Pošterina plaćena u gotovu	Cena	Din	3
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
....-	 |||||." -........  ■■■!■	II. God. III. - »ГО| 30
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učitelj skoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku ® Rukopisi se ne vračaj u
Ljubljana 15 decembra 1032
Sokolstvo mora da vežba duh'
Naš glavni dnevni i akutni doga-đaj jeste nezadovoljstvo sa jedinstvom i ujedinjenjem, zaseda strašne pomisli, šapat mraka, drhtanje zidova pre tru-sa, svetlucanje ponora koji je zinuo,
—	razjedinjavanje. Svi to znamo i ne-mušto osećamo, i svi teško čutimo o tome...
Za opštu tačku gledanja sve kulturno političke istorije ljudske su je-dinstvo i razdeljivanje, ujedinjavanje i razjedinjavanje, dva velika životna elementa, koji su stalno dinamički vezani, i koji samo tako i postoje. Ne može se zbivati o snazi jedinstva, g_de nema snage cepanja, ne može se deša-vati napon delenja, gde ne postoji na-pon jednoga. Jedno drugo izaziva, nosi, vodi i rađa. I trula jabuka se brani kohezijom kad je kidamo. Stari delovi dugovremene jedinice, izložene po ne-koj sili- odvojenom živovanju, teško se snalaze u obnovljenoj zajednici, i svu lepu energiju, odvikli i samoživi, troše spočetka na odupiranje. Osim te teške prirodnosti poznato je s druge strane da nema ni jedne jedine, pa makar koliko razdeljene čestice našeg zajedničkog narodnog života, koja, po-red svega specifično i separatno svo-ga, ne bi kroz sve duge vekove do sada uvek imala i davala, u najboljim sinovima i kčerima svojima, nailepše i najplemenitije osečaje, težnje, ljuba-vi, žrtve, i dela za zajednicom i za ujedinjenjem. Postoji istorijsko grupisa-nje dalekih, nesrodnih, tuđih delova u vede i jače množine i zajednice. A pro-našla se nelogičnost istorijskog smisla u ujcdinjenju naših, jednakih, bliskih, srodnih delova u veče i u jedno! Pitanje forme je prolazni i momentani kompromis snaga pojedinih sastavnih delova, koji na raspoloženju stoje. Pitanje načina i onako ispada izvan bit-nog i glavnoga, jer isto onoliko treba svojstava dobrote, razuma i genijalno-sti za oeenu načina provodenja ideje u život, kao i za samo bitno provode-nje. Pitanje manje više lošega nosioca, rdavoga zidara, nesposobnog vajara, niti vredi za trajna stanja, niti isklju-čuje blagovremeni pristup dobrom, pravom i valjanom radniku i saradni-ku. A pitanje suštine ujedinjenja je drevna prctpostavka i gotov zbir svih dobrih i losih snaga naših, i svih lepih i ružnih delova naših, od početka pa do sada! Za pojedinca ide život po ne-kada nejasnije i sporije od namisli.* Za veliko i zajedničko zbivanje naše, svaki pojedinac, pa ma koliko imao prava da se uznemiri i da se zabrine, i ma koliko izgledao ili bio ogroman, ipak je samo jedna trunka. No pojedinac je nosilac s v e s t i. U tome sasudu, bez obzira na k a k v o-ču materijala, se prenose i čudotvorne kapi stare i dobre krvi naše. Velika je odgovornost za to na pojedi licu i dužnost mu je da se s n a-de. Naročito dan a s! To se može samo tako, a ko budc gledao daleko. Jer kvant energije u pojedinca dobljen od roditelja n i j e lična im o vina, nego je opšte narodno dobro. Niko nema prava da čudotvorne kapi dobre i prave krvi naše u n i š t i i pro-s p e.
Uzmimo da jedan dogadaj zavlada, kao što smo napred predpostavili, i da to budc realnim faktom. Osloba-danje od banalne neposrednosti utiska moguče je samo vezivanjem za buduč-nost. Jer ortda če drugi događaj da vlada. Blagorodni sanjalica putuje u budučnost nepoznat i u svome ostav-Ijenom i mirnom kutu sreče. No taj duhovni put može da sc izvodi sa ak-tivitetom, toplotom, energijom, koja deluje unutri u pojedineu, ali koja mora da utiče i na okolinu. Nema tu ni-čcga irealnog i transcedentalnog. Izvan cula nema čulnih utisaka, — ali to ne znači da nas nema. Živeti i oseeati a bez obzira na dogadaj koji momen-tano vlada, isto je onoliko realno, kao i sve drugo ljudsko što je. Osim toga sa tom prisutnošču u_ budučnosti, koja se lično ne mora doživeti, istovremeno je i tvrdo spojeno prodiranje u pro-šlost, u kojoj se sigurno nije živelo.
*	Naš uvaženi i stari sokolski bo-rae br. dr. Laza Popovič, prof. medi-cinskog fakulteta u Zagrebu, napisao je povodom 1 decembra ovu svoju po-ruku Sokolstvu —- sokolsku reč — koju zbog tolikih lepih i dubokih misli ovde prenosimo i za našu širu sokolsku javnost. — Ur.
Ako je prošlost nesumnjiv fenomen, onda zašto da to isto nije i budučnost? Gledati u napred znači gledati daleko i gledati iz dalje, predvidanje je isto što i podsećanje. U tome je onu tajna veza, na kojoj je kao na elastič-nom koncu zataknut negde na odre-dcnoj distaneiji prostora i vremena svaki dnevni dogadaj. Ma da isti ovla-da, ili tako bar izgleda, več sa momentom svog nastajanja 011 poeinje da se kruni i da nestaje. I ma da lično treptanje još duže vremena ostaje, od-mah se za prvim dogadajem povezano reda drugi, tako da imamo neprekinu-tu povorku njihovu, koja isto onoliko prodire u budučnost, koliko se povlaei iz prošlog. Život je samojedan, ceo, neprekinut. Ž i*r o t ne ripada pojedineu, pa m a-ar se koliko rado ovaj gra-dio sreštem. Život sadrži u svakom trenutku isto onoliko budučnosti koliko i pro-šlosti. Suma £ n a g a života niti postaje niti prestaje, nego se transformiše. Dnevni dogadaj ima samo subjek-tivnu vrednost, i može samo robovima da vlada.
Taj život, sastavljen iz delova, od-govara energetičnom zakonu, da nigde nema apsohrtnoga toka bez prekida-nja, da nigde nema energije bez tala-sanja, i da nigde .nema celine bez če-stica. I ma da je tok neprestano ispre-kidan, pravac kretanja i struja uvek ostaju, tok se večno nastavlja, i ma da imamo uvek i čestice i celinu, ipak je sve to jedno i specifično. Taj život kao ovapločenje energije čiji postanak ljudski um ne može da du'kuči, sastoji se zaista i iz materije i snage, ali u naročitosti mešavine od toga dvoga nastajc specifičnost i napona i žestine za svaki takov život. Po toj formuli ima zajednički život svoje svojstveno-sti, osobine i karakteristike, koje samo njemu pripadaju. Otuda je svaka akcija i reakcija svakog takog zajedničkog života naročita i specifična. Prema tome svaki život dakle i zajednički život ima jedan svoj j osnovni zakon, koji samo njemu pripada, i kome samo on mo ra da se p o v i n u j e i da ga izvršava, jer je zato stvoren i zato postoji. Ako toga zakona nema, ili još gore ako neki drugi zakon zavlada, onda je to bežboštvo i bezakonje za taj zajednički život, i on tada prestaje biti život po svojoj svrsi. Svoj osnovni zakon znači smisao i cilj, koji je dosad ne-objašnjenim načinom predat i utkan svakom životu, svakome bez izuzetka, da mora da ga dostigne i da ispuni. Znači da u zajedničkom životu taj smisao i taj cilj, mora biti u armoniji smisli i ciljeva svih sličnih života. Znači da u izvršavanju toga zakona ima i poseban i odreden način, kako se taj zakon ispunjava, onda kada se najcelishodnije i najsavršenije ispunjava. Svaki tok jeste kompromis snage i otpora. U toj definiciji sadržan je načrt svih predskazanja i predvidanja za sve živote. Istorija ljudska je naj-veča nauka onda, kad u njoj vidimo da kad god su se stvorile jedne premise, moralo je dolaziti i do jednih zaključaka.
Preneseno na naš narodni život prvo je da svako razu man mora taj naš narodni život uzeti za specifičan. Naš narodni život je ceo, jedan i neprekinut. Naš narodni život niti je pripadao, niti m o-žedapripada pojedineu. Naš narodni, život jeste uvek veza prošloga i budučega. Naš narod, život ima svoj osnovni zakon, svoju f u n k c i j u, k o-ju mora da izvršava, jer je samo zato stvoren i zato postoji. Naš narodni život mora da ide putem kompromisa snage i otpora. Ako je tako, onda je jasno, da gledanja dnevnoga dogadaja ne sme da z a s e n j u j e pogled, a još je manje dozvoljeno da mome-n a t o v 1 a d a. Jer ne živi n i j e-dan život zavisno samo od materijalnih prilika. Ne po-ričuči vrednost i materijalnih prilika, nikada život ne zavisi samo od njih. Iz prostog razloga, što več svaki život donosi i svoj životni smisao. Taj smisao može nasilno da sc kvari i uništa-va. Ali dok je tu, on je spontan i ne-zavisan. Osim toga svaki život ima svoju vitalnu snagu, za koju do sada
niko ne zna, koja bi materija i na koji način bila njenim specifičnim nosio-cem. Jer postoje ogromni kvantiteti bez kvaliteta, vidimo divne prilike sa rugobama, nalazimo stalnu i dosad ne-pojmljivu igru baš te vitalne snage, 'koja po svojoj volji stvara i obara, na-suprot svima proročanstvima o mate-rijalnim uzročnicima. Imajuči svoj životni smisao kao intenzitet funkcije, imajuči vitalnu snagu kao centralni napon sve živ oto d av n o sti, imajuči i kontinuitet u pravima na budučnost koliko u zaslugama za prošlost, moramo da tvrdimo i da verujemo, da nismo živeli, da ne živimo, da ne čemo samo od hleba živeti.
Na sokolski dan kažemo, da je Sokolstvo sluga toga narodnog idealizma. U s k u-pu mnogobrojnih i raznovrs-nih snaga naroda je ideali-zain prva, glavna i velika snaga. Zato Sokolstvo mora biti sve-sno, da ono u prvom redu ima da spro-vede gimnastiku duha. Te sokolske vežbe duha to su tek i prave. Verovati, voleti, zanositi se, dati sve za narodne ideale. Slobodoumno, široko, otvoreno, junački, onako kako se misli da su preči radili. Poneti metu dalje, popeti se više, hteti plemenitije i lepše. Tek tada je potrebna i telesna jačina i izvežbanost. Da se može ma-terijalnom šilom podupirati i braniti idealni napor. Da se za skupocenu krv što bolje sačuva sasud.
Nacija nije čulna, nego realna pri-rodna pojava. Ako u tkivu nacije izgleda da je glavni amalgam svest, ne samo da timo nije rešeno šta je uzrok, a šta je posledica, nego kada bi i iz-nenadna i samovoljna svest bila primarni i jedini u/vok opstanka nacije, ni onda se ne bi božanski i prirodni zakon poljuljao, jer bi i onda duh ostao tvorac i od njega bi sve isticalo.- To hočemo i da dokažemo. Sem materi-jalnog, i iznad toga, nacija je duhovni produkt. Tek tako jc taj produkt ceo, savršen i potpun. Za to nije bilo, nema, niti če biti, ni istorije ni kulture bez nacija. Za to je i d e a 1 i z a m glavna odlika duše nacija. Za to je Sokolstvo uzelo n a j-dičniju pcrjanicu kada je ponelo zastavu nacionalno g idealizma. A jer je ideali-zam s v o j s t v o duha, mora Sokolstvo da vežba duh. U tome pravcu rad sokolski je rad u ime nacije a za celinu nacije. Taj rad sokolski je oznaka nacionalne vitalnosti. Taj rad sokolski' je deo opštega nacionalnoga rada. Sa isticanjem zdravog duha u zdravom telu može se jedino da kaže, da je glavna vrlina zdravlja idealizam, a u zdrave nacije nacionalni idealizam. Mišice su potrebne samo da slušaju ca ra careva ljudskih duh. Duh je glavno. Duh treba oteti, spasti, jačati, oplemeniti, da bu-de idealistički. Dati mu mogučnosti da se razvije. Suzbiti silu da ga ne zarobi i uništi. Vežbati ga da ne oslabi. Sa duhom poči u koštac sa materijalnim prilikama. Gledati duhom daleko. Ose-titi vezu sa naraštajima po čijim se grobovima gazi. Poslužiti se radosno onim sredstvima koja su na raspoloženju. Čuvati sve svoje, štititi i braniti. Ogledati sc za rodacima i prijateljima i iz drugih krajeva, pa vojevati napo-redo. Tražiti sreču i zadovoljstvo ravan dnevnoga dogadaja. Manje se srditi, a više raditi, manje tražiti, a više dati, manje sumnjati, a više verovati, manje mrziti, a više voleti, manje biti tvrdoglav, a više blagoroden, manje biti žu-rav, a više se strpiti, ne gubi t i hrabrost kod prvog udarca, nego priče k ati, ne-mati srce kukavičko, nego stati i postojati, ne govoriti mnogo, a naročito nikad ne govoriti: ovo neču, — nego kazati jasno i kratko: ovo hoču!
Dr. Laza Popovič — Zagreb.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 16 o. m. predaje br. Dragutin Micič o temi: »Pustite decu u soko-
П dne 23 o. m. predaje br. Zoran Polič o temi: »Sokolstvo i šport«.
Predavanja održavaju se svakoga petka od 19.30 do 20 časova.
Rodendan Nf. Vel. Kralja
Dne 17 o. m. pada 44 rođendan N j. Vel. Kralja Aleksandra I, naše g ljubljenog narodnog Vladara.
Kročeći stazom Svoga života, koju blagoslovi milost Božja, volja, blagodarnost i ljubav svega Njegova naroda, ujedinjenog u moćnu i veliku Kraljevimi Jugoslaviju, On, Svojom državničkom mudvošču, več 15 godinu vodi Svoj narod i Svoju državu, pouzdano i odlučnom rukom, putevima općeg napretka k srečnoj budučnosti.
1 mada su kroz to razdoblje iskrsavale i teškoče — bilo pod utU čajem općenitih prilika u svetu, bilo pak i onih unutrašnjih, koje se pokažaše, ponajviše, kao posledica još nažalost zaostalih tragova jedne mučne prošlosti i razdvojenog života, kada je tudinska sila nastojala da othrani u našem narodu sujetne mentalitete plemenskim tradicijama, tude i protivne našem čistom narodnom duhu i težnji za jedinstvom i slobodom — svetlu Krunu našeg Prestola, koji jima; čka i slavna Dinastija Karadordeviča Svojim velikim delima izgradi i podiže u srcima svih Jugoslovena, nije mogao nikada da zaseni nikakav oblačit, koji se časomice nadvi na našem narodnom horizontu, kad ljudi smrtnici zaboraviše na besmrtno, največe delo, koje stvori i sazda džinovski napor i htenje svega našega naroda za tolikih vekova krvi ju i životima svojih najboljih sinova.
Kristalizacija nacionalne misli u procesu narodnog ujedinjenja, duhovnog, istorija uči, da se vrši decenijima. U tom periodu, naime, treba, kod nas, da se izluče sve one tvarine, koje preče duhovno nacio? nalno amalgamisanje, i da sagore u vatri jugoslovenske unitarističke misli. 1 od doba, kada je naša Nacija, po uskrsu svome 1918 godine, počela da živi svojim novim dobom i jedinstvenim životom, slobod* nim, i da diše svojim, jugoslovenskim duhom, ta jugoslovenska unitat ristička misao našla je svog največe g zatočnika, zaštitnika i prepoved* nika u našem narodnom Vodji, N j. Vel. Kralju Aleksandru I, ikoji je i dostojno utelovi i u imenu naše Otadžbine. I kao budan čuvar naše g narodnog i državnog jedinstva, naš Kralj je ona j, koji uvek i svugde očinskom ljubavlju i brigom unosi u dušu i srce Svoga naroda toplu zraku utehe, svetlo nade i veru u boljitak, gde život i prilike donose leden nevolje, tamu beznada, malaksanje i klonulost. Zato sav jugoslovenski narod, kada lutanje kroz politički mrak obnevidi one sitnog gledanja, koji se spotiču o najviše narodne ideale i svetinje, okuplja se oko Svog hrabrog kormilara državnog broda, u tvrdo j veri, da če ga On Svojom močnom rukom izvesti iz svih teškoča i opasnosti na siguran, ravan i odredeni put i povesti k žel jenom cilju — k sreči, slavi i veličini Nacije.
Uz sav jugoslovenski narod, o 44 rodendanu N j. Vel. Kralja Aleks sandra 1, i Sokolstvo kraljevine Jugoslavije okuplja se oko Njegova svetla Prestola, prinoseči Mu svoja verna i odana srca, iz kojih se uzdižu vruče želje Svevišnjemu, da bi Ga obdario dugim i srečnim životom na sreču, veličinu i moč Jugoslavije! — Zdravo!
Str. g
»SOK O L S K I GLASNIK«
/LOVEM/Ko
r/oKoL/TKo
Proglas Vibora ČOS češkoslovačkom narodu
Kako već izvestismo, Vibor ČOS održao je svoju jesensku sednicu 10 i il decembra, o kojoj donosimo izve-štaj na drugom mestu. Istovremeno, kad je Vibor likvidirao sav sletski posao, te i s gospodarslke strane sasvim pozitivno zaključio veliki svesokolski •slet, uputio je celokupnoj češ/koslovač-koj javnosti i narodu proglas, koji se odnosi na sadašnje prilike u Češkoslo-vačkoj, a koji veoma jasno izražava gledanje Sokolstva na izvesna pitanja u zemlji. Proglas glasi:
Ljudima dobre volje!
Deveti svesokolski slet potpuno je potvrdio opravdanost ideje, koju je daa Sokolstvu njegov osnivač Miroslav Tirš. Slet je podigao narod iznad jada i kala svakodnevnog života, te je i porod teških vremena bio veliki praznik duša i srdaca. Iz vrela moralnih i duhovnih vrlina, kao rezultata Tirševog sleta, crpi Sokolstvo snagu za daljni rad i veže dobro, pravo kao i odgo-vornu dužnost, da se mora odazvati i za vreme tenkih moralnih i gospodarskih kriza.
Posle krasnih julskih dana, punih svetla i topline, sada je kod nas tam-no i hladno. Na naš privatni i javni život padaju sene, koje uzbuduju istinsku i stvarnu bojazan. Broj uništenih po-rodica uvećava se. Množe se slučajevi lošeg gazdinstva s javnim imanjem, a ima mnogo nevrednih i egoističkih po-jedinaca, koji se na taj način oboga-čuju. Zdrava srž naroda sve glasnije i glasnije osuduje iskorišfavanje države i javnih ustanova po političkim strančarima, koji stavljaju ličnu i stra-načnu korist iznad koristi naroda i države. Zbog ovih žalosnih pojava gube na časti i poverenju pojedinei i korporacije, kojima je narod poverio upravu kulturnih i materijalnih do-bara. Naš život truje nepoštenje, ma-terijalna i moralna korupcija, protek-cionizam, slepo i nesnosno strančar-stvo, propadanje pestovanja čovečan-skog dostojanstva, nesebičnih vred-no^a’ vP°štenog rada. Ovo zlo stanje pogoršava još i onaj, koji uzbuduje narod, te nesavesno iz sebičnih koristo-ljubivih namera širi nepoverenje.
Produžiti ovaj sadašnji način života bilo bi opasno po život naroda i države!
Ugroženi smo! Ali i pored toga ne smatramo ovu tamu tako bezizlanom, da bi iz nje izvirala moralna pomete-nost, te da bi izgubili veni u sama sebe. Izlaz iz teškog položaja je potre-ban, moguč i hitan!
Ne bojimo sc života. Pozivamo poštene ljude iz sviju slojeva iz čita-vog naroda u bor-bu za bolju buduč-nost. Narod, predan velikim idejama, sposoban je isto tako i za žrtve te je spreman, da odbaci od sebe sve štetne svoje članove te time zaustavi daljnje propadanje.
Protiv^ bolesti, koje truju zdrave korene našcg narodnog zdravlja, moramo nastupiti sa svom našom sna-gom, istrajnom i punom energijom. Sokolstvo veruje u snagu demokracije i humaniteta, te če slediti svog uzor -muža, pretsednika Masarika u dobrom, vernom, predanom i požrtvovnom ra-du za narod i državu.«
Sednlca Vibora (eškoslovačkog Sokolstva
Jesensku sednicu Vibora ČOS oče-kivali su svi sokolski krugovi s velikim zanimanjem, koja je imala takoder pored drugog da sprovede likvidaciju sleta sa svih gledišta te izreče i kritiku o celokupnom izvršenom radu u Tirševoj godini. Preko tri časa brača su posvetili, u nedelju 10 decembra, na njiho-vom večanju samo o sletu. Nije se ra-diio o tome, da se samo kritikuje, več ie trebalo istaknuti i sve mane sleta, kako bi se one mogle izbcgnuti kod narednog sleta. U izveštajima, koje su podneli pojedini funkcioneri slctsikog svečanog odbora, izneto je u opširnoj raspravi sve ono, što je bilo potrebno, Ja se iznese. Naročito mnogo pažnje bilo je skrenuto ovogodišnjem sletu, što sc tiče nastupa, utakmica, povorka i scene, saobračaja, muzičkih pratnja nrostih vežbi itd.
Sednicu Vibora otvorio je i vodio starosta brat dr. Bukovski. U svom govoru na prvom mestu setio se starosta svih onih, koji su započeli i mnogo ra-dili na samom sletskom radu, a koji nisu bili tako srečni, da dožive velike slctske dane. Brača dr. Šajner, dr. He-ler, arh. Drijak, Vaclav Vorel, Josef Klen k a uložili su u slet mnogo truda i snage, pa če ostati njihova uspomena svetao primer sokolske požrtvovnosti daljnim sokolskim pokolcnjima. — Posle reči staroste izvestili su pojedini referenti braču iz Vibora o svim slct-skim radovima i uspesima što se tiče rada sletskih otseka, propagande, filma itd. Čista dobit sleta iznaša oko 8 mili juna čeških kruna. Polovina te svo-
te čini sletski garantni fond, t. j. ona svota, koja je u vidu poreza naplačena od članstva ČOS.
Iz ostalih izveštaja o radu ČOS moramo naročito istaknuti pažnju, koju se je posvetilo u Tirševoj godini iz-davanju njegovih spisa. Dosada su izdate četiri knjige, a svih če biti oko dvanaest. — Savezni ozledni fond is-platio je ij 1932 godini svega 826.107 Kč otštete vežbačima.
Program budučeg rada predvida reformu prednjačkih škola. Naročitu brigu posvetiče se vaspitanju prednja-ka - vodnika. Dalje če biti zavedena u Sokolstvu jedna nova grana rada, vas-pitanje pojedinaca za narodnu odbra-nu. Savezni prednjački zborovi rade sad na tome, da se što više proširi u sokolskim redovima i vežbanje sviju specijalnih grana telesnog vaspitanja, razume se, u potpunoj harmoniji s osnovama redovitog sokolskog vežba-nja. Mnogo više pažnje mora se skre-nuti vežbanju u prirodi. Sav prosvetni rad biče usmeren u budučnosti pitanju naraštaja, dalje pitanju apstinencije i izdržljivosti, knjižnicama. Vibor je dalje^ preporučio da se mora sve više pažnje posvečivati slovenskim pitanji-ma. Konačno sve se više i više ističe sokolski socijalni rad, te če biti potrebno, da se u tu svrhu osnuje kod ČOS naročiti jači socijalni finansijski fond, kalko bi se mogao socijalni rad lako i praktično sprovoditi u sav sokolski život. — Vibor je isto tako sa-glasno odobrio ugovor ČOS sa Češko-slovačkim amaterskim atletskim savc-zom i sa savezima hazene i ženskih sportova. Članstvo sokolskih društava može biti istovremeno i članstvo sport-skih udruženja, može vežbati i ovde i tamo, ali takmičiti se može bilo za So-ko ili za svoje sportsko udruženje, ali nikada za oboje. Razgovori s češko-slovačkim smučarskim savezom nasta-viče se.
70 godišnjica Sokola I u Brnu
Osnivač prvog sokolskog društva u Brnu, koje se je od 1862 do 1868 godine nazivalo Brnsko telovežbačko društvo, bio je br. dr. Jan Helcelet, a prvi načelnik dr. Ctibor Helcelet, sin sta-reš.ne, odličan učenik dr. Tirša u Pragu. U prvim godinama bilo je društvo mnogo preganjano od austrijskih vla-sti, a pogotovo u ponemčenom Brnu. Zbog toga i nije društvo mnogo vremena ni nosilo sokolski naziv. Društvo je moralo sve do posle rata vežbati u skrajnje malenim prostorijama u Be-sednom darnu, iako je imalo svega preko 900 vežbača. Tek posle rata pro-širilo je svoj rad tako, da je vežbalo u trima školskim vežbaonicama, a istom 1922 god. bilo je stanju da kupi podesno zemljište za letnje vežbalište, gde je sagradilo za preko 2 i po miliju-na Kč krasno vežbalište a 1930 godine također i svoj krov, veliku modernu vežbaonicu za više od 10 milijuna Kč. Dar.as Soko I u Brnu broji 4.338 so'kol-skih pripadnika s preko 2.500 vežbača, što muških što ženskih, i 238 prednja-ka i prednjačica.
Još nekoliko podataka o svesokolskom sleta u Pragu
Na sednici Vibora, prilikom pod-nošenja pojedinih izveštaja o svesokolskom sletu, stopro se videlo, kako je ogroman bio IX slet na uspomenu 100-godišnjice rodenja dr. Tirša. Tako vidimo, da je bilo izdato svega 135.000 članskih sletskih značaka, dalje 31.000 naraštajskih i 36.200 dečjih. iz sokolskih redova bilo je dakle prisutnih na sletu svega 202.000 lica, t. j. nešto ma-nje od trećine svega pripadništva ČOS. Železnice su imale vanredno veliku za-daču. Pošto je bilo izdatih svega 182 tisuča legitimacija za Sokole, koji su putovali u Prag iz Češ!koslovačke i ino-stranstva, bilo je potrebno i veliko mnoštvo posebnih vozova. Sokolska deca iz praške okoline stigla su u Prag sa 9 vozova, naraštaj sa 31 vozom a samo članstvo, te zagranični gosti sa 87 vozova. Najviše posetnika dospelo je u Prag 2 jula i to 95.553 osobe. Tramvaj je prevco od 2 do 6 jula svega preko 4 i jedan četvrt milijuna ljudi.
Na sletu je vežbalo: 2430 dečaka i 1724 devojčica ispod 9 godina iz sa-mog Praga, te 12.580 muške i 14.120 ženske dece od 9 do 14 godine i to iz Praga i najbliže okoline. Dalje je nastupilo 3.176 dečaka i 3.866 devojčica iz prašlkih osnovnih škola, 14.428 muškog i ženskog daštva srednjih škola na srednjoškolskom danu. Sokolski naraštaj imao je na sletu 14.008 vežbača i 18.975 vežbačica, a konačno je vežbalo naizmence 28.824 člana i 27.939 članica sletske proste vežbe na glavnim sletskim danima tako, da je svakog dana nastupilo 17.000 lica. Starije brače nastupilo je u Tirševim prostim vežba-ma svega 5.678. U najboljoj žensikoj tačei sleta, vežbama s čunjevima, nastupilo je 2.400 odabranih vežbačica, a u sletskoj sceni učestovalo je preko 5.000 lica. Kod utakmica nastupilo je
1.008 naraštajaca, 614 naraštajki, 2,844 člana i 1.094 članice u 26 raznih vrsti utakmice: od smučanja, preko lake atletike do utakmica na različitim spravama te borbe za slovensko prvenstvo. U povorci je učestvovalo: za vreme naraštajskog sleta 2.193 vodnika, 11.179 naraštajaca, 12.298 naraštajki, 28 muzika te 193 jugoslovenskog naraštaja; ротогка za vreme glavnih sletskih dana bila je mnogo veča te je u n jo j uze-lo učešča 65.528 lica, koji se dele kako sledi: članstva ČOS 36.114, članica ČOS 19.073, 92 muzike sa 2.519 glazbenika, 822 konjanika itd. Jugoslovenskog Sokolstva bilo je u Pragu svega 5.703 lica. Američana 2.000, Bugara 200, Poljaka 370, Rusa 700 itd. U zajedničkim kona-čištima bilo je nastanjeno 123.599 lica, 3.402 u privatnim stanovima, te 1.210 lica po hotelima. Lekarsku službu vršilo je 120 praških lečnika, te 450 članova pomočnog lekarskog zbora češkog Sokolstva.
Koliko je Sokolstva u Pragu?
Kako je poznato, Prag je sedište pet sokolskih župa: Šajnerove, Podlip-noga, Podbelogorske, Barakove i Jung-manove. Njihov delokrug obuhvata Prag s okolinom sa 290 društava i 17 četa. U svima praškim župama bilo je udruženo 45.363 člana, 18.402 članice. Od njih je oko jedna petina vežbača oko jedna trečina vežbačica. Ove župe brojile su 4.666 muškog i 4.581 ženskog naraštaja, 16.762 muške i 18.889 ženske dece. Broj prednjaka iznosi 1874, prednjačica 1269, t. j. na svaikog 13 muškog vežbača dolazi jedan prednjak, a na svaku 19 vežbačicu jedna prednjačica. Vlastite sokolske domove ima 111 društava.
Delegacija ČOS u Španjolskoj
Societad Gimnastica Espariola — Španjolsko telovežbačko udruženje — priredilo je od 5 do 11 decembra u Madridu svoje svečanosti. Češkoslo-vačko Sokolstvo izaslalo je, na poziv spomenutog udruženja, u Madrid svoju delegaciju i to zamenika načelnika br. dr. Miroslava Klingera i br. Josefa Sterea. Imenovani su zastupali Sokolstvo na pomenutim svečanostima, te su tom prilikom razgledali i telovež-bačlku školu španjolskih gimnasta u Toledu. Ova škola je pod vojničkom upravom, ali se tamo vaspitavaju i pro-fesori telesnog vaspitanja na španjol-skim srednjim školama, te učitelji telo-vežbe za razna gimnastička društva. Na ovogodišnjem svesokolskom sletu nastupili su s posebnim biranim programom i izaslanici toledske voj nič ke &kole s veoma lepim uspehom.
70 godišnjica postajanja Sokolstva u Jugoslaviji
KONCERAT »GLAZBENE MATICE«
U počast proslave 70-obletnice osnivanja prvog sokolskog društva u našoj zemlji prirediče čuveni mešoviti pevački hor »Glazbene matice« u Ljubljani veliki svečan'i koncert 21 januara 1933 godine u velikoj ljubljanskoj dvorani »Union«. Pevački hor »Glazbene matice« naslednik je pevačkog hora bivše Narodne čitaonice u Ljubljani, a koj'i su pre 60 godina osnovali članovi »Ljubljanskog Sokola«.
VELIKI IZLET »LJUBLJANSKOG SOKOLA« U TACEN
Tekom meseca maja prirediče ju-bilarno sokolsko društvo »Ljubljanski Sokol« pešački izlet u mesto Tacen, gde je održavan godine 1869 veliki narodni tabor, a na kome su tada Sokoli i veliko mnoštvo naroda manifestovali za našu nacionalnu slobodu. Ovomu izletu prisustvovače sva ljubljanska i okolišna sokolska društva, koja če na taj način obnoviti tabor iz godine 1869. Ujedno če se istoga dana nakon odr-žane manifestacije prirediti iavna vež-ba kod Sokolskog društva u mestu Št. Vid.
DANI PRIREDABA POKRAJIN-SKOG SLETA U LJUBLJANI 1933
Tekom meseca juna 1933 prirediče se dva pretsletska dana (daštva i dece, te naraštaja i vojske — datum če se utvrditi naknadno), a u danima od 25 do 27 juna održače se medusletske utakmice za prvenstvo, u kojima po-bednik dobiva mač Kralja Aleksandra. Glavni sletski dani odredeni su za 28 i 29 juna.
SMUČARSKE UTAKMICE SAVEZA SLOVENSKOG SOKOLSTVA U JUGOSLAVIJI
U danima od 17 do 19 februara 1933 god. održače se velike smučarske utakmice Saveza slovenskog Sokolstva u Kranj skoj Gori (Dravska banovina), a u proslavu 70-godišnjice postojanja Sokolstva u Jugoslaviji. Ovim uta'kmi-cama sudelovače i natecatelji češko-slovačkog Sokolstva, a očekuju se i natecatelji poljskog i ruskog Sokolstva. Povodom ovih utakmica bratska Češkoslovenska obec sokolska odložila je svoje več najavljene utakmice. za vreme od 9 do 12 februara.
Film o IX svesokolskom sSehi u Pragu
Prosvetni odbor Saveza SKJ pri-mio je kratki film (400m) o IX svesokolskom sletu u Pragu, koji prikazuje najvažnije momente s te veličan-stvene sokolske manifestacije. Film je bio prvi put prikazan na prosvetnom tečaju Sokolske župe Beograd.
Natečaj za sokolsko kolo
Izv ršni odbor SKJ na predlog Sa-veznog prosvetnog odbora raspisao je natečaj za sokolsko kolo, koje bi se redovno uvrštavalo u red igara na sokolskim priredbama. Na taj natečaj stigao je do sada svega jedan rad. Rok natečaja još je otvoren. Bliži uslovi natečaja mogu se dobiti u kancelariji Saveza SKJ (Beograd, Prestolonaslednikov trg 5/II).
„Mea ctilpa . . ."*
Kad sam pročitao odgovore brače župskih načelnika na anketu u prvo-decembarskom broju Sokolskog glasnika, osetio sam iz njih strujanje hladne stvarnosti, nekad malo utešne za naše prilike, ali mi je pored sve pažljivosti u čitanju, bilo ipak teško stvoriti jednu preglednu sliku ukupnog stanja.
Ni ne misleči, da bih o tome pisao članak, sastavio sam dva arka kance-lariskog papira, povukao gornju liniju, razdelio je na 25 delova, koliko je župa u našem Savezu, a sa leve strane povukao 21 liniju, koliko je bilo glavnih i sporednih pitanja predvidenih anke-tom. Time sam dobio jedno polje od 525 kvadrata, koje je trebalo popuniti odgovorima brače načelnika. Posao od dva dana, bio je za mene toliko zanim-ljiv, jer sam ne samo popunjavao odgovorima prazne kvadrate, nego sam istodobno osečao i proživljavao sve ono, što je največim delom ekstrakt našega unutrašnjeg sokolskog života i rada.
I kad je posao bio gotov, video sam, da su kvadrati puni kao sače iz kojih je odnekalc virio med, a odnekale jed. Od svega je popunjeno 373 pitanja ili 71%, a to je dovoljno, da se može stvarati objektivan sud o pojedinim pitanj ima. Odgovor nisu poslali brača načelnici župa Beograd i Varaždin, a osta. le odgovore klasificirao sam ovako: pot-puni, iskreni i stvarni: Banjaluka (iz-veštaj načelnice), Maribor, Mostar, Novo mesto, Novi Sad, Sušak-Rijeka, Tuzla, Užice, Veliki Bečkerek i Zagreb; stvarni ali nepotpuni: Celje, Karlovac, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Sarajevo, Split i Šibenik-Zadar; opčeniti: Cetinje’ površni: Bjelovar, Niš, Skoplje.
A sad da predemo na sintezu odgo. vora.
Pitanje o kvalitativnoj sposobnosti vežbačeg članstva u zadnje tri godine dalo je 50% povoljnih odgovora. Vež-bače članstvo biva kvalitativno bolje, a to je posledica vaspitanja putem župskih i delimično društvenih prednjačkih tečajeva. Interesantno je, da je taj slučaj kod nekih vrlo jakih župa obratan (Banja Luka, Mostar, Niš, Osijek, Sarajevo, Skoplje, Split i Veliki Bečkerek). Ako tačno analiziramo razloge toj nesimpatienoj i ozbiljnoj pojavi, oni se uglavnom svode na nagli brojčani porast članstva, a delomično je u oskudi-ci prednjaštva.
To se odmah primečuje u odgovorima na pitanje o brojčanom odnosu vežbačeg i nevežbačeg članstva. Taj se procenat penjc sve do 48%, ali jc odnos opčenito nepovoljan. Svega su 4 župe, gde je broj vežbača približno sraz-meran broju ostalog članstva i to Tuzla 48% vežbača, Vel. Bečkerek 30%, Šibe-nik-Zadar 27% i Kranj 19%. Zadovo-ljava i odnos u župi Sušak-Rijeka, koji se negde penje na 50%.
Ali, pojedine župe pokazuju strahovit nesrazmer. Na pr. župa Split od 5000 vežba samo 200 (upisano je 600), u župi Mostar od 4500 vežba 500, a tu su ubrojani svakako i vežbači sokolskih četa, prema čemu se je rad po varo-škim društvima zaista »razvodnio«. Mo je subjektivno mišljenje, da iako je rad na selu veoma potreban i važan, ne bi se smelo hladno preči preko ove činje-nice, jer ipak jako i sposobno društvo moči če daleko uspešnije da podržava i potpomaže rad svojih četa, nego što to može župa činiti direktnim kontaktom.
Pored svega toga u mnogim župama postoji volja, raspoloženje i veselje za sokolski rad, ali ono što je najpo-trebnije — ustrajnost — nedostaje u mnogim župama. Iz pojedinih odgovora se vidi, da je veselje i raspoloženje članstva uslovljeno dobrim i sposobnim prednjaštvom, taktičnim postupkom prema vežbačem članstvu, zdravim i prostranim vežbaonicama, spravama i t. d. Dakle, gde nema svega onoga, što je potrebno za uspešan rad, nema ni veselja i raspoloženja.
Bratsko uredništvo »Sokolskog Glasnika« postavilo je jedno slobodno pitanje, koje unapred traži negativan odgovor, a to je: uzroci današnje mla-kosti, mesto intenzivnijcg i ozbiljnog rada u vežbaonicama. Na to pitanje odgovorila su nemalo sva brača načelnici i svojim odgovorima potvrdili, da u mnogim našim sokolanama zaista postoji izvesna mlakost i da nema ona-kvog rada, kakav bi trebao da bude. Ti uzroci su raznovrsni. Ne može se ustanoviti, da li su u nama samima, u organizaciji ili van nje, ali se uglavnom svode na dvoje: nemanje dovoljnog broja spretnog i sposobnog tehničkog vodstva (prednjaka) i u organizaciji, koja
* Moja krivica.
se je tako reči rasplinula u bezbroj odbora i otseka, koji se sve večma uda-Ijuju jedni od drugih, postaju samo-stalni, deluju zasebno i ograduju se ki-neskim zidom od ostalih otseka. Iako postoji sklad izmedu tehničkih i prosvetnih organa, ipak su to dva separatna tela, koja se više toleriraju, nego li saraduju. Iz svih odgovora se jasno vidi, da vodstvo vežbačeg članstva nije zadovoljno sa prosvetnim radom, koji svoj delokrug proteže van sokolane, ili joj uopšte ne posvečuje pažnje. Posledica toga je »nedostatak sokolske svesti«, kratak boravak vežbača u sokolanama (jer misle da su u Sokolu samo radi fizičkog snaženja), malodušnost, nemogučnost davanja otpora na-srtaju klerikalizma i anacionalnih ele-menata, usled toga smalaksalost, a posledica toga je svakako gubljenje volje. Postoje slučajevi, da članstvo ni ne poznaje svoga prosvetara, a on nije ni-kad ni zavirio u sokolanu. Taj veoma slabi kontakt se ispoljuje i kod samih uprava, pa nije redak slučaj, kako jedan brat veli, da članstvo uopšte ne poznaje ko je sve u upravi. U uprave se često u vlače ljudi »radi lične koristi«, koji tu korist neprekidno i cinički crpu i misle da tome neče doči kraj. Mnogi se čak ne birajuči sredstava bore da do-du na vidne položaje u sokolskim jedi-nicama, ni ne vodeči o tome računa, da za to nemaju nikakvih kvalifikacija. Umesna je s toga primedba brata načelnika župe Osijek, koji kaže da se od jedinog prednjaštva, na kojem počiva celokupan i glavni rad traže kvalifikacije i da su zahtevi toliki, da su čak retki pojedinei, koji mogu u svome radu ustrajati. A kakve se kvalifikacije traže od ostalih? Na čelo uprave i u uprave pojedinih jedinica dolaze lica, koja nisu provela ni jedan dan u soko-lani, koja uopšte nemaju pojma o Sokolstvu, koja stupajući u upravu imaju u vidu jedino svoj lični interes, a istodobno, niti imaju pojma, niti se za celo vreme svoga boravka u upravi sta-raju, da se upoznaju sa suštinom sokolske misli. Kad tako lice dode na vodeče mesto, ono se stavi u pozu dikta-tora, ruši levo i desno bez obzira, ostali to sve gledaju ne usudujuči se da se suprotstave, nastaje apatija, nerad, a posledica je odilaženje iz sokolskih redova onih radnika, koji su u Sokolu bili jedino radi Sokola. Nije redak slučaj, da se takvi ljudi okruže »klikom«, koji ih pomaže i sistematski otstranjuje svakog ko jc nepočudan, a ni najmanje se ne obazire na danomično propadanje, fiktivne rezultate, nerad — nego sve to maskira paradama i svime što je balast sokolskom radu. U mnogim slučajevi-ma bratstvo je samo »bratstvo« — a lični interes je onaj faktor, koji iz osnova potkopava zdrave temelje ideje. Dakle sve u svemu svodi se na reči brata načelnika župe Maribor: ' »mea culpa«, koje sam uzeo i kao naslov ovoga članka.
Sa radošču mogu konstatovati, da je vodstvo župa u zaista dobrim ruka-ma, pa kad bi ono bilo potpomagano u svome radu onako, kako to traži težnja za napretkom, danas bi se sokolska organizacija reprezentovala ne samo broj-čanom snagom, nego i snagom sokolske svesti.
Veoma važna stvar u sokolskom radu su župski sletovi i sletovi uopšte. Ni ne govoreči o važnosti sletova u drugom smislu, oni su važni radi pre-brojavanja stvarne snage vežbačeg članstva. Jasna jc stvar, da ni jedan načelnik neče pristupiti organizaciji sleta, ako nije prvenstveno siguran, da če broj vežbača biti dostojan, a za uvežba' nost se je lakše pobrinuti. Tu poteško-če svlada intenzivan rad i čvrsta volja. Održavan j e sletova jc u vezi sa prva dva pitanja: kvalitet i odnos vežbačeg prema ostalom članstvu. Ovo zadnje gotovo više odlučuje, a kako je taj odnos prilično nepovoljan, prirodno je da se mnogi župski načelnici ni ne usudu-ju, da zagaze u tako riskantnu stvar. Otuda je i činjenica, da je u toku 1932 godine priredilo župski slet od 25 samo 8 župa (Kranj, Ljubljana, Niš, Novi Sad, Novo mesto, Šibenik-Zadar, Varaždin i Zagreb). Utešna je stvar, da su mesto toga priredeni mnogi okružni sletovi, koji nemaju onoga efekta kao župski, ali u tehničkom pogledu imaju veliko značenje. Samo jedan deo uzroka radi neodržanja žup. sletova, mogao bi se pripisati privrednoj krizi.
Iz izveštaja brače načelnika se vidi da je uspeh okružnih sletova, kojih jc održan veliki broj, bio veoma dobar, a naročito podvlačim činjenicu, koju jc istakao največi broj brače načelnika,
da narod, pored sve jednoličnosti nastupa, pored čestih i mnogobrojnih društvenih nastupa, brojno posečuje svaku sokoisku priredbu, pomaže Sokolstvo i gaji prema njemu uvek jednaku lju-bav. Gdegod se oseti, da je interes gradanstva opao, prema izveštaju neke brače načelnika, može se tačno utvr-diti, ili da je tu kriv društveni načelnik, koji nije posvečivao dovoljnu paž-nju vežbačem članstvu, ili društvena uprava, 'koja sama zanemaruje rad. Drugoga ničega nema i ne može da bude.
Saglasnost sve brače načelnika, vidi se u jednoj stvari, a to je jednolič-nost nastupa, anahronizmi u radu i pre-terana administracija. Naročito u pogledu javnih nastupa stojimo onde gde smo bili pre 60 godina, medutim duh vremena traži prilagodavanje, traži nc-što novo, a to novo dalo bi se ustanoviti jednom anketom, koja bi se ozbilj-no pozabavila svima ovim pitanjima. Pojedina brača načelnici nastoje sami, da se prilagođavaju prilikama i unose nove stvari na javne vcžbe (igre, tak-mičenja i sl.), ali iskustvo pokazuje, da se i u torne mora biti i suviše oprezan, da stvar koja se izvodi, ne bude dosad-na i dugočasna. Sad se valja upitati, šta je uopšte zadača javnog nastupa: da li da se publiei dade sat, dva razonodc, ili da se demonstrira snaga, disciplina i što je najglavnije sistematski utieaj pravilnog telovežbenog rada (sustava) na sokolske pripadnike. Odgovor je:
_ dovesti i jedno i drugo u sklad, a to nije ni tako laka ni jednostavna stvar. Igra može često da bude zanimljiva za one koji je igraju, ali ne i za publiku, Ioše otpevana pesma može da pokvari čitav raniji dobar utisak i t. d.
Iz svih odgovora, mogu se izvuči ove smernice: kolektivni nastupi, naročito župski i okružni su neophodni i važni; društveni nastupi treba na se pri-reduju mnogo rede i to da ih prireduju samo ona društva, koja mogu nastupiti sa reprezentativnim brojem; od žup-skih sletova odvojiti takmičenja (za zastave, prelazne darove i sl.), jer odu-zimlju mnogo truda i vremena, tako da se javnom nastupu ne može posvetiti potrebna pažnja; provesti reorganizaci-ju u pogledu nastupa, s time da se izvedba prostih vežbi svede na minimum, a i te da su lagane. efektne i izvedene sa večim brojem vežbača; da se više uvode različnosti, takmičenja u lakoj atletici i igre; ne preterivati sa spravama, nego udesiti da nastuni manji broj odlično izvežbanih spravara, koji če izvoditi više estetske, a manje vrato-
•	lomne vcžbe; nastupati samo onda, ako je izvežbanost apsolutna.
lako ima u izveštajima brače načelnika stvari, kojima ne možemo biti zadovoljni, utešna je i veoma važna stvar, da se je kadar našega prednja-štva znatno pojačao, naročito kvalifi-kovanog prednjaštva (sa ispitom), pa dok smo u godini 1929 imali svega 391 prednjaka i 109 prednjačica, danas imamo 1077 prednjaka i 281 prednjačieu. Godine 1929 otpadao jo na svakih 100 vežbača prosečno jedan prednjak, a danas otpada jedan na svakih 120 vežba ča, razume se, ako tu računamo sve kategorije vežb. članstva. Več sama ta einjenica bila bi dovoljna, da se odgovori na jedno od pitanja u anketi: za-što još uvek oskudica u prednjaštvu. Tome se još mogu pridodati i ostali ne manje važni razlozi oskudici u prednjaštvu. Jedan brat načelnik je ispravno rekao, da je Sokolstvo još uvek ustanova u kojoj se okuplja največim delom srednji stalež, a tako zvana »elita« — »aristokracija«i imučan svet, ulazi u sokolske redove samo na vodeča mesta i u odbore. Njih članstvo bira jer su »ugledni« ljudi (iako su im cesto moralne kvalifikacije ništavne), a oni često puta u Sokolstvu ili sviđaju lienu korist, ili paradiraju, ne interesu ju se za rad, grčevito se drže svoga položaja i radije puštaju da društvo propadne, a ne daju svoga položaja iz šaka. To su ona »brača«, što se uvek u paradama i povorkama guraju na orečelje, koja se u prilikama gde članstvo dolazi skupa klone, da se pokažu dosledni demokratskim principima u Sokolstvu i koja i u Sokolstvu pretpostavljaju društveni položaj, imučstvene prilike i sl. radu pojedinaca. Naročito je taj slučaj, kako veli jedan brat sa tehničkim radnicima, koji su največim delom iz zanatliskog staleža. Takav postupak revoltira ove ljudje, koji predano služe Sokolstvu i oni nečujno napuštaju sokolske redove.
Drugi važan razlog oskudici prednjaka je” socijalni položaj u kojem se oni nalaze. Oni sc bore za svakidanji komad kruha i uz to svoje slobodno vreme posvečuju sokolskoro radu, a kad njihov položaj i komad kruha dođe u pitanje, onda je najčešei slučaj da sve intervencije ostanu bezuspešne, — oni »što imaju previše« kako veli jedan brat, nastoje da imadnu još više, a ni ne pomišljaju da se pobrinu, kako bi i nekom često puta nenadeknadivom prednjaku, osigurali komad hleba. Daljnji su razlozi slabo iiitcrcsovanje inteligencije za sokolski rad, a činov-nička inteligencija od osnivanja SKJ ulazi u sokolske redove i to u uprave gde ne mora mnogo da radi, samo za to, da bi sc svojim »radom« iskazala kod prctpostavljenih vlasti. To naroči-
to zgodno primečuje brat načelnik osje-čke župe, koji veli: »u upravama ih je mnogo gde se vidc, ali na delu malo«. Zaista, ko može kontrolisati sve mogu-če izveštaje o »radu« takve brače, koji sc šalju na nadležna mesta i koji im pribavljaju odlikovanja, položaje, grupe, pohvale i sl. Za to su kompetentni jedina župa, društvo ili Savez, ako od ovih dobije objektivne i tačne podatke. Iz izveštaja sc dalje vidi, da je broj članova u upravama i suviše velik.
Zatim slab izbor učesnika za žup-ske i savezne tečajeve. Tu dolaze ve-činom oni, koji su dobro situirani, ali koji često puta neče ni hteti ni moči da pripreme stečeno znanje. Važan je razlog i oskudica u stručnoj literaturi, koja je večinom oskudna i skupa, kratkoča prednjačkih tečajeva i sl
Sve ovo dalo oi se onda svesti na primedbu brata načelnika župe Maribor, koji kaže: »ne toliko nedostatak prednjaka, kol;ko nedostatak dobrih prednjaka«.
Podvlačim činienicu, da su sva brača načelnici u torne složni, da naročitu vrednost imaju župski prednjački te-čajevi i da je sve ono što je vršno, izašlo iz tih tečajeva. Društveni teča-jevi su ostali bez uspeha, jer je jedina župa Zagreb gde se u tom pogledu ne-što radi (25 društava i 15 četa rade na podizanju prednjaštva).
To nije ni za osudu, kad se znade, da društvo nema mogučnosti za održa-vanje tečaja, koji je skopčan sa puno poteškoča, pa radi toga treba proteži-rati župske tečajeve, koji su se u svakom pogledu pokazali bolji.
Ako uvažimo sve gore navedene razloge, odgovoriče se i na pitanje, kako da se najefikasnije pomogne oskudici u prednjaštvu.
Moram ovde primetiti, da je prvi put nabačena misao o profesionalnom prednjaštvu (načelnik župe Tuzla). Socijalna pravda zahteva da se uložen trud nagradi, da je dužnost kako društvenih tako župskih uprava da o torne vode računa, jer se time sokolstvo neče nikoliko ogrešiti o načelo: »Ni koristi, ni slave!«, ali je moje mišljenje, da jednoj organizaciji ‘kao što je sokolska, profesionalizam bi mogao biti više od štete, nego od koristi.
Da su za tako razgranat rad kao što je sokolski i za njegov prosperitet potrebne velike materijalne žrtve, nije potrebno ni isticati, a takoder ni
činjenicu, da su materijalna sredstva sa kojim Sokolstvo vrši svoj zadatak i suviše malena, pogotovo ako se još ne ekonomiše racionalno.
Anketa je također utvrdila, da je od saveznih prednjačkih škola bila slaba korist, pa su u korist saveznih prednjačkih škola dala svoj povoljan sud samo 5 brače načelnika (Kranj, Maribor, Sušak-Rijeka, Tuzla i Bečkerek). Razlozi, koji sc za to navodc nisu tako jasni, da bi se mogli utvrditi nedo-staci tih škola.
Jedna veoma utešna pojava je je-dnoglasno konstatovanje sve brače načelnika, da je saglasnost izmedu upravnih i tehničkih organa veoma dobra.
Osnove za buduči rad su uglav-nom iste: točajevi, obilazak društava i četa, priredbe, — »leteči tečajevi« (Zagreb), briga za sokolske čete, na-bavke sprava i t. d., a pored svega toga največi broj naših župa učiniče sve, da se dostojno odazove Pokrajinskom sletu u Ljubljani 1933, koji se priredu-je u počast 70 godišnjice od osnutka prvog sokolskog društva na Sloven-skom Jugu.
Kratak rezime: Pored svih zapreka i pored svih smetnja, sa kojima se Sokolstvo bori, možemo biti ipak zadovoljni sa ukupnim stanjem, jer koliko je god važna težnja za postizava-njem novih uspeha, isto toliko je važno sačuvati ono sa čim se raspolaže. A, ako smo iskreni i ako prosudujemo stvari onako kakve one u istini jesu, onda za največi. broj neuspeha leži krivica na nama samima.
Posve je tačno, da i pored odre-daba zakona, koji predvida imenovanja uprava, sve sokolske jedinice bi-raju u uprave one ljude, koje hoče, ipak ti izbori u najviše slučajeva nisu refleks slobodne volje, a zgodna su prilika, da se u uprave uguraju lica, koja nemaju ničega zajedničkog sa Sokolstvom. Naša ukorenjena ravnodušnost i bojazan »da se ne bi zamerili«, makar i trpeli zlo koje če kao posledica lošeg izbora nastupiti, daju prilike takvim ljudima da se zgodno »pla-siraju«, a posle ih je teško otstraniti, jer čemo se onda dvostruko zameriti.
Ako je svrha ovoj korisnoj anketi, da kao i bezbroj predloga izglasa-nih, a neprovedenih u život, ostane samo kao mrtvo slovo na papiru, onda je i ovo moje pisanje, kako se to danas slobodno kaže: »oranje mora«.
Vojislav Bogičevič — Tuzla.
ГГ
Bog dragi neka dade Sokolu snage i poleta .
t*
U sušačkom »Mornaru«, u članku »Kad drugi ne vjeruju u mir...« — medu ostalim gde se govori o dužnosti naše narodne samoodbrane gledom na »razoružanje« i »mirovna nastojanja«, poglavito naših suseda — čitamo i ovo:
»A što da kažemo o Sokolu, o našem Jugoslavenskom Sokolu, o našim ervenim košuljama, na kojima počiva toliko naše narodne snage? Naš Jugo-slavenski Sokol več je danas u našem narodu jedna sila, ali ta sila treba da zahvati još dublji koren. Ko ikako može neka ude u tu našu gvozdenu organizaciju, a ko ne može, neka joj drukčije bude od pomoči. Ko pak ne može ni to, neka našem Sokolu ne od-nemaže.
Osim nekoliko svesnih i nesvesnih grobara naše Jugoslavije naš je narod sav uz Sokole. Neprijatan izuzetak čine neki naši biskupi, što mi od svega srca žalimo.
Tako je bilo i pre rata. Naglo ši-renje Sokolstva postalo je Austriji opasno, i da se razbiju njegovi kompaktni redovi, izneo se na površinu Tirš prikazivan kao neki heretik, bez-vcrac, što li? A da se pitalo i najskru-puloznije Sokole — katolike, odgovorili bi, kao što bi i danas: — Pa mi smo čuli mnogo o Tiršu i čitali smo
0 njemu, al'i nigde nismo naišli na ne-što, što bi bilo protiv našeg verskog uverenja.
Nije koristilo onda, kaošto ne koristi ni danas.
Mussolini je, govoreči u italijan-skom Parlamentu o zaključenom La-teranskom paktu, kazao medu ostalim
1 ovo:
»Ova se je vera rodila u Palestini, ali je postala katoličkom u Rimu. Da je ostala u Palestini, vrlo je verojatno, da bi se bila ugasla, a da ne bi iza sebe ostavila traga.«
Zamislite. Bog je poslao na svet svoga jedinorodenoga sina, da umre za spas ljudskih duša. J taj božanski Spa-sitelj pre nego li če umreti, udario je svojom divnom naukom temelje jednoj novoj veri. Ali da je slučajno sv. Petar ostao u Jerusolimu, u Antiohiji ili da je poginuo mučeničkom srnrču u Aleksandriji ili u Ateni — vera bi sina Božjega postala nekakva sekta i — propala. Katoličku veru nije
dakle spaslo to, što je potekla od sa-moga Boga, več što je prenela svoje selo u Rim. Tako je eto govorio Mussolini nekoliko meseci posle Lateransko« pakta, pa ipak se svi kardinali i biskupi u Italiji natccali i danas se na-teču, ko če da mu se bolje ulaska bla-goslovima, što ih neprestano papa i oni posiplju na glave mladih fašistič-kih mušketira.
Slavni Kurelac pisao je nekom zgodom: »Gospon Haramustek, kanonik zagrebečki, nam Horvatom samo sramotu dela: mene je ckskomunici-ral, kajti sem se podufal reči, da je Kollar kreposten i svet čovjek.«
Kollar je bio evangeličkc vere.
A da nije bilo njega, kuda bi i što bi naši preporoditclji?
Ima jedna zvezda na našem nebu, na ko ju možemo svagda i u svak o j zgodi s ponosom da pokažemo: naš ncumrli Strosmajer. Kad su mu go-dine 1902 istarski Sokoli čestitali njegov doktorski jubilej, naš im je Mecena odgevorio ovako:
»Mili moj hrvatski Sokole,
Lijepa hvala na bratskoj uspo meni o dektorskom mome jubileju. Bog dragi neka blagoslovi slavno družtvo i dade svakomu Sokolu snage i poleta, da brani od-važno svoje, ne črneči pri torne nikome štete, kaošto je ni do sada nije činio. Po Bogu je i prirodi, da s vat k o bran, gnjezdo svoje i u njemu s o k o 1 i č e mlade.
Preporučujuči se i nadalje pri-jateljskoj uspomeni ostanem slavnom družtvu sa ljubavlju
J. J. Strossmayer, biskup.«
Zaista velike reči, ali i od velikog čoveka!
I ne treba im tumača, več da ih onako, kako su napisane, upamtimo i pohranimo usred srca, pa kad več ni-ko ne veruje u mir, a jer je po Bogu i po prirodi, da svaki brani gnezdo svoje i u njemu sokoiiče mlade, oku-pimo se oko našeg Sokola, Jadranske Straže i svih drugih naših nacionalnih udruženja, i nastojmo, da budemo u svaki čas spremni, da branimo našu zemlju i u njoj sokoiiče naše mlade.«
Vinodolski.
Nešžo o proslavi 1 decembra*
Značenje dana 1 decembra do-voljno je poznato te ovim retcima nije ni svrha da o torne govore. Ujedno je poznato, kako i na koji način pojedine sokolske jedinice treba da proslavljaju
* Donašamo, pripremni da iznesemo i drugo mišljenje. — Ur.
taj veliki dan. Razume se, da to treba izvesti uvek u skladu s propisima Sa veza SKJ, a svakako prema mogučno stivna i prilikama dotične sokolske je diniee, odnosno prema prilikama sedi-šta te jedinice. U mestima pak, u kojima deluje više sokolskih jedinica (kao n. pr. u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani
i t. d.) uobičajene su toga dana i župske priredbe, ponajviše one večernje, kao akademija, eventualno ples iti poselo.
Samo po sebi je razumljivo, da te večernje priredbe moraju da imaju posve sokolski — narodni — karakter, te da su pristupačne svemu članstvu, da ono toga dana zna i oseti, da je sokolski praznik. Ipak umesto uobičajene akademije, dešava sc, da se na-veče toga dana priredi t. zv. svečani sokolski ples — iako bi se mogla prirediti akademija s vrlo bogatim programom. Ali ni taj ples nije za osudu, jer i to je sokolska priredba, bar zato što je prireduju Sokoli. Ali ovde treba istaknuti, da taj ples treba da je pri-stupačan i širim masama članstva, na-ime, da mu se ne udaraju visoke ulaz-nice i da se ne prireduje u »elitnim salonitna«, kada bi se možda moglo nači skromnijih, a koji ne bi krnjili sokolski ugled. Time se samo zatvaraju vrata onoj brači, koja žive u skromnijim prilikama, a koja ne mogu da udovolje uslovima »otmenosti« za jedan »elitni ples u salonima«.
Istina je, da svaka inicijativa ova-kovih priredaba ima i svoje razloge.
Ali ipak uslovi moraju biti pristupač-niji, pogotovo, u današnjim životnim prilikama, glede odela, cene i t. d. Jer svakako je bolje, i baš sa sokolskog gledišta, da svaki pojedini član, koji zaista nema mogučnosti da poseti jednu takovu priredbu, da on sam dode do saznanja, da momentano tamo eventualno ne pristaje, nego kada mu se to preči pomenutim merama. A ko eventualno ne bi mogao da spada na jednu dostojanstvenu sokolsku priredbu, taj doista ne bi mogao da spada ni inače u sokolske redove. A i tu ima načina, da se takova nešto ne dogodi. Stoga priredivači ovakovih priredaba ne smeju, u ncku ruku, da ka-žu: »Pa ne mora svatko da dode«, več se moraju rukovoditi mišlju, da je to sokolska priredba na. 1 decembra, na dan našeg narodnog ujedinjenja, čiji su Sokoli največi pobornici, te da je to največi sokolski praznik u celoj godini i na tu priredbu i slavu svakom članu — Sokolu — mora se dati prvenstveno mogučnost da na nju dode, da tako zaista u duši oseča celog dana, da je 1 dccembar.
Dušan Novakovič, Zagreb I.
/z telovežbačKog sveta
FORUM MUSOLINI U RIMU
Več smo izvestili, da grade u Rimu na inicijativu Musolinija veliki forum, središte telesnog vaspitanja u Italiji s nazivom »Forum Musolini«. Telesno vaspitanje podredeno je u Italiji potpuno državnoj organizaciji »Opera nacionale balila«, koja pro-vada u ovoj štruci vaspitanje omla-dine sve do 18 godine, a tek posle toga pojedina društva italijanskih fašističnih gimnasta. Forum sam sa-stoji se u prvom redu iz bogato opremljene državne visoke školo za telesni uzgoj sa svim potrebnim ure-dajem, vežbaonicama, sobama za predavanja, laboratorijima te stadiiona, koji je izgraden potpuno iz mramora. Kao ukras stadiona moramo spomenu-ti 68 likova raznih zaslužnih muževa za telesni uzgoj, a koje su forumu poklonile pojedine italijanske provinci-je. Pored visoke škole na stadionu je i igralište za decu, vežbaonice za omiadinu i t. d. Jednom rečju sav forum pokazuje u punoj meri svu veliku pažnju, koju posvečuje sva službena Italija telesnom vaspitanju svog naroda, sve od rane mladosti pa do zrelih godina. Forum Musolini pretstavlja jednu od najmodermjih visokih škola za telesno vaspitanje u Evropi.
IZ SAVEZA BUGARSKIH JUNAKA
Kako se razabire iz poslednjeg broja junačkog lista »Zdrave i sila« nailaze bugarski Junači na mnogo po-teškoča u njihovim redovima s komu-nistima, koji su primili naredenje iz Moskve da tiho u junačkim i ostalim organizacijama za telesno vaspitanje izazivlju prepirke, te da na ovaj način oslabe sav rad. Ali junači bili su na oprezu, te su blagovremeno poduzeli mere da otstrane opasnost ovih komu-mističkih pokušaja. — Dalje čitamo u spomenutom listu članak iz pera^ biv-šeg saveznog načelnika Gladniškog, kakav je uticaj na nj imao ovogpdišnji IX svesokolski slet u Pragu. — Savezni starešina Lazov pokrenuo je opet pitanje prosvetnog rada medu Junacima i to u smislu plevenskih rezolucija, gde je tačno zaključeno, kako treba da se sprovada prosvetni rad u junačkim društvima. Isto tako oglasio se je zavezni načelnik Bureš sa svojtim načrtom rada, što moramo smatrati u junačkom listu kao sasvim nov pojav.
40 SLET BELGIJSKIH GIMNASTA U BRISELJU
Belgijski savez gimnasta (jedini u Belgiji za Flamce i Valonce), priredi-če naredne godine u Briselju svoj 40 savezni slet, razume se, uz učešče svi-ju društava. Premda je savezni rad u poslednje vreme mnogo zapco usled velikih trzavica medu Flamcima i Va-loncima i to u prvom redu zbog jezič-nog pitanja, ipak se je nadati, da če uspeti sadašnjem pretsedniku savc-za Gobletu da smiri obe Strane. Va-lonci, naimc, služe se franeuskim, a Flamci nizozemskim jezikom, što iza-ziva kod sviju scdnica svade i štetno upliva na rad svih sedam župa i njihovih društava.
ZLE STRANE PROFESIONALIZMA
Kao što je u drugim državama i nogometnim savezima, tako je stvore-na i u Francuslkoj, pored jedne amaterske, profesionalna liga, u koju je stupilo toliko klubova, koliko gaje nogomet s plačenim igračima. Malo zatim pokazale su se i sve zle strane ovog koraka. Klubovi, naimc, tuže se, da su ovim korakom silno poremečene finansije, te da zaželjeni uspesi daleko nisu onoliki, kako se je očekivalo. Razume se, da če sc u skorije vreme pri-stupiti reorganizaciji profesionalne lige, no sumnjamo, da če posle toga biti finansijski uspesi bolji, a da ne govorimo o moralnoj strani ove ■pojave.
NEKOLIKO NORDIJSKIH USPEHA U ATLETICI
Znaja radi saopčujemo nekoliko ovogodišnjih uspeha nordijske atletike. U trčanju na 100 i 200 metara po-stigao je Hagen rezultat 10.8, odnosno 22.1 sek. Na 400 m trčao je Jahonscn 49 sek., a na 800 in isti atleta 1 min. i 53.6 sek. Rekord na 1500 m nosi Rau-hajm sa 4 min. i	05.2	sek.,	na 3000	m
Lidvo u 8 min. i	58	sek.,	na 5000	m
Brate u 15 min. 19.8 sek., te na 10 km isto Brate u vremenu od 32 mfnuta 19.7 sek. Tičanje preko prepreka donelo je pobedu Haugu u 14.8 sek., a na 400 m istome u 54.7 sek. Kod baca-nja kugle je prvi Melster sa 14.83 m, diskos bacio je najbolje Sivertsen na 46.43 m, koplje pak Sunde na 67.04 m. Kod skokova bio	je	prvi	u skoku	u
vis Halvorsen sa	191	cm,	u skoku	u
daljinu Berg 710 cm, a u skoku s motkom Hestencs sa 375 cm.
30 godišnjica pevačkog društva »Zora« u Čikagu. Dne 20 novembra sa svečanim koncertom proslavilo je naj-starije jugoslovensko pevačko društvo u Americi, i to pevačko društvo »Zora* u Čikagu, svoju 30 godišnjicu. U želji da naša pesma olakša našim iseljenici-ma život u tudini i da ih potseča na otadžbinu osnovali su godine 1902 Mirko Mužina i Matijašič Hrvatsko pevačko društvo »Zora«, koje je svojim osnivanjem dalo potstreka osnivanju i dalj njih pevačkih društava medu ise-ljenicima u Severnoj Americi. Svake godine »Zora« je priredivala više kon-cerata, a poduzimala je i turneje po Severnoj Americi, da u krajevima, gde ima našeg življa, izvrši veliku naci-onalno-kulturnu misiju. Godine 1909 ulazi »Zora« u Savez hrvatskih pevačkih društava sa sedištem u Zagrebu, a 1912 na veoma svečan način proslavlja svoju 10 godišnjicu. Njen razvitak je zavidan, i svojim nastupima 1 na pe-vaekim takmičenjima sticala je na j viša priznanja. »Zora« je izvadala i operete i opere nacionalnog karaktera, medu njima s osobitim uspehom Zajčevu »Petar Zrinjski«. Posle rata društvo radi u čisto jugoslovenskom duhu i su-dcluje svake godine na proslavi Ujedi-njenja. Danas je ovo društvo, koje bro-
ji preko 100 izvršujučih i oko 150 pot-pornih članova, ne samo najstarije, nego i najbolje naše pevačko društvo u Severnoj Americi.
25 godišnjica Gradskog kazališta u Pragu. Koncem novembra proslavilo je »Mjestske djivadlo na Vinohradeh« svoju 25 godišnjicu. Ovo je kazalište osnovano stoga što Pragu nije bilo više dovoljno samo Narodno kazalište da bi se suzbijao uticaj nemačke operete i šale pa se moralo misliti na osnivanje vlastitog kazališta, koje bi publiei pri-kazivalo i komade lakšeg i zabavnog karaktera. U toku godina ovo se je kazalište, koje ima svoju lepu zgradu na Vinohradima razvilo u instituciju, koja stoji danas na visokom umetničkom nivou i na kojem deluju čuveni umetnici.
10-godišnjica ruskog udruženja no-vinara u emigraciji. Dne 11 decembra održana je u Pragu u proslavu deset-godišnjice postojanja udruženja ruskih novinara i pisaca u Češkoslovačkoj, čiji su članovi ugledni novinari i pisci. Pretsednik ovog udruženja je Nikolaj Ivanovič Astrov, nekadašnji gradona-čelnik Moskve. Od istaknutijih članova i starijih pisaca možemo još imenovati Vasilija Nemiroviča-Dančenka, kojemu je danas več 88 godina.
Izložba sovjetske arhitekture u Pragu, fzgleda da umetnicki krugovi današnje sovjetske Rusije ipak žele da oceni njihov rad i »buržujska« kritika, pored toga, što žele da i putem izlo-
žaba vrše političku propagandu. Ovih dana je u Pragu, u poznatom -umetnič-kom salonu Manes, otvorena izložba sovjetske arhitekture, koja prikazuje mnoge lepe radove, pa i pravu moder-nizaciju i amerikanizaciju ruskih gradova i industrijskih centara. Izložbu je otvorio trgovački zastupnik sovjetske vlade Arozev, koji je pozvao češke arhitekte, da i oni prirede izložbu svojih radova.
100 - godišnjica Bjersterna Bjern-
sona. Dne 8 decembra proslavila je čitava Norveška na najsvečaniji način stogodišnjicu rodenja jednog od naj-večih svojih sinova, svetski čuvenog pesnika, pisca, nacionalnog radnika i buditelja Bjersterna Bjernsona. U svom životu bio je novinar, kazališni kritičar, a i direktof pozorišta u Ber-
genu. Umro je u Parizu, koji mu je bio veoma omiljen. Pre svega bio je borac za čovečanska prava, borio se za oslobodenje svog naroda, a ustao je i podigao svoj glas i protiv nečo-večjih metoda Madžara, 'koji su na-stojali da potpuno unište braču Slovake. Razumljivo je, da se Čehoslovaci velikog prijatelja i branioca, koji je svetu pokazao nemoguče stanje u biv-šoj Madžarskoj, sečaju s dubokom zahvalnošču.
Broj pesnika u Severnoj Americi. Obično se misli da je Amerika zemlja suvog realizma i materijalizma, te da je tamo malo smisla za poeziju. Da to nije točno po'kazuje najnovija statistika, koja iznosi, da ima 4000 osoba, koje žive od poezije.
ŽUPAI
Župa Rcinja Cuka
TEČAJ ZA PREDNJAKE SOKOLSKIH ČETA
Sokolska župa Banja Luka organizirala je tečaj za prednjake sokolskih četa i za sve one, koji se žele poučiti u sokolskom radu za organiziranje četa po našim selima.
U petak 25 novembra u 8 sati pre podne ovaj je tečaj otvorio starešina župe brat dr. Steva Moljevič s preda-vačima tečaja u kasarni 33 peš. puka (Vrbas logor) pozdravivši prisutne i poželivši dobar uspeh u radu.
Tečaj se održava o trošku župe, koja posetiocima daje besplatnu na-stanbu i hranu podoficirsku u samom logoru, dok su čete imale posetiocima da plate putni trošak do Banja Luke.
Kao jedini uslov traži se, da po-setioci budu zdravi, bistri i pismeni, a pored toga trebaju da imaju volje za sokolski rad.
Tečaj če trajati od 24 XI do 24 XII
o.	g., a vodiče ga i nadzirati župski prednjak brat Volk. Predavače se ove discipline: Brat Volk: Tiršcv telovcž-beni sistem — razdeoba (4 časa). Proste vežbc: osnovi (22 časa), terminologija — sistem (18 časova), praktično sastavljanje i izvodenje (24 časova). Praktično vodenje u četama (16 časova). Laka atletika (skok, trk, kugla, kopija, penjanje (12 č.). Raznolikosti (teoretski i praktično — 6 e.). Vežbe sa spravama (štapovi i t. d. — 8 č.). Skupine (teoretsko-praktieno sastav-Ijanje — 6 č.). Borilačke vežbe (hrva-nje, boks) praktično (6 č.). Fiziologija telesnih vežbi (2 č.) i ekskurzije svake nedelje. —• Brat Uroš Stefanovič: Redne vežbe (teorija, komanda praktično
—	18 č.). Igre i pesme (teoretski i praktične — 6 č.). — Jedan oficir: ruko-vanje s oružjem (8 e.). — Brat dr. Steva Moljevič: Sokolska ideologija (3 č.). —• Prosvetni odbor Sokolske .župe: Istorija Sokolstva — državna (8 č.). — Sokolska literatura (8 č.). — Br. Ci-sarž: Organizacija i administracija Sokolstva (10 č.). — Higijenski zavod: Higijena, higijenske naprave (2 č.). Anatomija — fiziologija (4 č.). Prva pomoč (praktično — 4 č.). — Br. dr. Trumič: Trezvenost (3 č.). — Poljo-privredna škola: a) Stočarstvo, mlekarstvo i sirarstvo (6 č.). b) Ratarstvo i poljoprivredne sprave (5 č.). c) Vo-ćarstvo, vinogradarstvo, povrtljarstvo (6 č.). d) Organizacija sela — knjigovodstvo (3 č.). e) Obične i zarazne stoene bolesti (2 č.).
Radiče se dakle ukupno 220 easo-va, i to s poeetka 8 č., a kasnije 10 č. dnevno, pre i posle podne.
Na ovaj tečaj prijavila su svoje tečajnike Sokolska društva:	Prijedor:
Sok. četa Svodna 4, Omarska 1, Koza-rac 1 i Brczičani 1 tečajnika. — Sokolsko društvo Kotor-Varoš 2 i Sok. četa Zabrde 3. — Sokolsko društvo Ljubija 1 i Oštrelj 1, Maslovare 1 za četu Obodnik, koja se ima osnovati. — Sokolsko društvo Prnjavor: četa Drago-viči 4, Slipci 2, Otočani 3, Ilrvačani 2 i Vueijak 4. — Sokolsko društvo Bi-hač: za četu Ripač. — Sokolsko društvo Sanski Most: četa Lušči Palanka 3 i iz ostalih sela 9, u kojima se imaju osnovati čete. — Sokolsko društvo Banja Luka: četa Laktaši 2, Dragočaj 3, i Sokolsko društvo Cazin 1; svega 50 tečajnika.
Iz ovih mladiča kasnije če da se obrazuju ne samo prednjači i načelnici nego i starešine, prosvetari i drugi funkcioneri sokolskih četa, i u njima če Sokolstvo moči da ima svoje spremne pobornike i saradnike sokolskih ideja.	hm.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOSANSKI PETROVAC Program prosvetnog rada.
Prosvetni rad u nastupajučoj zim-skoj sezoni kretače se u dva pravca: 1) rad pred kategorijama i 2) popularna predavanja.
Rad pred kategorijama obavljače se sistematski po unapred utvrdenom rasporedu, po kom je izvršena podela
predmeta medu predavače (članove prosvetnog odbora) i odredcije kategorije s kojima če dotični predavae raditi. Na ovaj način postignuče se jedinstvo predmeta i sistem u radu, što če morati da urodi dobrim plodom, te da svaki član kategorije bude sokolski dovoljno obrazovan. Uspeh če istom onda biti zagarantovan kad bude združeno znanje i volja. I samo na ovaj način moči čemo da obrazujemo stalne i svesne sokolske redove, koji če moči odoleti preprekama sviju vrsta.
Osim ovoga tako reči zvaničnoga posla, društvo proširuje ivoju prosvetni akciju i na širi krug, na publiku. Popularna predavanja za publika rdrža vače se nedeljom prigodom sokolskih sela. Teme če biti lazličite, a po mogočnosti dovodiče se prema svome predmetu u vezu sa sokolskim radom. Biče širi i krug predavača, jer smo od-lučili da angažujemo i ostale intelektualce, koji če svoje teme uzimati u sporazumu s prosvetnim odborom. Na ovaj rad sile nas okolnosti našega mesta, pošto nemarno narodnog univerziteta. U ovorn radu imačemo naročito dobro pomočno sredstvo, a to je školski ki-no-aparat, kojim čemo moči prikazivati podesne filmove i ujedne držati predavanje o tom predmetu.
Ovaj če rad trajati po prilici do proleča, kada nameravamo krenuti u sela i preneti taj rad uglavnom tamo. U društvu, održavaee se i nadalje pri-godni govori pred vrstom.
Ovom prilikom moramo tla istak-nemo veliku važnost saveznih i žup-skih prosvetnih tečajeva, u kojima bi društva dobijala ne samo direktive za rad, nego bi sav taj rad u jednoj župi bio jednačiji i koordiniraniji. A ovo bi imalo velikog značaja u pogledu podi-zanja opšteg obrazovanja u širim sloje-vima naroda.
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA
Proslava 1 decembra
Proslava 1 decembra o. g. uspela je na opšte zadovoljstvo. Sokolsko društvo, koje nema još svoga doma, bilo je u sto neprilika, kako da proslavi svoj sokolski praznik 1 decembra, jer nema na raspolaganju pogodnih pro-štorija. Ali kad mu je, dobrotom bana g. Milosavljeviča stavljen na raspola-ganje novi banski dvor, stvar je ispala bolje nego što sc je očekivalo.
Tako je pre podne društvo održa-lo sokolsku akademiju u Narodnom pozorištu za svoje članstvo i dake vi-ših razreda sre.dnjih škola, ali je za-paženo, da je akademiju posetilo i mnogo gradana. Dvorana je bila dup-kom puna.
Akademija je počela pozdravnim govorom starešine društva br. dr. Pe-renčeviča o znaeenju 1 decembra za naš narod i Sokolstvo.
Zatim je novo članstvo položilo sokolski zavet. Polaganju zaveta pri-sustvovali su osim društvene uprave članovi i članice u odorama, m. i ž. de-ca i naraštaj te članovi sokolskih četa, koji se nalaze u Banj oj Luci na žup-skom tečaju.
Nakon ove prve tačke programa otpočela je javna vežba. Sve su tačke nastupa precizno, ostro i skladno izvedene, a naročito su se istakle članice i ženska deca. Muška deca su bila takoder dobra u svojoj vežbi: »Sokolska pesma«. Sami su pevali pesmu: »Oj letni sivi sokole« i na to izveli tačno i precizno svoju vežbu. Članovi su izvodili vežbu A. Mudrog: »Oj Sloveni«. Početak vežbe je bio dobar, ali pri koncu su se zbunili i posve pokvarili vežbu, što ipak nije pokvarilo ukupnog uspeha, jer su ostale tačke odlično izvedene.
Na večer u banskim dvorima bila je svečana zabava s plesom. Novi banski dvor napunili su gosti dupkom. Bilo je preko 500 gostiju, koje je delo-mice privukla i nova zgrada banskih dvora, koja je ovom našom zabavom za javnost prvi puta otvorena.
Pozdravnu reč održao je starešina župe br. dr. Moljevič, koji je izmedu
ostalog kazao: »I pored ove želje da shvatimo i izrazimo značaj i veličinu 1 decembra u istoriji našega naroda mi to nismo kadri, i to stoga, što ga mi savremenici gledamo iz neposredne bližine, a velike se stvari i veliki do-gadaji iz bližine nikad ne mogu pravilno i potpuno da vide i ocene. Stoga samo po skupim i ogromnim žrtvama, koje su mu kroz nekoliko vekova pret-hodile, možemo donekle da ocenimo njegovu veličinu. Nema sumnje, da je to največi dan u našoj istoriji, i samo je jedan, koji se još može s njime upo-rediti po tome što ga je naš narod naročito zabeležio, ne samo u svojoj istoriji, nego i u svojoj duši, o kome je či-tav epos ispevao i o kome je stvorio tradiciju, koju je s kolena na koleno prenosio. Taj jedini dan, koji se s 1 decembrom može da usporeduje, jeste Vidovdan. Ali kolika razlika! Jedan nam je doneo veliku narodnu tra-gediju, propast države srpske i samo-stalnosti srpskog naroda, vekovno ro-bovanje pod tudinom, koji je zatro nemalo sve tragove za ovo vreme vrlo visoke kulture, dok je drugi doneo slo-bodu i ujedinjenje narodno i državno vekovima razdvojeno j brači.«
Nakon ovoga govora izveli su članovi Narodnog pozorišta nekoliko koncertnih tačaka, u kojima su uee-stvovali gg. Ivan Gorski, M. Kraljeva, Košana Pavlovič, Bakotič i Čejvan. Zatim su izveli skeč u jednom činu »Sko-čiču u Savu« Mira Šekulin, Momir Andrič i Stanoje Dusanovič, a Nikola Mitič jednu solo produkciju. Publika je pozdravila svoje miljenike burnim aplauzom.
Nakon programa razvio se ples.
—	hm.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLJUČ Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo u Ključu proslavilo je praznik Ujedinjenja i Oslo-bodenja dostojanstveno i svečano.
Največu pažnju zaslužuje program zabave, koja je održana u veče dne 1 decembra, a koju je posetilo preko 300 građana. Zabavu je otvorio govorom o značaju dana starešina društva brat dr. Pavle Gutman, a iza toga sledio je nastup pojedinih kategorija članova. Članice se izvele veoma lepe ritmičke vežbe s defovima. Nastup ženske dece i muškog naraštaja odu-ševio je prisutne. Lepa deklamacija brata Momčila Iliča i mešoviti zbor upotpumli su program i izazvali sve-strano odobravanje. Diletanti društva izveli su na opče zadovoljstvo publike dramsku seenu u 1 činu »Hej Sloveni«, te su svojom lepom igrom izazvali zaslužno odobravanje. Ova lepa priredba mladog sokolskog društva uspela je u moralnom i materijalnom pogledu vrlo dobro.
SOKOLSKA ČETA OPSJEČKO 'Proslava 1 decembra
Ovo malo selo proslavilo je ovaj veliki dan na čelu sa sokolskom četom. U 19 časova otpočela je proslava koju su priredili članovi i članice sokolske čete. Starešina čete br. Vučak otvorio je proslavil s pozdravnim govorom a iza toga održao je lepo predavanje o značenju i veličini 1 decembra, setivši se poginulih heroja i zarobljene Istre. Iza predavanja Sokolski pevaeki zbor otpevao je »Hej Sloveni« i »Jugoslo-ven mladan sam«. Posle pevanja bilo je par lepih deklamacija, a onda je uz gusle br. Milovanovič otpevao neko j e narodne pesme.
Iza toga nastupili su članovi i članice sa sletskim prostim vežbama. Iza prostih vežbi članovi su izveli vrlo lepe skupine, koje su morali ponoviti.
Po izvršenom programu održao je brat načelnik lepo predavanje o značenju Sokolstva, a iza toga nastala je igranka.
Župa Seograd
ŽUPSKA PROSLAVA 1 DECEMBRA
Kao i svake godine tako i ove, samo nešto svečanije, Sokol, župa Beograd dostojno je proslavila narodni sokolski praznik 1 decembra. Proslava je izvedena na kolarčevom univerzi-itetu, a prisustvovali su joj: izaslanik Nj. Vel. Kralja general Nikola Hri-stič; opunomočeni ministar Čehoslo-vačke br. dr. Robert Flider; g. dr. Gin-ter Švarcburg, opunomočeni ministar Poljske; izaslanik g. Ministra vojsike i mornarice br. Stcvan Kneževie, de-neral; savetnik rumunskog poslanstva g. Papiniu; vojni ataše Cehoslovačke g. Hajek; potpretsednik Beogradske opštine g. Dobra Bogdanovič; starešinstva i članstvo svih beogradskih sokolskih društava, i mnogi drugi.
Svečanost je počela tačno u 11,40 čas. Prvo je vojna muzika otsvirala sokolski marš, nakon čega je starešina župe brat Branko Živko.vie otvorio proslavu s prigodnim govorom. Pro-svetar župe brat dr. Milan Glavinič pročitao je poslanicu Saveza. Proslava je zaključena s nekoliko uspelih pesa-ma, koje je otpevalo akad. pevačko društvo »Obilič«.
IZ UREDNIŠTVA Preostale izveštaje iz župa i društava donečemo u narednom broju.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD MATICA
Sokolsko društvo Beograd-matica proslavilo je 1 deeembar i ove godine vrlo svečano. Pre podne održana je svečana sednica. Sednicu je otvorio starešina društva brat Drag. Priča, koji je pozdravio prisutne i pozvao ih da se sete pomrlih članova i da im jednim minutom čutanja odadu dužnu poštu. Društveni hor je otpevao dr-žavnu himnu. Prosvetar društva brat dr. Milan Glavinič govorio je o značaju 1 decembra. Muška i ženska deca recitovala su četiri lepe pesme. Zatim su podeljene članovima zaslužene diplome, a na kraju sednice izvršeno je prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo.
Delegacija članova starešinstva otišla je na groblje i poklonila se se-nama umrlih i poginulih članova.
Posle završene sednice starešinstvo s celokupnim članstvom i nara-štajem otišlo je korporativno na proslavu Sokolske župe Beograd.
Odeljak društva na Belim Vodama tako isto svečano je proslavio prvi put dan Ujedinjenja 1 deeembar. Toj proslavi prisustvovao je zamenik starešine Matice brat inž. M. Smiljanič, koji je bio vrlo zadovoljan s radom i uspehom ovog odeljka, koji je po-stignut za kratko vreme.
Uveče je priredena akademija, koju je otvorio brat inž. S. Vučikovič, voda odeljka. Zatim je izveden obilan program, ispunjen sokolskim vežbama, koje su izvedene na opšte zadovoljstvo. Ovoj akademiji prisustvova-lo je, što je za pohvalu, oko 80 članova .i članica Sokolskog društva Beo-grad-matice.
*
Sokolsko društvo Matica priredilo je, u okviru dana Ujedinjenja, 3 decembra uveče u sali Čehoslovačkog doma svečano poselo s koncertnim delom i igrankom. Poselo je otvorio starešina društva brat Drag. Priča, i u kratko izneo značaj 1 decembra za Sokolstvo. Društveni hor pevao je »Jugosloveni« od dr. Milojeviča. Ho-rom je dirigovao brat Drag. Atanac-kovič. Muška i ženska deca, kao naraštaj i članovi, odvežbali su nekoliko vežbi. Nekoliko recitacija izvedeno je s puno osečanja i na opšte zadovoljstvo. Sestra Olga Jakovljevič, svojom recitacijom »Varijacije« od Rakiča, koju je umetnički recitovala, dobila je veliki aplauz.
Posle završenog programa nastala je igranka.
Svom svečanom poselu prisustvovali su i:	ministar Cehoslovačke br.
dr. R. Flider s gospodom i celokupnim osobljem poslanstva; pretsednik Saveza čehoslovačkih udruženja u Jugoslaviji g. arh. Hrnčirž; kao gosti pri-sutvovale su i učenice sokolskog tečaja, koji je priredilo Ministarstvo za fizičko vaspitanjc naroda.
SOKOLSKO DRUŠTVO LOŽNICA
Ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo je dan Ujedinjenja i sokolski praznik vrlo svečano, kao i svake godine. Pre podne je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina društva br. Marčič. Članovi su položili zavet. Uveče je održana svečana akademija, koja je bila odlično posečena, i uspela kako materijalno tako i moralno.
SOKOLSKO DRUŠTVO BATA J NICA
1 deeembar ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo je na vrlo svečan način. Pre podne je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina društva brat Ž. Gavrilovič. Zatim je prosvetar društva brat J. Jov.ič govorio o 1 decembru s gledišta nacionalno-državnog i sokolskog. Za ovim je izvršeno prevodenje dece u naraštaj, i naraštaja u članstvo. Tri deklamacije recitovali su mali Sokoliči. Sednica je završena zavetom novog članstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZEMUN Proslava 1 decembra.
Obavezna proslava prvog decembra proslavljena je u ovome društvu u dva dela: pre podne je bila svečana sednica starešinstva, a uveče održala se akademija. Svečanoj sednici prisustvovali su pretstavnici vojnih i gra-dahskih vlasti, te pretstavnici kulturnih i humanih društava. Svečanu sed-nicu otvorio je br. starešina prigodnim govorom, pa je zatim pročitana poslanica br. Gangla »O Sokolskom prazniku«. Za tim je izvršeno prevodenje dece u naraštaj, i naraštaj u članstvo. Novo primljeno članstvo položilo je sokolski zavet. Orkestar gimnazije (dači) otsvirao je nekoliko koncertnih tačaka, pa je br. starešina zaključio svečanu sednicu.
Akademija.
Pred prepunom dvoranom održana je veoma uspela akademija, čiji je prvi deo bio ispunjen od strane dece osnovnih škola iz Zemuna, a drugi deo od strane Sokolskog društva.
1. O značaju prvoga decembra govorio je br. prosvetar.
2. »Radost Sokoliee« od Čavraka, recitovala je jedna sestrica veoma lepo.
3. »Hajte bračo, hajte sestre« od I. Bajiča pevala su ženska deca osnov, šk. kr. Tomislava veoma lepo, no ipak po malo čudno beše, jer smo naučili da je čujemo večinom od muškog zbora. Na burno odobravanje i zahtev publike otpevali su još jednu pesmicu.
4. Ženska deca iste škole izvela su sastav s. D. Poljšak, a u muzičkoj ob-radi br. V. Pleštiča: »Na dečijem balu«. Sastav je naravno bez naročitih pretenzija u gimnastičkom pogledu, ali veoma prikladan za decu, koja su ga izveli sa puno volje i veoma lepo.
5. Muška deca os. šk. Prest. Petra izveli su »žabice« od nepoznatog auto-ra (Rendyskova L. ? i) prilično dobro.
6. »Češka beseda« izvedena je od strane m. i ž. dece osn. šk. Kr. Marije, u narodnim odelima, odlično. Deca su sa tolikom prirodnošču i neusiljenošču izvela ovu dosta komplikovanu narodnu igru, da im po neki put i mnogi sta-riji mogu pozavideti.
7. S. Poljšak-Pospišil: Dvanajsticc
— m. deca; veoma dobar i prikladan sastav za decu, vežban je veoma dobro, na kraju jedna laka skupina izvedena je brzo i tačno.
Holečkova-Pospišil: Polka — ž. naraštaj. Sastav pun ritma, izveden je besprekorno, no sestre bi trebale da pokažu malo više ozbiljnosti i da se ne smeju bar dok se zavesa ne spusti.
9. Članovi su nastupili na dve sprave: Krugovima i razboju. Odeljenje je bilo homogeno i veoma dobro uvežba-no. Bilo je medutim i pomalo nedosta-taka: grčenja nogu i ruku, »lula«, pa po neki ni vežbu nisu završili, no ovo je samo nedostatak dovoljne pažnje; na ovakove »sitnice« treba u buduče obra titi više pažnje i treba se osloboditi svake treme, pa če i utisak — koji je neosporno i merilo uspeha — daleko biti povoljniji. Još bi kod ovc dve tačke napomenuli, da je sa čisto sistemat-skog gledišta mnogo uputnije da prva vežba bude lakša, a druga teža; dok je ovde kod svih vežbača bilo potpuno obrnuto. Nadalje je brat načelnik tre-bao upozoriti vežbače da obuku crnc čarape, kako je to uostalom i predvideno pravilima, a i dobar ukus i ured-nost to nalažu.
10. Očenašek-Prcgl-Pittl: Priprem-ne vežbe za laku atlctiku — m. naraštaj. Ovaj odlični sastav vežban je veoma dobro i složno, ali u tome nije sve; mora se uvek paziti da svaki stav bude tačno izraden.
11. J. Bolhar-Chopin: Vežbc sa suneobranima —- ž. deca. Vežbe su sc veoma svidele gledaocima, jer zaista sestrico su dosta dobro i vežbale; u haljinicama ružičaste boje sa isto tako-vim suneobranima unele su puno živosti.
12. D. Poljšak-Pospišil: Škola tela
— članice. Sastav bez sumnje ima sta-novite gimnastičke vrednosti, no ipak se vidi, da autor nema još dovoljno rutine u sastavljanju te vrste vežbanja; no ipak hvalevredan je napor i volja, koji su uloženi, pa verujemo, da čemo vremenom imati prilike da vidimo i znatno bolje stvari od ove vredne sestre. Članice su na zadovoljstvo odvez-bale, no ipak su bile dužne pokloniti л’15е pažnje, da po neki put na sasvmi nešto deseto misle, a ne na ono, što rade. Na kraju ista primeclba kao i pod 8.; ili je možda taj smeh tako neopho-dan atribut, da sestre bez njega baš ne mogu? —
13. S. Poljšak-Baronova: Sedmica
— članovi. Ovde nema šta da se prigovori; sve je bilo na svome mestu. Sastav je odličan i od neosporne gimnastičke vrednosti; brača su ga vežbala sa puno volje i pažnje. te je i izvedna ostavila odličan utisak. — "4?,	1 ,c da uskoro vidimo opet neki sličan sastav br. autora, koji je mlad i na po-četku te vrste sokolskog delovanja, ali koji u sebi skriva nepobitni talenat. Nadamo se, da ova »Sedmica« neće ostati samo kometa u njegovom dosa-danjem i budučem delovanju.
Došavši ovako na kraj prikaza ovc akademije moramo s radošču priznati, da smo prijatno iznenađeni. Izgleda, da je zemunsko društvo u glavnom prebrodilo križu u kojoj se več nalazdo poduže vremena i da sada opet, sigurnim i čvrstim koracima, ide svojoj staraj slavi i moči u susret. Treba samo istrajati, jer u istrajnosti i sistematsko m radu leži tajna svakog uspeha.
Za vreme pauze i izmedu pojedinih tačaka koncertirala je muzika »Doma slepih Kr. Aleksandra«-^ ^ ^
t.upa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SRPSKE MORAVICE
Proslava 1 decembra proslavljena je ovde vrlo svečano. U 9 sati obav-ljeno je blagodarenje, a posle toga održan je u Osnovnoj školi prvi deo sokolskih svečanosti. Predavanje o značaju 1 decembra održao je prosvetar brat Manojlovič, a brat tajnik pročitao je poslanicu br. Saveza. Zatim je otpevano i deklamovano nekoliko rodoljubnih pesama. Sa svečanim zavetom novog članstva završio je ovaj deo svečanosti.
Na 3 decembra dalo je Sokolsko društvo svečanu akademiju. Nakon predavanja brata prosvetara otsvirao
;"Radost ssa našu decu!
S Dan #
okoličice
CCokolicev
,/Лј dan
^likovnica \ *
Ivo Erbežnik
I*
tУ-ш
Siikovmca
Ivo Erbežnik
Slifeovnice brata Iva Erbežnika
Dve knjižice veličine 25 X 11 '5 cm, u svakoj 12 sličica, koje prikazuju život naše dece od jutra do noči svakog dana.
Svatea Knjižica stoji 1-5© Din
Voručtte i darujtejza Možic solcolskof ded!
Jugoslovanska Sokolska Matica
Ljubljana, Narodni dom
je društveni muški orkester himnu i još dve točke, nakon čega je nastupio novo-osnovani ženski orkestar, a kao najlepša točka bilo je prikazivanje komada »Sokolska ljubav«. Kao zadnja točka prikazana je živa slika »Jugoslavija«. •— Poset akademije bio je dobar, pa je moralni uspeh postignut, dok je materijalni uspeh bio nešto slabiji.
SOKOLSKO DRUŠTVO OGULIN Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo u Ogulinu proslavilo je o ve godine na najsvečaniji način dan Ujedinjenja.
Uoči 1 decembra formirana je sokolska povorka uz brojno učestvova-nje gradanstva. Povorka je posle toga krenula u sokolanu, gde je brat Viktor Misner održao predavanje o značaju 1 decembra.
Na sam dan 1 decembra, posle blagodarenja bilo je zvanično čestitanje kod okr. inspektora. Uveče 1 decembra davana je akademija s plesom. Program se sastojao iz 17 biranih ta-čaka. Svaka je tačka posebice popra-eena s oduševljenim aplauzom od pri-sutnih gostiju. Verica Priča (ženski podmladak) izvođenjem ritmičke igre zadivila je publiku sa svojim lepim kretnjama. — Isto tako je Duša Mu-njas, dete od 4 godine, sa svojom de-klamacijom »Moja želja« i nastupom u »Vežbe zastavicama« izazvala 'kod svih prisutnih divljenje. — Brat Kosta Vurdelja izveo je vežbe s puškama s muškim naraštajem neverovatnom pre-ciznošču. Načelnik Nevenko Rubeša održao je lepo predavanje članstvu, koje je polagalo sokolski zavet, što je i to prvi slučaj da se o polaganju zaveta počela voditi tačna evidencija. — Naročito je ovde za napomenuti, da su ove godine prvi put nastupile kao vežbačice članice. Sa s v ima priredbama, koje su izvršene u čast dana ujedinjenje mi smo u svakom pogledu vrlo zadovoljni.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ
Sokolsko društvo Slunj proslavilo je vrlo svečano dan Ujedinjenja 1 decembra ove godine.
Pre podne prisustvovali su članovi Sokolskog društva bogoslužen j iitia, a iza toga održana je u 11 sat; pre podne svečana sokolska sednica i akademija u zgradi Građanske škole. Na ovoj sednici i akademiji održao je predavanje o značenju 1 decembra prosvetar brat Dušan Vitas, upravitelj grad. škole. Sokolska deca i naraštaj (učenici osnovne i građanske škole) otpevali su u zboru pesme i deklamirali, a zatim je izvršeno pre-vodenje sokolske dece u naraštaj i naraštaja u članstvo, te polaganje sokolskog zaveta. Novim naraštajcima i članovima prikopčao je starešina brat Josip Neralič značke, te im ujedno is-taknuo važnost toga čina kao i zna-čenje sokolske značke.
Na završetku sednice i akademije izvedene su sokolske vežbe i to: proste vežbe ženske dece (sestra Jovičič), proste vežbe muške dece (brat Crnkovič), »Petka« prosta vežba mu-škog naraštaja (brat Vaupotič), vežbe s prutom ženskog naraštaja (sestra Vaupotič), »Veče na školju« vežba muškog naraštaja uz recitaciju (brat Vaupotič) i praške proste vežbe članova (brat Vitas).
S proslave poslat je pozdravni telegram Starešini Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru.
Sa uspehom ove sokolske svečanosti potpuno smo zadovoljni.
Ž.upa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJSKI RUDNIK
Proslava 1 decembra
Državni i sokolski praznik proslavljen je u Senjskom Rudniku vrlo svečano. Nakon blagodarenja u 11 čas. u prostorijama osnovne škole održana je svečana sednica Sokolskog društva, koju je otvorio br. ing. Ivan Greben-šek, starešina društva, sa prigodnim govorom. Zatim je izvršeno prcvođe-nje dece u naraštaj, i naraštaja u članove. Novi članovi položiij su svečani zavet. Deklamaeijom i sviranjem državne himne završena je svečana sednica.
Naveče, u 8 čas., u punoj dvorani priredena je svečana akademija s bi-ranim programom. Svečanost je otpo-čela sviranjem državne himne. Brat Aleksandar Milojevič, prosvetar društva, održao je lep govor. Muzika je otsvirala Sveslovenski marš. Zatim je naraštajka sestra Čirakovic lepo de-klamovala »Dan Ujedinjenja«. Muška deca lepo su odvežbala vežbe »Drvarje«. »Sekin lek« pozorišni komad iz-vela su opet deca, odlično. Sa župskim prostim vežbama nastupili su članovi, prilično dobro. U buduče potrebno je paziti na više skladnosti. Tada su opet nastupila deca u pozorišnom komadu » Kij medij a bez naslova«. Članovi od-vežbali su »Veče na školju«, vežbe na recitaciju od Alekse Šantiea, uz veliko odobravanje publike. Muška i ženska deca nastupila su s vežbama »Deca Kuhan«. Ovo je bila najlepša tačka Programa. Vežbe s palicama odvežbali su naraštajci dobro. Članovi su zatim 'zveli dr. Murnikov »Karmen«, što je
vežbano odlično, ali nije bilo pravog efekta,^ pošto vežbe nije pratila muzika. Živom slikom »Tri Jugosloven-ke«, i sviranjem Sokolskog marša završena je akademija. Posle programa nastala je igranka. Akademiju je vo-dio i pripremio je br. B. Pilinger, nač. društva, uz pomoč sestre Ilinke Jovanovič.
Žiipa Ljubljana
IZ ŽUPNEGA PROSV. ODBORA
V dneh 27. in 28. decembra priredi ŽPO dvodnevni dramski tečaj, ki se ga morejo udeležiti tudi člani društev sosednjih žup. V zadevi tečaja smo 'že razposlali posebno okrožnico, ki jo pazno prečitajte. Obvezne prijave je poslati najkasneje do 20. t. m. Glede stroškov glejte okrožnico. V zadevi prosvetnih okrožij bo ŽPO počakal do formiranja tehničnih okrožij, da spravi svoja bodoča okrožja s temi v sklad. Prosimo ponovno, da nam takoj pošljete poročila o uspehu proslave 1. decembra in o izvedbi propagande za sokolski tisk. Ne pojabite tudi na mesečne izveštaje. Ljubljanska in okoliška društva poslednjič pozivamo, da se prijavijo, ali reflektirajo na že sporočeno jim filmsko predavanje? Končno pozivamo vse brate prosvetarje ljubljanskih društev, da opozore članstvo na koncert »Grafike«, ki bo v sredo, dne 21. decembra. Zdravo! ŽPO.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA - ŠIŠKA
V sredo, 7. t. m. je šišenski Sokol na svečan način proslavil 30-letnico svojega obstoja in obenem 30-letnico starostovanja br. Ivana Zakotnika. Ob tej priliki se je vršila v vel. dvorani novega Sokolskega doma slavnostna akademija s pestrim umetniškim in telovadnim sporedom, ki se je je udeležilo zlasti razveseljivo število mladine; med gosti so bili tudi savezni podstarosta br. Garigl, župni starosta br. dr. Pipenbacher, župni tajnik brat Flegar in podnačelnik SKJ br. Jeras ter zastopniki skoraj vseh ljubljanskih in okoliških društev.
Akademija je bila otvorjena s sokolsko koračnico in nastopom pozdravne skupine, nakar je spregovoril najprej predsednik »Društva za zgradbo Sokol, doma« br. Dolinšek. V slavnostnem govoru je pozdravil najnrej imenoma vse prisotne goste, nato na je v kratkih in jedrnatih besedah orisal trideset let trdega, napornega dela in posebej pokazal na zasluge staroste br. Zakotnika.
Govoru, ki ga je občinstvo večkrat prekinjalo z odobravanjem, je sledila akademija sama. Baritonist Joža Likovič je z resničnim umetniškim uspehom zapel dve pesmi. Br. Ciril Novak in pa Miroslav Smolinskv sta z intimnim vživetjem zaigrala violino solo. Žaro Zajc je % svojim saksofonom povzroči! takšno navdušenje, da je moral dodajati. Sopranistka gdč. Laharnarjeva je krasno zapela troje pesmi in je bila deležna mnogo navdušenja. Poklonjen ji je bil tudi krasen šopek cvetja. Soliste so pri klavirju soremljali br. Prinčič in s. Bajdetova, Zajčeva in Muchova. — Nastopili so pa tudi naraščajniki in s svojimi »telovadnimi kip « dokazali, da ima šišenski Sokol v svoji sredi dovolj zdravih, krepkih sil. — Akademija je prav lepo uspela.
SOKOLSKO DRUŠTVO SODRAŽICA
Naš trg je letos kot običajno vsako leto proslavil 1. december najslo-vesneje. Ves trg se je praznično odel
v	drž. trobojnice. Svečana služba božja se je vršila v farni cerkvi, pri kateri je bila navzoča celokupna šolska mladina s svojim učiteljstvom, zastopstvo trga in občine, državni uradniki, orožništvo, gasilci in Sokoli korporativno v kroju. Po maši se je vršila šolska slavnost z govorom, deklamacijami, telovadnim nastopom, igrokazom in petjem. Zvečer se je pa vršila v sokolski dvorani slavnostna akademija, za katero je vladalo med občinstvom veliko zanimanje in je bila dvorana kmalu prenapolnjena. V svečanem razpoloženju se je zbralo članstvo, da je tako skupno proslavilo ta veliki dan in praznik vsega Sokolstva. Na lepo s cvetjem in trobojnicami okrašenem odru s slikami našega vladarja, staroste Prestolonaslednika Petra, podstaroste br. Gangla in dr. Tyrša je otvoril akademijo z državno himno moški zbor, nakar je br. starosta Oberstar v vznesenem govoru tolmačil zgodovinski pomen 1. decembra. Po prečitanju poslanice SKJ se je vršil lep nastop moške dece, deklamacija »Prestolonasledniku Petru«, nastop ženske dece, petje moškega zbora, nastop moškega in ženskega naraščaja, dvogovor, nastop članic in članov. Za zaključek je zopet nastopil moški zbor z izbranimi pesmimi. Vse točke so bile sprejete z velikim odobravanjem tako, da so morali nekaj točk ponavljati, kar kaže, da se je naše članstvo pridno pripravljalo na ta svečani dan in tako pokazalo svoj napredek. Pri vseh telovadnih točkah in v odmorih je sodeloval sokolski tamburaški zbor. Telovadna akademija je zelo lepo uspela in želeti bi bilo, da bi se slične prireditve v.ršile večkrat
SOKOLSKA ČETA VELIKE POLJANE
Tudi naša Sokolska četa je praznovala sokolski praznik kar najsvečane-je. Zbrali smo se po slavnostni maši
v	tukajšnji šoli ter tako proslavili skupno s šolsko mladino ta veliki dan. Sestra prosvetarka Jamnikova je otvorila proslavo, pozdravila navzočega zastopnika občine in župana br. Andoljška, kakor tudi vse zbrane, nato je pa imel brat starosta Pirnat pomemben govor
o	1. decembru, v katerem se je spominjal našega osvoboditelja Nj. Vel. Kralja Petra, Kralja Aleksandra in Prestolonaslednika, staroste Saveza SKJ, kraljeviča Petra, kakor tudi tistih, ki so položili svoje življenje na oltar domovine. Podal je smernice, po katerih naj bi se ravnali in hodili, končno pa je bodril navzoče, naj se ne strašijo naporov, temveč naj hodijo pogumno ter premagajo vse ovire, ki vodijo do cilja, nakar so vsi navzoči v znak zvestobe ponovno zaklicali, naj živi naš kraljevski dom in jugoslovanska sokolska ideja.
Vršila se je nato deklamacija člana Sokolske čete ter zapela državna himna, sestra prosvetarica je pa preči-tala poslanico SKJ, nakar so se vršile deklamacije šolskih otrok oziroma dece ter petje članov.
Ži/pa Maribor
SOKOLSKA ČETA
MALA NEDELJA
V	nedeljo dne 4. decembra 1932. je priredila četa v proslavo Ujedinjenja svečano akademijo, katere program je bil sledeči: Sokolska koračnica. Nato je starosta čete br. Čeh Ivan imel kratko, uspelo predavanje
o	pomenu prvega decembra. Sledila je enodejanka »Sokoliči«. — Igra je bila zelo primerna. Igralci so rešili svoje vloge prvovrstno. Telovadni nastopi moške dece med igro so bili čisto dobri. Opaziti pa je bilo med igro pomanjkanje živahnosti dece. Nato so izvajali elani simbolično skupinsko prosto vajo »U boj«. — Vaja je bila zelo težka za četaše-začetnike. V prvem delu vaje niso bili telovadci v taktu z godbo. Drugi del vaje in zaključek je bil izveden zelo lepo. Potem je zapel 18 članov broječi moški pevski zbor čete pod vodstvom brata Čeha Ivana ubrano pesem »Na dan«. Ugajal je nastop ženske dece s prostimi vajami. — Bil je prvovrsten. Sledila je deklamacija, ki je uspela zadovoljivo. Skupinska vaja članov, ki je sledila deklamaciji, se je'obnesla sijajno ter je tvorila krasno sliko. Moški pevski zbor je nato lepo zapel pesem »Slovenec, Srb, Hrvat«. Zadivil je sko-ro brezhibni nastop članic s simboličnimi prostimi vajami. Zasluga gre s. Jcnčičevi. Z živo sliko, pri kateri je sodelovalo 50 pripadnikov čete v krojih ter je izvrstno uspela, je bila akademija zaključena.
Vse teiovadne točke" j e spremljala dobro izvežbana lastna sokolska godba na pihala pod vodstvom marljivega kapelnika br. Preloga Janka ml.
Akademija’ je dosegla velik moralni uspeh upoštevajoč dejstvo, da obstoja četa šele 10 mesecev. Ugotoviti se je moralo, -da vsi oddelki čete zelo naglo napredujejo, posebno telovadni odsek pod vodstvom četnega referenta in br. Kapuna Vinka kot načelnika čete.
Opaziti je bilo, da je volja do sokolskega dela nepremagljiva ter se more delovanje čete staviti za vzgled drugim četam.
SOKOLSKA ČETA SLATINA RADENCI
Naša četa je letos prvič priredila proslavo našega največjega praznika. Obilen program sestoječ iz telovadnih, pevskih, godbenih in deklamacijskih točk je lahko zadovoljil vsanega, še tako razvajenega kritika. Ne sme se prezreti dejstva, da je naša četa ena najmlajših in da je sokolsko delo tu ob meji jako težavno. Vendar se s krepko voljo in vztrajnim delom da marsikaj doseči. Pohvaliti je »reba vse vaditelje in vaditeljice, ki vršijo narodno in sokolsko dolžnost orez obziia na tiste, ki jim je Sokolstvo še zmiraj neko strašilo. Le tako naprej, bodočnost je naša! Iznenadeni smo bili z uspehom naše mlade sokolske glasbe, ki je tokrat prvič nastopila z venčkom jugosl. narodnih pesmi. Pod vodstvom društvenega prosvetarja br. Ant. Mihe-ca naša glasba vidno napreduje. Škoda, da premala dvorana br. Sternišča ni mogla sprejeti toliko gostov, ki so bili prikrajšani na lepem užitku. — Pa tudi duhovno se je pripravljalo članstvo za ta dan. Brat prosvetar je v novembru održal več predavanj, ki se jih je udeleževalo članstvo v lepem številu. Ker je bil starešina čete br. Jan-žek zadržan, je izvršil zaobljubo novega članstva starešina matičnega Sokolskega društva Gor. Radgona br. Mavrič, ki je v lepih besedah očrtal pomen 1. decembra. Zelo lep je bil prizor na postrojeno članstvo pri zaobljubi. Ob mladeniču in dekletu so stali 50—60 letni možje, ki niso imeli priložnosti, da polože zaobljubo prej. Krepko so donele besede zvestobe Sokolstvu in
Slovanstvu. — Dne 5. t, m. je priredila naša četa običajen Miklavžev večer. Poleg igrice je bil zanimiv Miklavžev govor, v katerem je bilo povedano marsikaj o tukajšnjih, nezdravih razmerah. Obdarovana je bila vsa deca: sokolska in druga. Zahvaljujemo se tem potom vsem dobrotnikom mladine, ki so omogočili, da se je moglo obdarovati toliko revnih otrok. Pohvala gre zlasti sestram Z. Lužarjevi in M. Kurbusovi, ki sta zbirali darove, vadile igro itd.
—	Zdravo!
SOKOLSKA ČETA SV. JURIJ OB ŠČAVNICI
Sokolska četa Sv. Jurij ob Ščavnici je svečano proslavila narodni in sokolski praznik 1. december. Brat starosta je v vznešenih besedah govorilno pomenu 1. decembra kot narodnem in še posebej kot sokolskem prazniku. Svečanost se je zaključila s petjem narodne himne in sokolskih pesmi.
V nedeljo 4. t. m. je naša četa priredila za sokolsko deco Miklavžev večer ter je s to prireditvijo dosegla velik moralni uspeh, kajti obdarovane ie bilo preko 120 sokolske dece z lepimi in koristnimi darili.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. LENART
V	SLOV. GORICAH
V nedeljo dne 4. decembra 1932. je priredilo naše društvo telovadno akademijo v proslavo Ujedinjenja. Prireditev je bila zelo dobro obiskana. Posetile so jo čete: Sv. Benedikt, Sv. Barbafa, Sv. Rupert, Sv. Jurij, Sv. Trojica in društvo Sv. Anton v Slov. goricah, kar dokazuje, da postaja vsakoletna prvodeccmberska prireditev v metropoli Sloven. goric vedno bolj popularna. Vsa prireditev je bila na dostojni višini in je nudila vsem posetni-kom obilo užitka. VeS večer je potekel
v	svečanem razpoloženju. Akademija je dosegla vsestransko lep, moralen in materialen uspeh. Otvoritveni govor ie imel brat starosta, ki je v vznešenih besedah očrtal pomen 1. decembra.
Sledila je prva točka »Husitski bojevniki« (moški nar. 5), ki so želi mnogo aplavza. Pripomniti je samo, da je sestava primernejša za člane, kot za šibke naraščajske postave. Izvedba pa je bila zelo lepa in precej ognjevita. Burno je bila pozdravljena ženska deca (8), ki je izvajala »Vaje s punčkami« zares lepo in ljubko, motilo je samo preglasno štetje vodnice. Tretja točka »Mazurka« (žen. nar. 3) je bila dobra, pač pa brez efekta, ker je bilo premalo nastopajočih. »Vaje z zastavicami«, ki jih je izvajala moška deca (20) so bile jako dobre. Posrečeno je bilo zlasti to, da je nastopil pri tej točki skoraj ves oddelek. Naslednja točka »Gašpcrček« (ženska deca 11) je zelo ugajala in je zbudila med gledalci mnogo smeha. »Dimnikarji« (žen. naraščaj 10) so bili najboljša točka večera. Sestava sama na sebi je precej težka, a je bila kljub temu, neglede na malenkostne napake (posebno pri končni skupini, ki ni bila na sredini odra) zelo dobro izvajana. Pri »Valčku trojic« (ženska deca 3) je omeniti, da bi morale biti res trojice, ne pa sajno trojica. Bilo je sploh pre-enolično in je zopet motilo preglasno štetje. »Raznoterosti« (moški naraščaj 8) so bile posrečene, samo pri preskokih ni bilo prave ritmike (pri raznožki preko telovadca moti pri doskoku predolgo držanje v počepu). Zadnja točka »Jutro« je bila zadovoljiva, pač pa ie
sestava za nekatere telovadke pretežka, tako, da na mnogih mestih ni bilo ritmične izvedbe.
Akademijo je zaključil pevski zbor z narodno himno.
SOKOLSKO DRUŠTVO ROGAŠEVCI
Vsled lokalnih razmer je tukajšnje Sokolsko društvo priredilo svečano akademijo šele v nedeljo dne 4. decembra. V obširnem, lahko umljivem govoru nam je br. prosvetar obrazložil ne samo pomen tega dne, ampak tudi njegovo predzgodovino. Sledile so razne telovadne in pevske točke ter deklamacija učencev šole sv. Jurija, Serdice, Kramarovcev, Kuzme in Pcrtoče. Vsaka točka je bila od občinstva nagrajena z aplavzom, kar je gotovo utrdilo samozavest naših najmlajših. Naše požrtvovalno učiteljstvo nam je s tem najlepše dokazalo, da je vzgoja naših malčkov izročena skrbnim, ljubečim in delavnim rokam. Br. načelnik je lahko ponosen na telovadce, ki so ob spremstvu orkestra prav dobro izvajali proste vaje. S. načelnica sc je spomnila tudi naših bednih bratov' Primorcev in Korošcev ter nam z živo sliko predo-čila njih trpljenje in hrepenenje po materi Jugoslaviji. Med posameznimi točkami nam je društveni orkester podal nekaj prav umetniško dovršenih točk.
*
Župa Niš
SOKOLSKA ČETA SALAŠ Proslava Ujedinjenja
Sokolska četa u Salašu proslavila je praznik Ujedinjenja vrlo svečano.
Članovi i podmladak uzeli su uče šča u blagodarenju u erkvi, a iza toga je biranim rečima objasnio br. Cekie Todor, sveštenik, značaj proslave 1 decembra kao nacionalnog praznika. Iza toga održana je u osnovno j školi svečana akademija, koju je biranim rečima otvorio starešina čete br. Bora Antič. Zatim je govorio o »Sokolstvu i njegovoj etici«, prosvetar čete brat Stankovič.
Sokolski podmladak izveo je u škol. dvorištu nekoliko prostih vežbi, koji su svojim preciznim radom uči-nili dobar *utisak na prisutne.
Uveče je priredena familijarna zabava s igrankom, s ovim programom: 1. Pozdravna reč: brat Bora Antč, starešina. 2. Sokolski pozdrav od br. Mil. Adamoviča, deklamovao Nikola Milic. 3. Proste vežbe izvodio muški i ženski podmladak. 4. Dramska slika za decu »Doživljaji pastirčeta Jovana« izvodio sokolski podmladak. 5. Igranka.
Čisti prihod sa ulaznica namenjen je dovršenju Sokolskog doma u Salašu.
Odličan uspeh postignut na zaba-
vi	delovao je na članstvo, obečavajuči svoju moralnu i materijalnu pomoč upravi u priredbama ove vrste, što je jedan dokaz više, da je Sokolstvo s pravom osvojilo ono mesto koje mu po pravu i pripada. — A. P.
Ž.upa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVI SAD Proslava prvog decembra
I ove godine Sokolsko društvo u Novom Sadu proslavilo je prazn k prvi decembar.
Pre podne je održana svečana sednica. na kojoj je održao predavanje
starešina društva br. dr. Toma Jovanovič, pred pretstavnicima vlasti i mnogobrojnih novosadskih humanih i kulturnih društava, kao i eelokupnog sokolskog članstva. — Sokolska fanfara je izvela nekoliko uspelih programskih točaka.
Isti dan uveče priredena je impozantna akademija u prepunoj sali »Slobode«, koju je novosadska publika ispunila s velikim brojem poseti-laca, čiji je broj premašao 1500. — Akademiju je otvorio govorom »O Sokolstvu i nacionalizmu« br. dr. Ig-njat Pavlas, starešina Sokolske župe Novi Sad. — Tchnički deo programa hlo je odlično izveden, te je na pose-tioce ostavio dubok utisak, a širi slo-jevi gradanstva ponovo su se uverili, da Sokolstvo raspolaže s prvoklasnim fizičkim i moralnim kvalitetama. — Posle programa otvorena je igranka.
—	S. R.
PROSLAVA PRVOG DECEMBRA NA DOBROVOLJACKOJ KOLONIJI S1RIGU
Inicijativom Sokolskog društva Sirig proslavljen je na vrlo svečan način nacionalni praznik 1 decembra.
U 7 časova ujutro sokolska truba oglasila je početak svečanosti. Pred velikom masom sveta stajali su postrojem Sokoli, članovi, zatim muški i ženski podmladak, kojima je održao govor br. Kosta Vukovič, prosvetar, o značaju 1 decembra. Zatim je s. Olga Divjakova, društvena načelnica, govorila o tome, na ko ji je način obavlje-no narodno Ujedinjenje 1918 god.
Posle akademije, nastavnice domačinske škole u Sirigu izvele su sa svojim učenicima vrlo lep prikaz iz domačeg života »Savet majke«, što je najlepše pozdravljeno od svih prisut-nih, a naročito pak pevanje, koje su izvele učenice sa svojim nastavnicama.
U 11 sati održana je svečana sed-nica, kojom prilikom su položili svi
•	prisutni Sokoli i Sokolice zavet. Ovim je bila prepodnevna svečanost zavr-šena.
U 18 časova starešina Sokolskog društva otvorio je svečanu akademiju, na kojoj je prikazan vrlo lep film o Sokolstvu i športu u opšte, uz predavanje br. dr. Antiča, lekara, koji je govorio o telesnom vaspitanju 'kao hi-gijenskoj potrebi svakoga čoveka. Pre-davač je od svih prisutnih (preko 300 slu&alaca) bio najtoplije pozdravljen.
SOKOLSKO DRUŠTVO KULA Okružni prednjački tečaj
Načelnik kulskog okružja, br. Mi-lorad Vukadinovič, uz odobrenje i pot-poru Sokolske župe Novi Sad organi-zovao je i održao u Kuli od 5—27 novembra okružni prednjački tečaj za
Rosifa - Fonsier ♦ društvo za osiguranfe i reosiguranfe ♦ Beograd
Posle predavanja i prikazivanja filma izveli su javne vežbe članovi; zatim muški i ženski podmladak. Na-kon nekoliko lepih dečjih deklamacija akademija je bila završena. — M. R. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO VRBAS Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo Vrbas proslavilo je dan Ujedinjenja na najsvečaniji način. — Posle blagodarenja u svim crkvama, članstvo Sokola, s priličnim brojem gradanstva, iskupilo se je u centralnoj školi u St. Vrbasu, gde je održana svečana sednica. — Svečana sednica je otvorena pevanjem državne himne, a zatim je zam. starešine br. Milan Protič održao prigodan govor o značaju dana. Govor je saslu-šan s naročitom pažnjom i pozdravljen burnim pleskom. — Iza toga, hor školske dece je otpevao nekoliko pri-godnih pesama, pa se je prešlo na polaganje zaveta.
Uveče je priredena svečana akademija, koju je otvorio starešina br. inž. Guralj, temperamentnim govorom
o	istoriji slovenskog oslobodenja i ra-du Sokola u tim teškim vremenima. Govor br. Guralja je burno pozdravljen. a naročito kada je pomenuo našu porobljenu braču u podjarmljenoj Istri. — Zatim je meš. hor pevačke sekcije Sokolskog društva Vrbas otpevao nekoliko uspelih narodnih pesama. 1 njihove izvedbe bile su burno pozdravljene. — Proste, ritmičke i vežbe na spravama od članstva i narašta-ja, pod vodstvom vrednog br. načelnika Žarka Stefanoviča, izvedene su najskladnije na opšte i- potpuno zadovoljstvo prisutne publike. Naročitu buru oduševljenja izazvala je poslednja tačka, scena: »Živela Jugoslavija!«
—	pozdrav Kralju! — P. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEŠKA
Ovdašnje Sokolsko društvo svečano je proslavilo 1 decembar. Pre podne članstvo je prisustvovalo bogo-služenju u sve tri crkve, a po podne priredeno je selo. Na selu brat prosvetar održao je predavanje o značaju prvog decembra. Posle nekoliko recitacija sokolski hor je otpevao nekoliko prigodnih pesama, a potom se pri-stupilo prevodenju dece u naraštaj. Ovo je prvi naraštaj, koje ovo društvo prevodi. Na selu je koncertirao društveni tamburaški zbor. Publike kao i uvek, dosta.
tamburaški zbor kulskog Sokolskog društva. Selo i drugarsko veče bilo je prilično posečeno.
Tečaj je u svakom pogledu uspeo, tako da če sokolska društva kulskog okružja, uz pripomoč novih prednjač-kih sila, snažno koraknuti napred. — B. P.
&
Г -
Okružni prednjački tečaj u Kuli
kulsko okružje. Na tečaju su uzela učešča sva društva ovoga okružja sem društva Crvenke i Pašičeva, koji nisu poslali ni jednog učesnika na tečaj. Tečaj je pohadalo 17 brače i 4 sestre. Po zanimanjima tečajci su bili: 8 zem-ljoradnika, 5 činovnika, 2 učenika, 1 učitelj, 2 učiteljice, 2 domačice i 1 teh-ničar. Tečaj se održao u sokolani (Osnovna škola). U toku tečaja slu-šaoci su upoznali: sistem, ideologiju, istoriju Sokolstva, organizaciju, ana-tonvju i prvu pomoč, a predavači na tečaju bili su brača: dr. Lazar Dujič, adv., dr. Žika Miškovič, lekar, Dimitrije Rašič, škol. nadzornik, Milorad Vukadinovič, okr. načelnik i Stojkov Stanimir, tehničar. Voda tečaja bio je brat Milorad Vukadinovič, okružni načelnik. Dne 27 novembra prilikom zaključenja tečaja izaslanik Sokolske /upe brat M. Todorovič, župski načelnik, posetio je tečaj, te se o tečaju dosta pohvalno izrazio, a braču i sestre tečajnike pozvao da kao buduči prednjači i vode sokolskih jedinica prime-ne vaspitne metode dr. Miroslava Tir-ša i da u tom radu ustraju ne tražeči za sebe ni »koristi ni slave«.
Posle podne toga dana održano je sokolsko selo, a u veče drugarsko sokolsko veče. Koncertirao je sokolski
SOKOLSKO DRUŠTVO KULA Akcija za podizanje Sokolskog doma
Prema odobrenju Ministarstva po-ljoprivrede dne 18 decembra t. g. u 3 časa posle podne kulsko Sokolsko društvo prirediče sokolsku tombolu u svrhu podizanja svoga Sokolskog doma.
Tombola če se održati u sokolani (Osnovna škola) u prisustvu nadležnih vlasti. Izvučeni zgodiei staviče se na uvid u opštinskoj zgradi u Kuli i biče objavljeni i u novinama.
U prodaju je pušteno 1000 koma da srečaka po .5 dinara komad.
Predmeta za tombolu biče preko 200, te če i zgoditaka biti isto toliko
Predmeti su: ručni radovi, narodni motivi, predmeti iz gline, porcula-na, namirnice, voče, začini, igračke za dccu, knjige i druge stvari. — B. P.
Župa Sarajeva
SOKOLSKO DRUŠTVO FOČA Proslava dana Ujedinjenja
Sokolsko društvo u Foči proslavilo je 1 decembra na vrlo svečan na čin.
U 9 sati krenulo se u svečanoj povorci na blagodarenje. Po blagoda-renju svrstala se lepa povorka a na to su se svi sakupili u Sokolskom domu. U dvorištu doma izvršeno je svečano prevodenje naraštaja u članstvo i dece u naraštaj, a ujedno je izvršeno i polaganje svečanog zaveta članstva uz prigodne reči br. starešine društva.
U večer održana je sokolska akademija u Sokolskom domu, koja je bila vrlo dobro posečena od svega gradanstva. Na programu akademije bile su tačke odabranih prostih vežbi m. i ž. naraštaja i dece uz nekoliko rodo-jubnih recitacija i jedan pozorišni komad. Pozdravni govor održao je brat Mirko Vojvodič, koji je govorio o rasnim osobinama našega naroda, njegovim borbama i žrtvama, čiji je plod teškog i mučnog napornog rada kru-nisan danom Ujedinjenja. Govor je bio popračen burnim odobravanjem uz poklike Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji.
Program akademije završen je igrankom. S priredbom smo i s mate-rijalne i moralne Strane vrlo zadovoljni. — J. V,
Ž.upa Splii
SOKOLSKO DRUŠTVO MAKARSKA Proslava 1 decembra
Ovo je Sokolsko društvo dostojno proslavilo dan 1 decembra, dan narod-nog ujedinjenja.
Jutrom u 8 sati podoše sakupljeni članovi i članice na mesno groblje da odadu počast svojoj umrloj brači i sestrama i svim sinovima naše oslo-bođene i ujedinjene otadžbine. Lep i topao govor izrekao je brat K. Pu-larič.
U 9 sati prisustvovalo se je s glaz-bom svečanom blagodarenju iza kojeg su u povorci, kojoj su se priključila školska deca i mnoštvo gradana, pro-šli gradom zaustavivši se pred Opčin-skim domom odakle je odaslan pozdravni brzojav Nj. Vel. Kralju. Zatim je cela povorka pošla pred Sresko načelstvo na čestitanje.
Nakon toga održana je u društve-nom domu svečana sednica, koju je otvorio brat starosta s predavanjem:
O	značenju 1 decembra u vezi jubilar-ne godine osnivanja prvog sokolskog društva na našem Jugu, te o obletnici balkanskog rata, nakon čega je otsvi-rana državna himna. Izvršeno je prevodenje sokolske dece u naraštaj, sokolskog naraštaja u članstvo i polaganje zaveta novih članova i članica. Sednica je zaključena sokolskom ko-račnicom.
Uvečer je u društvenoni domu, prepunom gradanstva, održana lepa i uspela akademija s programom: 1. Državna himna, svirala sokolsko - grad-ska glazba. 2. Proslov, brat R. Radovanovič. 3. S. Beševič: »Ne brini, Jugoslavijo«, deklamirao brat M. Pekič.
4.	Proste vežbe (muška deca) u tri sastava. 5. Mudri: Vežbe s venčičima (ž. deca). 6. M. Jankovič: Vežbe iz Jugoslavije (ž. deca). 7. Mudri: Slikovite vežbe (m. deca) u tri sastava. 8. Proste vežbe (ž. naraštaj). 9. Vežbe tro-kut, mlade članstvo. 10. M. Jankovič: Vežbe »Oj letni sivi sokole« (m. naraštaj). 11. M. Jankovič: Ritmičke vežbe, izvodile članice. 12. Vežbe s batinama, izvodili stari ji članovi. 13. Diletantski otsek: »Pred ispitom zrelosti«, vesela igra u 1 činu. Izvodenje vežaba gradanstvo je pratilo s oduševljenjem uz burne aplauze posle svake tačke.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUTIVAN Proslava 1 decembra
Naše je društvo dostojno proslavilo dan ujedinjenja. Nakon završetka crkvenog obreda održana je svečana sednica, koja je počela pevanjem drž. himne i pozdravom bpa*:a starešine, koji je govorio o veličini dana ujedinjenja. Prosvetar brat Blaž Matič raz-ložio je prisutnima značaj 1 decembra za naš celokupni narod. Uz poklik našem Kralju, ujedinjenoj Jugoslaviji, završio je svoj govor. Nakon toga pot-starešina br. Bogomir Slahta, pozvao je sve nove članove da polože svečano obečanje na ruke brata starešine. Posle ovoga zapevao jc podmladak nekoliko naših pesama. Brat starešina Markov, završio je s toplim rečima prepodnevnu svečanost, te je saopčio da čc društvo podignuti sokolanu »Tiršev dom«. Ples, koji se je u večer održao nije uspeo s razloga, jer je starešinstvo devojačkog društva strogo zabranilo devojkama da prisustvuju plesu.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOMIŽA Proslava dana Ujedinjenja
Mesno Sokolsko društvo proslavilo je 1 decembra najsvečanije.
Več rano ujutru mesto je poprimi-lo svečani izgled. Zastave su zalepršale na svim kučama, a obalu i pokrajne ulice poplavile su ervene sokolske ko-šulje. U 9 sati formirala se jc veličan-stvena povorka, koja je krenula na svečano blagodarenje. Posle hlagoda-renja krcnulo se u sokolanu i tu je
održana svečana sednica društva. Na sednici je bila zastupana opčinska uprava s načelnikom na čelu, pretstav-nici škola, vlasti, delegacije mesnih nacionalnih i humanitarnih organizacija i društava, a masa sveta dupkom je ispunila dvoranu. Sednicu je otvorio br. starešina, te je održao vatren rodolju-ni govor, u kojemu je pesničkim rečima ocrtao značaj dana Ujedinjenja. Govor br. starešine bio je više puta prekinut ovacijama Kralju i Jugoslaviji, a na koncu bio je popračen odu-ševljenim odobravanjem. — Posle podne u 18 sati ponovo se je formirala nepregledna povorka Sokolova i gradanstva s mesnim načelnikom i bratom starešinom na čelu. Sve se sleglo na obalu da pozdravi ovaj veliki dan. Na okolnim brežuljcima paljeni su kresovi, a obala je bila sjajno ilumini-rana žaruljama u nacionalnim bojama. Veličanstvena povorka obišla je celo mesto, pevajuči i kličuči Kralju, Jugoslaviji, jedinstvu, a u isto vreme pro-testujuči proti separatista i izroda, koji su u službi suseda s onu stranu Jadrana. Povorka se je zaustavila pred Opčinom i tu je s balkona opčinskog doma načelnik mesta, br. Dragutin Petrič, održao temperamentan patriotski govor, koji je bio također prekidan poklicima. Povorka je zatim pevajuči i kličuči krenula u sokolanu, gde je bio razlaz. U 20 sati održana je svečana akademija, a program iste bio je:
1. Drž. himna — pevao zbor naraštaja i dece. 2. E. Gangl: »Tiršu, geniju Sla-venstva«, recitovao br. Josip Zanino-vič. 3. A. Mudri: Slikovite vežbe — muški naraštaj. 4. »Vrbniče nad morem« — žen. deca. 5. A. Mudri: Ples Turkinje — članice. 6. »Sokolova priča« — članovi. 7. Ruče — članice. 8. Ruče — članice. 9. Ritmička vežba — naraštajei. 10. R. Katalinič: »Vila s Učke Gore«, pozorišni komad u tri slike.
Sve su vežbe izvedene odlično, a naši su mališani izveli svoje uloge tako precizno i s toliko osečaja da su prisutni bili do suza dirnuti. Po svr-šetku je masa dala oduška svome odu-ševljenju i ljubavi prema potlačenoj brači u gromkom klicanju Istri, Gorici, Zadru i najnovijim znanim i neznanim istarskim herojima. Jednom rečju, proslava je bila dostojna velikoga dana, a organizacija i moralan uspeh više nego odličan.
I ova proslava te medusobno sa-radivanje Sokolstva i širokih masa naroda još jednom mogu i slepca uveriti da smo složni i gordi kad se radi za
obranu zajedničke kuče.	J.	Z.
SOKOLSKO DRUŠTVO TRILJ Proslava 1 decembra
Naše društvo, prema lokalnim prilikama, proslavilo je dan Ujedinjenja na osobiti način. Mesto je bilo okičeno jugoslovenskim zastavama. Nakon blagodarenja u crkvi Sokoli s ostalim mnoštvom uputili su se u osnovnu šfko-lu, gde je brat starešina dr. Rančič održao lep govor o Sokolstvu, a brat Plavša, učitelj, o Ujedinjenju, ističuči jugoslovenstvo, koje se sve to jače učvrščuje medu mladima. Oba govora bila su oduševljeno pozdravljena. Zatim su deca, učenici osnovne škole, deklamirali prigodne pesnic. Nakon, što su bile i druge tačke programa iserp-ljene, starešina brat dr. Rančič zahva-lio se prisutnima na odazivu, pozvavši ih da kliknu Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Kraljeviču Petru i Jugoslaviji, što je prisutno mnoštvo urnebesno prihva-tilo.	I.	R.
SOKOLSKA ČETA OMIŠ-KUTLEŠA Proslava 1 decembra
Sokolska četa Omiš-Kutleša proslavila jc ovaj najznačajniji dan svečano i dostojno. — U 10 časova održana je svečana sednica uz učestovanje čitavog članstva. Po pevanju državne himne održao je brat načelnik Vid Mimica lepo predavanje o značenju 1 decembra. Zatim se je protestovalo pro-tiv vanjskih neprijatelja i domačih izroda. Brat načelnik pozvao je nato prisutne da oduševljeno kliknu N j. Vel. Kralju, veštom kormilaru naše Otadžbine. Prisutni su s velikim oduševljenjem odobravali izlaganja govornika, kličuči Nj. VeL Kralju i Jugoslaviji. Zatim jc novo članstvo položilo zavet. S tim jc sednica bila završena.
U 18 časova održana je akademija. Upravo biranim rečima održala je sestra Antiča Lunara predavanje: »Značaj 1 decembra, kao narodnog praznika«. Naraštajac M. Mimica dekla-movao jc: »Prvi decembar« od 1. Ben-diša. Zatim su nastupila muška i ženska deca, te članovi uz vežbu »Sokolska himna«. Sve su vežbe izvedene veoma dobro i skladno, te su oduše-vile prisutne. Nakon toga su deca pod-mlatka Crvenog krsta (isto Sokoli) izvela nekoliko deklamacija i 2 igrokaza: »Ljubav prema bližnjemu« i »S kim si, onakav si«. Diletantska sekcija izvela je igrokaz: »Ona od pivca«, koja je kod prisutnih izazvala buru smeha.
Akademija jc završena vežbanjem naraštajaca, koji su izveli piramidu s razvieem zastave uz drž. himnu. Tune je svečanost bila dovršena na opče za dovoljstvo.
'Zupa SušaR - RifeUa
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA Proslava Ujedinjenja
Dan Ujedinjenja proslavio je naš Soko dostojno uz sudelovanje svega gradanstva.
Nešto pre devet sati formirala se pred Narodnim domom povorka Sokola i gradana te školske dece, koja se sa glazbom na čelu uputila k župnoj crkvi. Posle blagodarenja povorka je prošavši mestom vratila, se u Narodni dom, gde je održana svečana sednica uz sudelovanje mesnih vlasti i društava.
Sednicu je otvorio brat starešina Katarinič, koji je u zanosnom govoru prikazao značenje dana Ujedinjenja. Po tom su nekolicina nove brače položila sokolski zavet. — Mesna glazba je svirala, a školska deca su otpevala nekoliko nacionalnih i sokolskih pesama.
Naveče istog dana održana je sokolska akademija, otvorena deklama-cijom »Sokolič« (B. Toni), koju je lepo deklamovao naraštajac D. Dujmovič Deset tačaka vežba izvele su sve kategorije najuzornije. Posle pete točke vežba izveden je na pozornici po nara-štajcima (-kama) prizor »Prvi decembar«, koji je opčinstvo s ushitom pozdravilo. Poset opčinstva bio je velik i proslava je nada sve uspela. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIč Proslava 1 decembra
Sokolski praznik proslavljen je i kod nas na svečan način. Posle blagodarenja u obema crkvama, kojima je sudelovalo društvo s glazbom korporativno, održana je u sokolani svečana sednica, na kojoj je br. starosta govorio »O ulozi Sokolstva oko ujedinjenja jugosl. naroda«. Posle njegova predavanja nastupila je ovdašnja osnovna škola s biranim programom.
Po završenom prepodnevnom pro-ramu uputila se je uprava s glazbom i rojnim članstvom do kasarne 55 peš. puka, koji je slavio svoju slavu. Tako smo dokazali da Sokolstvo, škola i vojska u našem Gospiču rade zajedno, i da če taj zajednički rad doneti trajne plodove.
Naveče je, po običaju, Rfiredena akademija. Posečena je bila dobro, pa je i materijalni uspeh vrlo dobar. To isto ne bi se moglo reči i za moralni uspeh, koji je daleko važniji od mate-rijalnoga. Tehnički deo programa nije skoro nikako odgovarao večernjoj akademiji, dok bi na pr. bio odličan za javnu vežbu. Ova akademija neka bu-de tehničkom vodstvu memento da više vodi računa o društvenim priredbama, ako želi da nekoga pridobije za . Sokolstvo. Inače je članstvo sve do jednoga dalo sve od sebe da priredba što bolje ispadne, te su vežbe izvedene skladno, pa da su samo srečnije iza-brane, apsolutan uspeh bio bi zajamčen.	bvm.
Ž.upa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK Proslava 1 decembra
Sokolstvo u gradu Šibeniku proslavilo je svoj sokolski praznik na vrlo svečan način.
U predvečerje 1 decembra sokolska glazba obišla je gradom svirajuči nacionalne koračnice. 1 decembra u 7 sati ujutro sakupljeno članstvo u odo-rama sa sokolskom glazbom, pošlo je na sva tri šibenska groblja, da oda dužnu počast brači, koja su ih osta-vila, a čije kosti i prah tu počivaju. Brat starešina Kovačev polažuči vence na njihova zajednička groblja, setio se je sve brače i sestara, koji tu počivaju da im kliknu: Slava! Posle ovog čina bilo jc u sokolskoj dvorani polaganje zaveta novo upisanog članstva. Tu je brat prosvetar Gamulin ocrtao važnost zakletve u Sokolstvu, istakao važnost reči: »vernost Slavenstvu«. Brat načelnik Meliš izvršio je nato prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo, a brat starešina pozivlje novo članstvo da polože svečani zavet. Posle polaganja svečanog zaveta sve kategorije pošle su korporativno na blagodarenja. Postrojcnc Sokole pred crkvama pozdravio je komandant obrane Šibenika sa rečima: »Zdravo, bračo Sokoli!«
U 8 sati navečer bila je zakazana sokolska akademija, koja je započela sviranjem državne himne i sokolske koračnice. Kazalištem, u kojem je bilo preko hiljadu osoba, odjekivali su sa svih strana poklici Kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Tada je brat dr. Srečko Poturica održao proslov, o značenju 1 decembra. Iza toga sledio je tclo-vežbeni deo akademije, u kom su na-stupilc sve kategorije s odličnim sasta-vima izvedenim na opče zadovoljstvo, s puno smisla i volje za telovežbu. — Diletansko - dramatska sekcija Sokolskog društva dala je zatim dramu »Knez od Semberije«. Taj historijski komad izveden vrlo dobro, ganuo je sve prisutne. Završetak njegov dočc-kan jc u grobnoj tišini, koju je iznenada prekinuo poklik »Živela močna i nedeljiva Jugoslavija«.
Za vreme odmora svirala je sokolska glazba, kojom je upravljao br.
I.	Žepina. Vežbe na klaviru pratila je virtuoskinja sestra O. Javor.
Razišli smo se a da nikada ne za-boravimo ovaj svečan dan, kojim je Sokolsko društvo u ovom gradu pokazalo svoju snagu, a gradanstvo Šibenika naeionalnu svest.
SOKOLSKA ČETA U ZABLAĆU Proslava 1 decembra
Sokolska četa u Zablaču proslavila je dan Ujedinjenja osobito svečano, kao i čitavo selo, koje je toga dana, okičeno jugoslovenskim zastavama, pružalo vrlo svečan izgled.
Nakon blagodarenja, u prostori-jama čete pozdravio je braću Sokole i brojni narod te lepim govorom oer-tao značaj 1 decembra br. četni starosta. Zatim su članovi položili svečani zavet. U posebnu knjigu upisano je 108 sok. dece i velik broj članova i članica. Prepodnevna svečanost zavržena je drž. himnom.
Sokolska akademija, prva koju je četa do sada priredila, počela je u 18 sati. Salu i pozornicu Sokoli su lepo i bogato namestili. Po stenama bile su izvešene slike Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. Kralje vrča Petra, zastave, državni i sokolski emblemi, venci, zelenilo i cveče. I po prvi put otkako postoji ribarsko seoce Zablaee zavesa na pozornici po-mače se. Burni aplauz naroda pozdra-
vi	prosvetara br. Vladu Ćolovića, upr osnovne škole, koji je govorio o značaju oslobodenja i ujedinjenja. Svetlile se suze u očima slušalaca, kada je govornik ocrtao veliku ulogu heroja i mučenika, *koji su prineli svoju krv — tamnjan — na oltar oslobodene i uje-dinjenc Jugoslavije. 1 poslednje reči govora — evandelje, koje nam je dao u nasledstvo N j. Vel. Kralj Aleksander: »Jugoslavija če biti dostojna ovih slavnih pobeda, ako svoja pokoljenja vaspitava na večitim primerima naših nacionalnih mučenika i junaka« — pozdravljene su frenetičkim aplauzom i dugim, gromkim: Živeo naš Kralj! Hor Sokola zapevao je tada drž. himnu. Sokolska deca su iza toga izvela svoju tačku proste vežbe, devojčice vežbe s vencima, članovi proste vežbe. Zatim su sokolska deca glumila vrlo lepo ša-Ijivu igru:	»Bolesna lutka«. Nakon
pesme »Iz bratskog zagrljaja«, koju je otpevao lior, deca su se opet pokazala na pozornici i s osećajem deklamovala nekoliko nacionalnih pesama. I u svo-joj posiednjoj tačei dečji hor otpevao je Sokolsku himnu. Sokolski diletanti pak odigrali su vrlo lepo komad »Nada Istre« od KI. Škalka, te su ih gledaoci obdarili oduševljcnim priznanjem.
Brat starosta završio je akademiju lepim govorom, a hor je zapevao himnu, 'koja je bila popračepa rodoljubivim Poklicima.
SOKOLSKO DRUŠTVO
BIOGRAD NA MORU
Proslava 1 decembra
Ovde je na veoma svečani način proslavljen državni i sokolski praznik 1 decembar. Posle blagodarenja, koje-mu su prisustvovali pretstavniei svih mesnih vlasti i društava, te lepi broj ostalih gradana, Sokolsko društvo korporativno na čelu s društvenom glaz-hom, održana je u Sokolskom domu svečana scdnica upravnog odbora So-kolskog društva i obavljen zavet novih članova. Takoder je u Sokolskom domu odr/ano blagodarenje po pravo-slavnom svešteniku Dušanu Raškovi-ču, koji je tom prigodom održao veoma patriotsjci govor.
Uveče 1 decembra priredilo je Sokolsko društvo svečanu akademiju s izabranim programom. Akademija je koli u materijalnom, toli i u moralnorn pogledu veoma dobro uspela. Poset je jc bio veoma dobar.
Pre akademije priredene su mestom manifestacije uz iluminaciju. Na koncu • su se manifestacije pretvorile u ogorčene poklike proti izroda Paveliča i družine. Is to g dana pre podne pred Opčinom održan je protestni zbor i osuden rad tih izdajica.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVIGRAD Proslava dana ujedinjenja
Dan ujedinjenja proslavljen je ovc^ godine u našem društvu naročito svečano. Posle blagodarenja održana je svečana sednica, koju jc otvorio br. starešina oduljim govorom prikazavši veliko značenje ovog dana. Novi članovi su tom prilikom položili zavet, nakon čega se prisutni razišli uz po-klike Kralju, državi i Sokolstvu. U večer formirana je veličanstvena povorka, koja je pošla mestom manifestira-juči za narodno i državno jedinstvo uz poklike Kralju i Jugoslaviji, a rta-kon toga je u sokolani održan ples. Pred dupkom punom dvoranom je izveden vrlo lep program, koji je na slu-šaoce učinio dubok dojam, a burno po-vladivanje bilo je najbolja nagrada vrednim izvadačima i učiteljima. Iza zabave razvila se animirana igranka.
SOKOLSKO DRUŠTVO KISTANJE
Sokolstvo Kistanja proslavilo je dan Ujedinjenja vrlo svečano. Sve kategorije društva i Sokolskih četa Ki-tanje i ilvoševaca pošle su na svečano blagodarenje. Nakon blagodarenja sve su se kategorije svrstale i krenulc na vežbalište, da se pod jednim glasom
zavetuju za očuvanje jedinstva naroda i vernosti prama svom uzvišenom Vladam. Brat potstarosta Nikola Du-bojič pred početkom samog zaveta iz-neo je u nekoliko reči značaj i važnost današnjeg zaveta u sokolskim redo-vima, a brat Jovo Markič, prosvetar, govorio je o značaju 1 decembra. Svečanosti osim Sokola i sokolskih četa bili su prisutni i pretstavniei vlasti i ostali gradani ljubitelji Sokolstva. Zatim povorka Sokola, Sokolica i seo-skih četa krenula je kroz mesto kličuči Kralju i Jugoslaviji.
Na večer priredena je veoma lepo uspela zabava s komadom »Hej Sloveni«, koji su uspehom odigrali diletanti Sokolskog društva, a tako isto i vežbe muške i ženske dece.
SOKOLSKO DRUŠTVO OBROVAC Proslava 1 decembra
Obrovac i okolica od 1 XII 1918 nisu imali večeg slavij a nego li ove godine na narodni praznik I XII kad je svečano osnovano Sokolsko društvo.
Več uoči 1 decembra i unatoč sla-bog vremena, Sokoli su navestili svoju svečanost pucanjem, raketama te ra-svetom čitave Okoline. Kad je povorka pristupila varoši svi stanari su rasvet-lili svoje prozore i srdačno pozdravljali mlade Sokole. Sokolska povorka se je ustavila pred česmom Kralja Aleksandra i tu su Sokoli otpevali himnu i par drugih patriotskih pesama, a zatim je prisutne pozdravio pot-starešina Miočevič. Iza toga je govorio brat načelnik o važnosti i zadači Sokolstva. Na povratku pred opčin-skim domom načelnik g. M. Urukalo srdačno je čestitao mladom Sokolu i pozdravio ga u ime cele opčine. Brat Mulabečirovič je zaključio proslavu te večeri, pozivajući Sokole i varošane na sutrašnjc sokolsko slavlje.
Oduševljenju na dan 1 decembra nije bilo kraja ni konca. Iz svih sela su došli pretstavniei s odličnijim selja-nima, a iz sela Bilišane je došla Sokolska četa, koja je svih zadivila svojim redom i disciplinom. Nakon blagodarenja na svečanoj akademiji iza »Ode Kralju« i deklamacije »Sokolič« otvorio je brat starešina Urukalo početak rada sokolskog društva i u svom govoru pozvao Sokole da ustraju na svom putu. Nakon toga je govorio brat načelnik. Za vreme povorke i akademije ponavljala su se klicanja Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i Sokolu.
Na večernjoj zabavi »Duh Sokolstva« bilo je takvo učešče, da je bilo mnogo onih, koji u društvene prostorij e nisu mogli uopče uči.
Župa Varaždin
ŠEZDESETGODIŠNJICA BRATA DRA STJEPANA STANKOVIČA
8 decembra navršilo se je šezdeset godina otkako se rodio naš stari sokolski borac brat dr. Stjepan Stankovič.
Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Varaždinu, odakle po položenoj maturi odilazi u Beč, gde študira medi-einu. Več kao dak univerziteta poka-zivao je mnogo volje za društvenost te
Brat dr. Stjepan Stankovič
je u Hrvatskom akademskom društvu »Zvonimir« izabran blagajnikom. Promoviran 1899 na doktora medicine vratio se je u Varaždin, gde se odmah baca na posao i do imenovanja grad-skim kotarskim lečnikom (1900) radi besplatno u gradskoj bolnici. Pun ose-čaja za bližnje, leči sirotinju besplatno, a težak položaj zanatlija i pomočnika ponuka ga, da zajedno sa svojim pri-jateljima sudeluje kod osnutka »Za-natlijskog pomočničkog društva«. Kad se stalo Sokolstvo širiti i u našim kra-jevima, prvi potakne misao, da se i u gradu Varaždinu, koji je slovio kao grad bez nacionalnoga života, osnuje Sokol. Od kada je Sokol osnovan (1902) pa sve do danas stoji u njegovim prvim redovima. Do rata je pot-starostom »Hrvatskog Sokola«, koji položaj zadržava unatoč toga što su ga ponova birali starešinom te je duša sveukupnog sokolskog rada u gradu Varaždinu. Živo saraduje sa slove-načkom bračom. Polazi na sve slctove, počam od Praga pa do Ljubljane. 1905 drži stražu kao delegat varaždinskog Sokola nad odrom velikog vladike
Štrosmajera i svagde, gde je trebalo izdržati borbu, prkositi tudinu i ispo-vedati bratstvo sa Srbima i Slovencema, brat dr. Stankovič je medu prvima. Kad je buknuo balkanski rat polazi dobrovoljno i o svome trosku u Srbi ju da svojim znanjem pomogne brači u oslobodilačkom ratu. Blago-pokojni Kralj Petar Oslobodilac na-graduje ga za taj požrtvovni rad Velikim krstom Srpskog ervenog krsta i redom Sv. Save IV stepena. Na po-četku svetskoga rata zatražiše tudin-ske vlasti od njegove sestre Ljube da im izruči srpska odlikovanja, što je ona odlučno odbila pa zato bi brat dr. Stankovič, čim je mobilizovan, poslan na ratište. Za okupacije Srbije vrši dužnost okružnog lečnika u Gornjem Milanovcu i Novom Pazaru, gde je svagde, svojim dobrim srcem i otvo-renom slovenskom dušom, utišao mnoge suze i vapaje brače, kojima zagospoduje tudin. Prigodom oslobodenja sudeluje kao šef vojnoga zdravstva kod zauzeča Medimurja, odakle se, nakon kratkog otsustva u Koruškoj za vreme plebiscita, vrati natrag u Varaždin, te poznatom svojom energijom sudeluje u našem narodnom životu. Kad je 1922 godine došlo do žalosnog raskola u Sokolu i kad niko nije mo-gao da u onim teškim prilikama pre-uzme svu odgovornost, jednoglasno bi izabran starešinom Sokolskog društva brat br. Stankovič. Odmah okupi oko sebe četu mladih oduševljenih Sokola i s njima zajedno nastavi sokolski rad, a kad je osetio da je društvo dovoljno jako, preda ga (1926) svojim .nasled-nicima, sudelujuči i nadalje upravo očinskom brižnošču oko njegovog na-pretka.
Pod najtežim prilikama za vreme strastvenih stranačkih borbi, 1923 pro-vede župski slet u Varaždinu i razvije jugoslovenski društveni barjak. Izabran za doživotnog časnog člana i do-brotvora društva ostavlja upravu društva, pružajuči mu i kao potstarosta Sokolske župe Maribor, svojim sa vetom mnogo potpore. No njegov opče nacionalni rad ne prestaje. Biva izabran pretsednikom mnogih društava. Kao pretsednik Udruženja rezervnih oficira odlikovan je ordenom Beloga Orla V stepena. Godine 1928 imenovan je gradskim fizikom.
Neumorni i borbeni život brata dra. Stankoviča, koji nikada i nikome za vol ju nije ni na čas napustio sokolske redove, neka bude svima mladima uzorom, a mi, brača i sestre, učenici i saradnici njegovi, kličemo mu u ovoj jubilarnoj godini njegovog najmilijeg društva sokolski: Zdravo! M. B.
PROSLAVA DANA UJEDINJENJA U VARAŽDINU
Kroz deset godina neprekidno pri-reduje matično Sokolsko društvo Varaždin proslavu dana Ujedinjenja i svake godine pridolazi sve veči broj gradanstva, ne obazirajuči sc na ->ne, koji slave Ujedinjenje samo onda kad to pogoduje njihovim interesima. Ove godine došlo je na tu sokolsku proslavu toliko gradanstva, da se je jedva smestilo u sokolani.
Pod ravnanjem brata Vaneka ot-svirala je društvena glazba jednu 6'kladbu. Svečanu sednicu, kojoj su prisustvovali pretstavniei župe i čitav društveni odbor, otvorio je društveni starešina brat Stjepan Novakovič, koji je u zanosnom govoru ocrtao ošlobo-denje i ujedinjenje, za kojim je naš narod od uvek težio. Klicanjem Njeg. Vel. Kralju i Prestolonasledniku te sviranjem himne završen je njegov lepi govor.
Veči broj brače i sestra položilo je zavet, nakon čega je župski načelnik brat Z. Šuligoj razdelio vrstama i pojedineima diplome, koje su dobili na ovogodišnjim župskim natecanjima. Naraštajka Vera Mladan s mnogo osečaja deklamovala je Rističevu »Po-ruku mrtvih«.
U telovežbenom delu programa nastupili su: mladi muški naraštaj pod vodstvom brata J. Kovačiča u »Sedmo-rici« od Planička; mladi ženski naraštaj pod vodstvom sestre E. Semrekar u efektnoj vežbi »Mladost — radost« od Holečkove; stari ji muški naraštaj, predvoden po bratu J. Kerecu u vež-bama na preči; članice pod vodstvom sestre M. Stech u »Češkim narodnim plešovima«; članovi, predvodeni po bratu Z. Šuligoju u »Osmici« od Ho-šeka. Akademiju završio je odeo na visokim ručama, na kojima su poje-dinci odlično vežbali i najteže sastave.
Iza rasporeda, ‘koji se je publici mnogo svideo, održana je' uspela zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC Proslava 1 decembra
Praznik Ujedinjenja proslavljen je i u Čakovcu vrlo svečano. Nakon blagodarenja u rimokatoličkoj crkvi i ži-dovskoj bogomolji, u svečano ukraše-noj dvorani učit. škole održana je u 11 sati ujutro svečana sednica Sokolskog društva, kojoj je prisustvovalo celokupno članstvo, pretstavniei vojnih i civilnih vlasti, korporacija i škola. — Dači učit. škole — Sokoli — odigrali su 'na početku Sokolsku koračnicu. Iza toga održao je br. starešina dr. Blašič Albin odulji govor, u 'kojem jc istakao značenje našeg ujedinjenja te ulogu Sokolstva u prošlosti i sadašnjosti. Zatim su novi članovi položili zavet, na-
kon čega je otpevana državna himna. Ovom prilikom bile su podeljene diplome brači i sestrama, pobednicima na župskom natecanju. Pri zaključku sednice otpevana je pesma »Jedin-stvu«.
U 4 sata popodne održana je svečana akademija s ovim programom: 1) Državna himna. 2) Značenje bal-kanskog rata za naše ujedinjenje i Sokolstvo, predavao br. prosvetar Ribarič Martin. Zatim su se redale vežbe, koje je vodio br. Zega Josip: vežbe s trakama — ž. naraštaj; proste vežbe — m. naraštaj; ritmičke vežbe — članice; proste vežbe — članovi; krug — članice; vežbe^na klupi — članice; skupine na konju — članovi. Pesmu »Iz bratskog zagrljaja« otpevao je mešoviti zbor.
Svečana sednica kao i akademija bile su odlično posečene. M. R.
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEC
Proslava Ujedinjenja u Ivancu
Sokolsko društvo u Ivancu sprc-malo se da praznik Ujedinjenja proslavi što dostojnije. I to je uspelo. Sama proslava bila je podeijena na dvoje. Na sam dan 1 decembra održano je u mesnoj crkvi blagodarenje, kojemu je prisustvovalo do 30 članova (-ica), naraštaj i deca. Svečanoj sokolskoj sednici prisustvovali su pored Sokolstva i pretstavniei mesnih vlasti i društava. Nakon prigodnog pozdrava brata starešine, koji je pročitao i posla-nicu brata prvog zamenika saveznog starešine, te izneo značaj polaganja sokolskog zaveta, održao je brat prosvetar Janeček predavanje »O nekim momentima iz borba za oslobodenjc i ujedinjenje našega naroda«. Dve lepo izvedene deklamacije upotpunile su program, koji je završio polaganjem zaveta novih članova (-ica).
Drugi deo proslave bio je prenesen na subotu 3 decembra, kada je uvečer toga dana održana svečana akademija. Kraj pune dvorane održao je brat dr. Kriglović predavanje »O značaju 1 decembra za narod i Sokolstvo«. Završetak predavanja popračen je burnim pozdravom Nj. Vel. Kralju. Nakon toga otsvirala je Sokolska glazba bratskog varaždinskog društva na-rodnu himnu. Zatim je izveden program. Pod vodstvom brata načelnika Klariča i brata Vraničara lepo su izvedene vežbe podmlatka i naraštaja, tc je svaka grupica malih Sokol'ića bila srdačno pozdravljena. Izvedene su tri lepe prigodne deklamacije, od kojih poslednja u vezi sa skupinom. Izmedu nastupa vežbača svirao, je tamburaški zbor malih Sokolica, pitomaca zavoda za vaspitanje dece, koji su pod vodstvom brata Vukoviča uzorno izveli nekoliko točaka.
Po završetku programa razvila se zabava, na kojoj je svirala glazba bratskog varaždinskog društva. Župu je zastupao na akademiji brat Franjo Vanek.
Dan pre Nikolinja održao je Soko i »Nikolinje za decu«, čime je svojim mališanima priredio veliko veselje. Siromašna sokolska deca dobila su od društva skromne darove, ponajviše školske potrepštine.
J.
SOKOLSKO DRUŠTVO
GORNJI MIHALJEVEC
Na sokolski praznik 1 decembra održana je svečaua sednica u prostorij ama ovdašnje škole. Zavet je položilo 10 članova i 6 članica.
Dne 4 decembra u 18 sati na večer održana je svečana akademija, na kojoj su nastupile sve kategorije s prostim vežbama. Prigodni govor održao je brat prosvetar Kcrctii, a pozdravni govor brat starosta Varjačič. Priredba je bila otvorena s narodnom himnom, koju su pevali članovi i članice zajedno s decom. Ženska deca nastupila su s jednom slikovitom vežbom uz peva-nje. Jedan deo ženske dece prikazi-vao je »Ujedinjenje jugoslovenskih ze-malja«. Igrokaz je bio dobro prikazan. U moralnom pogledu priredba je uspela iznad svakoga očekivanja. Sokolsko društvo prirediče i na Silvestrovo za-bavu.
SOKOLSKO DRUŠTVO DEKANO-VEC
Proslava 1 decembra
Dan Ujedinjenja proslavilo je naše društvo vrlo svečano. Na proslavu došla su i brača Sokolske čete Turčišče sa svojim barjakom, predvodeni od br. Slavka Bucoliča. Iz škole u Dekanovcu krenulo se u povorci na blagodarenje. Posle blagodarenja, otsluženog u žup-skoj crkvi, Sokoli, narod i deca sabrali su se u školskoj zgradi, gde ih je pozdravio br. Matija Bosanac, izloživši u svom predavanju značenje 1 decembra. Nakon predavanja priredene su odu-ševljene ovacije Nj. Vel. Kralju. Zatim su se redale ostale tačke programa: deklamacije, pevanje, vežbe ž. dece s obručima, koje je predvodila s. Jelena Lesjak, proste vežbe m. dece, proste vežbe m. naraštaja i vežba s puškama »Mali vojnici Jugoslavije«. Ova tačka naročito bila je popračena odu-ševljenim odobravanjem. Vrstu je pred-vodio br. Matija Bosanac. Igrokaz »Pr-
vi	decembar« izveli su najmanji diletanti i završen je državnom himnom.
Posle akademije održana je svečana sednica, koju je otvorio br. Ivan
CIKORI1A
Pavlek pozdravnim govorom. Zatim je izvršeno prevodenje dece u naraštaj i naraštaja u članstvo. Pdkopčanje nar. značaka uz prigodan govor pred vr-stom obavio je načelnik br. M. Bosanac. — M. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO RASINJA Proslava 1 decembra
Sokolsko društvo proslavilo je državni i sokolski praznik osobito svečano. Na dan 1 decembra prisustvovalo je blagodarenju, a potom održalo svečanu sednicu, na kojoj su pri završetku programa 4 nova člana položila zavet. Obzirom na seoske prilike, kao drugi deo proslave, održana je sokolska zabava dne 4 decembra u prostoriji osnovne škole. U programu bila je drž. himna, prigodan govor o značenju 1 decembra, deklamacija »na dan Ujedinjenja« i igrokaz »Prvi decembar« od Ljudevita Krajačiča, te jedan igrokaz. Na žalost nijedna kategorija nije mogla na-stupiti s vežbama, jer nemaju za tu svrhu podesnih prostorija na raspolo-ganje. Sve točke programa izveli su brača članovi, naraštajci i deca bes-prekorno. Osobito treba istaknuti do-bru volju i požrtvovnost gde Vurgovič Eme i gdice Pakuza Vilme, koje su iz naklonosti prema Sokolstvu, preuzole ženske uloge u igrokazima i odigrale ih na sveopče zadovoljstvo. Scosko sta-novništvo zapremilo je čitavu dvoranu i oduševljeno nagradilo svaku točku programa pljeskom. Moralni uspeh bio je odličan, a materijalni za seoske današnje prilike dobar.
SOKOLSKO DRUŠTVO MALA SUBOTICA
U novembru održana je prosvetna škola, obavezna za sve članstvo. Školu su polazila brača i sestre u dovoljnom broju te se u njoj pripravili da dostojno proslave veliki sok. i drž. praznik
1	decembar.
Na 1 decembra išlo se korporativno pod zastavom i sok. glazbom na blagodarenje, nakon kojeg je bila svečana sednica upravnog odbora, kojoj je prisustvovalo uz pripadnike Sokola i ostalo gradanstvo te korporacije. Po otsvi-ranoj drž. himni otvorio je svečanu sednicu starešina brat Dodlek, kliknuv-ši Nj. Vel. Kralju, Nj. Vel. Kraljici i Kraljevskom domu. Brat prosvetar održao je predavanje o značenju 1 decembra kao sok. i drž. praznika. Zatim je sledila jedna recitacija. U mcduvremc-nu je svirala sok. glazba. Zavet je položilo 38 Brače i 8 sestara. Posle svečane sednice bio je ophod mestom, čime je proslava završena.
Iz tehničkih razloga nije se mogla održati akademija. Društvo je brojno i jako premda rad ometaju u samom mestu »križari«. S tchničke strane se slabo radi, a krivnja je u tom što nema u sedištu društva tehničara. Članovi vežbači su dosta razdaleko, a preko zime se nema ni gde vežbati.
PROSLAVA U DONJOJ DUBRAVI
Kao što svake godine tako i ove proslavilo je naše društvo prema svojim prilikama sokolski praznik Posle blagodarenja sakupilo se sveukupno članstvo i pretstavniei društva u lepo ukrašenoj školskoj sobi, gde je nakon otsviranc himne sve prisutne pozdravio starešina društva, brat Lisjak Mijo. Iza toga je društveni prosvetar brat Šimun-čič Slavko održao prigodno predavanje
0 značenju 1 decembra. Nakon toga sledilo je nekoliko deklamacija, koje su izveli članovi podmlatka. Pošto je glazba pod ravnanjem brata Ive Vučenika otsvirala par uspelih glazbenih tačaka, starešina je zaključio svečanost uz klicanje Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji. Naveče je društvo priredilo čajanku pa je moralni i materijalni uspet prema ovdašnjim prilikama zadovoljiv. — V. S.
SOKOLSKA ČETA VRATIŠINEC Proslava 1 decembra
Prigodom 14 obletnice Ujedinjenja
održala je naša četa toga dana svečanu proslavu, koja se sastojala iz dva dela,
1 to uz svečane sednice i svečane aka-
demije". Svečana sednica održana je pre podne u pol 10 sati, te je bila otvorena s državnom himnom, koju je otpevao mešoviti zbor. Nato je brat Ostojčić Šimun održao prigodno predavanje. Za-tim je izvršeno pervodenje dece u na-raštaj i naraštaja u člantvo. Po deklamaciji Šantičeve pesme: »Naša Otadž-bina«, položilo je 20 članova zavet. Pe-vački hor otpevao je nato pod ravnanjem brata Žganca pesmu »Oj Slaveni«. Bratu Pranklin Nikoli uručena je na svečan način dikloma.
Uveče je priredena svečana akademija, koja jc uspela iznad svakog oče-kivanja. Deca, naraštaj i članstvo izvoli su svoje vežbe vrlo dobro. Osobito je bilo lepo izvedeno po članovima »Ve" če na školju«. Pevački hor otpevao je himnu i »Iz bratskog zagrljaja«. Deklamacija Arnoldova »Domovina« izvedena je odlično. Možemo punim pravom reči, da se je mnogo truda uložilo da svečanost uspe što dostojnije i zbilja uspeh je i postignut. — M. Ž.
SOKOLSKA ČETA NOVO SELO Proslava 1 decembra
Državni i sokolski praznik proslavi" la je naša četa 1 decembra u osnovnoj školi. Nakon otsvirane državne himne, otvorio je svečanu sednicu starešina, brat Imbro Rešetar, pozdravivši celokupno članstvo kao ; prisutne seljanc. Scdniči je prisustvovalo svega 550 lica. Tza pozdravnog govora starešine održao je uspelo predavanje o značenju 1 dccembra s gledišta nacionalno-držav-nog i sokolskog prosvetar brat Marije Jadrošić. Milan Jadrošić deklamovao je pesmu »1 decembar*<, a Marija Kocijan »Otadžbini«. Zatim je sokolski pod-mladak skladno otpevao nekoliko rodoljubnih pesama. Zavet je položilo 19 članova i 1 članica. Sviranjem Sokolske koračnice završena je ova lepa svečanost. Proslava je u moralnom pogledu odlično uspela. Naveče istoga dana odr žana je u Zadružnom domu dobro posedena i uspela zabava. — M. J.
SOKOLSKA CETA U MACINCU Proslava 1 decembra
Sokolska četa proslavila je narodni
i	sokolski praznik svečanom sednicom
i	akademijom. Na svečanoj sodnici položilo je zavet 6 članova i 1 članica, a
12,	dece prevedeno je u naraštaj. Četi je predana diploma, kojom je postigla
prvo mesto na župskim natecanjima. Četvorici članova predane su takoder diplome.
Program akademije bio je: 1) Pozdravni govor br. starešine. 2) »Jedin-stvu« — deklamacija. 3) Predavanje o ujedinjenju (br. prosvetar). 4) »Soko-lič« — dvoglasno pevanje dece. 5) Muska deca — vežba s batinama. 6) Ženska deca — vežbe sa šalovima. 7) Ženski naraštaj — vežbe s lukovima. 8) Muski naraštaj — proste vežbe. 9) Članovi — sastav »Petorica«. 10) Članice
—	sastav »Mazurkin ples«. 11) Članovi
i	članice — sastav »Sa sela«. 12) »Na dan ujedinjenja« — deklamacija. 13) »Prvi decembar« — igrokaz. *
Sve točke dobro su izvedene. Po-set je bio odličan. Postignut je potpuni moralni uspeh
jtupa Vel- Bečkerelc
SOKOLSKO DRUŠTVO BANATSKI KARLOVAC Proslava 1 decembra
Ovo je društvo svečano proslavilo dan Ujedinjenja. Gradanstvo je prisustvovalo ovoj retkoj svečanosti u veli-kom broju na bogosluženju, kao i uveče na svečanoj akademiji, koja je priredena u sali »Herc-a«.
Akademiju je otvorio brat starešina dr. Mijatović Svetozar, okr. lekar, koji je pozdravio prisutne i održao prigodno predavanje. Zatim su odlično izvedene vežbe. Za sve vreme svirao jc sokolski duvački orkestar iz B. Karlovca. Uspeh akademije bio je vrlo dobar.
MĆ.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA
Naše je društvo proslavilo, prema odredenim propisima, svoj sokolski i državni praznik 1 decembar. Do podne, iza prisustvovanja blagodarenju u cr-kvama, bio je sastanak u sokolani, oda-kle smo, s fanfarom na čelu otišli pred spomenik Kralja Petra Velikog Oslobo-dioca. Kada je fanfara otsvirala držav-nu himnu, br. Nikola Durič uz prigodni govor, položio je venac na spomenik u ime našega društva, te Jadranske straže, Narodne odbrane, rezerv, oficira i dobrovoljaca. Iza toga br. dr. S. A. Živ-kovič govorio je o životu i radu ne-
umrlog Kralja. U 11 sati obavljena je u sokolani svečana sednica uprave društva. Kada je starešina br. dr. Marič otvorio sednicu i pozdravio sve prisutne, otsvirala je fanfara državnu himnu, a nato je tajnik br. Vučkovič održao predavanje o značenju 1 decembra. Zatim je obavljeno svečano prevodenje sokolske dece u naraštaj i sokolskog naraštaja u članstvo, takmičarima su podeljene diplome, te obavljeno polaganje zaveta novoga članstva.
Naveče u 20 sati priredena je svečana akademija s ovim rasporedom: 1) Proslov — govorio brat dr. Marič; 2) N. Durič: Proste vežbe — m. deca; 3) M. Vojinovič: Male kuharice — ž. deca; 4) S. Bolharjeva: Mladost i život
—	ž. naraštaj; 5) S. Milojevič: Proste vežbe — članovi početnici; 6) M. Ha-jek: Proste vežbe — članovi i članice čete Mašič; 7) F. Krizmanič: Vežbe sa svetlečim čunjevima — članovi pred. zbora; 8) A. Mudri: Proste vežbe — m. naraštaj; 9) E. Vukotič: Devetka — članovi; 10) J. Slama: Vestalke — članice. Da je ovaj raspored lepo izveden dokazuje odličan uspeh i poset akademije. Posle rasporeda, uz sokolski orkestar, nastavljena je proslava s igran-kom.	D.	V.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLOŠTAR-IVANIĆ
Ovo Sokolsko društvo priredilo je u slavu drž. i sokolskog praznika 1 decembra u svojoj lepoj dvorani svečanu sednicu s propisanim programom. Dvorana je bila dupkom puna opčinstva, koje jc odušcvljeno klicalo Kralju i otadžbini. Na 3 decembra u 7K sati navečer je u istoj dvorani priredena svečana akademija s 11 b'iranih to-čaka, te pozorišnom pretstavom i plesnom veselicom. Ista priredba bila je odlično posečena. Moralni i materi-jalni uspeh je bio odličan, što se ima zahvaliti publici, koja je svojim pose-tom i nacionalnom stavom dokazala, da je vodstvu Sokolskog društva uspelo svojim nacionalno-sokolskim radom, uhvatiti dubok koren kod širih slojeva naroda. — A. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO POPOVAČA ' Proslava 1 decembra
Na dan sokolskog i državnog praznika 1 decembra održana je u sokolani svečana sednica upravnog odbora, ko-
ju je otvorio starešina brat I. Tudovič u prisustvu svih sok. pripadnika, pret-stavnika vlasti i mesnih društava. Brat Josip Sever, pretsednik p. o., održao je predavanje, koje je u svom nrvom delu obuhvatilo značaj 1 decembra s nacio-nalno-sokolskog gledišta, a u drugom delu obradio je ideološku, organizacij-sku i vaspitno-tehničku granu. Predavanje bilo je pažljivo saslušano i popra-čeno burnim aplauzom. Nakon toga va-trogasna glazba iz Strušca intonirala je državnu himnu, pa je brat Tudovič za-ključio ovu svečanu sednicu s klicanjem Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Presto-nasledniku, starešini Saveza SKJ i Jugoslaviji.
Dana 4 decembra o. g. održana jc akademija, koja je moralno i materijal-
no potpuno uspela. Nastupila su ženska deca u ritmičkim vežbama: »Male ptice«, a muška deca u prostim vežbama: »Junak iz Like«; obe kategorije pod vodstvom sestre M. Durič. Članice su vežbale na dvovisinskom razboju i za-vršile s veoma lepom i efektnom sku-pinom. Članovi su također nastupili na razboju i sa skupinama. Osim toga članice su nastupile još s ritmičkim vežbama: »Po jezeru«, a članovi s borila-čko-skupinskim vežbama. Sve tačke bile ■su lepo i precizno izvedene, pa su od gledalaca nagradene s frenetičnim aplauzom. Ženskim članstvom rukovo-dila je sestra E. Pavlič, zam. načelnico, a muškim brat S. Biluš, načelnik. Nakon akademije razvila se zabava.
S. B.
F
Vse
CESAR SI ŽELITE
jz strokovne literature
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ ix leposlovja, znanosti
in umetnosti v set) panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
<f o Tb i i e
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
v Učiteljski Knjigarni
TELEFON 33-97 EJublfanu TELEFON 33-97 Frančiškanska ulica 6
Najpovoljnije nabavljate kupujući izravno kod proizvadjača!
Zatražite stoga najhitnije naš novi zimsko - športski cijenikl
Potpune opreme za skijaše uz najniže cijene!
PRVA JUGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH PROIZVODA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KIIIEli
•A&ii
aCi najSctidnejk
KUŠARNA VIDEU
ИЧ11ТАНАРАЧШ1ИОУАИ
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
OfcIIlkO IPclICl^ Zagreb’ Kra,J,ce MarIJe 6
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
П
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo   	M,“ umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Smuči
)W
3
El
vi
Največjo izbiro SIMIČI iz lastne tovarne in vso ostalo zimsko-sportno opremo Vam nudi
»ALP1HA« d.z o. l LiibliaDa. Masiivkoia 14
Specialna delavnica za vsakovrstna popravila smuči. Strokovnjaška montaža robnikov. Zahtevajte cenik!
SMUČI - DRSALKE
in druge potrebščine si izberete najbolje pri tvrdki
.1111
I.
LJUBLJANA, MIKLOŠiČF.VA CESTA 30 j
CENIKI BREZPLAČNO NA RAZPOLAGO!
Sokolska društva pri skupnem naročilu popust!
»Snnmpn - Iclinc.e« najbolje i jeviino izradjuje Lksere === MIRKO ŠMAT. graver
za osveienje sokolske zastave Beograd, Terazije 1	^
Sokoli I
Samo najboljše
smuči
in najboljši čevlji Vas morejo zadovoljiti. — Kvalitetno smuško opremo Vam nudi edinole Ц
A. GOREČ d.zo.z.
LJUBLJANA
v palači Ljubljanske kreditne banke
Zahtevajte cenik ==
Jesam li poslao pretplalu O za sokolske lislove s
TVORNO TELOVEŽBENIH I SPORTSKIH SPRAVA
J. ORAŽEM • RIBNICA
NA DOLENJSKEM dra'vska banovina
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Ministorstva vojske .mornaric^ svih ikola le ostalih prosvetnih ustanova u kraljevini Jugorfavg. sve telovežbene sprave, kao američke salonske preče, ruče ozn,h venč na telovežbene konje, kozliče, stole, garniture za, skakanje, strun|<rfe. ga n»u» salonskih karika, mehanične garniture američkih karika s valjkom na pasove Švedsko sprave ribstole, švedslre bome, sedla za borne, Рш*п*, ™ pero, mostiče za juriš te druge monie sprave kao diskose.	čuJev5
kugle, bučlce, i sportska kladiva, stoike i mreže za odboiku, .ople sa zamko medicinske lopte I sportske lukove, kao i kompl smuči (Sky), police
. i »i- 	cnrnua	тлЈвтп rir»KnviH iin(Г.аП SO SKia
mostiče zo i uriš te aruao tnanie sprovc;, kuo	,	i
bučice, i sportska klacflva, stoike i mreže za odbojku, .opte sa “mkom, medicinske lopte i sportske lukove, kao i kompl. smuči (Sky). pal«e i sve polrepStine. - Gornje sprave mozemo dobaviti odirali sa skladii a po prlmitku narudžbe. Stabilne sprave, konslrukci|e lestava, sprave za pen anje, kololrke, le armature za poliranu manjih sprava, kao l konsIrukcije«' «1» veiballSte najmodernljih sistema I sprave prema posebnim želiama dobavi jamo u najkrače vreme po primilku potrebnih podgtaka za izvedbu hh sprava. Obnavljamo stare sprave. Izvedba najmodernija Izrada solidna Lene urne rene. Ilustrovani katolog besplatno. Najbolja priznanja mnogih *ž°vn'h' zavoeto. I Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prilikom opreme sokolskog -tadiona za Svesokolski slet u Beogradu — Osnovano godlne 1001
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII.
IX.
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kfen: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst ) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEV«
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska ^Matica
Jtjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / Račun ooštanske štedionice £jubljana 13.831
Izdaje Savez	№ne	#	“
oglase odgovara Mica Košieva