega dela, zato pričakujemo poset od sosednih bratskih društev in čet, posebno pa še od Ljutomeržanov -Sokolov. S tem, da se udeležite naše prosvetne proslave, pokažete zanimanje za sokolsko prosvetno dek>. Začetek točno ob pol 4. uri.
SOKOLSKO DRUŠTVO PTUJ
Naše društvo praznuje letos svoj srebrrii jubilej, svojo 25-letnico vztrajnega dela za utrditev sokolskega bratstva in slovanskega edinstva. 25 let bo minilo 13. septembra, ko se je ob znanih septembrskih dogodkih rodil naš Ptujski Sokol. Društvo je sklenilo, de naprosi družbo sv. Cirila in Metoda v Ljubljani, naj tudi ona slavi v Ptuju 25-letnico one skupščine, ki je dala povod, da so se Slovenci zbudili, oživeli ter sklenili na dan te skupščine, da se hočejo otresti tujega jarma, da hočejo biti oni edini gospodarji na svoji domači zemlji.
Svoje slavlje otvori društvo že 21. maja s tekmo naraščaja, 25. maja pa s tekmo dece in članstva in društvenim nastopom.
Prav marljivo se pripravlja društvo za župni zlet v Ljutomeru in za pokrajinski zlet v Ljubljani.
Bratska društva in čete opozarjamo že danes na slavlje 25-letnice našega društva, ki bo 10. septembra združeno z glavno skuščino družbe sv. Cirila in Metoda in vseh narodnih in kulturnih društev. Prosimo že danes vse brate in sestre, zlasti one, ki so prisostvovali dogodkom v Ptuju in Ljubljani pred 25 leti, da nas podpro pri delu. Naše slavlje naj bo narodna manifestacija vsega našega naroda v dokaz vsem onim, ki so nas zatirali. — Zdravo!	St.	D.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. LOVRENC NA POHORJU
Dramski odsek našega Sokola je priredil na velikonočni ponedeljek veseloigro »Davek na samce«, ki je v vsakem oziru dobro uspela. Čisti donos je pripadel tukajšni K. P. T. L., ter v pomoč brezposelnim. Naš starosta brat dr. Pirnat je pred predstavo v poljudnem ter zelo poučnem predavanju obrazložil nevarnost raznih vrst le-garja. Za predavanje je žel obilo priznanja. Dne 30. aprila je pa gostoval na našem odru falski R. K. z igro »Domen«.
Društvo pripravlja še nekaj predstav do konca sezone.
Telovadni oddelki pridno telovadijo vaje za pokrajinski zlet v Ljubljani, za katerega vlada posebno med deco veliko navdušenje. — Zdravo!
SOKOLSKA ČETA ŠMARJETA OB PESNICI
Naša četa je na velikonočni ponedeljek popoldne v šoli priredila dve igri in sicer »Kje je meja« in »Damoklejev meč«. Režiral je brat Židanik Janko, nastopili so razen njega v ulo-gah s. Židanik Anica, s. Horvat Mimika, s. Komar Rezrka ter br. Kramberger Rado in br. Horvat Makso. Vsi so svoje uloge dobro rešili ter pokazali lepo skupnost v igri. S svojo naravno podano nagajivostjo je izzval obilo smeha zlasti br. Horvat. Vsebino vsake igre je komentiral br. Vauda, ki je v odmoril nastopil tudi s sokolskim mešanim in moškim pevskim zbcurom, ki sta za svoje precej težke, vendar eksaktno podane pesmi bila vedno s ploskanjem pohvaljena. V imenu krčevinskega Sokola je izpregovoril pozdrav br. Cvetko Franjo in vabil k sokolski tomboli dne 7. maja t. 1. Vstopnine ni bilo, prostovoljne prispevke je pobiral br. Šuman Anton. Videlo se je, da je prireditev bila zamišljena v malem obsegu, prav v domačem krogu, vendar se je zbralo okoli 100 udeležencev, kar je gotovo lepo število, čeprav smo slišali iz ust udeležencev, da so pogrešali še marsikoga, ki bi pri takih prireditvah ne smel manjkati. Tiho, nesebično delo te čete z njenimi poučnimi, vstopnine prostimi in nikogar izzivajočimi prireditvami le pozdravljamo in kličemo: Le tako naprej ter na svidenje pri šmarješkem sokolskem nastopu dne 18. junija!
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO CAVTAT
Sokolsko društvo Cavtat priredilo je veliku akademiju drugog dana Uskr-sa u sokolani uz sudelovanje Cavtatske diletanske muzike.
Program je bio veoma biran. Sasto-jao se iz deklamacije, pevanja mešovi-tog zbora i solo tačaka, prostih i skupinskih vežaba, kola članica u narodnim nošnjama i narodne drame »Knez Ivo od Semberije« (od B. Nušiča). Akademija je završena igrankom.
Sve tačke programa bile su izvedene na sveopče zadovoljstvo, tako, da fce bez preterivanja može reči, da je moralni uspeh bio odličan. Poset je bio kao nikada do sada, upravo rekorden, ali nažalost materij alni uspeh nije odgovorio očekivanju, što se mora prepisati oskudici, koja vlada.
Milo nam je, da je ova akademija ovako sjajno uspela i što naše društvo uspeva i napreduje.
SOKOLSKA ČETA POLJICE-POPOVO
Naša mlada četa iako osnovana pre nekoliko meseci uspela je da razvije svoj četni barjak, koji je darovao
četi br. Pero Ivaniševič, nar. poslanik, koji mu je ujedno i kumovao.
Svečanost, koja je obavljena prili-kom oeveštenja i razvijanja četne zastave, bila je na dan 18 aprila, počevši dočekom gostiju, koji su došli iz Tre-binja i obližnjih mesta, zatim Članovi čete Orašac sa svojom muzikom, kao
i	četa Hum sa svojom zastavom. Goste je na stanici pozdravio dobrodošli-com br. Andrija Vučinič.
Nakon kratkog medusobnog upoz-navanja, ogroman broj naroda — s muzikom na čelu — krenuo je put škol-skog dvorišta, gde jc izvršeno osvešte-nje zastave. Kum, br. Ivaniševič, uz nekoliko prigodnih patriotskih reči predao je zastavu starešini čete br. Risti Miljeviču, koji je uz kratak 1 tempe-ramentan govor predaje zastavniku čete. Tom prilikom održano je nekoliko prigodnih govora, od kojih je sugestiv: no delovao na sve prisutne govor žup-skog izaslanika br. Hasana Dikiča, tajnika župe i br. Majksnera, starešine ma-tičnog društva Trebinje. Svi govori bili su popračeni spontanim oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju, Prestolona sledniku Petru, Sokolstvu i Jugoslaviji, a muzika je intonirala državnu himnu.
Neposredno iza razvijanja zastave, četa je sa svojini kategorijama izvcla defile i javni čas na sveopšte zadovoljstvo.
Posle ručka u prostorijama osnovne škole održana je zabava s lepim i dobro izvedenim programom, koji je bio pun sokolskog i jugoslovenskog šari rža ja
Celog dana, bez prestanka, svirala je muzika čete Orašac, koja je eastav-
Župa Novi Sod
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Društveni prednjački ispiti
Sokolsko društvo Subotica održalo je društveni prednjački ispit 19 i 26 marta o. g. Na ovom ispitu polagalo je svega 25 članova-ca od kojih su položili njih 20. O vaj prednjački ispit nisu
Ko pojte zastave kod I. NEŠK.TOLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
220-2
ljena od samih zemljoradnika, koju su za nekoliko meseci intenzivnog uvežba-vanja doterali dotle, da vrlo lepo *vi-raju i teže komade.
U 18 časova svečanost je završena odlaskom gostiju vozom. ć. H.
SOKOLSKO ČETA SLIVNICA
Naj mlada četa Sokolskog društva Trebinje, četa Površ u Slivnici, priredila je drugi dan Vaskrsa svoju prvu ва-bavu u prostorijama osnovne škole.
Zabava je počela pozdravnim govorom br. Mihajlova, posle koga Je iza slanik matičnog društva Trebinje br. Ćamil Huj dur, govorio o važnosti sokolskog rada na selu.
Zatim su se nizale ostale tačke programa, koje su vrlo dobro izvedene, a naročito pozorišni komad »Prvi srp-ski ustanak«.
Po svršenom programu nastalo je pravo narodno veselje s pevanjem narodnih pesama i igranjem narodnih kola. Zabava je protekla u potpunom redu o čemu su se brinuli članovi uprave, a naročito vredni starešina br. Budi-mir Ukropina, koji je nastojao da sva-ko bude zadovoljen.
I	ovom prilikom ističemo nadu da ova mala četa ima najbolje izglede u uspeh u svome sokolskom radu.
__________________________ Ć.H.
• ' '1
br. Nenad Rajič za »Sokolsku Ideolo-giju«; za »higijenu« br. dr. Josip Čovič
i	dr. Kosta Plavšič; za »organizacij ti i upravu« br. Lazar Tešič, koji je isto tako bio ispitivač za »telovežbački su-stav«; za »upravljanje sa spravama i oprema vežbališta« ispitivač br. Stepa-nov Đorđe i Veco Vujkovič-Lamič.
Nakon izvršnog ispita i ocenjivanj a, komisija je utvrdila, da su položili društveni prednjački ispit i time stekli
Društveni prednjački tečaj Sokolskog društva Subotica održan dne 19 i 26 marta 1933 g.
polagali samo članovi-cc Sokolskog društva Subotica, nego i Subotičkog okruž-ja. Ispitnu komisij u sačinjavala su bra-ča: Dorde Stepanov, pretsednik komisije i načelnik Subotičkog okruf ja i članovi komisije: Tešić Lazar, načelnik Sok. društva Subotica, Vujkovič Veco, zam. načelnika, Rajič Nenad, prosve-tar, dr. Josip Čovič, društveni lekar i dr. Kosta Plavšič, član zdravstvenog otseka.
Ispiti su održani u sokolani I. Za pismeni ispit svaki kandidat je dobio da opiše jedan čas gimnastike u sokolani. Pasle obrade pismenih tema prešlo se na usmeni ispit. IspitivaC je bio
AKADEMIJA ŠKOLSKIH SOKOLSKIH ČETA U SUBOTICI
Sokolsko društvo u Subotici, koje je organizovalo po svima osnovnim školama u gradu sokolske čete, priredi-
lo	je 30 o. m. u velikoj dvorani grad-skog pozorišta akademiju. Ceo program ispunila su deca iz tih osn. škola, a sastojao se iz jednog manjeg {nažalost!) sokolskog gimnastičkog dela i drugog, ispunjenog raznim nedogled-nim deklamacijama, živim slikama, pevanjem i t. d. Kako je ova priredba uglavnom namenjena deci, to je veliko gledalište gradskog pozorišta bilo krca-to ovom sitnom publikom, za koju se baš ne bi smelo reči da je bila mnogo disciplinovana. Akademija je otvorena kratkim pozdravnim govorom.
Kao prvu tačku videli smo vežbe s venčičima ž. dece (16). Veoma lak i prikladan sastav za decu, vežban je dobro i s puno pažnje. Naročito pažnja je bila obračena na pokrivanje, dok je ravnanje bilo slabije.
2) Muška deca (36) vežbala su dva veoma lagana sastava prostih vežbi na zadovoljavajuči način, dok je kod tre-eeg bilo dosta grešaka. Nerazumljivo je s kojih su razloga vežbali dva puta oko-lo. Nadalje, poslednja dva reda uopšte nisu znali vežbe, te su samo statirali ili rdavo »kopirali«, te su bili na veliku štetu skladnoj izvedbi.
3) Ž. deca, dve skupine (po 9) na
2	grede, i jedna skupina m. dece (12) na
usposobljenje za prednjačke pomočnike sledeča brača i sestre: Kisel Franjo, Njegovan Spasoje, Brašovan Dorde, Milutinovič Jovan, Malagurski Blaško, Ladenhauzer Rudolf, Temali Josip, šle-zak Marija, Uverič Slavojka, Aradskl Branka i Icič Marija, svi članovi Sokolskog društva Subotica; Bakalič Radi-voj, Kojič Petar članovi Sok. društva Martonoš; Karič Mita, Belančič Milan članovi Sok. društva Horgoš; BeneS Nikola, član. Sok. društva Bajmok; Cvr-kušič Milam, član Sok. društva Pačir; Brcanov Jovan, Sekulič Momčilo i Stojanovič Milena, članovi Sok. društva Stara Kanjiža.	M.	Č.
konju s ručama. Sastav poznatog auto-ra br. Erbena, izveden je veoma dobro; jedino pri kraju sestre su se malo bu-nile.
Vežbe metlama, ž. deca (10) dobar sastav, s puno gimnastike, vežban je dobro, malo više pažnje je trebalo pokloniti pokrivanju.
Nakon odmora bilo je mnogo deklamacija, pevanja, čak i jedan poaorl-šni komad, sve naravno sa sokolskom tendencom, no bolje bi bilo da Je trud, koji je u ovo uložen, iskoriščen u uvei-bavanje ponekih vežbi, što bi bilo mnogo lepše i korisnije.	M.	B,	N.
£upa Osifete
SOKOLSKA ČETA MIRKOVCI
Dne 17 aprila priredila je ova četa vrlo uspelu zabavu sa sledečim programom: Goste je pozdravila Stana Gaš-parevič, učiteljica i rev. odbornik' čete, Zatim jo podmladak izveo igrokaz »Ju-goslavenče«, a potom naraštaj »Duh Sokolstva«, oba komada od St. Roce.
Četvrta tačka programa bila je »Lažni barun«, pozorišni komaH od R. Devidea.
Sva tri komada izvedena su odlično zaslugom sestre Stane Gašparovič i Jove Damjanoviča, pročelnika dil. sekcije čete, koji su uložiH mnogo truda oko uvežbavanja komada i drugih priprema za zabavu. Publika ih je kao i druge di-
letante za taj njihov trud nagradila du-gim aplauzom.
Ovo je bila ne samo zabava, nego
i	lepa manifestacija Sokola, jer je imala plodan uticaj u pogledu sokolskog pro-svećivanja.
Drugi deo programa bila je igran-ka i biranje »Mis zabave«, za koju je izabrana s. Danica Radeljević, diletant..
Ž.upa Sušak - Hijetea
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO
Naše društvo bilo je namislilo dati jedan pozorišni komad na Uskršnji po-nedeljak i to »Obiteljsku tajnu« od Ku-mičića, ali zbog smrti brata Luke Škode bila je ta pretstava odgodena, te je data u nedelju 23 aprila.
Pre same pretstave izneo je pret-sednik dilet. sekcije brat Krstulja Sime kratki sadržaj komada da bi sama pretstava bila što razumljivija. Pretstava je odigrana uz zadovoljstvo čitave publike, koja im je odala priznanje za njihov trud burnim pljeskom. I naši diletanti kao i sam pretsednik delit, sekcije zadovoljni su i ne Žale onoliko izgubljenih sati za učenje pretstave kad im je ovako njihov trud okrunjen odličnim uspehom.
Oni su takoder neki dan na svom sastanku zaključili da ee ovaj komad davati i u obližnjim mestima.
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV
Prošli ponedeljak nakon 9 godina svoga službovanja u Kastvu ostavio je naše mesto dosadašnji općinski blagajnik Haramija Josip, otputovavši u novo službovno mesto u Rab u svojstvu tajnika općine rapske.
Brat Haramija bio je član gotovo svih kulturnih i nacionalnih društava u Kastvu, nekoliko godina bio je blagajnik našega društva, a u društvu obna-šao je i dužnost gospodara. — Sudelo-vao je u dramatskoj i pevačkoj sekciji našega društva.
Svoj odlazak brat Haramija prosla-vio je u krugu svoje sokolske brače i svojih kolega.
Na uspomenu ovog bratskog i dru-garskog sastanka i odlaska brata Hara-mije^br. Carlavaris, starešina društva, polaže u društvenu blagajnu Sokolskog društva Rab 100 dinara, a brat Haramija daje 100 dinara kao pripomoč onoj braći vežbačima našega društva, koji polaze na pokrajinski slet u Ljubljanu ove godine.
Na odlasku želimo bratu Haramiji da u ugodnoj uspomeni zadrži boravak u Kastvu i da sa sokolskim radom nastavi u Sokolskom društvu u Rabu.
Ž.upa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO LUDBREG
Diletantska sekcija istoga društva priredila je na Uskrsni ponedeljak 17 aprila kazališnu pretstavu »Običan čo-vek«, šalu u tri čina od Branislava Mušica.
Za ovu je pretstavu kod gradanstva vladao velik interes tako, da su ulazni-ce bile još u pretprodaji razgrabljene, a sva mesta u sokolskoj dvorani potpuno zauzeta .
Gradanstvo je s punim pravom očekivalo, da če im njihovi prokušani diletanti i opet pružiti jednu večer ugodne razonode. I nije se prevarilo. Diletanti su nastupili u punoj formi, te u največem raspoloženju odigrali čitav komad. Svoje su uloge odigrali na opče zadovoljstvo, te su posle svakog čina nagradeni burnim pljeskom.
Posle pretstave razvila se animirana zabava uz svirku društvenog tambu-raškog zbora.
iMaterijalni uspeh bio je vrlo do-bar, a moralni iznad svakog očekivanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
U nedelju dne 30 aprila priredio je naraštajski otsek svoje selo u počast uspomeni dana Zrinjskog i Frankopana. Posle pozdravnog govora naraštaj-ca Dure Kocijana recitovali su nara-štajka Rauš i naraštajac Šimunič dve pesmice V. Nazora: »Čakovec« i »Kraljeviča«. Kako je priredba pala baš u nedelju trezvenosti održao je naraštaj jac Emil Krnoul kratko, ali sadržajno, predavanje o značaju i važnosti tre-zvenjaštva. Iza toga su sledile vežbe de-ce i naraštaja. Sve je bilo odlično izvedeno: najmanja deca izvela su igre, muška deca vežbe na gredi i preskoke kroz obruč, ženska deca preskoke preko kozliča, zatim proste vežbe za slet u Ljubljani (izvedene po muškoj i žen-skoj deci, te naraštaju). Muški je na-raštaj izveo skupine na konju 1 preskoke preko konja, a ženski naraštaj vežbe na krugovima. — Posle programa razvila se igranka uz svirku sokolske fanfare. Poset je bio vrlo lep.
SOKOLSKA CETA VRATIŠINEC
Na uspomenu mučeničke smrti Petra Zrinjskog i Franje K. Frankopana, priredila je naša četa svečanu akademi-ju s biranim točkama. Akademija je otvorena državnom himnom, koju je skladno otpevao meš. zbor. Nakon himne održao je brat Novak Valentin odlično predavanje o mučeničkoj smrti velikana. Predavanje je nadopunio brat
načelnik Žganec Mirko s čitanjem odr lomka iz »Urote«. Prisutni gledaoci pomno su pratili tok predavanja. Iza toga sledila je deklamacija Šenoine pesme »Na Ozlju gradu«. Tamburaški zbor otsvirao je »Frankopanku«.
Tehnički deo akademije izveden je odlično. Pojedine kategorije nastupile su s ljubljanskim prostim vežbama. Članovi su osim toga nastupili i s »Veče na školju«. Akademija je bila završena s pevanjem »U boj«. Zborovima je rav-nao brat Žganec. Poset od strane članstva i općinstva bio je odličan. Moralni uspeh je postignut.
SOKOLSKA ČETA U ZASADBERGU
Agilno Sokolsko društvo Čakovec osniva sve veči broj sokolskih četa u Medimurju. Daha 23 aprila sazvana je konstituirajuča skupština, na kojoj se je sakupilo preko 30 odraslih seljaka, koji su sa znatnim interesom saslušali razlaganja i tumačenja izaslanika ma-tičnog društva brače Izidora Gudela i Martina Ribariča, koji su opširno govorili o ideologiji Sokolstva, kao i o zadači sokolskih četa.
Nakon kratkog dogovora pristu-pili su svi prisutni u novoosnovanu če-tu i jednoglasno izabrali ovaj prvi odbor čete: starešina Duro Perhoč, zame-nik Stjepan Poplek, tajnik i načelnica Boža Sovretič, načelnik i prosvetar Željko Cinzek, zamenik Mijo Novak, blagajnik Stjepan Korunič, odbornici: Luka Mesarič, Josip Šolar, Mijo Levačič; revizori: Antun Polanec, Franjo Kamenar i Antun Marčec.
Zaključeno je da se umoli Sokolska župa Varaždin da odobri osnutak ove čete, tim više, što članstvo iste več vežba pojedine vežbe. Nakon skup-štine održan je nastup pojedinih kategorija, te su nastupila ženska deca u vežbama s venčicima, muška deca u vežbama s puškama i članovi u prostim vežbama za pokrajinski slet u Ljubljani.
iupa Vel. Bečlcerek
SOKOLSKO DRUŠTVO MOKRIN
Sokolsko društvo Mokrin priredilo je za vreme uskršnjeg posta tri sela, koja su uspela u moralnom i materijal-nom pogledu. Posle ovih uspelih sela došao je još jedan lep uspeh ovdašnjeg Sokolskog društva — uskršnja akademija. Ova akademija održana je drii-gog dana Uskrsa: s ovim programom: 1) Pozdravna reč:brata prosvetara Dušana Adamova, 2) »Car Čira«, pozorišni komad u tri čina, izveo muški i žen-
ski po^mladak, 3) »Oj letni sivi sokole«, vežba‘už pesmu, izveo muški pod-mladak, 4) »Deca i leptir«, simbolička vežba, uz pesmu, izveo ženski podmla-dak, 5) Vežbe za župski slet muškog naraštaja, 6)'Članske vežbe za župski slet.
Društvo se sada obratilo celu paž-nju na spremanje svih kategorija za javni čas, koji če se održati 25 maja o. g., a za koji kod gradanstva vlada veliko interesov an j e. Na ovom javnom času određiće se takmičarska vrsta, koja če učestvovati na župskim utak-micama. ,	D.	A.
SOKOLSKO DRUŠTVO PADEJ
Sokolsko društvo u Padeju priredilo je na drugi dan Uskrsa prvu ovo-godišnju zabavu. Ukrašena sokolana bila je puna gradanstva, koje je time htelo da iskaže svoje poštovanje i sim-patiju Sokolu, koji osobito u manjin-skom selu, kao što je naše, najviše doprinaša nacionalnoj misli.
Zabavu je otvorio društveni prosvetar br. Sekulič lepim govorom, pri-kazajuči rad i glavne ideje Sokolstva. Posle govora izveden je veoma uspešno pozorišni komad »Vojvoda Brana«. Zabava je vrlo dobro uspela u svakom pogledu.	M.	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMA-ŠEVAC
Sokolsko društvo Tomaševac po-krenulo je akciju oko podizanja sokolskog doma. U tu svrhu odmah je ustanovljen i fond za gradnju, u koji su podarili: starešina br. Zupan Janko 1000 Dm, br. Turina 1000 Din, koji je ujedno stavio na raspoloežnje svoj motorni šlep za prevoz grade. Ujedno su obečali svoju potporu beležnik gosp. Maksić, g. Vitomirov i dr. Rešeno je nadalje uputiti apel svim mesnim ustanovama, upravama, zadrugama, bankama za dobrovoljne priloge.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANIČ GRAD
Na uskrsni ponedeljak održalo je Sokolsko društvo u Ivanič Gradu aka-demiju u dvorani Gradanskog doma. Poset ove priredbe bio je dosta dobar. Uz članove, naraštaj i podmladak, videli smo lepi broj roditelja, koji su se interesovali za vežbe svoje dece. U 8
i	po sati na večer akademiju je otvorio starosta br. dr. Cvetko Krnjevič, lečnik, koji je lepim prigodnim govorom pozdravio prisutne, naglasivši, da se u Sokolu odgaja omladina kako se
ima voleti Kralj, Domovina i Slovenstvo. Vatrogasna muzika otsvlrala je himnu. Mala Olga Nosič deklamovala je »Prvom starešini« od d ra V. Rašica. Zatim je uz sviranje muzike nastupila kategorija ženske dece (28) i izvela vež-.
s kolubarima od Borasa. U drugoj: točci muška deca (19) izvela su »vežbe1 štapovima« od Borasa. Mali Ive Sviet-lečič deklamovao je »Bili smo i biče-m9« od dra Rašica. Zatim je muški na1' raštaj (9) izveo vežbe od Koviča, a ženski naraštaj (8) proste vežbe. Nadalje ! muška deca nastupila su sa »Deseto-ricom« od Mudroga, a onda ženska deca (16) vežbe lukovima od istog auto-ra. Iza toga muška i ženska deca izvela’ su »Kuhari« od M. Vojnoviča. Na kra-7. ju nastupili su članovi (6) na ručamfl, ■ a onda je izveden mimohod svih vež-- , bača. Sve vežbe izvedene su lepo i skladno. Nastup, vežbanje, i odlazak ; pojedenih kategorija, te ostale točke programa bile su popračene burnim pljeskom oduševljene publike. Vežbe su vodili brača Zvonko Rubetič, načelnik, Cvetko Barišič, zamenik načelnika, te prednjači Josip Hobi i Vlado Sattler. Primetiti treba, da je šteta da nije nastupila kategorija članova (14 vežbača) i to zbog kratkoče vremena. Napominjem, da je ova akademija tehnički bolja, od akademije u martu 1932 godine, ali treba i konstatovati da je učinjen napredak u brojnom stanju naraštaja i dece, a nazadak kategorije članova i članica, tim više da se je kategorija članica razišla. Treba još pod-vuči, da je učinjen napredak u metodi telesnog odgoja podmlatka i naraštaja. Na kraju kažem, da bi trebalo poradi-ti, da se sistematski napreduje u svim granama sokolskog rada, jer od Sokola se traži svest, disciplina, sprema i shvačanje dužnosti.	Z.	H.	N.
SOKOLSKA ČETA GREĐANI
Dana 17 aprila o. g. priredila je Sokolska četa Gredani zabavu, koju su posetili prijatelji Sokolstva u vrlo le-pom broju.
Pozdravni govor održao je starešina čete brat Mile Besjedič, koji je bio burno pozdravljen.
Program se sastajao iz dviju deklamacija, dvaju pozorišnih komada i to: »Začarano blago« i »Začarani ormar«, koje su izvodili članovi, članice i naraštaj ove čete, zatim ritmička vežba trojice; vežbali su članovi bratske čete Bodegraji.
Program je pračen s naročitom pa-žnjom i zadovoljstvom.
Posle programa bilo je narodno veselje. Svirao je tamburaški zbor čete Gređani. Narodno veselje završilo se sa slavonskim kolom.	D.	S.
Pisemski papir in kartoni I sokolskim grbom!
X"
Izdelali smo več vrst pisemskega papirja in kartonov s sokolskim grbom na papirju in na kuverti
Prva zaloga je uspela izredno lepo, zato pohitite z naročilom 1
Cena mapi (10 papirjev oz. kartonov in 10 kuvert) od Din 8’— do Din 11'—
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
LJUBLJANA, FRANČIŠKANSKA 6 MARIBOR, TVRlCVA CESTA 44
215—18
Širite
Sokolski
glasnik"
„S oko"
„Sokolič" i N a s u radost
KUiARNACIDI
ЧШЦана-вјшшшсуаИ
Sokolsko sukno
kakor tudi sukna za vsa oblačila si nabav.te ugodno samo pri domači industriji volnenih izdelkov
Vlada Teokarović & Komp.,Paračin
Tovarniško s k^ lv a d i š č e
LJUBLJANA / GRADIŠČE STEV. 4
Sokoli kupujte samo d o m n č e iz de 1 k e!
218-3
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠT1NA
M. DRUCKER Zagreb,
Iliča 39 Beogr.* d, Pasaž Akademije Nauka
NOVI specialni oJENIK za SOK. DRUŠTVA
sa svim potrebnim uputama upravo SZASAO!
212-17
Sušak
Na najlepšem položaju, ('tvoren čitavu godinu o Cijene u m j c r c n e. I Kupalište besplatno. S
j Iv. Brunčlč
| pleskar ir* ličar
S se toplo priporoča vsem S cenj. naročnikom. — Delo S solidno! — Cene zmernel
t	TELEFON	tt.	3476
Ljubljana ?
Kolodvorska ulica 33
Bratje* sestre!
214-18
»Spotnen - Klince «
 -7.	tisere	■	 =~
xa osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje MIRKO &НЛТ. graver Beograd, Te raz ij e J
213-18
Pripravite se pravočasno za zleta v Ljubljani in Sušaku; nabavite vse potrebno za d ec o, naraščaj in članstvo pri najstarejši bratski tvrdki:
BRANKO PALČIČ, dobavitelj Saveza SKJ
ZAGREB, KR. MARIJE UL. 6; Brzoj. nasl. TRIKOTAŽA ZAGREB, TELEFON 26-77. PODRUŽNICA V BEOGRADU, BALKANSKA 24 Vse potrebščine in drugo odgovarjajo predpisom Saveza SKJ. — Zahtevajte cenike in prospekte. Zmerne cene. — Solidna postrežba.
210-19
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicii
f. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
П. „ Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyršt Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
П1.
IV.
V.
VI.
VII.
vin. VID. a DL
П
9f
ff
99
99
99
99
П
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. te'<st). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava TyrSa.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. viktor Novaki SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI A ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
fjugoslovenska Sokolska ŠMatica
Jtjubljana, ŽNarodni doni	au-is
Velefon 25-43 / ffiačun Doštanske štedionice £jubljana 13.831
b*ye Sovo« Sokol, krogorloe J.,..U^o (E. Goofl) • во..1 i W,.,.ml -~Љ1к Stjepan Č.U» . IW.j.	Ota*	•	TUko	(J«.«,k. ИЛ.Г.0 (,r«t.U,.ik Fr,„c* štrokrlj), .ri . Ljoblj..!