STRUČNI LOŽA
STROJNI KURJAČ
Гласник Удружета Ложача 'Др]жав|н"их Железница у Б]еоград-у Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu
ГОД. X	Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р	Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar	Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din.	Београд, 1 фебруара 1933 г. Beograd, 1 februara 1933 g.	Број 2
	Годиш претплата IZ дин.	Godiš, pretplata IZ din	Letna naročnina IZ din.	Beograd, 1 februarja 1933 g.	
Пажњск члановима
Овим уредништво извештава чланове, да je у прошлом броју погрешно оштампан датум на уз-глављу 1 јануар 1932 год., место 1 јануар 1933 год.
Уједно се извештавају чланови да овај број листа кије могао раније да изађе, јер смо штам-парију променили због учињених грешака приликом ранијих штампања.
УРЕДНИШТВО
Pažnja članovima
Ovim uredništvo izveštava, da je u prošlom broju pogrešno oštampan datum na uzglavlju 1 januar 1932 god., mesto 1 januar 1933 god.
Ujedno se izveštavaju članovi da ovaj broj lista nije mogao ranije da izadje, jer smo štampariju pro-menili zbog učinjenih grešaka prilikom ranijih štampanja.
UREDNIŠTVO
Zaboravljene žrtve
U borbi za ekonomski razvoj i privredno blagostanje čovečanstva, čovečji mozak uspeo je da izumi najsavršenije tehničke pronalaske. U večitoj borbi i medjusobnim takmičenjem za što većim bogastvom i zemaljskim dobrima, čo-vek je uspeo da svojim umom stvori ogromne mašine i strojeve, koji pod njegovim nadzorom obavljaju rad ume-sto njega i zamenjuju njegove fizičke snage. Rad, za koji Је još pre par decenija bilo potrebno na milijone radničkih
ruku, danas obavljaju mehanički strojevi, pod nadzorom nekolicine ljudi. I više nego у jednoj grani ljudske delatnosti čovek je uspeo da genijalno usavrši saobraćaj za razmenu privrednih dobara. U mesto blatnjavih puteva, kojima su pre stotinu godina mesečima putovali dugačke trgovačke karavani, danas se pružaju gvozdeni putevi, kojima luđačkom brzinom jure ogromne mašine, prenoseći putnike i privredna dobra.
Kada bi nekim čudom vaskrsnuo Stiphenson, on sigurno nebi verovao svojim očima, šta su od njegove prve lokomotive napravili njegovi potomci.
I dok je čovek u toj večitoj borbi za sticanjem bogastva, uspeo da pobedi i samu prirodu dotle nije uspeo da obezbedi ono što je näjdragocenije i najsvetije, da obezbedi živote onih kojima je predao na rukovanje svoje tehničke pronalaske, koji mu služe kao glavno oružje u borbi za ekonomsku nezavisnost. Mnogobrojne su čovečje žrtve koje svakodnevno padaju u toj borbi za ekonomsko blagostanje naroda. Mnogobrojne su u crno ruho zavijene porodice, čiji su članovi podlegli u toj borbi; mnogobrojna je siročad, čiji je roditelj pao kao žrtva moderne tehnike, mnogobrojni su invalidi, koji su svoje udove ostavili širom cele zemlje, u odbrani svoje Otadžbine i za ekonomsko blagostanje svog naroda. Dok sa jedne strane, ovi savremeni tehnički pronalasci savremenog želesničkog saobraćaja donose ogromna bogastva, dotle sa druge strane istražuju krvavi danak od čoveka koji njima rukuje. Svakodnevno su, izveštaji šefova saobraćajnih jedinica ispunjeni rubrikama o nesretnim slučajevima, u kojima pojedini službenici ostavljaju svoje živote ili svoje udove.
Jedan od takvih slučajeva desio se je pre punih šest godina, na pruzi Maribor—Ljubljana, kada se je na dan 8 Avgusta 1926 godine izmedju stanica Laze-Zalog lokomotiva brzog voza br. 505 survala u provaliju jednog želez-ničkog propusta. 1 ovaj slučaj pao bi davno u zaborav, a akta komisijskog izveštaja pokrila bi odavno arhivska prašina, kada nebi posle punih šest godina, stigla jedna žalba iz direkcije Ljubljana u Gen. direk. Beograd. Žalba kojom se naš član Franjo Ramftl žali i traži da se naspram njega pravilno primeni slovo zakona; da mu se obezbedi životni opstanak, pošto je on kod pomenutog nesretnog slučaja ostavio svoju desnu nogu do kuka tamo negde u planinskim gudurama jednog železničkog propusta jzmedju stanica Laze—Zalog. Pozvat od Izbranog Suda osiguranja državnog saobraćajnog osoblja, Franjo Ramftl došao je u Beograd. Došao je na dve drvene štake, da svojim osakaćenim telom posvedoči pred sudom, da on više nije u stanju zaraditi koru hleba za sebe i svoje šestoro dece; pošto je svu svoju mladost, snagu, i zdravlje, pa i jedan deo svoga tela ostavio na železničkoj pruzi Maribor—Ljubljana, pa je usled toga primoran da traži zakonsku sudsku odluku.
Do odluke Izabranog Suda za osiguranje saobraćajnog osoblja (koja još nije pala) stoji da li se Franji Ramftlu neće još jednom dogoditi nepravda, kao što se mu je dogodila pre šest godina od strane najveće humanitarne ustanove (bolničkog fonda) drž. žel. kojoj je on šestnajest godina savesno uplaćivao svoj ulog, u nadi da će mu ona u danima bolesti pružiti potrebnu pomoć, a medjutim kada je on u bolnici lebdeo izmedju života i smrti on je morao od svoje krvlju odkupljene rente otrgnuti novac i platiti bolničke troškove za amputaciju svoje desne noge.
Nadamo se da će odluka Izbranog Suda za osiguranje saobraćajnog osoblja biti pravedna, i u granicama zakona obezbediti Franji Ramftlu najpreče životne potrebe.
Nas društveni Glasnik
Splošno je poznato, da je v današnjem družabnem življeju tisak najmočnejše orožje za dosego postavljenih ciljev. Vsakemu društvu vsa ko j organizaciji, i t. d. prvi je pogoj za uspešno delovanje, dobar društveni list. Dnevni, ne-delni in mesešni časopisi so ona mogočna sredstva, ktera zmagovito propagirajo načela in ciljeve vsake društvene jedinke, skupljene v posameznih organizacijah, in vodijo dotično sklpino ljudi, do končnego cilja. Društveni časopisi so v pravem pomenu besede, zrcalo vsakega društvenega delovanja in stremljenja.
Tudi mi kurjači državnih železnic, zavedajoči se kolika se moč nahaja v javnome tisku, bez pomisleka žrtvovali smo potrebna denarna sredstva, da si osnujemo svoj stručni list.
Medjutim, da bi jedan takšen list mogel uspešno odgovarjat svojoj nalogi, potrebno je imeti zavedne in agilne sodelavce, kterima je resnično na srcu občni blagor tiste družabne skupine, ktero šasopis zastopa. Potrebno je imeti odkritosrčne in nesebične sodelavce, kteri bi skroz društveni časopis vodili tiste misli, težnje in stremljenja, ktera so potrebna za dosego končnega cilja, za kterega se dotično društvo dela.
V vsakem društvu, nahajajo se poedinci kteri so od prirode obdarjeni z lastnostmi, ktere so potrebne takim sodelavcem. (Nije potrebna visokoškolsko izobrazba). Potrebno je samo to, da takvi poedinci te svoje prirojene lastnosti, nesebično postavijo na raspoloženje tistem društvu v kterem se nahajajo.
Tudi med nama kurjačima (posebno med Slovencima) nahajajo se poedinci, kteri imajo potrebne lastnosti, da bi se mogli s poresom in črnilom bojevati, skroz svoj Stručni Glasnik in preko javnosti za dosego svojih, in svojih stanovskih tovaršev pravic. Nažalost, skoraj pri Vseh teh to-varših preobvladujemo njihovi osebni gmotni interesi, nad stanovsko zavednostjo, in zato je njihovo intelektualno sodelovanje v boju za moralnim povzpečem našeg Strokov-nog Društva ravno nuli. Žalostno ali resnično! Nasprot temu pa prihajajo tožbe Centralnoj Upravi od Ljubljanske Oblasne Uprave zakaj se ne tiskalo članki tudi na slovenskem jeziku u našem strokovnem časopisu? Ja kako jih bo pa uredništvo časopisa tiskalo če jih nihče ne napiše. Jel se mogoče najesti iz prazne sklede?
Zelo je žalostno, da so pojedini naši tovarši kterem je sveta dolžnost da z svojo sposobnostjo pomagajo naše strokovno delo, bili agilni in vneti strokovni delavci samo tako dolgo, dokler so bili na vodilnih mestih, in so sprejemali tisto malo plačila za svoje delo, ko so pa izgubili vodilno vlogo, in žnjom tisto malo plačo je pa tudi njihova agilnost in vnetje za društveno delo popolnoma usahnulo. Morebit so pričakovali da bo z prestankom njihovega sodelovanja tudi naše društveno glasilo prenehalo živeti? Če so kaj takšnega mislih so se zelo zmotili! Z prestankom njihovega sodelovanja, našem Strokovnem Časopisu ni oduzeta živlenska energija in tudi ne bo. Ampak zelo je žalostno in tudi sramota za naše kolege Slovence, da naš društveni list izhaja brez slovenske besede, ker je splošno poznato da so Slovenci najbol izobraženi del našega naroda.
Uredništvu našeg Glasnika prihajajo napomene, da bi ono trebalo pisati članke v slovenskom jeziku. In ravno tako tudi Centralnoj Upravi; To je pa zelo smešna zahteva! Kako bo pa urednik lista pisal slovenske članke, če pa nežna slovenski govorit. Kaj ni zadosti da piše v srbo-hrvaš-čini in da sam popolnjuje dostikrat celi časopis, čeprav to nije njegova dolžnost. Drugo; kako bo uredništvo lista vedelo kaj naše slovenske tovarše boli, kakšne so razmere v naših slovenskih krajih, i t. d. Ne, uredništvu lista nije dolžnost da piše članke za pojedine Obl. Upr. a za Ljubljansko še tem mejn, ker se jasno vidi da tovarši iz Ljubljane kteri so še pred kratkim časom bili dobri sodelavci našeg stro-kovnog časopisa, danes sabotirajo delo društvenog tiska. Temveč priporočamo sledeče: osam in devedeset od sto članov Ljubljanske Obl. Upr. imajo zadosti šolske izobrazbe. Uzmite v roke pero in črnilo, napišite, pošljite. Uredništvo lista vam bo hvaležno, ker mu boste stem olakšali teško delo, a hvaležni vam bodo tudi sami tovarši Slovenci, ker se bodo stem prepričali da med vama še ni popolnoma umrla stanovska zavednost.
Zupanc Josip
sekretar Centralne Uprave in član redakcijonog odbora.
Излишни напори
У претпоследњем броју Гласника железничара и бро-дара, органа Југословенски националних железничара и бродара, на другој страни, у трећем ступцу, под насло-вом, „Велики збор железничара и бродара у Београду“, стоји одштампан један говор, у којем говорник агитује за престанак Стручних Удружења машиновођа и ложача држ, жел. У поменутом говору, говорник констатује, да rope поменута Стручна Удружења до данас нису пока-зала са својим радом никакве позитивне резултате, na je услед тога крајње време, да иста Удружења престану са својим самосталним радом, и да се прикључе као засебне секције Удружењу J. Н. Ж. и Б. (Говоримо само у име Удружења ложача држ. жел. и бродова).
Из rope изложеног јасно се види, колико су поје-динци слабо упознати са радом, и позитивним резулта-тима у раду Стручног Удружења лож. држ. жел. и бро-дова. Сувише би далеко отишли, када би се упустили у опширно посматрање о општим резултатима рада, Струч-ног Удружења лож. држ. жел. и брод., a у место нас говоре чињенице. Говоре сва она морална, материјална и хумана дела, која су родила позитивне резултате у ко-рист свију ложача. Никаква пресија, никакви притисак са стране и томе слично нису натерали ложаче држ. жел. и брод. да постану чланови свог сопственог Удру-жења, већ су само резултати истинских напора, несебич-ног рада, и настојања ложачког Удружења, да се по-бољша тешки положај бедног ложача, привукли исте, под окриље Стручног и хуманог Удружеља лож. држ жел. и бродова Удружење ложача држ. жел. и бродова није циљ, да своје чланове експлоатише путем масних дневница и хонорара, већ да, путем преданог рада, не жалећи ни сопствених жртава, побољша услове живота и рада гаравог ложача.
Многобројни су свакодневни случајеви, да Удруже-н>е ложача свесрдно притиче у помоћ својим члановима, заштићавајући интересе ложача са позитивним успехом Многобројне су свакодневне захвалнице, у којима се чланови топло захваљују свом Удружењу, пошто им je нсто притекло у помоћ, у моменту када je иста помоћ била од предсудног значаја no њих саме. Са поносом можемо истаћи, да Удружење лож. држ. жел. и брод. свакодневно издаје на стотине na и хиљаде динара по-м°ћи својим члановима, од својих скромних месечних прихода, na има и случајева, када те помоћи превази-лазе половину свих прихода.
Стручно Удружење лож. држ. жел. и брод., стојећи на становишту нераздвојног јединства, братства и слоге, чнјн се чланови истински залажу за ширење узвишене националне идеје, никада није оспоравало својим чла-новима да буду ујдено и чланови Удружења Ј. н. ж. и б. Захваљујући овој чињеници. данас су без мало сви чланови Удружења лож. држ. жел. и брод. уједно и чланови Удружења Ј. н. ж. и б.
A сада намеће се питање, да ли може Удружење н. ж. и б. и да ли je ложачима, својим члановима, притекло у помоћ, када су се исти нашли у беди и не-
вољи као у болести и томе слично ? Дали je Удру-жење Ј. н. ж. и б. притекло у помоћ коме ложачу, a своме члану, кад je исти несвесно, нехотично или под утицајем извесних околности, прекршио у служби пози-тивне железничке прописе, уредбе и наредбе, a у недо-вољној просвећености, непознавајући довољно исте и да-вало му заступника, те га материјално и морално пот-помогло.
Чињенице и факта дају нама одговор на сва пред-ња питања: није!, већ je Удружење ложача притекло у помоћ појединцу ложачу, у случајевима, када je било потребно. Па шта би нама онда Удружење Ј. н. ж. и б. пружило у замену, за наше Стручно и хумано Удру-жење на јединственој националној основи.
Напослетку, ако je сва ствар у томе, да се са сво-јим присаједињењем Удружењу Ј. н. ж. и б. искажемо као добри родољуби, онда слободно можемо да кажемо: да се и без тога присаједињења, код сваког na и по-следњег члана Удружења лож. држ. жел. и брод. налази првенствено истинског и искреног осећања за национално јединство, братство и слогу. Још једном, као искрени родољуби и нациналци, скидамо капу свима онима, који се истински залажу и жртвују, за ширење нацијоналне идеје, братства н слоге, и узвишеног патриотског по-крета.
Из изнетих разлога, далеко смо од сваке помисли да ликвидирамо своје Стручно и хумано удружење. које једино може најбоље разумети на наше тешкоће, и жи-вотне недаће, na услед тога оно може најбоље чувати како националне тако и животне наше интересе.
Из канцеларије Центр. Упр. Удруж. лож. држ. жел. и бродова.
Из Обласне Управе Београд
У самом почетку оснивања нашег Удружења, ложачи држ. жел. из јужних крајева наше земље, у ле-пом броју ступили су у чланство. Међутим, разни, ни мало коректни поступци бивших функционера филијале Скопље, који су сматрали материјално добро Удружења за Алај Бегову сламу, довели су, организацију јужних крајева у критично стање, a потпуној дезорганизацији припомогле су напослетку и разне околности. И док су остали Пододбори, благодарећи интензивном и агилном раду функционера Обласне Управе у Београду, сретно пребродили критична времена, дотле су бивши чланови филијале Скопље, остали изоловани, све до данас. Пос-тојећа Обласна Управа, са председником Николом Коларом на челу, свесна да he Удружење само онда моћи одго-варати свом задатку, када he бити у њему организовани сви ложачи, предузела je поновне кораке, у циљу реор-ганизовања јужних крајева. Осим тога, од самих ложача држ. жел. из тих крајева, стизале су учестане молбе Обл. Управи да иста предузме поново кораке за успо-стављање Удружења у тим крајевима. Ha основу тога, седница Обласне Управе на дан 9-1X-32 год. решила je, да се пошаљу у Јужну Србију два делегата, који he
извршити организацију у свима ложионицама узаног и нор-малног колосека тих крајева. Одлуком седнице, изабрати су за поменуте делегате Никола Колар, председник Обл. Управе и Драгољуб Чубраковић, члан Управног Одбора Централне Управе.
У циљу повереног им задатка, именовани делегати су се упутили на дан 22. децембра прошле године у Скопље где je другог дана (23-XII) одржана седница та-мошњег Пододбора. Шеф ложионе, госп. инж. Станковић, веома предусретљив, са пуно разумевања за наше теш-коће, изашао je нашим делегатима, као и жељама изне-тим на седници Пододбора до граница могућности у сусрет. Ha поднету молбу, одмах je одредио раденика за рамовање угља приликом намиравања локомотива на рампи. У погледу чишћења локомотива, госп. шеф из-јавио je да би одредио и потребне чистаче, ако би ма-гацин ложионе располагао са материјалом за чишћење, a пошто истог моментално нема, то би било излишно одређивати чистаче. Ha основу тога надамо се, да чим буде ложионица располагала са потребним материјалом, да he ложачи ложионице Скопље, добити и потребне чистаче, чиме he бити и рад самог ложача веома олакшан. Осим тога госп. шеф Станковић изволео je примити новчани депозит Пододбора у ложионичку благајну, како4 би исти стајао на сигурном месту, пошто Пододбор Скопље не располаже са потребном касом. Са овим, госп. шеф ложионе инж. Станковић дао нам je видног доказа, да се његово старање о подручним му ложачима не од-носи само у службеном погледу, већ да му je на срцу и добро и напредак самог Удружења ложача, чиме се истима даје видног подстрека за што савесније обављање своје тешке дужности. Ha седници, делегат Об. Упр. Никола Колар, известио je Пододбор о текућим посло-вима Обл. Упр. na je после завршетка седнице проду-жио пут за ложионицу Охрид.
Наше Удружење, као и ложачи Охридске ложи-онице имају првенствено да заблагодаре своме шефу ложионице, којије наспрам нашег делегата показао крајњу предусретљивост и са својим искусним саветом много олакшао рад истоме. Господин шеф присуствовао je седници која je отворена у 16 часова no подне у при-суству свих од службе слободнихложача и в. д. маши-новођа, и том приликом у своме говору поред савета и упуства истакао je значај једног стручног и хуманог Удружења, које поред старања оматеријалном и морал-ном просперитету својих чланова, треба да упућује исте на што савесније вршење својих званичних дужности, од чега he произлазити користи ne само за особље, већ и за саму саобраћајну установу.
После тога делегат Обласне Управе Никола Колар, пошто се захвалио господину шефу на његовом заузи-мању и старању образложио je опширно присутним ло-жачима и в. д. машиновођама зиачај, циљ, и рад самог удружења, апелујући на исте да се сви окупе у свом сопственом удружењу и да са својим снагама потпо-могну остале чланове удружења у њиховом настајању и раду да се струка ложача попне на онај степен у соци-јалном животу који ложачима према њиховој заслузи за
опште благостање земље са пуним правом припада. Затим прешло je се на уписивање чланова и бирање Управе Повереништва.
Ново изабрани повереник Светозар Јовановић, за-хвалио се на указано му поверењу, апелујући на чланове да га у његовом раду потпомогну, како би Повереништво Охрид са сложним радом допринело општем напретку Удружења. После невезаних разговора седница je закљу-чена у 18.30 часова и делегат Обласне Управе најсрдач-није je испраћен. Идућег дана (26-X11-1932 год.) делегат Обласне Управе Никола Колар, одржао je седницу у већ раније постојећем Пододбору Кичево. Ha жалост, осведочени пријатељ нашег Удружења господин шеф ложионице Иво Цезарац, налазио се услед болести отсутан, na je нашег делегата примио његов заменик г. Радован Дудук, који je одредио све потребно за одржање сед-нице, која je заказана за 17 часова no подне. Kao и у претходним ложионицама, тако и овде делегат Обласне Управе Никола Колар, упознао je Пододбор о текућим пословима Обласне Управе и пружио Пододбору дирек-тиве за будући рад.
Ha седници изнете су од стране чланова разне молбе и жалбе.
Председник Пододбора Фрањо Брозовић, одржао je присутним члановима један значајан говор истичући тешке привредне прилике у земљи, које су првенствено погодиле наше државне железнкце. Услед тога и рад Удружења треба прилагодити тим општим приликама. (наставак у идућем броју)
.	Из Обласне Управе Београд
Никола Ђ. Колар
Свима Mamila Удруиа шача Јрш Љаиинда и Ерадвва Крамвнде ЈугоЕлавнје
Пошто су нове чланске карте набављене и разде-љене свима Обласним Управама да их предају својим члановима, т.о се овим извештавају сви чланови нашег Удружења, да престају важити старе чланске карте.
1-IM933 год.	Из канцеларије Централне Управе
Београд	у Београду
[внма мадовнма Обламе Улраве београд
Пошто многи чланови, нису изузели код својих Управа нове чланске карте, то се препоручује свима чла-новима да исте што пре изузму из канцеларије Обласне Управе, Пододбора или Повереништва.
Напомиње се свима члановима да им се у будуће неће ништа издавати од Управе, ако нису изузели своје нове чланске карте.
1-11-1933 год.	Из канцеларије Обласне Управе
у Београду	Београд
Записник
Одржане годишње конференције ложача државних бродова на дан 12 фебруара 1933 године, у просто-ријама хотела „Ројал" у Сарајевској улици број 67 са следећим дневним редом:
1)	Извештај претседника Централне управе о осни-вању и ступању у заједнично Удружење са ложачима државних железница, a no одобрењу Господина Мини-стра саобраћаја МСБр. 13218/32 од 5-VII-1932 године;
2)	Извештај Акционог Одбора о раду у прошлој години;
3)	Избор и допуна Акционог Одбора;
4)	Разно, молбе, жалбе и друга решавања.
У 16.15 часова no подне претседник Централне упра-ве Милован Милић, отвара конференцију, који уз по-здравне речи предлаже присутним члановима да се иза-бере претседник конференције и два оверача записника.
После мале дискусије изабран je за претседника конференције Милован Милић, претседник Централне управе, a за овераче записника: Милан Ђурђевић и Вук Тошић.
Претседник конференције Милован Мидић, преста-вио je конференцији присутне госте: г. г. делегата Го-сподина Директора Наумовића, почасног претседника Удружења, Миодрага Поповића; затим Петра Стошића, другог почасног потпретседника; Инж. Живојина Митића, помоћника шефа ложионице Београд и уредника „Струч-ног Гласника“, као и Јеремића, чиновника Управе града Београда. Конференнија je присутну господу бурно по-здравила.
Пошто je претседник конференције представио при-сутну господу, дао je реч г. Поповићу, изасланику Го-сподина Директора Наумовића, који je у своме говору у име господина Директора поздравио све присутне чла-нове рекавши им да je господин Директор спречен по-слом, na je из тих разлога морао њега упутити да га на овој конференпији заступи и поздрави чланове. У своме говору господин Поповић, поменуо je и име Нз. В. Кра-ља, коме су сви присутни чланови громко одали верност и признање поздравивши Га, да дуг низ година живи Он и Његов Узвишени Краљевски Дом. Пошто je завр-шио овај свој поздравни говор био je бурно поздрављен и Господин Директор од стране свију присутних чланова.
После поздравне речи господина Поповића, претсед-ник Милован Милић у даљем своме говору поднео je из-вештај и објаснио циљ ступања у заједничко Удружење са ложачима државних железница, a поднео je и акт no којему је^одобрено ово сједињење. Даље, узима акт и Чита о одобрењу Господина Министра саобраћаја, као и одобрење Дирекције речне пловидбе о наплати чланског улога путем спискова обустава.
Пошто je извршио ово објашњење и читање аката, претседник конференције Милован Милић, прочитао je резолуцију послату Господину Министру саобраћаја, која je донета на Vili Редовном Годишњем Конгресу, a који je одржан у Загребу, на дан 13 и 14 VIII 1932 године у К0Ј°ј један део те резолуције доноси одлуке конгреса и 33 ложаче државних бродова.
Претседник конференције, даје реч Лазару Кахри-ману, претседнику Акционог Одбора, који у своме го-вору подноси у неколико извештај о раду у прошлој години, али пошто je доста болестан молио je присутне чланове, да даљи извештај у име њега поднесе Вук То-шић, претседник надзорног одбора. Присутни су ово при-мили к знању и одобрили тражење Кахрима.
Затим претседник даје реч Вуку Тошићу, претсед-нику надзорног одбора, који у своме говору подноси де-таљан извештај о раду у прошлој години као и о те-шкоћама које подносе ложачи, a надаље подноси и из-вештај благајне читањем биланса, који су сви чланови са пуним поверењем одобрили и у свему признали за тачан и поштен рад досадање Управе.
Пошто je извештај Управе примљен са одобрава-њем, претседник конференције Милован Милић, предлаже да се пређе на даљи рад и да се почне са бирањем нове управе. Управа ће се бирати као и до сада док не буду нова Правила готова у којима je предви1;ена VI Обласна управз, a која he no одобрењу Правила предузети даљи рад према истим Правилима и бити II Обласна управа у Београду, при Дирекцији реч. пловидбе.
У даљем свом говору моли, да се у нову Управу изаберу људи, који ће агилно и увек добро радити за добро Удружења. Милован Милић, предлаже, да се да 5 минута одмора, да би се нова Управа кандидовала и дала кандидациона листа нових чланова. Овај je предлог усво-јен и настало je даље дебатовање око кандадације из-међу чланова ложача бродова.
У овом међувремену Господин Поповић, секретар и изасланик Господина Директора Наумовића, напустио je конференцију, кога су присутни бурно поздравили и испратили.
После одмора од 5 минути, г. инжењер Митић, прочитао je из нових Правила, колико се чланова могу бирати у Управни и Надзорни Одбор.
После овога предложени су кандидати од стране чланова и у Управу Акционог Одбора изабрали су ове:
УПРАВНИ ОДБОР:
Претседник Лазар Кахрима, ложач на броду
I	потпретседник Иван Марић, ложач на броду
II	потпретседник Илија Павлови!), ложач на броду
Секретар Милан Владић, ложач на броду
Благајник Милан Милошевић, ложач на броду
1)	члан Михаило Маршжовић, ложач на броду
2)	„ Јова Милошевић, ложач на броду
3)	„ Антон Завка, ложач на броду
4)	„ Иван Микалић, ложач на броду
5)	„ Милић Митровић, ложач на броду
6)	„ Петар Врањет, ложач на броду
НАДЗОРНИ ОДБОР:
Претседник Вук Тошић, ложач на броду
1)	члан Милан Ђурђевић, ложач на броду
2)	„ Јосип Крпан, ложач на броду
3)	„ Јеротије Симовић, ложач на броду
4)	„ Весељко Беланџија, ложач на броду
Пошто je нова Управа изабрана узео je поново реч Лазар Кахриман, који се јеусвоме говору захвалио на поновном поверењу те га изабрали за претседника. Ла-зар Кахриман, у своме даљем говору, скренуо je пажњу члановима присутним да he се у будуће трудити као и до сада за добар рад Удружења н моли да му новоиза-брани чланови увек помажу у заједничком раду.
Захвалио се je на поверењу и поздравио присутне чланове и обећао им je за још бољи напредак Удру-жења и труд за рад и добро свих чланова.
Пошто je Кахриман завршио говор, претседник кон-ференције Милован Милић, скренуо je пажњу члановима нове Управе за поштен и исправан рад у Управи Удру-жења. Претседник Милован Милић, предлаже, да се са-дашњи новац који сада имају да на приплод у Поштанску штедионицу или Хипотекарну банку, како je то и пред-виђено у новим Правилима,чланови су ово прихватили и одобрили. Претседник конференције, извештава присутне да се je скоро дневни ред исцрпио и да je остала још 4 тачка и пита чланове шта ко има no истој тачци да из-вести или тражи.
Милан Милошевић, узима реч и у своме гово-ру моли присутне чланове, да се Миловану Милићу, претседнику Централе управе призна једна мања свота новаца за трошак, који je он учинио око потреба и рада за Акциони одбор и морао je из свога џепа давати ситне трошкове у току целе године за рачун Удружења ло-жача државних бродова.
Милован Милић, претседник конференције захвалио се je на ово и тражио je, да конференција донесе од-луку о месечној награди претседнику Лазару Кахриману, који je исто тако имао трошкове за рачун Удружења у току целе године, као и да се у будуће додели плата претседнику акционог одбора, секретару и благајнику.
Даље, Милорад Тодоровић, члан предлаже да се претседнику Лазару Кахриману, додели 150 (сто педесет) динара месечно, коме je овако скромна дневница одно-сно месечни хонорар раван претседника других Обласних управа.
Милован Милић предлаже, да се претседнику до-дели 100 (сто) динара a секретару и благајнику no 50 (педесет) динара свакога месеца.
Присутни чланови одобрили су предлог претсед-ника конференције Милована Милића, да се претседнику додели 100 (једна стотина) дин. месечно и секретару и благајнику no 50 (педесет) дицрра сваког месеца. Нада-ље претседник конференције предложио je да се хоно-рарном чивовпику Централне управе додели награда за рад у целој години, који je поред свог рада у Централ-ној управи радио и послове Акционог одбора na je ре-шено да Управни одбор no овоме донесе одлуку колико he се чиновнику дати и да му одобрену своту за рад у целој години исплати.
Затим узима реч Лазар Кахриман, претседник који моли чланове да се пређе на решавање питања о давању новчане помоћи ложачима дневничарима у случају боле-сти. После мало дуже дебате и препирке око овога ре-шено je:
да се ложачима дневничарима исплаћује новчана по-моћ no 10 (десет) динара дневно и то члану после 6 ме-сеци чланства када je боловао најмање 15 дана у болници безпрекидно, na до краја боловања. За чланове, који нису лечени у болници решаваће Управни одбор, ако се уве-ри, да je заиста тај члан болешћу спречен да ради и онда he донети одлуку о новчаној помоћи.
Ово исто важи само за чланове дневничаре. Важиће ова noMoh за чланове и који се лече у бањама.
Пошто je решено питање исплате помоћи претсед-ник Милован Милић у даљем свом говору скреће пажњу члановима о давању савета за рад, од стране Господина Петра Стошића. почасног другог потпретседника, који je за цело време конференције био присутан и чланови су ово прихватили поздравивши громким гласом почасног потпретседника са ЖИВЕО!
Пошто je се захвалио Господину Стошићу претсед-ник Милован Милић, исто тако се je захвалио и Госпо-дину Инж. Живојину Митићу, помоћнику шефа ложио-нице у Београду, кога су на исти начин поздравили чла-нови a који je исто тако био за све време рада конфе-ренције присутан.
Пошто je дневни ред био исцрпљен, онда се je Ми-лован Милић, претседник захвалио члановима на овако добро nocehenoj конференцији као и на поверењу за претседника конференције и пожелео je свима чланови-ма добар и успешан рад и напредак, да ново изабрану Управу потпомажу у свачему са заједничком и братском слогом, љубављу и искреном раду.
Конференцију je завршио у 19.15 часова.
Сви чланови су се разишли у добром расположењу и другарском опроштају.
За секретара,	Претседник конференције
Петар Живојиновић, с. р. Милован Милић, с. р.
Оверачи записника:
1)	Вук Тошић, с. р.
2)	Милан Ђурђевић, с. р.
f Josip Papeš
ložač, zv. II. ložionice Srp. Moravice
na dan 27-ga decembra 1932. god., posle teške bolesti, ispustio je svoju dušu, ostavljajući za sobom žalosnu suprugu sa troje nejake dece.
Pokojnog kolegu su otpratili na vječni počinak njegovi drugovi te mnoštvo gradjanstva, medju kojima je pokojnik uživao dobar glas.
Pao je u oči lijepi vijenac drugova sa Sušaka koji je resio grob pokojnika
Neka je viječna slava drugu Josipu.
Oblačna Uprava Zagreb.
ПРАВИЛНИК
Споредних принадлежности службеника државних саобраћајних установа
— наставак —
Члан 30.
Уз рачун путовања треба приложити:
а)	налог и одобрење за путовање, односно за путни паушал у оригиналу или овереном препису;
б)	решење о количини дневнице, у оригиналу или овереном препису (за путоваље ван земље);
в)	уверења (потврде са жигом и потписом благај-ника) о плаћеним возним картама за путоваље страним железницама и паробродима, као и домаћим;
г)	доказе за плаћени подвоз пртљага, као и ориги-налне товарне листове за плаћени пренос покуНанства страним железницама и паробродима, као и домаћим;
д)	уверења од надлежпих власти о удаљености места за путовање колима и накнаду километраже;
ђ) рачуне и признанице о плаћеним ситним трош-ковима за рачун државне управе (поштанске таксе итд.) за време путовања no службеној потреби;
е)	уверење државне и општинске месне власти ако je путовање невољно продужено услед удеса, болести или какве друге несреће;
ж',) као и остале исправе, у случају потребе и на-ређења.
Преглед и застарелост рачуна службеног путовања.
Члан 31.
Преглед (суперревизија) свих рачуна за службена путовања, поред прегледа при овери рачуна у дотичној јединици, a пре налога за исплату, врши се у контроли издавања сваке дирекције, a за Министарство саобра-haja у Генералној дирекцији државних железница и то no Правилнику за рачуноводство и финансије државних ^елезница, који важи за цео ресор Министарства сао-браћаја.
Члан 32.
Сва потраживања no овом правилнику застаревају, ако нису пријављена за шест месеци од дана свршеног пУтовања односно сеобе. У случају делимичне сеобе ро-кови за пријаву потраживања имају се рачунати неза-висно један од другог.
Исплата рачуна службеничког путовања
Члан 33.
Исплата рачуна путних паушала, као и путних и се-лидбених трошкова, вршиће се на терет и у границама 33 то буџетом одобрених кредита, оне буџетске године У којој je путовање no рачуну завршено, no прописима Правилника за рачуноводство и финансије државних же-Лезница,
PRAVILNIK
Sporednih prinadležnosti službenika državnih saobraćajnih ustanova
— nashvak —
Član 30.
Uz račun putovanja treba priložiti:
a)	nalog i odobrenje za putovanje, odnosno za putni paušal u originalu ili overenom prepisu;
b)	rešenje o količini dnevnice, u originalu ili overenom prepisu (za putovanje van zemlje);
v) uverenja (potvrde sa žigom i potpisom blagajnika)
0	plaćenim voznim kartama za putovanje stranim železnicama i parobrodima, kao i domaćim;
g) dokaze za p'aćeni podvoz prtljaga, kao i originalne tovarne listove za plaćeni prenos pokućanstva stranim železnicama i parobrodima, kao i domaćim;
d)	uverenja od nadležne vlasti o udaljenosti mesta za putovanje kolima i naknadu kilometraže;
dj) račune i priznanice o plaćenim sitnim troškovima za račun državne uprave (poštanske takse itd.) za vreme putovanja po službenoj potrebi;
e)	uverenje državne i opštinske mesne vlasti ako je putovanje nevoljno produženo usled udesa, bolesti ili druge kakve nesreće;
ž) kao i ostale isprave, u slučaju potrebe i naređenja.
Pregled i zastarelost računa službenog putovanja
Član 31.
Pregled (superrevizija) svih računa za službena putovanja, pored pregleda pri overi računa u dotičnoj jedinici, a pre naloga zu isplatu, vrši se u kontroli izdavanja svake direkcije, a za Ministarstvo saobraćaja u Generalnoj direkciji državnih železnica i to po Pravilniku za računovodstvo
1	finansije državnih železnica, koji važi za ceo resor Ministarstva saobraćaja.
Član 32.
Sva potraživanja po ovom pravilniku zastarevaju, ako nisu prijavljena za šest meseci od dana svršenog putovanja odnosno seobe. U slučaju delimične seobe rokovi za prijavu potraživanja imaju se računati nezavisno jedan od drugog.
Isplata računa službenog putovanja
Član 33.
Isplata računa putnih paušala, kao i putnih i selidbenih troškova, vršiče se na teret i u granicama za to budžetom odobrenih kredita, one budžetske godine, u kojoj je putovanje po računu završeno, po propisima Pravilnika za računovodstvo i finansije državnih železnjca.
— наставиће ce —
— nastaviće se —

f Vugrinčić Stjepan
Stručno udruženje ložača drž. željez. u Zagrebu, javlja jednu tužnu vijest, je da član i odličan prijatelj VUGRINČIĆ STJEPAN, poslužitelj zv. II. ložionice Zagreb — gl. u tvojoj pedesetoj godini života dne 3. II. o. god. \ odlegao krutoj smrti.
Ova prerana smrt je posledica pretrpljenoga straha u savesnom vršenju svoje službe.
Dana 18. IX. 1926. god. naleteo je sa brzim vozom br. 6 u stanici Štriživojna Vrpolje na teretni voz br. 90. sa lokomotioom 1090 i tom prilikom je samo pukim slučajem ostao ne ozledjen. Ali od toga dana su se na njime sve više primećivali simptomi oslabljenja i od pretrpljenoga straha je sve više slabio i bolovao, — no na žalost došao je po njega još sudbonosniji doživljaj, posle kojega se nije mogao više oporaviti.
4-og III. 1927. god na Stanici Caprag naleteo je sa ekspresnim vozom lokomotiva br. 1001 , na lokomotivu za razvrstavanje, i to na otvorenoj pruzi te se tom prilikom lokomotiva ekspresnog voza strovalila u grabu tako, da se formalno prevrnula i kotači od lokomotive došli u vis, — ali, i opet, pukim slučajem — bolje reći „ро naredjenju neke više sile“, nije se nikom ništa dogodilo niti g. mašino-vodji Kežmanu, a niti našemu pokojnom drugu Stjepanu Vugrinčiću. Možemo napomenuti, da kako u prvom, tako i u drugem siučaju su skupa bili g mašjnovodja Dežman i i naš pokojni drug Stjepan.
Ali opet jedan veliki strah za njegovo već inače poremećenog zdravlja, bio je od presudnog značaja. Ne mnogo za tim, gg. lekari su mogli konstatovati da je njegova bolest samo od potresa pluća, koje je zadobio prilikom sudara.
Od tada.je sve više i više slabio i bolovao dok najzad nije svojoj krutoj bolesti i podlegao.
U tišini ali u prisustvu velikoga broja svojih drugova kao i prijatelja iz gradjanstva, medju kojima je pokojni uživao dobar glas, ispraćen je i odnešen od strane svojih drugova na vječno počivalište, koje krasi lijepi venac od svežega cvijeća a kojega su darovali njegovi nerazdvojni drugovi.
Neka je pokojniku vječna slava, a nama sažalenje.
Oblasna Uprava u Zagrebu.
Ložači širile svoj stručni glasnik i slupajte u članstvo.
Захвалнице
Обласној управи удружења ложача државних же-лезница у Београду, најтоплије се захваљујем на испла-ћеној ми помоћи у суми од динара 450 (четири стотине педесет) на име боловања.
Лука Додић,
ложач ложионице Београд.
Обласној управи удружења ложача у Београду, нај-топлије се захваљујем на исплаћеној ми помоћи у суму од динара 430 (четири стотине тридесет), на име бо-ловања.
Шиле Иван,
ложач ложионице Скопље.
Обласној управи ложача државних железница у Бео-граду, најтоплије се захваљујем на исплаћеној ми помоћи у суму од динара 250 (две стотине педесет).
Павле Димитријевић, ложач ложионице Скопље.
Potpisani, najtoplije se zahvaljujem Oblasnoj Upravi Udruženja ložača Drž. Željez. Zagreb, što su mi pritekli u pomoć prilikom moga bolovanja sa svotom od din. 150.—
Kolar Ivan,
ložač, ložione Zagreb gl.
Ovime se najiskrenije zahvaljujem Oblasnoj Upravi Udruž Lož. Drž. Želj. Zagreb, što su mi za moje bolovanje dolelili sumu od 250,— din.
Još jednom se zahvaljujući na učinjenoj mi dobroti, ostajem uštiv,
Blažinić Mirko,
ložač ložionice Split.
Najtoplije se zahvaljujem Oblasnoj Upravi ložača Drž. Željez. u Zagrebu što su mi pritekli u pomoć prilikom smrti moga neprežaljenoga muža Stjepana služitelja Zagreb gl. sa svotom od diu. 1500.— koju svotu su mi odmah u gotovom isplatili.
Zahvaljujući se još jednom, ostajem s odličnim poštovanjem,
ud. Stjepana Vugrinčić.
Potpisani, najučtivije se zahvaljujem Oblasnoj Upravi ložača drž. željez. u Zagrebu, što su mi za moje bolovanje predali svotu od din. 150,— koja ml po društvenim pravilima pripada.
Zahvaljujući se još jednom, ostajem učtiv,
Brkić Jovo,
ložač ložionice Osijek.
Ovime se najiskrenije zahvaljujem svima drugovima moga neprežaljenoga supruga, koji su mi u ovim teškim danima pritekli u pomoć sa novcem, koji su medjusobom pokupili i to: ložiona Split sa sumom od din. 384.—, lo-žiona Gračac sa sumom od din. 430.— i ložiona Pakrac sa svotom od din. 215.—
Zahvaljujući se još jednom, a tako isto i oblasnoj Upravi ložača Drž. Željez. u Zagrebu koja mi je tu ćelu svotu dostavila ostajem
s odličnim poštovanjem,
ud. Josipa Dpvodelića.
Власник за Удружења Ложача Државних Железиица Милован Милић, Франше Д’Епере Бр.Ј8 Уредник Живојин Митић, инж. Ложионице, Ул. Стари Монопол, Државна зграда, соба бр. 14.
Штампа „Слога“ Душана Поповића Kp. Александра ул. З — Тел. 25-7-98