Poštarina plačena u gotovu
Cena Din 2'—
SOKCISKl GLASNIK
OUSIIO SAVtZA S O K O U K HA I J EV tWI JIC€SLAV|J(
СшаЏе ЏфвЉџци i
/
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 e Telefon broj 2177 e Račun Poštanske štedionice br. 12.943 e Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 3 aprila 1936 God. VII • Broj 14
Posela ministra za fizičko vaspitanje naroda brata dra Josipa Rogića Savezu SKJ
U utorak posle podne, dne 31 pr. meseea, ministar za fizičko vaspitanje naroda, brat dr. Josip Rogič, učinio je Posetu Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
U prostorij ama Saveza SKJ minica brata dra Rogiča dočekali su i bratski pozdravili zamenik saveznog starešine brat Đura Paunkovič i savez-n' tajnik brat d'r. Mihailo Gradojevič Sa još nekoliko članova savezne uPrave.
Ovom prilikom ministar brat dr. Rogič detal'jno se informisao o svemu aktuelnom radu i pitanjima našega Sokolstva. Naročito se zanimao za pokrajinski slet, koji če sc održati na yidovdan u Subotici, kao jedina velika ovogodišnja priredba našega Sokolstva, a kojoj se daje naročiti zna-саЈ, što se taj slet prireduje na sever-n°j graniei naše države i što če to biti ujedno i velika nacionalna manifesta-Clja u tim krajevima. Zatim je ministar brat dr. Rogič informisan, da če Jugoslovensko Sokolstvo posle pokra-Hnskog sleta u Subotici, početkom meseca jula, učestvovati i na velikim sve-canostima rumunskih gimnastičara, a koje se prireduju povodom 20 - godiš-njice stupanja Rumunije u svetski rat, tc na kojim če svečanostima uzeti učešča i češkoslovačko Sokolstvo, kao i pretstavnici Male antante. Ministar krat dr. Rogič dalje so interesovao i za učešče jugoslovenskog Sokolstva na pretstoječim olimpijskim igrama u Berlinu, na kojima če učestvovati ekipe svih grana telesnog vaspitanja iz 48 država.
Nakon razgovora ministar brat dr. Rogič obišao je u saveznim prosto-rijama i školu, u kojoj se spremaji* Vojniči Sokoli za vode sokolskih četa, a koju vodi brat Stevan Žakula. Kako se u to vreme u školi održavala na-stava, ministar brat dr. Rogič, toplo Pozdravljen od pitomaca škole, održao im je. tom prilikom lep govor.
Pre nego što je napustio sedište Saveza, ministar brat dr. Rogič još je fazgledao sve savezne prostorije, a na-•očito istorijsku dvoranu, u kojoj je bilo proglašeno ujedinjenjc. .
Pretsednik češkoslovačke vlade, brat dr. Milan Hodža, Uveslio je ČOS o svojoj poseli jugoslovenskom Sokolstvu
Pretsednik češkoslovačke vlade, brat dr. Milan Hodža, nakon svog ne-davnog povratka iz Jugoslavije, izve-stio je bratsku češkoslovačku obec so-kolsku o svojoj poseti, koju je, prigo-dom svog zvaničnog boravka u Beogradu, učinio takoder i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao i o svojim doj-niovima i srdačnom bratskom prijemu, koji mu je ukazalo jugoslovensko Sokolstvo.
Sednlca izvršnog odbora Saveza SKJ
Sednica izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održače se u utorak dne 7. o. m. u saveznim Prostorijama.
Naša olimpijska vrsta ne Ide u Prag i Varšavo
Olimpijska vrsta našega Sokolstva, ko j a je trebala ovih dana da otputuje ^ajpre u Varšavu, a zatim u Prag, gde su se, pre odlaska na olimpijske igre u Berlin, imala da održe medusavezna olimpijska takmičenja izmedu vrste Poljskog, a zatim vrste češkoslovačkog > našeg Sokolstva, neče otputovati, s razloga što je nekoliko članova naše vrste povredeno, zbog čega ne mogu da vežbaju
Pokrajinski slet u Subotici na Vidovđan o. 0.
Raspored slelsklh dana
Naraštajsko~dečji dani sa saveznim takmičenjem naraštaja od 12 do 16 juna 1936 godine
1. Petak 12 juna:
a) od 11 do 21.30 časova: dolazak naraštaja — takmičara i sudija.
b) u 20 časova: sednica zbora sudija.
2. Subota 13 juna:
a) od 6 časova pa dalje: savezno takmičenje naraštaja na sokolskom sletištu;
b) od 11 do 21.30 časova: dolazak naraštaja (netakmičara) učesnika na sletu i učenika srednjih škola;
c) u 20 časova: sednica zbora sudija.
3. Nedelja 14 juna:
a) od 6 do 8 časova: dolazak dece (samo od 9 do 14 god.) iz najbliže oko-line Subotice;
b) od 6 do 10 časova: pokusi na sokolskom sletištu za javnu vežbu.
c) u 10 časova: povorka prolazi kroz grad. U povorci učestvuju deca i naraštaj. Špalir čine deca osnovnih škola (nesokoli). Pozdrav naraštaju pred Jugoslovenskim narodnim domom.
d) u 16 časova:
sletska svečanost — javna vežba;
e) u 21 čas: akademija u Jugoslovenskom narodnom domu;
f) od 19 časova pa dalje: deca iz najbliže okoline Subotice vračaju sc svojim kučama.
4. Ponedeljak 15 juna:
a) pre podnQ: izleti na Palič i raz-gledanje grada;
b) posle podne: odlazak naraštaja i učenika srednjih škola;
c) posle podne: odlazak naraštaja na taborovanje.
Glavni sletski dani sa saveznim takmičenjem članstva od 25 do 30 juna 1936 g.
1.	Petak 26 juna:
a) od 11 do 21.30 časova: dolazak takmičara i sudija (zvaničan doček);
b) u 20 časova: sednica zbora su-
dija;
a) od 6 časova pa nadalje: savezno takmičenje članstva na sokolskom sletištu;
b) od 11 do 22 časa: dolazak članstva (netakmičara) i gostiju; zvaničan doček;
c) u 20 časova: sednica zbora sudija;
d) u 21 čas: rasveta gradskog tor-nja; trubači objavljuju početak slet-skih dana; — vatromet; koncerat u Jugoslovenskom narodnom domu.
Napomena: Svi lokali se zatvaraju u 1 po ponoči!
3.	Nedelja 28 juna:
a) od 6 časova dalje: pokusi na sokolskom sletištu za obe sletske svečanosti, i to: prvo nastupaju koji vežbaju 28, a zatim koji vežbaju 29 juna;
b) od 7 do 13 časova: muzička takmičenja u Jugoslovenskom narodnom domu i pozorištu prema posebnom rasporedu SPO;
c) u 9 časova: blagodarenje u cr-kvama; učestvuju samo delagacije; zbor u 8.30 časova u Jugoslovenskom narodnom domu;
d) u 9 časova: poseta grobu pok. F. Sudareviča, prvog starešine društva; učestvuju izaslaniei Saveza, starešinstva župa i društava; zbor u 8.30 časova u Jugoslovenskom narodnom domu;
e) u 11 časova vidovdanski pomen u Jugoslovenskom narodnom domu; učestvuju svi članovi nevežbači; zbor u 10.30 časova u Muškoj gimnaziji; posle pomena povorka do Slovenske lipe i nanošenje zemlje sokolskih društava na mogilu;
f: u 16 časova:
PRVA SLETSKA SVEČANOST — JAVNA VEŽBA
g)	u 21 čas: akademija u Jugoslovenskom narodnom domu i Gradskom pozorištu; — narodno veselje na trgu Erioa.
Napomena: Svi lokali se zatvaraju u 2 časa po ponoči.
5. Ponedeljak 29 juna:
a) u 9 časova: povorka prolazi kroz grad; — pozdrav Sokolstva Subotici; zbor u 8.30 časova.
b) od 10 do 13 časova: nastavak muzičkih utakmica prema posebnom rasporedu SPO;
c) u 12 časova: ručak, koji prireduje Gradska opština u počast pret-stavnika Sokola;
d) u 16 časova:
DRUGA SLETSKA SVEČANOST — JAVNA VEŽBA
e) u 21 čas: akademija i Slovensko veČe s koncertom pobednika s muzičkih utakmica SPO u Jugoslovenskom narodnom domu i Gradskom pozorištu; narodno veselje na trgu Erioa;
f) u 24 časa: završetak svečanosti, objavljuju tiubači sa gradskog tornja;
6. Utorak 30 juna:
a)	od 2 časa pa dalje: odlazak gostiju i Sokola učesnika sleta.
Povlastice na železnicama za učesnike sleta
Radi što večeg učešea i zajednič-kog putovanja na slet, od Ministarstva saobračaja zatražene su sledeče povlastice za putovanje na državnim železnicama:
1. 90% popusta od normalne vozne cene:
za naraštaj i njihove vode, za sred-njoškolsku omladinu i njihove vode, za decu i njihove vode, za vežbačko članstvo, članove sokolskih muzika i sokolskih konjiča, za članove starešinstva: Saveza, župa, društava i četa Saveza SKJ, za takmičare i takmičarke i za sudije i sudkinje saveznih utakmica;
2. 75% popusta od normalne vozne cene:
za sve goste Sokole na naraštaj-skim i glavnim sletskim danima, za sve goste iz inostranstva;
3. 50% popusta od normalne vozne cene:
za sve učesnike iz naše zemlje koji nisu članovi sokolske organizacije;
4. besplatan podvoz:
za sve sprave i muzičke instrumente iz cele zemlje.
Povlastice če važiti:
a)	za naraštajsko-dečije dane u vremenu od 10 do 17 juna;
b) za glavne sletske dane u vremenu od 25 juna (za takmičare od 23 juna) do 2 jula;
c) za goste iz inostranstva u vremenu od 25 juna do 31 jula zaključno, s tim da u tom vremenu mogu činiti izlete po celoj zemlji sa proizvoljnim relacijama.
Sletski znak
Sletski odbor je za učesnike sleta dao izraditi sletske značke. Cene značkama su: za naraštaj 15, za čete 15, za vežbače 25 i za nevežbače 40 dinara. Gostima na sletu sletske značke če sc prodavati po ceni od 10 dinara, s tim, da sa njima nemaju nikakve povlastice. Članovi Sokola sa sletskim značkama imaju pravo na: a) povlaščenu vož-nju na železnicama; b) besplatnu na-stanbu; c) besplatan pristup na sletska takmičenja; d) besplatno stajanje na članskim tribinama; e) besplatan pristup na akademije, narodno veselje i Slovensko veče; i 1) besplatno osigu-ranje protiv nezgoda i nesrečnih slučaj e va.
Lužica u okviru Nemačke
Kada bi napravili pregled Iužičko -srpskog nacionalnog rada posle rata, videli bi, a i morali bi priznati, da je taj rad, pod onakvim okolnostima pod kojima je provoden, bio vrlo (velik. Taj rad bi mogli, uglavnom, da podelimo u dva pravca: na onaj kulturno -nacionalni unutrašnji, i na onaj koji se ispoljavao u saradnji Lužičana s ostalim Slovenima. A baš zbog te saradnje s ostalim slovenskim narodima Luži-čani su bili od Nemaca ponižavani i prezirani. Aktivnost nacionalnog rada kod Lužičkih Srba naročito se ose-tila iza rata, kada su oni u oslobodenju slovenskih naroda našli i za sebe veliki moralni oslonac, i kada se više nisu oseeali osamljenima i prepuštenima sami sebi. Nemci su tu činjenicu ubrzo uočili, pa su posebice budnim okom motrili lužičko-srpske veze s ostalim slovenskim narodima, a pogotovo na razne posete lužičko-srpskih pretstav-nika ostalim Slovenima kao i na deiat-nost lužičkih nacionalnih radnika, radi čega su ih počeli optuživati za vele-izdaju. Lužičane je tada počela da napada osobito nemačka štampa, od ko-jih su se napadaja oni uzalud branili, izjavljujuči svoju lojalnost prema državi. Niko ih ni j e uzimao u zaštitu, a nemačko javno mišljenje stalno je bilo huškano naročito protiv Sokola, koje su Nemci smatrali za članove protu-nemačke organizacije. Nemce je najviše uzbudilo učestvovanje Lužičana na IX svesokolskom sletu u Pragu, iako su Lužičani na taj slet došli pot-puno svesni svoje odgovornosti prema svom narodu. Oni su želeli da pokažu čitavom svetu, da postoje i da se žilavo bore za svoj opstanak. Ali ubrzo su se pokazale i posledice njihove velike nacionalne samosvesti i odvažnosti da javno manifestuju svoju nacionalnost i pravo na život. Ipak, Lužičani se nisu dali zastrašiti. Naročito se njihova odvažnost ispoljila u njihovim izjavama i proglasima, iako u ovima nisu ni-kada istupili protiv nemačke vlade. L’
|svemu ih je vodila samo težnja da sa-;čuvaju svoj nacionalni individualitet, 'svoj jezik i svoju kulturu. Pa nisu klo-nuli ni tada, kada je u Nemačkoj do-šao na vlast kukasti krst. U martu 1933 god. pisale su »Serbske novine«, pored ostaloga. i ovo: »Ne eemo šu-teti, ako to bude potrebno, ali ako bu-demo šuteli, onda neka se ved danas znade, da šutimo samo zbog toga, jer ne možemo da govorimo«. I zaista, ovc su se^reči kasnije i ohistinile. Lužičani doduse nisu nikacfa mogli da u Nemačkoj igraju vidniju ulogu, a niti če to ikada moči, jer oni sačinjavaju samo jednu manjinu, koja izumire. A toga su bili posve svesni i oni sami.
Odnos pak lužičko-srpskih birača prema Hitlerovom pokretu bio je iz gospodarskih razloga, a također i iz straha, pozitivan, jer je pobedom hitleri-zma u Nemačkoj bila u Lužici zavladala nesigurnost. .ledno prilično dugo vreme Lužieki Srbi bili su pušteni na miru, jer su se nacional-socijalisti naj-pre oborili na komuniste, socijalne demokrate pa na Židove, a tek na kraju došli su na red i Lužičani. Hitlerovei su pri tome postupali prema jednom odredenom planu. Dne 9 aprila 1933 oni su prisilili Savez Iužičko - srpskog Sokolstva, da je morao likvidirati svoje jcdinicc. Odmah iza toga obustavili su i list »Serbske novine«. Kod nacionalnih i kulturnih lužičko-srpskih radnika vršene su premetačine, konfiskovana je njihova korespondencija, knjige i t. d. Zatim su nacionalni socijalisti izba-eili Lužieke Srbe iz Iužičko - srpskih knjižara, banaka, redakcija i štampa-rija. Dne 28 aprila iste godine bilo je uhapšeno i pritvoreno 6 Sokola, a kada su ih nakon nekoliko sedmica pustili, jer im nisu mogli ništa da dokažu, morala su ova šestorica da plate sve tro-škove ishrane u pritvoru. »Srpske novine« pak posle 8 dana nego što su bile obustavljene, počele su opet da iz-laze, ali pod novom redakcijom koju su imenovali hitlerovei. Tako je isto bilo i s bankama i štamparijama. Na taj su način nacional-socijalisti uplašili lužičko-srpski narod. Kada su pak hit-lerovci učvrstili svoje pozicije, oni su iz državne službe otpustili nekoliko lu-žičko-srpskih učitelja i dva školska nadzornika, koje su zamenili s Nemci-ma. Ostale nastavnike premestili su u nemačke krajeve, a na njihova mesta došli su Nemci. V katoličke krajeve postavili su učitelje luterance (evange-like). »Serbske novine« danas pišu za vlaou, a protiv Cehoslovaka, sve u duhu ideologije kukastog krsta, te odbi-jaju slovenske proteste protiv progona
Lužičana. A narod pak radije čita nemačke novine, jer neče da ga truju listom pisanim u njegovem jeziku. Lu-žičko-srpska književnost proživljuje teško doba, a časopisi prestaju da iz-laze. Konkordat s Vatikanom poništio je poslednje veze Srpske Lužice s Če-škoslovačkom, jer je tim konkordatom dokinuta češka uprava samostana Zvezda Marija u Donjoj Lužici, kojim je do tada upravljao cistercijanski red sa sedištem u Osijeku.
Nakon što £u koncem 1933 god. bili pušteni na slobodu pritvoreni lužičko-srpski nacionalni radnici, Lužičani su nekako odahnuli, a i vodstvo hitle-rovaca bilo je tada čak zaključilo, da lužičko-srpska društva mogu i nadalje pošto j ati i delovati, — ako svoj rad usmere u novom duhu — t. j. ako se »glajhšaltuju«.
Pojedina društva morala su tada da izmene i prilagode novom duhu svoja pravila. Bivša sokolska društva u katoličkom delu Lužice pretvorena su u podružnice nemačkih katoličkih te-lovežbačkih društava (DJK — Dojče Jugendkraft), a koja svejedno kao i ona u evengeličkoj Lužici jedva živo-tare. Lužičanima je danas zabranjena svaka veza s Čehoslovacima i ostalim Slovenima. Na taj težak položaj Lužice prijatelji Lužičkih Srba u Čehoslova-čkoj, Poljskoj, Jugoslaviji i Francuskoj upozorili su svojedobno svet i o tome podneli Društvu naroda jedan naročiti memorandum. Taj memorandum imao je ipak izvestan uspeh, naime, što su Nemci bili prisiljeni da nad Lužičanima ublaže nasilja, i što je nacional -socijalistička vlada izjavila, da če šti-titi Iužičko - srpski živalj. U toj izjavi bilo je rečeno, da če se svakom Luži-čkom Srbu garantovati jednaka prava na političkom i kulturnom polju kao i svi in ostalim nemačkim državljanima; da im se neče uskraeivati pravo čuvanja nacionalnih osobina, običaja i nošnje; da im neče biti zabranjena upotre-ba njihovog jezika u svakodnevnom životu i kod kulturnih priredaba; da če im biti slobodno da gaje svoju književnost, da izdaju svoje novine i knjige, naravno uz poštivanje postoječih propisa, kao i da če vlada pokazati pu-lio razumevanje za sve opravdane želje narodne. Ali zato s druge strane u toj istoj izjavi napadaju se prijatelji Lužice. Unatoč toj vladinoj izjavi, situacija Lužičana nije se mnogo poboljšala, a istup Nemačke iz Društva naroda po-kopao je i nadu, da če se Iužičko pitanje moči da pretrese, i u Ženevi. Nisu koristili ni protesti udruženja »Domovine«, u koje su organizovana sva lu-žieko-srpska društva, a koje je pored-ostalog tražilo, da se lužički učitelji po-vrate na svoja mesta, zahtevajuči ujed-no pravičnost i ravnopravnost za Lu-žičke Srbe te tražeči istragu i repari-ranje svih krivica učinjenih sa zvanič-ne strane protiv lužičko-srpskog naroda. U vreme, kada su u Nemačkoj bili učutali svi koji nisu bili saglasni s novim nemačkim duhom, Lužičani su bili prvi koji su u eri Hitlera podigli svoje glave i ustali na obranu svojih nacionalnih prava.
Voda lužičke »Domovine«, mladi učitelj Pavel Nejdo, okuplja oko sebe naročito omladinu, da s njom poradi na preporodu svog naroda. God. 1934 bio je tako održan u Radvoru i slet svih lužičko-srpskih društava udruže-nih u »Domovini« koji je bio velika manifestacija jedinstvene volje naroda te koji je lužičko-srpskom narodu po-jačao veru u samoga sebe i digao njegovo samopouzdanje. I od tog vremena jsavladao je u Srpskoj Lužici opet nacionalni duh volje i rada. Nacionalni socijalizam sa svojim pogledima na či-stoću krvi i zemlje, svojom teorijom o čistoči rase, pokazao je i Lužičanima nove puteve rada i ojačao njihovu svest za nacionalno samoodržanje, ali im je istodobno svojim delima naneo i neizmernu štetu. To se osobito odrazilo u nepovoljnim školskim prilikama u germanizaciji življa, u premeštajima, raseljevanju naroda, a osobito u propagandi nemačkog radia i t. d. I ma kako Lužičani bili otporni, duh nove Nemačke za nje je od' vrlo ne po v olj nog utieaja. Pogotovo kad se ima na umu. da im se zabranjuje eak i razgovor u narodnom jeziku. Zbog toga su Luži-čani bili uputili državnoj vladi dva memoranduma Ali ma da je od toga pro-šlo dosta vremena, i usprkos poznate izjave vlade, prilike za Lužičke Srbe ni u školi ni van nje nisu se ni malo poboljšale. Lužičko - srpska omladina mora da se učlanjuje u državnu omla-dinsku organizačiju', koja ju odnaro-
duje. Nemačka štampa opet piše o Lu-žičkim Srbima kao o novom nemač-kom plemenu. U jednom od tih memoranduma bili su izneti Hitleru predloži u vezi s preuredenjem državne uprave, da sc Gornja i Donja Lužica spoje u državnu lužičku župu, ali ni na to nije bilo nikakva odgovora.
Ako dakle pogledamo današnje stanje kud Lužičkih Srba, vidimo, da se njihov život morao prilagoditi novim prlikama, ali ipak u lužičkom duhu. Veze Lužičana s ostalim slovenskim narodima danas su skoro neznatne, jer ih Nemci silno otežavaju. Germanizacija ne prestaje — za nju rade državna organizacija omladine, SA i SS te druga udruženja. Duh sadašnje Nemačke upotrebljava sve svoje sile i moč da prodre u lužičko-srpsku sredinu. Unu-trašnja nemačka politika ne obazire se na potrebe i želje narodnih manjina, a pogotovo ne na potrebe Lužičana. Po-četkom ove godinc nemačke su vlasti izdale naredenje da lužičko-srpska »Domovina« ima da izmeni svoja pravila, u koja treba da unese, da je »Domovina« savez Nemaca koji govore lužičko-srpskim jezikom, a delokrug udruženja rada ima da se ograniči samo na čuvanje narodne individualnosti i običaja. Svaki drugi nacionalni i narodno-obrambeni rad zabranjuje se. Ako udruženje ne bi izmenilo svoja pravila, biče rašpušteno. Pretsednici iužičko - srpskih društava, — koji se od sada moraju da nazivaju sreskim vodama — »Becirksfireri« — moraju nadalje da dokazu svoje arijsko poreklo, sve sednice moraju se unapred prijaviti vlasti, za pozorišne pretstave mora se predložiti uz program čak i nemački prevod teksta pozorišnog komada. Kako na svaku sednicu dolaze i pretstav-nici vlasti, mora se cesto raspravljati i na nemačkom jeziku. Programi, ulaz-nice i t. d. moraju da še štampaju u dva jezika, i to najpre na nemačkom. Lužičko-srpski barjaci su zabranjeni, a lužičko-srpska štampa o svim ovim odredbama kao i o protestima ne sme ni-šta da piše. Ne sme se zatim ukazivati na razliku izmedu Nemaca i Lužičana. Svaki prekršaj tih odredaba kaznio bi se obustavom Iužičko - srpske štampe. Bivšem giavnom uredniku »Serbskih novina« Janu Skali zabranjen je, pod pretnjom da če ga se smestiti u kon-centracioni logor, svaki nacionalni i kulturni rad, a ujedno je izbrisan iz spiska novinarske komore. Usled toga prilike se zaoštravaju i Lužičani se nalaze u kritičnom stanju, jer sc tu radi o njihovom dalj njem opstanku kao slovenskog naroda. Ipak usprkos svim tim nemačkim meramat Lužičani ne klone. To dokazuje i memorandum »Domovine« od 19 januara o. g., upučen zameniku državnog vode ministru Hesu, u kome se nabraja sve što vlast čini protiv Lužičana i podvla-či ujedno lojalnost Lužičkih Srba prema nemačkoj državi. U tom memorandumu navode se i Hitlerove reči s ko-jima se izrazio protiv germanizacije.
upoređujući te reči sa stvarnim današnjim činjenicama. U memorandumu Lužički Srbi izričito naglašuju svoju nacionalnost, koju da neče nikada žrtvovati, jer bi to bila izdaja vlastitog naroda. Dalje se u memorandumu kaže, da se Lužičani smatraju Slovenima, a ne nekim nemačkim plemenom. Na koncu se veli, da postoji bojazan, da razne odredbe proističu iz želje i volje da se Lužičane ne prizna ni kao narod ni kao narodnu manjinu i da ih se kao narod izbriše, ali oni neče i ne mogu da žrtvuju svoj nacionalni individuali-tct. Memorandum je pisan veoma otvo-rcno i u odlučnom tonu.
Dakle, kako vidimo, prilike Lužičkih Srba su vrlo teške. U političkom pogledu oni nemaju nikakve snage, a od današnjeg režima teško je i očeki-vati kakvo poboljšan je, a naročato zato što Nemačka nijc vezana nikakvim medunarodnim ugovorom da zaštiti narodne manjine; a Lužičane se i ne smatra za narodnu manjinu, jer nemaju svoje matične države s večinskim narodom. Ali Nemci ih ne priznavaju ni kao narod i tvrde, da večina Lužičkih Srba želi da budu Nemci, dok da samo manjina pokušava da podržava kulturne i političke veze s Česima, kako bi navodno u svetu proizveli do-jam, da su narodna manjina pod Če-škoslovačkom zaštitom. Medutim sve ove nemačke tvrdnje su skroz proiz-voljne i i lišene svake istinske podloge. Niko ne potiče Lužičko Srbe na kakvu bor'bu, kako to Nemci misle, več kako Čehoslovaei tako i ostali slovenski narodi samo žele, da Lužički Srbi ostanu u životu kao nacija, i svaka pomoč n tome smislu i cilju ukazuje im se s največim obzirom, samo da se ne bi dalo ni najmanjeg povoda ka-kvom nemačkom prigovoru.
Ovo što smo ovde izneli ne znači umešavanje u nemačke unutrašnje prilike, niti ovo pretstavlja bilo kakav napadaj na ma koga, ali kada se radi
o	životu jednog malog slovenskog naroda i o njegovoj kulturi, a koji traži samo da se ispunu obečanja državnog kancelara, vlade i ostalih javnih fak-tora, onda držimo, da je dopušteno da se o tome nešto kaže. Tu se radi o tome, da se obirstave p roganj atija lužičko - srpskog naroda od strane neodgovornih elemenata i profesionalnih hu-škača, a napose, da se povuku naročito one drastične odredbe iz poslednjeg vremena, a kojima je svrha potpuno istrebljenje Lužičkih Srba. Lužičko-sipsko pitanje danas pretstavlja is-ključivo jedno kultiirno pitanje, i o njemu se ne može govoriti kao o jednom političkom i istorijskom pitanju. Otkrivati bezakonje i zauzimati se za slabije, to je svima Slovenima zave-štano slovenskom narodnom tradici-jom, a svest, da svi mi pripadamo jednom narodnom deblu i zajedničkoj slovenskoj duhovnoj kulturi, tu našu urodenu brigu još samo povečava. Niko stoga ne može da nam zameri da se zauzimamo za narod, koji zaslužuje svaku pomoč.
Skupština Sokolske župe Karlovec
Uz vrlo dobro učešče delegata pod-ručnih jedinica, a u prisustvu izaslani-ka uprave Saveza SKJ, br. dra. Otona Gavrančiča, i predstavnice prosvetnog odbora Saveza Zorke Vojnovič-Trku-Ija, održana je u nedelju 22 marta, u velikoj dvorani novog Sokolskog doma u Karlovcu, glavna godišnja skupština Sokolske župe Karlovac. Skupštini su kao naročiti pretstavnici javnih i vojnih vlasti prisustvovali gradonačelnik Karlovca br. Franjo Malčak i komandant karlovačkoga garnizona brig. general br. Božidar Putnikovič. Skupština je održana u doista uzornom redu i odlikovala se ozbiljnim radom, a naročito valja podvuči duboku sadržaj-nost izrečenih govora izaslanika Saveza, II zam. saveznog starešine br. dra. Gavrančiea i župskoga starešine brata Marka Sabliča. U njihovim govorima zrcalila se odlučnost ne samo karlova-čke župe, več čitavog jugoslovenskog Sokolstva, da u današnje kritično vreme najodlučnije stoji na braniku bez-brojnim žrtvama stečene narodne tc-kovine, slobode i jedinstva države. U tim govorima održavala se i visoka sokolska svest, koja jedina može danas da uspešno odbije sve napadaje mno-gobrojnih protivnika, koji staino žele poraz Tirševe ideologije. I ne samo da se ta svest i odlučnost održavala u govorima tih uvaženih sokolskih funkcio-nara, več sc to isto pokazalo i u govorima svih ostalih učesnika i govornika na toj skupštini. I to je ono naročito pozitivno, i naročito značajno, što uve-like karakteriše uspelu ovogodišnju skupštinu Sokolske župe Karlovac.
Sam rad skupštine kretao se u znaku kritike i ocenjivanja rada u prošloj godini, te utvrdivanja programa rada za ovu godinu. Sto se tiče godinc 1935, tu ne treba trošiti suvišno mnogo reči. Stvar je jasna: bila je to najkritičnija godina za Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije. I kolikogod je na jednoj strani bilo izvesnog zastoja i znatnih teško-ča, koje su mestimično pridonele ukida-nju nekolicine jedinica i osetljivom pa-du broja članstva, toliko se na drugoj strani ističe pozitivnost, da su iz sokolskih redova znatnim delom ncstali razni »legitimacijaši« i onakvi »sokoli«,
kojima je Sokolstvo trebalo da u iz-vesnim prilikama posluži kao sredstvo za postignuče njihovih ličnih probita-ka i koristi. Nadalje, ističe se pozitivnost, da je na račun broja porasla kak-voča sokolskoga članstva, i sigurno je, da je sve ono članstvo, koje je prošlo teško iskušenje prošlc godine, očeliče-no za budu če napore i eventualnu po-trebnu borbu našega Sokolstva sa svim onim pokretima, strujanjima i nasto-janjima, koja teže ne samo za potpu nim uništenjem sokolskoga pokreta, več za rasparčavanjem živoga narod-noga tela i uništenjem krvavo stečene narodne slobode. S time valja biti na-čistu i sa punim saznanjem velikih duž-nosti i prave misije Sokolstva treba uči u ovu radnu godinu.
Izveštaji župskih funkcionara za 1935 godinu, štampani u 2 broju žup-skog vesnika, nisu doduše opsežni, ali su puni dragocenih podataka, koji reči-to govore o svestranom i uspešnom ra-du karlovačke župe. Pre svega ističu se dva momenta: hodočašče na Oplenac
6	septembra sa 283 člana i članice, te učestvovanje na sletu Junaka u Sofiji sa 16 brače i 7 sestara. Pohod na Oplenac uključio je u sebi pored odavanja dubokog pijeteta Kraiju Mučeniku i prikupljanje novih duhovnih snaga za izvrševanje opšteg sokolskog dela. Tom zgodom preuzela je župa visoki dar Nj. V. Kralja Petra II, divnu i sku-pocenu župsku zastavu, koja če biti svečano razvijena prigodom ovogodiš-njeg župskog sleta na Duhove u Karlovcu.
Pored ove dve divne i dirljive sokolske manifestacije, pohoda na Oplenac i učestvovanja na sletu u Sofiji, izviršen je sledeči sokolski rad, koliko se to ovako u najkračemu može da prikaže: održani su tehnički i prosvetni župski tečajevi, organizovano jo nekoliko kračih okružnih točajeva i konferencija, bilo jo 5 okružnih, 21 društvena i četna javna vežba, 34 društvene i četne tehničke akademije, mnogo posela i izleta, održane su društvene, medudruštvene, okružne i žup-eke utakmice članstva i naraštaja. Broj takmičara bio je uvek zadovoljavajuči, a na javnim utakmicama i akademija-
ma su delovalo je ukupno 5082 pripadnika. Ukupno 34.291 pripadnik vež-bao je u toku godinc 183.111 časova. Župa imade 23 tehnička radnika sa župskim i saveznim ispitom, 62 sa društvenim ispitom i 175 pripravnika; ukupno 260 brače i sestara, koji u 60 područnih jedinica savesno i strpljivo vrše sokolski tehnički rad. U prosvet-nom pravcu održane je prošle godinc 495 predavanja sa 31.458 slušalaca i 588 govora pred vrstom sa 22.023 slušalaca. Nadalje je održano 555 raznih društvenih priredaba, od kojih 132 za sokolski naraštaj i deeu. Sokolske prosvetne škole i tečajevi održani su u 16 društava i 12 četa sa ukupno 1323 pripadnika. U 51 jedinici postoji knjižnica sa ukupno 6931 svezaka; 12 dru-štava i 8 četa imadu svoju čitaonicu u kojima je prošlc godine bilo 14.684 posetilaca. Župa imade svoj kinoapa-rat s kojim je održano 15 prikazivanja u područnim jedinicama, prvenstveno u četama. Nadalje je kompletirano' 10 putujučih knjižnica, koje su stavljene na dispoziciju područnim četama. Oso-bitu je aktivnost potkraj godinc >raz-vio otsek za čete, koji naročito na-stoji da u svakome selu sokolska mi-sao i sokolski pokret ne budu nepo-znanica. Blagajničko poslovanje iska-zuje u računu izravnanja brojku od 97.998,60 Din, a u računu rashoda i prihoda 53.145,60 Din. Zanimljiva je statistika. 1935 godina sva je u znaku opadanja broja članstva, tako da ko-načni broj iznosi 6204 pripadnika prema 8541 pripadnika u 1934 godini. U toku godine brisano je 1 društvo i 5 četa, a osnovano 6 novih četa, tako da broj jedinica nije <spao, nego ostao jednak pretprošloj godini sa brojem 60.
Nakon što je skupština prihvatila i odobrila rad župskog vodstva, pri-hvaćeni su predloži župskog zbora načelnika i prosvetara sa programom 'rada za ovu godinu, koji je lep i unatoč svoje obimnosti provediv. Svakako je jedan od najznačajnijih zaključaka ovogodišnje župske skupštine odluka, da u buduče sve priredbe koje su u vezi sa proslavom Prvoga decembra moraju na području župe biti strogo bczalkoholne. Imade još nekoliko zaključaka koji su više internoga župskog kairaktera i u giavnom so njima nastoji postiči što veči uspeh u so-kolskom radu.
Konačno je jednoglasno izabrana eiedeča župska uprava: starešina Marko Sablič, njegovi žamenici dr. Josip Variola i Vlado Bosnie, načelnik Dra-gutin Kubiček, njegov zanienik Branko Blaškovič, načelnica Milka Blašković, njezine zamenice Zorka Nikolič i Mi-c;ka Djetelie, prosvetar Vladimir Blaškovič, tajnik Božidar Dcčkal, blagajnik Lazar Zlatovič; odbornici: Božidar Putnikovič, Ivan Tonašcvič, Ivo Navratil, Milan Radeka, dr. Stevan Jak-šič, Josip Nikšič, Vilko Sirola, Mirko Ercegovič, Ivo Vereš, ing. Branko Petrovič, Ivo Šestak; zamenici: Ladislav Kraus, Ivo Kolakovič, Ignac Hočevar, Dragan Manojlovič, Vjačeslav Bara-tinski; revizori: Milan Zemljak, Dimitrije Grujič, Janko Krefl, zamenici: Branko Bauer, Fahrija Volič; sud časti: dr. Stanko Rendulič, Nikola Ma-teša, Janko Poljak, zamenici: Julije Jamnicki, Sofija Mihič. Pretsednici okružja: dr. Josip Variola (Karlovac), dr. Milan Popovič (Slunj), Vlado Bos-nič (Ogulin) i mr. Špiro Vrankovič (Črnomelj). Skupština je završena sa-d'ržajnim i lepim govorom izaslanika Saveza br. dr. Gavrančiea, koji je ujedno na toj skupštini zastupao i svoju župu Zagreb.
Sa skupštine su odaslani telegrafski pozdravi Nj. Vel. Kralju, Savezu SKJ i prvom zameniku saveznog starešine bratu Ganglu.
Pre podne istoga dana (sama skupština održana je posle podne) održana su zborovanja načelnika i prosvetara. Pored pretstavnika saveznih odbora, kako je to rečeno u početku ovoga izveštaja, prepodnevnim zasedanj ima prisustvovao je još i sa vezni načelnik br. dr. Alfred Pihler, koji je uz naporan put doputovao iz dalekoga Skoplja, gde je dan pre toga bio na zboru načelnika. Sama zborovanja i načelnika i prosvetara prošla su u znaku najlepšeg sklada i ozbiljnog rada, a najznačajnija izmena je^ povlačen je dosadanjega župskoga načelnika ^ br. Branka Biaškoviča sa svog položaja, jer mu to nalažu zdravstveni razlozi. Njemu je potreban odmor. Da se to njegovo povlačen je ne bi^ iz van sokolskih redova loše, a i inače i krivo tu-mačilo, to jc br. Blaškovič vrlo rado ostao na položaju zamenika. župskoga načelnika, da tako bude u svemu i koliko je to moguče na pomoč svome vrednoine učitelju i novom župskom načelniku br. Karelu Kubičeku, inače poznatom i prokušanom starom sokol-skom radniku. Preopscžno bi sada bilo potanje pisati o zboru i načelnika i prosvetara, i da ne duljimo treba podvuči, da su na njima donošeni dobro proučeni programi rada, koji treba da u ovoj godini produže onim uspesima, kakvi su uvek dosad karakterizovali Sok. župu Karlovac i koji su je oprav-dano, unatoč njenog skromnog opse-ga, uvrstili u red prvih i ponajboljih sokolskih župa čitavog našeg Saveza.
V. B,
Skupština Sokolske župe Varaždin
U nedelju 22 marta održana je peta godišnja skupština naše župe. U prisustvu delegata Saveza, brata Branka Živkoviča, celokupnog upravnog, tehničkog i prosvetnog odbora župe, i članova revizionog odbora i suda časti, te pretstavnika 33 društava i četa, otvorio je skupštinu starešina brat Mladen Belčič. Skupština je uputila pozdrav Nj. Vel. Kralju Petru II i bratu Engelbertu Ganglu. Pozdravljen je delegat Saveza brat Živkovič, koji je su-delovao i kod osnutka župe, koja je upravo na dan skupštine navršila pet godina svog opstanka i rada. Brat starešina spomenuo je teško ekonomsko stanje, koje je, potencirano nezdravim političkim prilikama, unelo u jedan deo članstva župe zabunu. Poziva prisutne neka ih ne obeshrabre momentane ne-dače, koje su tako sitne spram velikog cilja kome težimo i prolazne prema decenijama u kojima Sokolstvo stvara bolju budučnost, pa neka pojačanom snagom, s više požrtvovanja i napora pregnu u borbi za sokolske ideale. Iz izveštaja pojedinih funkcionara vidi se, da su župu sačinjavala (31 XII 1935 g.) 22 društva i 66 četa s 8 i po tisuča pripadnika. Taj broj se je smanjio nakon održanja ovogodišnjih skupština, na kojima je predložena likvidacija 4 društava (Draškovec, Rasinja, Maruševec i Vinica) i 26 četa, tako da če ostati 18 društava i 40 četa, što če samo ojačati unutarnju snagu župe. Prošle godinc održan je uspeli okružni slet u Ivancu (522 vežbača i 468 učesnika u povorci), 30 javnih vežbi društava i četa, župsko takmičenje (42 vrste s 284 natecatelja), na kojima je veliki srebrni venac, dar blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, osvojila četa Kuršanec. Održane su utakmice varaždinskog konjičkog otse-ka i medudruštveno plivačko nateca-nje u Čakovcu. S 95 učesnika je odr-. žan tečaj za proste vežbe i s 12 učesnika smučarski tečaj na Kozjanu. Stalni župski prednjak radio je kroz 4 meseca u 32 jedinice. U oblasnim utakmicama u odbojci u Zagrebu postigle su vrste članova i naraštaja drugo mesto. Naraštaj društva Varaždin priredio je prvo taborovanje na Plitvičkim Jeze-rima. U prosvetnom radu valja istaei, da je ŽPO razaslao svim jedinicama 5 aktuelnih predavanja. Tečaj za vode diletantskih pozorišta pohadalo je 13 učesnika. U društvima i četama održano je 1021 predavanje i 1565 nagovora. Održane su 503 razne priredbe (akademije, koncerti, pozorišne i lutkarske pretstave, izleti i t. d.). Svečano je razvit barjak čete Podtureh, kojemu je kumovao Nj. Vel. Kralj Petar II, zastu-pan po g. deneralu Dokiču. Otkriču spomenika blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Varaždinu prisustvovalo je 160 članova u odorama s 2 muzike i 5 bar jaka. Na sofijskom sletu sudelovao je 21 član s barjakom. 27 oktobra održan je zbor starešina, načelnika i prosvetara, na kome je raspravljen položaj Sokolstva u našoj župi. Iz izveštaja gospodara i blagajnika vidi se, da je materijalno stanje župe vrlo slabo, najviše zbog nemarne uplate župskog doprinosa. Potpuno su izgradeni domovi društava Mursko Središte i Varaždinske Toplice, dovršeni su domovi četa Gornja Ri-jeka i Vratišinec, a nekoliko ih je u gradnji od kojih valja spomenuti upravo reprezentativan dom u Čakovcu. So-cijalno staranje valja napose pohvaliti kod čete Bednja, koja je o Božiču ode-nula veliki broj siromašne dece. Referent za čete brat Rubinič sudelovao je zboru četnih referenata u Mostaru. Prepisne mesečne sastanke, prema stiglim izveštajima, održavaju čete Budinšči-na i Bednja. Od 33 svršena tečajca vojnika-sokola rade aktivno samo U. U župi je održano 10 pčelarskih točajeva. Nakon prihvata svih izveštaja, osvrnuo se je na petgodišnji rad župe savezni delegat brat Živkovič, poziva-juei sve članstvo da ustraje u započe-tom radu. Kako jo predložena samo jedna lista kandidacionog odbora, to
su izabrana sledeča brača i sestre: starešini M. Belčič (Varaždin), zam. starešine dr. M. Svoboda (Prelog) 1 '• Rožic (Ivanec), načelnik Z. Šuligoj, za-menik načelnika L. Zima (Varaždin), J. Kerec (Čakovec) i T. Barulek (Roto-riba), načelnica M. Štjehova din), zam. načelnice S. Madarič breg) i J. Golčar (Čakovec). PretsedniK ŽPO V. Deduš, tajnik T. Špoljar blagajnik F. Vanjek, gospodar 1". papu. referent za čete M. Rubinič i statisticar I. Škarpa. Odbornici: dr. I. Hercezi, V-Pongračič, S. Novakovič, V. Šuligoj, JN-Bosanac (Varaždin), D. Temerinac, J'l-Ribarič (Čakovec), G. Grapar (Mursko Središte), Lj. Vranko (Legrad), M- Šoštarič (Ludbreg), zamenici: M. Ispa> M. Macekovič (Čakovec), D. Lajner (M. Bukovec), D. Sifman (Var. loph-ee), II. Toplak (Lepoglava), V. ^ДГЈ1}‘ eie (Cior. Mihaljevec), 1. • Sajko (Beo-nja), 1. Novak (Vratišinec), ing. L ]v®‘ nek (Budinščina) i V. Crnčec (Nedeli štc). Revizori: V. Grčevič, G. Pirker. x\. Liberman, N.. Vajs, R. Hršak, zam : ing. V. Herakovič, M. Jadrošič, H- V^fj’ derer i A. Zima. Sud časti: dr. Z. Mil-četić, V. Pongračič, J. Stare, L. Šurbek. ].. Zima, dr. B Imenšek, P. Marušič • dr. V. Milkovič. Načelnik župe, brat Šuligoj izneo je skupštini predloge zbora društvenih i četnih načelnika: da st ove godinc održi dečji župski slet u Čakovcu (1 juna), šesta župska takmi čenja u Varaždinu (8 juna) te župski prednjački tečaj. Pretsednik ŽPO brat Deduš govorio jc o zaključcima zbora prosvetara, pozvavši prisutne da vise rade na bratskom zbližavanju i o soci' jalnoj skrbi za siromašno članstvo. predlog župskog ekonoma brata^ Ga-pita prihvačen je župski proračun > predlog za župski doprinos članov* društava i četa, nakon eega je skupšti-
na zavrsena.
B.
SolcolsRa radio - predavanja
'Radio stanice 'Beograd — Zagreb — £fut>lfona
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju sc:
dne 5 aprila predaje brat dr. Bla-goje Markovič, Užice, o temi: *^r0i" gres čoveka i čovečanstva kao ideal Sokolstva« (popodnevno).
dne 9 aprila predaje brat Svetozar Bošnjakovič, Golubinci, o temi: »Glavne misli i ideje Sokolstva I«;
dne 16 aprila predajo brat Hasan Ljubunčič, Sarajevo, o temi: »Jugoslo-venska misao i Sokolstvo I«;
dne 19 aprila predaje brat Svetozai Bošnjakovič, Golubinci, o temi: »Glavne misli i ideje Sokolstva II« (popularno);
Nema posebnog sokolskog voza za Berlin
Za posebni sokolski voz za оШјј1' pijske igre u Berlinu javila su se do sada svega 193 elana.
Kako je 20 mart bio poslednji dan za prijavljivanje i kako sc do 30 ovoi, meseca niko više nije javio, to ne m« žemo dobiti zasoban sokolski voz kaK« je Savez SKJ bio predvideo, jer za ta-kav voz treba 380 učesnika.
Odbrana od napada iz vazduha
Izišla jc iz štampe knjiga a r til J-pukovnika Tihomira _Ž. Stojanovi1-»Odbrana od napada iz vazduha«, kojoj pisac govori o ovom aktuelnon problemu našeg vremena. Cena J knjiži Din 10,—.
RAZNE VESTI
IZ SLOVENSKOG SOKOLSTVA
KOLIKO SOKOLSKIH DOMOVA IMA ČEŠKOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Broj sokolskih domova u češko-slovačkom Sokolstvu danas se penjc na skoro njih 1100. Vrednost tih domova, prema oceni gospodarskog otse-ka češkoslovačke obce sokolske, iznosi oko 420 milijuna Kč, ili skoro 800 milijuna dinara. Vrednost samih zem-•ljišta ceni se na preko 90 milijuna Kč, a zgrada na 320 milijuna Kč. Ukupna višina duga na svim domovima iznosi 238 milijuna Kč.
DAN ZDRAVLJA PODBELOGOR-SKE ŽUPE U PRAGU
Podbelogorska župa u Pragu prire-duje dne 28 o. m. svoj župski »dan zdravlja«. Tom prilikam održače predavanje članovima svih društvenih zdravstvenih otseka župe docent uni-verziteta brat dr. Sajner.
ČEŠKOSLOVAČKA ZAGRANICNA ŽUPA
Češkoslovačka zagranična ŽUP® proslaviče1 ovc godinc 15 gpoisnJ1 svoga delovanja. U ovoj župi ut’rV^o no jc svega 37 društava sa oko 3-pripadnika, od toga 2080 članstva. . pa ima svoja okružja u Nemačkoj Poljskoj. Najjača su društva u far1?..’ Londonu, Berlinu i Sofiji. Skupština^ pe održana je nedavno u Pragu, u .. u sevom domu, na kojoj jc za staresi ponovno izabran br. Jar. B. Zika, a načelnika br. Planička.
ŽUPA ŠVECOVA U MORAVSKOJ IMA PREKO 50 DOMOVA
Na području sokolske župe ve u Moravskoj ima danas ргеко sokolskih domova, koji otpadaju n • sokolskih jedinica. Samo su dvc Je‘ ce koje nemaju nikakvih svojin 1 štorija. Sokolskih pak vežbališta n župi 59. Zato se i rad u jedinicani pe odvija odlično, a što može cla ‘jZ. ilustruje i primer, da se nedavno ‘ nenadni poziv župe na pokusnu nu našlo odmah na okupu Rrc> „ „kiiti članova. Na ovogodišnjim pak zm takmičenjima učestvovalo je bača.
God. VII — broj 14
»SOKOLSKI G L A S N I K«
Sir. 3
Okružni prednjačkl tečaj za počeintke
ti Brekom
Od 15 do 24 marta o. g. održan je “ P'rekom 10-dnevni okružni prednja-cki tečaj za početnike. Ovo je IV okrutni tečaj u III okružju. Tečaj je pohajalo 14 tečajaca, i to iz društava: Breko 1, Ugljevik 1; iz četa: Ražljevo 2, Kopanice 1, Porebriea 1, Bukvik 1, Do-nji Žabari 1, Lončari 1, Brezovo Polje
1.	Gornji Žabari 1, Orašje 1 i Obudo-vac 1, (sve iz četa društva Brčko) i Crk-yina 1 (Bos. Šamac).
Pojedine predmete predavala su braea: ustrojstvo br. dr. Seid Buljina, higijenu g. dr. Oto Fridman, vočarstvo, vrtlarstvo i zadrugarstvo br. ing. Šerif Bubič, ideologiju br. dr. Milan Pavlovič, istoriju br. dr. Martin Ikič, vodenje blag. knjiga br. Laza čolakovič, statistiku i administraciju, vežbači čas, vežbe bez sprava br. Pero Zrelec, načelnik okružja, a sve ostale predmete predavao je voda tečaja br. Stuhli.
' v.
Okružni prednjački tečaj za početnike u Brekom, održan od 15 do 24 III 19j6
Tečaj je vodio župski prednjak br. Oto Stuhli. Održano je ukupno 90 ča-s°va iz sledečih predmeta: vežbači čas (8 sati), sustav (1 sat), strojevne vežbe (10 sati), proste vežbe (20 sati), vežbe ®ez sprava (8 sati), proste grane (10 sati), igre (5 sati), statistika i administracija (2 sata), ustrojstvo (4 sata), ideologija (3 sata), istorija (3 sata), higije-na (4 sata), zadrugarstvo (1 sat), vodenje blagajničkih knjiga (2 sata), vočarstvo i vrtlarstvo (9 sati).
Tečaj ci su bili smešteni u Sokol-skom domu, gde su imali konak i svu opskrbu, koja je za 10 dana stajala 150 Din po tečaj cu. Polovicu troškova sno-sila je župa, a polovicu jedinice iz ko-jih su tečajci. Za vreme tečaja vladala je kod tečajaca dobra volja za rad i primerna disciplina. Sav rad odvijao sc u dobrom raspoloženju glatko i redovi-to. Na završetku tečaja oprostio se od tečajaca i razdelio im uverenja br. Pero Zrelec, zaželivši im uspešan rad u jedinicama.	Načelništvo.
Zborovanja iehnlčarjev Sokolske župe Novo mesio
V nedeljo, 22. marca t. 1., so se Sestali v novomeškem sokol, domu načelniki .in načelnice iz novomeške sokolske župe k trem zborom.
Kmalu po 8. uri zjutraj so pričeli Prihajati načelniki in načelnice iz mirenskega sokolskega okrožja. Letošnji 1- zbor je otvoril in vodil okr. načelnik brat Marjan Tratar, ki je podal svoje 'Poročilo o delu v okrožju. V splošnem je zaznamovati lep napredek zlasti v skupnem obisku. Izvršile so se nato volitve novega okr. načelništva, ki ga sestavljajo: okr. načelnik br. M. Tratar (Trebnje), okr. podnačelnik br. Rudi Kuhar (Mokronog), okr. načelnica s. Oarinka Čebulj (Mokronog), okr. pen-načelnica s. Poldka Tratarjava (Trebnje). Za letošnje leto sta bila določena ova okr. zleta: I. v Št. Rupertu i*ne *4. junija ob otvoritvi sok. doma, II. v Žužemberku dne 8. septembra. Sprejeli so se tudi sklepi in program prireditev га to sokolsko leto. Zbora so se udeležili tehničarji razun Št. Lovrenca iz vseh edinic M. S. O. Ob 9. uri pa so se ravno tam sestali tehničarji iz no-vomeškega sok. okrožja pod vodstvom okr. načelnika br. Miheliča Vladimirja, ki je tudi podal lepo in razveseljivo *eh. poročilo. Razun edinic Bučke in Mirna peč so delale vse ostale edinice, ki zaznamujejo visok dvig v telovadim obisku. Predloženo je bilo za leto 1936. sledeče okrožno načelništvo: okr. načelnik br. Mihelič Vladimir (Smarjeta), okr. podnačelnik br. Adam Karl (Novo mesto), okr. načelnica s. Poljanšek Vida (Novo mesto), okr. Podnačelnik s. Draga Meršolova. Določi se okr. zlet za 21. junija, ki se bo yršil v Toplicah ob priliki otvoritve ®ok. doma, ter okr. lahkoatletske tek-*>e, ki se bodo vršile v Št. Jerneju 5- julija ob priliki društvenega javnega Nastopa.
 ............................  n	i«
Po 10. uri pa je otvoril br. župni načelnik Papež Ljudevit redni letni zbor dTuštvenih in četnih načelnikov in načelnic, katerega so se udeležili tehničarji iz 17 edinic. Manjkale so edinice: Bučka, Mirna peč, Karteljevo, Šmihel. Po pozdravu župnega načelnika je želel iskreno dobrodošlico in dobrih uspehov br. župni starešina dr. Ivan Vasič, nakar je podal brat župni načelnik Papež Lj. izčrpno poročilo o delovanju edinic župe, ki je bilo v lanskem letu kljub nastalim oviram zopet prav dobro in zazna-menjuje porast v obisku in prireditvah. Odlični uspehi pri župnih tekmah, I. okr. lahkoatletskih tekmah M. S. O., župnih plavalnih tekmah in pri saveznih smučarskih tekmah na Pohorju so dokaz resnega in vztrajnega dela v naši najmanjši župi. Za leto 1936. je bilo sprejeto sledeče župno načelništvo: načelnik br. Papež Ljudevit, I. podnačelnik br. Šlibar Martin,
II.	podnačelnik br. Tratar Marjan; načelnica s. Murn Iva, I. podnačeinica s. Poljanšek Vida, II. podnačeinica s. Čebulj Darinka.
Po volitvah je razvil br. župni načelnik obsežen program, tako razne tečaje (plavalne, prednjaške, župne in društvene), tekme (župne, orodne, lahkoatletske, plavalne, smučarske), izlete (okrožne in društvene, skupinske tajne pešizlete), na Gačah si namerava z dijaki - Sokoli v počitnicah urediti župni smučarski dom; nadalje se je sestavil župni mladinski odsek, ki ga bo vodil br. M. Tratar iz Trebnjega.
■ Po slučajnostih je ob 12. uri zaključil 'brat župni načelnik Papež lepo uspel zbor tchničarjev • novomeške s<o kolske župe.	—	ar.
Zbor prosvetara Sokol, župe Novi Sad
Dana 22 marta 1936 god. održan je zbor prosvetara Sokolske župe Novi Sad u sali muške gimnazije; zboru je prisustvovao velik broj prosvetara. Sednicu zbora otvorio je brat Svetislav Marič, pretsednik Prosvetnog odbora. U samom početku pozdravio je brata Milana Cvetiča, izaslanika Saveza i člana Saveznog prosvetnog odbora. Potom je brat M. Cvetic pozdravio zbor u ime Saveznog prosvetnog odbora. Br. Cvetic je u svom govoru naglasio, da se Savez interesuje za rad prosvetara te da je rad prosvetara u prošloj godini bio mnogostran i uspešan. Naročitu brigu treba posvetiti prosvetnom radu u našim selima, u sokolskim četama; pro-svetari su pozvani da prednjače i da budu nosioci prosvetnog rada, jer su povezani sokolskim bratstvom, a ne samo idejom. Potom brat S. Marič pozdravlja sve prisutne i zahvaljuje se bratu M. Cvetiču.
Zatim se prešlo na diskusiju o radu u prošloj godini. Iz štampanih iz-veštaja se vidi, da je Župski prosvetni odbor održao ovc godine 2 tečaja (op-šti župski i lutkarski), koje su poha-đala i. završila 34 Sokola i Sokolica. U sokolskim društvima održano je pet tečajeva za novo članstvo. U društvima i četama održana su 753 razna predavanja; predavanjima je prisustvovalo 56.690 slušalaca, pred vrstama u vež-baonici održano je 1499 nagovora. Na razne sokolske listove i edicije bilo 1478 pretplatnika s teritorija ove župe. Društva na teritoriju ove župe imaju u svojim knjižnicama 11.700 knjiga. LT toku godine održano je 1012 raznih priredaba. Iz ovog se izveštaja vidi, da je rad bio svestan, a brojke govore da je u njega bilo uloženo i mnogo truda.
Oko izveštaja razvila se živa diskusija u kojoj je učestvovao veliki broj brače prosvetara i palo je nekoliko ko-risnih i umesnih predloga, koje če Žup-ski prosvetni odbor ove godine pro-vesti u delo.
Posle diskusije odgovorio je brat
S.	Marič svakom govorniku opširno i dokumentovano, a nato je izveštaj jed-noglasno primljen. Tada je progovorio ing. brat Smiljanič, starešina beograd-ske Sokolske župe, koji je održao lep govor; na kraju se zahvalio na lepom prijemu i na bratskom složnom radu i zaželio uspeh.
Ove tople reči simpatičnog sedog i starog sokolskog veterana bile su toplo primljene od prisutnih, koji su ga na njegovom odlasku pozdravili dugim i frenetičnim aplauzom. Potom je proči-tan program rada za 1936 godinu. Iz ovog se programa .vidi, da če se naročita pažnja posvetiti sprovodenju i or-ganizovanju prosvetnih i ostalih otse-ka. Zatim je izabran kandidacioni odbor, kojemu je stavljeno u dužnost da predloži gl. skupštini pretsednika prosvetnog odbora. Skupština je jedno-glasno aklamacijom izabrala ponovo za župskog prosvetara brata Svetislava Mariča. Potom sc brat S. Marič zahvalio i zaključio sednicu.
D. D. D.
S javnog nastupa Sokolskog društva Borovo dne 22 febr. o. g. »Prepleteno kolo« — izvele članice
Zborovanje načelnika i načelnica
II	Boko-kotorskog okružja Sokolske župe Cetinje
Dne 22 marta o. g. održan je u So-kolskom domu u Tivtu zbor društvenih načelnika i načelnica II boko-kotor-skog okružja Sokolske župe Cetinje. Na ovom zboru bila su zastupana sko-ro sva društva ovog okružja. Zboru je pretsedavao načelnik II okružja brat Vlaj ko Kureš. Načelništvo Sokolske župe Cetinje bilo je zastupano po br. Rudi Njiriču, III zam. načelnika župe. U ime Sokolskog društva Tivat bio je prisutan njegov starešina brat Zorati Fred. Nakon što je pretsedavajuči dao reč izaslaniku načelništva župe bratu Rudi Njiriču, koji pozdravio zbor, uzco je reč starešina društva Tivat i član uprave župe brat Fred Zorati te u jezgrovitom govoru izneo rad tehnir čkili organa na sprovodenju poverene im telesno - vaspitne grane u Sokol-stvu.
U toku zborovanja vodila se živa diskusija o svim pitanjima tehničkog uzgoja po društvima i četama ovog okružja, te su u tom pogledu donešeni važni zaključci kao i predloži zapret-stoječu godišnju skupštinu Sokolske župe Cetinje.
Na kraju izabrano je novo načelništvo II okružja kako sledi: načelnik br. Vlajko Kureš, I zam. načelnika brat Ivan Kavčič (Zelenika), II zam. načelnika brat Ilija Kaluderovič (Denovič), načelnica sestra Božidarka Ristič (Kotor), zam. načelnice sestra Stanislava Džodžo (Zelenika).
Imenik mesta Kraljev. Jugoslavije
Advokat Jakov M. Ovadiia izdao je knjigu pod gornjim naslovom. Medu knjigama ove vrste ova se odlikuje svojom praktičnošču što jc obimom manja i što ima kartografski označene pojedine banovine sa srezovima, tako, da jc mogučno Iako nači položaj svakog mesta, koje je u imeniku zabeleženo. Cena je knjiži 120 Din, a naručujc se kod samog izdavača, Beograd, Rajičeva ulica l/II.
Takmičenje za prvenstvo okružja Zagreb-grad
U CROSS - COUNTRY-U
Zagreb 6 prvak okružja Zagreb-grad za godinu 1936.
Dne 29 marta o. g. održalo je u Maksimiru Sokolsko okružje Zagreb -grad takmičenje u cross-country-u za prvenstvo u godini 1936.
Početak je bio u 10 sati pre po-dne. Start i cilj bili su na dečjem igra-lištu, a pruga je vodila kroz šumu po-red strelišta. Ženski naraštaj se takmi-čio na 1000 m, muški na 1500 m, a članovi na 3000 m. Sabiralište bilo je u osnovnoj školi u Jakičevoj ulici.
U 9.30 bio je zbor svih takmičara i takmičarki, koje je pozdravio načelnik okružja Zagreb - grad brat Branko Valadžia. Sokolsku župu zastupala je načelnica župe sestra Zora Kozjak.
Takmičenje je vodio okružni referent za atletiku brat Tomislav Vrk-ijan, a suci su bili braća: Potočnjak, Kušer, Rakela, Hotko, Panjkovič. Zapisnik je vodila sestra Vukadinovič. Lekarsku službu vršio je okružni lekar brat dr. Stevan Matič.
Takmičenju prisustvovali su izasla-nici društava okružja Zagreb - grad brača: dr. Višnjovec, Milaševič, Gorence, Mitrovič i t. d.
Takmičila su se društva Zagreb 2, Zagreb 3, Zagreb 4, Zagreb 5, Zagreb
6,	Zagreb 7, Zagreb 8 i Kustošija.
Ukupno je takmičilo 85 pripadnika.
Rezultat pojedinačnog takmičenja bio je:
Ženski naraštaj: 1. Zadravec Dragica, Zagreb 8;	2.	Kuradija Martina,
Zagreb 3; 3. Janačkovič Bojana. Zagreb 5; 4. Janačkovič Mirjana, Zagreb 5; 5. Bezjak Karolina, Zagreb 2; 6. Pa-radina Slavica, Zagreb 8. Ukupno su takmičile u ovoj kategoriji 22 takmi-čarke.
Muški naraštaj: 1. Jazbec Ivan, Zagreb 6; 2. Jakšič Dorde, Zagreb 8;
3.	Briški Fran, Zagreb 6; 4. Peternec Milan, Zagreb 6; 5. Prosoli Ratimir, Zagreb 8; 6. Udovc Ervin, Zagreb 8. U kategoriji muškog naraštaja nastupilo je ukupno 26 takmičara.
Članovi: 1. Krajccr Ivan, Zagreb 5;
2.	Kremenek Franjo, Zagreb 3; 3. Sol-man Josip, Zagreb 6; 4. Kremenek An-tun, Zagreb 3; 5. Penčev Nikola, Zagreb 6; 6. Lovrič Ivan, Zagreb 8. Članova se takmičilo ukupno 37.
Rezultat takmičenja u odeljenjima.
Odeljenja su se sastojala od 4 takmičara i takmičarke, a prvo mesto osvojilo je ono odeljenje, koje je imalo najmanji zbroj bodova.
Ženski naraštaj: 1. odeljenje Zagreb 5 sa 19 tačaka; 2. odeljenje Zagreb 8 sa 27 tačaka; 3. odeljenje Zagreb 2 sa 32 točke.
Muški naraštaj: 1. odeljenje Zagreb 6 sa 16 tačaka; 2. 1 odeljenje Zagreb 8 sa 20 tačaka; 3. 2 odeljenje Zagreb 8 sa 42 tačke.
Članovi: 1. odeljenje Zagreb 6 sa 20 tačaka; 2. I odeljenje Zagreb 4 sa 37 tačaka; 3. 1 odeljenje Zagreb 8 sa 44 tačke; 4. I odeljenje Zagreb 5 sa 45 tačaka; 5. II odeljenje Zagreb 4 sa 64 tačke.
Najbolje društvo na takmičenju bilo je ono koje je postiglo največi zbroj bodova pojcdinaca, te prema torne nosi naslov prvaka sokolskog okružja Zagreb - grad u cross country za godinu 1936.
1. Zagreb 6 sa 202 tačke; 2. Zagreb 8 sa 180 tačaka; 3. Zagreb 4 sa 137 tačaka; 4. Zagreb 5 sa 119 tačaka; 5. Zagreb 3 sa 113 tačaka; 6. Zagreb 2 sa 32 tačke; 7. Kustošija sa 19 tačaka.
Točno u 11 sati bilo je ovo dobro organizirano takmičenje završeno.
\aši polcoftiici
f Brat Matko Velebit
17 marta o. g. premiuno je u 69 godini br. Matko Velebit, član Sokolske čete Ravno Rašče i upravitelj škole u miru.
U danima teškog tuđinskog rop-stva on se nije dao ni zastrašiti, ni smesti. U svojstvu narodnog učitelja on podiže nacionalnu svest jugosloven-sku ide ju širi na štetu krute apsoluti-stične austrougarske vlasti. Još u pu-nom poletu, u punoj snazi ometaju ga i biva penzionisan. Marko Velebit i dalje radi. Došao je i dan oslobodenja. Odmah dobija službu. Njegov rad jc najplodniji u saradnji s »Privredni-kom«. Mnogo je njegovih daka, koji pustiše suzu za svojim starim »g. učom«. Otkidajuči od svoje skromne plate, kojom je teško mogao uzdrža-vati i opskrbljivati svoju kuču, svoje devetero dece, ipak on daje svojim da-cima sve, samo da ih napravi ljudima, šaljuči ih u »Privrednika«. Pokazivaše veliku humanost u njemu; uvek sreta-smo čoveka.
Pod zadnje godine svoga života, živeči i dalje na selu, radi na širenju sokolske ideje. On oduševljava, jača volju i ljubav.
Sahranjen je uz učešče mnogobroj-nog gradanstva iz Gline, prijatelja, po-štovalaca, istomišljenika, Sokola, sve-štenstva i učiteljstva sa školskom de-com, tc_drugih poznanika.
Hvala Ti i slava, brate Matko!
KRONIKA
60-godišnjica Iva Muhvića. Popularni kapelnik vojne muzike i komponista Ivo Muhvič navršio je 30 marta šezdesetgodišnjicu života. Muhvič je roden na Rijeci. Odrastao je u Zagrebu, gde je god. 1896 i maturirao. Godinu kasnije svršio je i glazbene študije na Hrvatskom glazbenom zavodu, Bio je horovoda raznih pevačkih društava i kapelnik vojne glazbe. Glavna zasluga Muhvičeva jc, što jc sa svojom vojnom muzikom uvek propagirao na- >-rodnu pesmu priređujući za limenu glazbu karišike narodnih pesama i kola. Poznat je i kao komponista. Njegove su dve opere »Uskok« i »Jelica i Marica«, opereta »Persida«, zatim je komponovao nekoliko glazbenih slika, dve velike overture »Vila Velebita« i »Zagorska idila«, simfonijske slike »Zrinjski i Frankopan« i »Matija Gubec«, mnoštvo pesama za horove i solo te mnoge marševe, medu kojima je poznata i »Sletovka za slet 1911 god.«. Jubilarac je još i danas oduševljeni Soko i uvek je rado saradivao u sokol-skom radu.
90 - godišnjica Lisinskijeve opere »Ljubav i zloba«. Najstarije naše operno delo je opera »Ljubav i zloba« od Lisinskoga. Ova opera bila je davana prvi put u Zagrebu dne 28 marta 1846 godine, i to u starom pozorištu na Markovom trgu. Kao prvo domače delo pcstigla je tada vrlo velik uspeh, ali je kasnije bila zaboravljcna, dok sc je »Porin« održao stalno na repertoaru.
t Nikola Bajagić. U Podgorici umro je ovih dana Nikola Bajagič, sre-ski načelnik u penziji, koji spada u red najistaknutijih črnogorskih nacionalnih radnika i pobornika za ujedinje-nje Crne Gore sa Srbijom. Bajagič je rodom iz pivskog sreza; otac mu je bio čuveni črnogorski junak, koji se borio za slobodu Crne Gore. Godine 1007 izabran je za narodnog poslanika. Kao takav pridružio se naprednjacima, koji su tražili demokratizaciji! uprave i zbliženje sa Srbijom. Kako su pobedili nazadnjaci, morao je s mnogima u za-tvor, iz koga je pušten tek uoči bal-k:\nskog rata, u kojem se junački borio protiv Turaka. Za vreme austrijske okupacije bio je interniran u jednotn madžarskom logoru. Povrativši se kuči, 1918 godine stupio je kao član narodne skupštine u Podgorici na čelo narodnog pokreta, koji je odlučio o ujedliti jen ju Crne Gore sa Srbijom. Kasnije je bio imenovan Bajagič za sreskog na čelnika u Podgorici.
Razne kulturne vesti. Ove godine. proslaviče Klivlend, veliki severoame-rički grad, stogodišnjicu otkako je bio dekretom priznat kao grad. Počeci njegove naseobinc datiraju iz godine 17%. U Klivlendu je i najjača jugoslovenska kolonija; samo Slovenaca živi tamo preko 50.000 hiljada. Jugosloveni imaju u Klivlendu i velik broj svojih domova, a osnovan je jugoslovenski narodni park.
Pre nekoliko dana umrla je u Tal-vinu, kod Ciriha, nekada čuvena glu-mica Hermina Šumovska, rodom iz Zagreba. Iako živeči u tudini, nikada nijc zaboravila na svoj narod, pa je za svoje zasluge bila i odlikovana ordenom Sv. Save.
Ovih dana proslavili su Čehoslo-vaci 100-godišnjicu rodenja velikogslo-vačkog naučnika — botaničara — i na-cionalnog radnika Josipa Ljudevita Ho-lubija, koji je umro 1923. Pokojnik, kao svestan Slovak, iako več u preko 80 godini života, stupio je, kada se u Pe-zinku osnovalo sokolsko društvo, u sokolske redove.
U martu održao je u Pragu niz predavanja profesor beogradskog uni-verziteta dr. Aleksandar Belič. Tom prilikom doneli su o Beliču i njegovom naučnom radu češkoslovački listovi op-širne članke, stavljajuči ga u red velikih naših slavista, Vuka Karadžiča, Da-ničiča, Jagiča, Kopitara i Miklošiča.
U Lavovu umro je čuveni poljski historičar Stanislav Zakrševski,_ profesor poljske istorije na univerzitetu u Lavovu. Njegovo največe delo je isto-rijska študija o velikom poljskom kralju Boleslavu Hrabrom.
U Petrogradu umro je u 61 godini života čuveni ruski pesnik Mihajlo Ale-ksejevič Kuzmin, istaknuti pretstavnik simbolizma i jedan od najbolj ih stilista. Napisao je i nekoliko dela u prozi, te je mnogo prevadao, naročito Sekspira i Bajrona. Medu njegova najbolja dela spadaju ova: »Seti«, »Osenija ozera«, »Aleksaridrijskije pesni«, epos »Vtor-nik meri« te romani »Novi Plutarh«, »Kagliostro« i »Jimni Fearfa.v«.
Ruska i češkoslovačka javnost se-tila se ovih dana šezdesctgodišnjice prof. Mihajla Novikova, čuvenog biologa i morfologa. Novikov je napisao preko 100 velikih naučnih rasprava i u naučnom svetu uživa velik ugled. Pre rata bio je niz godina član dume (rusko narodne skupštine) i gradski zastupnik u Moskvi. Bio je poznat i kao odličan govornik. Nakon revolucije ostao je u Rusiji, ali jer se nije mogao pomiriti s novim političkim prilikama, god. 1922 iselio sc u češkoslovačku. Došavši u Prag, bio je imenovan za redovnog pro-fesora starog Karlovog univerziteta, na kojem i danas deluje.
•^Ofipo \\i$'
ALEKSANDROVO. — Rad sokolskih diletanata. Diletantska sekcija So-koiskog društva Aleksandrovo uvežba-la je pozorišni komad »Beograd nekad
i	sad« od Branislava Nušića te ga je pred nekoliko dana davala u Krku, gde je uspeh bio vrlo tlobar. Dne 19 marta davan je taj komad i u Aleksandrovu, takoder s najlepšim uspehom.
BOROVO. — Sokolsko selo. Dne
7	pr. m. održalo je Sokolsko društvo Borovo povodom 86 godišnjice T. G. Masarika vrlo uspelo selo sa sledečim programom: 1) »Sokolski pozdrav« — otpevalo Jugoslov. pev. društvo »Rudisu«; 2) »Masarik kao vaspitae« — pre-davao Klačik F.; 3) »Iže heruvimi« — otpevalo pev. društvo »Radiša«; 4) Odabrane pesme u prozi od Rabind-ranat Tagore — recitovala L. Rotova; 3) Sopen »Poloneza« — na klaviru svi-rala M. Pražičeva; 6) »Vehni, veh ni fijoliea« otpevalo pev. društvo »Radiša«; 7) Iz Nušičeve »Autobiografije« -- eitao F. Draženovič; 8) Scena iz tru-badurskog doba.
Nakon programa razvila se igran-ka. Selu je ueestvovalo oko 350 osoba.
Dne 21 marta o. g., prilikom gostovanja bratskog Srpskog pevačkog društva iz Tovariševa, bilo je priredeno koncertno veče naših narodnih pesa-ma. Poseta je bila dobra.
DUBROVNIK. — Sv. Savsko -Štrosmajerova akademija. Sokolsko društvo u Dubrovniku održalo je dana 22 III vrlo uspelu Sv. Savsko - Štros-majerovu akademiju u prisustvu broj-nog građanstva. Na akademiji, koja je vanredno uspela, izveden je ovaj program: 1) Govor o Sv. Savi i Štrosmaje-ru (br. Rajaeič). 2) Sokolski pozdrav — izveo sokolski hor. 3) Deklamacije Sv. Savi._4) Seljančica — hor. 5) Deklamacije Štrosmajeru. 6) Jugoslovensko kolo (Brankovo) u krasnim narodnim nošnjama^ svih naših krajeva; izvela su deca. 7) Dve pesme — hor. 8) Jugoslo-censka alegorija — izvela deca.
2967- M 800
Nenadomestljive sandale za toplejše dni, z usnjenim podplatom in gumijasto peto.
A944-03
3222 -44801
Dekliški čeveljček iz govejega boksa z lepim okrasom.
Deški športni čeveljček iz močnega usnja z neraztrgljivim gumijastim podplatom.
1937 68022
Močan in praktičen čevelj iz govejega boksa z elastičnim gumijastim podplatom.
кшхјшт«*' 4544-24.
Lakast čeveljček z okusnim okrasom iz kačje kože.
-6A805
Za deeo čeveljček iz najboljšega laka,
NAJNOVEJŠI MODEL, čevelj iz najbolj. Sega telečjega boksa s perforiranim okrasom in širokim robom.
sfccui	—^	2695-t6
Za pomladanske izprehode naše udobne in moderne troter-čeveljčke. ,
4iSiiiflSS^ 6622-44709
Za živahne dečke iz najboljšega telečjega boksa z usnjenim podplatom.
VINKOVCI. — Olimpijska veselica. U subotu 14 marta o. g.’ priredilo je naše društvo »Olimpijsku veselicu« čiji je čisti prihod namenjen našem Sa-vezu za odašiljanje sokolske reprezen-tacije na olimpiju u Berlin.
Program same veselice bio je vrlo obilan. Predavanje o,olimpiji i o uče-stvovanju našeg Sokolstva na njoj održao je brat Zvonko Stražnicki.
VINKOVCI. — Sastanak društvenih pripadnika. Ovaj sastanak održan je 8 marta t. g. po podne u prepunoj velikoj sokolani 1.
VEŽBE ZA AKADEMIJE!
Tekst — note — slike
III	serija (11—15) »Vežbe« Din 25*—
H 't	čekovni račun kod Poštanske štedionice u Beogradu
Шк	A	br°j 36945
шI	Adresa:
MHP Ш	l|ff	ŽIC FRANJO,	BEOGRAD
' ■	Zrinjskoga 4
Br. 11—12 I. Kovač: »Iz bratskog zagrljaja«, simbolični telovežbeni sastav po pesmi 1'.
S.	Vilhara, »Slovenac, Srbin, Hrvat« za članove.
Br. 13 a) A. Žic - Marčič: »Vežba maramicama« za žensku decu.
b) L j. i D. Jankovič: »Narodna kola«.
c) M. A. Vasič: »Kiča i Leka sokoliči«, prikaz za lutkarska pozorišta.
Br. 14 a) I. Sedlaček: »Oj Sloveni« simbolički sastav za muški naraštaj.
b)	S. Polšak: »šestica« za mušku decu.
(Ir. 15 a) S, Vučkovič: »Humoreska«, ritmički sastav za članice.
b)	L. Gogbačevska: »Mornarska igra«, ritmički sastav za ženski naraštaj. Vanredno izdan je »Vežbe«: Rakar France: »Jekleni krog«, telovežbena skladba za skupinu od 8 članova.
IZHADJLJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezove sa zlatom i sviloM-Prodajem zlato za ve2',
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom
U smislu § 23 pravila sazivlje se
redovna glavna skupština
za petak, dne 17 aprila 1936, u 17.30 sati u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani
(Tomanova ulica)
DNEVNI RED:
1. Potvrda bilance
te računa dobitka i gubitka za god. 1935
2. Apsolutorij upravi zadruge
3. Eventualija
Glavna skupština može stvarati zaključke, ako je zastu-pana barem ‘A svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mestu i sa istim dnevnim redom drži se glavna skupština, koja može stvarati zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, 3 aprila 1936.
UPRAVNO VEĆE
KUURNAfl-DEU
izdaje Sav« Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskara (pretstavnik Franci štrukelj)