KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1927.
PATENTU! SPIS BR. 4139
Dr. Carl Schnorf, veterinar, Zurich i Dr. Fritz Hefti, fabrikant, Altstetten kod Ziiricha.
Postupak za spravljanje acridin dirivata i postupak za spravljanje rastvora.
Prijava od 12. oktobra 1925.	Važi od 1. februara 1926.
Traženo pravo prvenstva od 13. oktobra 1924. (Švajcarska).
Između modernih antiseptičkih srestava, koja dolaze u obzir, naročito za unutrašnju dezinfekciju čovečijeg i životinjskog organizma izvesne boje zauzimaju, naročito važno mesto (trypaflavim, rivanol trypansko crveno i t. d). Te boje imaju manu, da se njihovi rastvori samo kratko vreme mogu nepromenjeni da održe i da je zbog njihove teške rastvorlji-vosti moguće samo vrlo retke rastvore spravljati. Rastvori se dakle moraju pre upotrebe sveže spremati, što za praksu ne znači samo malu nezgodu, nego u slučaju da se propisi rastvaranja ne održavaju do krajnosti strogo, mogu biti i vrlo opasni za upotrebu.
Uspelo je, da se gore pomenute vrste he-mo-terapeutička srestva dovedu u koncentri-sane, trajne rastvore, koji se na pr. u ampulama donose u trgovinu i pre upotrebe se na najprostiji način mogu da rastvore u potrebnoj količini sterilizovane vode. Taj se cilj postiže, kad se za rastvaranje odnosnog acridin derivata t. j. njegove soli, doda vodi u-gljeni hidrat ili smesa više ugljenih hidrata, pri čemu neškodljivo za rastvornost i postojanost uvek prema cilju upotrebe se mogu dodavati dalji dodaci, kao glicerin, kuhinjska so hlorovodonična kiselina i t. d. Na taj se način mogu lako spraviti izotonski rastvori po-menutih hemo-terapeutičkih srestava, što do sada nije bilo moguće.
U terapeutičkom pogledu imaju rastvori pomenutih antiseptikuma, spravljanj uz pripomoć ugljenih hidrata, kao što je to opitom dokazano, izvanredno povoljno i delom sasvim novo i puno vrednosti dejstvo, koje do
sada upotrebljavani, čisto vodeni rastvori ne pokazuju.
Nađeno je, da acridin derivati sa ugljenim hydratima stvaraju iznenađujući lako nova jedi-njenja, koja kao osobena tela mogu da se izoliraju i dasehemiski okarakterišu. Dalje je nađeno, da se lakša rastvorljivost acridina u prisustvu ugljenih hidrata ima pripisati obrazovanju novih jedinjenja. Tako se mogao n. pr. iz rastvora 2-aethoxy 6.9-diaminoacridinhidrochlori-da i galaktoze da izolira hlorydrat, do sada još nepoznatoga 2-aethoxy- 6. 9-diaminoacridinga-laktoze jedinjenja, jedan svetlo-žut, u vodi vrlo lako rastvorljiv kristalan prašak sa tač-kom topljenja na 208—209 stepeni. Novi produkti imaju prema do sada upotrebljava-nim acridim-derivatima (rivanol, trypaflavin, i t. d). znatna preimućstva i to: dalekosežnu postojanost na svetlosti i vazduhu, kako kao čvrsta supstanca, tako i kao rastvor, laku topljivost u vodi čak i u prisustvu najraznovrsnijih soli, otsustvo nadražaja kod subkuta-nog i intravenoznog injekciranja, malu otrov-nost i t. d.
1.	Primer: fino isprašena mešavina od 289 delova 2-aethoxy- 6. 9-diamonoacridin-hudro-clorida u 180 delova galaktoze biva zagreva-na u 5000 delova 90 procentnog alkohola u vodenom kupatilu pri oticanju natrag. Otprilike u toku od D/s sata nastupa u ključalom alkoholu potpuno rastvaranje, a za daljih 1/i sata se počinje da izdvaja iz toga rastvora novo jedinjenje delom na zidovima suda kao kora, a delom kao rastresit prašak. Vodeno se kupatilo i dalje produžava da zagre-
Din. 5.
va, dok se to izdvajanje ne prestane da u-većava, što znači kraj procesa. Po hlađenju se proizvod skuplja na filteru i radi čišćenja se iz metylalkohola prekristalizuje. Uvek prema koncentraciji i ostalim osobinama pri tom čiščenju se izdvaja proizvod više u prahu ili kristalizuje zajedno sa mety!-alkoholom u providnim loptičastim kristalima, koji u njihovoj u-kupnosti imaju želatinast izgled. Sledeče sušenje supstance biva gotovo najbolje pri umerenoj toploti na slobodnom vazduhu a na kraju radi otstranjenja poslednjeg ostatka čvrsto pri-janjajućeg rastvarajućeg srestva, u vakuumu. Tako dobiveni čisti proizvod prestavlja svetlo žut prašak, koji se vrlo lako rastvara u vodi, prilično lako u vrelom alkoholu, malo u aethyl alkoholu i vrlo malo ili uopšte ne u ostalim organskim rastvorima srestvima. Pri zagrevanju u cevčicama za topljenje supstan-ca dobija boju na 180 stepeni na polako tamnijem i uvećav jućem se sinterovanju, da bi se naglo na 208—-‘209 stepeni odjednom u vezi sa penušanjem otopila. Elementarna analiza, čije sprovođenje pruža vanredne teškoće daje da se izvede zaključak u vezi sa određenjem molekularne težine, da novo jedinje-nje sa spojem od jednog molekula 2-aetho-xy- 6. 9-dinminoacridinhydrohlorida i galak-' toza pod odvajanjem jednog molekula vode je došlo do stanja, čija je dakle formula C2l H2C
n3o6ci.
2.	Primer: U mesto 2-aethoxy- 6. 9-điami-noacridin-hydrochlorida može se na odgova-jući način staviti laktat radi reakcije, ali i 9-aminoacridin baze daju veoma karakteristična ugljeno hidratska jedinjenja.
3.	Primer: U vodeni rastvor od ISdelova galaktoze pod zagrevanjem na vodenom kupatilu meša se 19. 4 delova 9-aminoacridina, dok se tečnost ne izbistri. Tada se ispari tako, dobiven žuti rastvor na vodenom kupatilu, da se osuši i prekristališe ostatak iz alkohola, te se tako dobija produkat kondenzacije kao svetio žuti i u vodi lako rastvor-ijiv prašak sa tačkom topljenja od 164—166 stepeni C.
4.	Primer: Rastvori se 200 gr. galaktoze u
600 gr. ključale vode i filtrira se. Bistrom filtratu se dodaje 3.6-diamino- 10-alky!acridi-nium-jedinjenje, na pr. tako zvano trypaflavi-novo (jedinjenje), kratko vreme se kuva, do izvršenog rastvaranja, zatim se filtrira radi otstranjenja nečistoće ma koje vrste, te se dobija jedan bistar rastvor, koji se na hladnoći ne raspada.
5.	Primer: Rastvori se 400 gr. mlečnog šećera u 600 gr. ključale vode, potom sve to filtrira. Čislom filtratu se dodaje 100 gr. 2-aethoxy 6. 9-diaminoacridinhydrochlorida i kuva se kratko vreme do dobijanja rastvora, koji se ponova filtrira.
Hladnome filtratu se dodaje mešavina od 75 gr. glicerina, 25 gr. normalne florovodoni-čne kiseline i 100 gr vode. Na taj način je rastvor za punjenje u ampule gotov.
6.	Primer: Rastvori se 200 gr. galaktoze u 900 gr. ključale vode, filtrira se i u bistrom se filtratu rastvori daljih 100 gr. 2-aethoxy-6. 9-diaminoacriđinhydrochloriđa.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje acridin-detivata, naznačen time, što se acridinova jedinjenja zamenjuju ugljenim hydratima.
2.	Postupak po 1, patentnom zahtevu, naznačen time, što se pretvaranje preduzima jednostavnim zagrevanjem komponenata u rastvoru ili u suspenziji u jednom rastvornom srestvu.
3.	Postupak po 1, patentnom zahtevu, naznačen time, što se 9-aminoacridinska jedinjenja zamenjuju sa ugljenim hydratima.
4.	Postupak po 1, patentnom zahtevu naznačen time, što se soli 9-diaminoacridinskih jedinjenja, kao 2-aethoxy- 6. 9-hydrochlorid ili — laktat zamenjuju ugljenim hydratima.
5.	Postupak po 1, 2, 3 i 4, patentnom zahtevu, naznačen time, da što se acridin jedinjenja sa ugljenim hydratima dovede do rastvora u vodi, pri čemu se uvek prema vrsti primene dodaju primese, kao glicerin, kunj-ska so, hlorovodonična kiselina.’