Posl&rlna plaćena u gotos ta
ШЗШ
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska prosveta**
2»
1Јвд]Ј>1|€&па, tZ septembra 1633
Mazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din Ш Uredništvo i uprava nalazi se u Učšteljskoj tiskar!, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 © Račun poštanske štedionice broj 12.943 Ф Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Broj 38
0 sokolskim krepostima i
vrlinama"
S	osnivanjem Sokola Kraljevine Jugoslavije ponovo je otvorena povorka više krupnih pitanja. Ta su pitanja i opšteg značenjg, ali su naročito vezana za samo Sokolstvo.
Prvo je pitanje: da li se Sokolstvo u opšte može i sme menjati? Kao što se zna, Sokolstvo je staro več preko 70 godina. Koja se živa stvar ili biče za toliko vreme ni j e menjala i ne menja? Ako je to prirodno i fiziološki, isto je tako prirodno, da su prilike pojedinih slovenskih naroda i država svojstvene i nejednake, i da se tokom vremena i ove menjaju i moraju da menjaju. Jasno je, da su osobine pojedinih slovenskih naroda i država nejednake pa otuda neizbežno proizlazi posledica, da s jedne Strane svakom slovenskom narodu i državi pripada odgovarajuče Sokolstvo, i da s druge srrane to odgovarajuče Sokolstvo mora neprestano i stalno da se ugada razvoju prilika, vremenu i potrebama.
Ako kažemo, da je prirodno da se Sokolstvo mora u svojoj primeni i nijansirati i menjati, pitanje je: koliko i u kome pravcu ta izmena sme da se zbude? Kad dobro pogledamo osnovne misli začetnika Sokolstva, on-da vidimo, da po njemu Sokolstvo ima večito budno da služi narodu i njegovim moralnim, duhovnim i telesnim silama u borbi za opstanak. Ko odre-duje kako Sokolstvo ima da služi na-iodu? Prirodno je da to odlučuje taj narod sam a voden jednom svešču i jednom miši ju. Svaki je narod u takoj svojoj misli suveren i nezavisan. Prvo postoji narod, ps onda nastaje Sokolstvo, i bez naroda nema i ne može da bude Sokolstva. Narod, dakle, upravlja svojim Sokolstvom. Sve to važi i za slovensku misao Sokolstva. Onako kako narod uzima Slovenstvo, tako če i njegovo Sokolstvo da bude slovensko. Kao što se vidi, celo menjanje i prilagodenje Sokolstva svome narodu i svojoj državi ne dira u stvari nista bitnoga, jer je glavno i bitno da Sokolstvo služi narodu u borbi za opstanak, i da pri tome ostaje slovensko. •
Kako narod suvereno odlučuje o svome Sokolstvu? Nema naroda bez države i prva karakteristika svakog istorijskog naroda jeste građenje i stvaranje države. Putem države odlučuje narod o svemu velikom što ga in-teresuje. Sta znači to država? Obično se uzima t. z. demokratski princip kao najbolji, i svako drži da svaki zreo član naroda u državi ima po tome naj-boljem demokratskom principu da svojim glasom odlučuje o svemu. To znači, da uvek odlučuje večina. Jasno je, da je svaka večina upravo nasilje. Jasno je i to, da ne more večina da uvek zastupa baš ono što je najpametneje i što je najbolje. Napokon, jasno je i to, da postoje osveštani načini, kake se večine vestačkim putem i nede-mokratski prave. S druge strane i sve demokracije imaju svoje vode. To znati u krilu demokracije oligarhiju ili ti-raniju. Radi svega toga moraju se demokracije posmatrali hladno i ne treba biti slep prema slabostima i manama demokracije. Jedno je sigurno: ako jc demokracija nešto najbolje, onda za nju treba visok stepen zrelosti, sve-sti, razuma, i uopšte neke naročite sposobnosti. Do takve sposobnosti dola-zc narodi vremenom, vežbom, trajanjem i školom. Zato se kaže da su i loše demokracije potrebne i dobre. Ali ne kao neke vrhovne sile naroda i države, nego kao vežbališta za neku bu-dučnost. Po našem sudu, dobra jc samo ona demokracija, koja ima svoju nedemokratsku korektura. Ta korektura leži u istorijskoj ličnosti. Ta istorijska ličnost ne podleži dnevnom povijanju i talasanju raspoloženja i simpatija masa. Ona je istorijski nezavi-sna, a jednakopravna po snazi svemu drugom uzetim zajedno. To su one ličnosti, koje postoje i koje vladaju narodima i državama, i po božjoj milosti i po volji naroda. Pod božjom
* Govor br. dra Laze Popoviča, održan dne 6 o. m., na dan 10-godiš-njice Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, na svečanom večeru u Sokolskom
društvu Zagreb I, koji donosimo u celini zbog njegovih mnogih krasnih i d u bokih misli, iako sc s nekim tvrd-njama ne možemo saglasiti. — Ur.
milošču uzimamo promisao, shvatamo razumnu ideju svetske istorije. Pod voljom naroda zamišljamo zajedničku svest. Kod nas je ta istorijska ličnost naš Kralj! Naš je narod, dakle, odlu-čivao o Sokolstvu i o prilagodenju i promenama njegovim u prvom redu preko istorijske ličnosti Kralja. Demokracije u taj mah nije bilo, jer se povukla, raspala, ukvarila i rasula ili, u kratko kazano, nije je bilo. Odluke je trebalo, a za tu odluku u naše demokracije nije bilo sposobnosti. Od-lučio je dakle Kralj. Razume se Kralj je to odlučio u ime celog naroda i države. No ma da je odlučivao samo Kralj, to ne mora da znači da je ta odluka bila nedemokratska ili protu-demokratska. Isto tako to ne znači, da kad bi bez Kralja odlučivala o Sokolstvu samo demokracija, da bi to onda zaista bilo demokratski, ili demokratski bolje, ili po narod i državu korisnije nego što jeste. Suverenost naroda je narod sam i ceo, u celoj svojoj sadržini i obliku. Celu sadrži-nu i oblik naroda sačinjavaju i masa i ličnosti. U stvari je narod samo onda ceo, kada je puk sa Kraljem zajedno. Kada Kralj nešto veliko odlučuje, onda je to uvek i j edino u ime celog naroda, onako kako taj narod to za-služuje, ili kako on to hoče, jer zaslu-žuje samo ono što hoče. Istorijska ličnost jeste voda naroda, ali ujedno i glavni deo naroda. Kad se kod nas odlučivalo o promenama i o prilagodenju Sokolstva našim prilikama, kada je to u ime naroda učinio Kralj, onda se radilo i zbivalo samo onako, kako je do sada u svakoj ljudskoj istoriji bilo i normalno i prirodno!
No pstao je stalan žalac u pitanju: Pa što je onda s načelima slobode, s načelima privatne inici.jaiive u Sokolstvu, kada je kraljevskim dekretom uzakonjena promena Sokolstva? To pitanje je ujedno i dobra reakcija. Jer svaki narod, koji je sposoban za život, dobro oseča i zna, da nema naslede-nih j starih prava, nego samo stečenih, i da su jedino ona prava sigurna, zi koja smo spremni i voljni da udemo u borbu. Božanska je istina za to: da nema prava bez snage. Pa što je ond3 s torn sokolskom ili ako hočete i ne-sokolskom privatnom inicijativom, pitamo se i mi? Ako je ima, onda gde je na delu? Ako je bilo, onda kuda je nestala ? Ko i što smeta i ometa pri-vatnu inicijativu da danas u Sckolstvu neče da radi? Čudne su naše osobine i sve naše strasti nisu uvek plemeni-tog roda. Osim toga teško se razve-dravaju naša shvatanja. Zadržimo se tu jedan časak. Pojedinae nije nikada i ništa drugo, nego smo orude i in-strumenat zajedničkog i opšteg. Izde-ljivati se u nekom jalovom ogorčenju i srdžbi prema celokupnom, to ne menja tok istorije. Sigurna je šteta sviju nas, da sve uvredene moramo da sklanjamo s puta, i sigurna je šteta sviju ras, da jedan deo naše energije ostaje neaktivan. No odgovornost je a najmanju ruku zajcdnička i opšta. Treba z^to da se naša shvatanja razve-drc. Niko pametan ne tvrdi, da je baš to najbolje što sc ostvarilo. Ali niti le načelo stradalo ako nije potpuno i savršeno provedeno, niti je baš naj-gore to što jeste. Nego je to samo jedan put i način, koji su prilike iz ne-'olje izazvale pa da bude ostvaren. Prirodno je da se oko toga što postoji prione, da se н paragrafe unesu živi ljudi, i da se u šematičke redove postava topla srca. Jer nije mogla država ostati indiferentna prema Sokolstvu. Prvo nije mogla zato, što je Sokolstvo (Koje? — Op. ur.) bilo pošlo krivim putem, a drugo zato, što jc u Sokolstvu, ma da je ono pošlo krivim putem, ipak bila jedna dobra jezgra, i treče zato, što ma da je Sokolstvo pošlo krivim putem i ma da .je u njemu biia mala dobra jezgra, ipak je sokolska stvar u jednom narodu, koji je slobodan, jedna velika i krupna stvar. Tako je morala da padne odluka. I ona je i pala. Ona je za sve jednaka, i pred n,om nema ni bližih ni daljih Niko ne može ni naročito ni iično bir i uvre-den i ozlojeden jednim gotovim isto-rijskim dogadajem. Stanje Sokolstva stvoreno suverenom odlukom o Sokolstvu, obezbedeno je i osigurano i da traje i da izdrži i da dočeka i da prigrli postepeno sve radenike. Tako i današnje Sokolstvo daje punu slobo-
du načelima privatne inicijative. Ne poznaje život mrtve uglove ogorčenja, srdžbe i negativnoga stava. Ostače onaj na nogama, ko se posla lača, i taj če pobediti. Zato nije istina, da je ustanovom Sokola Kraljevine Jugoslavije ubijena naša stara sokolska slo-boda, nego je istina, da ta naša stara sokolska sloboda ne ume da se snade. Mi smo sa Sokolom Kraljevine Jugoslavije dobili novo, divno i svetlo oru-žje za borbu našeg naroda za opstanak, ali su još ruke i neuke i slabe da to oružje upotrebe onako kako valja i treba.
U stvaranju Sokola Kraljevine Jugoslavije desio se još jedan vrlo va-žan i krupan istorijski dogadaj. Kralj je svoga prvoga sina i naslednika prestola postavio na čelo Sokolstva kao starešinu. To znači: i buduči naš Kralj jeste i mora da bude sokolski starešina. To znači: otac izabira i daje sinu u naslede najlepše i najčasnije što je imao, umeo i mogao. To znači, kako i današnji naš Kralj o Sokolstvu oseča i misli. To znači i označava krup-nim potezom tešku vezu Sokolstva s narodom i državom, onu vezu koja više ne može da zavisi od promenljivih okolnosti i čudi. i koja više nikada ne može ni da oslabi ni da prestane. Time je pitanje opstanka i razvoja Sokolstva čvrsto sastavljeno, i amalga-misano u glavni stup i naroda i države. Pitamo zato sada: Što se za Sokolstvo moglo lepšega, boljega, jačega, iskrenijega i sigurnijega učiniti? To pitamo zato. što se povodom stvara-nja Sokola Kraljevine Jugoslavije govorilo o jednom detetu, koje treba da ozbiljno i muško Sokolstvo pretstav-lja i vodi u ova teška vremena. Zabc-ravilo se pri tome na prirodni i večni odnošaj i vezu izmedu oca i sina. Sre-čom, svi ti što su ono govorili nisu to sve naši rodeni, nego je medu njima mnogo tudih. A što su naši tako govorili, za sve vreme novoga Sokolstva ni prstom nisu makli da Sokolstvu po-mognu. I ti što su najglasnije govorili, zbunjeni su i rascepkani ljudi, bez pravega saznavanja i svesti, bez ju-načke moči, sem da se srde i da sum-njaju.
Po pretskazivanjima i priželjkiva-njima sviju zbunjenih, slabih- i zlih, mi smo morali biti svedoci ovoga: So-ko Kraljevine Jugoslavije osnovan je fermanom i odozgor, dakle je papirnat i nametnut, a nametnut je nasilno jednom Sokolstvu, koje je več više desetina godina svesno organizovano i jako, i e to ono se sada povlači pod udarom, sklanja sc u stranu, nastaje prirodno jedna praznina, i ostaje samo puki ferman i nekoliko jadnih uli-zica, i za godinu ili dve sve je propalo, sve se srozalo i sve je otišlo u nepo-vrat. Jesmo li mi to doživeli, je li to ko video? Niko do sada. Nego desilo se sasvim obrnuto. Soko Kraljevine Jugoslavije ide preko prepona, raste, razvija se i protiv smetnji i poiako sve biva jači. Ne samo da Sokolstvo nije usahnulo u pesak zaborava, nego je tvrdom mukom i naporom podiglo silne znakove i belege svoga zdravog i snažnog života. Taj život pobeduje sve prazne i lažne teorije. I ne samo to, nego se i u Sokolu Kraljevine Jugoslavije zbiva ona unutrašnja borba, da dobri budu i prvi, baš isto onako kao što bi ta borba morala biti da je Sokolstvo ostalo staro, kao što je bilo, isto onako kao što se to dešava u celom našem životu bez izuzetka. Kratka je istorija Sokola Kraljevine Jugoslavije, ali je lepo i jasno vidljiva. Za-dahnuta je ona poletom i naponom, obeležena je uspesima i napretkom, osigurana je bujnom navalom narašta-ja i podmladka, ispunjena je za ceo svet jasnim dokumentinia, faktima i srdačnu i bratsku pomoč našeg Kralja vodi ta istorija i ide uporno i nasuprot svima neprijateljima u budučnost.
Naslov ovoga članka je: O sokolskim krepostima i vrlinama. Ko je dobro razumeo, več je do sada mogao čuti i saznati, kako mi o sokolskim krepostima i vrlinama mislimo, i što pod tim držimo i smatramo. Preeiznije izraženo evo kako mislimo: za nas je dan?s vrlina sokolska osnovna bitna i glavna: da se trezno i razumno shvati i pojmi sve što se zbiva i dešava, zatim za nas je glavni sokolski problem jedan moralan problem, vezan za jedino mogučno realno gledanje na život i na stvari. Krepost i vrlina od uvek su bili prave osobine duha i srca, misli i osečaja. Tek odakle sme, može i treba da bude i postane sokolsko delo. Prema tome za nas biti Sokol znači biti čovek, koji je svesnom i slobodnom
odlukom primio na sebe deo rada u
Sokolstvu, i koji slobodnom i svesnom moralnom odlukom izvodi taj deo svoga rada kako najbolje zna, ume i može. Držimo zato, da nije loša formula svega toga kazana ovako: široki vido-krug, bračo, a odredeni delokrug; mnogo verovati, voleti i oduševljavati se, ali ne propustiti ni jedan dan da prode bez dobrog sokolskog dela, pa ma-kar i najmanjeg. Tražiti dobro i rado-sno da se ugleda. Umiriti se i vedro posmatrati sve. Ne nadmeti se i ne smatrati, da je svako bez izuzetka po-
zvan da vrhovno odlučuje, nego se prvo pokoravati. A u zadači po izabra-nom zakonu svesno odredenoj dati od sebe sve što je najlepše i najradosnije i najsnažnije i najličnije. Zapovest ima da se izvršava svim srcem i svom du-šem svojom. Tako se samo dolazi do uspeha, i samo se sa tima vrlinama i krepostima pobeduje. Ne potcenjuje-' mo telesnu jačinu i zdravlje. Ali je prvo srce i duh. Tek za zdravo i jako; srce i duh potrebno je zdravo i jako telo.
Dr. Laza Popovič — Zagreb
Razduženje sokolskih domova
Nešto čemo svakako morati učiniti. Interes za ostvarenje jednog pot-pomagajučeg novčanog centra u Sokolu upravo je ogroman pa treba da taj posao zbilja hitno i najbolje izvedemo. A za to trebamo temeljitog razmišljanja, jer tu sc radi i o novcu i o jednom, nama i Sokolstvu, sasma no-vorn problemu.
Prvo je da se složimo, što uopče hočemo s tom »Privrednom zadru-gom«, s tom »Sokolskom štedioni-com« ili s tim »Kreditnim fondom«, kako, naime, sve nazivamo ovu formu i ovo sredstvo, s kojim želimo postiči naše financijsko i ekonomsko ozdravljenje.
Onda, što hočemo? Da li da počnemo u današnje deficitno vreme s obaveznom štednjom sviju pripadnika Sokolstva? Da, u ovo vreme jc, bar nekima, štednja još uvek moguča. Stednja je uz to uvek od koristi! Iz toga bi slcdio zaključak: neka sc u Sokolu šfedi! Ali u dosada iznetim pred-lozima nedvoumno je postavljeno sasma poprečno načelo, da štedimo oba-vezno svi pripadnici Sokola, bilo sad to pogrešim u tome da štedimo po 1 dinar, bilo po 10 Din mesečno, bilo to kroz 5, bilo kroz 10 godina. To su nc-moguče propozicije. Ako naime skup-ljamo dinar po dinar utonučemo od toga u ogroman i skupni posao; ako pak skupljamo po 10 Din, ne čemo na-či rentabiinog bro.ia ulagača. Situacija u narodu vrlo je različna. Onaj, koji traži dinar po džepu da kupi soli, da plati ogrev, da preživi od danas do sutra. kome plene kravu, jer nema za porez, taj nema što da štedi. A imamo mnogo takvih, mnogo besposlenih i mnogo neproduktivnih. Zato jc moguča samo ona štednja, koja je neoba-vezna, i u pogledu svote i u pogledu roka. Jedino bi se na takvoj štednji mogle temeljiti sokolske štedionice.
Daljnje pitanje je, kako če raditi te naše štedionice da koriste sokol-skoj organizaciji? Razumljivo je, ako vansokolskc štedionice ukamačuju uštednju, da če to iz konkretnih razloga, a koji baziraju u materijalizmu •ulagača, morati činiti u istom postot-ku i sokolske štedionice. A od kuda ovima novci za kamate i režiju? Jedino otuda, da i ma uštednju sigurno i dobro plasiramo na zajmove i t. d., a to znači, da če i naši zajmovi biti ka-matni, i to otprilike u onoj višini, kako to več rade vansokolskc zadružne štedionice. A kada iz tih razloga sokolske štedionice ,po svome bistvu i po koristi budu delovale onako kao one vansokolskc, kakvu če onda oso-bitu korist nudati one Sokolima - ula-gačima? Skoro nikakovu! A kakvu so-kolskoj organizaciji? Još manju! Jesu li one onda potrebne? Odgovoričcmo ovako: gde več postoji Sokolstvu sklona zadružna štedionica, ne trebamo vlastite. Drugo je, ako u kraju štedionice uopče još nema. A da bi forsirali uredenje sa vezne štedionice sa 2000 podružnica po društvima i četama, gde je tu nama pouzdan i sposoban aparat? 1 kako čemo pomoči sokolskim domovima sa našim štedionicama, kada bi im one mogle pružiti samo takve zajmove, kod kojih bi opet trebalo amortizirati sav kapital i redovito na-pkčivati visoke kamate. Dakle, one bi mogle pružiti takove zajmove, koji bi za nas bili teško breme, usporavali naš polet, željeni napredak i uspeh. Nije potrebno mnogo uvidavnosti pa da se odlučimo i da pokušamo sa sokolskim štedionicama samo tamo, gde još nema vansokolskib. U čitavom pak Sokolstvu moglo bi se uvesti štedionice jedino onda, ako bi našli mogučnosti da ukamačujemo uštednju, uloške, u-kamačujemo konkurontno, t. j. isto
toliko koliko i druge štedionice, a da dajemo zajmove za 3—4% jevtinijc nego vansokolski novčani trg! Time bi mi svakako uspevali svugde. Razmislite, bračo, da li to ide? Iako ide, to bi bilo opet samo u dobro ulagača, bi-
lo	pojedinca, bilo društva. A time bi pak ujedno sasma onemogučiti našim štedionicama zaradu i suficit, pa tako ne bi ni s tim velikim novčanim poslom domovima opet ništa koristili!
Pitajmo sc dalje, što je u Sokolu kod 2000 jcdinica i 140 domova za iz-vesno doba prva zadača? Da se putem štedionica brinemo za materijalno dobro članstva ili da izgradimo jedini-cama domove i spasimo još i one, ko-jc čeka sutra zla sudbina da odu na bubanj?! Za Sokola je odgovor ovrj: prvo je skupnost, prvo je kuča! Poje-dinac ništa, celina sve! Ako smo se odlučili za taj smer, dakle u prvom redu za interese društava. odlučili smo sc ujedno i protiv štedionice, jer su one, kako smo videli, nesposobne da pomognu društvima. Moramo stoga misliti i odlučiti se za jedan bolji način financijskc akcije! A koji je taj bolji način? Ni jedan nečc biti plodovit sam po sebi, i svaki če se boriti sa današnjim kritičnim prilikama. Več i zato se ne smemo žuriti s jednom opširnom gradbenom akcijom u Sokolu, nego mi trebamo da iz mnoštva naših potreba odvojimo jednu velika potrebu i jednu zajedničku našu du-žnost: da razdužimo do sada izgradc-ne sokolske domove i da time one sitne za nas novce, koji teku iz žadu Ženih društava, koji dakle teku i otieu iz sokolskog novčanog optoka u nepo-vrat, u tude štedionice i banke, da te po Sokolstvo jalove svote zadržimo kod nas, da se sami s njima koristimo, jer je taj novac skupljcn znojem, na-porima i delom nepregledne, idealne armije jugoslovenskih Sokola!
U tome je, ‘bračo i sestre, da ta zadužena sokolska društva pod strahom ovrhe redovito plačaju 10% i više karnata vansokolskim verovnicima u tome je jezgra jednog zamašnog i hitnog sokolskog problema, a njegovo je rešenje jedino u tome da zaduženim jedinicama olakšamo disanje jednom akcijom, koja bi harem na pola, ako ne sasma. smanjila njihovu kamatu, akci-ju, koja bi vansokolskog verovnika za-menila sa sokolskim i time eventualne kamate upotrebila u sokolsko dobro! j
Pod tim vidikom može imati svaka štedionica i svaki fond opravdanja i smisla, i to jedino ako ih i organiziramo sa spomenutom svrhom, a sve drugo značilo bi samo jedan nepregledni. opsežni posao sa premalo koristi za sokolsku skupnost. Razduženje j i pomoč najpotrebnijoj gradnji sokol-: skih domova bila bi za neko vreme je-dini cilj naše novčane organizacije. Ako sc Sokolstvo složi u tome, onda Iako nači najbolju organizatornu formu za ostvarenje ovakve zamisli. Meni se čini kombinacija, zapravo simbioza fonda i zadruge za tu svrhu još najbolja.
A kolike su momentane novčane potrebe Sokolstva? To je teško reči i bez koristi je da sami nagadamo. Potrebno je zato pribrati sve podatke, tačno. Po statistici od aprila 1933 imamo u našem Savezu 140 gotovih i 9 sokolskih domova još u gradnji. Ukup-na vrednost tih sokolskih domova precenjena je na 61,356.813 Din, a duga je na njima 23,773.598 Din! Prema tome, mi smo isplatili za domove do sada Din 27,583.215; isplačeno prema još zadu-ženome stoji dakle u razmeru 3 : 2, ili drugim rečima, ako izjednačimo domove prema vrednosti, potpuno ih je plačenih 85, sasma na dugu još 55.
a
/LoVEN/Eto
dL/TVo
Prenosi sahrana kosllju »veleizdajnika« sa banjaMčkog procesa
^гШкот usianovljenja
Јизоз!огепзкозЈ sokolskog saveza u A merici
Več smo izvestili u predašnjim brojevijna našega lista, da je Jugoslovanski sokolski savez u Americi počeo svojim delovanjem. Ronstituciona suupština bila je održana u Cikagu 3 itiia u prisutnosti zastupnika Jugoslovanske sokolske /upe iz Čikaga i Peci t L kc župc iz Oklanda u Kaliforniji. Od dru,stava biia su zastupana: Jugo-fel:>\ 'trtski Sokol Sen Liti, Hrvatski Sokol Cskago, Jugoslovanski Sokol Detroit, Jugosloveneki Sokol Njujork, dok svojih zastupnika nisu poslala slovenska Sokolska društva Klivlend i Venkigen, kao takoder ni još 7 drugih društava. Roji su bili uzroci apsti-neneijc ovih društava, nije poznato. Sigurno je medutim, da su Save zn obe-eali svoju saradnju svi tamošnji jugoslovenski sokolski radnici, te postoji nada (la če JSS u Americi ipak udru-žiti pod svoje okrilje sve tamošnje sokolske redove. — Jugoslovenski sokolski savez u Americi več je i učlanjen u Slovenski sokolski savez Amerike za-jedno s ostalim slovenskim Sokolima, češkoslovačkim, poljskim i ukrajinskim. Medu zaključcima, koje je do-neo JSS, treba spomenuti da se je od-Iučilo ujediniti tehnički rad, dok če u upravom pogledu župc (za sada samo dve) u izvesnom pogledu ostati sa-mos talne, a to s razloga velike udalje-nosti sedišta Saveza. Ronačno je bilo odobreno na predlog jednoga delegata da JSS ne stupi za sada u vezu sa so-kolskom organizacijam u staroj domovini, t. j. sa Savezom Sokola Krailjcvi-ne Jugoslavije.
Veze Jmiosiovenskog Sokolstva u Americi sa domovinskim
Delegat Sokolskog društva Sen Lui u Americi preporučio je konstituici-onoj skupštini novog američkog JSS, odnosno njegovom vodstvu, da za sada ne stupa u veze sa Savezom Sokola Kraljevine Jugoslavije, motivišuči to s prilikama koje da ne opravdavaju te veze. Taj predlog izazvao je na skupštini vrlo burnu raspravu i vrlo žive polemike u američkim jugoslovenskim listovima. Ronstatujuči ovit činjcnicu, mi srno mišljenja, da je dotični delegat podneo svoj predlog posve iz nesokol-skih vidika, pokazavši ujedno time potpuno nepoznavanje same stvari kao i prilika Sokolstva u staroj domovini. Za sada neecmo ulaziti u ispitivanje »razloga«, koji bi bili rukovodili da se stavi i prilivati takav predlog od JSS, ali napomenučemo samo kao najvažni-je, da je Sokol Rrailjevine Jugoslavije bio primljcn za punopravnog člana u Savez slovenskog Sokolstva i tla je takoder u svim prilikama dokazao, da je velika sokolska organizacija, koja svim svojim delovanjem verno ide Tirše-vim stopama i sledi njegov nauk. Moramo .stoga predlog delegata društva Sen Lui da smatramo prenagljenim, jer
(Nastavak sa 1 strane)
U istini pak pl a cen ih je samo njih par, ostali domovi su zaduženi; od tih jedni više, drugi manje, a ima i mnogo takvih, koji su zaduženi i preko polovice vrednosti, a i takvih, da su zaduženi u razmeru izmedu vrednosti i du-ga kao 10 : 9. Ako se tu radi na pr. o milijunskoj svoti duga, s kamatima od 10%, sa skoro nikakvom vlastitom novčanom snagom društva, zar da nas ne zazebe srce radi tog očajnog njiho-vog, a zapravo i našeg materijalnog stanja? Pitamo se stoga, ko če to spa-siti? Zfcrojite godišnji prihod i saldo takvog jednog društva pa sračunajte, kada bi se to društvo samo rešilo zaj-ma da je on beskamatan! Ako ovakvo društvo godišnje skupi Din 50.000 za o t pl atu duga. koji iznosi Din 1,000,000, to če se osioboditi toga duga tek u 20 godina! A kada pak znamo, da beska-matnog zajma praksa ne pozna, a da kamate od milijuna iznose godišnje Din 100.000, vidimo, da če to društvo sav svoj trud za nebroj godina ulagati samo za svoj, na žalost, nesrečno finansiran dom, ukoliko več pre ne dode do stečaja... A takvih i sličnih slu-čajeva je kod nas mnogo.
Tu možemo spasiti ako svi spaša-vamo! Bcz egoizma i lokalizma, s onim čustvom, koje nazivamo solidarnost, bratstvo. Budemo li sc stoga bavili i proučavali ovo pitanje te jasno uvideli i utvrdili naš položaj, mi čemo zbi-lja zavoleti interese naše organizacije, pa čc tako i interesi članstva pri ostvarcnju jedne novčane sokolske organizacije bez otpora, a radi koristi skupnosti ostati u pozadini.
Za zaključak ovog zapravo apela na pomoč našim domov ima navešču još nešto, sto če moguče dati novih ideja i osnova. Imamo naime 282 jedi-nice koje su sakupile za gradbeni fond Din 6,850.033 i uložile ta j novac u razne novčane zavode. Ne bi li možda ta j novac preuzela na sebe sokolska kre-
kako se vidi, i medu samim američkim Sokodima pokazalo sc je u tome pitanju nejednako gledanje i podvojeno
mišljenje, a što također ni novoj organizaciji, koju sada pretstavlja u Americi JSS, ne može biti od one koristi, koju bratskom Sokolstvu u Americi želi Sokolstvo u staroj domovini. Una-toč toga, domovinsko Sokolstvo i bu-dučim svojim sokolskim radom posve-dočiče, da je na svom pravom putu, a i nastojače i nadalje, pored svega, da nadoveže bratske veze s američkim Sokolstvom, odnosno s JSS, a što če neminovno biti od največe koristi za opču sokolsku stvar.
Kako |e prevedena organizacija poljskog Sskolsiva
Kao i u ostalim sokolskim organizacijama, također i u poljskom Sokolstva društvo sa svojim članstvom tvori sokolsku jezgru. Poljaci nazivaju svoja društva »gniazda«, i još ne po-znaju sokolskih četa, koje postoje u jugoslovenskom Sokolstvu, niti »po-bočke« (otseke), koji postoje u češko-slovačkom Sokolstvu. Sva sokolska društva zajednički sačinjavaju Savez poljskog Sokolstva, u kome postoje različiti organi za vodenje pojedinog rada. Savez pak sam deli se na 6 »dziel-nica«, t. j. na onoliko delova, koliko Republika Poljska ima vojvodstava! »Dziclnice« pak dele se još i na »okren-ge« ili okružja. kojih je u svakoj od njih 8 do 15. Medutim dok kod nas kao i u če ško s lo v a č k o m Sokolstvu društva na izvesnom delu države tvore župc, vidimo da župska organizacija u poljskom Sokolstvu nije izvedena na ovaj način, jer same dzielnice pretstav-ljaju nekakvu unutarnju podelu Saveza poljskog Sokolstva, iako imaju pret-sedništva i načelništva.
Novo češkoslovačko Sokolsko drušivo it Francuskoj
Dok je ceo niz godina Češkoslo-vački Sokol u Parizu bio jedini reprezentant pre i iza rata, nakon rata ustanovilo se je tamo i mnogo drugih sokolskih društava. Poljsko Sokolstvo ima na pr. u Francuskoj i svoju sedmu dzieinicu sa sedištem u Lensu, a i jugoslovenski Sokoli ustanovili su nekoliko svojih jediuica, koje su udružene u Sokolsku župu Pariz, a koja je učlanjena i .u Savez Sokola Rraljevine Jugoslavije. Ceškosiovački Sokoli imaju sada, pored pariškog društva, još i društvo u Vesines-u. koje je još nedavno bilo kao četa pariškog društva. Ovo novo društvo danas upravo lepo razvija svoj rad te ima medu svojim redovima i preko 50 sokolske dece. Vode se takoder pripreme da se osnuje i još treče društvo u SaJJauminesu, gde več sada postoji otsek pariškog Sokola. Ova če-škoslovačka društva udružena su u pariško okružje češkoslovačke zagranične župc, koja ima svoje sedište u Pragu i koja uzdržava sva zagranična društva u Evropi.
ditna organizacija i pružila ga zaduže-nim domovima; naravski, kao vlasni-štvo društva, koje ga je i sakupilo, a kreditna organizacija da tim društvi-ma daje kamatc u višini, koliko im to sada davaju njihovi novčani zavodi? Te kamate iznose godišnje cirka Din 350.000, koji bi iznos dotične jedinice mogle staviti na dispozicij u kreditnoj zadruzi, kao što bi po jednom ranijem ■ predlogu darovalo Rreditnoj zadruzi n. pr. čisti prihod 1 decembarske proslave u iznosu Din 600.000!
Naše zadužene jedinice primile bi time 7 milijuna za sniženje glavnice svog duga, i to beskamatno, jer bi kamatc za upotrebljene gradbene fondo-ve dalo Sokolstvo samo. Danas bi bilo teško dignuti taj novac za gradb. fon- i dove iz zavoda, kod kojih je uložen, a pošto je u svakom sedištu župe i gradbeni fond i dug obično kod istog zavoda, to bi bio barern prenos novca iz računa fonda na račun duga mnogo olakšan. 1 samim tim mi bi mnogo po-mogli društvima i sebi. Naša zadužena društvra plačaju godišnje do 2,400.000 Din na račun kamata svog duga, i kad bi im dakle dali 7 milijunski beskamat-ni zajam Sokolske kreditne zadruge, pomogli bi im za Din 700.000 godišnje.
Da ponovim: prvi naš cilj je da spasimo kako razduženjem naša pre-zadužena društva. Moramo im sami pribaviti pomoč i omogučiti da dobiju beskamatan zajam! Da to bude moguče, moramo spojiti poklonjen i po-zajmljen novac. spojiti dakle fond sa zadrugom. Jer beskamatna pomoč i jedina je pomoč. Sokolska štedioniea pak mogla bi neobligatno nastupiti lokalno ili pak obligatno kao treča komponenta tog financijskog sklopa. Razmislite, bračo! Ovo medutim što je izneseno nikako u stvari, naravno, ne ubija dosadašnja nastojanja i osnove u tom cilju, naime privatnu inieijativu, nasuprot, osvežava ju i potpomaže.
Jože Kregar, Ježica
Odbor za prenos kostiju u Banjoj Luci pomrlih veleizdajnika i Zenska sekcija Fidaka održali su 10 o. m. pa-rastos petorici veleizdajnika iz pozna-tog banjalučkog veleizdajničkog procesa godine 1914—16, i to: Rosti Jef-tiču, Dragoljubu Resiču, Risti Barnja-koviču, Jovi Pavloviču i Jakovu Eriču. Toga dana su, ujedno, njihove kosti sahranjene u zajedničku grobnicu i podignuta im spomen-krstača.
Ovaj dan je bio prava narodna svečanost. Rroz Banju Luku i njegove ulice prohujale, za čas, senc slavne njegove prošlosti, u kojoj je gotovo sav grad saosečao sa onim našim nacionalnim borcima i pačenieima za slobo-du i slobodni nacionalni život.
Na svečanost su se sakupili bivši veleizdajnici sa procesa u Bihaču, Travniku, Sarajevu i Banjoj Luci, koji su još ostali na životu. Kako je poznato, u Banjoj Luci je održano sudenje Sokolstvu, Narodnoj odbrani i Prosveti. Optužnica je bila podignuta protiv 156 optuženih, a dokazni materija! za pretres uziman je zapljenom arhiva sokolskih društava i premetačinom sokolskih radnika, a u glavnom je naden kada je austrijska vojska u jesen 1914 prešla Drinu u Srbiji. Na pretresu su bili veleizdajnicima branitelji gg. Danilo Dimovič, Vlado Andric i Josip Soukal. Presuda je glasila na smrt za
Tršič, malo i neznatno selo u Po-drinju kod Ložnice, bilo je ovih dana središte jedne lepe narodne svečanosti, koja je najtoplije odjekla u svoj našoj zemlji i u celokupnoj našoj kulturnoj javnosti ponovo osvežila sećanje na život i rad jednog velikog sina jugoslo-
Vuk Stefanovič Karadžič
Pred samih 15 godina dva dela našega naroda, Hrvati i Slovenci, u ropstvu su silne, jake i dobro uredene monarhije Austro - Ugarske; slobodna je samo mala Srbija. Nju hoče da sa-tre Austro-Ugarska, jer smeta njoj i još silni jo j Nemačkoj da ostvari svoje osvajalačke namere: preko Balkana na Istok. Stoga je bio nemački poklic: izbriši s lica zemlje Srbiju! Rad nje nc-stane, propade zadnja nada jugoslovenskom roblju na Balkanu, srušena je zadnja zapreka ciljevima svenemačkog nadčoveka.
Najstrašniji rat, što zabeleži isto-rija čovečanstva drma Evropom 4 duge
16 optuženika, a 82 su bili osudeni na ukupno 859 godina robije.
Od pctorice veleizdajnika, kojima je davan parastos, bio je okrivljen za sokolski rad brat Rosta Jeftič i Dra-goljub Resič, a sva petorica su umrla u toku procesa, ne dočekavši Velike subote 1916, kada je proglašena presuda.
Svečanost je počela u 10 sati, kada je u pravoslavno j crkvi održana služba božja. Iza službe božje sakupilo se je više hiljada ljudi, pretstavni-ka raznih društava, bivših veleizdajnika i njihovih porodica, gradana i Seljaka. Prisustvovao je ban g. Milosavljevič i pretstavnik opštine g. Džinič. Na groblju su održali pomen umrlim drus?ovima sveštenici Milan Petrovič i Matija Popovič, koji su bili osudeni na smrt, te prota g. Mihajlo Vasič. Za-tim su govorili gg. Vasilj Grdič, koji je na optužnici prvi naveden, a onda Danilo Dimovič, organizator odbrane na procesu, te ban g. Milosavljevič, koji je položio venac, a poslednji je govorio br. Stevan Žakula. Za vreme ovih govora opazila se je na mnogim licima duboka žalost i po koja prikri-vena suza.
Sokolsko društvo Banja Luka uče-stvovalo je na ovoj svečanosti sa celokupnim svojim članstvom u odora-ma i tako mrtvoj brači i narodnim borcima odalo dužnu poštu.
venskog naroda. Dne 17 o. m. naime, tu u Tršiču, bio je posvečen i otvoren, na mestu gde su nadeni temelji rodne Vukove kuče, koja je tu stajala pre jednog i po stoleča, novopodignuti Vukov dom, istog onakvog izgleda, kao što je nekad bio i njegov rodni seijački dom.
Vuk Stefanovič Raradžič svojim delima oličava u razvoju našeg kultur-nog života jednu zasebnu epohu, i po svome ogromnom značaju za ceo jugoslovenski narod on se visoko izdiže nad svojim savremenicima te u stvaranju naše nacionalne kulture u XIX stoleču on pretstavlja žarište, koje je bacilo svoje svetlo po celoj našoj zemlji i da-leko u svet kulturne Evrope, čiji su največi umovi bili zadivljeni kad su se upoznali duševnim bogatstvom i- blagom jugoslovenskog naroda, koje je na svetlo dana izneo Vuk, iznevši ga i pred prosvečenu evropsku javnost. 1 baš stoga Vukova je isključiva zasluga, da je strani svet upoznao naš narod i da se za nj počeo sve više zanimati
I* ■	: v' -	-	'
i штттт
Obnovljena kučica u kojoj se rodio Vuk Stefanovič Karadžič
godine. Najviše se proli slovenske krvi! Najstrašnije beše u toj krvi gde brat ubijaše brata, Sloven Slovena, sve u neznanju vekovnog robovanja j mrž-nji, ucepljenoj tudim gospodovanjem i vlastitim robovanjem. Dok Austrija i Nemačka šalju vojsku za vojskom da sravne sa zemljom Srbiju, dotle Srbija izdrža stotine navala nečuvenom snagom, nadčovečnim pregaranjern. Izginu joj cvet vojske. U zadnjim naporima daje sve da spasi dom i slobodu. U tom času dogodi se nešto nečuvena u povesti Slovenstva: bratski, slovenski, bugarski narod navali iza leda na srp-sku vojsku dok joj prsa bijahu okre-
nuta prema austrijskim i nemačkim topovima. Tad je po ljudskom umovanju bio kucnuo čas da zbilja nestane Srbije s lica zemlje. Ali ostatci osta-taka ne predaju se. Sa sedim Kraljem Oslobodiocem, Petrom Karadordevičem, ide narod i polumrtva vojska, ide, tamo preko neprehodnih provalija Albanije, kroz ijutu zimu, ide, da ponese šaku svoje zemlje i da s tom šakom zemlje ili umre — iii zasadi novu do-movdnu, iz koje če niči novi osvetniči novi borci za Slobodu. Ostavi Rralj Petar majku svoju Domovinu da je pregazi silnik, ali ne predade ni sebe ni svog naroda — ni svoje slobode! U duši ponese majku domovinu, da je podigne na kojoj hridi zemaljske ku-gle. Tamo na Krfu oporavi se ostatak njegove bajeslovne vojske, pridodoše ujedinjene legije Hrvata i Slovenaca, iseljene brače u Americi, pak odušev-Ijeni duhom Petra Veiikoga, zaneseni duhom jedinstva jugoslovenskog i na-dahnuti^ misterijom Slobode, jurnuše dinovskim poletom na bugarski, odnosno solunski front, da odluče evropskim ratom! I razbiše solunski front!
*
U prvoj polovini meseca septembra 1918 godine skoncentrisalo se je na solunskom frontu u dužini od kojih 30 km 6 srpskih divizija (medu njima i junačka Jugoslovenska dobrovo-Ijačka), dve francuske divizije s jed-nim eskadronom konjiče, s 580 topova i 120 aviona. Ova snaga imala je da suzbije i slomi nemačko-bugarsku voj-nu silu, koja je bila do zubiju naoru-žana i ukopana u dubokim rovovima. Do 15 septembra vršene su pripreme s naše strane za konačni obračun. Naša hrabra, ali i izmučena vojska s junač-kim trupama Francuza čekala je puna elana i žive vere u pobedu odiučan momenat da jurne na neprijateljske utvrde i da oslobodi svoju pregaženu zemlju. Taj odiučan i istorijski momenat kucnuo je dne 15 sept. 1918. Več 14 septembra ujutro zagrmeli su naši topovi duž čitavog fronta. Ta paljba nije prestajala ni u noči kada je sa-veznička pešadija zaposela svoje na-valne položaje. 15 septembra u ranu zoru, u 5,30 napuštaju naše čete svoje rovove i počnu s noževima na puškama da navaljuju na neprijateljske redove. Tu je pokazano silno junaštvo naših hrabrih vojnika, koji su, bez daha i poznavanja umora i zapreka, osvojili druge neprijateljske redove, koji su se nalazili na strmim, neprehodnim i opasnim pozicijama, izloženi otvore-noj vatri nemačko-bugarskih pušaka i mitraljeza. Tu su se iskazali osobito naši Šumadinci uz dve francuske divizije, koje su bile u navali. Ovaj ne-nadani napad i pobeda našeg oružja zbunila je neprijatelje, čije su vojne sile bile porazdeljene uzduž čitavog fronta tako, da nisu mogli u prvi mah da se snadu i da pošalju rezerve na bitačni sektor Dobrog Polja, na visinu od 1800 m, na mesto, koje je u strate-gijskom pogledu potpuno nemoguče za jače vojne operacije. Ovo je, medutim, bila samo delomična pobeda, jer je još trebalo da se zauzme glavnu ne-prijateljsku liniju. Narednog dana 16 septembra upru svim svojim snagama naše divizije Timočka i Jugoslovenska i s nadčovečjim snagama osvajaju i drugu neprijateljsku liniju, što je neprijateljske redove počepalo u dva dela. Ovo je več naveštalo skori slom centralnih sila na solunskom frontu. Jedne trupe neprijatelja počele su da otstupaju prema Gradskom k Varda-ru, a druge prema Prilepu. Naši ih slede, pobeduju. Ne traže hrane ni pomoči, ne gledaju na strmoviti i teški put. Lete kao na krilima vodeni duhom skore slobode i potpune pobede. 22 septembra naše hrabre čete prelaze Vardar, a več 23 osvajaju Gradsko i Prilep. Ova nagla pobeda naših trupa zadala je smrtni udarac bugarsko-ne-mačkoj vojnoj sili, i ona je počela gla-vom bez obzira da beži i da napušta svoje utvrdene rovove. Rasap silne bu-garsko-nemačke vojske bio j e potpun. Naše divizije u nogu slede neprijatelje dok ih potpuno ne oteraju iz svoje domovine. Več 28 septembra stižu u Carevo Selo, na bugarskoj gramci, i prisiljuju Bugarsku na kapitulaciju. Ona je i zatražila primirje več 26, koje joj je dato 29, uz prihvat savezničkih uslova. Tako je ovaj neprijatelj bio onemogučen i slomljen, napustivši potpuno svoje dosadanje saveznike. 1 ar-mija s francuskom konjičkom briga-dom goni Nemce i Austrijance i več 29 oktobra stiže na Dunav, koji je prešla, a 1 novembra slavodobitno je stu pala beogradskim razorenim ulicama. Kroz to vreme, dok je naša slavna vojska brala lovorike, silno se jo Austro-ugarsko carstvo treslo i dr malo u temeljima, koje se malo za ti m i potpuno srušilo. Pobedila je j ravda, pobedila je živa Vera u spas i slobodu svoje domovine i Slovenstva, pobedila je snaga i visoki moral naše slavne vojske i čitavog našeg naroda na čelu s neumrlim Kraljem Petrom Oslobodiocem i Njegovim uzvišenim Sinom ratnikom - državnikom Rraljem Aleksandrom I.
*
Tom pobedom bio je odlučen evropski rat i spašeno Jugoslovenstvo. Posle vekova robovanja nadoše se Hrvati i Slovenci u zagrljaju brata Srbina. Nadosmo se na suncu Slobode. Stvo-rismo svoju Kraljevinu Jugoslaviju pod neumrlim genijem Petrom Velikim. -
Kralj AJeksandar i general Fraitšo Depere osmatraju položaj neprijatelja
Vuk Stefanovič Karadžič
Povodom oivorenja Vukovog doma u Iršiču dne 17 o. m.
(Uz naš uvodni članak današnjeg broja »Sokolske prosvete«)
15~godišnjica pr oboja soiunskog
fronta
Str. 3.
ji doživljuje da vidi kako oni, ko j i hte-došc zbrisati s lica zemlje Srbiju i Južno Slovenstvo padoše u prah, a on okrunjen venccm ncumrle slave dadc poslednji blagoslov ujedinjenoj i oslo-bođenoj braći u novoj državi, svojim duhom sagradenoj Jugoslaviji.
U tim teškim i krvavim borbama za slobodu i ujedinjenje našeg naroda
dalo je i Sokolstvo svoj dragoceni oboi u životima i krvi svoje braće, koji su sc nalazili u prvim redovima srpske vojske, a naročito u dobrovoljačkim jugoslovenskim legijama. Sokolstvo je svesno svih tih žrtava skupo plačene slobode i ujedinjenja našeg naroda, i ono če hteti i moči da čuva i sačuva tu zlatnu slobodu za večna vremena.
m
Glede podnašanja raznih naoSba pojedinim mmlstar-
stvima
Svim bratskim sokolskim župama!
Od Ministarstva za fizičko vaspita-nje naroda pod O. br. 2.670 primili smo skt sledeče sadržine:
»Ovome Ministarstvu je čast ponovno skrenuti pažnju Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, da sc Vaše organizacije ne pridržavaju ranijeg ras-pisa o podnašanju raznih molba, več se direktno obračaju ovome Ministarstvu s molbama za pomoč i intervencije, ili se direktno obračaju pojedinim ministarstvima sa raznim molbama, ko-jc ista ne uzimaju u postupak, več tra-že potrebna mišljenja od ovoga Ministarstva, a cime se otežava rad i pravi izlišna prepiska.
Da bi Ministarstvo imalo verni ju sliku i tačnost podataka navedenih u molbama poj edinih sokolskih organizacija, ovome Ministarstvu je čast umo-liti Savez SKJ, da ponovno naredi po-dručnim organizacijama da se uopšte ne obračaju direktno sa svojim molbama, i intervencijama, kako ovome Ministarstvu, tako i ostalim ministarstvima, več nadležnim putern jedino
Glede prlkupljaiija dobro-voljnih novčanlh prinosa medu jedlnicama
Svim bratskim župama!
U zadnje doba učestale su u našem Savezu jače nego ikada posvete barja-ka društava i četa, koje se jedinice on-da bez prethodne dozvole Saveza obračaju na sva društva učlanjena u Savezu za novčane pripomoči pod raznim nasiovima.
Pojedine župe radi toga dižu kod Saveza svoj glas protesta i traže da ih se poštedi od ovakovog prosjačenja, jer da to prekoračuje svaku meru i da i župe i njihove jedinice, koje i same muku muče sa svojim teškim prilikama, nisu u mogučnosti da udovoljavaju sve-mu onome što se od njih i suviše traži.
Ovim opetovano skrečemo pažnju svakoj pojedinoj br. župi, da one sa svoje strane deluju na sve svoje jedi-
preko župa i Saveza, kako bi Savez SKJ mogao dati svoje mišljenje i overavao tačnost podataka navedenih u molbi. Istovremeno neka Savez SKJ skrene pažnju područnim organizacijama, da če ministarstvo biti prinudeno da mol-be bez mišljenja Saveza SKJ ne uzima u postupak.«
Saopštavajuči ovo bratskim župama opetovano molimo, da se ovo u celosti bezuvetno najozbiljnije saopšti svima jedinicama, društvima i četama i da ih se pozove da se najstrože pridržavaju onoga što traži Ministarstvo u svom gornjem dopisu. Skrajnje je vreme da u jedinicama zavlada red i po-štivanje saveznih odredaba, jer če se samo tako održati i autoritet Sokolstva prema državnim vlastima, pred kojima treba da pokažemo svoju največu dis-cipiinu. Bratske župe činimo odgovornim za svaki slučaj budučeg nepošti-vanja ovog našeg raspisa.
Zdravo!
Beograd, 18 septembra 1933.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
II zam. starešine: Đ. Paunković, s. r.
nice i da im jasno i izričito zabrane da bilo same u buduče traže novčane pri-nose, bilo da se odazivaju ovakovim i sličnim molbama drugih jedinica, koje se na njih obračaju za pomoč šahiranjem dobrovoljnih novčanih prinosa, ako im to nije izričito dozvoljeno po upravi Saveza SKJ.
Sve ovakove molbe, koje nisu odobrene od Saveza treba da ih jedinice, kojima iste stignu, naprosto vračaju neuvažene, i da preko svoje župe o torne izveste Savez, kako bi mogao da disciplinski postupa protiv svake one jedinice, koja se ogreši o savezne pro^ pise.
Zdravo!
Beograd, 18 septembra 1933.
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
II	zam. starešine: Đ. Paunkovič, s. r.
Otkriče spomenika Lundru i Ada-mižu u Ljubljani. U nedelju 17 o. m. bila je u Ljubljani priredena u spomen 25 godišnjice septembarskih žrtava, o kojima smo več pisali, velika spomen svečanost, prilikom koje je bio otkri-ven na ljubljanskom groblju nad grobom pokojnih žrtava Adamiča i Lundra lep spomenik, dok je na Pogaea-revom trgu, gde su bili obojica nacionalista streljana, otkrivena spomen ploča. jSva Ljubljana bila je več u predveče svečanosti okičena barjacima i iluminirana. Na ove iracionalne svečanosti stigla je i posdbna delegacija grada Ptuja s bratom dr. Šalamunom na čelu. U subotu 16 o. m. uveče otvo-rilo je 6 topovskih hitaca svečanosti, a grad je osvanuo u svečanoj iluminaciji reflektora i lampiona. Štanovnici starog grada priredili su uz saradnju glazbe Sokola I spomen veče s govorilna, deklamacijama i povorkom. Glavna svečanost održana je u nedelju. Ujutro u 8 i po održana je misa na groblju, a nakon toga pošlo se na grobove, gde je otkriven na svečan način spomenik uz pevanje Hubadove župe i uz govore nacionalnih i sokolskih govornika, tc pretstavnika grada. Na ovoj svečanosti zastupao je vladu ministar br. dr. Kramer. Ovom svečanom otkrivanju prisustvovali su pretstavnici vojske, banovine, grada i drugih državnih ureda, te raznih nacionalnih i kulturnih organizacija. Savez SKJ zastupao je i zam. starešine brat Engelbcrt G angl. Drugi deo svečanosti održan je oko 11 sati u samom gradu. Ispred Narodnog doma krenula je na Pogačarov trg velika povorka sa Sokolstvom na čelu, u kojoj su bili pored daka sviju škola zastupani još i Narodna odbrana u uniformi, četnici, vatrogasci i druge korporacije i organizacije. Na mestu, gde su pali Adamič i Lunder kao žrtve austrijskog nasilja, održani su mnogi govori. Kao prvi govorio je I zamenik starešine brat Lngelbert Gangl, koji je otkrio spo-
men ploču i predao je na čuvanje gra-donaeelniku bratu dr. Pucu. Ove tužne spomen svečanosti u kojima je sudelo-valo čitavo gradnstvo, bile su dosto-jan akt pijeteta naprama narodnim mučenicima, koji su pali kao žrtve za slobodu otadžbine.
Nađena skupocena geografska Imjiga. Profesor Jordan Ivanov, koji je pre nekoliko meseci otkrio u staro-drevnom rilskom manastiru starobu-garski glagolski rukopis, našao je — nastavljajuči svoja istraživanja po istočno bugarskim manastirima — ge-ografsku knjigu čuvenog arapskog na-učnika Idrizija. Original ove skupoce-ne knjige napisan bio je godine 1154, ali se je izgubio. Ostala su samo tri prepisa, koja se čuvaju u muzejima u Parizu, Londonu i Carigradu. Ovaj poslednji prepis, naden u Bugarskoj, je dakle četvrti sačuvani primerak, a po vestima je ovaj primerak najbolje sa-cuvani prepis. Sadržava 70 bojadisa-nih zemljovida, te opis balkanskog poluostrva.
Dr. Leonid Pitamic počasni član udruženja američkih advokata. Udru-ženje američkih advokata pozvalo je našeg poslanika u Udruženim Državama Severne Amerike g. dr. Leonida Pi-tamiea, koji uživa u čitavom svetu kao pravnik odličan ugled, da održi na nji-hovom kongresu u Grands Rapidsu predavanje iz područja međunarodnog prava. Tom prilikom biče mu izručena na svečan način diploma, kojom ga imenuje pomenuti Savez svojim počasnim članom.
100 godišnjica odličnog našeg pedagoga. Pre 100 godina na dan 18 septembra rodio se u Karlovcu Stjepan Novotni, potomak čeških doscljenika, koji je izdao prvi hrvatski pedagoški udžbenik i koji je počeo da izdaje i prvi pedagoški list »Napredak«, koji spojen^ sa »Savremenom školom« iz-lazi još danas več 74 godinu. Umro je veoma mlad, u svojoj 34 godini, ali je njegov uticaj na učiteljstvo bio ogro-nian, jer jc on prvi uveo moderne pedagoške principc u bivšoj Hrvatskoj, te bio buditelj staleške svesti učitelja.
Prva slovenska štampana knjiga. Hrvatski deo našeg naroda prvi se je okoristio s tehnikom štampanja knjiga. Ovih dana navršilo se je baš 450 godina otkako je u Mlecima otštampa-na po zaslugi kčerke Ivana Frankopana, poslednjeg kneza otoka Krka, sta-roglagolski »Misal«. Do danas je oču-vanih samo oko šest primeraka ove najstarije slovenske štampane knjige.
Vežbe za pokrajinske sletove ii Salajevi? š Zagrebu
izašle su iz štampe, te se dobiju kod Sokolske župe u Sarajevu. — Cena za porudžbine do 50 primeraka Din 10, od 50 naviše po Din
8	primerak. — Narudžbe slati Sokolsko) župi (za sletski odbor) u Sarajevu. — Narudžbe se izvršuju samo uz pouzeče ili uz napred poslani novac.. Pošto su troškovi po-štarine pouzeča visoki, to se pre-poručuje br. župama i društvima, da novac pošalju napred na ček. račun br. 1988 (vlasnik računa: »Sokolska župa Sarajevo II, pokrajinski slet SKJ — Sarajevo«)-
Prvoklasni gSaafear
na Fliigelhornu, koji dobro pozna-je i limene instrumente, traži na-meštenje kao činovnik. Sposofcan je i sam da vodi glazbu. Obratiti se na Sok. društvo Blato (Korčula).
Načelnik društva traži
n a m e š t e n j e. Dobar načelnik društva s praksom i dobrim kvalifikacijama (položenim župskim prednjačkim ispitom i študent prava), a vrlo siromašnog stanja traži činovničko nameštenje s umerenom platom pod obavezom, da radi kao načelnik u mesnom Sok. društvu. — Ponude slati na Sokol, društvo Dragutinovo.
Kompleten sok. kroj,
dobro ohranjen, za srednje veliko postavo, poceni proda, Jagodic Jakob, Strahinj 53. p. Naklo pri Kranju.
mwk i
IZ UREDNIŠTVA
Ogroman broj izveštaja o proslavi 10-godišnjice rođenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra primorao nas .je da ih — radi ograničenog prostora lista, a i da bi ih objavili još pravovremeno
—	donesemo u što kračem opsegu. U ovem broju ujedno i završavamo ob-javljivanje tih izveštaja, našto upozo ravamo br. jedinice da ne reklamiraju svoje zadocnjele izveštaje što više ne-če moči biti objavljeni.
Bratskim jedinicama župa Beograd i Varaždin! Skrečemo ponovno pažnju bratskih jedinica pome-nutih župa. da čemo objavljivati jedino one njihove izveštaje, koje primimo samo preko župa.
Župa Ranga £uk.a
SOK. DRUŠTVO BANJA LUKA
Proslava desetgodišnjice života starešine našega Saveza Nj. Vis. Kraljeviča Petra izvedena je ove godine u našem društvu dosta skromno. Društveni upravni i prosvetni odbor sude-lovali su korporativno kod defilea trupa na banjalučkom polju, a onda su posetili sve bogomolje, u kojima je služeno blagodarenje. Iako je bio rad-ni dan opazilo se je vrlo mnogo sveta na ulicama, koje su bile zastavama is-kičene. Svet je praznovao. Naveče je vojna muzika priredila bakljadu po gradu, koja je takoder privukla mnogo sveta.
Posle bakljade sakupiio se je naše članstvo u sokolani. gde je društvo priredilo skromnu akademiju. Prosve-tar brat Muradbegovič održao je govor o značaju 6 septembra sa sokol-skog i nacionalnog gledišta, pa su onda nastupili članovi u prostim ljubi j. vežbama i u vežbi »petica«, a zatim i muški naraštaj u ljubi j. prostim vežbama. Vcžbe su prilično slabo uspele.
—	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR VAROŠ
Na dan rođenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine Saveza SKJ 6 septembra o. g. priredilo je Sokolsko društvo Kotor Varoš zabavu s obilnim i vrlo lepim programom i šalom u jednom činu »Razbijeno ogledalo«. Pozdravni govor održao je starešina društva brat Čučkovič. Zabava je odlično uspela.
SOK. ČETA GOR. PODGRADCI f Brat Radovan Vujič
Blagajnik Sokolske čete Gor. Pod-gradci brat Radovan Vujič umro je 25 avgusta o. g. Brat Vujič bio je odličan saradnik u svojoj četi, dobar So-ko, drug i prijatelj, te je iza sebe osta-vio medu bračom Sokolima i ostalim meštanima lepu uspomenu. Stoga se je njegova smrt d uboje o kosnuia svih.
Soikoli i ostali meštani ispratili su milog pokojnika do večne kuče u veli-kom broju. Na grgblju se je s pokojnikom oprostio u ime čete brat Jusuf
S.	Granov. Slava mu!
SOKOLSKA ČETA OTOKA
Na najsvečaniji način proslavila je ova četa prvu deceniju života svoga uzvišenog staroste Prestolonaslednika Petra.
Uoei same proslave meštani su osvetlili prozore svojih kuča i okitili ih zastavama, a na veče su Sokoli or-ganizovali povorku kroz grad, u kojoj je sudelovalo mnogo gradana. Povorka se ustavila pred Sokolskim domom,
gde je održao brat Adenovič Halid govor članstvu i gradanima o važnosti
6	septembra za nas Sokole. Nakon govora otpevana je državna himna i nastala sokolska veselica.
Sutradan, na 6 septembra, održa-Ia je uprava čete svečanu sednicu uz prisustvo velikog broja građana, te je ispred svih, poslana brzojavna čestitka starešini Saveza SKJ.
SOKOLSKA ČETA SVODNA
Na 10 o. m. priredila je Sokolska četa Svodna kod Narodne osnovne škole svoju javnu vežbu. Pre podne istog dana održala je svodanska Stre ljačka družina natecanja u gadanju na svome strelištu, a posle podne nastu pile su sve kategorije okolnih društava i četa prema posebnom rasporedu. Na veee je održana igranka, na kojoj je svirala tamburaška sekcija matičnog društva Prijedor.
Župa Beograd
ŽUPSKI LAKOATLETSKI TEČAJ
Od 15 do 31 avgusta t. g. održan jo u Beogradu na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd matica župski lakoatletski tečaj s ukupno 36 redovnih i osam vanrednih slušalaca i to: brače 27 redovnih i 4 vanrednih i sestara 9 redovnih i 4 vanrednih. Slu-šaoci su bili iz sledečih društava: Arandelovac, Beograd matica, Beograd 1, Beograd III, Beograd IV, Beograd VII, Beograd VIII, Vrdnik, Debelja-ča, Dobanovci, Zemun, Kovin, Ložnica, Obrenovac, Pančevo, Petrovac, Po-žarevac, Ruma, Stara Pazova, Crepaja i Šabac.
Voda tečaja bio je brat Feodor Gopurenko, putujuči prednjak župe, a predavali su članovi TOŽ, POŽ i poznatiji beogradski lakoatletičari. Ukupno je održano 120 časova.
Rad je počinjao u 6 časova uiutru i trajao je do 18 časova, s popodnev-nim odmorom od 12 do 15 časova.
Svi tečajci spavali su pod šato-rima i u zgradi na letnjem vežbalištu, a hranili se zajednički u režiji župe na licu mesta. Na hrani iz svakoga društva bilo je po jedno lice o žup-skom trosku.
U toku tečaja priredena su dva manja izleta: jedan na Bele Vode, gde je tečajcima pokazana vodovodna instalacija za grad Beograd; a drugi na higijensku izložbu.
Na kraju tečaja održane su medu tečajcima lakoatletskc utakmice, koje su pokazale koliko se uspelo u ra-du. Tečaj je potpuno uspeo. Posle oproštajne večeri svi tečajci su otišli svojim društvima da produže rad i da se i dalje usavršavaju na temelju stc-čenoga znanja.
ŽUPSKE KROS-KONTRI UTAKMICE
Na dan 10’ o. m. održane su na Čukarici blizu Beograda kros-kontri utakmice Sokolske župe Beograd pod vodstvom brata Petra Čoloviča, zame-nika župskog načelnika. Članovi su tr-čali na 2000 m i u moročadskom trča-nju na 800 m; članice na 1000 m; župski naraštaj na 1500 m i ženski naraštaj na 800 m. Učestvovala su ukupno 82 učesnika i to: članova 48, članica 7, muškog naraštaja 21 i ženskog na-raštaja 6 iz 12 društava. Organizacija ovih utakmica bila je odlična, a vreme pogodno.
Utakmice su počele u 8 časova ujutru s momčadskim trčanjem ekipa od po četiri člana iz svakog društva. Prvo jc stiglo društvo Beograd I, drugo Beograd matica, treče Beograd VI, četvrto Beograd VIII, a ostali su dis-
kvalifikovani zbog nepropisnog trča-nja. Kod ženskog naraštaja nastupaju dva društva: Beograd lili Beograd IV. Pobcduje Beograd III sa li : 10 bo-dova. S muškim naraštajem učestvuje pet društava. Prvo je Beograd matica sa 66 bodova. Dalje: Beograd IV sa
50,	Zemun sa 47, Beograd III sa 38 i Beograd VI sa 32 boda. S članicama učestvuje četiri društva. Prva jc stigla sestra jelka Pravdica iz Beograda IV za 3 : 27.5. Društva su zauzela sledeči red: Beograd IV 16 bodova. Pančevo
6,	Beograd III 4 i Zemun 2 boda.
Najinteresantnije trčanje bilo je trčanjc članova na 2000 m, gde je uče-stvovalo 12 društava sa 46 članova. U velikoj i ogorecnoj borbi stiže prvi br. Slavko Jozanov iz Beograda matice za
9 : 09.9. Od društava prvo jc Beograd VIII sa 140 bodova, drugo Beograd matica sa 134 boda, a treče Beograd VI sa 124 boda.
Utakmice su sc završile tačno u
10 časova i 30 minuta.
Prema ukupnom broju dobivenih bodova društva su zauzela sledeči red: Beograd matica 200 bodova, Beograd VI 180, Beograd VI 166, Beograd III 160, Beograd VIII 140, Zemun 88, Beograd II 61, Beograd I 57. Beograd V 45, Beograd VII 35, Ruski Soko Zemun 34 i Pančevo 6 bodova.
Svi učcsnici bili su u odličnoj fi-zičkoj kondiciji. Moralni uspeh ove priredbe je ogroman, jer smo uvideli da sa svojim članstvom možemo računati s pojedinim granama lake atletike, koje traže od učesnika pravu so-kolsku izdržljivost i bratsko nesebično takmičenje, pošto su utakmice pro-tckle bez ijednog incidenta i ako je borba bila ogorčena. — M. J.
PROSLAVA RODENDANA NJ. V. PRESTOLONASLEDNIKA PETRA U BEOGRADU
Deseti rodendan brata starešine SSKJ proslavljen je svečano. Sokoli Beograda su sami iz veli proslavu u svojim sdkolanama, a zajedničku je organizirala Sokolska župa.
Ta svečanost se održala u vežbao-nici Sokolskog društva Beograd Vil (Dom privrednika). Lepa dvorana ovog agilnog društva je bila skoro puna, kad jc u 11 čas. došao izaslanik N j. Vel. Kralja, pukovnik g. Leko. Svečanoj proslavi prisustvuju izaslaniei ministarstva, opštine grada Beograda, Poljske Republike, tc raznih kulturnih i humanih ustanova. Prisustvuju i starešinstva svih beogradskih sokolskih društava i ruskog Sokola.
Svečanu .sednicu otvara starešina župe br. Branko Živkovič, kratkim govorom, u kojem pozdravlja izaslanike, goste i Sokole, i poziva prisutne da kliknu »2ivco« Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku i celom Kraljevskom Domu. Zatim daje reč br. dr. Milanu Glaviniču, pretsedniku Župskog pro-svetnog odbora i starešini najstarijeg sokolskog društva Beograd matice.
Br. dr. Glavinič u lepom i tempe-ramentnom govoru govori o Dinastiji Karadordeviča, iznašajuči zasluge Njene pri stvaranju i organiziranju Srbije i današnje Kraljevine Jugoslavije. Govor br. prosvetara je saslušan s ve-likom pažnjom; prekidan je nekoliko puta poklicima Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji. Govor jc završio pozivom novim generacijama, da očuvaju u svojim srcima bezgraničnu ljubav prema Otadžbini, Kralju i svome starešini Prestolonasledniku Petru, i da bu-du rešeni na naj veče žrtve, kao što su i njihovi prctci.
Svi prisutni su sa br. prosvetarom klicali Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku i Otadžbini.
Posle govora brata prosvetara, Pe-vačko društvo Obilič je otpevalo dr-žavnu himnu. Brat K. Jovanovič iz Zemuna je recitovao pesmu o Nj. V. Prestolonasledniku, koju je za tu pri-godu ispevao br. D. Glušac. Ses. Greta Rajtiinger iz Beograda matice recituje s osobitom toplinom pesmu »Domovina« od Dušana Vasiljeva. Sestra i brat su dobili zaslužan aplauz. Pevač-ko društvo Obilič otpevalo je još jedmi pesmu s muškim zborom, a brat starešina je sc ponovno zablagodario svima na poseti i zaključio ovu svečanu sednicu u 12 časova.
Prema programu, koji jc izradio 2PO, uvečer se u svakom društvu mora održati društveno svečano poselo u čast 10-godišnjice rodenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine SSKJ.
1	u svim sokolskim društvima je održano svečano poselo.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD MATICA
U Beogradu matici poselo je počelo u 20.30 čas. Br. starešina dr. Milan Glavinič je otvorio poselo kratkim govorom i dao reč br. prosvetaru Mo-miru Sinobadu, koji je pročitao o »Dinastiji Karadordeviča«, poslanicu, koju je ŽPO uputio svima društvima i četama. Mešoviti hor, pod rukovod-stvom društvenog horovode, vrednog i agilnog brata Drag. Atanackoviča-Bate, otpevao je državnu himnu. Zatim su sestre Greta Rajtiinger i N. N. recitovale dve pesme, za koje su na-gradene dugim aplauzom. Pevački hor otnevao je »Hej Sloveni« i sa »Sokolskim pozdravom« završen je svečani deo programa. Posle nastaje igranka.
111111111ROSIJA - FONSIEK © DHUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURAMJE Ш BEOGRAD »llllilllll
SOKOL. DRUŠTVO BEOGRAD I
Beograd I je proslavio dostojanstveno i lepo svečanim poselom u svo-joj vežbaonici. Na programu su recitacije, vežbe, pesme. Govorio je o Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru br. Franja Galijan, prosvetar društva. Zatim je nastala igranka, ko ja je potrajala dosta dugo u prijatnom raspoloženju.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD III
Na osobito lep način je proslava izvedena u sokolani Beograd III. Proslava je izvedena s akademijom, na kojoj su poglavito učestvovala muška i zenska deca. Vežbe, recitacije i govori, sve je bilo lepo izvedeno.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD IV
Beograd IV, koji je na samoj periferiji Beograda, na Čukariei, a čije je članstvo ve činom radnik, proslavu je održalo u nedelju, 3 o. m. Svečano poselo je otvorio br. Žika Pavlovič, kratkim govorom o značaju 6 septembra za naš narod. Sav program je izveden prema uputstvu ŽPO. Recitacije, vežbe i kola, sve je izvedeno dobro i lepo. Ceo program je ostavio lep i dubok utisak na sve prisutne, kojih je bilo veoma lep broj.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD V
Deseti rodendan starešine SSKJ proslavilo je ovo društvo na sokolskom večeru na dan 6 o. m. Pored govora prosvetara br. Dušana Popoviča o Dinastiji Karadordeviča, bile su na programu recitacije, pevačke i vežbačke tačke. U prijatnom raspoloženju večer je brzo prošla.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD VI
Sokolsko društvo Beograd VI je izvelo proslavu skromno, a prema uputstvima koja je izradio ŽPO. Pose-
lo	je otvorio br. starešina kratkim govorom, zatim brat prosvetar govori o »Dinastiji Karadordeviča«. Slede uspele vežbe, recitacije i narodna kola.
SOK. DRUŠTVO BEOGRAD VII
Proslava u Beograd VII (Dom pri-vrednika) je izvedena u dostojanstve-nom i intimnom stilu. Kako su večina članova ovog društva privrednici i Privrednikovi pitomci to je ova proslava prilagodena njima. O Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru govorio je br, prosvetar. Zatim je tamburaški zbor otsvirao himnu i nekoliko pesa-nia; naraštajci-šegrti izvode recitacije i vežbe osobito lepo. Posle nastaje mala igranka.
SOK. DRUŠTVO BEOGRRAD VIII
Najmlade Sokolsko društvo Beograd Vili proslavilo je lepo rodendan Nj. V. Prestolonaslednika Petra. Brat starešina inž. Svetislav Vučkovič otvorio je poselo govorom o »Dinastiji Karadordeviča«. Društveni orhestar otsvirao je himnu.
SOK. DRUŠTVO CREPAJA
Ovo je društvo proslavilo deseto-godišnjicu rodenja brata starešine svečanim poselom 6 o. m. posle podne. Poselu su prisustvovale sve mesne nacionalne i kulturne organizacije, a otvorio ga je značajnim govorom za-menik starešine br. Nikola Kovačevič, čiji je govor saslušan s največom paž-njom. Ostali deo programa je ispunjen prigodnim deklamacijama, vežbama i pesmama, a završio se burnim odušev-ljenjem prisutnih za uzvišenog starešinu. Zatim je nastalo narodno veselje.
SOKOLSKO DRUŠTVO RUMA
Naše je društvo u sporazumu s ostalim kulturnim i nacionalnim dru-štvima organizovalo proslavu 10-godiš-njice rodenja Prestolonaslednika Petra. 5 septembra uvečer prtređena je bakljada kroz mesto, u kojoj, pored svih organizacija, sudeluje sve gradan-stvo, pozvano posebnim manifestom Sokolskog društva. U povorci su sva brača i sestre u odorama. Na čelu povorke je sokolska konjiča i muzika, a zatim dolazi oko 2000 učesnika. Na sred mesta se povorka zaustavila. U velikom oduševljenju uzima reč brat dr. Petar Jovič, koji govori o sutraš-njem danu i njegovu značenju za nas. Sviranjem državne himne završena je bakljada, posle čega se članstvo upu-tilor na letnje vežbalište. Ovde je starešina brat dr. Gvido Soretič održao lep govor o značenju toga dana za Sokolstvo. Govor je saslušan s velikom pažnjom, a prekidan poklieima bratu starešini Saveza i celom Kraljev-skom Domu. Posle nastaje sokolsko veselje.
Dana 6 septembra sve članstvo, naraštaj i deca, u odorama, prisustvu-ju svečanom bogosluženju u svim cr-kvama.
U nedelju, 10 o. m. održana je čisto sokolska proslava rodendana u vidu posela, koje je otvorio starešina društva, brat dr. Gvido Soretič. Zatim prosvetar društva, brat A. Lovasič
govori o Dinastiji Karadordeviča. Posle uspelih recitacija i vežbi nastaje igranka. — Ž.
SOK. DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA
Sokolsko društvo u Sremskoj Mitroviči proslavilo je svečano 6 septem-bar, dan rodenja starešine Sokola. Proslava je održana u sokolani. Mnogo-brojne goste, kojih je bilo iz svih redova gradanstva, a naročito omladine, pozdravio je starešina društva, brat Vladislav Hanosek. Istakavši značaj desetog rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika, brat starešina je poželeo sreču Nj. Vel. Kralju, Kraljici, Prestolonasledniku i celom Kraljevskem Domu. Prisutni su pri pomenu svakog imena burno klicali »Živeo«.
Zanatlijsko pevačko društvo »Stra-žilovo« otpevalo je himnu i venae narodnih pesama. Uspela interpretacija narodnih pesama ovog agilnog društva, pod dirigovanjem horovode br. Bogdana Laloševiča, naišla je na dopada-nje. Brat Ivan Udicki, član Prosvetnog odbora, održao je veoma uverljivo i pronikljivo predavanje o značaju rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika. Svojim predavanjem br. Udicki je iza-zvao tople i Spontane manifestacije Prestolonasledniku i Kraljevskom Domu. Sestra Danica Ferster recitovala je pesmu br. Bogumila Toni: »Na deseti rodendan«; br. Veselin Grgurov recitovao je Filipovičevu pesmu: »U-nuku Petra Mrkonjiča«, a brat Ervin Fora pesmu br. Udickog: »6 septembra«. Sve recitacije, kao i ceo program, saslušane su pažljivo i primljene s odobravanjem. — Ž.
SOKOLSKA ČETA BAĆEVAC
U nedelju 10 o. m. bila je u selu Bačevcu, blizu Umke, velika i retka nacionalna svečanost. Osvečen je spomenik izginulim borcima u ratovima za oslobodenje i ujedinjenje jugoslo-venskog naroda iz sela Bačevca, Bož-darevca i Gunca, te osvečenje sokolske zastave čete Bačevac i javna vežba čete Bačevac uz su delovanj e matičnog društva Beograd matica, Sok. društva Obrenovac i čete Barajevo.
Spomenik je podigio zajednički.n trudom oko osam stotina porodiea iz gore pomenutih sela, a zastavu je četi darovao brat Rade Kosovič, doskoraš-nji član uprave Sokolskog društva Beograd matica.
Spomenik je podignut u crkvenoj porti i na njemu su i spisana imena svih izginulih, kojih ima više stotina.
UH časova i 30 min. otpečeo je pomen izginulim ratnicima uz činodej-stvovanje triju sveštenika u prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja, izaslanika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslaviji, Sokola iz Beograda matice i Obrenov-ca i velikog broja seoske inteligencije i seljana iz Bačevca i okolnih sela. Posle završenog čina pomena i osvečenja spomenika govorio je okupljenome narodu sveštenik iz Bačevca o borbama od 1912 do 1918 godine, a mešoviti hor Sok. društva Beograd matica otpevao je državnu himnu.
Zatim je na istome mestu izvršeno osvečenje sokolske zastave. Zastavi je kumovao brat Dura Paunkovič, II za-menik starešine Saveza SKJ, preko svoga izaslanika. Sveštenik iz Bačevca održao je topao patriotski govor pozivajuči okupljeni narod da se upi-suje u Soko. Kum je predao zastavu starešini čete, a ova j uz nekoliko pri-godnih reči zastavniku. Zastavnik j c prihvatio zastavu. celivao je i zakleo se, da če jc čuvati i da če za n ju rado dati i svoj život. Održali su posle toga kratke govore o Sokolstvu brača: Mo-mir Korunovič, izaslanik Saveza SKJ i zastupnik kuma i dr. Milan Glavinič, starešina Sok. društva Beograd matica. Brat Jovan Jovanovič, tajnik matice, izneo je želje otsutnoga darodavca zastave, da četa ne sustane u radu i da se članstvo još u večem broju okuplja oko zastave. Brat Draga Stojanovič. član čete, recitovao je pesmu: »Pozdrav zastavi«, a jedan član i jedna članica recitovali su pesmu u dijalogu: »Razgovor Like s Istrom«. Zbog ove pesme mnogima su navrle suze na oči i stezale se pesnice, jer je potsetila da ima još brače i sestara koji su pod tu-dim jarmom. Mešoviti hor Beograda matice završio je svečanost pevajuči pesmu: »Hej Sloveni!«
Po podne održana je javna vežba u crkvenoj porti. Vežbane su proste vežbe sa sleta iz Ljubljane i to: stari-ja brača i članice iz Beograda matice, članovi iz Obrenovca, četa iz Bačevca i ženska deca čete Barajevo. Sve su vežbe odlično odvežbane, te je uspeh bio ogroman i svaka je vežba popra-čena burnim klicanjem. Posle javne vežbe nastalo je narodno veselje.
Sve ove priredbe sprovele su: Sokolska četa Bačevac i Crkvena opština Bačevca, Božadrevca i Guncate sa Sokolskim društvom Beograd matica. —
M. J.
SOKOLSKA ČETA U DUBOVCU (KOVIN)
Sokolska četa u Dubovcu je proslavila 10-godišnjicu rodenja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra sokolskom zabavom 6 septembra uvečer. Pored
govora starešine brata Blagoja Jeroti-jeviča, koji je bio pračen velikom pažnjom prisutnih, bile su na programu recitacije i pesme. Poslednju tačku programa, pesmu »Hej Sloveni« pevao je s horom i sav prisutan narod.
SOKOLSKA ČETA NOĆAJ
Ova četa izvela je proslavu u vidu svečanog posela. Tom prilikom brat prosvetar čete pročitao je predavanje
o	Dinastiji Karadordeviča, naročito spremljeno za taj dan, a jedan nara-štajac recitovao je pesmu: »Prestolonasledniku Petru« od dr. V. Rašiča. Svečanost je prošla u prijatnom raspoloženju.
SOKOLSKA ČETA PROVO (ŠABAC)
Ova mlada četa je skromno izvela proslavu rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, a prema uputa-ma koje je dao Prosvetni odbor župe.
Proslava je održana kao svečana sednica, na kojoj je starešina pročitao govor o »Dinastiji Karadordeviča«. Sokolska deca i naraštaj recituju lepo; muški naraštaj peva »Oj letni sivi sokole«, a br. prosvetar govori o »Sokolstvu na selu i njegovom prosvetnom utica ju«. •— Ž.
Kupujte lasfave kod
I. NEŠKUDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
418-15
župa Hfelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO VIRJE
Proslava desetgodišnjiee života Prestolonaslednika Petra obavljeno je ovde na najsvečaniji način. Uoči same proslave priredena je bakljada i povorka s vatrogasnom glazbom. Povorci su prisustvovala sva mesna društva, inteligencija i mnoštvo naroda. Tom prilikom se klicalo Kralju, Prestolonasledniku, Kralj. Domu i Domovini. Povorka se zaustavila u parku pred škol. zgradom, gde je brat Ivan Stazič pri-kazao narodu Prestolonaslednika Petra, kao našu uzdanicu i nadu u bolju budučnost. Pjevačko društvo »Rušan« otpevalo je državnu himnu, našto se je povorka razišla uz zvukove vatro-gasne glazbe. Svečanom blagodarenju dne 6 septembra prisustvovalo je dosta naroda, sva mesna društva, škol mladež sa svojim nastavnicima, te ope. činov. Posle erkvenog obreda, održana je u dvorani Selj. zadruge svečana matineja. Posle otpevane državne 'himne opširno je govorio o značenju proslave starešina društva brat dr. Šinjar.
Tom zgodom je uzeo reč i pove-renik Jadranske straže brat I. Tot i prikazao vrednost našega Jadrana za ekonomsku i političku samostalnost našega naroda, za koju se bori i Jadranska straža pod visokom zaštitom Prestolonaslednika Petra, a koja da-nas posvečuje svoj prvi školski brod »Jadran«, darovan kr. mornarici.
Podmladak Sokola izveo je nekoliko vežbi, a Pjev. druš. Rušan završilo je pesmom ovu nada sve lepu i vrlo uspelu manifestaciji! jugoslovenske misli.
*
Sokolsko društvo u Virju održa-valo je 8 o. m. uz sudelovanje bratskih društava koprivničkog okružja svoju javnu vežbu, koja je vrlo dobro uspela. Vežbama je rukovodio okružni načelnik, brat Joco Klaič, a izvedene su sve s mnogo volje i preciznosti.
Naročito valja spomenuti, da je i ovoj priredbi kao i u sličnim zgodama, prisustvovalo dosta seljačkog sveta.
Na koncu se starešina Sokola br. Fran Šignjar zahvalio prisutnim vež-bačima i posetiocima izraživši nadu, da če se naše Sokolsko društvo povečati novim članstvom.
Ži2par Karlovac SOKOLSKO DRUŠTVO OGULIN
Dne 10 o. m. održan je u Ogulinu okružni slet. Time je svečano proslavljena desetgodišnjica ličko-goranskog sokolskog okružja. Proslava je uspela u svakom pogledu. Sudelovala je vojna muzika 53 peš. puka iz Karlovca. Do podne su održana takmičenja, gde se osobito istakla ogulinska vrsta, i pokusi, a o podne formirala se velika povorka. Povorka je prošla glavnim ulicama Ogulina, a završila nakon jed-nog sata na vežbalištu.
U tri sata po podne započela jo javna vežba na lepo uredenom vežbalištu na kome se iskupilo oko dve tisu-če ljudi. Program je bio vrlo opsežan, upravo ogroman, pa nam je nemoguče svaku tačku posebno prikazati.
Nanizaeemo redom tačke obilnog programa javne vežbe. 1. Žemska de-ea (28). 2. Zenski podmladak (55). (Na koncu izveli slovo »P«)- 3. Muški podmladak (40). 4. Ženski naraštaj (30). 5. Muški naraštaj (20). 6. Ženski pod-
mladak uz pesme, vrlo skladno (30).
7.	Članovi Duga Resa preča (6) i članovi Karlovac ruče (6). 8. Naraštaj, deca i podmladak, vežbe na spravama (50). 9. Vežbe seljaekih četa: Ja-senak, Gomirje i Tršič, posebne vežbe, sastavio br. Čavrak. Izvedba odlična. 10. Naraštajke Ogulin (20). II. Članovi Ogulin krugovi (6). 12. Članice ljubljanske vežbe (20). 13. članovi ljubljanske vežbe (50) i 14. Skupni nastup.
Skupnim nastupom završen jc program, koji je bio izveden vrlo precizno, tako, da se ni jednoj taeci ne može ništa prigovoriti.
S	glavne tribine, gde je stajala slika Prestolonaslednikova pozdravio je prisutne krasnim govorom br. Vlado Rosnič, starešina. Njegov govor bio je lep kao pesma. Ukratko opisuje isto-rijat okružja ličko-goranskoga i zna-čenje današnje proslave. Njegov govor često je prekidan burnim klicanjem i ovacijama Kralju i Jugoslaviji. Još je govorio br. Malovič, starešina župe Karlovac, koji je svojim pozna-tim temperamentnim načinom raspa-lio slušače. Otsvirana je himna, a on-da je br. Malovič poveo narodno kolo, nato je započela zabava. Nočnim vozovima odlazili su gosti kučama noseči u dušama najlepše dojmove sa ovog uspelog okružnog sleta u Ogulinu, koji je i opet dao dokaza, da je u Frankopanovom Ogulinu još uvek budna visoka nacionalna jugosloven-ska svest, koju Sokolstvo ljubomorno čuva, svome narodu.
J. M.
Žiipa CfnMfana
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIŠKA
Vsem je še dobro v spominu lanski šišenski sokolski teden, ki so ga priredili Šiškarji ob priliki zgraditve svojega doma. Te dni so dne 10. t. m. torej šišenski Sokoli praznovali prvo obletnico uresničenja svojih dolgotrajnih upov. V ta namen se je vršila dne 8. t. m. ob 20. uri večerna javna telovadba, ki je spričo velike udeležbe jasno pokazala, kako narašča zanimanje za telovadbo. Veliko praktičnost so pokazali Šiškarji s tem, da so uporabljali namesto drage godbe harmoniko, ki so jo prenašali po zvočniku. Med mnogoštevilnim občinstvom srno opazili tudi člane savezne uprave SKJ s I. podstarosto br. Ganglom, mesto pa je zastopal podžupan prof. Jarc.
Prvo otvoritveno točko je tvoril nastop ženske in moške dece, za njim pa je nastopil ženski naraščaj. Oba oddelka sta izvajala vaje brezhibno. Naslednja točka so bile orodne vaje, ki so jih izvajali vsi oddelki in to na bradlji, drogu, konju in krogih. Posebnega navdušenja so bili deležni člani, ki so pred izvedbo zletnih vaj zapeli Schvveigerjevo »Mi smo Sokoli«. Z isto sigurnostjo kakor člani so nastopili tudi naraščajniki, ki so tudi uvodoma zapeli » Pozdrav tebi, sokolski rod«. Za moškim naraščajem so se vršile igre in orodna telovadba ženske in moške dece. Del moške dece je nastopil s krasno izvedenimi preskoki čez kozo, ostala deca pa je imela igre ob katerih se je zabavalo obenem z deco tudi občinstvo. Za deco so nastopile članice z zletnimi prostimi vajami. Prva posebna točka tega nastopa je bila tekmovalna bojna igra članov in naraščajnikov, ki so morali preko raznih zaprek nositi napolnjene vreče. Igra je vzbudila med občinstvom veliko zanimanja in navdušenja. S svojo posebno točko je nastopila tudi devetorica naraščaj-nic, ki je izvajala »Ritmiko«. To točko so izvedla tako lepo, da smo imeli vtis, kakor da bi imeli pred seboj pravi baletni zbor. Zadnjo najlepšo in najbolj učinkovito točko je tvoril nastop dveh karejev članov in enega kareja naraščajnikov. Vsi trije kareji so nastopili v barvanih hlačkah in se postavili tako, da so tvorili barve naše trobojnice. Izvajali so krasno kompozicijo načelnika br. Zalokarja ob zvokih »Lahke kavalerijc«.
Želimo, da bi šišenski Sokoli^ pokazali hvaležnemu občinstvu še več tako posrečenih telovadb.
iut>a Mostar
SOKOLSKA ČETA POSUŠJE
Rodendan starešine Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra,_ proslavljen je u Posušju na najsvečaniji način.
Uoči samoga dana svi sokolski domovi okieeni su bili zastavama. U 18 časova održan je u sokolani pomen pa-lim Sokolima na Bazovici, nato je formirana povorka koja je opbodila s bakljadom kroz čitavo mesto, pevajuči .razne patriotske pesme i kličuči Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku kao starešini, Kralj. Domu i velikoj Jugoslaviji.
Na dan 6 u 9 časova nakon održa-nja svečanog bogosluženja održana je u sokolani svečana sednica sa koje je poslata pozdravna depeša uzvisenom starešini. U večer je članstvo korporativno prisustvovalo svečanoj akadc' miji, koju je priredio Mesni odbor Jadranske straže.
SOKOLSKA ČETA STRUJIĆI
Na Usjekovanije 11 o. m. prigo-, dom erkvene slave u Orašju, priredila je četa Strujiči svoj javni čas s nastupom članova, naraštaja, muške i ženske dece. U vežbama su sudelova-' le i čete Veličani, Dračevo, Ubosko,: Ravna i Poljica.
Posle svršenih vežba održao je govor br. Dorde Tilimbat, učitelj, u kome je evocirao našu svetlu, ali i muč-nu prošlost, te pokazao put kojim treba da Sokolstvo i narod pode. Njego-: ve reči ueinile su veoma snažan utisak na okupljeni narod, koji ga je odušev-; ljeno pozdravio, posle čega je nastalo burno klicanje Kralju, Prestolonasledniku i Otadžbini.
Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN
Sokolsko društvo Apatin proslavilo je 6 septembra 10 rodendan svoga saveznog starešine Kraljeviča Petra na najsvečaniji način. Pre podne pret-stavnici Sokolskog društva prisustvo-vali su biagodarenjima u mesnim cr-kvama. Uveče je održano u prosto-rijama Hotela Lindenmajer svečano, poselo na kome su uzeli učešča svl članovi Sokola i mnogobrojni gosti. Posle sokolskog pozdrava, koji je_ otpevao hor Sokola, starešina društva dr. Vakanjac Milan, javni beležnik, pozdravio je visokog slavljenika Nj. Kr. Vis. Prestolonaslednika Petra. Nato je hor otpevao tri puta »Živeo ...« Jedan naraštajac i jedna naraštajka deklamovali su prigodne pozdrave Kraljeviču Petru. Zatim je starešina dr. Vakanjac održao vrlo lepo i uspe-;
lo	predavanje o članovima slavne Dinastije Karadordeviča, iznevši njihov veliki i teški rad na oslobodenju,i uje-dinjenju Srbije i Jugoslavije. Predavanje je saslušano s največim intereso-vanjem i nagradeno priznanjem i velikim aplauzom od Strane prisutnih. Po svršenom programu razvila se je igranka.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOČIN
Na dan 5 i 6 septembra o. g. prilikom proslave desetgodišnjiee rođe-nja Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, Sokolsko društvo Beočin, uz saradnju nacionalnih organizacija i drugih korporacija priredilo je veličanstvenu svetkovinu.
Na dan 5 septembra u 19’30 časova bio je skup pred opštinom, gde je posle održanog govora brata Manojla Dudiča, prosvetara, i veličanstvenog vatrometa s obližnjih brda povorka od preko hiljadu duša s muzikom na čelu krenula kroz selo. Povorka se zaustavila na prostoru pred Gradan-skom školom, gde je kao prvi uzeo reč br. Aleksandar Floršic, koji je govorio u ime Sokola i u svom poduljcm govoru ubedljivim rečima ocrtao značaj toga dana i Sokolstva uopee. Posle njega uzima reč upravitelj škole br. Ivan Koh, posle čijeg kračeg govora uzima reč u ime dobrovoljaca br, Jovan Stefanovič. Svečanost je završena govorom glavnog sekretara Udruženja četnika brata Stevana Mladenoviča.
Na dan 6 septembra u 10 časova održano je blagodarenje u srpsko-pra-vroslavnoj crkvi, koja je bila prepuna. Posle blagodarenja održana je svečana sednica Sokolskog društva pred opštinom, gde je br. načelnik Dušan Milutinovič, održao vrlo lep programatslci govor, nakon koga je sokolski zbor otpevao »Narodni zbor« (Hej truba-ču). U 16 časova sokolska fanfara iz Novog Sada održala je narodni koncerat pred opštinom, koji je trajao do 17 časova, a završilo se narodnim kolom, posle čega je povorka s muzikom na čelu otišla pred fabriku, gde je fabri-ka jedan sat koncertirala. U 20 časova. održana je svečana akademija s iz-, vanrednim programom. Posle programa održana je igranka.
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. FUTOG
Sokolsko društvo Stari Futog na dan 6—9 t. g. proslavilo jc svečano deseti rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije uz mnogobroj-r.o učestvovanje gradanstva. Prisutne je pozdravio lepim i patriotskim govorom brat dr. Dorde Topalov, starešina, u kome jc izneo ljubav prema Kralju i Otadžbini, prema uzvišenom slavljeniku i Domu Karadordeviča. Zatim je povorka krenula pračena masom gradanstva do Novog Futoga i tu je dočekana od strane opštinskog pretstavništva, na čelu sa br. Vajdičem Milanom, opštinskim belezmkom, koji jc pozdravio manifestante. Na proslavi su učestvovah osim Sokola još i pretstavništvo opštine Starofu-toške Dobrovoljno vatrogasno društvo Starog i Novog Futoga s muzi-kom, kao i Pevačko novofutoško dru-štvo.
Manifestacija je moralno uspela, a to se vidi po torne što je gradanstvo izrazilo svoju veliku ljubav prema Slavljeniku ogromnim učestvovanjem
i	bezbrojnim klieanjem starešini Sokola. Manifestacija sc svršila narodnim kolom i klicanjem Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji. Posle toga nastala je igranka.
f.upa O si jele
14-DNEVNI ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ
Sokolska župa Osijek priredila je u vremenu od 13 do 26 avgusta o. g. župski 14-dnevni prednjački tečaj. Tečaj je bio namenjen onima, koji su več polazili bilo okružni. bilo društveni prednjački tečaj, te je trebao imati zbilja nivo župskog tečaja. Tečaj je bio održan u vežbaonici i na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Osijek
časova nastave. Pojedini predmeti bili su: Sokolski sustav — 4 sata (br. F. Babič) — proste vežbe — 12 sati (br. Vlado Hodovski) — vežbe na spravama — 14 sati (br. VI. Hodovski) — Strojeve vežbe — 5 sati (br. VI. Hodovski) — vodenje vrste u vežbaonici
—	14 sati ('or. VI. Hodovski, vodnici vrsta: Markovič Ante, Hodovski Vlado, dr. Dimitrijevič Branimir i ing. Miloš Kvapil) — Vodenje vrste na letnjem vežbalištu — 12 sati (br, Vlado Hodovski, vodnici vrsta: Hodovski Vlado, Markovič Ante, Šafarž Jardo
Župski 14-dnevni prednjački tečaj Sokolske župe Osijek
donji grad. Od prijavljenih 39 došlo je u tečaj 29, od kojih je imalo društveni prednjački ispit 7. Svi ostali polagali su prijamni ispit, te je konač-no u tečaj primljeno 28 polaznika. Od tih su bile 4 članice.
U tečaj su poslale polaznike sledeče jedinice: društva Županja, Brod-ski Varoš, Valpovo, B*elišče, Slav. Brod, Oriovac, Erdevik, Kneževo, Ča-činci, Pleternica, Feričanci, Budimci, Šid, Donji Miholjac, Osijek g. g., Osijek d. g. i čete Bankovci, Budrovci, Bračevci, Naš. Breznica, Mirkovci i Kapelna. Po zanimanju je bilo: 5 op-činskih nameštenika, 4 trg. pomočnika, 2 maturanta. 2 svršene učiteljice,
2	učitelja, 2 priv. nameštenika, 2 že-iezničara, 4 zanatiije, 1 trgovac, 2 dnevničara i 1 ratar.
Tečaj je otvorio I zamenik starešine župe brat Stjepan Vuičič, nagla-sivši važnost tečaja i žrtve uprave Sa-veza, čijom je novčanom pomoču održan tečaj. U ime domačeg društva pozdravio je tečajce načelnik brat D. Muk. Nastava je trajala 8 sati dnevno i to do podne od 6 do 11 i po podne od 16 do 19. Ukupno je održano 109
TAKMfČENJA I SLET OKRUŽJA BRODSKOG
Sokolsko okružje Brodsko priredilo je 3 septembra o. g. u Slav. Brodu okružno takmičenje. Po podne istoga dana održalo je Sokolsko društvo Sl. Brod javnu vežbu. na kojoj su sudelo-vale sve jedinice Brodskog okružja.
Takmičenju pristupilo je 7 vrsta iz sledečih jediniea: Sl. Brod, Brodski Varoš, Sibinj, Andrijevci, Podvinje, Oriovac i četa Brodsko Brdo. Takmi-čilo se je u prostim vežbama na preči, skoku u visinu, bacanje kugle i trčanje na 100 metara. Rezultati takmičenja su sledeči: 1) SL Brod 1941 tačka t. j. 77'64% — 2) Podvinje 1739 tačaka t. j, 69'56% — 3) Brodski Varoš 1423 tačke t. j. 56‘92 % — 4) Andrijevci 1310 tačaka t. j. 52'40% — 5) Brodsko Brdo 1264 tačke t. j. 50'56% — 6) Sibinj 1254 tačke t. j. 50'16% — 7) Oriovac 1089 tačaka t. j. 43'56%.
Takmičenje je počelo sa zakaš-njenjem u 6 sati ujutro, te se je svrši-
lo	u 7 45. Uredaj vežbališta, a naročito tx lakoatletske grane, bio je vrlo slab. Takodcr suci nisu bili dovoljno upu-čeni u stvar. Takmičenje je prošlo u redu, bez priziva. Kao delegat tehničkog odbora župe prisustvovao je takmiče-nu potpisani.
Javna vežba počela je u 16'40 i to predajom prelazne okružne zastave pobedničkoj vrsti Sokolskog društva
Sl.	Brod i predajom diploma Sokol-skome društvu Podvinje i pojedincima u lakoatletskim granama. Predaju iz-vršio je uz prigodan govor starešina Sokolskog društva Sl. Brod, a ujedno delegat uprave Sokolske župe Osijek brat dr. Jelavič. Na javnoj vežbi na-stupale su kategorije sledečim redom 1) članice 23. — Izvedba vrlo dobra pokrivanje trebalo je biti svakako bo-
župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO BREZA
Dana 10 o. m. je u Brezi na veli-čanstven način izvršeno otvarenje novo)! Sokolskog doma. Sama svečanost bila je usko povezana s društvenim javnim časom i proslavom desetog ro-dendana starešine Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra.
9 septembra naveče prošla je povorka s bakljadom kroz mesto. Tom prilikom održao je pred povorkom go-
i Srb Stanko). — Dečja telovežba i dečje igre — 14 sati (br. Fr. Babič) —-igre za naraštaj i članstvo — 13 sati (br. Albin Petelin) — Organizacija teh-ničkih organa — 4 sata (br. ing. Kvapil) — vodenje statistike o pohadanju vežbi — 4 sata (br. ing. Kvapil). -Trogodišnji plan tehničkog vaspitnog rada Sokolske župe Osijek — J sat (ing. Kvapil) — anatomija i fiziologija
— 4 sata (dr. A. Nevidal) — prva pomoč — 2 sata (dr. D. Župnik) — prosvetni rad u sokolskim društvima —
6	sati (br. Ivo Maričič).
Disciplina u tečaju je bila dobra, pažnja i interes slušalaca dobar. Zavr-šetku tečaja prisustvovala su braea članovi uprave župe i župskog tehničkog odbora na čelu s prvim zamenikom starešine župe br. Stjepanom Vuiči-čem. U ime uprave oprostio se s te-čajcima načelnik župe br. ing. Kvapil, koji se zahvalio svima nastavnicima tečaja, a naročito župskome prednja-ku bratu Vladi Hodovskomu, koji je požrtvovno i vrlo uspešno vodio tečaj. Polaznicima razdeljena su uvere-nja o pohadanju tečaja s pozivom da svi što pre polože prednjački ispit.
Ing. Kvapil
lje. — 2) Muška deca 105. — Delo-mično u propisnom vežbačem odelu, ostatak u narodnoj nošnji. Izvedba kao i pokrivanje vrlo dobro. — 3) Ženska deca 68. —- Izvedba zadovolja-vajuča. — 4) Vojniči bez pušaka 108.
— Izvedba nije bila takva, kao što je to običaj kod vojske. — 5) Članovi 90. ■— NastupHi su u belim kratkim hla-čicama, belim cipelama i sa sokolskom majicom; to je učinilo vrlo lep dojam. Izvedba prvog sastava dobra, drugog slabija. Sastav vežbi ni u fiziološkom ni u estetskom pogledu nije odgovarao.
— 6) Muski naraštaj 16. — Izvedba vrlo dobra, takoder i sastav same vežbe. Iznenadilo je što nije nastupio muški naraštaj domačeg društva Sl. Brod. 7) Članice Sokolskog društva Sl. Brod (12) izvele su ritmički valček sestavljen po načelniku društva i okružja bratu Dekvalu. Izvedba dobra. — 8) Vojniči sa puškama 56. — Izvedba dobra, pokrivanje Slabije. Nastup izveden uz pratnju harmonike. — 9) Na spravama nastupilo je 7 odeljenja članova, članica i naraštajaca. Izvedba dobra, a naročito članova na karikama u ljuljanju. Ukupno je nastupilo na javnom času 361 Sokol i 164 vojnika.
Sve su proste vežbe osim vojni-čkih i ovih za članice bile sastavljene po bratu Dekvalu. — Opčenito se može smatrati, da je javna vežba uspela, a naročito u pogledu broja vežbača vidi se znatan napredak prema prošlim godinama. Od strane vodnika treba posvetiti više pažnje propisnom vežbačem odelu i upozoriti naročito članice da satovi, lančiči, perle i t. d. ne spadaju uz vežbače odelo. Također često opominjanje vežbača pred pu-blikom treba izbegavati.
Isti dan održan je sastanak načelnika, prosvetara i starešina jediniea Brodskog okružja.	M.	Sila
vor brat U do vičič, zamenik starešine,
o	značaju proslave desetog rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra.
Dana 10 još u zoru Sok. glazba objavila je kroz mesto budnicu uz pu-canje prangija. U 8 časova na Jel. sta-nici bio je doček izaslanika Nj. Vel. Kralja, delegata Sok. župe i sok. dru-štava. Na stanici po dolasku voza i pozdravom izaslanika, formirala se velika manifestaciona povorka, koju je predvodila konjiča sa Sok. glazbom i društvenom zastavom na čelu. U 10 časova obavljeno je svečano otvaranje Sokol. doma. Starešina Sok. društva
Breza brat ing. Dojčanski Zvonimir otvarajuei svečanost pozdravio je izaslanika Nj. Vel. Kralja i ostale izasla-nike. Društveni prosvetar brat ing. Franc Josip održao je predavanje o istorijatu Sokolskog društva Breza i gradnji Sokolskog doma. Okružni prosvetar brat dr. Džananovič održao je predavanje o sokolskoj ideji. Izasla-nik Nj. Vel. Kralja odgovorio je na pozdrave posle čijeg govora bio je burno pozdravljen Nj. Vel. Kralj, Prestolonaslednik Petar, eeo Kraljevski Dom i Jugoslavija uz intoniranje narodne himne po Sok. giazbi, Tom prilikom odaslati su telegrami Nj. Vel. Kralju i bratskom Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Zatiin se prešio na formalnosti otvaranja doma. Izaslanik Sok. župe brat dr. Bogdan Vidovič održao je vrlo živ i zanosan govor o potrebi sokolskih domova u ko j ima se provodi nacionalno vaspitanje za dobro Kralja i Otadžbine. Naročito je uputio poziv sokolskoj omladini, da goji bratsku Ijubav jedinstvenog ju-goslovenskog naroda, Pohvalio je požrtvovalnost članstva, koje je svojim dobr. prinosom sagradilo ovaj dom. Posle predaje ključa doma bilo je raz-gledanje doma i glavna proba za na-stup vežbačih kategorija.
U 12 časova bio je banket uzva-nika na kome je palo mnogo lepih zdravica.
Posle podne u 3 časa izveden je društveni javni čas na kome je nastupilo vežbače članstvo mesnog Sok. društva i obližnjih sokolskih društava. Javni čas je vrlo lepo uspeo na opšte zadovoljstvo prisutnog naroda, jer je vežbače članstvo istupilo u velikom broju sa svima vežbačkim kategorijama. Nato je sledilo narodno veselje.
Župa Spili
SOKOLSKO DRUŠTVO SOLIN Domačinski tečaj
Sokolsko društvo u Solinu, shva-čajuči važnost odgoja i stručne spretne naših devojaka otvorilo je pomoču Banske uprave i opštine domačinski tečaj za svoje članice i nečlanice.
Tečaj se vodio u Sokolskom domu. Trajao je šest sedmica. Pohadalc su ga i svršile 24 učenice, a vodila ga je učiteljica Domačinske škole u Sinju, vredna nastavnica s. D. Radiča. Osim nje, prosvetarica Sokolskog društva u Solinu s. Mira Zižie održala je nekoliko predavanja iz higijene. Pouka je trajala od 8 do 12 sati i od 3 do 7. Zadnjih desetak dana radilo se i do
11	sati uvečer.
Prošle nedelje proslavljen je na svečan način svršetak tečaja. U veii-koj dvorani Sokolskog doma izloženi su bili radovi polaznica. Pred punom dvoranom i pred izaslanicima banovine, opštine i Sokolske župe, starešina Sokolskog društva u Solinu br. Ante Grgič, kojemu se ima najviše zahvaliti što je održan tečaj, pozdravio je iza-slanike i sve prisutne ističuči znamenitosti i raznolikost sokolskog kultur-nog rada. U ime Sokolske župe br. prof, Roca, župski prosvetar, pohvalio je rad Sokolskog društva u Solinu, koje je pokazalo savremenije puteve. U ime Kr. banske uprave govorio je br. T. Mladinov, savetnik pri poljopri-vrednom odeljenju. On je kao struč-njak izrazio svoje divljenje na postig-nutim rezultatima. Govorio je o važnosti domačinskih škola s ekonom-skog i kulturnog gledišta. Opštinu je zastupao večnik br. M. Parač, a kao drugi izaslanik Sokolske župe bio je prisutan br. S. Vrdoljak, urednik »Sokola na Jadranu«.
Polaznice tečaja poklonile su svo-joj učiteljici dar i kitu cveča, zahva-ljujuči joj na neurnornom radu. Sestra D. Radiča ganuta lepom pažnjom svojih učenica, priznanjem društvenog starešine, izaslanika Kr. banske uprave, opštine, Sokolske župe, kao i društvenih članova i članica, izrazila je svoju zahvalnost i zadovoljstvo. Za-tim su podeljene svedodžbe polazni-cama, koje su prisutne pogostile slat-kišima i likerima, što su one same iz-radile.
O	bogatstvu same izložbe trebalo bi napisati čitav članak, ona je pravo iznenadenje za Solin. Pokazalo se što se može učiniti od domačih proizvoda i koliko naš seljački svet gubi na zdravlju i novcu radi svoga neznanja. Izloženo je oko stotinu večih i manjih staklenih posuda s konzerviranim vo-čem i povrčem. Razne vrsti pekmeza, testenine, slatkiša, više vrsti hleba i likera.
Izložba je bila kroz eeo dan otvo-rena i svi su se divili bogatstvu i raznolikosti izloženih predmeta, kao i vještini s kojom su preparirani i izra-deni.
Domačinski tečaj Sokolskog društva u Solinu neka bude poticajem i ostalim sokolskim društvima u njiho-vu radu oko preporoda našeg sela.
Ž.upa Sušalc - HifeTca
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG
Sokolsko društvo Pag proslavilo je prvi decenij života svog ljubljenog saveznog starešine SKJ na vrlo svečan način.
Uoči 6 septembra bilo je mesto vrlo lepo rasvetljeno.
Sutradan na sam rodendan Prestolonaslednika Petra sve su mesne vlasti i ustanove na čelu sa Sokolima prisustvovale svečanom blagodarenju u mesnoj zbornoj crkvi. Iza blagoda-renja svrstala se je pred crkvom na trgu Kralja Aleksandra 1 veličanstve-na povorka, koja se je pevajuči rodoljubne pesme uputila unakoio grada. Oduševljenim pokiicima Nj. Vel. Kralju. Kraljevskom domu, te Sokolstvu nije bilo kraja.
Naveče istog dana priredilo je Sokolsko društvo akademiju sa sledečim programom: 1) Govor »O značaju 6 septembra«, koji je održao društveni prosvetar brat Juraj P. Usmiani. 2) V. Jancčko »Našem Jadranu«, recito-vao P. Bačič. 3) M. Vukšič »Sokolstvu«, recitovao T. Radakovič. 4) D. Jelič »Sve za otadžbinu« recitovao P. Crljenko. 5) J. Običan: »Soko« recitovao S. Kustič. 6) Dr. Rašič »Moj sokole, Zdravo«, recitovao O. Ružič. 7) Muš. i žen. deca. te žen. narašt. »skupinske slikovite vežbe«. 8) Ženski naraštaj »vežbe sa srpovima«. 9) Muški i žen. narašt. simbolič. vežbe uz peva-nje »Tamo daleko« ... 10) Muški naraštaj slikovita vežba »Devetorica«.
Sve tačke programa izvedene su s potpunom preciznošeu uz buran aplauz, te oduševljenim i spontanim pokiicima Nj. Vel. Kralju. Jugoslaviji i Sokolstvu.
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ
Za proslavu desetogodišnjice sokolskog nam starešine nastala je več u avgustu radosna priprava. U želji da sc što vidnije očituje jedinstvenost u ljubavi i poštovanju prema uzvišenom starešini i pokrovitelju, proslava je or-ganizovana u dogovoru s Jadranskom stražom u Senju.
Dne 5 septembra uveče obišla ,je gradom, svečano osvetljenim, manifestaciona povorka i stigla uz pratnju glazbe i radosno klicanje na obalu. Tu je skupljenom mnoštvu progovorio gradonačelnik br. Rivoseki. Iza toga je povorka krenula na Zvonimirov trg, gde je Gradska glazba, po nameni Jadranske straže, priredila promenadni koncert.
Dne 6 septembra Sokoli su prisu-stvovali blagodarenju u obe crkve. Za-tim je u sokolani, pred skupljenim zborom Sokola, pretstavnicima društava i gradanstva -— iza pozdravne reči brata staroste — održao br. Rivoseki predavanje:	Zavetna misao
Karadordeviča. U tom je predavanju istakao važnost i veličinu misli narod-nog oslobodenja, koju su provodiii i u život proveli neumrli Vožd i njegovi dični potomci. Uveče istoga dana održana je akademija. Brat Balabanič izrekao je prigodan govor o našem moru. Deklamacije (»Naraštajac — Starešini« i Kranjčevičeva »Slavenska lipa«) lepo u izrečene i pozdravljene pljeskanjem. Vežbe, u kojima su sude-lovale kategorije naraštaja i dece, izvedene su vrlo dobro. Osobito je ilepo izvedena vežba s pevanjem »Moja la-da« i ritmičke vežbe naraštajki uz pratnju glazbe. — Akademija bila je dobro posečena i prisutni suv srdačno odobravali svim točkama programa.
SOKOLSKA ČETA DRENOVA
Na 5 septembra 1933 u večer Sokolska četa u Drenovi proslavila je rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra na naj svečani način.
Pored svih članova i članica oda-zvao se proslavi i vrlo lepi broj me-štana. Odbor sa svim članstvom i velikim brojem meštana sakupio se na vrhu Lubanja gde je ispaljeno veliki broj raketa. Tu su svi učesnici otpe-vali nekoliko lepih slovenskih pesa-ma. Odavde je povorka otišla u Na-rodnu osnovnu školu, gde je pred vr-stom i svim gradanstvom brat starešina čete Josip Jelisej održao govor o značaju rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, dotaknuvši se takoder i istorije Sokolstva kao i njegovog osnivača pok. Tirša.
Ž.upa ŠEheniR - Xadar
ŽUPSKI SLET
Dne 10 septembra t. g. održan je u Drnišu 10 župski slet i to prigodom 30 godišnjice osnutka društva Drniš. To je bila lepa manifestacija sokolske svesti i jakosti Sokolstva severne Dalmacije. Slet je po broju prisutnih članova i po rezultatu natecanja i javne vežbe uspeo.
Drniš, okičen zastavama i cvečem, celog je jutra dočekivao goste, koji su stizavali raznim vlakovima, i izvan-rednim i redovitim, dok su mnoge jedinice došle ili autobusima ili kolima, a i peške. Mnogi su stigli još dan pre i ouuševljenje je iz časa u čas sve više raslo. Iz Šibenika je stigao u 10 sati izvanredni voz s *)ko 400 Sokola, glazbom i izletnieima, a voz iz Splita u 11 i po doveo je neočekivani broj Sokola. Brojno su bila zastupana društva Knin, Vrlika, Siverič, Benkovac i t. d. svi sa svojim četama.
Od rana jutra održavana su natecanja u svim disciplinama na kojima su postignuti dobri rezultati, a u ne-kojima i odlični. (Trčanje, penjanje na konopu i skok u dalj.) U 10 i po sati održan je zbor prosvetara kninskog i šibeničkog okružja
$
!KOR
Naš pravi domači fsčfelelk
m-*
Kad su natecanja završena i gosti stigli, počela se je da formira povorka. U povorci je bilo 13 zastava, medu njima je nošena i stara zastava društva Drniš, 3 glazbe i oko 2000 Sokola, koji su prošli kroz Drniš pozdravljeni od mase sveta i obasipani cvečem, dok se nisu konačno skupili na prostoru pred opčinom gde su održani pozdravni govori. Prvi ie pozdravio Sokole i goste načelnik Drniške opči-ne i starešina društva br. Nikola Ad-žija. U svom je govoru izneo istorijat drniškog društva i naporan rad u onim godinama. Pozdravlja staru i časnu za-stavu. a koja je ustupila mesto novoj, lepšoj i pripremila joj još lepšu bu-dučnost. Zatim je starešina Sokolske župe Šibenik-Zadar br. Miloš Triva prikazao u svom pozdravnem govoru sokolsku ideju kao uzgojni elemenat i veličinu i značaj sokolskog rada. Br. dr. Mirko Buič, starešina Sokolske župe Split karakteriše u svom zanosaom govoru borbu Sokolstva za svoje ideale. Povorka se je raaišla tek u 2 sata u oduševljenju, da se u 4 sata skupe na vežbalištu, na javnoj vežbi.
U 4 sata započela je javna vežba na lepom i prostranem vežbalištu, koje je odlično uređeno za sve grane športa, a koje če od sada biti lepi sokolski stadion, s uredenom rasvetom za rad po noči, s lepim tribinama za oko 400 osoba.
Vežbama je prisustvovala velika masa ljudi, a lepo je bilo videti celu jednu stranu punu seljaka i seljakinja u slikovitim narodnim nošnjama. Vežbama su puiisustvovali i predstavnici svili vlasti i prctstavnici raznih društava.
Uspeh javne vežbe zadovoljava. Jedino je slab utisak ostavio onaj ma-
li	broj naraštajaca, koji bi inače mo-rao tla ispuni celo vežbalište. Nad ovim se moramo zabrinuti i porediti da opet naraštaj podignemo do prave višine.
U večer je na bogato rasvctlje-nom vežbalištu održana sokolska akademija. Tribine su hile prepune, a oduševljenje je raslo kako su se tačke jedna za drugom redale. Osobito je bio lep nastup splitskih Sokola. U akademiji su još sudelovala društva Drniš, Vrlika, Šibenik i t. d.
SOKOLSKO DRUŠTVO MURTER
8 o. m. na dan mesnog sajma održalo je Sok. društvo u Murteru svoju javnu vežbu, uz sudelovanje okolnih društava i četa. Korporativno su su-delovala društva i čete Biograd n/m, Tijesno, Betina, Filip Jakov, Stankovci
i	Tkon. Zastupana su bila još razna društva i čete.
Posle same javne vežbe krenula je velika povorka Sokola i Sokoliea kroz mesto, na čelu sa sokolskom glazbom iz Biograda. Sa balkona sokolane održao je orat starešina Papeša sa-kupljenim članstvu pozdravni govor. Posle brata starešine govorila su još brača A. Mudronja i D. Gelpi. Govori su često bili prekidani pljeskom i burnim klicanjem Nj. Vel Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Javna vežba sc održala na vrlo lepo uredenom vežbalištu. Nastupile su brojne kategorije: deca, naraštaj muški i ženski i članovi s prostim vežbama. Zatim odeljenje na spravama: odeljenje .Sokolskog društva Miuter na ručama, koje je dobilo za svoje lepe i teške vežbe zasluženi pljesak. Članovi Sokolskih četa iz Tkona i Filip Jakova izveii su vrlo lepe i slikovite skupine. Vežbe svih kategorija bile su izvedene lepo i skladno. Na koncu je nastupilo odeljenje Sokolskog društva Murter, koje je pod vodstvom brata načelnika izvelo skupinu: »Oj Slaveni«. Nato je otpevana državna himna.
Cela svečanost uspela je i moralno i materijalno iznad svakog očeki-vanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVIGRAD
Dan 10-obletnice rodenja našei’ saveznog starešine, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra proslavilo je ovo društvo najsvečanije. U jutro prisustvovale su sve društvene kategorije svečanom blagodarenju u mesnoj cr-
God. IV — br. 38
k vi. Iza toga uputili su se Sokoli, pret-stavnici viasti i građanstvo u sokola-nu, gde je u dupkom punoj dvorani održana svečana javna sednica uprave društva. Društveni starešina br. Š. G. Ostrič održao je lepi govor u kojemu je istakao značenje ovoga dana za celi naš narod, a osobito za Sokolstvo. Iza toga odaslan je pozdravni brzojav br. Savezu, nakon čega je pevanjem državne himne završena ova lepa manifestacija.
Uvečer oko 8 sati uputila se is-pred Opštine velika povorka Sokola i gradanstva kroz lepo osvetljeno mesto. Uz pevanje patriotskih, pesama i oduševljenc poklike sudeonika povorke Nj. Vel. Kralju i Njegovom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Odmah nakon povorke započela je pred Opštmem na lepo rasvetljenom prostoru, opko-ijenom gustim redovima gledalaca, svečana akademija, na kojoj su na-stupile u osam točaka sve kategorije društva. Osobito su se dopala muška deca s puškama, te ritmičke vežbe »Morje Adrijansko« od Borasa i »U boj« od Mudroga. Pre akademije br. prosvetar Bujas prikazao je u govoru značenje ovoga dana, a posle akademije zahvalio se vežbačima _i Sokolu opštinski načelnik br. Ostojič s nekoliko temperamentnih reči. Iza toga prešli su učesnici svečanosti u sokolanu, fide je nastavljena zabava i ples.
Ž.upa Tuzla
III SLET SOKOLSKOG OKRUŽJA U BRČKOM
Na 9 i 10 septembra o. g. održan je u Brčkom okružni slet sa sledečim rasporedom: U subotu 9 IX u 9 sati na veče svečana akademija s prvorazrednim programom. U nedelju 10 IX u
11	sati povorka kroz grad, u 4 sata posle podne javni nastup na igralištu S. K. Građanskog. U 9 sati na veče koncerat fanfare Sokolskog društva Vinkovci u prostorijama hotela Posavine. Slet su posetila sledeča bratska društva: Vinkovci, Bijeljina, Ugljevik, Gradačac, Zvornik te Sokolska četa Orašje. Ovom prilikom, treba naročito istači požrtvovnost i bratsku susret-Ijivost bratskog Sokolskog društva Vinkovci, jer za njih nije slet bio obave-zan, ali i pokraj toga društvo je bilo zastupano sa preko stotinu učesnika. Sokolska konjiča toga društva prevalila je na konjima put od 120 kilometara po vručini i prašini. Kad bi i ostala sokolska društva ovako shvačala svoju dužnost, verujemo da bi sokolske svečanosti u provinciji mnogo bolje uspe-
vale. Bratskom društvu Vinkovci ovim putem najlepša bratska hvala.
Program sokolske akademije je u celosti uspeo. Bilo je 10 telovežbenih točaka, koje su sve izvedene precizno. Naročito su dobro izvedene točke: Bar-balič: Tamo daleko. Simbolička kompozicija po istoimenoj pesmi. Izvodili su članovi prednjačkog zbora Sok. društva Vinkovci i točka: M. Jankovič: Valcerov ples. Izvodile članice Sok. društva Brčko.
Sokolska povorka kroz grad je bila zbilja dostojna manifestacija svesti i snage. Preko 500 Sokola i Sokoliea na čelu sa sokolskom konjicom stupali su kroz ulice grada čvrsta koraka i vedre duše, jer i onaj najmanji se je u toj celini osečao jak i odvažan. Zvuci sokolske koračnice stvaraju takovo ras-položenje, koje Sokola uzvisuje i po-buduje. Takovo raspoloženje poznaje samo Soko.
Javni nastup je bio vrhunac te sokolske svečanosti. Brojno su nastupile sve vežbače kategorije u obligatnim prostim vežbama. Na spravama su nastupile dve vrste i to na vratilu i raz-boju. Kod vežbača se videla, dobra uvežbanost i publika je burno aplaudk rala. Na koncu je nastupila konjiča Sok. društva Vinkovci s tri točke. U-vežbanost o ve konjiče prosto zapanju-je. Do sada smo nešto slično videli’ samo kod brače ruskih Kozaka. Još niti jedna priredba u Brčkom nije privukla ovako velik broj gledalaca kao ova. Na samom javnom nastupu prisustvovalo je oko 2.000 osoba, što je za mesto od 8.000 Stanovnika svakako lep broj.
Koncerat fanfare Sok. društva Vinkovci je takoder uspeo. Ovim je dokazano, da i osim telovežbe Sokolstvo gaji i sve ostalo što oplemenjuje duh
i	telo.
Organizacija sleta bila je vrlo dobra.
Materijalan i moralan uspeh sleta je više nego zadovoljavajuči.
2 upa Varaždin
SOKOLSKA ČETA ZBELAVA-KUČAN
Dne 3 o. m. priredila je ova četa treči svoj javni nastup u slavu deset godišnjice rodenja starešine Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra.
Prisostvovale su čete iz Kneginca, Trnovca, Jakopovca s članstvom, na-raštajem i podmlatkom, kao i izaslani-ci bratske župe i društva iz Varaždina.
U programu je bilo s učeščem su-sednih četa deset točaka.
Pozdravni govor održao je prosve-tar čete, a po izvedbi programa izasla-nik župe i društva.
Proslava je bila vrlo posečena. Moralni je uspeh kao i materijalni po-stignut.
Ž.upa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO ORLOV AT
Na vrlo svečan način osvetilo je ovo društvo svoju zastavu, kojoj je kumovao br. dr. Toša Rajič, nar. poslanik. Na osvečenju uzela su učešča društva: V. Bečkerek-matica i II, Ja-kovac i Tomaševac.
U 9 sati prošla je povorka ulicama na čelu sa zastavama i fanfarom. Ull sati počeo je čin osvečenja, koji je iz-vršio protojerej br. Maksa Vujič iz Tomaševaca, a uz pomoč još dvojice sveštenika. Pre nego je predao zastavi: kumu održao br. Vujič vrlo lep govor. Primivši zastavu kum je održao takoder vrlo lep govor o ulozi Sokolstva za duhovno ujedinjenje našeg naroda. Od kuma zastavu je primio i predao je zastavniku br. Petrovačkom Nikoli, br. Radovančev Maša, zam. starešine. Primivši zastavu, zastavnik je položio za-kletvu. Posle upučenih pozdravnih telegrama br. starešini, koji je burno pozdravljen, i Savezu, goste je pozdra-vio br. Malenič Josip. Zatim je govo-rio pretstavnik župe br. Stanojevič Miloš, koji se obratio na prisutne da, u koliko nisu do sada članovi, pristupe svi bez razlike u redove Sokolstva, spo-menuvši šta je cilj Sokolstva. Na kraju je govorio stari sokolski radnik br. A-leksandar Rup, sreski načelnik.
U 4 sata po podne održan je javan čas, koji je mogao i bolje uspeti, a što nije verovatno zato, što ovo društvo nema još dobrog tehničkog vodu.
Uveče je održana akademija, koja je uspela bolje od javnog časa. Naročito su bile lepo izvedene tehničke točke gostiju. Zatim se u domu produžilo sa sokolskim veseljem.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB I
Sokolsko društvo Zagreb I proslavilo je na vrlo dostojan i lep način 10-godišnjicu rođenja svoga starešine Prestolonaslednika Petra.
Članstvo ovoga društva sakupilo se je u lepom broju s muškom i ženskom decom te naraštajem, kao i s delegacijama br. društava i to: Zagreba II, III, V i VI na zbornom mestu pred soko-
lanom u Bogoviče voj ulici broj 7, te predvodeni po društvenoj fanfari Zagreba I i starešinstvu Sokolske župe sa starešinom br. dr. Gavrančičem, prispelo je oko 8 i X pred katedrala i tamo se postrojih s desne strane.
Nekoliko časova pred 9 sati pri-speo je ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič u pratnji svoga tajnika br. Vojnoviča, dok točno u 9 sati dojašio je armijski deneral gosp. Marič praeen sa svojim štabom. Dolazak armijskog de-nerala dočekala je postrojena sokolska fanfara Zagreba I sa sokolskim maršem, dok su ga Sokoli dočekali u sta-vu »mirno«, pa ih je pozdravio sa: »Sokoli Zdravo!«, dok su mu Sokoli gromko odgovorili sa: »Zdravo!«
Pre doJaska odličnika u samu ka-tedralu, uvedena su sva ženska i muška deca, te naraštaj, koji su sačinja-vali u crkvi špalir. Ovo je bilo vrlo efektno, jer su deca imala u rukama zastavice. S ulaskom odličnika u kate-dralu, sprovedeni su u crkvu sve do pred oltar barjaci Sokolskog društva Zagreb I i II (barjak Sokola III otišao je bio u Split), pračeni sa starešinstvom župe i delegatima pojedinih sokolskih društava. Po svršenoj svečanoj misi ot-stupalo je celokupno članstvo pred srpsko - pravoslavnu crkvu i tamo je također pod barjacima i sa svojim delegatima prisustvovalo svečanoj službi Božijoj. Po svršetku ove službe, otišlo je odmah celokupno članstvo pred si-nagogu, te je i ovde prisustvovala delegacija s barjacima blagodarenju.
Iza ovoga je otstupalo na Jelačičev trg prisustvovanju defileja trupa zagre-bačkog garnizona, pa je time razlazonj članstva pred dvoranom Sokolskog društva Zagreb I završena prepodnevna svečanost.
Istoga dana uveče Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je u prostorijama u Bogovičevoj ulici 7 svoje svečano društveno veče u slavu proslave 10-godišnjice rodenja Prestolonaslednika Petra s naročitim programom, a taj je bio, da se baš toga dana na vidni način izruče diplome brači vežbačima ovoga društva, koji su sudelovali i izvršili stafetnu trku iz Zagreba na Plit-vička Jezera i uručili sokolski pozdrav Nj. Vel. Kralju Aleksandru I kada se tamo odmarao.
Ova je svečanost počela u 21 čas s dolaskom bana br. dr. Peroviča i armijskog denerala g. Mariča, koji su ulaskom u dvoranu dočekani s držav-nom himnom, koju je otsvirala društvena fanfara U dvorani su več zatekli odlične goste Nj. Vis. mitropolitu za-grebačkog Dositeja, preuzvišenog g. biskupa evangeličkog dra Popa, a od
gradskog načelstva podnačelnika br. Pavlinu, senatora br. Danu Sariča i grad. zastupnika br. Stjepka Debeljaka.
Starešina Sokolskog društva Zagreb
I	br. Milan Juriševič podvukao je u svome pozdravnem govoru u glavnim črtama radi čega mi Sokoli slavimo taj dan, čemu se radujemo, ne samo mi Sokoli — kao svome starešini Prestolonasledniku Petru — več i cela naša nacija. Predlaže, da se preko br. Saveza SKJ pošalje brzojavni pozdrav, čitanjc brzojava kao i raniji govor sačekala je cela dvorana stoječi. Posle pozdravnog govora društvena fanfara otsvirala je slovensku himnu, iza koje je održao govor br. dr. Laza Popovič (koji donosimo na čelu lista. Ur.) Govor br. dr. Popoviča saslušan je pazljivo i s inte-resovanjem, pa je iza toga društveni načelnik br. Hubert Jeras pružio gostima podatke o poznatoj sokolskoj štafeti do Plitvica, pa su svima trkačima štafete pri koncu ove retke svečane večeri bile razdeljene diplome, i to 62 brače. Diplome izručio je brači društveni tajnik br. Konstantin Jugovič, koji im je tom prigodom uputio i sa svoje Strane nekoliko toplih reči.
Tako je ova svečanost ovog ma-tičnog društva zagrebačkog Sokolstva prošla u vrlo ugodnom i sokolskom ras-položenju i ostavila lep utisak na sve posetioce ove večeri onako, kako to ovom Sokolskom društvu i pripada.
Osim napred navedenih odličnika zapačeni su još i načelnik upravnog o-deljenja banske uprave br. Petar Ben-zon, upravnik policije br. Stanoje Mi-haldžič, direktor muške preparandije br. Pero Mudžeka, kao i mnogi drugi.
K. Jug. SOKOLSKA ČETA KINJAČKA
Sokolska četa u Kinjačkoj proslavila je dne 6 o. m. svečano 10 godišnjicu brata starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije NJ. Vis. Prestolonaslednika Petra na ovaj način: Svečanim pohodom sokolskog podmlatka i čete u crkvu u Branima na blagodarenje, a posle priredenom pretstavom to prigod-nim deklamacijama i ubedljivim govorom četnog starešine brata Vujaniča, kojim je — uz bodrenje i jačanje sokolske misli i sokolskog duha — izražena iskrena odanost i privrženost veli-kom Slavljeniku, Njihovim Veličanst-vima i uzvišenom Domu Karađorđeviča.
Posle ove ugodne svečanosti nastavila se je narodna veselica s igrankom.
Materijalna dobit zadovoljava, a moralna je na opšte zadovoljstvo naših nacionalnih radenika iznad svakog očekivanja.
Sirite
Sokolski glasnik" „S o k o“ „Sokolič" i
radost"
H
»S pomen - Iclince«
 ------=•	tksere	=
za osvećenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjaje MIRKO ŠMAT. graver Beograd, T e r a z ij e 1
416-37
Klimi
Viifl Vifrt-JlO
na/5
KIliARNA CT*Di II;
413-37
Рогог Sokoli!
Sokolske svečane i vježbače potrepštine. Najjeftinije prodaje: G. Horvaiete,
dobavljal Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Zagreb, FraMikopanslua ul. 9
409-8
Ali li M H&dR ШШ1
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig.
ie?
Knjigarna Učiteljske tiskarne
^ Ljubljana
Frančiškanska ulica 6
Maribor
Tyrševa cesta 44
410—37
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, DunajskacestalS
fctrokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerno
Tko oglašuje,
taj napreduje!
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA SSL	ŠPORTSKIH	POTREPŠTINA
M.DRUCICEfl Zagreb, Iliča 39
r::rr:^	јјјјјјјјјјјјј ВвО@ГаС1« PaSaŽ
t	Akademije	Nauka
Viastitš psrciztfod laik o- atletskih sprava- LopSe za edoojfcu, тед&стка. košarka, lopte za 1»?<<кагеЈ<2 itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKE1
414—36
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko Palčič Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: ,Trikotaža" Zagreb Јф- Telefon interurban 26-77
Filijala: Beograd
Balkanska ul. br.24
I«
Palata Hotel Pr a Telefon 2-61-01
l*rej*oruč(imo ivri&e, Jco/e o&lašuju u »Solcolslcom glasnilcu«!
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u origjnalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži „Organizacija Stvezu SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
?. sveska: II.
Ш.
IV.
V.
VI.
VII. vin.
VIII. a IX.
n
n
n
»
rt
n
n
n
n
E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc; Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Br. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyirš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst). Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
Franjo Mačus: Franjo Malin: Dr. Viktor Novak; Miroslav Ambrožič: Franjo Malin:
PUTEVI l C1LJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
PiTiktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U t v r d o m povezu 36 Din
ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
lJugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ZNarodni dom
■m -37
‘Gelejon 25-43 I SiaCun voštemske šledionice £jubljana 13.831
Izdaje Save/ Sokola kraljevine Jugoslavije (E. GanSi) e Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • Uređuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani