i
volti
Poštarina p
Godina Vin. Eroi 17.
V Zasrrelrn, 24 aprila T93<».
UREDNIŠTVO I UPRAVA ZAGREB
MASARYKOVA ULICA 28a Telefon broj 67-80
Poleđini Uro! s?oH TRtiara T-S«
UREDNIŠTVO IN UPRAVA
za Slovenijo in slovenski del Julijske Krajine
LJUBLJANA
Erjavčeva cesta 4a
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVFNSKIH EMIGRANATA »Z JULIJSKE KRAJINE
ZAR JE SVE IZGUBLJENO?
Stvari su se razvile drugačije nego Sto smo pređviđjali. Ne samo mi. nego i mnogi drugi — mnogi za koje se ne može reči, da su plitkoumni i da ne znaju misliti, mnogi, čija imena mnogo znače u svijetu, mnogi koji su smatrani uglednim vojnim stručnjacima i političkim umovima — pred-vidjali su, da će stvar s Abosnijora poći drugim tokom i da će Italija tamo doživjeti skori slom. Ta proricanja pokazala su se, prema onome što danas vidimo, u neku ruku suviše optimistična
Vidimo, da Italija u Abesiniji ipak makar i u manjim etapama napreduje, vidimo, da se fašizam još drži, da Mussolini nije još pao, da u Italiji još nema revolucije i da je na Sredozemnom moru Italija u manjoj opasnosti od pomorskog rata nego što je bila nedavno. Vidimo, da je Abesinija jednim svojim dijelom već pod Italijom, da je njezina vojska doživjela nekoliko teških udaraca i da je Negus teško razočaran n vrlo mučnom položaju. Stojimo možda i pred skorim padom Adis Abebe.
Pred dva mjeseca ko je mogao očekivati sve to? Ne samo fanatični prijatelji Abesinije, koji su od srca željeli njezin spas, nego i sasvim hladni posmatrači toga rata nisu mogli to očekivati. Zašto? Zato, jer se je držalo, da se solidarnost civilizo-vane Evrope biti toliko jaka, da će pred njom fašistička Italija kapitulirati. Medju-tira te solidarnosti nije bilo i tu je početak abesinske katastrofe i talijanskih uspjeha.
NEČUVEN POSTUPAK TALIJANSKIH VLASTI S NAŠIM NARODOM U JULIJSKOJ KRAJINI
Anton Cerovac iz Mugli poti oran u vojsku i otpremljen u Afriku mjesto svoga bratića emigranta
Roč, 20 aprila 1936.	— Par dana
pred Uskrs bila je velika gonja protiv našega naroda na Ročštini:	premeta-
činu su izvršili skoro u svim kućama. Tako su izvršili i premetačinu u kući Antuna Cerovca « Nugli koji ima bratića Antuna u Jugoslaviji. Taj bratić
Cerovčev bi bio morao otići u vojsku, pa kada nisu dogli uhvatiti njega, karabinjeri su uhapsili Antuna Cerovca. Iza toga je Antun Cerovac strpan u vojsku mjesto svoga bratića i poslali su ga odmah s prvim transportom u Afriku. Svojima se javio iz Asmare i
piše da su mu rekli da mora služiti šest mjeseci.
Sta je dalje od njega nije poznato. Taj slučaj je izazvao zaprepaštenje mc-dju svima koji imaju nekog emigranta ili dezertera, i ljudi se boje da će ih slati u rat mjesto njihovih rodjaka.
PREMETAČINE I HAPŠENJA SELJAKA NA ROČŠTINI
Ivan Hlaj iz Čiriteža uhapšen — Premetačine
sa emigrantima
Roč, aprila 1936. — Karabinjeri iz Roča i Buzeta vrše u posljednje vrijeme premetačine po cijeloj Ročštini. Dolaze cijele čete i opkoljavaju sela, pa nenadano provaljuju u kuće. Uglavnom vrše premetačine kod onih koji imaju nekoga iz kuće u emigraciji, a to je skoro svaka kuća kod nas.
U Čiritežu su uhapsili Ivana Hlaju nakon izvršene premetačine. Odveli su ga u Buzet, pa u Kopar. Niko ne zna zašto je uhapšen, jer mu prigodom premetačine nisu ništa našli.
Marku Cerovcu iz Nugli su vršili premetačinu, a kada mu nisu ništa našli naredili su mu da piše svome bratu
radi navodnih veza
l koji se nalazi u Beogradu neka se odmah vrati kući radi vojske, jer da će inače njega potjerati u Jugoslaviju i oduzeti mu zemlju ako mu se brat ne vrati. Treba nadodati da je brat Marka Cerovca odavna u Jugoslaviji i da je tamo postao jugoslovenski državljanin.
Francuska, koja je svojim držanjem od Samoga početka izazivala sumnju, vodjena najprije od Lavala, a zatim od Flandina, pokazala se konačno u svojoj pravoj boji 1 pristala je sasvim na rimsku liniju. Tajne sile, koje dirigiraju interesima najmoćnijih pariških kapitalističkih grupa, čiji sa interesi vezani s talijanskim interesima ili čijim interesima ne gode britanske pozicije na Mediteranu i u Africi, uspjele su, da stave francusku vanjsku politiku u služba Mussolinija. Tako se dogadjalo, da je Francuska, u isto vrijeme dok je izjavljivala svu svoju privrženost Društvu naroda, radila na odugovlačenju sankcija. Tako je Francuska uspjela da spriječi zabranu petroleja. Tako je Francuska svojim držanjem umanjila britansku snagu na Sredozemnom moru. I tako je Francuska oslabila miroljubivu akciju Društva naroda. Francuska se odalečila od Velike Britanije, razbijen je onaj front, kojega bi se Mussolini jedino bojao i koji je jedino bio u stanju da spasi Abesiniju i slomi fašizam. Velika Britanija bez Francuske nije u stanju da — niti kroz Društvo naroda, a niti drugačije, recimo voj cički — spašava Abesiniju.
Tu je početak zla. Razbijenost. ^ toga fronta, razmimoilaženje Francuske i Engleske, koje je samo po sebi značilo najveće zlo za Abesiniju, uzrokom jo daljnjih komplikacija, koje pogoduju fašističkoj Italiji i koje otežavaju položaj Abesinije. Oku-ražena nesuglasicama Londona i Pariza i vidjevši da je Društvo naroda nemoćno n spašavanju Abesinije i uopćb u krizi, Njemačka kida s vojnim klauzulama Versaj-skog ugovora o miru, ulazi s vojskom u demilitarizovanu Rajnsku oblast i odbacuje Locarnski pakt. Taj dogodjaj je sam po sebi toliko velik, da je logično, što je pažnja čitavog svijeta svraćena naglo s Abesinije na Rajnu. Kad ne bi drugoga bilo. nego samo to skretanje interesovanja svjetske javnosti s Abesinije na Rajnu, već bi to bilo od velike koristi Mussoliniju. Ah čije ostalo na samoj senzaciji. Ne, jer je Hitlerov gest još više raširio jaz izmedju Britanije i Francuske i 1' rancusku 3°^ više vezao na Italiju. Ovih dana dok se Pokušavalo kroz Društvo naroda i pregovorima izmedju Pariza i Londona naći neko mjere protiv Njemačke - kalija je očijukala s Njemačkom... Mussolini je ucjenjt-» vao Francusku, a Francuska je da spriječi Približenje Italije i Njemačke, što bi bilo za “ju vrlo opasno, učinila sve da se pokaže
SISTEMATSKO OPROPAŠTAVANJE NAŠEGA NARODA
U ĆIĆARIJI
Ćićhna je zabranjeno pravljenje uglja - Starcu Miljević Antunu
zaplijenili invalidninu
Vodice, aprila 1936. — Od kako se u našim krajevima svršio rad na cestama i vodovodu, naš narod ne može nigdje da zaradi niti jednog centezima. Prije smo mogli barem raditi u šumi ugljen, ali sada nemamo kamo, jer u šumu su nam zabranili, a živjeti u našim krajevima bez rada u šumi je nemoguće, jer jedini prihod kojega smo imah jest taj, što smo kroz ljeto zaradili na ugljenu u šumi.
Ovih dana su Miljević Antunu iz Vodica, starcu od 70 godina, došli u
kuću plijeniti za svotu od 180 lira, radi zaostalog poreza, a on je bio siguran, da je sve platio. Pošto nije imao novaca da omah plati, zaplijenili su mu sve što je imao u kući, a povrh toga su mu
zaplijenili invalidninu na P0®^. iznaša mjesečno 50 lira, za izgubljenim sinom u Svjetskom ratu. Moramo vam napomenuti da je Miljeviću jedim prihod i jedina pomoć ovih 50 hra koje prima, i sa ovom zaplijenom ovaj je naš čovjek osudjen na gladovanje,^ jer raditi ne može.	Cic*
ZOPET ŠTEVILNE ARETACIJE
DOGODKI V CERKNEM
Postojna, aprila 1936.. — (Agis.i __ Naša vas leži ob meji in je zato najbolj prizadeta vsled tega* Zato ni čudno, če se ljudje spuščajo stalno v razne strogo zabranjene posle. Ni ga skoro dneva, da ne bi prejeli enega ali drugega in ga odgnali v zapore. Tako so tu zaprli 21-letnega ANTONA ŠTUCINA, ki se je hotel izogniti vojaščini ih je hotel nobegniti preko meje. JULIJANA PETERNEL stara 29 let iz Cerknega je do-
bila tri mesece in 9 dni zapora radi tihotapstva. JUSTINA VALENTINČIČ pa je dobila za isti delikt 7 dni. Zaprt je bil dalje radi tihotapstva SVETLIC JERNEJ. Tako dan za dnem vidimo, kako vozijo uklenjene ljudi v zapore in skoro vse radi nesrečnega tihotapstva.
Radi poskusa bega čez mejo sta bila v Tribuši prijeta ANTON UGHI, star 26 let in KARL GRAUNER star 20 let, oba iz Solkana.
Anton Boštjančič
oproščen
Zanimiv konec procesa radi protivljenja oblastem.
Postojna, aprila 1936. — (Agis.) Lansko leto v septembru se je zgodil v Prestranku tale dogodek: V neki gostilni, kjer je bilo več ljudi, je sedel tudi 60-letni Anton Boštjančič Iz št. Petra na Krasu. V gostilno sta prišla kmalu dva karabinerja in sta zahtevala od gostov »carte d’ Identità«. Omeni Boštjančič pa je karabinerjema nekaj odgovoril v slovenskem jeziku, česar seveda nista razumela, a kar sta smatrala kot žalitev ter zoperstavljanje. Dne 4 oktobra t. 1. je bil Imenovani obsojen na 10 mesecev zapora. Toda stari Boštjančič se je nato pritožil in njegov slučaj je ml pred kratkim obravnavan pred sodiščem na drugi stopnji. Tuje toženec nastopil z dokazom proti obtožbi, češ da se on nikakor ni zoperstavljal oblastem In da ni imel namena žaliti javnih organov. — Kot dokaz temu je navedel, da ima sma v Afriki In dve hčeri vpisani v fašjo v št. Petru. Poleg vsega organi ga niso razumeli, ker niso znali njegovega jezika. Radi pomanjkanja dokazov je bil od obtožbe popolnoma oproščen. Dogodek je zanimiv vsled tega, ker kaže. kako lahko padejo naši ljudje v nesrečo ravno vsled tega, ker se ne morejo sporazumeti z oblastmi. Imenovani se je mogoče hotel le izgovoriti, da ne razume ali kaj sličnega, pa so že smatrali da se jim zoperstavlja.
prijateljicom Italije. Francuska je u odboru Trinaestorice pobijala sve one predloge, koji su išli za tim. da se izmedju Italije i Abesinije sklopi mir u dubu Društva naroda. Flandin zagovara ideju, da se Italiji prepusti — poslije velikih uspjeha maršala Badoglia — da sklapa s Abesinijom mir po svojoj volji, bez kontrole Društva naroda. Osim toga Flandin u ime Francuske zagovara ukidanje sankcija ... Strah od Njemačke na Rajni čini da abesinska stvar postaje predmetom jedne ružne igre medju velikim silama, a sve to zaslugom one politike, koju je započeo g. Lavai, a koju nastavlja g. Flandin. Jednom riječju: Fašistofilska francuska politika skrivila je i razbijanje francusko-britanskog fronta, krizu Društva naroda, Hitlerov udar, sve veću Mussolinijevu prepotenciju i kata strofu Abesinije.
Rekli smo: katastrofu Abesinije. Doista, prema onome što sada vidimo prostim
okom ne bi se za situaciju Abesinije moglo reći drugo, nogo da je katastrofalna. Ali i ako riječ katastrofa ima svoje odredjeno značenje, još nisu propale sve nade. Za svjetskog rata bile su pregažene dvije države: Belgija i Srbija. Bio je zauzet čitav njihov teritorij, njihova je vojska bila uništena gotovo, pa to još ipak nije bila definitivna sudbina tih nacija i taj uspjeh . i-vojevača nije bio definitivna pobjeda. Prilike su možda danas nešto drugačije i upo-redjivanje nije sasvim na mjestu. Ali uzmimo sve to makar i samo simbolički, a promislimo o situaciji realnje. Pa ćemo opaziti ovo:
Rat još nije završen. Abesinija ima još velike teritorije, i ako Adis Abeba padne. Sezona kiša je tu. Nekoliko mjeseci ne će biti napredovanja. Kriza ipak igriza Italiju. Trebalo bi čitati veliki izvještaj n stanju u samoj talijanskoj vojsci, koji je donijela pariška »Giustizia e Libertà« u svo-
jem broju od prošloga tjedna. Šteta što iz toga članka momentano ne možemo da citiramo zbog pomanjkanja prostora. Stanje je u vojsci mnogo drugačije nego što gf> prikazuju službeni komunikeji maršala Bn-doglia. A onda finansijsko stanje Italije Pariški »Echo de Pariš« je sigurno list, koji ne krije svoje naklonosti prama Italiji. I u tom listu je Perl i nas pred tri da na napisao, da je Eden u Ženevi bio manje odlučan najviše zato. jer vidi. da će Italija sama sebe kazniti: njoj prijeti neminovan finansijski slom, ma kako izgledala situa čija na frontu. To je uvjerenje g. Edena. Može, dakle, biti i novih pobjeda na frontu, može Društvo naroda biti još bijednije, al: ne treba sasvim očajavati. Nikako još nije rečena posljednja riječ. Još nije sve izgubljeno. Mi više nismo suviše optimistički, ali naš optimizam nije još sasvim iscrpljen. 1 dalje vezujemo naše nade na konačne re zultate abesinske avanture. — (* * *)
f
UMRO JE JEDAN VELIKI BORAC ZA MANJINSKA PRAVA
DR. EWALD AMMENDE
VELIKI SHOD V NEW-Y0RKU ZA SVOBODO J0G0SL0VAN0V
V JULIJSKI KRAJINI
Iz Beča smo primili ovu osmrtnicu:
»Duboko potreseni bolnim srcem javljamo Vam preranu smrt jednog čovjeka, koji je svoje odlične i izvanredne sposobnosti i svoju neumornost kroz dugi niz godina stavljao u službu jedne stvari, koju je shvatio kao zadaću svog života.
15 aprila umro jc u Peipingu (Kina) dr. Ewald Ammende generalni sekretar Kongresa evropskih manjina, rodjen 22 decembra 1892 u Pernau u Estoniji. Na svom putu oko svijeta, koji je poduzeo da obnovi svoje zdravlje ozbiljno ugroženo posljednjih godina, on je podlegao jednom srčanom napadaju.
Neuporediv poznavalac prilika i potreba raznih nacionaliteta, uvjereni i hrabri branilac ideja slobodnog i pravednog izgla-djivanja nacionalnih divergencija, pronicavi organizator Širokih i naprednih pogleda, on je bio svojom energijom, duša i impulzivna snaga naših Kongresa.
Mi ćemo sačuvati stalnu i zahvalnu uspomenu imenu i aktivnosti dra Ewalda Ammende.
Beč, 17 aprila 1936.
Komitet Kongresa evropskih nacionaliteta.
Dr. Josip Wilfan, pretsjednik, Poslanik H. Frank, Prof. M. Kurtschinski, Dr. Drny-tro Lewickyj, Prof. Dr. F. Maspons i An-glasell, Poslanik Gćza von Sziillo.
*
Dr. Ammende rodjen je u carskoj Rusiji u Pernau u sadašnjoj Estoniji. Poslije rata u vrijeme nereda i nezakonitosti on je bio delegat estonske vlade za ishranu, a uskoro poslije toga on je sa još nekoliko sami-šljenika, medju kojima su se nalazili i pret-stavnici Jugoslavena iz Italije g. g. dr. Wilfan i Besednjak, stvorio Kongres evropskih narodnih manjina, koji je prošle godine održao svoj jubilarni, deseti sastanak. Sekretarijat toga kongresa, u kome su se sticale težnje i žalbe iz cijeloga velikog konglomerata evropskih manjina, nalazio se posljednjih godina u Beču kao stalna institucija. Dr. Ammende je bio neumorni borac i pobornik čovječanskih prava sviju evropskih manjina i pri tom nije bio jednostran.
Već godinama on je patio od srca i svoga visokog krvnog pritiska, ali nikada se to nije pokazivalo u njegovom radu, njegovoj aktivnosti i pokretljivosti njegovog krupnog tijela. Tek prošle godine se bio tako teško razbolio, da su mu liječnici preporučili, da se neko vrijeme potpuno odvoji od posla. On je znao da to nikada neće moći da učini u blizini svojih omiljenih prijatelja i saradnika i krenuo je zbog toga krajem prošle godine na put oko svijeta. Na tome putu ga je i zadesila smrt za vrijeme jednog izleta u Pejpingu.
*
Vijest o smrti dra Ammende je djelovala s tugom na nas, jer smo znali, da je od jedan od iskrenih boraca za one ideale, koji su u krajnjoj liniji i naši, a to je pravda za narodne manjine i otklanjanje svih onih motiva, koji izazivlju sukobe medju narodima i spriječavaju stabilizaciju mira. Jedan od prvih saradnika dra Wilfa-na pokojni dr. Ammende, ma da je bio sa dalekog sjevera, odlično je poznavao upravo naše pitanje i o njemu je često govorio na kongresima, a o njemu je i pisao sa razumiievanjem i poznavanjem, koje je davalo iluziju, da ie on jedan od naših. S drpm Wilfanom i drom Besednjakom on ie bio u Kongresu onaj. koji je najviše pažnje posvećivao našoj stvari. Mi ga nećemo zaboraviti i sačuvat ćemo njegovu svijetlu uspomenu.
Izrazujemo naše toplo saučešće dru. Josipu Wilfanu i kao pretsjedniku Kongresa, koji jc izgubio svog generalnog sekretara, i lično, jer je pokojnik bio u rodbinskim vezama.
IZ TRŽAŠKEGA FAŠJA
Podrobnosti o sporu ob odhodu prostovoljca Pcrusinija.
Trst, aprila 1936, (Agis.) — Kakor je znano, je odšel pred kratkim v Afriko kot prostovoljec večletni federalni tajnik fašistične stranke. Pred kratkim je tudi že prišel v Afriko, kjer se je javil vojaškim oblastem in bil dodeljen diviziji »Gavinana«. Toda njegov odhod v sami stranki ni ostal brez jasnih in vidnih posledic. Prepričan je bil že ob svojem odhodu, da se mu ne bo v Afriki ničesar hudega zgodilo in da bo, če ne bo vmes kak naraven dogodek, prišel srečno domov. Zato ni čudno, če si je že naprej skušal zagotoviti in obdržati svoje stalno mesto federalnega tajnika faš. stranke. Povsem jasno je, da bi moral slediti na njegovo mesto prejšnji podtajnik adv. Riccardo Wondrich, znani vplivni tržaški Itali-janaš. Ta oseba je bila Perusiniju nevarna in na poti. Poskrbel je zato, da je moral Wondrich odstopiti »na lastno željo« in za federalnega podtajnika jc prišel, kot je znano, prosluli Grazioli. Tajniško mesto ie ostalo prazno za g. Pcrusinija. Spor pa s tem ni rešen, ker je Wondrich med fašisti zelo vpliven in ima mnogo dobrih zvez. Kako se bo končala vsa zadeva je težko predvidevati posebno, ker je kampanja proti Wondrichu organizirana_tudi v časopisju. s tem da ga sploh več ne omenja.
New-York, 8 aprila 1936. god. —-Zadnjo nedeljo se je vršil prvi javni shod Udruženja za obrambo Jugoslovanov v Italiji. Dasi ie bil krasen pomladanski dan. je vseeno privrelo od vseh strani toliko zavednih Hrvatov, Srbov in Slovencev, da je bila velika dvorana Poljskega narodnega doma polna.
Shod je otvoril naš primorski Slovenec in predsednik Udruženja br. Ilija Bratina. On sam se je udeležil skoro vseh bojnih front, kar jih je bilo med svetovno vojno, bil je večkrat ranjen, obsojen celo na smrt, a premagal ie vse in se je nazadnje vrnil kot visok francoski častnik v svojo domovino. A tudi tam ni miroval. Aktivno se je udeležil naše akcije na Koroškem.
Br. Bratina je omenjal v glavnih potezah namen današnjega protestnega shoda, predložil dnevni red in potem prečital pismo osrednjega odbora Zveze v stari domovini. Zanimivo je bilo slišati, kako se zanimajo naši bratje na oni strani za naše gibanje, ga navdušeno pozdravljajo. In kar je vredno posebnega povdarka, je to, da so bili o našem gibanju in shodu obveščeni tudi naši trpeči bratje pod Italijo.
Drugi govornik je bil br. Rajner F. Hla-cha. aktivni narodni delavec tukaj in v stari domovini Kot primorskemu Slovencu so mu seveda znana vsa trpljenja, ki jih zadaja fašizem našemu narodu. V krepkem govoru je navedel, kako je fašistična Italija uničila vse naše zavode, kulturne in gospodarske, zaprla vse naše šole, zatrla časopisje in pregnala našo besedo iz javnosti. Narod tam ne more in ne sme govoriti, zato je dolžnost naša, da govorimo mi, ki živimo v svobodni deželi.
Nadaljnji govornik je bil znani kulturni delavec br. Ivan Mladinec. Njegov govor se je tikal ored vsem organizacije same. Povdarjal je princip Udruženja: zbirati vse Jugoslovane brez ozira na njihovo politično, versko ali osebno prepričanje. V daljšem govoru je potem navajal poglavitne točke pravil Udruženja ter pokazal, da je Udruženje odprto vsem, da je za vse. Opozarjal je zlasti, da Udruženje izključuje iz svojega delokroga vsa druga vprašanja, ki bi mogla škoditi enotni fronti in skupnemu delu.
Zanimiv in navdušen je bil govor br. Donka Curača, kateri je šele nekaj let v Ameriki in pozna podrobno vse nasilje fašistične Italije. Navedel je nebroj slučajev, kako delajo fašistični trabanti z našim narodom. Njihovo sovraštvo do naših bratov sega celo do otrok najmanjše starosti, katerim pripovedujejo, da so njihovi starši barbari, da je njihov jezik grd in nevreden, da živi v blaženosti italijanskega fašizma.
Br. Frank Kerže je govoril o Slovencih kot najmanjši veji Jugoslovanov, najmanjši zato. ker so se morali boriti skozi stoletja
na treh frontah:	na zapadu proti Italiji,| re se je odgovorilo in veliko protestno zbo-
na severu proti Nemčiji in na vzhodu proti rovanje je bilo zaključeno malo pred šesto Madjarom. Stoletja so izgubljali svoje si-1 uro.
nove in hčere toda najhujši udarec je pri- ' Pri prostovoljnem nabiranju za pokritje
šel po svetovni vojni, ko so od njihovega telesa odrezali dobro tretjino narodovih sil. Povdarja, da je treba krepke organizacije, ker le, če smo organizirani, se nam odpre tisto okno, skozi katerega gre naš glas v svet.
Br. Anton Gerlach je navajal konkretne slučaje, kaj se lahko zmore, če se narod organizira. Povdarjal je da fašizem ne zatira samo naših bratov v Italiji, ampak preganja pred vsem ves delavski razred. Fašizem je povsod enak in zato je potreba, da se organiziramo proti njemu in mu pomagamo do čim skorajšnjega konca. V tem boju moramo delati vsi, komur je do svobode in pravice, ker moremo le združeni računati na uspeh.
Prečital je nadalje znano resolucijo, o kateri je bila že obveščena naša javnost. In ko jo je dal predsednik na glasovanje, ni bilo niti enega izmed navzočih, ki bi bil proti.
Bilo je potem še par vprašanj, na kate-
stroškov in za pomoč našim bratom je bilo nabranega Dol. 52, kar je izredna vsota, če pomislite, da so darovali delavci, ki imajo težak boj za obstanek.
Newyorška naselbina je govorila. Kaj pa druge naselbine po širni Ameriki? Ali niso bratje, trpeči pod italijanskim fašizmom prav tako naši kot vaši? Ali ne mislite, da je dolžnost nas vseh, da jim pomagamo, kakor vemo in znamo?
Prebudite se, Jugoslovani v Ameriki, da nam ne bo, treba gledati s povešeno glavo v tla, ko bodo naši zasužnjeni bratje vprašali: kaj ste storili za nas vi, ki ste živeli v deželi svobodne besede, svobodnega časopisja in svobodnega zborovanja?
Vsi na delo, če hočemo, da napravimo tako organizirano fronto, da se bo slišal glas po vsem širnem svetu. Vsi na delo — ne jutri, ne drugi teden, ampak takoj.
Vse informacije boste dobili od Defense Alliance tor thè Yugoslavs in Italy Rooin 526, 156 Fifth avenue, New York, N. Y.
APEL „JADRANSKE STRAŽE” 0 AMERICI ZA JUL1JSKU KRAJINU
Primili smo sa zakašnjenjem ovaj poziv Glavnog odbora »Jadranske straže« za USA i Kanadu u New-Yorku. Taj apel je poslala Jadranska straža svim svojim članovima, pozivajući ih na javnu skupštinu 29 marta koju je priredilo udruženje za obranu Jugoslavena pod Italijom u New-Yorku. Do-našamo, iako sa zakašnjenjem, taj poziv kao dokumenat rada naših iseljenika za naš narod u Italiji.
♦
Već je petnaesta godina što je crna sudbina i nepravedna Evropejska diplomacija otrgla od drage nam domovine 600.000 naše jednokrvne braće. Iz pandža klete grešnice, propale dvojne monarhije, upali su u još gore crnog Duce-a i fašističke rulje, pod čijom barbarskom i kanibalskem upravom doživljavaju najsređovječnije muke. Na stotine škola i ostalih prosvjetnih institucija, koje je družba sv. Cirila i Metoda pomoću milodara, novčić po novčić sakupljala i postavila, pretvorene su u fašističke sindikate i garišta.
Toj našoj braći se oduzimaju najprimitivnija ljudska prava, ne smiju se u svom jeziku ni Bogu moliti, a za izraz ljubavi prama svom rodu dobivaju kuršume, plotùnske paljbe u ledja.
Brate i sestro! Iz priloženog letaka
uc viujew. smisao ovog apeia, p» neizostanite posjetu ovom veličanstvenom zboru svih Južnih Slavena bez razlike političkog i vjerskog obilježja u ovoj naseobini. Sudjelujmo i mi t ovom času, dajmo oduška našim osjećajima, prosvjedujmo pred čitavim ci-vilizovanim svijetom proti barbarskom ugnjetavanju naše braće pod vjekovnim neprijateljem našim, okrutnim nasljednikom Nerona, crnim Duceom. Naše nacionalno udruženje i jedino kao takovo u ovom kraju, osjeća svojom najsvetijom dužnošću da sudjeluje u ovom pothvatu, da se naš zavjetni poklik »čuvajmo naše more« protegne na čitav kraj naše domovine, da flodje u skoroj budućnosti dan, kada će opet da se naš Trst zablista u svojoj slavi, kada ćemo da u slavlju zanosno zagrlimo braću putničke Istre, Trsta, Gorice, Zadra, Rijeke i ubavog Lastova, kada Ćemo svečano da kitimo grobove naših Gortana, Bidovca, Valenčiča, MUosa Marušiča i bezbroj žrtava div-Ije fašističke rulje, sa svježim cvijećem iz slobodne domovine, ovijenim u narodnim bojama.
Braćo i sestre! Odazovite se ovom pozivu! Tužna Istra plače! Pogaženi Trst nas zove! Potlačena Gorica traži pomoć od braće ! Ubavi otok Lastovo, divni Zadar i plačuća Rijeka vapi i u. žele slobodnu braću!
DIVLJAČKI POSTUPAK TALIJANSKE UČITEUICE S NAŠOM DJECOM U ZADAVIŠTU „ITALIE REDENTE" U VRBOVOM
Vrbovo, aprila 1936. Prošle godine smo vam javili kako su u našem selu ustanovili i napravili dječje zabavi-šte »Italie Redente«, s kojim nastoje našu djecu potalijančiti. U ovaj dom moraju — pod pritiskom vlasti — da idu ne samo djeca iz našeg sela, nego i djeca iz Vrbice, Jasena, i Jablanice. Svako jutro prije 8 sati moraju roditelji da vode djecu u ovaj dom, i na večer u 4 sata opet idu po njih.
U ovom je domu namještena kao učiteljica jedna ženska, koja je rodom Iz Milana. Sva se naša djeca nje strašno boje, jer ona sa našom djecom ne postupa kao sa djecom, nego kao sa ro-
bijašima. Mnogo se puta već desilo, ako joj nije dijete naučilo zadanu mu riječ, da je ostalo bez objeda, a povrh toga ga je išćuškala. Nadzor nad ovim domom i ovom ženskom ima gosp. dr. Berdoni, notar iz Bistrice, ali nikada ne dolazi, jer njemu je svejedno kako se uzgajaju ova djeca. Glavno mu je da ih se uništava, jer on je zagriženi neprijatelj našega naroda. Mi protiv ovoga postupka ne možemo ništa, jer ako protestiramo znamo da nas čeka zatvor, a ako ne šaljemo djecu u ovaj dom. stići će nas povrh zatvora još i globa.	ćić
TALIJANI SU UMORNI I NEPRIJATELJSKI RASPOLOŽENI PREMA FAŠISTIČKOM REŽIMU
kaže protjerani dopisnik londonskog »Daily Heralda«
»Daily Herald« od 14 o. mi. donosi članak svog dugogodišnjeg dopisnika i Rimu, Giovanni Giglia, koji je prošlih dana protjeran iz Italije. U članku se izmedju ostalog veli:
Abesinski rat nije popularan u Italiji. Talijani uglavnom uzevši umorni su, nezadovoljni i neprijateljski raspoloženi prema režimu koji ih je uveo u taj rat. Oni uvi-djaju da rat vodi zemlju u propast, i da će zemlja bilo da se rat svrši uspješno ili ne, sasvim osiromašiti, i da će za 20 idućih godina talijanski izvoz biti neznatan. Cak i oni koji su u prvo vrijeme odobravali rat kao sretstvo da se postigne izvjestan cilj, uvidjaju sada da Italija plaća veliku cijenu za to. Oni uvidjaju da neće biti dovoljno sretstava za eksploataciju Abesinije, čak ako ona bude pokorena. Kada se rat svrši, Italija će se naći u težoj situaciji, nego da rata nije bilo. Cijene namirnicama skaču
svakoga dana. Cijena ulju. šećeru, kali veća je danas dvaputa no što je bila prije četiri mjeseca.
Nedavne pobjede maršala Badoglia i neuspjeh Društva naroda da primjeni petrolejske sankcije imali su za dejstvo da se mladji svijet u Italiji izmirio sa idejom rata. Kada se prvi put govorilo o tim sankcijama u stranoj štampi, dejstvo je bilo veliko na fašistički moral. Mussolini je tada upotrebio blef. On je naredio ministarstvu za štampu i propagandu da širi vijest, da će Italija istupiti iz Društva naroda, ako te sankcije budu prlmjenjene, i da će to smatrati aktom neprijateljstva. Rezultat toga bio je Hoare-Lavalov plan. Medjutim talijanski narod, imajući pred sobom tešku ekonomsku mogućnost, postao je indiferentan prema tome. da li će se rat svršiti pobjedom ili porazom.
Cvijeće fašističke štampe
Puljski »Corriere istriano« dunosa, « odgovorima uredništva i oval savjet nekom Vodnjancu:
>Vi tratile savjet kako bi krstili scoria magarca. Zovite ga Eden. To jc naiisprao-ni]c ime koje se moie dak nekom moafii'* cu. bto se nas Ude ovaj savjet proširujemo na sve posjednike magaraca, svinja, pupti-gala, hromih pasa > slijepih mačaka Sci oni neka svoje fivotinje zovu Eden. 1 <• mit če im najbolje pristajati, jer je Ed/ u čovjek koji najviše sliči životinjama na ette' loj kugli zemaljskoj«.
DEMOGRAFSKA ^POLITIKA
Od 1 marta 1935 godine, dana kada su stupile na snagu koncesije i razne demografske premije pa do 31 marta 1936 godi-ìie, arcava je izdala !)0 milijuna 644 000 lir*1-Ud te sume za premije mladim parovimd izdato je 16,809.290, a premije sa parodiai0 iznijele su 33,854.800 lira. - Medjutim « posljednjih 6 mjesec* rata izdala je ta ista arcava 10 milijardi Ura za ubijanje odra»' lih Talijana.
I< ašisliflca politika.
kako so »panali
DUČETA ...
Pravijo, da je bil pred časom i znan šaljivec (sedaj se gotovo »bo Abesiniji...), fa jfò klatil na ra sizrna, čeprav je bil v fašistični kot morajo pač bili vsi »dobri« Italij njegove jedke smešniee je kmalu tudi sam Mussolini, ki ga je poki sebi, da ga pokara.
»Kako se morete drzniti — prav d uče — in govorni tako slabo o j ter o vsem njegovem velikem udejslz o njegovem velikem pomenu n sveti, je on povzdignil »šalijo do tako visol nje, jo organiziral, uredil da je posl iava »model« za vse druge? Fašizen vendar Usti ki je povrnil Italiji stanje...«
»Oprostile, g. Mussolini, tega »vi jaz nisem povedal!«
BROJ 17.
♦ISTRA«
STRANA S.
pisali o ustanovitvi moderne ribiške našel bine, ki je po opisu v italijanskem tisku v vsakem pogledu vzorna, da bi olajšali bedo
GLASOVI TALIJANSKE ANUfASISTTCKE STAMPE
POKUŠAJ VOJNIČKE POBUNE U NOVI
LIGURE	..	__________________,
Genova, aprila 1936. U kasarni genij- I domačega hrvatskega prebivalstva, temveč skih trupa u Novi Ligure došlo je do poku- ,ja bi naselili na otoku, ki je v pravem po-šaja pobune medju vojnicima. Veliko neza- j menu besede ena sama velika trdnjava, dovoljstvo je zavladalo čim je došao novi večje število italijanskih družin da bi tako pukovnik, koji je pooštrio disciplinu. Jed- pospešili raznarodovalno delo, za katero nog dana se nalazio u dvorištu jedan odred skrbi predvsem prosula družba >Lega na-koji je imao biti upućen u Istočnu Afriku, zionale« in da bi italijanski ribiči tembolj Ostali vojnici su sišli da pozdrave svoje izdatno izkoriščali morje ob naši obali, drugove. Ali u času kada su vojnici imali Tudi Cepiško jezero niso izsušili iz da otputuju neko je zavikao:	»Hočemo ljubezni do domačega hrvatskega prebival
kući'« U mrtvoj tišini više glasova se za- stva in enako tudi bonifikacije v Mirnski čulo: »Kući, kući!« Vojnici su navalili k dragi in drugod niso v korist domačinov, vratima, ali su oficiri uspjeli da brže bolje temveč služijo le takojšnji ah poznejši jta-zatvore'vrata, tako da nije ni jednom voj- lijanski kolonizaciji.
niku uspjelo da utekne. Oficiri su imali pu- Poleg take kolonizacije, k. je združena ne ruke posla da su umirili vojnike, ali na- s pridobitvijo nove rodne zemlje pa mo-oetost ie ioš velika	ramo upoštevati še dva načina kolonizacije.
P	L’ informateur italien. Prva gre za tem, da polagoma, toda siste-
TALIJANSKI ALriNSMKLUB M1U-
ITALIJANSKA KOLONIZACIJA JULIJSKE KRAJINE
Fašistični listi so v zadnjem času veliko imo »Ente di rinascita agraria per le Tre
‘‘7	ima nalogo, da spravi slovenskega in hr
prued i ^edanpretsiednk.zredovavojskela^	/	ia,tne grude ir
Kao piati vomì pretsiedmk imenovan le ge da n s	ki ^ je od pamtiVeka ob-
'!erak ®e*’ ,geolra T	crnvrm, deloval slovenski in hrvatski kmet, naselijo
pa. General Bes ie“	italijanske koloniste. Kampanja za ' tako
naglasio da ce nastojatistvontikompletm kolonizacijo se je pričela že takoj po ane-talnanski alpinizam, to jest. ratn ck	ksiji, a je dosegla svoj višek v začetku
stički alpinizam«.	..I 1931, ko je vodstvo tržaškega fašja sprejelo
Prema torne ce “ It3’11.1 Z1606. Y be'n',«0 naravnost satansko resolucijo, po kateri smjeti skijati bez. biljega, taksa i bez odo- . ge ustanovi poseben zavod, ki naj »z brcnja političkih i vojnih vlasti.	absolutno političnega in nacionalnega sta-
Ah che bel paese.	lišča pospeši kolonizacijo v vzhodnih ob-
Giustizia e Liberta. mejnih pokrajinah v najtesnejšem sodelo-UKIDANJE ROPSTVA	(vanju s političnimi, upravnimi in finanč
Jednim pompoznim proglasom objavio I njmj oblastmi v Julijski Krajini. Zlasti na; je maršal Badoglio narodu ligreje, Amhare I	yga dosegljiva posestva tujerodcev,
i Godjama ukidanje ropstva.	y to svrho naj se osnuje v Trstu poseben
Hvalimo namjeru i smijemo se ostalo-1 zavod. Nakupljena posestva se morajo od me, jer ropstvo se ne ukida jednim dekre-1 stopiti za malenkostno odškodnino in na tom. Za sada je iperit koji pada iz talijan-1 dolgoročna brezobrestna odplačila italijanskih aeroplana za Abesince gorka i tragič- I skini kolonistom. Pri vsem svojem delovanju na stvarnost, a ukidanje ropstva je stvar I pa mora imeti ta zavod na. umu Italijani za proglase.	I zacijo Julijske Krajine. Skrbeti mora pred-
A — odnajzad — zašto se sa ukidanjem vsem zato, da postanejo vsi večji obmejni ropstva ne bi počelo od Italije?	kraji (Trbiž, Tolmin, Idrija, Postojna itd.)
Il Nuovo Avanti. I žarišča italijanskega nacionalizma.« VAMPIRI TALIJANSKOG NARODA	Ta zavod se je res tudi kmalu na to
U svojem posljednjem govoru Mussolini ustanovil, že 30. septembra 1931. je obja-je rekao:	I vil italijanski uradni list »Gazetta Uffi-
»Žaloštan slučaj ratnog profiterstva ne I clale« dekret od 14. avgusta 1931, štev. 1188, će sé više pojaviti u Italiji.«	I s katerim se je odobril novi statut za or-
Med jut im je Agnelli sa ostalim kapitali- ganizaeijo, ki si je nadela silno plemenito stima od »Fiata« dobio 39 milijuna lira dividende, dok je lanjske godine bilo 24 milijuna. Tih 15 milijuna razlike, to su ratni “superprofiti, plaćeni krvlju talijanskih vojni Ka i nečuvenim iskorištavanjem militari' zovanoga rada. Il Grido del Popolo.
DOSTA S BIJEDOM. DOSTA S RATOM
Venezie«, Zavod za agrarno prerojenje Treh Benečij. Statut sam, iz katerega bi lahko spoznali satanski namen, ki se je skrival pod tem plemenitim imenom, ni bil nikdar objavljen.
Pač pa se je že kmalu pokazal prvi uspeh. Tako je že v aprilu 1933 poročal »Corriere Istriano« o naselitvi osmih itali-;anskih družin iz Benečije na nekem veleposestvu v Alturi, k: naj bi postalo tako »nad vse važno fašistično privlačno sre' dišče« katero naj »bi asimiliralo nižjevrstno prebivalstvo v okolici posestva«.
V zadnjem letu pa se je ta zavod spravil na delo kar na debelo. Pri tem je s pridom izkoriščal položaj, ki je nastal v vsej deželi radi splošne krize, xadi silno visokih davkov in radi brez obzirnega izterjevanja posojil, ki so jih še pred nekaj leti razni zavodi, v prvi vrsti pa Istituto di credito fondiario di Verona, naravnost vsiljevali našim ljudem. »Zavod za agrarno prerojenje kupuje zlasti vsa slovenska ‘posestva, ki jih spravljata na dražbo goriški Mont in »Istituto di credito fondiario Orientale«. Samo v letu 1935. je pokupil od Monta okoli 100 posestev v Brdih Na vsa posestva so naselili Italijane. Tem kolonistom niso samo brezplačno odstopili posestva v obdelavo, temveč so jim morali celo nabaviti potrebno kmetsko orodje in živino ter jih poleg tega podpirati s stalno denarno podporo. Slovenski kmet pa je moral po svetu s trebuhom za kruhom.
Posebna večja zaokrožena posestva so jim dobrodošla. V zadnjem času so se tako polastili večjega števila posestev v Vipavi, Podragi, na samem Nanosu, zlasti pa znanega imetja Škulje v Hrenovici. Tudi po Pivki je že to ali ono posestvo prešlo v posest italijanskih kolonistov. Da, celo rojstna hiša ranjkega škofa Mahniča v Kobjeglavi na Krasu je d fines v italijanskih rokah.
Gospodarski položaj našega kmeta pa je od no do dne bolj obupen. V sedanjih prilikah pa tudi ni nobenega izgleda na skorajšnje izboljšanje položaja. Vse kaže, da se utegne satanski načrt, ki so ga sklenili fašisti že leta 1931, in po katerem naj bi se vsa Julijska Krajina najkasneje v 30 letih popolnoma prekvasila z italijanskim življem, še prej uresničiti, ne da bi jim bilo treba poseči po skrajnih sredstvih, ki so jih že tedaj imeli v načrtu, da bi čim-nrej pregnali našega človeka od rodne grude. - (P- P )
MALE VESTI
— Zajam od pola milijuna funti dobit če Abesinija u Londonu, javlja agencija Havas.
H«
— Kineske kulije Je unajmila talijanska vlada za rad u Africi. Oni su dovedeni u Afriku iz Singapura parobrodom »Vittoria«. Kineski kuliji su daleko jeftiniji od talijanskih radnika.
*
— Proturatnl štrajk studenata organiziran je u Americi. Ivanjske godine je sličan štrajk bio 22 aprila, a ove godine je organiziran na široj osnovi i u prvom redu je uperen protiv fašističke Italije.
SLUČAJ PROSTOVOLJCA LUIGI JA GLAUDIA
Proslava smrti v Nabrežini Trst, aprila 1936. (Agis). V nedeljo
Dosta s bijedom, dosta s ratom. — Na- 5 t. m. so proslavili v Nabrežini z veli-ša su djeca izgladnjela; u našim kućama kimi svečanostmi, katerih se je udeležil vlada studen i najveća bijeda. U našim sr- federalni podtajnik prosluli Grazioli, kl cima je strah.	Je pregledal domaće fašistične Čete,
Hoćemo-	1 smrt prostovoljca Luigija Claudia, Kl
da se otac naše djece vrati	kući; da	se sin	je padel pred kratkim v bojih v Afriki,
vrati	majci; muž ženi. Dosta s ratom, do-	Prireditev bi se morala vršiti ze prejš-
sta sa smrću'	Compagna. nji četrtek, pa so jo radi bojazni, da
ENGLESKI STUDENTI PROTIV ne bi bila udeležeba dovoljna, preložili MUSSOLINIJA	na nedeljo. Luigi Claudio je eden red-
Engleski studenti sa 13 sveučilišta od- Mb Italijanov, ki so služili v naši dogovorili su na apel Mussolinijev. Originalan želi in so bili do naših ljudi če ze ne odgovor je poslat »Popolu d’ Italia« u ko-1 prijateljsko, vsaj človeško naklonjeni. jem je bio objavljen Mussolinijev proglas, I On je služboval kot karabinjer v Na-a prepis je dostavljen talijanskom ambasa-1 brežini, kjer si je s ^svojim dostojnim dom	Grandiju u Londonu.	Odgovor	engle-1 obnašanjem do domačinov nakopal soških	studenata glasi:	I vraštvo vladujočih in je bil zato vržen
»Mi potpisani delegati svih studentskih 1 iz službe ter končno služboval kot ob-strina odbijamo kategorički insinuaciju dalčinski sluga. Tudi se je poročil z doma-sludcriti ne odobravaju politiku Društva na-1 činko iz Šempolaja iz družine Svetlic, toda protiv talijanske vlade radi napadaja gel je v Afriko kod »prostovoljec«. Žari Abesiniju. Mi uvjeravamo »Popolo d’Ita- nimivo je, da ga kljub izobčitvi iz faha - da iskreno tumačenje duha Društva I šlstičnih vrst proslavljajo in mu prire-uaroda vodi naše držanje i ističemo našu I jajo velike svečanosti. To so tudi do-\ iem da će jedino bezodvlačna i kolektiv- mačini opazili in zelo živahno komen-na primjena sankcija protiv napadača kao tirali.
i	poštovanje medjunarodnih ugovora moći	ck-raino ni7KF	rFNF ?1V1NE.
učvrstiti i održati mir i sigurnost medju	^Kajinu iWhL	^
narodima.«	Il Nuovo Avanti. l rst; fC3 -193Gj	nolo-
FROGON GRČKE PJESME NA naš krnet nahaja v čim dalje slabsem polt
DODEKANEZU	žaiu in c‘a s' ne ,nore nrav mč pomagan
Rodos, aprila 1936. — U Simi biol iz zagate v katero jc zašel, na™ n„aZFmp°t
je uhapšen Mikitas Calafatar radi toga	de!stv0' ^ rxiS	Hn 130
sto je pjevao grčki. Predan je sudu koji 2 do 3 tedne starega telička za ^0 do ga je kaznio sa sedam mjeseci robije. Or, med tem ko mora plačati za njega
L’ informateur italien stno mitnmo 100 do 150 lir. Cene goveji m
TALIJANSKI STUDENTI SE BUNE	*i^ini. ?°. 5e Yed'’° ta^° n'v'riK	ne
Milan, aprila 1936. _ Medju tali- k™et- ^tudi kaj proda	prav za prav n.c	ne
Janškim naprednim studentima postoji] |7kupi.
velika agitacija protiv nekojih profe- dEMOGRAFIčNO STANJE V MARCU sora fasista Na nekim univerzama, po-| '-p « q + am-iin 1936 (Arris) Cemonra-stoji takovo Ogorčenje medju studenti- flg^0r	Jreteklm mesecu za
ma, da se vlasti boje otvorene pobune. ^ je bllo sledeče:
Na institutu »Casazza-Brogi« stu-	februar marec
denti su zahtijevali da bude maknut .	.„g	__ i
Profesor historije, jer je taj Profesor roieni živi	303	355	+52
vršio ogorčenu fašističku i katoličku	zivl	303	365	-r 5
Propagandu. Vlasti su morale opozvati	343	324	_9
Loga profesora.	. .
L’ informateur italien. MARGOTTI PROSLAVLJA MEDALJICE PROTIV GLADI	VOJNO' V ABESINIJI
Sassari, aprila 1936. _ Ovdje je	,
situacija očajna. Život je vrlo skup.	Značilne maše In pridige.
Posla nema. Cijele obitelji su žrtve G o r i c a, aprila 1936. (Agis.) — Nadškof Biadi i najgore bijede. Kradje su na Margotti je vršil in še vrši številne pasto-drievnom redu 1 vlasti ne vode_ više o ra|ne vizitacije no svoji škofiji. Povsod, P.Uma ni računa. Tako je opljačkana Hkjer pade to na nedeljo, drži poleg sve st’kva Madona del Rosario.^	1 Canili maš tudi pridige, ki pa so čudne in
U okolišnim selima održavaju se ne- obenem značilne za psihološko stanje dana-Prckldno mise kako bi narod zaboravio je jtajjje in njene duhovščine. Tako poba nevolju, a župnici dijele medalji^6 roča »Popolo«, da je v neki vasi na Gori-Majke božje i svetaca. Ali usprkos sve-|skeni jir,ej »plemenit govor v katerem ie Ra ne uspijeva umiriti pučanstvo, koje povzdigoval naše podjetje v vzh. Afriki in je sve nezadovoljnije i koje se pita ka- poslal vsem četam svoj blagoslov«. Maš' da će doći kraj tim patnjama.	j so prisostvovale vse oblasti s številnim
L’ informateur italien. I visokim klerom.
ŽRTVE NAŠIH FANTOV V ABESINIJI
Trst, aprila 1936. — (Agis.) — Italijanski časopisi prinašajo1 seznam vseh žrtev iz vzh. Afrike in jih naštevajo do sedaj po 15 mesecih 1.622. Med njimi so tudi imena slovenskih fantov in pa nekaterih priseljenih Italijanov iz tržaške, goriške in istrske pokrajine. Navedena so med njimi sledeča imena; Grohar Franc iz Doberdoba, Bajt Franc iz Gorice, Babič Angel iz Pulja, Kozlovič Viktor iz Buj, Pekorari Oton iz Ronkov, Božič Josip iz Vipave, Vižintin Atilij iz Trsta, Kervatin Peter iz Vižinjama, Mirkovič Bruno iz Zadra, v zadnjih dneh pa je umrl Zovidonič Andrej iz Kanala, ki je bil kot delavec zaposlen ter je umrl na posledicah bolezni oz. nesreče. Kakor vidimo je število mrtvih zelo majhno, še celo, če računamo normalno umrljivost pri tako veliki armadi, bi bila številka veliko večja. Brez dvoma je, da so te številke pretirano majhne in da so žrtve v Abesiniji mnogo večje. — Saj so znani podatki o bolnih vojakih in delavcih, ki so jih prepeljali skozi sueški kanal in katerih število gre čez 30 tisoč. Tudi ni mogoče verjeti, da jih je v vseh krutih bojih, o katerih poročajo, pad'- •'-ko malo z italijanske strani.
Nerednosti u Rihemberku
Odstavljen občinski tajnik.
Gorica, aprila 1936. — (Agis). — V zvezi z ljudskim štetjem, ki se je vršilo 21 t. m , so bile dane občinam posebne naloge in pa seveda tudi poseben denar za ta namen. V Rihemberku pa je prefekt ugotovil nerednosti in takoj odstavil občinskega tajnika ter postavil na njegovo mesto izrednega komisarja, čudno je, da pri taki stvari pridejo takoj na sled. dočim se drugod krade in slepari na debelo.
»DOPOLAVORO« V TOMAJU NA KRASU
— U Pašmauskom kanalu talijanski parobrodi nalijeću hotimice na naše manje parobrode. Posljednjih dana je parobrod »Brioni« na putu iz Zadra u Šibenik natjerao u kraj i skoro nasukao mali putnički parobrod »Krka«, kojega je kapetan jedva uspio da spasi.
Na taj način ie pred tri godine »Moro-sini« naletio na »Karadjordia« i prouzrokovao mnogo žrtava.
*
— Poleg 55 poslancev Jc v vzh. Afriki tudi 134 podestatov, ki so šli tja prostovoljno. O njih se le malo sliši in se gotovo vsi tišče lepo pri provijantu, kjer se, kakor vedo iz svetovne vojne, gotovo najboljše shaja.
*
— Samo skozi Napoli je šlo do sedaj za afriško vojno 7.500 vlakov, s 55.000 vagoni vojnega materiala. Za prevoz moštva in municije je bilo uporabljenih do sedaj 478 ladij. Odposlanih je bilo na bojišče skupai, od kar so začele sovražnosti, 450.000 pušk, 11.500 strojnic, 800 topov, 300 oklepnih avtomobilov, 80.000 četveronožcev, 13.500 avtovozilc, motorji, tanki itd., 100.000 m telefonske žice in 1.800 radio postaj.
*
— Za nedjelju dana u CehoslovačkoJ je održano 109 ženskih zborova. Svi ti zborovi protekli su pod antifašističkom zastavom. Mnoge žene u Cehoslovačkoj, kao i u drugim zemljama, u fašizmu vide antikul-turnu politiku protivnu svakom pacifizmu > napretku.
*
— Fašizam služi kapitalizmu, rekao je na zboru omladine liberalne stranke u Londonu vodja stranke Achibald Sinclair. — Sinclair ie oštro napao Hitlera i Mussolinija, za koje veli. da vode svijet ncizbježi-voj propasti. Protiv njih on predlaže me-djunarodnu suradnju svih prijatelja mira i poduzimanje zajedničkog fronta protiv fašizma.
— Mussolini je presenetil ameriške kapitaliste, ko je naznanil podržavljenje težkih industrij v Italiji. Ne smemo pozabiti, da je ameriški velebankir Morgan posodil Mussoliniju sto milijonov dolarjev pred desetimi leti Iz hvaležnosti, ker je Mussolini »rešil Italijo boljševizma«. In zdaj? Kam koraka Mussolini? V boljševizem? — se vprašujejo razočarani ameriški kapitalisti. Spomnili so se, da je bil Mussolini nekak sindi-ko-socialist predno se je podal v fašistično kariero. Ali je še tak?
*
— Mussolini neće da pristane na osnivanje jedne češko-austrijsko-ma-džarske trijalistlčke države, koja bi bila najbolja brana protiv pangermanskog nadiranja na istok, piše pariški »Victoi-re«. Italija više voli da dodje do An-schlussa i da se Njemačka, osvojivši Austriju, ustali u Trstu i u Puli.
*
—	»Deutsche Allgcmeinc Zeitung« konstatuje, da su od Abesinijc Talijani dosada zaposjeli na sjeveru 100.000 kv. km, a na jugu 150.000 kv. km, što čini oko/ jedne petine zemlje, koja ima oko 1,120.000 kv. km površine.
%
—	»Mi smatramo Italiju da je kriva za ncizazvanu navalu na jednog člana Društva naroda, i da vodi rat svirepim i barbarskim metodama protiv jednog obezoružanog stanovništva, pogazivši svoju zadanu riječ. Pozivati jednu vladu ili oslanjati se na jednu vladu koja je sve to počinila, da postupa kao garant svetinje ugovora na drugim stranama izgleda nam ruglo isto toliko strašno koliko i cinično«. To piše znameniti engleski publicista Wickham Steed.
Tomaj, 22 aprila 1936. Tud! pri n-s so ustanovili fašistično organizacijo »Dopolavoro«. Te organizacije usta-novljajo že skoro v vsaki vasi. Ker nimajo naši fantje velikega veselja udejstvovati se v tem društvu, jim vodje, seveda Italijani, grozijo in silijo da se v društvu udejstvujejo. Pri posestniku Černetu, po domače »Večerinavih«, so si sposodili vrt in naredili igrišče za balinati.
GOSTILNIČARJU TOMAŽIČU V TRNOVEM SO ODVZELI KONCESIJO.
Reka, aprila 1936. (Agis). — Skoraj istočasno kot so odslovili iz službe trnovskega pismonošo so odvzeli gostilniško koncesijo gostilničarju in posestniku Tomažiču — po domače »Ludvetu« iz Trnovega, in sicer 6 marca. Gostilničar Tomažič se ne zaveda, da bi izvršil kakršenkoli prestopek, zato se sklepa, da so hoteli na ta način maščevati za beg njihovega sina Josipa, ki je v začetku letošnjega leta zginil z doma, ibaje z namenom, da se izogne odpo-
— Talijanski kapital u jugoslavenskoj tekstilnoj industriji. »Italo-Jug« javlja iz Milana, da jedna jaka talijanska finansijsko-industrijska skupina vodi pregovore sa jednom tekstilnom tvornicom iz Dunavske banovine, s tim da je prekupi ili uzme u zakup. Pregovori o toj transakciji su u toku i ima izgleda da će uskoro biti dovršeni. Treba nadodati da su talijanski tekstilni radnici najslabije plaćeni radnici te struke na svijetu.
*
JU Poreču namjeravaju osnovati Tehnički agrarni institut za cijelu Julijsku Krajinu. Taj institut ne bi spremao samo mladiće za rad na zemlji, -eć bi apsolventi toga instituta mogli da budu općinski tajnici, vodje sindikata zadruga itd. U Poreču postoji već dobra Poljodjelska škola koja je osnovana prije rata.
♦
— Ubil se 251etnj Alojz Devetak Iz
Mirna, ki je padci s kolesa, ko se le vračal domov.
kaša kulturna kronikaINjemački glas o Gorici
JANKO SAMEC:
VPRAŠANJA
Vi, bratje moji, kje se naše ceste pod soncem božjim stekajo v svoj cilj? Kje fakajo nas v šumu belih kril za pir porotni blažene neveste?
Če od, Ljubljane pod Snežnikom preste čez Kras kamniti do goriških Bilj, kje sveti Peter je rebulo pil, tam stekajo v en cilj se naše ceste!
Ja še naprej proti zahodni strani, za Sočo, kjer prebivajo Rezijani, tam čaka smeh nas blaženih nevest!
0 brat, ki v teških dnevih si viharja od Triglava se ustavil do Vardarja, mar rodnim, krajem še ostal si zvest?
TRSTU
0 Trst, ti moja večna bolečina!
Jaz nosim te vse dni globoko v sebi in, v srcu vedno hrepeneč po tebi, vem., da ne prideš več mi iz spomina!
Kje svetega je Justa ozka lina, da pesem mi zapoje, kot da v nebi z Bogom o mestnih revežev potrebi se razgovarja angelcev družina?
In kje pristana drzni so žerjavi, da ladjam vlekli riž bi iz trebuha, in brate v svet raztresene pozdravi
mi iz fabrik objestna, pesem kruha? Zaman podobe iščem, h v daljavi, ko da zastrla v mrak je noč je. gluha!
* * *
Ove dvije pjesme smo morali iz tehničkih razloga izostaviti u uskrsnom broju, pa ih sada, objavljujemo.
SADRŽAJ 8 BROJA »MALOG ISTRANINA«
Izašao je iz štampe 8 broj »Malog Istranina« sa slijedećim sadržajem: — Uskrsni zvonovi, E. R.: Uskrsno janješ-ce, Gabrijel Cvitan:	Ljute rane
seke Ane, Ljubo Brgić: Naš Važan, Prikodražan: Vještice, Gabrijel Cvitan: Vuk i lija, Branko Fu-čić: Iza one plave gore, Ljubo Lu-žinski: Mala Istranka, Prikodražan: Naš Moro, — Lov na guske, — Pritisak iz zraka, — Putovanje po Evropi, — Zabavni kutić, — Majmun Klok, mali Jožić i njihove vragolije, — Dječje novine, — Razno, — Zagonetke i odgonetke.
RADETIĆEVA DRAMA »ZA GOLI ŽIVOT«
Ernest Radetić, urednik »Maloga Istranina« izdat će ovih dana dramu iz istarskoga narodnoga života »Za goli život«. Ta drama se imala davati lanjske godine u zagrebačkom kazalištu, ali je u posljednji čas morala da bude skinuta s repertoara iz vankazališnih razloga. Knjiga je namijenjena samo prijateljima i suradnicima piščevim, te se neće prodavati u knjižarama. Ko je želi nabaviti neka to javi odmah na upravu »Malog Istranina« — Zagreb — Boškovićeva ul. 20 (Telefon 59-31). Cijena je knjizi 20 dinara.
DUKIĆEVI AFORIZMI U »PRAGER PRESSE«, »NEZAVISLOSTI« I »MOR-GENBLATTU«
U svom broju od 7 o. mj. donosi »Prager Presse« izbirak aforizama iz zbirke Ante Dukića »Pogledi na život i svijet« sa slijedećom uvodnom napomenom:
Priopćujemo niže primjere iz zbirke aforizama Ante Dukića, koju je nagradila Srpska Kraljevska Akademija. Bogdan Popović piše u predgovoru toj zbirci: »Aforizmi u ovoj knjizi nisu ni jeftini paradoksi, ni prazna besjedovna izvještačenja, no su zaista misli, istiniti pogledi na svijet i život.« Autor nam je stavio na raspolaganje još neobjavljen rukopis njemačkog prijevoda od Nor-berta Jeglića.
»Nezavislost«, kutlurni i kritički tjednik, što izlazi u Nitri, donosi u svom broju od 9 aprila izbirak aforizama iz »Pogleda« u prijevodu prof. dra Voj-tjeha Mierke.
Uskrsni broj zagrebačkog »Morgen blatta« donosi odlomak iz »Pogleda« u prijevodu Norberta Jeglića.
DR. KLEMENTA JUGA ZBRANI SPISI Planinska matica v Ljubljani, bo izdala letos za svoje člane 4 knjige. Zbrani spisi dr. K. Juga so najavljeni v programu kot druga knjiga. O našem rojaku planincu-filozofu iz Solkana je spisal posebno studijo dr. V. Bartol. PREDAVANJE I. GRAHORJA V »TABORU«
Ljubljana, aprila 1936. (Agis). Preteku torek 14 t. m. je predaval v Ljubljani v predavalnici realke g. ivo Grahor, književnik in esejist o »Sociologiji fašizma«. V svojem dveurnem predavanju je podal sliko notranje strukture italijanske družbe, vseh njenih gibanj in razložil pojav fašizma. Nazorne primere, ki se jih je posluževal in ki so bili vzeti iz življenja itaUjan-skega ljudstva, je lepo povezal v kratke, jedrenate, vsakemu razumljive teoretične zaključke. Vendar ga je čas prehitel in je moral prehitro zaključiti.
»Ostern in Goerz«, članak u »Berliner Tageblatt«-u — Kako njemački list prikazuje Goricu i Goričane, kao da Slovenaca
uopće nema
»Berliner Tageblatt« donio je u broju od 15 o. mj. članak pod naslovom »Ostern in Goerz« (Uskrs u Gorici) i podnaslovom »Ein deutsches Kulturgebiet« (Jedno njemačko kulturno područje). Članak je izašao u rubrici »Deutschtum in Ausland«, čime ovaj inače maleni članak poprima posebno značenje.
Radi se dakle o Nijemcima u Gorici. S te strane nas prema tome ne bi mogao članak posebno zainteresirati. Ali jer u njem nije govora samo o Nijemcima već »e općeniti govori o Gorici, o gradu i njegovom životu, onda smo znatiželjni na to što pisac članka (M. Zipser) tu sve spominje.
Kratki sadržaj članka je ovaj: Gorica nekadašnji glavni grad kneževine Goričke i Gradiške i žarište bojeva na Soči, živi samo iz prcšiosti. No upravo ta prošlost nosi pečat njemačke volje i njemačkog bića. Gradjevni karakter cesta i kuća ne može zanijekati n emaćke umjetnosti, smisao za čistoću i red, odgojena umjerenost, očituje se u tome. Dokaz marljivosti jesu uzorne kulture voća. koje su pretvorile čitavo područje u veliki -.tnjak. Ni jedan grad Italije ne pokazuje toliko ljubavi svojih stanovnika prema obradjivanju da. Samo još u Bozenu Meranu ima ovakvih plemenitih voćaka, te su i tamo oni koji ih gaje sačuvali vjernost prema zemlji. Ljenčarenje jtižnjaka njima jc strano.
Kako se vidi, pisac članka našao je mnoge lijepe riječi za Goricu i čitav onaj kraj. Usporedbu sa Meranom i Bozenom, uostalom vrlo laskvavu, ne mislimo piscu nipošto zamjeriti, kad znamo da je Nijemac.
Ali kad zatim govori o samim ljudima, ne bi mu njemačko uvjerenje smjelo pomu-
vence ni jednom riječi uopće ne spominje, kao da ih u Gorici i okolici nema. To više, što je poznato, da je baš sama okolica, gdje se i najviše gaji voćarstvo, sasvim slovenska.
— Stanovnici su mirni, osamljeni ljudi, kaže pisac. Gotovo svi su proživjeli »gorički pakao« kroz dvije godine. Žene nisu ostavljale grada, već su junački vršile svoju dužnost. Muževe je ljubav do domovine otvrdnuia i učinila ili jednog osjećaja. Prazna mjesta u njihovim kućama, govore još i danas o onima koji se nisu vratili.
Pisac zatim opisuje njemačku djecu (koja da imaju svijetle oči i tanke glasove) i uskrsni običaj goričkih Nijemaca, koji su evangeličke vjeroispovjesti te imaju u Gorici i svoju crkvu i crkvenu općinu.
Na kraju opet opisuje Goricu, za koju kaže da je miran grad. da nema onog života na ulicama poput talijanskih gradova. Je li to teška sudbina grada? — pita se, te odgovara: Ne, To je jaka baština. Gorica nema onog laganog južnjačkog čuvstva, nema žive pustolovne krvi — ona je povučeni, marljivi grad žetve--------
Kako smo istakli pisac ni jednom riječi ne spominje da bi tu živjeli Slovenci i da bi oni svojim životom, običajima, radinoš-ću dali biljeg gradu i okolici, već postavlja kao suprotnost njemačkoj marljivosti njemačkom (?) karakteru grada — neke talijanske južnjačke osebine i karakteristike talijanskog grada. Kao da u Gorici i iz^ van nje postoje samo Talijani i ovi njemački protestanti u Gorici!
Čudno! Jer čovjek bi ipak od ovog njemačkog pisca i nacionalsocijalističke novine kao što je »Berliner Tageblatt« mogao očekivati malo više obazrivosti i upućenosti u pitanjima, — narodnosnim — u koji-
titi realno gledanje i zapriječiti ga da Slo- i ma su oni sami inače toliko osjetljivi.
KAKŠEN VTIS JE NAPRAVIL TRST LETA 1875. NA TUJCA
»Kronika slovenskih mest« je prinesla v prvi letošnji številki zanimiv članek izpod peresa J. Rožencveta, ki je izčrpno popisal potovanje politika in literarnega historika Reunholda Baum-starka iz Freiburga, (Baden) po slovenskih mestih v 1. 1875. Omenjeni je potoval julija 1875. skozi Beljak, Celovec, Ljubljano, Trst, Zagreb, Maribor in zopet domov ter opisal svoje potovanje na neprisiljen način, iz katerega lahko posnemamo marsikaj zanimivega iz takratnega našega življenja. Posebno, seveda, nas zanima, kako je videl Trst s svojimi nemškimi očmi. V Trstu se je mudil samo en dan tj. 26 julija, nakar se je vrnil po isti poti. Kjub temu, da je bil njegov obisk zelo kratek, je zelo zanimivo, kako je kljub nekaterim netočnostim, ki mu jih moramo zaradi kratkega bivanja vsekakor oprostiti, karak-teriziral tržaško prebivalstvo. Trst se mu zdi zelo živ napram drugim mestom. Italijanski jezik in vedenje (!) poleg njega pa je tudi nemški živelj jasno zastopan. Takrat je gotovo bilo več Nem-
cev, kot jih je danes in to se mu je gotovo dobro zdelo in mu je hitro padlo v oči. Toda od vseh strani stopajo pred tvoj pogled Grki, Turki, Armenci, Židje, Amerikanci, Angleži. »O Nemcih v Trstu nočem soditi po par urah, ki sem jih preživel v njihovi bližini, vendar smem omeniti vtis, ki sem ga doba, da so se ti Nemci preveč prilagodili in podredili italijanskem življu, če ni prav, tem bolje: ne veseli me nikjer, ako vidim, da se moji rojaki vedejo po lakajsko. V tem slučaju bi mi bilo tembolj žal, ker tržaški Italijani in Italianissimi sploh niso Italijani, ampak le italijani-zirani Jugoslovani, deloma Slovenci, deloma Hrvati. Ti se lahko popolnoma priuče italijanskem jeziku, ki prevladuje kot trgovski jezik, v vzhodnem delu Sredozemnoga morja in jih zaradi tega drugi, pa tudi sami sebe, po krivem imajo za Italijane«.
Takšno sodbo je odnesel iz Trsta zagrizen Nemec 1. 1875. Kakšen vtis odnašajo tujci danes? — Agis.
I
NASI POKOJNIKI
1
f ŽUPNIK LUKA SMOLNIKAR
Dne 20. aprila je umrl v Slavini pri št. Petru na Krasu župnik Luka Smolnikar. Z njim je izginila ena nabolj delavnih osebnosti v katoliškem življenju tik iz predvojne dobe. Bil je zelo agilen društveni delavec. Mnogo je pripomogel, da se je ustanovila Jugoslovanska tiskarna v Ljubljani pred 28 leti. Poleg vsega je bil vedno s dr. Krekom Ev. med prvimi delavci za krščansko idejo. Duhovnega svetnika goriške nadškofije Luko Smolnikarja bo pogrešala starejša ljubljanska generacija. Bil je zelo spreten govornik, urednik »Domoljuba«, agilen delavec v »Slov. kršč. socialni zvezi«, tajnik KTD, izdajatelj »Društvenega koledarčka« in imel je še mnogo drugih funkcij.
UMRL JE UPOKOJENI PODMELŠKI ŽUPNIK
Iz Vrhovlj v Brdih poročajo, da je tamkaj umrl 14. marca upokojeni župnik Ivan Kovačič. Služboval je 25 let v Pod-rnelcu ter bi tam tudi upokojen. Doma je bil iz Avč pri Kanalu. Pokojnik je bil vedno zaveden Slovenec in med svojimi farani splošno priljubljen. Naj mu bo lahka domača zemlja! _____
f GLAŽAR ANTON
Dne 6. aprila je umrl po daljšem bolehanju g. Anton Glažar, upokojenec južne železnice. Kako je bil pokojnik priljubljen, je pokazal njegov pogreb. Na zadnji poti ga je spremljala velika množica znancev in prijateljev, ki si jih je pridobil v teku dvajsetletnega bivanja na Vrhniki.
Pokojnik se je rodil v Postojni 1. 1855. Po dovršeni ljudski šoli se je podal v Bruck od Muri kjer se je izučil]
kovaške obrti ter priučil nemškemu jeziku. Kasneje se je posvetil železniški službi. Služboval je v. Borovnici, na Opčinah, v Divači in Trstu.
Svoje otroke je učil spoštovati in ljubiti materini jezik. Vstrajal je na tem, da so vsi njegovi otroci za časa njegovega bivanja v Trstu posečali najprej slovensko ljudsko šolo v Rojanu nakar so smeli šele obiskovati druge višje šole, kjer se ni poučevala slovef-šč na Edini smoter, ki si ga je pokojnik stavil v življenju, je bil ta, da bi dobro preskrbel svojih pet otrok.
Žal, ni bilo blagemu pokojniku na-men j ena, da bi bil letos praznoval 50 letnico svoje^ poroke s soprogo Ivano, ki mu je požrtvovalno stregla v njegovi bolezni.
Blag mu spomin!
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Na Lastovo su ovih dana preseljene tri rovinjske ribarske obitelji. Njih je vlada naselila u novom ribarskom naselju »Luigi Razza« na Lastovu, koje je podignuto jedino iz razloga da se Lastovo naseli talijanskim ribarima. Do sada je u to naselje preseljeno oko 20 ribarskih talijanskih obitelji.
♦
— Poginuo je u Krapanskom rua-niku radnik Sotte (?) Antun Marinov iz Svete Nedilje. Dva vagoneta su ga zdrobila.
*
— Na Barbanštini su u zadnje vrijeme otkrili nekoliko velikih podzemnih špilja i jama. Najdublja je blizu sela Bratelići kod Raše. Ta jama je duboka preko 200 metara.
♦
— U autobusu je ubijen Anton Blaž iz Draguća. Vozio se u Buzet, ali je iz zasjede neko opalio na nj tri hitca iz puške i na mjestu ga ubio.
♦
— Željeznička pruga Trst—Tržič—Gorica—Videm je elektrificirana i predana prometu.
*
— Utonil je v Soči blizu Gaberja pri Tolminu 77 letni Anton Faletič, doma iz Kamina pri Kobaridu.
*
— Hud požar je izbruhnil na Taboru pri Dornbergu v hiši Jožefa Mravlje-ta, ki ima škode 5000 lir.
*
— Požar je uničil kmetsko hišo in gospodarsko poslopje Amalije štrajn v Dolini pri Trstu, ki trpi škodo 15.000 lir.
*
— Granata iz svetovne vojne je ubila ISletnega Florijana Guljata iz Grgarja pod Sv. Goro.
*
— Nagrade so delili o veliki noči raznim posestnikom za njihov trud na poljedelskem poprišču. Med odlikovanci so Ivan Kralj iz Tolmina in Karel Pahor iz Opatjega sela, ki sta dobila bronasto zvezdo. Andrej Ciglič iz števerjana je dobil 300 lir in Andrej Benza iz Vipolž 300 lir.
*
— Novo križarko ki nosi ime »Garibaldi« so spustili v morje v petek. Dolga je 160 in široka 10 in pol metra.
POŠALJITE PRETPLATU
Molimo sve dužnike da nam dostave dužnu pretplatu, ža Uskrs smo obustavili šiljanje lista svima onima koji nisu bili platili pretplatu za 1935 godinu. To smo bili prisiljeni da učinimo, jer smo, nažalost, imali pretplatnika koji su smatrali da list ne moraju platiti.-
Jedino sa urednim pretplatnicima može ovaj naš list da izlazi. Pretplatnici koji ne plaćaju su jedino na štetu, jer takovi sigurno lista niti ne čitaju, pa molimo sve one koji neće list da plaćaju da nas pravovremeno o tome obavijeste kako bi izbjegli suvišnim troškovima i mi i oni.
Tačnim i savjesnim pretplatnicima koji list redovno plaćaju, kao i onim siromašnijim koji znadu barem tu dužnost da se ispričaju, najljepše zahvalju-jemo i molimo ih da i unapređ ostanu potpora listu kao i do sada.
%
IM
diploma
Izpit za pooblaščenega inženjerja gradb je napravil v Beogradu ing. Egid Milavec, doma iz Postojne, čestitamo!
*
Na juridični fakulteti ljubljanske univerze je diplomiral dne 26 marca iuš rojak Albin Kodrič iz Brij pri Rihemberku. čestitamo!
U FOND „ISTRE9*
f FRAN LEGOVIĆ
Ljubljana, 20 aprila 1936. Dne 19 o. m. pokopali smo pok. Frana Lego-vića, umirovljenoga višega policijskoga stražara. Bio je rodom iz Višnjanščine u Istri, značajni naš korenjak-pošte-njak, najbolji otac obitelji, vrli rodoljub, clan »Soče i mnogih narodnih društava, ljubio je iz svega srca Istru i Istrane, što je i činom pokazivao. Ogromna povorka ljudi Istrana i čla nova »Soče« dopratila ga je do groba, gdje mu je u ime »Istarske obitelji« držao oproštajne giovo g. prof. Bačič Josip. Ostavlja suprugu Anu, kćerku Grozdanu, učenicu IV. gimnazijskog razreda i sina Frana, koji je sada kod naše mornarice.
Dragi Frane, počivao u miru! Obitelji naše iskreno saučešće.
Reja Leopold, Maribor . . Starec Smiljan, Rudnik »Dreni ca«, Vučitrn ....
U prošlom broju objavljeno .
UKUPNO
D	15.—
D	30,—
D 38.705.60 D 38.750.60
.ISTRA. Izlazi svako« tjedna n sodino, — Oglasi so računaju oo
petak. — Broi čekovnog računa 36.789. — Pretplata: Za cijelu godinu 50.— Din ra po godine 25,
> cienikn — Vlasnik i Izdavač: Konzorcij »ISTRA« Masarykova ul. 2B II kat. — i- uredništvo odg<	_______
čajnina Jugoslovanske Štampe d. d. Zagreb. Masarykova ulica 28a. — Za tiskaru odgovara: Budolf
Primi.lt srno od povjerenice za Ameriku, gospodjice Mary Vidošič, 2 dolara za ob-novu pretplate za g. August Letì&a, P. O. Box 184, Pon Reading, N. J.
l0fla Primili smo od g. ,!0e Greblo, oj3 Lexington Ave, El Cerrito. 4 do-
^pretplatu priposlar,'> pnR0e i jednogodišnju
Od g. Cardine Zalkovii, 20 Dalton Ave, fort	onL Kanada, primili smo do-
laro, 2.50 za, poslane kalendare i na račun pretplate.
Svima se najsrdačnije zahvaljujemo!
Din^ za_tn ozemstvo dvostruko: za Ameriku advokat Vi "
Polanovlć.
kal;,- p orodništvo odgovora: Dr. Fran”Brnčić, ^TOkat"'varšavska"*™- lìakf8Sto’
Zagreb. Ilica 131.