KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
PATENTNI SPIS BR. 13761
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1938.
Rajič L. Stojan, Beograd, Jugoslavija.
Raspored vezivanja za radioprijemnike u cilju otklanjanja smetnji.
Prijava od 15 jula 1936.	Važi od 1 jula 1937.
Veliki nedostatak dosadanjih radio prijemnika je u tome, što oni u znatnoj meri reprodukuju i smetnje, tako da prijem nije čist. Ovaj nedostatak pokušalo se ukloniti na različite načine putem pogodnog vezivanja (npr. uključivanjem mostova i sl.), ali bez vidnog uspeha; u poslednje vreme vršeni su pokušaji sa priguši-vanjem prijema pomoću naročitog uređaja, kao što je opisano npr. u časopisu „Radio amater” br. 5 za 1936 god. na strani 253 i dalje. Nedostatak ovog pokušaja javlja se u primeni zasebnog dosta kom-plikovanog uređaja.
Prema ovom pronalasku smetnje se u znatnoj meri otklanjaju primenom naročitog vezivanja, koje se odlikuje time, što se kod normalnog superheterodinskog a-parata primljena modulisana noseća frekvencija event. na poznat način visokofrek-ventno pojačana — ili na poznat način do-bijena obična međufrekvencija pretvara (transpomra) u naročitu visoku međufrek-venciju višu od 3.000 kc. (trihiljade kilo cikla), a sprezanje sa sledujućim stupnjem aparata vrši se preko transformatora primarno ili sekundarno intoniranog, ili pak intoniranog i primarno i sekundarno, na pomenutu naročitu visoku međufrekven-ciju. Na ovaj način se u znatnoj meri one smetnje koje su ušle u aparat otklanjaju tako, da se one ne mogu pojaviti u nis-kofrekventnom delu odn. u zvučniku.
Rezultat dobiven šemom prema ovom pronalasku može se tumačiti ovako: Impulsi smetnje obično traju samo 1-1000-ti deo sekunde i ove kratkotrajne impulse prijemnik nebi trebao da primi, da poje-
dina kola, usled ovih impulsa, nebi izazivala i sopstvena oscilisanja. Ako se osci-latorna kola izvedu sa kratkotrajnim vremenskim konstantama, onda će se time i smetnje znatno smanjiti, i to u tolikoj meri u koliko je vremenska konstanta os-cilarnih kola manja, odnosno frekvencija viša (manja talasna dužina), što je dokazano time, da se na kratkim talasima manje primaju smetnje, nego li na srednjim i dugim talasima, i da oni u koliko su manji, u toliko manje primaju smetnje.
Na priloženom crtežu pokazano je u tri slike izvođenje šeme vezivanja radio prijemnika prema ovom pronalasku, gde:
Slika 1 pokazuje primer šeme superheterodinskog aparata kod koga je transformator za naročitu visoku međufrek-venciju uključen iza običnog međufrek-ventnog dela; slika 2 pokazuje šemu gde je ovaj transformator uključen u sredini običnog međufrekventnog dela aparata, a slika 3 pokazuje primer šeme, kod koje je taj transformator raspoređen ispred o-bičnog međufrekventnog dela.
Na slikama priloženog nacrta nisu detaljno pretstavljeni poznati delovi superheterodinskog aparata, niti su isti opisani u sledujućem tekstu, već je opis jedino ograničen na podrobnije objašnjenje onog dela, na koji se odnosi predmet pronalaska.
Na slici 1 primljeni modulisani talasi dovode se u ulazno kolo 1 mešajuće lampe, pa se proizvedena obična međufrekvencija od na pr. 130 kc. pojačava u običnom, event. višestepenom međufrekvent-nom delu 2, zatim se dovodi mešajućo.j
Din. 10.—
lampi 3 i oscila-torom 9 transponira u naročitu visoku međufrekvenciju višu od 3.000 kc., na pr. od 20.000 kc. Proizvedena visoka međufrekvencija dovodi se transformatoru 4, koji je intoniran primarno i sekundarno, a može biti intoniran ili samo primarno ili samo sekundarno na ovu međufrekvenciju, pa zatim se de-tektuje u detektoru 5, pojačava u nisko-frekventnom pojačivaču 6 te reprodukuje u zvučniku 7.
Činjenicom da poslednji međufrek-ventni transformator 4 ima intonirana kola sa krakotrajnom vremenskom konstantom postiže se znatno uklanjanje smetnji prouzrokovanih na pr. atmosferskim pražnjenjima ili lokalnim proizvođačima smetnji.
Na slici 2 prestavljen je slučaj kad su mešajuća lampa 3 i transformator 4 uključeni u sredini međufrekventnog dela i to između međufrekventnih stupnjeva 2 i 21. U ovom slučaju javlja se potreba postavljanja još jednog oscilator-modulato-ra S, koji 'prima visoku međufrekvenciju na pr. od 20.000 kc. iz transformatora 4 i trainsponuje istu u običnu međufrekvenciju od na pr. 130 kc. Ostali delovi ovog rasporeda, označeni istim oznakama kao
na slici 1 služe istom cilju kao što je to već bilo opisano u vezi sa slikom 1.
Na slici 3 mešajuća lampa 3 koja proizvodi visoku međufrekvenciju od na pr. 20.000 kc. spregnuta je sa ulaznim kolom, predviđenim da radi na tri talasna područja, pa je prema tome i njen oscilator-ni deo podeljen na tri talasna područja. Visoka međufrekvencija od na pr. 20.000 kc. proizvedena u ovoj lampi, dovodi se preko transformatora 4, identičnog sa o-nim koji je opisan u slici 1, u oscilator-modulator 8, koji proizvodi običnu međufrekvenciju od 130 kc., pa odande dalje na napred opisani način.
Patentni zahtev:
Raspored vezivanja za radioaparate u cilju otklanjanja smetnji, naznačen time, što se primljena modulisana noseća frek-vencija-event. na poznat način visokofrek-ventno pojačana - ili na poznat način dobljena obična međufrekvencija pretvara u naročitu visoku međufrekvenciju te se sprezanje sa sleđujućim stupnjem aparata vrši preko transformatora in-tonovanog na pomenutu naročitu visoku međufrekvenciju.
Ad pat, br. 13761
o/Ig« 5