Pošlarina plaćena u gofc u
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SoKolslca prosveta**
Ljubljana,
1 '7 ssiarta 1033
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se n Učiteljskoj tiskar!, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 « Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Brof 12
ffisiorijske greške
Već Rimljani rekoše, da je histo-rija učiteljica života. Samo ignoranti neee ništa iz historije <Ja nauče. A hi-storija nije samo daleka prošlost niti prošlost ratna. Historija je sve, što jc do jucer bilo. Historija je naprosto iskustvo, — škola —, koju sc cesto debelo platilo. A ona vrvi i krupnim gre-škama, često upravo neverovatnim, koje su počinili i toliki veliki ljudi i narodi.
Fred 130 godina ponudio je Robert Fulton Napoleonu Velikom da mu sagradi brodove na paru, kojima te moči potuči englesku flotu i ostva-riti svoj glavni cilj. Napoleon ga je ismejao i paru usporedio sa dimom od duhana, koji je baš u to vreme bio uvažan u Francusku. Neverovatno, a danas svako dete zna ono, što jc ina?e genijalni Napoleon omalovažio, I fatalno, jer da je Napoleon poslušao Fultona, verovatno ne bi bio stigao na Elbu i Sv. Helenu, a karta Evrope bi danas drukčije izgledala. Genijalni Napoleon nije znao iskoristiti ni ne-obične sposobnosti genijalnog morna-ra Roberta Surkofa. Posle mu je dao zlatnu sablju, ali prekasno.
Pokojni Brijan dao se god. 1917 zavesti ponudama Austrije za separatni mir. Morao je biti stavljen pod pri-jateljsku prismotru svog kolege ministra unutarnjih dela. Brijan je bio pa: triota, ali suviše idealan. I da ne bi Poankarea, i posle Klemansoa, bili bi ogromni napori od tri godine upropa-Steni. A posle mira, dok j c pokojni Brijan verovao u utopiju Panevrope i držao divne govore u Ženevi i Lozani, Nemci i njihovi prijatelji u Amcrici su radili i doterali do tačke, koja ponov-. no ugrožava mir sveta. Dok je Brijan govorio, dotle je sistematski stvarana atmosfera, u kojoj se niko nije usudio da odbije predlog pretsednika Huvera. Posle je francuski narod bio prisiljen da kroz svoj parlamenat stvori onaj historijski zaiključak o neplačanju rat-nih dugova, a u Americi samoj dižu sc glasovi za optužbu svog pretsednika. Prilično kasno.
Vladati znači predvidati. Kuen He-dtrvari vladao je u Hrvatskoj 20 godina, ali nije osetio značenje našeg sit-nog rada na svim poljima posle 1902. Sistematski rad Koalicije, i to koliko na političkom toliko i na kulturnom i ckonomskom polju, ruši ga god. 1906 je Jnim potezom. I tek tada se u Beču i 1 ešti osveščuju, ali je bilo kasno. Iza t()ga Austrija pravi grešfke jednu za urugom. To je redovna sudbina onih, "°Ji načine nepopravljivu pogrešku. Anektira Boenu i nastoji opravdati aneksiju j ujedno Srbiji, jugosloven-skom Piemontu, zadati moralni udarac, da ga posle iskoristi u političke svrhe.
dg obmane Evropu i celi svet. Uipocinju progoni Srba. Nastaju save-tovanja. Pavel Rauh sa franicovcima i liajzadrtijim neprijateljima naše nacionalne misli predlaže optužbu svih Srba, da odvoji Hrvate i ujedno optu-ži Srbiju, predlaže veleizdajnički proces i vešala, i angažuje propalicu Na-stiča. Oprezni madžaron Nikola Crnkovič predlaže administrativne mere. Naravno, prihvaćen je prvi, luđi pred-
•	« “^tupa reakcija; svi nacional-m Hrvati stupaju na stranu Srba. Hrvati brane Srbe.
Dolazi i reakcija Evrope i celog sveta. U tammci posečuju »veleizdaj-mkc« rrancuzi, Englezi, Ameriikanci, pa caik i Japanci. Sve puštaju k njima, samo ne Masarika. »Veleizdainič-ki« i Fridjungov proces dcmaSaju Austriju i ona od tada naglo ide svojoj propasti. A samo šest godina pre toga je Delkase u Tulonu govorio, da je op-stanak Austrougarske nužda evropske ravnoteže. Posle 1908 nestalo je i te bajke. Ostao joj je veran samo kato-lički Vatikan i protestantslka Ncmač-ka. Sve je išlo postepeno. Pred kojih 90 godina ubačena jc parola »Drang nach Osten«, ali još 1866 Austrija se tuče s Pruskom i Austrija gubi rat. Nemačka se ujedinjuje i tuče Francusku. Austrija postaje pionir germanske politike. Vatikan ratuje s ujedinjenom Italijom i sklapa pakt s »apostolskom carevinom«. Balplac i bečka ikamarila če podupirati Vatikan u prodiranju katoličke crkve, a Vatikan če podupirati politiku Beča. Oba se slažu u »Drangu naeh Osten«. »Apostolsko carstvo« s bajonetom, a Vatikan s krstom u ruci. Naravno, prva zapreka je Srbija, Pijemont Jugoslovcnstva. Ali još tada se u oficirskim krugovima na Kordunu pevaju i srpske i hrvatske
patriotske pesme. A stari katolički sveštenici još se grle sa srpskima. U Dvorskom kotaru u Zrinju i Brdanima i katolici i pravoslavni jednako slušaju i popa Kosa i župnika Vraničara. A tako jc i drugde bilo. Ali generacije posle njih izlaze iz semeništa s novim duhom. — U Bjelovar dolazi »apostolski car« i demonstrativno pita velikog vladiku Štrosmajera:	»Sind	Sie bei
sich?«, a on odgovara: »Moja savjest je čista«; oikreče leda i odlazi demonstrativno. Historija je dala pravo Štros-majeru, a »apostolskog carstva« je nestalo za uvek. Ilirske misli jedinstva nestaje kao da Iliraca nikad nije bilo, a diže se Ante Starčevič, koga je pok. Skerlič u dobroj veri tako loše razu-meo. Glavni kontigent Starčevičeve vojske bili su katolički svečenici kao predvodnici svoje pastve. Ide se još dalje i Starčevič svoju vojsiku predaje u nasledstvo austrijskom agentu Jozui Franku. Ali jedan deo se odvaja. Godine 1902 prave se progoni protiv Srba. God. 1903 u Srbiji dolazi slavna dinastija Karadordeviča, bez koje ne bi bilo ni našeg oslobodenja ni ujedinje-nja. Posle toga nacionalni Hrvati, medu kojima i mnogi katolički svečenici, zajedno s današnjim nadbiskupom preuzvišenim g. drom. Bauerom, stva-raju koaliciju sa Srbima na osnovi jedinstva. Razvija se nejednaka borba, jer je državna vlast na strani protivni-ka naše nacionalne misli. Austrijska kamarila docnije gura svog prestolonaslednika na stratište, da reši svoje di-nastičko pitanje i ujedno za umorstvo jezuitsJki optuži Srbiju te izazove rat, za koji tada saveznici Srbije nisu bili spremni. Dolazi krvavi obračun u svet-skom ratu, u kom naši neprijatelji propada ju, a misao oslobodenja i ujedi-njenja slavi punu pobedu.
Ali istorija se ponavlja. Nema danas Štrosmajera, koji se na dan čita-nja poslanice našeg Katoličkoga epi-skopata sigurno u grobu prevrnuo. Ne čujete li sa nebesa njegov glas: »Jeste li pri sebi?« Ima li ko od njegova ranga, koji bi bio kadar da odgovori kao on neka da? Dogada se nešto neverovatno. ali samo za ignorante neverovatno. Moralo je to doči. Žalosno je što je tako, ali kad je več tako, dobro je da je došlo. God. 1909 optuž-nica protiv »veleizdajnika« vrvi od napadaja na Srpski Soko i na srpstvo, koje se optužuje da hoče da uništi hr-vatstvo. Optužnicu je tada diktirala Austrija, da njome slomi prvu zaprc-ku na svom prodiranju na istok kao pionir Nemačke. Austrije više nema. Danas poslanica Katoličkog episkopa-ta optužuje direktno Soko kraljevine Jugoslavije, tobože radi protuverstva, a indirektno i Srbe i državu, tobože radi ugroženog hrvatstva. God. 1909 optužnica se čita u sudbenom stolu u Zagrebu i štarnpa se zvanično prc ras-prave u hiljade primeraka, a god. 1933 poslanica se čita u katoličkim crkva-ma i rastumje medu narod. Optužuje se i bivši Jugoslovenski Soko, ali se ne optužuje bivši Hrvatski Soko, i ako su s gledišta religije i morala obadva na istoj osnovi. Zašto? Jer onda ne bi mogla preči na političko polje i braniti svoje tobože ugroženo hrvatstvo. Otkud poslanici legitimacija, da pod vidom vere i morala napada osnove naše nacije i temelj naše države? Koja bi to država još dozvolila? T ima li još koja civili/ovana nacija, koja bi M ođ ma koje crkve dala smetati u svom naetonarnom razvitku? Kad je preuzvišenog g. dra. Bauera Koalicija gurala za nadbiskupa, tada mu nije smetao ni Soko ni Tirš. Tada nije stvarno isti taj Soko bio protuverski! Tada ni Srpski Soko nije ugrožavao hrvatstvo, a sada ga ugrožava Jugoslo-venski. Zašto? Zašto sada promenje-no mišljenje? Mi u crkvama nedeljom i svecem slušamo poslanice Isusovih apostola. Sve odišu ljubavlju i mirom za celi svet. Kakova razlika izmedu poslanica Isusovih apostola i poslanice Katoličkog episkopata!
Izgleda, da je Blunšlih imao pravo. S obe strane Jadrana evocira se i srednji vek. S one strane oživeše tro-girske lavove i povampiriše Veneciju, a s ove strane digoše Krstaše, ali ne na Turke nego na Jugoslovene. Vatikan se opet obrača na Balkan, miri se sa Kvirinalom i sklapa savez s njhne na očigled celog sveta.
Istorija nas uči, da je u zadnji stotinu godina naša nacionalna misao bila u stalnom napredovanju. Nika-
kovi napadaj i nisu je mogli slomiti. Konačno je u svetskom ratu krštena i u krvi celog sveta i zadobila puno priznanje sviju, osim naših starih i zakletih slovenskih neprijatelja. Istorija dokazuje i to, da je nestalo mnogih koji su tražili našu propast. A na svaki napad na naše jedinstvo odgovoreno je uvek jedinstvenim otporom svih Ju-goslovena, Srba i Hrvata i Slovenaea I na ovaj napad odgovorila je cela naša jugoslovenska javnost, dostojanstveno i na celom frontu, i u duhu svojo chiboke hriščanske religioznosti i hriščanskog morala, koji su uvek bili sastavni deo naše nacionalne misli, što je sve u nama svima danas duboko povredeno. Ne čemo mi iči njihovim stopama. Nas če da vodi veliki duh naše jugoslovenske nacije, koja je kao Isus ali hiljadu puta bila razapeta, — i vaskrsla. Vodiče nas dah naSeg na-rodnog pesnika, koji večno peva: »Za krst časni i slobodu zlatnu.« Vodice nas duh velikog vladike Štrosmajera i velikog Karadorda. Vodiče nas večna pravda i istina, za koji je naša nacija toliko žrtvovala. Vodiče nas... — ali
ko bi sve nabrojao. Legioni če s nama biti. A ko stoji iza poslanice? Nije potrebno da našu naciju uči Rim religiji i moralu.
Odbili smo i mnogo teže napadajo. Odbičemo i ovaj. Venecijanski lavovi več se kaju, što su zaurlali pred Evro-pom. Odmah su demaskirani kao i Austrija 1908 i 1909. I to je dobro. Sada se u Evropi trubi na kontra uzbunu. Pokajače se i tvorci i saučesnici biskup-ske poslanice. Mi znamo, da je medu katoličkim svečenicima uvek bilo mnogo odličnih patriota. Sečam se pok. kanonika Kučenjaka, kome sam u Varaždinu u sred rata stotinu puta nazdra-vio kao nadbiskupu beogradskom u slobodnoj Jugoslaviji, što nas je obo-jieu moglo stati glave. Ima ih i danas. Prema njima se više ne sme grešiti. Naši protivnici počinili su jednu grd-nu greškn. Zaboravili su, kakovim posledicama su radale slične greške drugih još u nedavnoj istoriji. I to jc dobro. Hvala im, jer su otvorili oči i onima, koji to nisu videli ni verovali.
Dr. S. A. Ž. — N. Gradiška.
Jugoslovenski učitelj! i Sokolstvo
U istoriji oslobodenja i ujedinje-nja našega naroda s pravom se može reči, da su i naši narodni učitelji igrali vrlo veliku i važnu ulogu. Njihovo delovanje u stvaranju otadžbine i njihov rad u narodu poznati su. »Jugoslovenski učitelji neimari su duše narodne, njegove nacionalne svesti i kulture.« Doduše, učitelji zau hr>aju male položaje, ali je njihov poziv mučan i uzvi-šen, jer oni rade na velikom poslu du-hovnog i moralnog kultivisanja svoga naroda.
Prožeti ljubavlju prema svomc narodu, oni iz škole idu neposredno u narod i u najzabačenija sela naše zemlje. Tu sc sa narodom srodc i, da-leko od kulturnih centara, vrše svoju misiju često pod vrlo teškim prilikama, krčeči svojim prosvetnim pijukom sve stetne mane i poroke narodne i čisteči mu dušu od mraka neznanja. Narodni učitelji su kod omladine i naroda budili nacionalnu svest i duh i živom rečju ukazali na neoslobodenu braču, potištenu tiranima. Oni su po-veli narod i u borbu za oslobodenjc i ujedinjenje pa su, ruku pod ruku, sa svojim narodom i primerom pokazali kako se ginc za veličinu otadžbine. Oni su bili nosioci svih korisnih ideja u razjedinjenoj otadžbini, pa su mučnim, teškim i napornim radom uspeli da sc sva brača oslobode i ujedine u jednu močnu državu Južnih Slovena.
Jugoslovensko učiteljstvo, po re-čima našega Kralja, »treba da bude žiža prosvete, stub jugoslovenstkog nacionalizma i potstrek za sva lepa stremljenja u budučnosti Jugoslavije«. Radcči u školi i van nje na kulturnom podizanju svoga naroda, jugoslovenski učitelji ne oglašuju svoj rad na velika zvona, več neumorno, tiho i nečujno vrše svoj uzvišeni posao. Ali, »konac delo krasi«. Dejstvo njihovog rada vidno je zapaženo i priznanje za njihov rad došlo je sa najvišeg mesta.
U drugoj polovini prošlog veka, s postankom sokolske ideje, narodni učitelji, pored rada na osnivanju pevae-kih družina, zemljoradničkih zadruga, knjižnica i čitaonica, rade i ns osnivanju sokolskih društava. U duhu učenja neumrlog oea Sokolstva dr. Miroslava Tirša, učitelji rade aktivno kroz Sokolstvo i postižu velike rezultate. Cilj Sokolstva: razvijanje tela i duhovno usavršavanje čovekovo, pret-stavlja najviši ideal za svakoga učitelja.
Smatrajuči rad za najveeu vrlinu a i za sredstvo kojim sc postiže uspeh u životu, narodni učitelji su znali i umeli da cene i ovu vrlinu te su u toku svoga rada sa največim poletom propagirali jugoslovenstku misao. Oni uzi-maju vidnog učešča u osnivanju sokolskih društava po veeim i manjim me-stima. Ovaj rad se brzo širi na sve krajeve naše razjedinjene otadžbine pa i u Srbiji. Tako su se narodni učitelji iz sviju krajeva našli na jednom zajedničkom poslu, na šircnju Sokol-stva.
Kroz sva srca učiteljska i narodna strujala je jedna bratska krv, a kroz glavu jedna i ista misao o ujedinje-nju Južni'h Slovena. Sokolstvo je kao duhovna spona Jugoslovena u svoje
redove okupljalo omladinu, naš cvet i budučnost nacije. Učitelji su uspeli da zagreju omladinu za uzvišene ideale i ciljcve, jer je pokret bio pun svežine, snage i poleta. Ceo taj rad imao je kao krajnji cilj: širen je i isticanje slo-bode. To su osečali učitelji širom naše zemlje.
Vekovna misao i san ostvareni su. Došlo je oslobođenje i ujedinjenje svih naših plemena u jednu državu. Brača iz svih krajeva zemlje su se sre-la i sastala. Zajednički rad u Sokolstvu doneo je i zajednički plod. Brača su se našla sva u jednoj snažnoj, velikoj i močnoj organizaciji — Sokolu kraljevine Jugoslavije. Našli su se, dakle, opet svi na jednom pravom i zajed-
ničkom poslu i korisnom radu sa velikim ciljem, čuvati stečenu slobodu i narodno jedinstvo u ujedinjenoj otadžbini.
Naš narod jc bio mnogo iznuren usled mnogobrojnih teškoča, ratnih patnji i drugih tegoba života. Posledice ratova če sc još dugo osečati. Da bi se to izbeglo i da bi se naš narod osnažio i osigurao za pravilan i stva-ran razvitak, mora se ozbiljno povesti računa o njegovom zdravlju i o prosve-čivanju svih narodnih slojeva. Program Sokolstva baš to i predvida i zahteva, jer se kroz njega sprovodi telesna higijena i harmonija duha i tela i neguju moralne osobine. Jugoslovenski učitelji treba i dalje da Past oj e da čuvanje slobode bude ne-ustrašivo, iskreno i predano, a u Sokolstvu saobraženo nauči Tirševoj. A Sokolstvo nije bilo niti je sada ni-kakva politička organizacija, niti ima karakter politički; naprotiv, ono je prava socijalna organizacija, jer oko sebe prikuplja seljake, radnike, siro-mahe, bogataše, trgovce, zemljoradni-ke, zanatlije, industrijalce, dake it.d., jednom reči: sve društvene slojeve,i ceo narod. Organizovanim radom ono iskorenjuje rdavc mane i poroke a razvija ljubav, bratstvo i jednakost i sve vrline i ideale potrebne našem narodu. Naše učiteljstvo, pored razvijanja na-rodnog du'ha, fizičke snage i morala, treba kroz Sokolstvo da izgraduje dušu svoga naroda onako kako se mora činiti da se više nikad ne pomrači njegova slava i veličina.
Pošto je Sokolstvo uzelo velikog maha po svima mestima, a njegova ideja doprla i u najzabačenija sela, to su učitelji, u poslednje vreme, postali ne-razdvojni od njega. Danas se rad u Sokolstvu ne može zamisliti bez sa-radnje učitelja, naročito na selu, »jer je narodno učiteljstvo u ogromnom broju deo našeg Sokolstva, i nije da-leko vreme, kada čc sc moči da kaže, da je naše narodno učiteljstvo isto što i samo Sokolstvo«.
Svet. D. Milovanovič — Kovačiča (Banat).
Pogledi na sokolsku prosvetu
Da je prosvetni deo rada u Sokolstvu veoma složen i u isto vreme i vrlo važan dokaz je i to što se o tome češče i opširnije govori i polemiše, i živom i pisanom reči. Tu se mogu čuti i zapaziti različita mišljenja i pogledi. S jedne strane, čuje se gde se potreba specijalnog duhovnog vaspitanja — prosvečivanja našeg članstva — skoro potpuno negira i predlaže se čisto i samo fizičko vaspitanje. Tvrdi se čak i nešto što bi, kod neobaveštenih, moglo da stvori i jedno skroz pogrešno mišljenje: da predavanja, članci, govori i t. d. apsolutno nisu potrebni, jer da su nekorisni za masu, pošto ih ova ne može da shvati, a da je to načelo tobože ispoljavao i sam Tirš. Ovakvo na-strano gledište o prosvetnom radu u Soikolstvu može doneti samo štete širokim masama našeg članstva.
Problem prosvečivanja naših pripadnika, bilo u varoši bilo na selu, potpuno je istovetan. U pitanje može da dode samo način i metod rada oko kultivisanja duha našeg članstva. Razlika može da pošto ji samo u ovomc: kakvo članstvo ima da se prosvečuje u sokolskom duhu. U varoši taj posao iči če mnogo lakše, jer varoško Članstvo samim tim što živi u jednoj kul-turnijoj sredini lakše če prhniti i poj-miti ono što mu sc predaje ili tumači. Dok za isti taj rad na selu, dakle kod članstva koje živi u primitivnijim prilikama, trebače mnogo više truda i vremena. To znači, da predavanja, članci i dr. imaju biti podešeni prilikama, mentalitetu i intelektualnoj moči članstva, ali da pri tom srž svega ostane neokrnjena Rezultat pak sokolske prosvete i u gradu i na selu treba da bude isti, t. j. svaki sokolski pripadniik mora da stekne ono znanje i vaspitanje koje Sokola čini Sokolom. Jer Soko sc ne postaje samo tim, što dobro i savr-šeno ume da rukujc sa spravama u vežbaonici. Njega moraju da krasc i sve one duhovne i ctičke vrline koje čine potpunog čoveka.
Nije tačno i skroz je neumesno tvrditi, da je tvorac Sokolstva Tirš tc-žio i bazirao sav svoj rad samo na usa-vršavanju tela, — kako bi se to želelo pretstaviti, — jer se u tom slučaju njegovo delo ni po čemu nc bi razlikova-
lo	od svih i rani j ih i sadašnjih »Turn-ferajna«. Da je tako bilo, od sveg onog što je Soko u prošlosti, pod tudinom, i danas u svojim slobodnim i jakim nacionalnim zemljama, stvarao i stvo-rio, nc bi bilo ni traga, da mu duh nije bio prosvečen, da ga baš sokolska ideja o slobodi i pravdi nije održavala i održala, a sve to blagodareči ne samo telesnom uzgoju, več i njegovoj pro-svečenosti i nacionalnoj svesti, koja mu je u dušu ulivena u sokolani, ali ne samo obavljanjcm časova telesne vež-be i »krattkim napomenama«, vee baš predavanjima, člancima, govorima — prosvetom. Predavanja, članci i govori služe da sc iz njih nešto nauči. Oni nisu samo za one koji su po svomc obrezovanju u stanju da ih razume, več da bi sc neupučeni uputili, neuki naučili. Samo pri tome mora se voditi računa o sredini kojoj to sve dajemo, da bi prema tome znali izabrati i metod po kom čc taj naš rad irnati i uspeha.
Šta da se kaže o tvrdnji: da točajevi za nepismene, iz higijene i dr. ni-jc sokolska prosveta?! U čemu se dru-gom sokolska prosveta ima da sastoji ako ne iz prosvete: iz obaveštavanja svega članstva o svemu što je čoveku potrebno da bude potpuni Čovek. Zar je svrha samo vežbama na spravama i drugim stvoriti jednu kolosalmi mu-skulaturu? Ili se pretpostavlja, da se samim razvijanjem i jačanjem mišica razvija i jača i sam duh? Da jc zami-sao tvorca Sokolstva bazirala samo na telovežbi, bez uporednog prosvečivanja duha, zar bi ideja Sokolstva mogla da prodre u najširc slojeve naroda, Žet -škoslovačkog i u ostalim slovenskim zemljama? Zar bi to Sokolstvo moglo da se održi pod onim krutim režimom tudina, da mu nacionalna svest 'o svom pravu i slobodi nije bila usadena u duši i održavana baš živom i pisanom reči njegovih tvoraca i voda?!
Za sve ovakve i slične poglede na sokolski život i zadatak koji Sokolstvo ima pred sobom, može sc izvesti samo jedan pravilan zaključak:	da
onaj ko je u stanju da ovako gleda na život Sokolstva to čini iz neobavešte-nosti, nc poznavajući iz čega se zapra-vo i sastoji Sokolstvo.
/LoVEH/Ko
/0K0LSTV0
Brai dr. Sla vik o fašizmu, nacionalizmu i Sokolstvu
U »Vestniku Sokolskom« napirao je III potstarešiua ČOS br. dr. Slavik jedan veoma zanimljiv članak o odnosu Sokolstva prema fašizmu i nacionalizmu. Donosimo glavnijc misli toga članka.
Fašizam, koji je nikao u Italiji kao
i	čitav njegov razvitalk u apsolutnoj je opreci s načelšma demokracije, je-Jr.*:-kosti i slobode ili sokolski rečeno, u potpunoj je opreci s načelnim osnovama Sokolstva, a naročito s načel;ma demokratizma, napretka i soeiiaine pravde. Diktatura jednog dela naroda, vodena neograničenom, suverenom vo-ijorn i šilom jednog pojedinca, u ostroj je opreci s idealom eeškoslovačke demokracije, na kojoj je sagradena Češkoslovaška država, i koja je to :s a-kla i u svom državnom ustavu. V što je češkoslovački fašizam? Najbolje su ovo dokazali sami fašisti s neuspelim nedavnim brnskim pučem. Ko prati njihov rad u narodu, vidi, kako moral-nu pokvarenost oni šire. Napadaj! na kasarne sigurno nisu nikakvi nacionalni žini, niti sam nacionalizam. Nacionalizem mora da bude tvoran, mora da oplemenjuje narod, da ga vaspita-va, podiže duhovno i telesno, a nikako da širi prevratničke ideje, a još manje da potice da se navaljuje na kasarne, ubija straža naše slobode, naše vojni-K.C.
Zato je sasvim opravdano stano-vište koje prema .fašizmu zauzinia Sokolstvo, a i>o odluci Vibora ČOS, da se mora otstraniti iz sokolskih redova sve one, koji svesno potpomažu fašist ieki pokret u češkoslovačkom narodu, i to bez kompromisa.
Na kraju svog članka kaže pot-starešina br. dr. Slavik: Potpuno sam u veren, da ee svi odgo vorni činitelji u Sokolstvu mirno i premišljeno svesni svoje odgovornosti pred sokolskim bratstvom i narodom, očuvati sokolski štit potpuno čist. Sokolstvo biče i u buduee ono, što mora da bude te što je i dosada bUo: najbolji čuvar i braniš narodnih ideala, pobornik demokracije i napretka, štit i odbrana slo-bodnag naroda i slobodne države
Nešto o radu plzenjske župe
Zapadno češko Sokolstvo od po-četka svog sokolskog rada pokazivilo je naročiti značaj. U starodrevnom Plznju, velikom centru industrije i drugo m najveeem gradu današnje češkoslovaške odavna se Sokolstvo uko-renilo te izvršilo velika dela na polju . nacionalnog života. U samom Plznju deluje nekoliko veoma jakih sokolskih društava a tu je i sedište plzcnjske sokolske župe, jedna od naj-jačih u češkoslovačkom Sokolstvu Iz godišnjeg izveštaja ove župe razabi-rpmo, da je u prošloj godini iinala svega 97 jedinica, večinom društava, te samo nekoliko četa. U jedinicama hiio je udruženo 16.427 članstva. Za-nlmljivo je, da tako jaka župa kao što je plzenj-ska. nema više od pet okruž->a, ali okružni rad podeljen je i u ad-ministrativnom, tehničkom i prosvetnem pogledu te na taj način izvedena podela rada pretstavlja jeđnu veoma veliku olakšieu župskog centralnog rada. Svakome okružju stoji na čelu okružni starešina. Od 97 jedinica imata je vlastiti svoj dom 26 društava, a svoje letnje vežbalište 35 jedinica. Na svcsokolsikom sletu u Pragu 1932 go-dine nastupilo je iz plzenjske župe u prr stim vežbama 1212 vežbača, koje je vežbe i sastavia župski načelnik br. Strune, a reči za koral, koji je, ka.-vO je poznato, pevalo u jedan mah preko
17.000	vežbača, od župskog su stare šir,e dr. Auguština Šipa, poznatog člana pretsedništva ČOS i zaslužnog so-kciskog socijalnog radenika. U starešinstvu župe postoje pored redovitih funkcija i sledeči referati: gradevin-ski, socijalni, redateljski, bioskopski, manjinski, zdravstveni, gospodarski. Od članica, koje imadu svoje načelni štvo, valja istači, da ih je nastupilo na prošlogodišnjem praškom sletu 1248 u prostim vežbama i 132 u uzor-smn vežbama sa čunjevima;
Sokolsko drušivo Praha - Koširže
U jednom od predašnjih brojeva našega lista pisali smo, da je Sokolsko društvo Praha-Koširže otvorilo svoj dom na Klamovci u Pragu. Bla.spdat i.ovog doma odmah se pokazala. Dok ie pre društvo imalo samo 608 vežba-ba raznih kategorija, u 1932 godini taj i>roj je porasao na 936. Sada se dri at\’0 spretna da kupi jedno zem'iište negde van Praga za stalno letovabšte
Uveli za saveznog prednjaka ČOS
Uvete, koje stavlja načelništvo ČOS za službu stalnog saveznog prednika nisu nikako maleni. Pre svega, stalni savezni prednjak ČOS mora držati na osnovu propisanih pravilnika
školu u stalnoj prednjačkoj škoH ČOS, voditi sve kancelarijske radove vodstva spomenute škole te vršiti m l-zor nad slušačima škole danju i noču Za vreme, kada se u Pragu ne odria-vaju stalne prednjačke škole, on m >
'a prema rasporedu voditi po potrebi 'mpske prednjačke škole. Za slučaj, da se ne održava nijedna savezna ili lupska škola, savezni prednjak dode-juje se saveznom načelništvu kao raneelarijska sila, a to na temelju po-sebnog ugovora. Što se tiče samog znanja, od saveznog prednjaka ČOS tra-
ii	se, da temeljito poznaje Tiršev te-iovežbački sustav i metodu, da je sam vežbač višeg stepena, da je sposoban za učitelja i vaspitača, te da mora isto tako biti sposoban da piše na stroju. Za slučaj potrebe, kandidati za mesto stalnog saveznog prednjaka moraju položiti u ovom pravcu poseban ispit. U svojoj molbi svaki molilac mora pored svojih redovitih isprava predložiti i dokaze, da je položio propisane prednjačke kao i stručne ispite iz te-Jesnog vaspitanja, da je pohadao te-'ovežbačke tečajeve i sokolske škole, re konačno da navede potanko sav dosadašnji svoj sokolski rad.
Nekoliko vesti iz života češkoslo-vačkog Sokolstva u Americi
Kako se ove godine za vreme svet-ske izložbe u Čilkagu održava i II sve-sokolski slet češkoslovačkog Sokolstva uz sudelovanje ostalih slovenskih Sokola Severne Amerike, Savez če-Ikoslovačkofi Sokolstva u Americi .iputio je svim Čehoslovacima jedan proglas, kojim ih poziva na ovaj slet.
Poznati dugogodišnji načelnik i za-pravo osnivač češkog Sokolstva u Americi, brat Josef Čermak proslavi-če uskoro svoju 75 godišnjicu plodnog života, posvečenog svom narodu. Brat J. Čermak radio se u Starom Kolmu u ČSR 1858 godine te je več odmah iza svojeg dolaska u Ameriku, kao tipograf, počeo i raditi na nacionalnom polju. Posle temeljite priprave je 1891 godine učitelj telovežbe na javnim školama. U sokolskim redovima, vršeči najgorljivije svoju sokolsku duž-nost, proveo je sav svoj život, te je prošle godine, zbog starosti napustio mesto starešine Češkoslovačke obce sokolske u Americi. — Župa Ju-gozapadna priredila je pod vodstvom saveznog prednjaka brata Pržihode svoj prednjački tečaj. — Za II sve-sokolski slet u Čikagu pripremni ra-dovi su več u punom jeku. Več od 1 februara o. g. teče rad u sletskoj kan-celariji pod vodstvom tajnika sletskog odbora br. Františka Musila, a po svim društvima članstvo več vežba propisa-ae proste vežbe. Isto tako započeta se več sa propagandom u novinama. Za ovu veliku sokolsku priredbu javlja se .sa sviju struna veliko zanimanje Izdani su i mali sletski plakati a uskoro če izači i veliki. Sletski odbor održao je plenarnu sednicu 19 januara, a izvršni odbor radi skoro permanentno. Proste sletske vežbe za članove i članice sastavio je savezni načelnik br. Jaroslav Jelineik. Starija brača vežba-če iste vežbe, koje su vežbali stariji Sokoli na IX svesokolškorn sletu u Pragu, a čiji je autor sam dr. Tirš, te su bile izvedene na I svesokolskom sletu u Pragu 1882 godine. — U Los Andelesu održače se tokom ovoga meseca jedna utakmica telovažbačkih društava raznih naroda i viših škola, pa je na ove utakmice pozvano i Sokolstvo. — Novo sokolslko društvo osnovano je u Timkenu, u državi Kanzas.
(Nastavak sa 1 stranc)
S druge pak Strane čujemo sasvim suprotno dvome. Tu se čak traži, da baš ovaj naš list treba da ima i spe-cijalni dodatak sa jednostavnim stilom i sadržajem iz »narodnog Sokolstva« (valjda seoskog): ekonomije, hi-gijene i t. d.
Jugoslovensko Sokolstvo ima, pored ostalih, i jednu osobitu zadaču: da sprovede i u delo privede jugosloven-
sku ideju, da je postavi na čvrste temelje i na ovima dalje da izgraduje jedinstvenost jugoslovenskog naroda. Za jedno takvo zamašno delo, razume se, potrebne su i odgovarajuče snage, koje če umeti, znati i moči to i ostva-riti. U našim redovima mi, hvala Bogu, imamo takvih sila, i one gredu svojim putem — putem sokolske prosvete — odredenom cilju.
P. K. — Subotica.
Savez slovenskog Sokolstva bratu T. G. Masarlku
o Mjegevu rodendanu — Odgovor brata X. G. Masarika
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju su:
dne 17 o. m. predaje br. dr. Miraš Kioovič o temi: »Stvaranje našeg jezi-čnog jedinstva«;
dne 24 o. m. predaje br. Branko Jankovič o temi: »Srpsko Sokolstvo u Hrvatskoj i SJavoniji«.
S ovim predavanjem od 24 o. m. poeinje proletnji ciklus sokolskih radio-predavanja, koja prireduje Prosvetni odbor Saveza SKJ. Do 23 juna
o.	g., do kada traje ovaj proletnji ci klus, održače se 13 predavanja, koja če biti posvečena proslavi 70-godišnji-ce postojanja Sokolstva u našoj zemlji i pokrajinskom sletu, koji ee sc povodom ovog jubileja održati na Vidov-dan o. g. u Ljubljani. Pojedinačnim radio-predavanjima iz ovoga ciklusa biče prikazan istorijski razvoj i značaj jugoslovenskog Sokolstva do Ujedinje-nja, a u cilju da povodom 70-godišnji-ee osni vanj a prvog sokolskog društva na Slovenskom Jugu duhovno prlpre-me ovu veliku manifestacij u jugoslo venskog Sokolstva.
Sokolska radio-predavanja održavaju se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
Povodom 83 rodendana pretsedni-ka češkoslovačke Republike br. dr. T. G. Masarika, uputio mu je Savez slov. Sokolstva sledeču brzojavnu čestitku:
Kancelaru Nj. Ekcelencije Pret-sednika T. G. Masarika — Prag
—	Grad.
Prilikom rodendana Gospodi-na Pretsednika Republike molimo Vas da mu izrazite čestitke članova Saveza slovenskog Sokolstva, koji uvek slede poštovanog jubi-larca na putevima ljubavi i bratstva prema bližnjem k jedinstvu Slovena.
Pošlo vodeči potpretsednik: Adam Zamojski, s. r.
Tajnik:
V. Š t j e p a n e k, s. r.
Na gornju čestitku primio je Savez slovenskog Sokolstva od kancela-ra Pretsednika češkoslovačke Republike sledeču zahvalu:
Grofu Zamojskome, poslovodečem potpretsedniku Saveza slovenskog Sokolstva, Varšava.
Gospodin Pretsednik Republike obradovan čestitkama o njego-vom rodendanu, koje ste mu bla-goizvoleli uputiti u ime Saveza slovenskog Sokolstva, naredio mi je da izrečem srdačnu zahvalu Sa-vezu i Vama na pažnji, koja mu je toliko draga.
Kancelar:
Dr. S a m a 1, s. r.
Takmičenje u opštoj utakmici višega odeljenja1
U tehničkom vodstvu, a i medu takmičarima, več se dosta dugo ras-pravlja o tome, hoče Ц se medunarod-ne i prvenstvene takmičare pustiti k opštim utakmicama višega odeljenja. Konačno če o tome raspravljati i za-ključivati zbor župskih načelnika na svojoj prvoj sednici.
Prema redu takmičenja JSS iz g. 1924 bilo je odredeno, da mora svaki takmičar, koji takmiči u prvenstvenim utakmicama, takmičiti takoder i u višem odeljenju, inače mu se pom-štavaju svi rezultati prvenstvene uta£-mice. Do ponovnog raspravljanja o toj stvari je došlo zato, što neki tehnicari smatraju, da je uzrok malenom broju vrsta i pojedinaca u višem odeljenju saradnja prvenstvenih takmičara u višem odeljenju.
U ČOS moraju takmičari za prvenstvo takmičiti na opštim saveznim utakmicama takoder i u višem odeljenju. Kod svih glavnih utakmica ČOS videli smo gde nastupaju u višem odeljenju svi poznati međunarodni takmičari, koji su se borili za uspeh svoga društva. Unatoč tome je u ČOS broj vrsta i pojedinaca u višem odeljenju znatno veči nego li kod nas.
Svrha prvenstvenih utakmica pojedi-naca i utakmica višeg odeljenja u vrstama
Jezgra svih prema redu takmiče-nja propisanih utakmica jesu opste utakmice vrsta, u kojima su raspisa-ne vežbe za takmieenje iz najrazno-ličnijih grana našega sustava. Opste utakmice vrsta delimo prema tezmi propisanih vežaba u nize, srednje i više odeljenje. U sva tri odeljenja takmiee se vrste i pojedinci. Utakmica vrsta je u isto vreme i utakmica pojedinaca u sva tri odeljenja, radi toga, što se mora sve takmičare, lako su takmičili u vrstama, rasporediti prema postignutom uspehu.
Medusobno takmičenje vrsta za naš je sokolski uzgoj jedrno pravilno, ako idemo stopama našega osnivača Tirša, koji nam u svom evandelju svu-da naglašuje celinu i zaiednicu. Kod vežbanja i pripremania za utakmice u vrstama takmičari se medusobno po-bliže upoznavaju, upotpunjuju, jacaju volju, karakter i telo; u svim smero-vima je napredak osiguran, jer svim takmičarima postaje glavni cilj čim veči uspeh celine, to jest njihove vrste, odnosno društva, koje zastupaju. Pripreme za utakmice u vrstama, kao i utakmice same, vaspitnog su karaik-
tera i pretstavljaju jedan od glavBih
puteva do snoznanja pravoga sokol-skoga bratstva i shvatanja sokolske ideje. Kod utakmica pojedinaca nema te glavne zdrave osnove, to jest sve-sti dela za zajednicu. laknncari, koji su več takmičili u vrstama povoljnog odeljenja, a do eni je su morali takmičiti kao poiedinci, imali su prilike najbolje upoznati s koliko sc potstreka takmiči za zajednicu i koliko je iskre nije veselje kod zajedmčko'« uspeha takmičara čitave vrste, odnosno društva. Utakmice pojedinaca za naše su
*	Zamoljeni, objavljujemo ovaj članak — uoči idučeg zbora župskih načelnika i načelnica u Beogradu — a koji, radi ograničnog prostora, nije mogao da bude objavljen u poslednjem broju »Sokola«, stručnog lista našeg prednjaštva. — Ur.
vaspitanje prema tome manje vredne samo iz uzroka, što se takmičar za vreme pripreme i utakmice ne usavr-šava u onom idealnam smeru, kao što ga daje takmičenje u vrstama.
>itati se moramo, da li su utakmice pojedinaca za prvenstvo Saveza isto tako od manje vrednosti nego opšte utakmice pojedinaca?
Odmah možemo da odgovorimo, da to isto važi i za prvenstvene utakmice pojedinaca kao i za utakmice^po-jcdinaca u višem, srednjem i nižem odeljenju. Kod prvenstvenih utakmica pojedinaca pojedinim se takmičarima pruža prilika da u najrazličitijim gra-nama pokažu svoje uspehe, koji su u jedno također i vidljivi uspesi našega celokupnoga telesno vasgitnoga de-
a.	I ovaj pravac je vrlo važan, jer bi teško grešili, kad bi ambiciju pojedi^ naea zatrli time, da im ne bi pružali mogučnost nastupa odnosno takmičenja medu sebi ravnim.
Razvijanje pojedinaca do najviše spretnosti i sposobnosti ima takoder svrhu u propagandnom pogledu, jer ovi potiču ostalo članstvo k delu i na-pretku. Praktično pogledajmo: u društvima, gde je samo jedan spretniji vežbač, nenadano se probudi veselje za telovežbu i takmičenja, te se nasko-ro pokaže vidljiv uspeh i napredak kod svih vežbača. Oko toga spretnijeg vežbača, koji ima ljubavi za telovežbu, sakupi se, naime, skupina marljivih i radinih članova, koji prema nje govom uzoru nastoje vežbati, te se usavršavati, da se mogu polako s nji me i takmičiti. Na takav način pobudi se zajednička težnja za sokolskim delom i napretkom.
Da li je čovek ikada savršeno vaspitan ili nije?
O	tome nema raspravljanja, jer se odmah može kratko odgovoriti — nikada. A da postanemo što bolji, moramo imati takoder pravi uzgoj. Sve naše delo moramo dakle usmeriti k pravom sokolskom vaspitanju, sve sla bo otstranjivati a sve dobro uvaža-vati.
Ako daikle imadu utakmice u vrstama veču vaspitnu vrednost, moramo ih uvažavati i težiti za time, da učestvuje što više vežbača u utakmi-cama vrsta, a pogrešno je s vaspitnog stanovišta izolirati neke vežbaec ad takmičenja u vrstama.
Predemo li k našoj temi puštanja ili zabrani medunarodnim i prvenstvenim takmičarima k utakmicama vrsta višega odeljenja, moramo se najpre upitati zašto želimo zabraniti našim najboljim vežbačima učestvovanje na utakmicama, koje su vaspitno od naj-veče važnosti. Da li če od toga imati koristi sokolsko vaspitanje? Kalkve koristi? Da li je korist na strani za-brane ili na strani puštanja?
Ako izlučimo takmičare, koji su več takmičili na medunarodnim utakmicama ili za prvenstvo, od utakmica vrsta višega odeljenja, izoliramo ih i postavljamo ih u nekakav poseban razred. Na taj način posta ju protiv svoje volje nelkakva posebna skupina vežbača, koja nema više nikakve veze s najvišim izrazom telovežbackog sudelovanja, to jest, redovnog takmičenja na opštim utakmicama. Nastupaju samo onda kada se ih. pozove za nastup ili na utakmice za prvenst/o
Saveza, odnosno medunarodne utak mice. Nije još dugo od toga, što ss opširno i javno osudivalo tu skupinu ljudi, a što če nastati kasnije, ako ih se čak u tom smislu i vaspita!
S izolacijom od utakmica vrsta višega odeljenja nehotice če se smatrati ti vežbači za nešto boljega od ostalih, dok če se drugi osečati zaoostav Ijenima, odnosno manje vrednima. Ako pak medunarodne i prvenstvene vežbače prisilimo, da takmiče u vrstama višega odeljenja s ostalim član*-vima, koji još nisu toliko sposobni kao oni, vaspitavamo ih u pra\rcu jedna-kosti i pravoga bratstva. Na drugo-! strani opet se mladim takmičarima pruža mogučnost da okušaju svoje snage s najboljim starijim takmičari ma s težnjom da ih nadvise ili da im se makar približe, trse se, tako napre-duju i postizavaju stvarne uspehe.
Što je vaspitno može da prosudi svako sami
Želja je svakoga društva da postavi na medusletske utakmice što više i što bolje vrste. Te utakmice su raspisane zato, da se utvrdi snaga društva. Mlada i manje snažna društva medusobno se takmiče u nižim odeljenju, bolja u srednjem, a najjača društva u višem odeljenju. Medusletske utakmice nam uvek pokazuju kva-litativnu i kvantitativnu snagu pojedi-nih društava i našega celokupnoga Sokolstva. Društvo, koje je starije ili delatnije, ima takoder više takmičara, te je sposobnije.
Ako se ograničimo samo na utak-micu vrsta višega odeljenja, uvideli smo iz dosadašnjih utakmica, da su sačinjavali polovinu svih takmičara u višem odeljenju prvenstveni i medu-narodni takmičari.
Zar đosada društva nisu postavljala vrste i takmičare višega odeljenja zato, što su bili u nekim vrstama meduna-rodni vežbači
O	tome vrlo dvojim več sam uve-ren, da ih zato nisu, što nisu imala sposobnijilh vežbača. Društva, koja imaju makar nekoliko spretnijih vežbača, nastoje da postave vrstu višega odeljenja, a ako im to prvi put uspe, opravdano su ponosna na svoj uspeh. Ako vežbači, koji su prvi put takmi-čili u višem (^deljenju ustraju u svojem delu nadalje, te usavršavaju sebe i svoju okolinu, sigurno če imati na drugoj utakmici veči uspeh, jer samo ustrajnost pojedinca i celine vodi do uspeha.
Kad su Slovenci nastupili pod vodstvom br. dr. Viktora Murnika g. 1902 u Turinu na prvoj međunarođnoj utakmici, bili su poslednji, ali smotre-nom voljom te ustrajnošću br. dr. Murnika i takmičara, koji neka bude svim takmičarima naročito pak vod nicima takmičarskih vrsta za uzor, doneli su u toku deeenija Slovencima, i docnije sv ima Jugoslovenima, časne uspehe na medunarodnim i prvenstvenim utakmicama, koji su svakom Ju-goslovenu dobro poznati.
Pojava, da društva i takmičari več pred prvu utakmicu oklevaju, s nastu-pom samo iz uzroka, što nemaju iz-gleda na uspeh i prvo mesto, nezdrava je, a takva društva i takvi vežbači neče imati uspeha. Vežbač, koji pola-zi na utakmicu s ciljem, da bude prvi, obično propada, a pobpduje radini, ustrajni, koji ima pred sobom cilj »biti na utakmici što bolji«.
Da li da pobedi kod utakmice vrsta u višem odeljenju najbolje ili slabijo društvo, odnosno vrsta?
Ako izlučimo od takmičenja prvenstvene i medunarodne vežbače biče takmičenja u višem odeljenju kvalitativno i kvantitativno znatno oslabljena. Utakmice vrsta u višem odeljenju, koje su pobudivale u javnosti najviše zanimanja i dobile priznanje s najvišeg mesta, izgubile bi bivstveno na svojoj vrednosti, kad bi se najboljim vežbačima onemogučilo učestvovanje. Imamo nekoliko društava, koja su u stanju da iz svoje sredine izaberu vrstu višeg odeljenja, a medu njima je i nekoliko vežbača, koji imaju po koju prvenstvenu i medunarodnu utakmicu za sobom. Postoje takoder društva, koja imaju mnogo medunarod-nih vežbača, te lako postave čitavu od te brače.
Da li bi dalo potstreka agilnim društvi-ma izoliranje prvenstvenih i meduna-rodnih takmičara?
Nipošto ne — ta društva bi bila unatoč svojoj agilnosti i delatnosti zapostavljena, te bi im se tom odlukom oduzelo veselje i ubijala volja za delo u vlastitom društvu. Takva društva bila bi nekako kažnjena zato, što su u svojoj sredini s tvrdim delom vaspl-tala nekoliko vežbača do veče spretnosti, te ih stavila čitavom Savezu na rasnolaganje za medunarodne utakmi-ce.
Kod utakmica vrsta u višem odeljenju za primer izolacije medunarod-nih i prvenstvenih takmičara pobedila bi sigurno vrsta, koja bi bila za tadt-nju konkurencu najbolje. A zar bi bila ta vrsta najjača? Da li bi se mogla imenovati najboljom vrstom u našem Savezu? Kako bi bilo pri duši članovima društva, koji su svesni, da su svojim neumornim delom vaspltali toliko dobrih vežbača, da ih je društvo
s ponosom stavilo na raspolaflanje celom jugoslovenskom Sokolstvu, da ga zastupa na međuriarodnim utakmica-ma. A sada, kad bi morali ti članovi zastupati svoje vlastito društvo to im se zabranjuje, jer su predobri vežbači, odnosno neki drugi vež.baei opet ne-maju veselja takmičiti se s njima zato, jer ne bi bili prvi. —
Nisu li ovi, sada najbolji vežbači, nekada takoder bili početniei? Zar nisu imali iste poteškoče kao i sadašnji novi vežbači višega odeljenja? Ni je-dan od njih nijc postao nakon godinu dana telovežbe sposoban za prvenstvene ili medunarodne utakmice, svaki je morao prevaliti s ustrajnošču i energijoin sve telovežbačke poteškoče pre nego je došao do tog stepena razvoja.
Pogledajmo društvo i vežbače, ko-ie bi kod ovako oslabljene konkurence osvojilo naslov prvaka u višem ode-iienju. Dvojim, da bi se iskrenim ve-
seljem radovali pobedi i naslovu najbolje vrste, jer bi ih kod toga uvek smetalo dejstvo, da najboljih nije bilo na toj utakmici.
Lako se doduše stvori zaključak i zabrani svim prvenstvenim i među-narodnim vežbačima takmičenje u višem odeljenju, samo je pitanje neeo !i imati taj zaključak losih posledica i inoguče još jače pokolebati i skučiti vrste i broj vežbača višega odeljenja. Držim, da nije vaspitno potstrekavati jedna društva na račun drugih agilnih društava i na taj način uvećati broj učesnika u višem odeljenju. Svaki raz-v>tak treba stanovitu dobu, jednako treba telovežba i celokupno telesno vaspitanje odredeno vreme, da se razvije do višeg stepena. Tu dobu može se skratiti jedino ustrajnim, neumornim i nesebičnim delom u društvirna i pravilnim smernicama od strano vodstva.
Gregorka Boris, Ljubljana.
/ЛУ
XII sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana dne 9 marla 1953 u Beogradu
Prctsedavajuei brat Gangl saop-štava, da je bratskoj ČOS u ime našeg Saveza odaslao sažalnicu povodom smrti načelnika grada Čikaga br. Čer-maka, koji je bio naš odlični sokolski brat.
Kako je izveštaj o sednici Saveza slovenskog Sokolstva sa svim detalji-ma večanja i zaključaka izašao u »Sokolskem glasniku«, moli, da se isti primi do znanja. — Prima se.
Nadalje izveštava, da su poljski Sokoli na veeanjima u Ljubljani uruči-li poziv našem Savezu za učestvovanje na njihovom pokrajinskom sletu, koji če se održavati za vreme od 15 do 18 juna o. g. u Lavrovu. O našem učestvo-vanju na ovom sletu raspraviče se na jednoj od narednih sednica.
Kako je načelništvo Saveza za 19 marta o. g. sazvalo zbor župskih načelnika i načelnica, to je bio prisiljen da sednicu plenuma savezne uprave odloži na dan 20 marta, eventualno u nastavku sledečeg dana. — P rima se.
Kako se rok glavne god. skupšti-ne sve više približava, skrajnja je potreba da se pristupi štampanju godiš-njeg izveštaja, stoga br. Gangl moli sve referente, koji su dužni da podne-su izveštaje, da iste predadu njemu najkasnije do 12 marta o. g., jer inače biče prisiljen da za svako zakašnjenje otkloni od sebe odgovornost. Konačno upozoruje na to, da se treba pobrinuti /a prostorije za održavanje glavne go-dišnje skupštine, što ima da učini tajništvo Saveza. — Prima se.
Po tome prelazi se na izveštaj o položaju gledom na poslanicu Kato-lič-cog episkopata. U izveštajima poje-dinih župa o tome ima mnogo karak-terističnog. U nekom zavodu u Ljubljani radi se otvoreno protiv Sokolstva na način, da se decu odvrača od polaska u sokolanu. i od ko j ih se ras-pituje za privatni život njihovih roditelja. U Mariboru protivnici Sokolstva razvijaju jaku propagandu, pa su nedavno deci u škotskim prctsobljima u zimske kapute ugurali pamflete protiv Sokolstva. Treba stoga doneti za-Hjučak o koracima, koji se imadu preduzeti protiv onih lica, koja su ti čitanju poslanice prcvršila svaku meru.
Nakon povedenc debate prihva-eaju se shodni predloži:
Za organizaciono - pravni otsek uzima reč br. dr. Pavlas i referiše, da je župa Celje stavila upit, da li neko, ko je član sokolskog društva, može biti i član katoličkog prosvetnog društva. Kako su medutim katolička prosvetna društva na teritoriji Dravske banovine raspuštena, to je prema tome i taj upit bespredinetan.
?uPa Zagreb dostavila je u smi-slu s •>7 pravilnika za disciplinski po-stupak zalbu jednog brata protiv nje-govog isključenja iz Sokolstva. Orga-nizaciono-pravni otsek proučio je sva akta i konstatovao da bi izvide protiv navedenega brata trebalo nadopuniti, pa zato predlaže da se na lice mesta izašaljc jedan od saveznih rcvizora i da on ispita čitavu stvar i podnese izveštaj izravno upravi Saveza. — Pri-ma sc.
Za gospodarski otsek Saveza referiše brat Branko Živković. Ponajpre iznosi referat o imovinskom stanju Saveza, zatim rekapitulaciju potreba za budžetsku godinu 1933, kao i račun izravnanja i račun prihoda i rashoda na dan 31 decembra 1932 godine. Konačno iznosi uporedni pregled budže-ta 1932 i 1933 godine kao i pregled ostvarcnih prihoda i rashoda po bud-žetu 1932 godine.
Prelazi sc na reševanje stiglih akata.
Izveštaj društva Vrhnika, župa
Ljubljana, da je kupilo zgradti i njivu za iznos od 100.000 dinara, a što če upotrebiti za sokolski dom, prima se do znanja.
Molbi društva Mokrin, kojom mo-
li	da mu se otpišu dugovanja za 1932 god. kao i za ranije godine, ne udovo-Ijava se iz načelnih razloga.
Molba župe Celje, da se besposle-nim članovima njezinih društava: Bo-štanj, Dobova, Laško, Petrovče, Polzela, Rajhenburg, Rimske Toplice, Senovo, Sv. Pavel pri Preboldu, Šmarje pri Jelšah, Trbovlje, Zidani most i Žalec oprosti savezni porez za 1932 g., a prema spisku koji su priposlala do-tična društva, uvažuje se i zamoljeni otpis odobrava.
Molbi župe Ljubljana, da joj se dozvoli da od svote koja joj jc dana od strane Saveza kao potpora za uz-državanje župskih tečajeva, odvoji je-dnu izvesnu sumu za podmirenje več ranije učinjenih troškova, udovoljava se i župi dozvoljava da potreban iznos virmaniše u smislu svoje potrebe
Molbi Alojzije Kcrševan, udovc iza pok. brata starešine u Gradišču, a kojeg su ubili fašiste, za potporu jer se nalazi u oskudnom stanju, udovoljava sc, te joj sc doznačuje iznos od 500 Din.
Molbi dru&tva Vrbnik za podelje-njc potpore u svrhu parketiranja vež-baonice ne udovoljava se, jer za to Savez nema sredstava.
Molbi društva Užice za pomoč da dovrši dom za sada ne može se udo volj iti, ali se pridržava u evidenciji i kada Savcz bude raspolagao potreb nim sredstvima molba če se ponovu uzeti u pretres.
Molbi društva Hrastnik da mu s : otpiše porez za god. 1932 za 19 bespe slenih članova, a prema spisku koji y~ priposlan Savezu, uvažuje se.
Molbi Prvog beogradskog pevač kog društva koje je na uspomenu svo-ga prvog potpretsednika br. Mihajla Lukiča, osnovalo fond poti njegovim imenom, a sa ciljem da se iz tog fon da štampaju kompozicije jugoslovanskih kompozitora, uvažuje sc time da se pristupa ovomu fondu sa prilogom od 1000 Din.
Molba čete Bibinjc da joj se podeli pripomoć radi nabave potrebnih sprava raspraviče sc tek pošto Savcz primi izveštaj od župe o radu i stanju navedene čete.
Molba župe Ljubljana, da joj sc otpiše dugovanje Savezu u iznosu od 10.299 Din i 50 para ne uvažuje se iz načelnih razloga.
Molba društva Kumanovo za nov-čanu pripomoč u svrhu otplate duga na svom domu raspraviče se meritorno pošto sc pribavc potrebni podatci
o	tome, koliko je duga na sokolskom domu i sa koliko anuiteta otplate dugovanja je društvo u zaostatku spram svog verovnika.
Molba društva Kumanovo da se oslobodi plačanja župskog i saveznog poreza članove dobrotvore i uteme-ljačc, koje društvo još ima iz ranijcg Jugoslovensikog sokol. Saveza, raspra-viee se nakon što tajništvo Saveza iz-radi opšti elaborat o odnosu utemelja-ča i dobrotvora gledom na dužnosti materijalne naravi spram društva i u odnosu na redovno članstvo.
Molba društva Sjenice za potporu u svrhu izgradnje sokolskog doma uzečc se u pretres nakon što društvo predloži planove i predračun.
Molbi društva Srebrenica za pri-pomoč od Din 20.000 u svrhe izgradnje doma za sada se ne uvažuje, jer Savez ne raspolaže sa potrebnim sredstvima, ali če sc molba zadržati u cvi-deneiji.
Molba odbora za podizanje doma u Ljubuškom, a u kome bi trebalo da bude smešteno i Sokolsko društvo, to u koju svrhu i traži prilog za gradnj’i doma, raspraviče se tek pošto sc pribavc potrebne informacije, na koji čc način biti osigurana suvlasnost u tom domu mesnom Sokolskom društvu.
Prctsedavajući brat Ganfil u vezi sa referatom etkonoma Saveza izveštava o pripravnim radovima pokrajinsko« slcta u Ljubljani, pa veli, da su
ovi radovi u velike otešćani s razloga nedostatka novčanih sredstava.
Blagajnik Saveza brat Momčilo Branovački podnosi izveštaj o poslovanju savezne blagajne za mesec januar i mesec februar o. g. — Izveštaj prima se do znanja.
Brat dr. Dragič podnosi referat^ o glavnoj skupštini župe Novi Sad. Kaže, da je na ovoj skupštini imao prilike da se upozna sa pregledom rada ovc župe. Svi izveštaji pojedinih funk-cionara otštampani su u zasebnoj knjiži. Iz izveštaja vidi se, da je celokupn. sokolski rad ove župe voden sa puno marljivosti, tačnosti i da je ovakav rad pokazao odlične rezultate. — Po vodom godišnjeg izveštaja pojedinih funkcionara na skupšiini razvila se je duža diskusija, koja je bila u svemu čisto načelnog karaktera. te je na ta: način bila prožeta čistim sokolskim duhom i ostavila najlepši utisak. Ose tilo se, da su krupni sokolski proble mi činili najduži sadržaj načelne sokolske diskusije. Ni u jednom pitanju nisu istieani lični momenti več čisto načelni. Zbog ovog duha koji je vla dao za vreme diskusije, ona je u po jedinim momentima imala karakter najlepšeg akademskog raspravljanja
—	Ovaj referat delegata Saveza prima se do znanja, a u vezi s njime u celosti potvrduje se i novo izabrana upra va župe, koja bez ikakovih promena ostaje ista kao i do sada.
Brat tajnik iznosi dopise vrhov nog starešinstva islamske verske za-jednice kraljevine Jugoslavije, 'kao i akt Vakufsko-mearifske direkcije u Skoplju, u stvari zauzeča vakufskih objekata po sokolskim društvirna. — Zaključuje se da se po ovim predme tima zatraže izveštaji od nadležne župe.
Na osnovu rešenja poslednje sed-niee izvršnog odbora poveo je prego vore sa utor centralom glede otkupa autorskih taksa. Autorska centrala ostaje kod svoga prvobitnoga predlo ga, da joj sc za svako pojedino sokolsko društvo plača godišnji paušal od 200 Din. U najboljem slučaju bili b; pripravni da smanje tu sumu prema čl. 3 i 4 Pravilnika o zaštiti autorsko-ga prava i to samo za ona društva koja sc pri izvodenju koncerata. vež-be, igrankc ili slično služc delima koja potpadaju pod njihovu zaštitu. No svakako oni imadu još da za ovo do biju saglasnost od svoje centrale u Zagrebu, pa če se tek onda moči pri stupiti definitivnim pregovorima. Izveštaj prima sc do znanja.
Gledom na amandman, koji je predložen finansijskom zakonu za na rednu godinu, a koji se tiče Sokolstva,
poznato je, da se je odmah na nadležnim mestima poduzelo korake, da se u buduče ovakove i slične odluke ne donose bez znanja Sokolstva. — Na odnosnu prestavku Saveza odgovorio je Ministar finansija aktom u kome veli, da u izradi i unošenju ovoga amandmana nije imao nikakovog na ročitog udela, pa da se u buduče u fi-nansijski zakon neče unositi nikakove odredbe, koje bi se tičale sokolskog Saveza, a da sc o tome prethodno n-pribavi mišljenje uprave Saveza.
Pokrajinski Savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji javlja, da čc održat; svoju XI glavnu skupštinu 12 marta u svojoj sokolani i moli da uprava Sa veza na is tu izašalje svoje delegate - ■ Zaključuje se da brat Dura Paunko vič bude zastupnikom savezne uprave.
Knjiga brata Hrvoja Macanovič.i »Šport — Sokolstvo«, a sa zamolbom pisca da se ista preporuči svima župa-ma i jedinicama, upučuje se načelni štvu Saveza na mišljenje i predlog.
Konačno izveštava da je župa Užice održala 26 februara svoju glav nu godišnju skupštinu, na kojoj je kao delegat Saveza prisustvovao brat Du ra Brzakovič i o toku skupštine pod-nco opširan referat, iz koga se raza bire, da su prilike uopšte za rad u ovoj župi vrlo nepovoljne zbog raznih poteškoča. Prvu i največu poteškoču čini sam teren ovog kraja. Teritorij župe nalazi se u jednom planinskom brdskom kraju. Zbog toga su naselja retka i raštrkana i bez jače medusob-ne veze. Komunikacija je vrlo teška i spora. Ceo predeo udaljcn od glavnih saobračajnih linija i gotovo nepristu pačan. Zbog toga su veze izmedu sokolskih jedinica skopčane sa ogromnim teškočama. Druga teškoča jc u siromaštvu stanovništva, koje vodi stalnu borbu za opstanak. Nalazeči se u stanju borbe za nasušni hleb ono se sa velikom mukom može odlučiti da ide u organizaciju, koja iziskuje iz-vesne izdatke, koje ono ne može da podnese. Treča teškoča postoji u to me, što se župa nalazi na tromedi starih granica predašnje Srbije Bosne : Sandžaka, te su tako postojala tri mentaliteta, čiji se tragovi još osečaju. Tu se sučeljavaju i sve tri vere, kojima naš narod pripada, pa i to ima dosta uticaja na sokolski rad. Stoga je rad pod ovakovim prilikama i na ovako-vom terenu skopčan sa velikim napo rima i znatnim požrtvovanjem, a uspe si su uslovljeni same velikom ljubav-1 ju i oduševljenjem za ideju. Najzad poteškoča leži i u tome, što se nema dovoljno snaga koje bi htele saradi-vati. Rad župe u prošloj godini bio je mnogo otežan usled premeštaja načel
nika župe. Ovaj premeštaj je prouzro-kovao zastoj u onom poletu sa kojim se dotle radilo. Sama skupština župe bila je odlično posečena, jer su došli delegati gotovo svih društava. Svi izveštaji funkcioncra primljeni su do znanja i konačno izabrana je uprava i primljena rezolucija glede premeštaja načelnika. — 'izveštaj prima se do znanja.
Župa Sušak održače svoju glavnu godišnju skupštinu u nedelju 12 marta. Tog istog dana održaee se i proslava 25-godišnjiec sokolskog rada starešine brata Ive Poliča, kao i 30-godiš-njica sokolskog rada načelnika brata Marijana Borasa. Zaključuje se da delegat Saveza na ovoj skupštini brat dr. Dragič tom zgodom podnese obo-jici brače pismene čestitke uprave Saveza.
Pretsednik ozlednog fonda brat dr. Dragič podnosi izveštaj o rešenji-ma ovoga fonda prema kojima predlaže: da se podeli potpora nar.ištajcu Alfredu Grobleru iz društva Ljubljana matica Din 210; članu društva Beograd l Dordu Dordeviču Din 310; članu Edi Robeku iz društva Ljubljana 11 Din 80; članu Sveslavu Gotiču iz dr. Split Din 1200; članu Antunu Gorupu iz društva Jesenice Din 130; članu Nikoli Petrovačkom iz društva Orlovat Din 200; članici Mariji Baginja iz dr. Subotica Din 120; članu Hinku Uleu iz društva Kranj Din 90; članu Francu Križaju iz društva Vič Din 220; članu Francu Vanderu iz društva Vrbovec Din 140; članu Antunu Kovačeviču iz društva Vel. Kopanica Din 960; članu Karlu Dicu iz društva Novo Sarajevo Din 250; naraštajcu Janku Leskovšeku iz društva Maribor matica 650 Din; članu Maksu Dvorniku iz društva Šoštanj Din 100; članu Georgu Bulatiču iz ruskog otseka Zagreb 1 Din 350; članu Andriji Martinoviču iz društva Žgala Din 1120; članu Maksu Nahliku iz društva Ljubljana-Tabor Din 1200; članu Stanku Koštonaju iz dr. Celje Din 2000 (trajna invalidnost 20%); članu Franji Rojču iz društva Celje Din 2000 (trajna invalidnost 20%). — Izveštaj prima se do znanja i odobrava.
Saopštava se nadalje, da jc sednica rev. odbora Saveza sazvana za dan 18 o. m.
Pretscdavajuči brat Gangl upozo-rava na poslovnik plenarne sednice uprave Saveza i na okolnost da treba da se održi još jedna sednica pre plenuma savezne uprave. Zaključuje se, tla se ova sednica održi u petak 17 marta i da se na njoj raspravc svi predloži, koji če eventualno »tiči za sednicu plenuma.
Protestni telegrami
sokolskih župa, društava i čela protiv poslanice
Katoličkog episkopata
Čapljina: Ogorčeno protestujemo pro« tiv pokušaja cepanja naše otadžbine i ne< pravednog napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo:	Živeo Kraij! — Sokolska
četa Tasovčići.
Mlini Župe: Izrazujemo ogorčeni protest protiv nameravani)^ rušenja državnog i naeionalnog jedinstva kao i protiv napa« daja Katoličkog episkopata na Sokolstvo.
— Sokolska četa Mandaljena.
Dcmanovič: Poslanica Ratcličkog epi^ skopata nperena protiv Sokolstva izazvala je n nama Sokolima strašan revolt i ogors. čenje. Molimo Vas da na najvišem mestu budetc tumačem naše nep. kolebive verno> sti i odanosti. — Starešina: Ljuban Pjaca. Sokolska četa Lokve.
Ljubinje: Danas saznadosmo za doga* daj uperen protiv bratskog jugoslovcnskog Sokcla. Duboko dirnuti kličemo: dole s izdajieama rušenja državnog i narodnog je» dinstva. Živela Jugoslavija. — Sokolska četa Krajpolje, srez Ljubinje.
Janjina:	Najenergičnije protestujemo
protiv' svakog nameravanog rušenja držav; nog i narodnog jedinstva kao i protiv nas padaja Katoličkog episkopata na Sokol; stvo. Živeo Kralj! — Soko Janjina.
Vitina: Sokolska četa Klobuk najener* gičnije protestuje protiv napadaja Katolič; kog episkopata na Sokolstvo. Pripravni po; slednju kap kr\ri dati za svog Kralja i Otadžbinu kličemo: Živela Jugoslavija! — Za Sokolsku Četu Klobuk, starešina Rašić.
Mostar:	Duboko ogorčeni pokušajem
rušenja narodnog i državnog jedinstva te istupom Katoličkog episkopata protiv So; kolstva, iližemo energični protest, te i ovom prilikom ističemo da smo spremni protiv ovakvih akcija boriti se najodlučni; jo. — Sokolska četa VihovičitRudnik kraj Moetara.
Hum: Ova četa daje izraz svoje ogor* eenpsti protiv poznate poslanice Katolič* kog episkopata protivu Sokolstva. Živela Jugoslavija! — Sokolska četa Hum.
Ljubu&ki: Sokolska četa Vitina najener* gičnije protestuje protiv napadaja KatoHč* kog episkopata na Sokolstvo. Uvek pri; pravni poslednju kap krvi dati za svog Kralja i Otadžbinu kličemo: Živeo Kralj!
— Za četu stareSina: Dizdarevič.
Gacko: Sokolsko društvo Gacko sa svojih 13 sokolskih četa najogorčenije pro. testuje protiv onih, koji razvijaju otrovnu akciju protiv jedinstvene i nedeljive Jugo;
(Nastavak.)
slavije, tražeči da se s njima energično ob# računa. Takoder protestuje protiv poslani« ee Katoliikog episkopata protiv Sokolstva, koje bi bilo i ostaje stub državne snage i jedinstva. Gatački Sokoli spremni da dadu svoje živote za Kralja i Otadžbinu kliču: Živela Jugoslavija! —• Starešina Jeftanovič.
Ćilipi: Ogorčeno ustajemo protiv na; meravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva kao i protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Verni dinastiji i domovini kličemo: Živeo Kralj Jugoslavije!
—	Sokolska četa Ćillpi.
Zaton: Protestujemo najodlučnije pro* tiv intriga za koje znamo odakle dolaze. Živela velika Jugoslavija! — Sokolska četa Zaton Katolici.
Smokvice: Ogorčeni osudujemo napa. daj na Sokolstvo sa strane Katoličkog epi; skopata. Hočemo jaku i nedeljivu Jugcsla; viju. — Sokolska četa Smokvica na Korčuli.
Ljubuiki:	Sokolstvo sreza ljubuškog,
veran čuvar državnog i narodnog jedinstva doetojan baštinik visokih sokolskih tradi; cija u ovim krajevima, najenergičnije pro; testuje protiv neopravdanog napadaja Kat. episkopata protiv Sokolstva. Uvek priprav; ni dati poslednju kap krvi za svog Kralja i nedeljivu Jugoslaviju, kličemo:	Živeo
Kralj! Živela Jugoslavija! — Za Sokolsko društvo starešina Nazečić.
Konjic: Sa tromesečne sednice u pris sustvu svih pretstavnika Sokolskih četa: Bijela, Borci, Kala, Čieevo, Bradina, Ostro; žac, Jablanica, te celokupnog odbora ma; tičnog društva i videnijih članova protc« stujemo protiv nekultumog akta Katolič; kog episkopata. Ostajemo verni jugoslo; venskoj » sokolskoj ideologiji, te kličemo: Živelo Sokolstvo! — Sokolsko društvo Konjic, starešina: Repovac.
Blato: Sa tromesečne sednice sa četom Smokvica najoStrije osudujemo i protestu; jemo protiv napadaja Katoličkog episkopa; ta na Sokolstvo. Verni velikoj jugosloven« skoj i sokolskoj ideji izrazujemo nepokole; bivu odanost junačkom Kralju kličuči: Ži« veo Kralji Živelo Sokolstvo! —
Stolac: S največim ogorčenjem osudu; jemo i protestujemo protiv pokušaja ru; šenja državnog i narodnog jedinstva. Isto; vremeno oStro protestujemo protiv- poslani; ce Katoličkog episkopata uperene protiv Sokolstva, koja je čitana u ovdašnjoj rimo; katol. crkvi 8 januara. Uvek i nepokolebivo stoječi na braniku narodnog i državnog je. dinstva, spremni da se za nacionalne idea-
le i drage nam otadžbine svi potpuno žrtvujemo, kličemo: Živela Jugoslavija! —• Sokolsko društvo Stolac,
Mostar: S dubokim ogorčenjem osudu; jemo rad svih onih, koji rade na rušenju jugoslovenskog narodnog i državnog jedin; stva, najdragocenijcg temelja naše srečne buduenosti. Ujedno najenergičnije prote« stujemo protiv najnovije poslanice Katol. episkopata uperene protiv Sokolstva, uve> rcni da je ona inspirisana željom da se omete spasonosni rad Sokolstva na širenju ljuhavi i bratstva medu jedinstvenom bra; čom, te na fizičkom i moralnem jačanju ujedinjenog našeg naroda. Tražimo ener; gične mere nadležnih protiv svili onih koji ometaju plodonosni patriotski rad Sokol; stva na jačanju države i naroda. — Sokol, župa Mostar.
Mostar: Sve protivnike Sokola i sokol; ske misli osudujemo i protestujemo protiv njihovog rada. Živeo Kralj! Živelo Sokol; stvo! — Sokolska četa Pijesci«Mostar,
Ston: Ogorčeni radom narodnih nepri; jatelja i neosnovanim liapadajima Katolič; kog episkopata protiv Sokolstva, ciicrgič; no protestujemo i izrazujemo našu nepo* kolebivu vernost nacionalnim idealima. — Sokolsko društvo Ston,
Imoteki: Ogorčeni poslanieom Katolič; kog episkopata protiv Sokolstva, iskrenog pregaraoca i čuvara narodnog i državnog jedinstva, gajitclja svHi čovečjih vrnila u narodu, dižemo najoštriji protest. Živela Jugoslavija! — Sokol.
Čapljina: Protestujemo protiv svih koji hoče da diraju u celinu naše otadžbine i osudujemo pokušaj Katoličkog episkopata koji baca na našu organizaciju bezversku ljagu. Pridružujemo se ostaloj brači iz na* Se sokolske porodice kličuči: Živeo Kralj!
—	Sokolska četa Počitelj.
Trebinje. Najenergičnije protestujemo protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva kao i protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo stoje« ei tesno povezani idejom bratstva i -jedin* stva svih Jugoslovena, kličemo snažno: 2i« vela Jugoslavija! - Za Sokolsko drottvo Trebinje: tajnik Kami! Fujdur, starešina Pero Bubalo.
Ravno: Uprava Sokolske čete u Ra\> nora sa svoje vanredive sednice pozdravlja .\’j. Vel. Kralja i kraljevski Dom izrazu* juči svoju odanost. Tvrdimo da su neistis niti napadaji na Sokolstvo kao da ono radi protiv crkve, jer ono stoji uvek uz držav;
no i »eekmalno jedinstvo i vereku trpelji* vosk — Uprava čete, starešina: Boško Ljevftfc.
Biieća: Osuđujemo nepatriotski gest i kličemo: Živeo Kralj i nedeljiva Jugosla* vija! ~ Sokolska četa Meka Gruda.
Revno: Učitelji Sokoli sreza Ijubinskog najodlučnije protcstuju protiv rušilaca div žavnog i narodnog jedinstva, te muški osu* duju napadaje Katoličkog episkopata na naše nacionalno Sokolstvo, koje je najčvr* šea garancija sjajne budućnosti i slave ju* ijoslovenskog naroda. Živeo Kralj! Živelo Sokolstvo! — Đorđe Tilimbat, učitelj, Strujifii.
Gacko: Sokolska četa Samobor, srez t račko, najoštrije osuduje rad svih 'onih, koji svesno ili nesvesno ruše temelje dr* žavnog i narodnog jedinstva. Zgraža se naročito nad poslanicom Katol. episkopata, koj-a Je bez ikakva osnova i zlonamerna. Seljačke tvrde ruke čuvače ovu državu. Živela Otadžbina! — Odbor.
Vitina: Sokoli sela Graba najenergič* nije protcstuju protiv neopravdanog napa* daja Katoliekog episkopata na Sokolstvo. Uvek pripravni dati i pcslednju kap krvi za Kralja i Otadžbinu, kličemo: Živela Ju* goslavija! — Sokolska četa GrabsLjubuški.
Gacko: Oštro protestujemo protiv svih napadaja na Sokolstvo. Spremni smo kao jugcelovenski Sokoli uvek stati na branik naše nedeljive domovine i živote položiti /a Kralja i Otadžbinu. Živeo Kralj! Zdra* vo! — Sokolska četa Vrba. Starešina: Bo* riša Subotič, tajnik: Blagoje Poleksič.
Ravno: U zanosu naših ustaša i dobro* voljaca najodlučnije protestujemo protiv rušilaca narodnog i državnog jedinstva i odiučno osudujemo napadaje Katoliekog episkopata na nas Sokole, čuvare jedinstva i slobode. Otadžbino, raduj se jer smo uvek spremni stati na tvoj branik! — Sok. četa Strujiči, srez Ljubinje.
Vela Luka: Povodom poslanice Katol. episkopata protiv našeg narodnog i držav* nog u jedili jenja, s največim ogorčenjem protestujemo. Nepokolebivo verni našem mudrom i junačkom Kralju, otadžbini i je* diustvu, kličemo: Živela velika i nerazdelji* va Jugoslavija! — Sokolsko društvo.
ĐurinićisMGlunat: Imajući u vidu po* slanicu Katol. episkopata protivu Sokol* stva, ustajemo ogorčeno protestujuči pro* tiv bolesnih ambicija, kojima je tendeneija skrenuti brod državnog života s pravog puta i baciti u ponor ideal našega naroda, našu krvljom stvorenu državu. Sokoli ove čete Imajuči u vidu čuvanje državnog idca* la spremni su uvek dati svoj život pod geslom ».Kralj i nared!«
Cafcela: čuvati kostima i krvlju ste* eenu, a sada močnu i dičnu, jugoslaviju je prva i sveta dužnost Sokola. Vera u Boga i njeno širenje, trezvena rasudivanja o svemu, uzgoj zdrava tela i u njemu zdrave duše je geslo Sokolstva. Sokolstvo je uz* nemircno poslanicom Katol. episkopata i uvreden mu je ponos, stoga ustajemo s verom u Boga protiv takovog širenja i na* padaja, spremni uvek sve dati za svoga Kralja i milu Jugoslaviju. — Četa Gabela.
*
11. ŽUPA LJUBLJANA
Št. Vid pri Stični. Ogorčeno protestu* jemo protiv napadaja na Sokolstvo sa stra* ne jugoslovenskog katoliekog episkopata. Tražimo primenu zakona. Soko Ivančna Gorica.
Moravče. Odiučno protestujemo protiv napadaja na našu sokolsku organizaciju sa strane jugoslovenskog katoliekog episkopa* ta te kličemo jedinstvenoj i mečnoj Kra* ljevini Jugoslaviji: Živeo Kralj Aleksandar! Živela Jugoslavija! Soko Moravče.
Hotedršica. Sokolsko društvo Hotedr* šica priključuje se opštem narodnom ogor* čenju i odiučno protestuje protiv napadaja episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavi* ja! Starosta Bruch.
Videm — Dobre Polje. Ogorčeni pro* testujemo protiv spomenice katoliekog epi* skopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Soko Dobre Polje.
Dol pri Ljubljani. Protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata protiv So* kola. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! So= kolsko društvo Dol pri Ljubljani.
Kranj. Sokolska četa na Skaručni žu* pa Ljubljana ogorčeno odbija neosnovanu i pogrešim poslanicu katoličkog episkopata protiv Sokolstva, koja je bila pročitana 8 januara u našim crkvama. Živeo Nj. Ve!. Kralj Aleksander I.! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Ježica Četa Skaručna. Starosta Jernej Voden.
Plešče. Protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Plešee.
Prezid. Sokolsko društvo u Prczidu sa ogorčenjem osuduje poslanicu katoličkog episkopata protiv Sokola te vam izražava svoju nepokolebivu vernost i odanost. Ži* veo Kralj! živela Jugoslavija! Starosta Žagar.
Ljubljana. Sokolsko društvo Stepanja Vas najodluenije protestuje proti poslani* ec katoličkog episkopata, u kojoj sc na* merno napada Sokolstvo i njegov rad. Ne* ka sc sa svom strogošču upotrebi zakon. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starosta Stana, tajnik Ropie,
Domžale. Ogorčeno protestujemo pro*
tiv napadaja katoliekog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Radomlje,
Vrhnika. Naše pogranično selo sa naj* veeim ogorčenjem protestuje protiv napa* daja pastirskog lista na Sokolstvo te kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa HorjuLVrhnika.
Moste pri Ljubljani. Sa velikim ogor* čenjem odbijamo teški napadaj katoličkog episkopata protiv SKJ, duhovnom pret* stavniku naše ujedinjene Jugoslavije, pri* ključujuči se živim protestima sviju bra* nilaca naše otadžbine i tražeči kaznu za sve krivce. Živeo Kralj! Živela Jugoslavi* ja! Sokolsko društvo Moste pri Ljubijani.
Stara Cerkev pri Kočevju. Sokolsko društvo Stara Cerkev pri Kočevju ogorče* no protestuje protiv poslanice katoličkog episkopata, koja je bila pročitana u svim katdičkim crkvama dana 8 januara 1933. S bratskim Zdravo kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starosta Bedenikovič.
Št. Vid pri Stični. Soko Št. Vid Do* lenjska ogorčeno protestuje protiv napa* daja katoličkog episkopata prema Sokol* stvu zbog uvredljivog poniženja Sokolstva. Tražimo javnu zadovoljštinu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol št. Vid Dolenj* sko.
Koprivnik pri Kočevju. Protiv napa* daja katoličkog episkopata na Sokolstvo najoštrije protestujemo. Živeo Kralj! Žive* la Jugoslavija! Za Sokolsku četu Kopriv: nik Vinko Ljubič.
Nova sela pri Kočevju. Protiv neosno* vanih napadaja katoličkog episkopata na Soko najenergičnije protestuje ovdašnja Sokolska četa Nova sela pri Kočevju.
Kočevje. Protestujemo proti neosno* vanih napadaja na SKJ od strane katoli* čkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Ju* goslavija! Sokol Kočevje.
Devjca Marija v Polju. Protestujemo protiv ispada episkopata na Sokolstvo. Ži*. veo Kralj i Jugoslavija! Sokol Polje.
Ljubljana. Sokolsko društvo Ljubija* na IV, četa u Lavrici odiučno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na viteški SKJ, jer je cilj Sokolstva uzvišen nad ovakovim insinuacijama. Sokolstvo se bori samo za jaki i nacionalni narodni na* raštaj i za veličinu naše nedeljive Jugosla* vije. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Št. Vid nad Ljubijanom. Sokolsko dru* štvo št. nad Ljubijanom ogorčeno prote* stuje protiv napadaja jugoslovenskog ka* toličkog episkopata na Sokolstvo, želeči, da se svom strogošču upotrebi zakon proti svima. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sta* rosta Dr. Arko.
Planina pri Rakeku. Za tešku uvredu Sokolstva tražimo energičnu kaznu za kriv* ce. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Pianina starosta Demša.
Žiri. Odiučno protestujemo protiv na* padaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Žiri.
Brezovica. Sokolsko društvo Brezovica v pri Ljubljani protestuje protiv pastirskog ‘ lista čitanog u katoličkim crkvama. Staro* sta Andrej Jevec, tajnik Ivan Furlan ml.
Ljubljana Taborska porodita od 2000 lica svečano protestuje protiv pastirskog lista katoliekog episkopata koji u svojoj versko j uetrpeljivosti napada svetao spo* men našeg neumrlog brata Tirša i zaoštra* va borbu rimske katoličke crkve protiv sokolske ideje i delovanja sokolske orga* nizacije. Živeo Kralj! živela Jugoslavija! Soko 1 Ljubljana Tabor,
Litija. Uprava Sokolskog društva Lit'= jasšmartno, sabrana na sednici dana 11 ja* nuara 1933, duboko juvredena najodlučnije protestuje protiv neosnovanih napadaja u pastirskom listu pročitansm u crkvaina da* na 8 januara 1933. Tražimo da se prot’v tih ispada na Soko Kraljevine Jugoslavije i na našeg starešinu brata Prestolouaskdni* ka, čija je uzvišena ličnost u vezi s tim isto tako napaduuta, energično nastupi. Ž>* veo Kralj! Živela Jugoslavija! Stare.š-nj Fran Lajovic, tajnik Ivan Škodnik.
Stari trg pri Rakeku. Kao protest pro* tiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo, uveravamo da čemo uvek posve* titi sve naše snage sokolskom radu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Loška Dolina.
Rakek. Najodluenije protestujemo pro* tiv napadaja episkopata na Sokolstvo. Kao protest još agilnije čemo da širimo i utvr* dujemo sokolsku misao sa naročitim obzi* rom na nacionalnu savest i ostajuči kao pogranični Sokoli čuvari naše lepe Jugo* slavije. Živeo Kralj Aleksandar! Živela Ju* goslavija! Starosta Jos, Šušteršič.
Preserje. Sokoli iz Preserja sa ogorče* njem odbijaju uvredljivc napadaje katoli* čkog episkopata na našu organizaciju. Ži* veo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Preserje.
Višnja Gora. Sokolsko društvo Višnja Gora ogorčeno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na Soko. živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Ljubljana. Glavna skupština Sokola lil u Ljubljani jednoglasno i ogorčeno odbija i osuduje ncosnovane napadaje katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Ži* vela Jugoslavija! Starosta Danilo Šaplja, tajnik Hrabroslav Sever.
Nova vas pri Rakeku. Sokol na Blokah najodluenije protestuje protivu napadaja katoličkog episkopata na Soko i protiv zlo* upotrebe vere i crkve. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Bloke.
Grahovo pri Cerknici. Pqgranično So* kolsko gnezdo ogorčeno protestuje protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol* stvo, Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! So* kolska četa Grahovo pri Cerknici.
Ljubljana. Sokolska župa Ljubljana Ogorčeno protestuje protiv uvreda i nco* sn;.vanih napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Zdravo! Živeo Kralji Živela Jugoslavija! Župska uprava.
Domžale. Članovi Sokolskog društva Domžale sa ogorčenjem protestuju protiv
napadaja katoličkog episkopata na Sokol*
stvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sta* rosta Šetina.
Ljubljana. Ogorčeno protestujemo pro* tiv napadaja katoličkog episkopata na So* kolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Uprava Sokola Ljubljana II.
Turjak. Ovdašnja četa SKJ najener* gičnije protestuje protiv napadaja katoli* čkog episkopata na sokolsku organizaciju. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starosta Ahec, tajnik Rudolf.
Mengeš. Sokolsko društvo u Mengšu sa ogorčenjem osuduje napadaj katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj* Žive* la Jugoslavija!
Cerknica. Sa ogorčenjem protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Ceknica.
Ljubljana. Molimo da dobijemo zado* voljštinu za uvrede i klevete katoličkog episkopata i da u buduče preprečite slične napadaje. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Notranje Gorice.
Ljubljana. Najodluenije protestujemo' protiv napadača na Sokolstvo. Sokol Ljubs ljanasšiška.
Ljubljana. Sokol Ljubljana IV odiučno i ogorčeno protestuje protiv napadaja ka* toličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! Stare* šina Drago Pogačnik, tajnik Milan Anto* sijevič.
(Nastaviće se)
ts ielovežhačlzog sveta
ČEŠKOSLOVAČKE NESOKOLSKE TELESNOUZGOJNE ORGANIZACIJE U AMERICI
Pored češkog sokolskog saveza — »Obec Sokolska v Americe« — te slo-vačkog telovežbačkog saveza — »Slovenska teloevična jednota Soko’« — pošto je u Severnoj Americi i vanso-kolske, katoličke telovežbačke organizacije, od kojih se neke nazivlju isto sokolskim imenom ali nemaju nikak-vih veza sa Sokolstvom, ni u domovini ni u Americi. Dok dokle jedan dto katoličkih društava nosi sokolsko ime, drugi deo nosi naziv »Slovenski Orol« i t d. Dalje pak. osim katoličkih postaje još i radnička telovežbaeka udruženja, koja delom također nose naziv sokolski a delom se nazivlju Radničke telovaspitne jednote. Konač-no i komunisti češkoslovačke narodnosti imadu svoju Federaciju radničkih telovežbačkih društava u Njujorku. Od organizacija, koje zapravo nešto reprezentuju, pored sokolskih, pisto-je i sledeče nesokolske: Katolički Soko sa 65 društava, od kojih radi oko 20, dalje Slovački katolički Soko udruženje čija je glavna zadača pod-upiranje svog članstva, koje sc samo u manjoj meri bavi telovežbom. Isto tako je i Slovački Orao u Americi vi-še-manje samo potporno društvo sa manje razvijenim telovežbačkim ra-dom. Savez radničkih telovežbačkih društava ima oko 20 jedinica, te je organizovan slično kao i istoimeni savez u Pragu, a koji je pod okriljem socijalno-demokratske stranke. Ko-munističikih društava ima samo oko 6.
—	Prema ovome vidi se, da meda če-hoslovaeima postoji prilično velik broj telesnouzgojnih organizacija, ali vodstvo pripada svakako Sokolstvu, orga-nizovanom u Savezu češkoslovačkrg Sokolstva u Americi, koji jc član Saveza slovenskog Sokolstva u Americ;.
BUGARSKI JUNAČI POLAZE U FRANCUSKU I TURSKU
Kako javljaju »Lidove Novini«, vodstvo bugarskih Junaka zakl;učilo je da na Duhove otpošalje jedmi ек-spediciju na gimnastičke svečanosti u Anguleme, gde če se održati ovogodiš-nii slet Unije francuskih gimnasta. Druga ekspedicija pak — manj* — posetiče priredbu turskih gimnasta te če tom prilikom nastupiti i na nate-caniima. Radujuči se Sto ovim bugar-ski Junači izlaze iz svoje osamljenosti i stupaju u veze s gimnastima^ ostalih naroda, ipak iskreno žalimo, što kod njih i ne vidimo namere da bi pose-tili i naš jugoslovenski sokolski po krajinski slet u Ljubljani, koji se pri-redujc prilikom 70 godišnjice postoja-nja jugoslovenskog Sokola, a gel c svakako kao Sloveni nikako ne bi^ strieli da izostanu. Oni bi svojim učeščem na našem pomenutom sletu samo o!ak-šali uspostavljenje veza sa celokupni n Sokolstvom.
OVOGODIŠNJ1 SLET TURNERA U ŽATCU
Ovc godinc prireduje savez tur-nera u Češkoslovačkoj svoj slet u Žat-cu, središtu hmeljarstva CSR. Kao gosti sudelovače u velikom broju i au-strijski tu meri, koji se več sprci-utjj za ovaj slet. Slet obuhvatače sletske utakmice saveza te javno ^ vežbanje članstva i članica. Proste vežbe izdače savez tek u martu.
OVOGODIŠNJI PROGRAM ŠVICARSKIH GIMNASTA
Posle velikog saveznog slcta, prošte godine prilikom stogodišnjice švi-carskog gimnastičkog saveza u Vrau,
ove godine savez svičar-skih gimnasta neče prirediti osim saveznih igetra u septembru nikakve veče priredbe Sa-vezni dan igara obuhvatače utakmice u igrama, i to pojedinaca i vrsta; prijave za ove igre odredenc su samo do 10 aprila. Več po ovome datumu vidimo, da se računa s veoma velikim bro-jem takmičara, što je i sasvim razumljivo. jer^ savezni dan igara pretstav-Ija^ u Svičarskoj jedan opčeniti nacio nalni praznik. Što se tiče izleta u ino-stranstvo, švicarski če savez posetiti slet nemačkih turnera u Štutgartu i ovogodišnje svečanosti Unije francuskih gimnasta u Angulemu. Ženski savez učestvovaee na medunarodnim utakmicama ženske telovežbe, ko ju prireduje Unija luksemburških ginina-sta 23 i 24 jula. u Luksemburgu. Sem ove priredbe, žene če posetiti i slet Ženske franeuske unije u Lile-u od 3 do 6 jula.
SITNE VESTI IZ TELOVEŽBA ČKOG SVETA
U Danjskoj postoji, pored ostalih, i Radnički telovežbački savez, koji u pivom redu goji samo nogomet. Ovaj savez ima oko 11.000 članstva, medu kojim je više od 5000 nogometaša. — Finci su poslali u Budimpešta svoje olimpijske gimnastičke takrniča-re da se nateču s madžarskom reprc-zentacijom, koja je dobila na Olimpijadi tek četvrto mesto. Ova takmiče-nja, koja su održana 7 i 8 februara o. g., završena su slabom pobedom madžarskih gimnasta, usprkos činjenice, da se u njih o voj reprezentaciji nije takmičio poznati madžarski prvak Pele. U takmičenju prvi je bio Madžar Peter, drugi Finac Uosikinen. - Naj-starije italijansko gimnastičko društvo »Dinastika di Torino« podiglo je u Turinu novu vežbaonicu, dok je sve od godine osnivanja — 1848 - - radilo u staroj vežbaonici. Prošle godine ova stara vežbaonica bila je porušena, na čijem je mestu sagradena nova sa dvo-tanom 30 m dugačkom. 15 m širokom i 10 m visokom, te sa još jednom spo-rednom dvoranom od 9 X 13 m. Otvo-renje nove vežbaonice biče 21 aprila.
—	Italijanski gimnasti л-eč se sprema-ju za sastav m^dunarodne takmičarske vrste za XII medunarodne utakmice u Budimpešti, koje prireduje Medtma-rodna gimnastična federacija 1934 go-dine. Vrstu uvežbače poznati stari medunarodni takmičar Bralja .
Desetgodišnjica udruženja »Cvijete Zuzorič«. Dne 12 marta na veoma svečan način proslavljena je desetgodišnjica udruženja prijatelja umetnosti »Cvijeta Zuzorič«. Ovo društvo, kome je zadača propagiranje umetnosti — bilo literature, muzike, slikarstva ili kiparstva, i koje omogučujc razne umetničke izložbe, te time širi smisao za umetnost i omogučuje umetnicima da svoje radove i prodaju, osnovano je p ob udom našeg priznatog književnika
g.	Branislava Nušiča 1922 godine, ka-da j c on bio načelnik umetničkog ode-ljenja Ministarstva prosvete. Na njegov predlog udruženje je uzelo ime »Cvijeta Zuzorič«, po lepoj i duhovi-toj Dubrovčanki iz 16 veka, koja je svojom lepotom i umom inspirisala ta-danje umetnike. Udruženje je u tih 10 godina ne samo priredilo i omogučilo ceo niz raznih umetničkih izložaba, nego je i sagradilo lep Unietnički paviljon, koji jc na ukras našoj prestoniei. Kroz punih devet godina na čelu udruženja »Cvijete Zuzorič« nalazi sc gda. Olga Stanojevič, koja je članica uprave udruženja od njegovog osnutka.
t Ernest Hebrard. Pre nekoliko dana umrp je u Parizu čuveni arhitekt Erne Hebrar, Ikoji po svom umetnič-kom radu nije bio poznat samo u Fran-cuskoj, nego i u inostranstvu. Radio je po nalogu svoje vlade u Indokini, u Solunu 1917 nakon strahovitog požara, a poslednjih godina redovito je dr-žao predavanja o arhitekturi na visoko] školi umetnosti u Atini. Našu zemlju, i to naš Split, zadužio je monumentalnim delom, t. j. spisom: Le Pa-lais de Diocletien a Spalato — Diokle-cianova palata u Splitu. Ovo remek de-
lo	plod jc 5 godišnjih študija. U tu je svfhu boravio 4 godine u našoj sredini u Splitu. Delo je izašlo godine 1912 u Parizu uz saradnju prof. J. Cajlera.
40 godišnjica Crikvenice kao kupa-lišta. Crikvenica, poznato naše kupali-šte i letovište u Hrv. Primorju, slavi ovc godine 40 godišnjicu svog opstan-ka kao kupališta i lečilišta. Pokroviteljstvo nad tom proslavom preuzeo je ban Savske banovine brat dr. Ivo Perovič. U vezi s tim jubilejom održava se u Crikvenici ove godine i kongres jugoslovenskih lekara. te glavna skupština saveza kupališta.
Izložba slovenske ilustrirane štam-pe u Pragu. U izložbenim prostorijama> Centralne biblioteke grada Praga spretna se interesantna izložba slovenske ilustrirane štampe. Tom zgodom biče izložene i zanimive fotografije iz raznih slovenskih kulturnih centara. Iniči jativu za ovu značajnu izložbu dale
su članice Zajednice slovenskih žena. Na pripremama saraduje Slovenski in-Pragu i vodstvo Centralne biblioteke grada Praga.
Don Ivan Prodan. U Zadru je umro u petak 11 marta u svojoj 81 go di ni Don Ivo Prodan, čestit svešte-nik i zaslužan nacionalni radnik. On ima velikih^ zasluga za nacionalno pro-budenje našeg Primorja i za vaspitanje nacionalnih sveštenika. Osobite zasluge stekao je time, što je preuzevši tali-janski list »La Dalmazia Catolica« isti pohrvatio prozvavši ga »Katolička Dal-matija«. Kad je ovaj list prestao izla-ziti izdavao je i vodio list »Hrvatska kruna«, koja je izlazila sve do svršet-ka rata. U subotu bio je prevezen iz Zadra u Preko gde je i sahranjen.
Jubilej Tome Zupana. Poznati slo-venački kulturni radnik i jedan od naj-odličnijih nacionalnih sveštenika u Slovenačkoj, monsinjor Tomo Zupan, apostolski protonotar, slavio je ovih dana 70-godišnjicu svoga mismštva — »železnu misu«. Jubilarac je o svakom svojem jubileju poklonio svom narodu po kakav značajniji literarno-istorijski rad. Ovom zgodom, u listu »Mladika«, objavljuje Uspomene (Sečanja) sestre velikog pesnika dr. Prešerna o svome bratu. Ovaj 94-godišnji stari kulturni radnik pokazao je time iznova sVoju zaista gvozdenu narav i svežinu tela i duha.
Demostenova nagrada za advokate, U Francuskoj postoji fond pod imenom Demostenova nagrada. 'Iz tog se fonda svake godine podeljuje primerna nagrada advokatima za koji njihov sjajan govor u dotičnoj godini. Ta nagrada nije samo materijalnog karakte-ra, več ima pre svega i moralan značaj jer mogu time da dodu na površinu i dc sada nepoznati pravnici.
50-godišnjica smrti Karla Marksa.
Dne 14 marta navršilo se je 50 godina od smrti velikog socijalnog filozofa i naučenjaka, utemeljitelja socijalizma Karla Marksa. Glavno njegovo delo: »Kapital«, postalo je osnova nove struje u nauči i politici, takozvanog socija-lizma. Poznati su i drugi njegovi rado-vi. Kako ga smatraju socijalisti za svog utemeljitelja, nazivaju se po njemu —- marksisti.
70-godišajica Gabriela d’ Anuncia.
Dne 12 marta navršio je poznati italijanski književnik Gabriele d’ Anuncio 70 godina svog života. I ako je nepri-jatelj našeg naroda i poznat u naše,m narodu osobito zbog svog rijeekog avanturizma, ipak je on poznat i priznan književnik ne samo u Italiji, nego i u inostranstvu. O njemu kažu, da je največi dekorater u literaturi. Jedno od njegovih največih dela je roman »Ogan.j«. Njegov život bio je buran i neustaljen, tek sada u starim godinama povukao se je na svoje imanje gde radi na književnom, a razume se, i na poliiičkom polju u službi fašizma. Ne ka njegova dela bila su od Vatikana stavljena čaik i na indeks zbog protu-verskih i nemoralnih tendeneija.
Desetgodišnjica sovjetske vazdu-hcplovne akademije. Rusija je prva od država, koja jc osnovala zaseban institut za proučavanje vazduhoplovstva i to Vazduhoplovnu akademiju, koja ovc godine slavi 10-godišnjicu svog rada. Akademija se sastoji iz visoke škole za obrazovanje zrakoplovnih in-ženjera i komandanata, iz naučno-is-traživalačkog instituta š mnogobrojnim radionicama i laboratorij ima, tc iz konstrukterskog odeljenja.
LETOPIS MATICE SRPSKE, NOVI SAD
Sveska za mart 1933 ima sledeči sadržaj: Istok i zapad u istoriji Slo-vena — dr. Teodor Taranovski; Razmišljanja u sutonu, pesma. — Stevan P. Beševič. — Sa suncem u oku, pesma
— Milutin Jovanovič. — Nasamo s ti-šinom, pesma — Ivan S. Sajkovič. — Proleče, pesma — Veljko Laćarac. — Ude s, pripovetka — Dordo Glumač. — šekspir i Montenj — dr. Milan Markovič. — Turgenjev i Dostojevski — Petar Mitropan. — Portreti državnika: 1 orna Vudro Vilson — dr. Dura Popovič. — Savremena pitanja: Deka-dencija srpskog naroda u Vojvodini —-dr.. Nikola Milutinovič i Milan .lakšič.
— Prilazi i beleške iz književnosti. — Nauka i časopisi. — Opšte beleške. — Naši pokojnici.
NARODNA STARINA, ZAGREB
Časopis za istoriju i etnografiju Južnih Slovena. Knjiga X donosi sledeči sadržaj:	Dr. Branimir Gušič:
Mljet (sav 19 slika i s 1 kartom.) — Dr. Požidar Širola: Fučkalice (sa 29 slika).
— Dr. Josip Matasovič: Nekoji fragmenti historije XVII stoljcea II. — llamdija Kreše vi j ako vič: Dva Bošnjaka povjesničara (Kadič i Jelenič). — Dr. Lujo Thaler: Jedna polemika protiv Attorhvra Dakovčanina. —■ Ferdo Heffler: Krisnicc i Zeleni Jurc u kar-
h.vačkoj okolici u XIX stolječu. — Dr. Milan Prelog: Hrvatski liodočasnici u Moskv^i godine 1867. — Nekrolozi. — Publikacije. — Bilješke.
IZVEŠTAJ O GODIŠNJEM RADU SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA ZA 1932 GODINU
Ovaj izveštaj na svojih 46 stranica prikazuje nam pregledno i lepo stanj s i rađ bratske Sokolske župe Sušak-Ri-jeka u minulo j godini. Iz referata po-jedrnih funkcionera župe razabire se, da se rad u žtipi razvija postojano : sigurno, iako tomc stoje na putu ve like prepreke, poglavito materijalne naravi. Kad bi se na koji način mogle i barem donekle da ublaže ove neda-ee, rad župe bio bi još plodniji i uspeš-niji. Imajuči u vidu, da ova župa deluje baš na najizloženijem delu naše države, upravo na udajmoj tačci i na očigled naših neprijatelja, trebalo bi
Ž.upa "Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IV
Ovo mlado društvo u pretežno radničkom kraju pokazalo je do sada takve rezultate rada da može poslu-žiti za primer ostalim društvima:
Osnovano je 1929 god. i do juna pr. god. radilo je u jednoj maloj ka-vanskoj sali, koja nije imala uslova za sokolski rad ni u najužem smislu, pa ipak	ono	je	dalo	za vidne	rezultate.
1932	god.	ovo je društvo	sazidalo i
svoj	moderni	dom,	gotovo	iz svojih
sredstava.	Od	kada	je društvo dobilo
svoj dom, preduzelo je velike zamahe sokolskog rada i u tehničkom i pro-svetnom radu. Osnovalo je pozorišni
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO V GRIŽAH
V nedeljo, dne 29. januarja 1933. je polagal obračun svojega dela v letu 1932. Sokol Griže pri Celju. Iz poročila upravnih funkcionarjev je bilo razvidno, da je tukajšnji Sokol, kljub krepki protiagitaciji naših nasprotnikov, v polni meri zadostil svoji nalogi. Društvena uprava je imela 11 rednih sej in eno svečano sejo dne 1. decembra
1932,	na Ikateri so se pred društvenim starosto zaobljubili vsi oni člani, ki tega še niso storili preje. V prošlem letu se je oddržala tudi lepo uspela Tyr-ševa proslava, katere se je udeležilo tudi lepo število nečlanov. Z mladinsko akademijo sc je dostojno proslavil 1. december. Mladinske vaje, deklamacije, mladinsko petje in alegorija so zadivile naše občane. Vse priznanje našima vrlima br. Gobecu R. in Zupaneku J. Priznanje, ki so ga želi nastopajoči, je dokaz, da so vsi res tudi čutili velik pomen tega slavnostnega dne. Enako se je proslavil tudi 17. december 1932. — Tyrševo leto pa je društvo zaključilo s silvestrovanjem v prostorih g. Niko Skoberne, gostilničarja v Grižah.
Iz poročila br. načelnika Zavolov-šeka je bilo razvidno, da vse vrste pridno vežbajo tudi svoje telo. Telovadba se vrši dvakrat tedensko in je bilo navzočih vsako telovadno uro povprečno 11 telovadcev. Člani tudi pridno vadijo v poletnem času v odbojki na letnem telovadišču.
Društveni prosvetar br. Gobec je izčrpno poročal o prosvetnem delovanju naše edinice, za kar je žel od navzočih popolno priznanje.
Končno je bila ponovno izvoljpna stara uprava z br. Karel Ocvirkom na čelu.
V svečanu leta 1933. smo odigrali zgodovinsko igro »Razbojnik Guzaj« od Ernesta Tirana dvakrat ob nabito polni dvorani, ki nas je kalkor moralno tudi gmotno precej podprla. — še lepšo sliko o tem pa je pokazala prijetna domača maškarada pri br. Jože Nn-prudniku, (katero so nosetili celo mnogi izven naših vrst. — Tudi smučarski od sek je bil pridno na delu. — Ustanovili smo knjižnico, ki je s članskimi
da se, sa svih nadležnih strana, ovaj požrtvovni rad zasluženo oceni i naj-izdašnije podupre. Prokušani i stari sokolski radnici, koji se nalaze na vodstvu župe, najbolje su jamstvo, da če i s d u župi i u buduče pokazivati dobre i zdrave plodove.
Trebate li
za Vašu društvenu muziku sposob-nog i agilnog kapelnika ujedno zborovoau sa višegodišnjom prak-som civilnom i vojničkom. Obra-tite se na V. K r a 1 i k a. učitelja muzike, Mrzla Vodica, Savska banovina, Gorski kotor.
otsek i muzičku sekcij u, koje su do sada dale več zavidne rezultate.
Društvo je održalo od 1 do 28 fe-bruara t. g. svoj prvi prednjački tečaj, koji su redovito posečivali i uspešno završili 11 brače i 7 sestara. Ova mlada grupa svršenih tečajaca velika je dobit našem društvu, jer oskudeva
očekuje.
SOKOLSKO DRUŠTVO SMEDEREVO
Društveni prednjački ispit su položili: br. Stojanovič Budimir, Simič Mitar, Stošič Milan, Drenjakovič Radomir, Dimitrijevič Mirko i sestra Živ-kovič Vukosava.
darovi narasla na 185 knjig. Upamo še na večji razmah. Telovadba tudi lepo napreduje. Vadimo zletne vaje za Ljubljano; kamor pohitimo po možnosti vsi. — Pevski zbortse je pomnožil za 4 člane in šteje sedaj 18 peVcev in vadi dvakrat tedensko. Zbor je močna opora našim prireditvam in sokolski skupnosti.
Že nekajkrat je naše članstvo pokazalo, da zna proti vsem in vsakomur nastopiti odločno, zato upamo in hočemo zastaviti vse sile in zmožnosti, da izbruhe nekdanjih političnih strasti z enim samim mahom pobijemo in povzdignemo Tyršev prapor še višje kakor je stal preje.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. JURIJ OB J. Ž. '
•
Sokolsko društvo Sv. Jurij ob j. ž. je priredilo dne 26. februara 1933. prvo smučarsko tekmo, ki je v vsakem oziru prav lepo uspela. Tekmovalo je
13	članov na 7 km dolgi progi, 10 naraščajnikov na 3 km in 12 moške dece na 200 m dolgi viseči progi. Organizacija je bila dobra. Tekmo sta vodila br. Seručar in br. Schescherko. Rezultati pri članih so: 1. Cvetko Janko
1	: 1’ 30”, 2. Mažgon Nace 1 :6’ 3”, 3. Gumzej Tine 1 :6’5”. Naraščaj: 1. Žagar Marijan 39’, 2. Kovačič Ivo 42’. Moška deca: 1. Mažgon Filip 43”, 2. Cvetko Slavko 47”, 3. Kresnik Polde 49”. Po tekmi so bili vsi tekmovalci pogoščeni s сајЛп in pecivom. Potek prve tekme v Št. Juriju je z velikimezanima-njem zasledovalo zelo mnogobrojno občinstvo od blizu in daleč.
Župa Celinfe
PREDNJAČKI TEČAJ ZA VODNIKE SEOSKIH ČETA
Sokolska župa Cetinje rasprostire se skoro na.celoj teritoriji Zetske banovine. Sokolstvo se razvija ovde, iako teško, ipak brzim tempom. Dokaz za to imamo u brojnom stanju jedinica, imamo 31 društvo sa 65 seoskih četa. Sokolska župa Cetinje osnovana je god. 1929, vitli se da je to mlada župa, koja se još uvek izraduje. Solidnom i čvrstom razvitku smetnja je oskudica u tehnički spremnim licima po društvi-
ma, a pogotovo po četama. Čete su toliko udaljene i s takovim teškim sa-obračajnim prilikama, da je skoro ne-moguče matičnim društvima obavljati česti pregled rada u tim četama, što je i razlog da čete ne zadovoljavaju kako to naša organizacija zahteva. Da bi se tome doskočilo, uprava je župe, na predlog načelništva župe, odlučila, održavati što češče tečajeve za vodnike tih četa, kako bi se uzmoglo četama dati spremna lica. — Prvi takav tečaj održan je od 1 februara do 1 mar-ta o. g., a u kome je bilo 49 brače tečajnika iz svih krajeva ove župe. Tako su bila zastupljena društva: Cetinje s četama: Štitari 2, Relezi 2, Gradac 1, čekliči 2, Dobuko Selo 2 svega 9 tečajnika. — Podgorica: Srpska 2, Belo Polje 2, Lijeva Rijeka 4 svega 8 teč.
— Danilov Grad: Spuž 2, ždrebaonik
2,	Slatina 1, svega 5 teč. — društvo Mojkovac 2 teč. — Peč: Vitomirica 1 teč. — Belo Polje: Rasovo 1 teč. — Vir Pazar: Sotoniči 2, Dupilo 2, Podgor 2, svega 6 teč. — Bar: Mrkojevici 2 teč.
— Budra: Maine 2 teč. — Herceg Novi: Sutorina 2, Mojdež 1, svega 3 teč.
— Kotor: Šisiči 2, Sutvara 2, Glavati-čič-Zubasi 2, Lestva2, Vranovici 2, Glavati 2, svega 12 teč. — Prema današnjem stanju i prilikama uvet za tečaj je bio, da u tečaj mogu biti prim-ljeni samo zemljoradnici, dovoljno pismeni, koji stalno borave u mestu čete. Obzirom na zemljoradnički stalež, predavalo se je u tečaju pored svih sokolskih grana takoder poljoprivreda i to u bogatom opsegu. Zahvaljujuči pravom shvačanju značaja tog tečaja za selo, kr. banska uprava omogučila je tečajnicima da dobiju naobrazbu^ u svim granama poljoprivrede. — Na-stavnički kadar sastavljen je bio od najbolj ih stručnjaka po jedinih grana.
— Voda tečaja bio je načelnik župe br. Žluva Josip, — praktične vežbe, sustav, igre, laka atletika, vodstvo četa, proste vežbe 1933 br. Žluva Josip sa 112 časova. — Strojeve vežbe br. ppor. Beleslin Đorđe sa 18 čas. — nauka gadanja ppor. Lamanski sa 12 čas. — praktično gadanje puk. Lazarevič Živorad, — ideologija dr. Piletič Vlado sa 7 čas. — Sok. istorija i naši velikani Milič Ščepan sa 12 čas. — nar. istorija Velimirovič Dušan sa 6 čas. — administracija Ivanovič Milutin sa 10 čas. — organizacija i grad. prava Milovič Aleksa sa 5 čas. — anatomija dr. Piletič Vlado sa 6 čas. — higijena i fiziologija dr. Gvozdenovič Milan sa 12 čas. — prva pomoč dr. Martino vic Niko sa 3 časa — zar. bolesti dr. Gera-simovič Nikolaj sa 2 časa — Poljoprivreda vršila se pod vodstvom br. Slap-ničara Dure, načelnika poljoprivred-nog odeljenja kr. banske uprave i bila je podeljena: ratarstvo inž. Duro-vič Radovan 10 čas. — vočarstvo inž. Dakonovič Vido 14 časova — povr-čarstvo dr. Miljuškovič Doko 8 čas.
— vinogradarstvo inž. Količ Niko 8 časova — zadrugarstvo inž. Poleksič Petar 5 čas. — stočarstvo dr.- Popovič Jovan 5 časova, ukupno 50 čas.
Velikom predusretljivošču g. komandanta zetske divizije tečaj je do-bio prostorijč u kasarni 38 peš. puka »Njegoševog« gde su se tečajnici hranili i spavali. Odličnu hranu kuhalo se je u vlastitoj režiji, život u tečaju je bio strogo internatski. Pored redovi-tih predavanja u slobodnom vremenu dolazila su u tečaj brača članovi žup-ske uprave, te su svaki, sa br. Bajič Mihajlom, II. zam. starešine župe na čelu, upotrebili svaku zgodu da tečajnike u slobodnom vremenu upučuju što više u Sokolstvo. — Zaslugom g-bana omogučeno je bilo tečajnicima besnlatno pohadanje svake pretstave u Narodnom pozorištu. Svaku nedelju posle podne tečajnici vršili su na mes-nom strelištu gadanje pod nadzorom br. puk. Lazareviča Živorada. Za celo vreme trajanja tečaja vladala je sokolska disciplina i red, te se može kazati, da su brača bila uistinu odabrana, i da’ su shvatili svoju zadaču. I pored toga što su sc u tečaju vršila dnevno predavanja 9—10 sati, a prema tome tečajnici nisu imali niti vremena za samoučenje, kod ispita iz svih predmeta tečajnici pokazali su opči neoče-kivani uspeh, a prema tomc brača pre-davači mogu biti zadovoljni za svoj rad i trud. — Dne 1 marta, nakon obavljcnih ispita, izvršeno je svečano zaključenje tečaja. Ban Zetske banovine g. Stanišič Aleksa počastio je tečajnike na tom rastanku svojom pri-sutnošću i tom prilikom uputio im je vrlo lepih i toplih reči, koje če sig,urno tečajnicima ostati u trajnoj uspome-ni. Pored g. bana prisustvovao je toj svečanosti g. komandant divizije general Maksimovič Vojin, koji je takoder tečajnicima uputio jedan lep vojničko-patriotski govor. Sreski načelnik br. Dedič Četko, kao župski referent za seoske čete, istaknuo je u svome govoru značaj rada seoskih četa u narodu. Napokon se je oprotio bratskim reči-ma s tečajnicima voda tečaja, župski načelnik br. Žluva Josip, zahvalivši g. banu za njegovu moralnu i materijalnu pomoč, g. komandantu zetske divizije za sva sredstva i susretljivost u sva-korti pogledu, brači predavačima za njihov trud i rad, a napolkon brači tečajnicima za njihovu ustrajnost i marljivost u tečaju pozivajuči ih, da ono, što su videli i čuli, prenesu u svoje se-
lo	i da na taj način šire Sokolstvo. — Za uspomenu na taj tečaj i taj dan obavljeno je zajedničko slikanje svih prisutnih. — J. Ž.
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA
II	OKRUŽJA
Dne 5 marta o. g. održan je zbor društvenih načelnika ‘II okružja Sok. župe Cetinje. Od 14 društava tog okružja zastupljeno je bilo 11. Nisu bila zastupljena, niti se opravdala, društva: Ulcinj, Bar, Prčanj, Denoviči. Sednicom je upravljao okružni načelnik br. Jurič Marko, a župsko je na-čelništvo zastupao načelnik župe br. Žluva. Pretresen je bio dosadašnji rad okružja koje je osnovano tek pred go-dinu dana. Izveštaj načelnika primljen je bez prigovora. Odlučeno je održati ove god. okr. slet i to 4 juna u Kotoru s obavezom za sva društva tog okružja s natecanjem. Teško sc jc udovo-ljilo želji br. Juriča da ne bude ponovno biran jednoglasno za načelnika okružja i to radi ozbiljne bolesti, koja ga prati več dulje vreme i tom prilikom zbor mu se je zahvalio za dosadašnji požrtvovni rad. Novo načel-ništvo birano je: načelnik br. Klisura Andro iz Kotora (prema tome sedište okružja prelazi u Kotor), načelnica s. Padbvan Marija iz Tivta, I zam. načelnika br. Jurič Marko iz Hercegno-voga, II zam. br. Zenovič Aleksa iz Budve, a zam. načelnice s. Vik Tonka iz Kotora. Sednica je održana u brat-skom, sokolskom duhu s čežnjom za bolji razvitak okružja u tehničkom pogledu. — J. Ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO LASTVA
Dne 5 februara održana je glavna skupština, koju je otvorio br. starešina Berne s pozdravom prvom starešini i Kraljevskom Domu. Iznaša sve vrline i nedostatke u društvu tokom
1932	god.
Načelnik opčine br. kap. Tripo Matkovič u lepom i patriotskom govoru osudujc poslanicu Katoličkog epi-skopata. Iznaša delovanje biskupa Štrosmajera za ujedinjenje svih Slo-vena, a ujedno izražava zahvalnost bo-kokotorskoin biskupu g. Učeliniu za njegovu simpatiju prema Sokolstvu.
Župski delegat prof. br. Bruno Marčič pozdravlja prisutne u ime žu-pe i pohvaljujc rad društvenih funkcionera s pozivom na što agilniji rad. Ujedno iznaša značaj Sokolstva u na-šoj nacionalno) prošlosti.
Br. tajnik Koprivce pročitao je izveštaj o društvenom radu u prošloj godini i statistiku društva od svog trogodišnjeg opstanka. Porast članova je 118. Načelnik društva br. Grubišič pročitao je svoj izveštaj o tehn. radu, koji je bio u prošloj godini vrlo opse-žan.
Sledi čitanje izveštaja ostalih funkcionera koji se jednoglasno pri-maju. Br. N. Perušina u ime revizio-nog odbora pročitao je svoj izveštaj i predložio, da se dade dosadanjoj upravi razrešnica, nakon čega prclaei sc na biran je nove uprave u koju su birani: starešina Josip Berne, zamenik J. Markovič, tajnik Tone Koprivec, načelnik Rudi Keržan. načelnica V. Matkovič, prosvetar Talijič Josip, blagajnik C. Poljičak, statističar Vinko Beranič, gospodar Ilko Tomičič. Odbor: R. Stanjevič, G. Hirš, Š. Pcruši-na, V. Škanata, F. Mihanjck i M. Mi-lajič. Revizioni odbor: kanonik don Duro Perušina, N. Perušina i A. Markovič. Sud časti: kap. T. Matkovič. Jereb Slavko, Šmid Osvald, Veličan Drago i Lukšič Luka.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO KRUŠEVAC
Sokolsko matično društvo u Kru-ševcu imajuči u vidu specijalne prilike našeg sela prvo je osnovalo sokolsku četu na teritoriji župe Kragujevac go-dine 1929 u selu Veliki Šiljigovac.
S ovim osnivanjem svoje prve seoske čete, Sokolsko društvo Kruše-vac najživlje jc nastajalo i nastoji da se njegova delatnost još više prenese u selo i neumornim i istrajnim radom, ovo jc društvo izvršilo, do sada, osnivanjem u najbližoj okolini Kruševca još 6 novih seoskih četa t. j. broj četa, koji je udvostručen prema onom iz prošle godine. Tako da ono sada ima 7 seoskih četa i to: u Velikom Šiljigov-cu, Globoderu, Beloj Vodi, Konjuhu, Lomnici, Stalaču i u Bošnjane.
U tom nastojanju je Sokolsko društvo Kruševac otvorilo prvi tehnički i prosvetni tečaj za vodstvo u sokolskim četama. Tečaj je počco 20, a završen je 26 februara u veče. Na ovome tečaju svakodnevno je držano s tečajcima
Skupština je s odobravanjem odobrila novu upravu s uverenjem, da če svi članovi agilno raditi na tome, da
delovanje Sokolskog društva Lastva bude svake godine sve plodonosnijc.
Br. starešina izvestio je prisutne da u pogledu unajmljivanja dvorane Jug. doma imamo najbolje nadc, što čc biti u korist jednog i drugog društva u dobrobit i napredak Lastve.
Zatim br. starešina zahvaljuje skupštini na poverenju i poziva prisutne na intenzivniji rad osobito u tehn. pogledu, obzirom na pretstoječi pokrajinski slet u Ljubljani. Nakon toga zaključio je skupštinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO TIVAT
Vredne i neumorne radnice na polju Sokolstva sestre Bazeli Lucika i Bazeli Dinka, članice prednjačkog zbora Sokolskog društva u Tivtu ostavile su nas, otselivše se svojim roditeljima u Zagreb. Za vreme svoga rada u vež-baonici odlikovale su se točnošču, di-sciplinom i marljivošču.
Žalimo, da su nas ostavile i da noče više s nama saradivati, ali mislimo, da čc i u Zagrebu, kao i ovde, nastaviti započetim radom na polju Sokolstva, te im u tom pogledu želimo svaki uspeh, na dobro i procvat Sokolstva.
Župa Karlovac
SOKOL. DRUŠTVO ČRNOMELJ
Redni občni zbor našega društva se jc vršil dne 21. januarja 1933 v Sokolskem domu ob skoro polnoštevilni udeležbi. Občni zbor je otvoril in vodil br. starosta Špiro Vrankovič, kateri je v lepem nagovoru pozdravil vse navzoče ter poudari! svoje veselje na vsestranskem napredku našega društva.
Baš letos, v času neosnovanih in nepatriotskih napadov na iugosloven-sko Sokolstvo, smo pokazali pravo bratsko slogo ter jekleno voljo za nadaljnje sokolsko delo po naukih velikega Tyrša. Posamezna poročila funkcionarjev so izkazala vsestranski napredek odsekov. Vsi funkcionarji so pozvali sokolske delavcc, da se poprimejo dela s povečano energijo ter tako najdostojneje odgovorijo na napade, katerih smo bili deležni od strani naših nasprotnikov. Občni zbor jc odposlal dve protestni brzojavki proti napadu na našo državo in Sokolstvo. Kot delegat župe je bil prisoten župni načelnik brat B. Blaškovič, ki nam je sporočil pozdrave bratske župe ter nas spodbujal za nadaljnje delo.
Upravni odbor je bil izvoljen večinoma stari in sicer: starosta br. Spi to Vrankovič, podstarosta br. Karol Miiller, načelnik br. Jože Strubclj, na čelnica sestra Vera Malerič-Pnatič, podnačelnica sestra Ivana Miklavc, blagajnik br. Štenina Julij, prosvetar br. Gcorgij Kostjukovskij, gospodar br. Gustl Kramar. — Odborniki: brat Hinko Prelovec, br. Šetina Dore. br. Peršak Joško ml., tajnik Marič Alojzij, br. Stariha Janko, br. Spreicer Tone, br. Gazvoda Ivan, br. Skubic Julij, br. Furlan Niko.
V	najlepšem redu in vzajemni bratski slogi izvršeni občni zbor je zaključil br. starosta s pozivom: Na delo za domovino!
po 10 časova i to 2—3 prosvetna časa, a ostali su bili tehnički. Predavalo se se ovc predmete: organizacija Sokola kraljevine Jugoslavije (predavač br. dr. Tihomir Protič), 1 čas; proste vežbe, 12 časova (br. Dorde Manojlovič); vežbe u stroju, 6 Časova (br. Vojin Popovič); laka atletlika, 12 časova (br. Aleksa Makšejev); igre, 6 časova (br. Radovan Jazič); istorija Sokolstva, 1 čas (br. Vsevolod Gusarevič); zadru garstvo u vezi sa Sokolstvom, 1 čas (br. Čeda Mladenovič); vodstvo, 4 časa (br. Dorde Manojlovič); sokolska higijena i značaj telesnog obrezovanja, 2 časa (br. dr. Tihomir Protič); metodika, 3 časa (br. Dorde Manojlovič); sokolska ideologija, 1 čas (br. dr. Tihomir Protič); narodno gospodarstvo i štednja, 1 čas (br. Vlada Male-ševič); pismenost i knjiga, 1 čas (br. Dorde Popovič); sokolski prosvetni rad uonšte, 1 čas (br. dr. Tihomir Protič); o čuvanju prilikom vežbanja i nošenje sokolske značke, 1 čas (br. dr. Tihomir Protič); sokolska disciplina,
1	čas (br. Dorde Popovič); o širenju
I.tehnički i prosvetni tečaj Sokolskog društva Kruševac za vodstvo seoskih četa, održan od 20—26 februara 1933
тгтптлАУк
Prvi prednjački tečaj Sokolskog društva Beograd IV, održan od 1—28 februara o. g.
na prednjacima. Od njih se mnogo
— ROSI JA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD   ...
trezvenosti, 1 čas (br. Miljojko Stevo-m°Vx različnosti, 1 čas (br. Aleksa ,'iaksejev); o zagušljivim gasovima i upotrcba maski, 1 čas (br. inž. Maksimovič).
Održano je ukupno 14 prosvetnih easova i 44 tehnička. Čas je trajao 50 minuta. Tečajci su imali zajedničko prenočište u prostorijama sokolskog doma. Ishrana je bila zajednička t. j. internatska i sav trošak oko tečaja snosilo je matično Sokolsko društvo Kruševac.
Vode tečaja bili su: br. načelnik .Sokolskog društva Đorđe Manojlovič i pretsednik prosvetnog odbora dr. Ti-homir Protič, a njihovi zamenici su bdi: I zam. načelnika Aleksa Makše-jev i referent za sokolske čete Đorđe Popovič.
Od kolike je potrebe ovaj tečaj bio. vidi se iz toga, što je svaka četa uputila na ovaj tečaj po dva pretstav-nika-člana, osim što je iz četa Stalača i Bošnjane bio zastupljen po jedan pretstavnik. Medu tečajcima bilo je mnogo interesovanja i to podjednako za svaki predmet; bilo je discipline i bratske sloge i trpeljivosti. Da je po-stignut ovako lep uspeh, zasluga je i braee predavava i vodstva tečaja.
Organizacijom ovog scdmodnev-nog tehničkog i prosvetnog tečaja Sokolsko društvo u Kruševcu i ovom pfi-likom vidno je pokazalo da najživlje nastoji da se njegova delatnost što vise prenese u selo, u srž našeg naroda.
tuna Kranj
Spored za
ŽUPNI PROSVETNI DAN
dne 19. marca 1933 v Kranju v Narodnem domu.
Dopoldne:
Zbor društvenih prosvetarjev.
Popoldne:
Koncert.
Uvodne besede župnega prosvetarja br. J. Špicarja.
1. Sokolska koračnica. Skupni orkestri (br. R. Kleč).
2. J. Suk: V novo življenje. Združeni moški zbori in skupni orkestri (br. A. Fakin).
3. P. H. Sattner: Sv. Matija; A. Foerster: Planinska. Mladinski zbor Kranj (br. A. Fakin).
4. E. Adamič: Vragova nevesta; M. Hubad: Potrkan ples. Meš. zbor, Jesenice (br. Fr. Sredenšek).
5. A. Dvorak: Moravski dvospevi (žen. zbor); Dr. A. Dolinar: Svatba (m. zbor); A. Foerster: Povejte ve planine (m. zbor) Kranj (br. A. Fakin).
6. P. Jereb: O kresu; V. Vanda: V slovo, moška zbora, Podbrezje (br. Lapajner).
7. Gomes: Slavnostna overtura. Orkester Jesenice (br. Kleč).
8. Dr. A. Dolinar: Moja mamica (žen. zbor; Marinkovič: Na Adrijo (moški zbor), Dobrava-Podnart (brat Lasič).
9. Vodopivec: Knezov zet; A. Foerster: Z glasnim šumom kora. Meš. zbora, Radovljica (br. Kobentar).
10. Vodopivec: O večerni uri; V. Mirk: Na trgu. Moška zbora, Stražišče (br. Fr. Kcržič).
11. E. Adamič: Serenada, Koroška narodna. Moški zbor, Škofja Loka (br. Adamič).
12. E. Adamič: Molitev. Skupni moški zbori. Vodi br. Fr. Adamič.
13. A. Foerster: Venec Vodnikovih. Skupni mešani zbori in skupni orkestri. (Br. A. Fakin.)
SOKOLSKO DRUŠTVO BLEJSKA DOBRAVA
Čeprav naše društvo nima nilkakih prostorov in četudi so vsakojake ovire vendar napreduje prav krepko. Res, telovadba se sedaj v teh dveh mesecih ni mogla vršiti, pa so v zameno tega moški oddelki prav pridno smučali. Dne 26. februarja t. 1. je bila tekma smučarjev na Blejski Dobravi in so se dosegli prav lepi uspehi, tako pri članih in moškem naraščaju, kakor tudi pri moški deci. Društvo je preskrbelo prvakom primerna darila. Vsem darovalcem prav prisrčna hvala.
V	učilnici stare šole smo postavili lasten oder, na katerem smo odigrali v mesecu januarju in februarju 2 igri in sicer v mesecu januarju tri predstave igre »Rožmarin«, v mesecu februarju pa tri predstave igre »Trije vaški svetniki«. Medtem smo gostovali enkrat tudi na odru bratskega društva Boh. Bistrica. Moralni uspeh popolen. Sedaj se prav pridno pripravljamo na mladinsko igro »Pogumni Tonček« od brata Špicarja. Člani pa se uče burko: »Kontrolor spalnih voz«. Omembe vredno je, da ima društvo lasten film: »Dobravska deca na smučeh in sankah«. V mesecu februarju je društvo izvedlo pet kino-predstav. Žal, da so se predstave morale vršiti v neprimernem gostilniškem prostoru. Osnovan je tudi glasbeni odsek. Sistematično napredovanje društva pa se bo moglo izvesti le, ko pridobi društvo lastne prostore. Upamo, da bo dobra volja članstva doprinesla tudi v tem pogledu /aželjeni uspeh. Zdravo!
tuna Ljubljana
ŽUPNA GLAVNA SKUPŠČINA
V	Sokolskem domu na Taboru je imela 12. marca t. 1. Sokolska župa Ljubljana svojo redno glavno skupščino, ki ji je prisostvovalo lepo število društvenih delegatov. Skupščino je otvoril starosta br. dr. Josip Pipenba-cher, ki je po uvodnih formalnostih pozdravil navzočega delegata Save za SKJ br. dr. Rika Fuksa in vse ostale brate in sestre. V svojem govoru je dal v 10 točkah navodila in smernice za čim uspešnejše sokolsko delovanje v župnih edinicah. Spomin preminulih bratov in sester so zborovalci počasti-
li	s Slava-klici, nakar je bil soglasno in z odobravanjem sprejet brzojavni pozdrav Savezu SKJ v Beogradu.
Kot prvi je podal svoje poročilo tajnik brat Stane Flegar, iz katerega je razvidno, da je bilo upravno delovanje župne uprave skozi vse leto ze
lo	zadovoljivo in uspešno. Župa se je udeležila vseh važnejših prireditev v lastni župi, pa tudi prireditev bratskih žup in njihovih edinic. Najvažnejša prireditev je bil jubilejni župni zle: v Ljubljani 4. in 5. junija 1932, ki je v vsakem oziru lepo uspel, ter tri tedne nato IX. vsesokolski zlet v Pragi, kamor je pohitelo kljub težki gospodarski krizi in pomanjkanju denarja nad 400 pripadnikov naše župe. Končno se je brat tajnik dotaknil tudi zadnjega protisokolskega pastirskega lista ter poročal, da je župa storila vse potrebne korake v zaščito sokolskega imena in Tyrševe ideje. Delovanje župnih edinic je bilo dokaj zadovoljivo, delovanje nekaterih edinic vzorno, nekaterih pa tudi skrajno malomarno. Pozival je brate delegate, da točno vršijo svoje prostovoljno prevzete sokolske funkcije, obenem pa se temeljito pripravljajo za pokrajinski zlet v Ljubljani v proslavo 70-letnice Sokol-stva^ na slovanskem jugu.
Tehnično delo, o katerem je poročal načelnik brat Lojze Vrhovec, je bilo posvečeno proslavi 100-letnice Tyrševega rojstva in IX. vsesokolske-mu zletu v Pragi. Obe prireditvi, na katerih je aktivno sodelovala skoro vsa župa, sta zapustili najboljše vtise. Zlasti impozantni vsesokolski zlet v Pragi je gotovo rodil dobre in koristne sadove. V avgustu so se vršile župne izbirne tekme v odbojki, v septembru pokrajinske izbirne tekme in konec septembra savezne tekme v odbojki v Novem Sadu in Beogradu, katerih so se udeležili iz ljubljanske župe člani, članice in ženski naraščaj, slednji si je priboril prvo mesto, ostali dve vrsti pa drugo mesto. Za vzgojo prednja-štva sta se vršila dva prednjaška tečaja za člane in članice, v mesecu januarju 1933 članski smučarski tečaj na Veliki Planini, konec januarja pa prve župne smuške tekme na Ježici in Črnučah, ki so pokazale lep napredek te panoge v našem Sokolstvu.
Izčrpno in obsežno je bilo prosvetno poročilo predsednika ŽPO br. Janeza Poharca. Prosvetno delo še ni zajelo vseh edinic tako, kakor si je to zamislil ŽPO, in to največ po krivdi bratov prosvetarjev samih. Mnogi še vedno mislijo, da je prosvetno delo v Sokolstvu postranskega pomena in da je edini smoter telovadba. Prosvetno, kakor tehnično delo v vsaki edinici mora iti roko v roki, ker le tako je mogoče doseči uspehe v obeh ozirih. Prosvetno delo v nekaterih edinicah je bilo prav uspešno in se vidi, da bratje prosvetarji z ljubeznijo in zanimanjem širijo sokolsko prosveto ne le med članstvom, marveč tudi med najširšimi plastmi našega naroda. ŽPO je priredil v avgustu 1932 prosvetni tečaj, prosvetno konferenco, novembra zbor društvenih prosvetarjev in konferenco prosvetarjev žup dravske banovine. Konec decembra se je vršil dramski tečaj, ki je zelo dobro uspel v vsakem pogledu. Pri ŽPO so se organizirali razni referati, ki skrbijo za vsako panogo sokolske prosvete, tako obstojajo referati za dramatiko, lutkarstvo, kino in radio, petje in godbo itd. Letna poročila pošiljajo društva in čete neredno ter je prejel ŽPO letna poročila samo od 38 edinic. Iz poročil teh edinic je razvidno, da se je prosveta gojila sistematično in po navodilih SPO odnosno ŽPO.
Sledilo je nato poročilo župnega blagajnika br. Čotarja, dalje gospodar ja in knjigovodje br. Straussa.
Iz statističnega poročila br. Milo-sta je bilo razvidno, da je štela župa 31. decembra 1932. 51 društev in 20 čet, v katerih je bilo včlanjeno 15.756 sokolskih pripadnikov.
Nato so podali izčrpna in zani miva poročila predsedniki posameznih odsekov. Za gradbeni odsek je poročal brat inž. Albert Poženel, za socialno - zdravstven} br. dr. Franta Mis in za narodno - obrambni odsek br. Joža BariČevie.
V	imenu nadzornega odbora je
Eoročal in predlagal razrešnico bratu lagajniku in župni upravi brat Lev
Kupimo
dve rabljeni in dobro ohranjeni blazini, kakor tudi enega konja. —• Tozadevne ponudbe je poslati na Sokolsko društvo Sevnica.
Franke, ki je bila soglasno in z odobravanjem sprejeta.
V krasnem in jedrnatem govoru je nato pozdravil skupščino delegat Saveza SKJ br. dr. Riko Fuks, ki je pohvalil uspešno delovanje župe, pozival na temeljito pripravo za pokrajinski zlet ter na smotr.eno in inten zivno sokolsko delovanje v vseh župnih edinicah.
O	pripravah za pokrajinski zlet je poročal načelnik br. Lojze Vrhovec, enako o delovnem programu za leto 1933., ki je bil sprejet na zboru društvenih načelnikov. Tudi program dela ŽPO-a za leto 1933. je bil soglasno sprejet in odobren, nakar je bila so glasno sprejeta naslednja kandidatna lista, ki bo predložena upravi Saveza SKJ v potrditev.
Župno upravo bodo vodili v letu
1933.: starosta br. dr. Josip Pipenba-cher, I. namestnik staroste br. Milko Krapež, II. namestnik staroste br. dr. Andrej Kuhar, načelnik br. Lojze Vrhovec, njegova namestnika br. Boris Gregorka in Vlado Šuklje, načelnica sestra Silva Boltauzarjeva, njeni namestnici sestri Pepca Goršičeva in Tilka Lukeževa, prosvetar brat Janez Poharc, tajnik br. Stane Flegar, blagajnik br. Čotar Tone, člani uprave bratje: Janko Milost, Drago Pogačnik, dr. Fr. Kandare, inž. Poženel, dr. Mis, dr. Barieevič, inž. Bevc, Dolinšek, Slana, Kajzelj, šaplja, dr. Šubic, podpolkovnik Knez, Strauss, namestniki bratje: Accetto, Roš, dr. Krevl, Urbas, Vrečar, inž. Završnik, Tonja, Pater-nost, inž. Kokalj, Arko ml., dr. Kar-ba, dr. Turato. Nadzorni odbor bratje Lev Franke, Kocijan, Lozej, dr. Kune, dr. Arko, Germek, dr. Lovšin, Ropret, Završnik. Častno razsodišče br. dr Vladimir Ravnihar, predsednik, člani dr. Dragotin Treo, Josip Janša, Andrej Rape, Janko Blagajne, namestni: ki bratje: dr. France Lokar, Janko Bleiweiss in Joso Zidarič.
Starosta br. dr. Pipenbacher se je nato prisrčno zahvalil vsem bratom za udeležbo, pozival na vztrajno sokolsko delovanje v jubilejnem letu ter zaključil ob 13. glavno skupščino. — J. Horvat, župni novinar.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZGORNJA ŠIŠKA
Bratu Ferdu Planički v spomin
Odšel si tja, od koder ni povratka. Nepričakovano si nas zapustil, nismo mogli verjeti -kruti resnici, da ni več Tebe, našega najživahnejšega, najboljšega, najdejavnejšega in vedno veselega brata. Stal si ob zibelki našemu društvu, ko smo ga ustanavljali, bil med prvimi sodelavci, bil njegov prvi vzorni podnačelnik, ustvaril si nam lutkovni oder, bil naš vzorni, skrbi blagajnik, bil delavec, kakršnih je danes malo in kakršnega ni več med nami.
Tvoj pogreb je pokazal Tvoio priljubljenost. Krasen sončen dan se je poslavljal z nami vred od Tvojega mrtvega trupla. In so prišli, ne samo celokupno članstvo Sokola, ne samo ves naraščaj z deco, ne samo zastopniki Češkoslovaške obce ^ v Ljubljani, ampak na stotine ljudi Te je z nami vred in s tugujočo materjo, ki je prispela iz daljnjc Prage, da vsaj še mrtvega vidi svojega sina, spremilo na Tvoji zadnji poti. Pevci so Ti zapeli žalostinko. ki je odmevala v naših srcih, Tvoji bratje nosili so Te od doma do preranega groba.
In ko je tonilo sonce za gore, sprejela Te je bratska zemlja naša, Tebe, sina češke zemlje, v svoje naročje. Krasne so bile besede, s katerimi se je od Tebe poslovil župnik brat Lavrinc — ni eno oko ni ostalo suho.
V	imenu Sokola pa sc je od Tebe poslovil br. Pohare, ki je obljubil, da Te ne le ohranimo v trajnem, neizbrisnem spominu, ampak da se tudi. Tvojemu spominu oddolžimo z delom, pri katerem si nam vedno bil vzor.
Bil je pogreb, kakršnega še ni videla Zgornja Siska, ki Ti je z njim izkazala zasluženo spoštovanje. Bodi Ti lahka naša bratska zemljica!
SOKOLSKO DRUŠTVO GEROVO
Sokolsko društvo Gerovo, na gra-nici Istre, gradi početkom maja o. g. svoj sokolski dom- Društvo se obrati-
lo	ostalim bratskim društvima za mO-žebitnu pomoč.
Razumevanje bratskih društava pohvalno je, jedino nekoja bratska društva u dvoumici su, što im nismo poslali poštanske uputnice.
Molimo sva ona bratska društva, koja nas žele pomoči, da se posluže običnom poštanskom uputnicom i no-vac odašalju na naslov »Sokolsko društvo Gerovo«.
USTANOVNA SKUPŠČINA SOKOLSKE ČETE KOZARJE
V nedeljo, dne 12. marca se je v bližnji ljubljanski okolici zopet zasidrala krepka sokolska edinica Ih to Sokolska četa v Kozarjah. Pripravljalni odbor je že .vse pripravil za redno delovanje tc najmlajše edinice, ki ima že pri br. Pavlovčiču svojo telovadnico. Poleg polnoštevilno zbranega članstva čete so skupščini prisostvovali tudi številni člani matičnega društva Vič, Župo je zastopal prvi podstarosta brat
Milko Krapež, ki je z vznešenimi besedami pozdravil to novo sokolsko postojanko, za matično društvo je govoril starsta brat M. Ph. Rems. član ŽPO br. Horvat je opozoril navzoče na potrebo intenzivnega idejnega in prosvetnega dela, načelnik viškega Sokola pa je pozival vse zbrane, da pristopijo v vrste telovadečih, katerim je obljubil vso pomoč matičnega društva. Sledile so volitve v novi odbor, nakar je predal predsednik pripravljalnega odbora akademik br. Artnak predsedstvo novoizbranemu starosti br. Kest-narju, ki se je zahvalil za zaupanje in pozval vse navzoče, da se z veseljem poprimejo dela.
tuna Maribor
IV. ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ
V	PTUJU
Mariborska Sokolska župa je tudi letos priredila 14-dnevni župni pred-njaški tečaj v Ptuju, ki se je vršil od
12.	do vključno 26. februarja. Tečaj je bil namenjen predvsem podeželskim društvom in četam in ga je posečalo 42 člana in dve članici. Predavanja so se vršila, kakor prejšnja leta, v telovadnici deške osn. šole in v meščanski šoli, deloma na telovadišču. Vsi tečajniki so z zanimanjem sodelovali in redno posečali ure.
Predavali so bratje Apih, Berginc, Hasl, Komac, Lavrenčič, dr. Mrgole, Ogorelec, Pertot, Šedlbauer, Šterk, dr. Vrečko in Vrunč ter s. Hinterlechner.
Razen obveznih predavanj je priredil prosvetni odsek Sokolskega društva Ptuj več večernih predavanj in debatnih sestankov. Predavali so: 12. februarja br. prof. Veselko o vladiki Strossmajerju; 13. II. br. prof. Irgoiič
o	našem jeziku in naši knjigi; 15 II. br. ing. Terčič o temi »Kaj vidi izseljenec v Argentini; 16. II. br. dr. Brenčič o negi zob; 20. II. br. Milko Senčar
o	temi »Naš kmet in gospodarska kriza«; 22. IH. br. dr. Štuhec o tuberkulozi; 23. II. br. prof. Djermanovič o zgodovini Beograda.
Da so tečajniki videli, kako naj vrši prosvetni odsek svoje delo med naraščajem in deco, se je priredil družabni popoldan za deco in naraščaj v risalnici meščanske šole. Spored so otvorili vsi navzoči s pesmijo Pohod Sokolov. Za tem jc čitala naraščajniea i Čuček Tatjana svoja spisa »Na trgat vi« in »Papanova cigareta«. Sledile so narodne pesmi (klavir-violiria) naraščajmo Kogej in Vodopivec. Nato se je vršilo predvajanje nekaterih kulturnih filmov. Kot zadnja točka snoreda pa je bila lutkovna predstava v režiji lir. Hasla: »Vrag in čarovnica«. Za tem se je vršil s tečajniki razgovor o prosvetnem delu.
Dne 25. februarja pa je priredilo društvo vsem tečajnikom odhodnico, katere so se udeležili tudi vsi zastopniki oblasti s sres. podnačelnikom Le-vičnikom in županom Jeršetom na čelu. Na družabnem sestanku je predaval br. prof. Alič o temi »Ob 25-letnici ustanovitve Sokolskega društva Ptuj in septemberskih dogodkov«. Večer je potekel prav prijetno; naslednjega dne pa so sc tečajniki razšli na vse strani obširne mariborske župe. Zdravo! —
S.	K.
SMUČARSKE TEKME SOKOLSKEGA DRUŠTVA PTUJ
Smučarstvo jc našlo tudi med pripadniki našega društva mnogo prijateljev tega lepega in zdravega zimskega športa. Med tem ko se je v preteklih letih gojila ta panoga pri naših članih in naraščaju bolj na lastno pest, se je smučanje letos organiziralo v društvu, seveda tako, da pri tem ni trpela redna telovadba. Posle jc opravljal poseben odsek, ki so ga tvorili br. Brunlcn, Polič. Šalamun Branko in s. Mačusova. Priredil je nekaj skupnih vežb in izletov. Pravi uspehi pa so se pokazali šele na tekmi, ki jo je priredil odsek preteklo nedeljo s startom in ciljem v Švicariji v Ljudskem vrtu. Na startu se je javilo 18 naraščajnikov in 16 članov, med slednjimi 1 podpo-ručnik in 3 podnaredniki tuk. ponto-nirskega bataljona. Pri članicah in na-raščajnicah jc ostalo pri prvi tekmi samo pri prijavah. Člani so morali prevoziti progo ca 8 km, naraščajniki pa ca 5 km. Izmed članov so dosegli najboljše uspehe bratje Kafol Ciril (32’), Šalamun Bojan (34’ 40”) in Geršak Iv. (35’ 15"), pri naraščaju pa Maiinger Bogdan (22’ 25”), Kostanjevec Zvonko (22’ 35”) in Dostal Dušan (22’ 40”). Na cilj so prispeli tudi vsi ostali, in sicer člani z naj slabšim časom 52’ 50”, naraščaj pa s časom 26’ 25”. Zdravniško službo je vršil na tekmi br. dr. Vrečko, tekme pa je vodil br. Branko Šalamun. Zdravo! — S. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOLNJA LENDAVA
Dne 4. marca nam jc Lendava nudila svojevrsten užitek. Močnočutcč muzik M. Ljubič, mlad in agilen učitelj iz Doline, jc zbral pod okriljem našega Sokolskega društva tukajšnje muzike in nas s prvim koncertnim nastopom prijetno presenetil.
Prvi del programa je bil vsebinsko lažji. Tehnično in vsebinsko je bil za-
nimivejši drugi del. Metodično ritmično gibanje Boieldiejevega »Kalifa« je bilo prav markantno poudarjeno. Enako niso šle mimo nas občutene finese in odtenki »Hoffmannovih pripovedk«. Souppejcva »Kavalerija« je primer posnemajočega objektivnega naturalizma glasbe, kjer gre za predstavno-asocia-tivno podajanje motiva, vezanega na naturalistično sliko. Prav tako gre1 »Palčkovi paradi« in »Gostiji kresnic« za ilustracijo s pomočjo posnemanja v naravi. Vsebinski višek večera je bil dosežen z Beethovnovim »Adagiom«.1 Podajanje Alb. Kreislerjevega »Tanga« in Kubelikove »Serenade« je bilo' izvedeno po violinistu Bačiču ml. Priznati mu je cisto intonacijo, priporočam mu pa vajo v vodenju loka in bolj občutno intonacijo.
Pianistka ga. Fabianijeva je vseskozi taktno stopila v ozadje.
Ljubič kot dirigent razpolaga z vso čuvstveno emocijo, interpretira zmi-selno, le včasih je za spoznanje pre-vzhičen, k čemur ga je morda silil značaj posameznih iluzualističnih točk. V ostali zbor moremo staviti najlepše nade. Violine so bile premalo zastopane.
Koncert je bil dobro obiskan, navdušenja in priznanja je bilo obilo, pianistka je bila nagrajena s cvetjem, dirigent pa z vencem.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREVALJE
Tudi letos je priredilo Sok. društvo plesno zabavo v korist fonda za zgradbo doma. Da je bil namen prireditve popolnoma dosežen, gre hvala našim damam za darovano pecivo in vsem, ki so prispevali k stroškom pri reditve.
Dne 28. februarja je društvo priredilo odhodnico društvenemu blagajniku br. Vrču, ki je bil premeščen k davčni upravi v Kozjem. Polnoštevilna udeležba je pokazala, koliko simpa-’ tij je užival odhajajoči brat, bila pa mu je tudi priznanje za njegov izreden trud.
Za smučarski odsek društva je bila v nedeljo 5. t. m. v dopoldanskih urah odrejena tekma iz Leš v Prevalje. Dolžina proge je znašala za člane 8 km, za naraščajnike 5 km in za deco 3 km. Udeležilo se je tekme 10 članov, 8 naraščajnikov in 5 dece, kar je veliko pri okolnosti, da je bil odsek šele letos ustanovljen. Doseženi rezultati so prav razveseljivi pri snežnih razmerah, ki zatrdi južnega vremena niso bile ugodne. Pokroviteljstvo nad tekmo je prevzel g. sreski načelnik, ki je s tem pokazal svoje zanimanje za razvoj te zdrave panoge udejstvovanja našega društva in mu dal nove pobude. Po dva najbolja vozača iz vsakega oddelka dobita diplomo. Upamo, tla bomo v kratkem lahko postavili dobre tekmovalec k tekmam izven lastnega društva.
DRUŠTVO RIBNICA NA POHORJU — JOSIPDOL
Dne 19. februarja izvedena smučarska tekma je bila za nas pohorske Sokole razveseljiv dogodek! 'Г. O., ki si je pravilno zamislil pomen tekmovanja, je izpeljal radi propagande smuške poti od vseh strani fare k skupnemu cilju v Josipdol. Mase domačinov ob progah in na cilju so pričale, da sledi ljudstvo z zanimanjem našemu početju. Nad polovico telovadečih pripadnikov je tokrat pokazalo na smučeh vztrajno voljo po napredku in so se pojavili tudi v dobrem času na cilju. 14 km dolga proga, po kateri so vozili člani od Senjorjevega doma mimo Planinke do Josipdola, jc imela padca 800 m. Gosta megla, ki je tlačila ta dan Pohorje do višine 900 m je bila vzrok da si niso člani priborili še boljši čas. To progo je prevozil kot prvi v 45 min. 52 sek. br. Hinko Rajšp, znani oskrbnik Senjorjevega doma, ki je že tudi na lanskih župnih tekmah dosegel 3. mesto. Le tako dalje! Ampak naša deca in naraščaj! S temi tehnično iz-vežbanimi in utrjenimi Sokoliči, ki so prevozili 4K> km progo v času 12 min.
11	sek. (Dcšnik Franc), pa bo morala računati pri bodočih tekmovanjih tudi župa. Med deco, hi je tekmovala na
3	Vi km progi, je ostal tudi letos prvak Skočirjev Lojze, ki je privozil na cilj v 17 minutah. — Ker je bilo zbranih okrog tekmovalcev mnogo domačinov, ki se še doslej niso pojavili v naši sredini, je imel prosvetar idejno propagandni nagovor, v katerem je vzpodbujal tekmovalce k novemu delu, ostale pa pozval, da podprejo s pristopom domačega Sokola v njegovem idealnem stremljenju.
SOKOLSKO DRUŠTVO VUZENICA
Januarja 1932. se je osnoval v našem društvu smučarski odsek, letos na pustno nedeljo (26. II.) pa je priredil tekmo na progi Menik — Sokolski dom, na razdalji 5 km. Prijavilo se je
14	tekmovalcev (7 članov in 7 naraščajnikov), Uspehi so bili za začetek še dovolj dobri: prvi br. A. Andric 17 min. 55 sek., drugi br. J. Torej 18 min. 30 sek., tretji br. J. Lešnik 19 min. Ako upoštevamo, da je bil čas za trening kratek, — večini so na razpolago le nedelje popoldne in da so bile snežne prilike bolj neugodne, je bil v splošnem uspeh zadovoljiv.
m
God. iV — br. 12
»S O KOLŠKI GLASNI K«
Str. 7
£upa Mostar
SOKOLSKA ČETA FATNICA
Na 25 februara naša četa održala je zabavu »Knjaz Arvanit«.
Saeg, koji je dva dana pre zabave počeo naglo da pada, padao je i na sam dan zabave, te je zatrpao puteve toliko, da brdsko stanovništvo, prem-da je bilo mnogo zainteresovano za uspeh zabave, nije moglo doći na zabavu.
Pored svih elementarnih neprilika zabava je bila vrlo dobro posedena, te je školska sala bila krcato puna naroda iz najbliže okolice. Komad je odigran odlično, te su posetioci, premda su bili mnogo zamoreni gazeči sneg, bili oduševljeni uspehom.
Zabavu je otvorio vrlo lepim govorom starešina čete br. Peleksič.
Četa namerava za uskršnje praznike održati još jednu zabavu za brdsko stanovništvo, koje zbog snega nije moglo posetiti ovu zabavu.
SOKOLSKA ČETA DIVIN
Zauzimanjem brata Svetozara Radovanoviča Sokol, četa Divin noču iz-medu 19—20 februara održano je vrlo uspelo sokolsko selo. Selu je bilo pri-sutno preko 200 duša. Na selu je palo više govora. Od svih se govora istakao br. Radovanoviča »Vera i Sokolstvo«.
Na selu je prikupljeno prelko 300 Din koja je svota namenjena za doba-vak sprava. Na selu su izvodene vežbe na spravama, koje je radio brat Radovanovič Svetozar. Naročito interesova-nje pri izvodenju vežbi pobudio je brat Radovanovič.
Župci Novo mesto
iz ŽUPNEGA PROSVETNEGA ODBORA
V	soboto 11. t. m. se je vršila v Sokolskem domu v Novem mestu -r-va seja ŽPO. Po prečitanih okrožnicah SPO in dopisih se je konstituiral za to leto ŽPO, ki ga sestavljajo bratje: Zagorc Franjo, predsednik; Tratar Marjan, podpredsednik in žup. novinar; Matko Drago, tajnik; Papež Ludvik, žup. načelnik; Marinček Matija, Matko Martin ref. za glasbo; Koželj Ludvik, referent za lutkarstvo; Krajec Janko, ref. za oder; prof. Jarc, ref. za prosveč. naroda; Menard Vilko okrož. nadz.; Martin Šlibar in dr. Gros. Pri naslednji točki se je obravnaval program prosvetnega dela v tem letu, ki vsebuje župno prosvetno šolo, ki se po vršila v novembru v zvezi z lutkarskim in dramatskim tečajem. Poleg teh tečajev bodo v okrožjih tečaji za vzgoio društvenih funkcionarjev in okrožni prosvetni zbori. Nadalje se bo izvršila oodrobna akcija duhovne ori-prave članstva za zlet v Ljubljani Izvoljen je bil nato poseben pododbor, ki bo skrbel za kader predavateljev, v katerega bodo vstopili tudi zastopniki Zveze kmetskih fantov in deklet, da se na ta način z združenimi močmi širi prosveta med narod. To bo pa podprla tudi ZKD, ki že doseda; nrav pridno vrši predavanja v naši župi. O poročevalstvu so bili sprejeti zonet novi sklepi, katere prejmejo vsa društva in čete.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE
Župno načelništvo je prejelo iz svojih edinic razveseljiva poročila o porastu telovadečega članstva vseh kategorij, ki so v vestni pripravi za tekme in Ljubljano. V mirenskem okrožju se vrši od 6. do 18. t. m. prvi pregled vaj vseh oddelkov po okrožnem načelništvu, v novomeškem pa bo isti izvršen kasneje. Novomeško okr. na-čelništvo javlja, da se vrši I. zbor načelnikov in načelnic v soboto 25. t. m. ob 9. uri v telovadnici osnovne šole, kjer se izvrši pregled vseh vaj za Ljubljano za vse oddelke. Razposlana je bila I. okrožnica, ki jo naj prečita-jo skrbno br. prosvetarji in tehničarji.
Te dni zapušča naše vrste okr. Podnačelnik N. S. O. in dlan Ž. T. O.
•	. Tone Valentinčič, ki odhaja na SVCiJ-e Jr.X° službeno mesto v Črno-
ISruštvu mV- mn°£° »Špehov, br. clrusnu Črnomelj pa samo čestitamo
na taki odhčni pridobitvi!
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO
Naš Sokol, matica Sokolstva novomeške župe se razvija v vseh smereh prav lepo. Številni oddelki se pripravljajo pridno pod načelnikom br. Papežem in načelnico s. Murnovo na zlet v Ljubljani. Pa tudi drugi odseki so v razveseljivem razvoju. Prosvetni odbor pod predsedstvom brata prof. Jarca, prireja številna zelo obiskana predavanja, ki se vrše tedensko v Sokolskem domu. ZKD s svojimi predavatelji prav uspešno pomaga. Zadnje predavanje je imel učitelj br. Viktor Pirnat »O dolini gradov« s skioptični-mi slikami, ki je bilo dobro obiskano, Kino prireja tedensko po tri predsta ve in nudi članstvu in občinstvu do volj zabave. Vodi ga br. Pavčič. Prav lepo pa se tudi razvijata pevski odsek in orkester pod dirigentom br. Šnro-com. Dramski odsek prireja številna gostovanja Št. Jakobskega odra iz Ljubljane, gosti pa so bili tudi člani Viškega Sokola (Ljubljana). Pa tudi sami so sc že predstavili novomeške-
mu članstvu, ko so v soboto 4. t. m. odigrali na sok. odru Dr. Doboviškovo spevoigro »Radikalno kuro« pri polni dvorani v režiji br. Milana Sile. Sicer skoro sami začetniki, so prebili led. Zato samo pogumno naprej. Odsek vodi br. Ivanetič Lojze.
Pa še en odsek ne smem pozabiti, ki je tudi na delu — lutkarski. V soboto 11. t. m. je otvoril poooldan v mali dvorani Sokolskega doma to se-
zono z »Gašperčkom — čarovnikom« pred 120 broječo otroško publiko. Predstava je bila prav dobra. Režiia je bila v rokah preds. odseka br. L. Koželja. Vloge so bile — čitane in igrane dobro, le izgovorjava naj bi bila razločnejša. Kakor čujemo, se bodo vršile predstave vsakih 14 dni v soboto popoldan in v nedeljo ob И11- dopoldan. Odseku, ki je prvi v župi mnogo uspehov!
£upa Novi Sad
POLOŽILI ŽUPSKI PREDNJAČKI ISPIT
Kao dopunu beleške o održanim župskim ispitima dne 28 i 29 januara o. g., objavljene u br. 11 »Sok. glasnika« od 10. o. m., donosimo, da su naknadni ispiti održani 25 i 26 februara o. g., na kojima su osposobljcni za župske prednjake i prednjačice ova brača i sestre: Bordoški Dušan, Gerič Radovan, Govedarica Milorad, Savič Milan, Babin Branka i Branovački Melanija svi članovi Sokolskog društva Senta. — Načelništvo župe.
Ttupa Osilek
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE
I redovna sednica šireg TOŽ odr-žana 5 marta u Osijeku. Prisutni:_ ing. Kvapil, Šafar, Babič, Kovaljska, Šulo-va, Ladenhauzer, Hriberski, Srb VI., Bajer, Sila Maca — i načelnici okružja br.: Glasner, Sila, Pavlovič, Kalman, Kovač, Sljepčevič, Mogorovič, Šijano-vič i Radinovič. Nezastupljeno okmž-je Vinkovci. — Od Strane župe br. Reti i Čič.
Čitan i odobren zapisnik sednice od 6 XI 1932. — Primljen na znanje izveštaj načelnika župe: obišla su se sva okružja, održane su svuda sednice, tumačen program rada za 1933 i uvež-bane odn. ispravljene su prve proste vežbe za slet u Ljubljani. — Okružja Slatina, Miholjac, Vinkovci, Dakovo, Požega i Vukovar održala su 6 dnev. prednj. tečajeve. 'Isti če održati još ostala okružja do konca marta. — Izdat je sav materijal za ovogodišnja župska natecanja.
Odobren predlog novog reda za takmičenje s nekim primedbama. Zaključena sastaviti za ljubljansko takmičenje župsku vrstu višeg odeljenja i poveriti br. Hriberskom vodstvo iste.
Nakon opširne rasprave odobren je raspored priredbi za I polugodište
SOKOLSKO DRUŠTVO ĐAKOVO
Sokolsko okružje Đakovo održalo je od 19 do 26 februara tek. god. II sedmodnevni okružni prednjački tečaj u Dakovu.
Na tečaju bilo je 11 polaznika, a
bile su zastupljene ove jcdinice: dru-
SOKOLSKO DRUŠTVO BAČKO PETROVO SELO
Dana 2 marta 1933 god. održana je sednica prosvetnog odbora, na kojoj je izvršena podela rada članova prosvetnog odbora. Sednici je prisu-stvovao brat Pejakovič Mitar, sudija iz Staroga Bečeja, okružni prosvetar, koji je nakon održane sednice održao vrlo lep govor o Sokolstvu i disciplini u opšte, pred naraštajem i navedenim odborom. Posle toga je održao prigo-dan govor starešina brat Roman Sladič.
1933	kako sledi: 23 IV tečaj za vodnike takmičarskih vrsta u okružjima: Miholjac, Požega, Slatina, Vinkovci, Dakovo. — 30 IV isti tečaj u okružjima: B. Manastir, Sl. Brod, Našice, Vukovar, Osijek. — 15 V ispiti za suče u odbojci. — 14 V jednodnevni tečaj za suče u Osijeku (za župska takmiče-nja). — 21 V takmičenia u okružjima: Miholjac, Požega, Slatina, Vinkovci i Dakovo. Suče daju ostala okružja. • 25 V natecanja u ostalim okružjima. Suče claju okružja prve skupine.
28 V rezervni dan za takmičenja za slučaj kiše 21 ili 25 V.
Izraden i odobren raspored žup-skog sleta i takmičenja 4 i 5 juna u Osijeku. — 3 juna popodne pokusi osječkih srednjih škola. — 4 juna takmičenje članova, naraštaja i dcce, po podne pokusi dcce, naraštaja i vojske.
— U večer svečana akademija. 5 juna ujutro pokusi članova i članica — osve-štenje zastave i povorka. Po podne javna vežba.
Odobreni predloži za zbor žup-skih načelnika 19 marta u Beogradu.
— Zaključeno, da okružja održavaju svoje sednice makar svaka 3 mcseca.
— Odobreno, da se pred gl- skupšti-nu župe 26 marta održi sednica zbora društvenih načelnika. Raspored če sastaviti načelništvo župe. — KI.
Ijam i n oram spomenuti. da su vežbe dosta teške za vežbače seoskih četa.
Uspeh tečaja je vrlo dobar, polaz-nici su unatoč preopterečenosti u radu uložili s\e sile i pratili su sva predavanja i tumačenja pozorno i sokolskom izdržljivošču, te se može nadati, da če s doSvcTiim znanjem kroz ovo kratko
Peiaznici i predav&či II okružiiog prednjačkog tečaja Sokolskog okružja Djakovo održanog od 19—26 februara 1933
štvo Velika Kopanica, čete: Semeljci, Durdanci, Budrovci, Striživojna, Bra-čevci, D. Satnica, D. Selci, Gašinci i
Ivano vci.
Po zanimanju polaznici su bili: 2 pisara, 1 krojač, 1 užarski pom., 1 sto-larski pom., 1 železnički radnik, 1 ko-vački pom. i 4 zemljoradnika.
Predavači na tečaju bila su brača: Kcnfelj dr. Ivan, starosta matičnog društva Dakovo, Bila Dorčle, Morič Andro, Lončarič, Karla, Priič Milan, Gašparae Ivan i Smiljanič Milan. Po-menuta brača predavala su ideologij«, istoriju i organizaeiju Sokolstva, 12 S£*j. Brat Najman dr. Žiga, predavao je anatomiju, higijenu i prvu pomoč, 5 sati. Brat Kraljevič Pavle, laku atle-tiku i proste vežbe, 5 sati, i brat Kalman Slavko, načel, okružja, predavao je: opčenito o sustavu, sustav u pregledu, strojevne vežbe, proste vežbe, ve/.be sa i na spravama, laku atletiku, igre, odbojku, dečju telovežbu i statistiku. Ukupne 46 sati i pol. Svega je cdrzano ukupno 68 sati i pol predavanja.
Čase vi predavanja održavali su se svaki dan od 7 sati u jutro do 10 sati na večer. S tečajnicima se je radilo teoretski i praktično i date su im upu-te za iz vodenje tehničko-prosvetnog rada u sokolskim četama.
Na tečaju učili su polaznici proste vežbe za pokrajinski slet u Ljub-
vremc mnogo koristiti u radu u svojim jcdmicama.
Po završenom tečaju održana je sednica načelnika društava i četa okr"žja, kojoj je prisustvovao načelnik župe brat ing. Kvapil. Na to j sednici je zaključeno, da se priredi 28 maja 1 okružni slet u Đakovu.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO VAREŠ
Sokolsko društvo Vareš priredilo je 25 februara o. g. u prostorijama »RauniČKog kult. i prosv. društva Je-dinstvj« svoju drugu redovnu godiš nju Ziibavu.
Na zabavi su izvela muška deca proste vežbe s deklamacijom »U Sokole, deco«, a ženska vežbe s venčiči-ma — vrlo dobrp.
Brat potstarešina Drakulič Nikola održao je predavanje o karakteru i ciljevima Sokolstva u kom je ukazao na aticaj Sokolstva u pogledu kulturno? i političkog prosperiteta našeg naroda. Predavanje je od početka do kraja saslušano s mnogo interesa i simpatije, kako od Strane brače Sokola, tako i od nesokola kojih je bilo u vrlo velikom broju.
Za tun su članovi Sokola izveli dramu »Amanet«. od Marka Milinovi-ča, koji je siže uzet iz ovoga kraja.
Živom slilcom »Sokolstvo« prikazan je naš Soko kao budan čuvar našeg iaroda i zaštitnik jugoslovenskog jedinstva.
Iza programa razvila se je animirana zabava.
Materijalni uspeh zabave je dobar, a moralni na zavidnoj višini.
SOKOLSKO DRUŠTVO KAKANJ-ZGOŠČA
U mesecu februaru o. g. Sokolsko društvo Zgošča Kakanj priredilo je nekoliko uspelih predavanja, nagovora i pnredaba u svojim društvenim prostorijama. Bila je i velika svečana priredba na dan dra Jurja Štrosmaje-ra o kojoj je več bilo govora u brat-skoni glasniku u mesecu februaru o. g.
Kao druga dobro uspela priredba bila je priredba velike kostimirane de-čije zabave na koju se je odazvalo preko 500 osoba sa svojom dečicom.
Sve priredbe, sela, predavanja i nagovori popračeni su velikim interesom ne samo samih članova Sokola, nego i nečlanovima, kojih je na sva-koj priredbi bilo u dosta velikom broju. U svojo j desetgodišnjici želi ovo diustvo da podigne i svoj vlastiti dom, kako bi moglo u svojim prostorijama početi s još boljim i agilnijim radoin.
Ž.upa Skoplje
SOKOLSKO DRUŠTVO KOČANE
4	marta 1933 god. ovo društvo priredilo je uobičajne sokolske trke i akademifu.
Za ovaj dan od uvetk je bilo veliko interesovanje, kako od graclanstva iz mesta, tako i iz okoline. Ovaj dan je od starine vezan za mesto, te ga je ovo društvo uzelo za svoj praznik, da bi sačuvalo ove lepe narodne običaje. OJ ranog jutra Kočane je bilo preplavljeno s gradanstvom iz okoline. Na odredenom mestu bilo je prisutno od 3.000 do 4.000 gledalaca.
Trke su sc održale posle podne u 3 čas. na prostoru od želez, stanice k selu Orizaru.
Uprava društva s celokupnim članstvom i takmičarima, a na čelu sa svojom muzikom, pošla od doma k odredenom mestu za trike. Ova lepa manifestacija ostavila je najbolji utisak kod gradanstva.
Trke su tačno otpočele u odrede-no vreme, a prema programu:
1) Trka muške dcce na daljini od 200 metara — pobedilac brat Jovanovič Cvetan, učenik IV raz. osnovno škole; 2) Trka ženske dece na daljini od 200 metara — pobedniea sestra Todorovič Olga, učenica IV raz. osnovne škole; 3) Trka muškog naraštaja na daljini od 500 metara — pobedilac brat Manič Jovan, kovački pomočnik;
4) Trka ženskog naraštaja na daljini od 500 metara pobedilac sestra Ande-lovič Ruža, učenica gradanske škole;
5) Trka bičiklima na daljini od 2000 metara — pobedilac brat Mančevič Jordan, trg. pomočnik; 6) Trka na ma-garičima na daljini od 1.000 metara — pobedilac brat Jovanovič, učenik osnovne škole iz J. Vinice; 7) Trka na konj ima (mala grla) na daljini od 1.000 metara — pobedilac brat Ibovič Adem, zemljoradnik iz sela Pribačevo; 8) Trka na konjima (velika grla) na daljini od 1.500 metara — pobedilac brat Maksimovič Aleksandar, zemljoradnik iz sela Podlog.
Svim pobcdiocima društvo je izdalo skromne nagrade, a pored toga i po jednu sokolsku knjigu »Priručn?k i Trebnik« izdanje Sokolske župe Skoplje.
Uveče priredena je akademija s pozorišnim komadom. Poseta je bila obilna i akademija je u svemu uspela.
Posle pozdravne reči starešine društva brata Džidroviča, koji je u kratkim potezima izneo značaj samog dana, govorio je i brat Antun Proha-ska, artiljerijski potpukovnik iz Skop-lja.
Brat Prohaska poznavajuči rad ovog društva, kao bivši starešina i osnivač, u svom' govoru o Sokolstvu izneo je u nekoliko reči svoje zadovoljstvo i pohvalio rad ovog društva.
Akademija se je sastojala iz sledečih točaka:
1) Ženski naraštaj, sletske vežfee za slet u Ljubljani; 2) Muški naraštaj, sletske vežbe za slet u Ljubljani; 3) Ženska deca, sletske vežbe za slet u Ljubljani; 4) Ženski naraštaj — balet;
5) »Duveč«, pozorišna igra u '1 činu i
6) »Mali Soko« od Dušana Katica, re-citovao je najmladi brat Blaško od 4 god. Recitacija najmladeg brata prim' ljena je od celokupne publike s odu-ševljenjem i toplo pozdravljena.
t,upa Su&afc - RifcUa
SOKOLSKO DURŠTVO DELNICE
Sokolsko društvo u Delnicama raz. vija intenzivnu akciju i rad na svima područjima sokolske delatnosti. Ne koliko mladih, agilnih inteligentnih i rodoljubivih sokolskih radnika {dr. Fo renba'her Milan, dr. Pavič Dragutin, ing. Klaič Sašo, Ličan Vjekoslav, Hit-ka Franjo i t. d.) nastojc da podignu ovo društvo na zavidnu visinu, da ono bude središte i rasadište nacionalnog i kulturno« života Gorskog Kotora.
Ova inteligencija dnevno konferi-še, drži razna poučna predavanja, marljivo vežba i prednjači svojim idealnim radom i pregnučem u svakom pogledu. U društvu se oseča jači, impulzivni ji život.
Središte pažnje ovih idealista kon-centrisano je na gradnju sokolskog doma u Delnicama. Potreba ovog doma je velika, naročito u krajevima blizu italijanske granice. Troškovi za gradnju doma iznose 120 tisuča dinara. Ban Savske banovine br. dr. Perovič Ivo odobrio je za gradnju ovog doma Din
40.000	iz budžeta Savske banovine Ш godinu 1932, a Din 30. 000 iz budžeta za 1933. Ban br. Perovič pokazao je time koliko mu na srcu leži razvitak sokolske ideje u Gorškom Kotaru. Članovi Sokolskog društva dobrovoljno se obvezaše, da če i oni od svojih malih sredstava pridoneli gradnji sokolskog doma, i upisaše svotu od Din 20.000.
Hvale je vredan ovaj pothvat. On služi na čast njegovim nosiocima i do-stojan je da se za ovim primerom po-vedu i drugi. — S.
m
Sokolsko društvo u Delnicama priredilo je 25 februara o. g. Istarsko ve-če. To je bila lepa nacionalna i sokolska manifestacija za našu Istru sokolska dvorana bila je dupkom puna sveta. Svečanost je otvorio starosta dr. Milan Forenbaher lepim i patriotskim govorom, u kome je istakao značaj Istre. Živim i plamenim rečima prika-zao je on bo love i patnje naše Istre i pozvao je prisutne, da u srcu gaje uvek ljubav za našu zarobljenu Istru, koja če dočekati dan svoje slobode i uje-dinjenja sa svojom jednokrvnom bra-čom. Jedan Istranin održao je informativno i lepo predavanje o Istri sa gledišta istorijskog i geografsko«, a posle toga je nekoliko učenika(ca)! osnovne i gradanske škole deklamovalo pesme: »O Istri«, »Goro moja«, »Želje malih Istrana«, »Omladini Istre«, »Pozdrav Istrana o rodenju kraljeviča Petra«, »Pod Učkom«. — S.
SOKOLSKO DRUŠTVO KORENICA
Na nedavno održanoj <llavnoj go-dišnjoj skupštini ovoga Sokolskog društva izvršen je izbor nove uprave, te su izabrani: za starešinu Ivan Bujano-vič, direktor gimnazije; za potstare-šinu Nikola Cuič, opč. načelnik; za tajnika Svetozar Vukadinovič, por. či novnik; za prosvetara Milan Vujičič, upravitelj osn. škole; za blagajnika Branko Ouič, sud. činovnik; za načelnika Janko Turk, priv. činovnik. Ostala mesta u odboru, časnom sudu i u revizionom odboru popunjena su ta-
Nova uprava pojačala je sokolsku aktivnost u novim pravcima, utoliko, što se prišlo predradnjama kako bi se u najskorije vreme uzmogao povečati bro: sokolskih četa u olkolnim selima. To če sc izvesti čim nastanu topli ji dani buduči da bi sada usted neima-nja podesnih prostorija, po tim selima bilo teško ili nemoguče pristupiti vež-banju.
12	februara održana je, u prostorijama ovdašnje Narodne čitaoniee, usnela proslava štrosmajerova dane. Reljefno je, u sredini ovdašnjoj, koja se uvek odlikovala svojim nacionalizmom i jugoslavenskom sveščti izneseno bilo značenje velikog biskuna u predavanju starešine Ivana Bujanovt-ča. Predavač je bio nagraden burnim poklicima i odobravanjem.
SOKOLSKA ČETA JABLANAC
Sokolska četa Jablanac, društvi Rab, priredila je 26 februara o. g. sokolsku akademiju sa sledečim programom: 1) Pozdrav starešine; 2) »Ujedi njenjc«, deklamovao Tomislav Matijevič; 3) Razvoj Sokolstva, predavao br. prosvetar; 4) Proste vežbe muškog podmlatka (9 vežbača); 5) »Jugoslu-venska himna«, deklamovao Vinko Ažič: 6) Proste vežbe muškog пагл Staja (5 vežbača); 7) Proste vežbe članstva (6 vežbača); 8) I skupina sa »Sokolskom pesmom«, deklamovao Branko Butorac; b) II skupina s pesmi com« Jugoslavenstvu«, deklamovao Stipe Mršič.
Župa Varaždin
ŠTROSMAJEROVE PROSLAVE U ŽUPI VARAŽDIN
Bez naročitog naredenja, spon tano, proslavio je lep broj naših je-dinica uspomenu na prvog narodno svečenika Josipa Jurja Štrosmajera. Nu taj način dokazale su naše jedinkc i opet kako ovde, na severnoj granic: naše države, visoko drže steg jugo slovenstva. Tim proslavama izbita j-tvrdnja naših protivnika — klerika! ca, da smo mi Sokoli bezverci i ds smo protiv svečenstva. U Dekanovcu održana je proslava 12 II predavanji-ma brata Pavlek Ivana i sestre Pavle!; Marijete, deklamacijama i pevanjem. Naročito se je svidala deklamacija br Horvata »Sokoli smol«. U Gornjem Mihaljeveu održana je proslava 4 Ji. Sveukupno članstvo prisustvovalo je misi, a zatim je prosvetar. brat Ke-retič održao prigodno predavanje, koje je, uz deklamacije, ponovljeno i
5	II. U Ivancu održana je u počast Štrosmajerova rođendana 7 II proslava, koju je lepim i zanosnim govorom
otvorio starešina, brat Rožič. Pred likom neumrlog biskupa održan je veći broj deklamacija naraštajaca, a o »Strosmajeru kao političaru i meceni« govorio je prosvetar brat Janaček. U Ludbregu održana je 12 II nada sve uspela proslava. Predavao je br. Šimu-nič, te je njegovo uspelo predavanje toplo nagradeno. Sviranjem i deklamacijama upotpunjen je program. Ogro-man broj prisutnih, napose gradana i seljaka, dokazao je, da su svi napa-daji na Sokolstvo u ovome kraju po-stigli samo protivan rezultat. Lep uspeh postignut je i u Malom Bukovcu, gde je na proslavi predavao brat Damič, a naraštajci su deklamovali prigodne pesme. Naročito lepo je proslavljen Štrosmajerov dan u Prelogu. U sokolskom domu sakupilo se je sve-ukupno članstvo, kojc je, kao i goste pozdravio starešina, brat br. Milenko Svoboda. On je u značajnom govoru spomenuo vrline apostola jugoslovanstva. Sestrica Višnja Svoboda i brat Evgen Singer vrlo su lepo deklamovali, a pesmu »Ljubimo te naša diko« otpevala su sokolska deca. Društveni prosvetar, brat Viktor Herman, održao je vrlo lepo predavanje. U Rasinji održana je proslava unutar članstva, na kojoj je prigodno predavanje održao brat Kurelič. Društvo Varaždinske Toplice proslavilo je rodendan veliko-ga vladike u sokolskom krugu. Nakon pevanja i deklamacija održao je vrlo lepo predavanje brat Dragan Sifman. Četa u Bedn ji takoder je s lepim uspehom proslavila 5 februar. Slavica Zlo-dulja i Mijo Bosaik deklamovali su pesme »Apostolu Jugoslovenstva« i »Tebi«, a prosvetar čete, sestra Mira Gribl održala je predavanje, koje se je mnogo svidelo. Igrokazom »Naše mladanke«, što ga izveše ženska deca, zavržena je ova uspela svečanost. I u mestu Biškupcu proslavila je tamošnja četa na dostojan način tu slavu uz predavanje brata Gluhaka i deklamo-vanje sokolske dece. U četi Jalžabet održao je tog dana vrlo lepo predavanje brat Marijan Dundovič. Četa Kneginec održala je proslavu 4 II predavanjem prosvetara brata Pelata i pevanjem naraštajki. U širem krugu seljaštva proslavljen je rodendan ^trosmajerov u Križovljan-Cestici. Nakon govora sestre Božene Tomas odigrale su naraštajke nekoliko epizoda iz života sveča ra. Četa Kuzmince proslavila je taj dan predavanjem »štros-majer i bečka vlada«. Poset je bio vrlo lep. U Ljubeščici održao je prigodno predavanje prosvetar brat Denk! Četa Novi Marof priredila je u Madarevtjm prigodnu akademiju na kojoj su govorili brača Žuti, Flegar i Jovan. Deca su deklamovala, a naštupila su i u sokolskim vežbama. Priredbom je rukovo-dila sestra Vlasta Simič. Upao je u oči naročito veliki broj seljaka. Lepo je uspela i proslava u Novom Selu gde je prigodni govor održao prosvetar orat Jadrošić. U Podrutama prisustvo-vao je proslavi i veči broj meštana. U Podturenu, gde su gotovo sva školska deca pripadnici čete, održana je proslava u školi. Četa Remetinec priredila je proslavu odličnim predavanjem brata Jendrašiča i deklamacijama Fabijana Safrana i Leopolda Novaka. U Sračincu prisustvovalo je svečanoj proslavi uz članstvo i ved broj meštana. U Strmcu održana je svečanost prigodnim predavanjem. U Svibovcu održana je svečana akademija na kojoj su, pored govora, deklamacija i pevanja, nastupili članovi, naraštaj i dcca. U četi Veliki Bukovec održao je predavanje starešina brat Rihtarič. Vrlo lepo je uspela proslava u Vidov-cu, gde su govorili starešina br. Rado-
van Kukuljevič i br. Dragutin Rižnar. Program je upotpunjen deklamacijama i sviranjem vatrogasne muzike. U Visokom održao je predavanje brat Držaić, a Anica Gegač i Kondačič lepo su recitirali prigodne pesme. Uz obi-lan program održana je svečanost čete Vratišinec. Nakon pozdrava starešine brata Novaka održao je uspelo predavanje brat Pelikan. Mešoviti zbor čete pod ravnanjem brata Žganca ot-pevao je par pesama. Nakon deklamacija nastupili su u ljubljanskim vežbama članovi, muški i ženski naraštaj, te deca. Prema obavestima održane su Štrosmajerove proslave i u drugim našim jcdinicama, ali do sada nisu o istima stigli izveštaji.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN
26 februara održana je redovna glavna skupština, koja je bila vrlo dobro posečena. Starešina Stj. Novakovič upravio je u svom pozdravnom govoru svoj prvi pozdrav Nj. Vel. Kralju, koji je naše društvo u prošloj go-dini napose odlikovao prihvativši se kumstva novog barjaka prigodom proslave 30-godišnjiee opstanka društva. Osvrnuo se i na nedavni napadaj ka-toličkog klera na Sokolstvo i veseli ga, da može konstatovati, da ni u Varaždinu nije taj atentat postigao a ma baš nikaikvog efekta, što više, redovi varaždinskih Sokolova danas su čvršči nego li su ikada bili. Tajnik Edo Šur-bek podneo je svoj izveštaj, iz kojega se razabire obilan administrativni rad u prošloj godini. Načelnik Zvonimir Šuligoj govorio je opširno o tehničkom radu, koji potpuno zadovoljava. Prosvetar Milan Kaman podneo je opširan izveštaj o održanim nagovorima i ’ire-davanjima, o tečaju za novo članstvo, o knjižnici, naraštajskom otseku i dru-štvenoj fanfari. Blagajnik Matko Ru-binič podneo, je izveštaj o stanju blagajne, čiji je promet iznosio 222.452, a zaključen je s aktivom od 4036 Din. Gospodar Dragutin Cmrečki izvestio je da društvena imovina u pokučstvu, spravama, glazbalima i sl. iznosi Din 59.748. Matičar Nikola Bosanac kon-statuje da je napadan porast članova naročito iz obrtničkih redova te na-glasuje, da baš ova činjeniea najbolje pobija glasove naših protivnika, da je Sokol tobože nekakvo činovničko društvo. Društvo broji danas 948 članova, a 18 seoskih četa broji 1346 članova. Pročelniik konjičkog otseka Mato Samac podneo je svoj izveštaj s mol-bom na društvo i župu, da je konji-čkim otsecima posveti sa Strane Save-za nešto više "ažnie. Na kraju podneo je blagajnik Matko Rubinič još i proračun za buducu godinu u iznosu od Din 37.834. Svi su ovi izveštaji bez ikakve primedbe primljeni, -a je na predlog revizionog odbora starom odboru dana razrešnica.
Po predlogu dobnog pretsednika skupštine br. dr. Stjepana Stankoviča izabrana je »per aklamacionem« ova nova uprava: starešina Stjepan Novakovič, zamenik starešine dr. Zvonimir Milčetič, tajnik Edo Šurlek, blagajnik Matko Rubinič, prosvetar Milan Kaman, načelnik Zvonimir Šuligoj, zamenik načelnika Julije Kovačič, načelnica Ema Smrekar, zamenica načelnice Marta Brknjač, članovi odbora: Nikola Bosanac, Franjo Gapit, dr. Ivo Her-cezi, dr. Slavko Rozgaj, Vlajko Milovanovič, Vlado Pongračič, Mato Samac, Hubert Vanderer, Dragutin Cmrečki i Ipša Stjepan. Zamenici odbornika: Feliks Mesarič, Teodor Siber, An-tun Zima i Aleksandar Savič. Starešina Novakovič zahvalio se u ime čita-vog novog odbora na poverenju, a na-
to je govorio župski izaslanik br. Mladen Belčič, koji se posebno osvrnuo na one stavke u biskupskoj poslanici, gde se napalo baš Sokolstvo na teritoriji varaždinske Sokolske župe.
Župa Zagreb
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE
Dne 2 februara 1933 položila su sledeča brača i sestre društvene pred-njačke ispite:	Baratinski Vječeslav
(odlično sposoban), Dejanovič Milič, Duričič Mile, Leskošek Stjepan, Hlede Vida, Sladovič Ljerka, Orlič Anki-ca, Rožman Božena i Žmak Ljerka. — Pretsednik ispitne komisije je bio načelnik župe brat Milan Jankovič.
Dne 12 februara 1933 položila su sledeča brača i sestre župske prednjač-ke ispite: Kušar Stjepan, Novokmet Ivka, Beličevič Mira, Gruičič Zorica, Kozjak Zora i Koželj Marta. — Pretsednik ispitne komisije član TO Sa-veza brat Lojze Lubej.
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ ZA ŽENSKO ČLANSTVO
Sokolska župa Zagreb održala je kroz tri zimska meseca tečaj za žensko članstvo pod vodstvom svoje načelnice s. Zorke Jankovič, koja je na sebe požrtvovno preuzela pretežni deo teoretskih i praktičnih časova. Te-eaj je imao svrhu da u prvom redu poveča kadar sposobnih prednjačica, koje če same moči da vode ženske kategorije, a u drugom redu da te sestre zbli-ži radi zajedničkog rada u Sokolstvu grada Zagreba. Tečaj je pohadalo 18 sestara iz društava Zagreb I, III, IV i V, a svršilo ga je konačno 11 sestara. Predavale su uglavnom same sestre uz pomoč nekoje brače. Predavanja iz teorije i prakse bilo je uikupno do 100 časova. Tečaj je potpunoma uspeo u svakom pogledu i poželjno bi hik>, da se ovakovi specijalni tečajevi za žensko članstvo održe barem svake godi-ne, kako bi se naše ženske kategorije sasvim ocepile od pomoči muškoga vodstva. Sestri načelnici župe, koja je začetnica ovoga tečaja i koja je za taj tečaj dala sve svoje sokolske vrline, moramo biti zahvalni za silni trud, koji je zdušno i marljivo uložila.
Od tečajnica su 2 odmah položile dobrim uspehom župski ispit, a 5 njih društveni ispit. Kod svršetka samog tečaja župa je priredila tečajnicama i predavačima oprosnu večeru, na kojoj je palo više oduše vi jenih govora, u ko-jima su sestre izrazile župi svoju za-hvalnost što im je omogučila ovaj tečaj, kao i svim vodama i priređivači-ma tečaja na čelu sa vrcclnom načclni-com sestrom Jankovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA GRADIŠKA
Sokolsko društvo Stara Gradiška održalo je dne 26 februara t. g. u so-kolani zabavu e plesom. Kao prva tačka dnevnog reda bilo je predavanje o velikom Ju«oslovenu biskupu J. J. Štrosmajeru.
Brat prosvetar S. Durum prikazao je u svome predavanju u kratkim črtama život i rad velikog vladike, nje-govu ljubav i dobrotvornost prema svome narodu, prikazavši ga kao uzor čoveka i Jugoslovena. Govornik je bio nagraden burnim odobravanjem. Nato je Sokolič br. D. Bebič recitovao pesmu »Domovina« na opšte odobravanje prisutnih. w
Članovi i članice Sok. društva prikazali su igrokaz »Pokondirena tikva«
od Jovana S. Popoviča, koji su izveli s punim razumevanjem i voljom.
Nakon programa razvila se animirana zabava i ples.
Prlsutno je bilo oko 180 osoba, koji su i tom prilikom dokazali, da i nadalje ostaju prijatelji Sokola, ne oba-ziruči se na poslednja napadanja pro-tiv Sokolstva.
SOK. ČETA MALI GRADAC
Sokolska četa u Malom Gracu održala je dana 22 januara o. g. svoju glavnu skupštinu, koja je bila u vrlo lepom broju posečena.
Skupštinu je otvorio brat Miloš Stanisavac s lepim pozdravnim govorom u kojem je naročito istakao što znači Sokolstvo i brat Soko, što je bilo pozdravljeno burnim odobravanjem.
Po tom se je prošlo na izbor uprave, te je tom prilikom izabran jedno-glasno i to: za starostu br. Miloš Stanisavac, opč. blagajnik, za tajnika brat Ilija Krkovič, opč. beležnik, za prosvetara i za blagajnika brat Rade Marič, upravitelj škole, za pročelnika sekcije za malu mušku decu brat Miloš Milan-kovič, upravitelj škole Veliki Gradac, a za pročelnika sekcije za malu ženslku decu Marica Ilič, učiteljica u Velikom Gracu, za pročelnice muške i ženske dece učiteljice Darinka Kljaič i Sofija Vrga, za revizore računa Doko Nikšič, trgovac, i Marko Prpič, žandarmerijski narednik.
Po objavljenom izboru društvo je otpočelo radom, te uz nastojanje naših agilnih prvaka i radnika brače Sokola Miloša Stanisavca i Rade Mariča priredila je Sokolska četa na dan 15 II
svoju sokolsku vrlo lepu zabavu sa biranim programom, koja je bila vrlo dobro posečena. Davao se je jedan igrokaz koji su izveli Sokoli, a 2 igro-kaza školska dcca.
Pctorica Sokola dali su također odmah, prernda je bilo kratko vreme, vrlo uspele svoje dve sokolske vežbe, koje su odvežbali uz pratnju tambu-raškog zbora.
Po svršenom programu izrekao je zahvala posetiocima brat starosta loš Stanisavac.
SOKOLSKA ČETA U SIŠČANIMA
Sokolska četa u Siščanima priredila je vrlo uspelu zabavu, iako je nedavno osnovana.
Na dan same zabave vrvco je oko školske zgrade veliki broj Sokola, koji su pripremali iznenadenje za svoje seljanc. Mnogo pre samog početka programa bila je dvorana dupkom puna.
Brat starešina Ivan Obraz otvorio je priredbu govorom, a iza toga je izaslanik društva br. Mato Kikič Petrovič istakao rad i važnost Sokolstva za naše selo. Brat Tomislav Rožič dekla-mirao je vrlo efektno pesmu: »Plava grobnica«.
Deklamacije sokolske dece, a za-tim njihovi govori saslušani su š van-rednim interesom.
Pretstava komada: »Začarani or-mar«, pobudila je opču senzaciju i smeh.
Da je ova priredba Sokolske čete potpuno uspela kako u materijalnom, taiko i u inoralnom pogledu, najviše su doprineli brat Res Koritič, učitelj, i sestra Neda Koritič.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveskat E. Gangl: O sokolski ideji.
IL
III.
IV.
V.
VI. VIL VIII. VOL a
IX.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyr5t Naš za da tak, smer i cilj. Vekoslav Bučar t Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav TyrS« Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst ) Isto. (Sr
■ hrvatski
jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrš
Srpsko - hrvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvošt Pogledi i misli dr. Miroslava Тугба.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska ŠMatica
Xjubljana, ZNarodni dom %elefon 25-43 / &lačun ooštanske štedlonice JCjubljana 13.831
110-14
» Spomen - Klince «
• tksere xa osveeenje sokolske zastave
najbolje i jevtino izradjuje
М1ПКО ŠMAT. graver Beograd, Te ra z i j e 1
112-11
СОШОШН!
m m km
Sever & Ko m p Liubliana
TRGOVAČKA TISKARA
V.G.KRALJETA
SUŠAK
Strossmayerova ulica 9
TELEFON BROJ 3-22 ne-i_____________
©I
te
пајшШшјк
KlliARNA(T-DEU
цииццвтштсудИ
113—i»
\ Iv. Brunči; i
Tko oglašuje, taj napreduje!
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ m ЗАГРЕБ
ВЖШШШШввШШШШШШШШШШШШШШШШШ Краљице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине ЈугославиЈе
Брзојавин паслов: „Трикотажа" Загреб ф Телефон интер. 26-77
Идра1)ујем свс врсти соколских потрспштина аа јавии п излетни наступ свих кнтегорнја нашега чланства п то тачио према пропису Савеза СКЈ. Слике у оригиналннм бојама прописних одс/л иалазе се у књизн „Организација Савеза СКЈ“. — Захтсвајте цевике н проспскте. — 11ене ирло умерене, а за точиу и солпдну израдбу јамчим.
Филијала: Београд Балканска ул. бр. 24 Палата Хотел Праг Телефои 2-61-01
109—12
jPreporučamo tvriKe, lcofe oglašuju u »SoRolsRom GtasniUu«!
pleskar in ličar S . ■
se toplo priporoča vsem ■ cen j. naročnikom. — Delo S solidno) — Cene zmerne! S TELEFON J». 3476	g
Ljubljana £ Kolodvorska ulica 23 S
PRVA 3UGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTIMA
M. DRUCKIR
ZACREB, ILIČA 3»
Kr. dvorski dobavljaš
Za kratko vrijeme izaći će iz štampe novi cijenik za lakoatletske sprave sa najpovoljnijim cijenama. ф Najveće poduzeće ža izradbu svakotfrsne športske robe.
Vse tiskovine 2asokolskadruštva vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsa vabiia, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU T y r e e v a ulica štev. 14
UČITEUSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
im—n
bdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E.Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uređnje Redakcijski о1.ек#Гмка Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi.u Ljubljani
SOKOLSTVO
U BUDŽETSKOJ DEBATI
NARODNE SKUPŠTINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
U BEOGRADU DNE 19 MARTA 1933
Govori:
Ministra za fizičko vaspitanje naroda:
DR. LAVOSLAVA HANŽEKA
i
narodnih poslanika
Dr. Bogdana Vidoviča, Dr. Dragana Kraljeviča, Albina Komana, Milana Dobrovoljca, Vlade Spahiča i Dr. D j ure Ostojiča
*
■
, ; : - 1 ' ' >
, ■' ‘ • , ' ; . ■ , ':
: :	■	■	■'	-	•	■'	"	‘	'	':5	;	■	h	■}	'
Za vreme načelne budžetske debate u mnogim govorimo u Narodnoj skupštini dodirnuto je pitanje našega Sokolstva u vezi sa poznatom biskupskom poslanicam. U specijalnoj debati pak —
o	budžetu Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, dne 19 marta
1933	— pale sa o torne izjave, koje su od naročitog značaja i interesa i za sokolsku kao i za ostalu javnost, pa ih stoga donosimo po skupštinskim stenografskim beleškama.
Uredništvo
Skupštinska debata o budžetu
Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda
Pretresu u pojedinostima budžeta Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda od strane Vlade prisustvovali su: zastupnik Ministra spoljnih poslova, Ministar brez portfelja dr. Albert Kramer, Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Ladoslav Hanžek i Ministar šuma i ruda Pavao Matica.
Kako je na dnevnom redu bio pretres budžeta ministarstva, pod ko-je potpada i Soko kraljevine Jugoslavije, na skupštinskim galerijama vide-
li	su se gotovo svi članovi Uprave Sa-veza SKJ, članovi Uprave Sokolske žu-pe Beograd i članovi uprava svih beo-gradskih sokolskih društava.
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi otvara 44 redovni sastanak Narodne skupštine, te nakon obavljenih formalnosti oko primanja zapisnika poslednje sednice podeljuje reč sekretaru skupštine Anti Kovaču, koji čita ukaz Njegovog Veličanstva Kralja, kojim se postavlja za zastupnika Ministra spoljnih poslova Ministar brez portfelja dr. Albert Kramer.
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Prima se na znanje. Sad prelazimo na dnevni red. Na dnevnom je redu pro-duženje pretresa u pojedinostima predloga Zakona budžeta o državnim ras-hodima i prihodima za 1933/34 god. Na redu je Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda. Reč ima g. Ministar. dr. Lavoslav Hanžek.
Ekspoze Ministra dr. Lavoslava Hanžeka
Ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Lavoslav Hanžek (burno pozdravljen): Gospodo narodni poslanici, ima ih koji smatra ju da Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda nema rezona. To šu oni. gospodo, koji, rekao bih, gledajuči spavaju i koji su pro-spavali ne samo ovo poratno vreme,
nego naročito zadnju fazu koju mi sada proživlj ujemo u uzbuni duhova onih, kojima mirovni ugovori nisu oži-votvorili nade i očekivanja od velike svetske konflagracije i koji na putu svoga uznemirenog duha traže moguč-nost da pravorek sveta promene u svo-ju korist, oni su našli i taj put da i u uzbuni duha svoje omladine potraže mogučnost oživotvorenja svojih cilje-va. Mi, kojima je osnov života zakon medunarodnoga mira, mi koji smo posle toliko teških muka stekli svoju slo-bodu i mogučnost mirnoga života, gledajuči u tu uzbunu duhova drugih ne možemo stajati skrštenih ruku. Mi ne možemo prepustiti svoju otadžbinu i buduče generacije sudbini, onoj teškoj sudbini, koju smo mi samo doživeli i preživeli. Ako se mir sveta stvara spremanjem za odbranu toga mira, on-da je svakako potrebno da zakon o medunarodnom miru postane moralan zakon i u našem društvu. Zato je po-treban odgoj dalj ih generacija u tak-vome duhu da one mogu biti spremne da brane mir sveta. (Pljeskanje i odobravanje.) To je polazna tačka, sa koje mi želimo da u skladu sa pravorekom sveta svoj nacionalni razvitak dovedemo do onoga cilja do koga su dospeli drugi narodi. Polazeči s te tačke odgo-ja omladine da ona bude sprema za odbranu mira i Ministarstvo za fizičko vaspitanje postaje jedan važan deo državne i narodne politike, jer ima da priprema preduslove, koji če dovesti do konsolidacije u nutarnji i da tim osigura vanjski mir. Ministarstvo za fizičko vaspitanje osnovano je kod nas vrlo kasno. Ono je započelo svoje delo 21 januara 1932 godine. Dozvolite mi da samo letimice dam pregled rada toga Ministarstva, da bi se moglo videti pod kakovim auspicijama to Ministarstvo ulazi u buduču budžetsku godinu i svoj daljnji rad. Ministarstvo
je po osnivanju trebalo da sprovede unutrašnje uredenje i organizaciju samoga Ministarstva. Trebalo je da skupi sve potrebne podatke po svim gra-nama fizičkog vaspitanja u našoj zemlji, koje su osnovane na privatnoj ini-cijativi, a koji podaci dosad nisu bili prikupljeni. Ministarstvo radilo je intenzivno na pribiranju tih podataka, a pored toga je održalo stalne konferen-cije sa pretstavnicima naših sportskih udruženja, da se upozna ne samo sa organizacijama njihovim, nego i sa željama i ciljevima tih sportskih organizacija. Ministarstvo za fizičko vaspi-tanje prikupilo je podatke o fizičkom odgoju u inostranstvu, da bi moglo da se upozna sa načelima i metodama rada, koje su več na ovome polju opro-bane. Posle toga svršenog posla Ministarstvo je uredilo tečajeve za izobraz-bu prednjaka naših sokolskih organizacija, dalo je inicijativu za uredenje tečajeva u vojsci, spremilo je zakon o podizanju domova, organizovalo je i dalo inicijativu za organizaciju i pomoč za slet u Pragu, za veslačke utaik-mice u Beogradu i druge priredbe, koje su se u zemlji držale.
Kraj toga, Ministarstvo za fizičko vaspitanje je imalo i prilike da dade iz svoga budžeta znatne pomoči pojedi-nim društvima, za koje je znalo i videlo, da im je rad u kom kraju potre-ban i da su zavredila te pomoči. Na kraju pored ovoga rada, Ministarstvo je izradilo dve zakonske osnove, koje če biti od presudnog značaja za budu-či rad ovoga Ministarstva. Prvo, zakon
o	obaveznom fizičkom vaspitanju. (Pljeskanjc.) Taj zakon, gospodo, na-lazi se pred Ministarskim savctom i ja se nadam, da če u najkračem vremenu doči pred ovu Skupštinu. Bude li taj zakon primljen, onda je Ministarstvu za fizičko vaspitanje dato široko polje za buduči period svoga rada. Izraden je i pred Ministarski savet donesen zakon o vatrogascima i vatrogasnoj organizaciji. toj tako važnoj ustanovi za naš javni život. Neorganizovanost, po-cepanost vatrogastva, traži da se ta organizacija provede j edinstveno za celu zemlju. Pogibeljnost boja i rata, te plinova, pokazuje potrebu da se va-trogastvo stavi na savremenu osnovu. (Pljeskanjc.) Bude li taj zakon, a nadam se biti če u najkračem vremenu, primljen od Narodne skupštine, Mini-nistarstvu za fizičko vaspitanje dače
se zadača da provede tu organizaciju po čitavoj zemlji.
Ministarstvo radi i na zakonu o izmenama i dopunama zakona o Sokolstvu, i imače i u tom pogledu prilike da Skupština kaže svoju reč. Što se samoga budžeta tiče, on je prema lanjskom budžetu povišen za nekih 3 miliona i 900 hiljada dinara. Ovo po-višenje sasvim je prirodno, jer se po-sao i rad toga Ministarstva u tečaju ove godine toliko razvio, da su bila potrebna i veča sredstva. Najviša stavka povečanja otpada na izvršenje zakona o domovima. Taj zakon naime donešen je u Ministarstvu po budžetu od 1932/3 godine, u kojem sredstva za izvršenje toga zakona nisu bila predvidena. U ovogodišnjem budžetu predvideno je jedan milion i 750 hiljada dinara. Predvidena je veča svota i za organizaciju vatrogastva, kao i za re-organizaciju pojedinih ustanova za fi-zički odgoj omladine. Mogu da istak-nem kod toga, da od čitavog toga budžeta na lične rashode otpada jedna upravo minimalna svota, koja je i ove godine još i snižena. Glavni deo je budžeta doprinos Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije sa 8 miliona dinara, koji se autonomno budžetira, a druge stavke materijalnih rashoda jesu pripomoči za pojedina društva, kao i troškovi oko osnivanja tečajeva za na-stavnički kadar za fizičko Vaspitanje i organizaciju samoga fizičkog vaspitanja.
Ako budu izvršene nade koje ja polažem u rad ove Narodne skupštine: ako budu zakoni koje sam napomenuo doneseni, ja, gospodo, mislim, da če se tim zakanima proizvesti jedan osnovni preporodaj čitavog našeg socijalnog života. Ako uspe Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda da u cilju svesnoga fizičkog odgoja, telesnoga i moralno-ga, u cilju stalnoga odgoja u svesti državljanskih dužnosti, u svesnom nacio-nalnom jedinstvu i nacionalnih naših zadača — uzmogne skupiti svu omladi-nu našu od 12 do 20 godine, ako ova bude u stalnom kontaktu u sistemat-skoj naobrazbi u čitavoj zemlji — ja smatram da neče trajati dugo, da taj čitavi naš narodni problem bude stavljen na sasvim drugu osnovu i da bude rešen u smislu onih načela koje mi ov-de zastupamo! (Aplauz.) Radeči na ovim poslovima i sa ovim ciljevima, gospodo, Ministarstvo se nada da i sa
ovim minimalnim sredstvima postigne najveći moguči efekat i ja vas molim da glasanjem za ovaj budžet odobrite ovaj rad i dadete poverenje Vladi. (Aplauz.)
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Ima reč g. dr. Vidovič.
Govor dr. Bogdana Vidoviča
Gospodo i bračo, fizičko vaspita-nje naroda igra u životu narodnom veoma važnu ulogu, kojoj se mora obratiti naročita pažnja. Budžet Mini-starstva fizičkog vaspitanja naroda, ko-ji se pred nama nalazi, tako je nezna-tan i mali, da postoji opravdana boja-zan da se njime neče moči udovoljiti onim velikim potrebama, koje ovaj važni resor iziskuje. Ovaj budžet, koji iznosi 11,729.377 dinara, isto je toliki kao budžeti pojedinih odeljenja drugih ministarstva.
Sudeči prema višini ovoga budže-ta, koji u nizu budžeta drugih mini-starstava izgleda kao kakvo pastorče, čini se, da ovome resoru nije poklonjena dovoljna pažnja.
Delokrug Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda je mnogo opsežniji, raznovrsniji, nego što mu je omogučen prema ovom budžetu. Dužnost toga Ministarstva bila bi da svojim blago-tvornim radom sačuva i prikupi sve snage narodove, da tu snagu organizu-je i da od nje stvori jednu nepobedivu vojsku narodnu. Dužnost toga Ministarstva bila bi da. u saradnji sa pri-vatnom inicijativom a naročito sa Sokolom kraljevine Jugoslavije, zajednič-ki saraduje na kulturnom prosvečiva-nju naših širokih masa, iskorenjivanju rdavih navika u našem narodu, da bi time narodne mase prosvetili i preporodih te zajedničkom saradnjom stvorih novi tip jugoslovenskog čoveka, koji če biti večiti i najbolji čuvar na-rodnog i državnog jedinstva.
Takvom novom jugoslovenskom politikom uspečemo, gospodo, to, da čemo da svi širom naše lepe domovine, od onih iz malenih seoskih kučiea pa sve do Kraljevskog dvora, budemo zajedno na braniku naše zajedničke domovine, na braniku našeg narodno-ga i državnoga jedinstva. (Pljeskanje.) Bez takvog jednog reformatorskog rada gospodo i bračo, biče mnogi naš trud uzaludan i donošenjem mnogih zakona bespredmetan. Mi treba svim
silama da radimo kod našega seljaka i sugradana da od njih stvorimo čestite gradane, koji su prožeti sokolskim idejama, mi treba da ih priviknemo na pametan rad i štednju. Uzalud če biti donošenje zakona o zaštiti zemljorad-nika, ako u ovome pravcu ne radimo. Taj celokupan pametan rad na teles-nom odgoju moči če da stvori od onih naših mališana, koji sad polaze školu i sede u klupama osnovne škole, sves-ne građane, dobre, čestite i valjane Ju-goslovene, koji če, kad dode vreme zato, stupiti u našu vojsku da budu branitelji onih svetlih ideala na koje ih mi upučujemo. Time čemo mi učiniti i do velikog dela moči omogučiti da eventualno skratimo i vojni rok, pa da time oteretimo i naš državni budžet. Od kolike je važnosti Sokolstvo, ja držim da je ono to bezbroj puta pokazalo svojim plemenitim radom, svojim nesebičnim radom na podizanju kulture i prosvete u našem narodu. Ali kao najbolji dokaz za to, pored ostalih dokaza, može da nam posluži to, što su svi naši neprijatelji i oni sa Strane i oni iznutra najviše uperili svoje strele na tu našu najbolju, na tu našu naj-plemenitiju, na tu našu najuzvišeniju zajednicu i organizaciju. (Čuje se: Tako je!) U ovome domu bilo je več više govora o raznim napadajima i neki od naših drugova su izneli i svoje mišljenje i govorili o tome Ditanju Sokolstva. Ali, gospodo, treba svako da zna, da Sokolstvo, na koje je učinjen ovaj i ovakav napadaj, ne traži nikakve pomoči. Ono je dovoljno snažno i jako ne samo da se odbrani od ovih nepri-jatelja odavde (Čuje se: Tako je!) nego i da se odupre i svakom drugom napadaju, rna od kuda on dolazio. (Burno pljeskanje i odobravanje.) Ali, gospodo. Sokolstvo zato traži malo više razumevanja i ljubavi za njega i za sokolsku uzvišenu stvar. Žao mi je, ali moram podvuči, da se dešavaju često puta nemili i nepojmljivi slučajevi, koji moraju vrlo nelagodno da deluju na svakog čestitog Sokola i na svakog če-stitog saradnika Sokolstva.
Često puta moramo moljakati da se premesti ovaj ili onaj sokolski rad-nik u jedno mesto gde nema sokolskih radnika. Če^to puta ostaju napuštene zgrade i objekti državni izloženi ne-vremenu i propasti, a prema birokratskim odredbama i propisima ne mogu one da se ustupe sokolskim društvima
i četama, koje vapiju za tim zgradama i kojima je potreban krov nad glavom. Gospodo, nas ne bole i ne zabrinjava-ju napadi sa strane neprijatelja, ma od kuda oni dolazili, ali nas ovakvi sluča-jevi duboko u dušu diraju, i zadaju nam bol. (Čuje se: Tako je!) I ja molim sa ovoga mesta kao Soko Kralj evsku vla-du, kao i ostalu g. g. ministre da o ovim sokolskim potrebama povedu računa.
Sa ovoga mesta dato je ispred ne-kolicine brače, a i ostali naši drugovi dali su razne izjave u pogledu tih na-padaja, a ja, bračo, uzimam sebi slobo-du, da zajedno sa ostalom bračom, sa ovoga mesta, osudim te napadaje i da ispred nas 70 Sokolova, koji se nalazi-mo u Skupštini, doviknem svima onima, da sa indignacijom prelazimo preko svih niških podmetanja, koja obe-duju naše Sokolstvo, koje teži samo za uzvišenim idealima, koji idu za bolji-tak i napredak našeg naroda. (Pljeska-nje i uzvici: Tako je!)
Bračo, nigde nije jasnije označeno stanovište našeg Sokola, nego u »Pu-tevima i ciljevima«, gde je tačno naznačeno mišljenje o tome, kako se mogli članovi Sokola opredeljivati. Sokolstvo naročito poštuje i svako versko uverenje i osvedočenje, jer smatra, da je vera najsvetiji deo unutraš-njeg života svakog pojedinca. I kad Sokolstvo ovako otvoreno, iskreno i ovako napredno govori, onda, bračo, oni napadaji, koji se na nas stavljaju, imaju sasvim druge motive, nego od-branu svojih verskih principa i svoje vere. Nikad, ni u kom slučaju, nije dokazano, niti može ko da kaže, da je je-dan vernik, pripadao ma kojoj konfe-siji, pod uticajem Sokolstva istupio iz redova ma koje veroispovesti. Pokušano je da se ovo ublaži, pa su oni koji su napadali Sokolstvo, dali drugo tuma-čenje izjavama. Mi znamo ono što smo čitali i protestvujemo protiv toga, da bi metode našeg sokolsko g rada u te-lesnom odgoju bile nazadne. One su najnaprednije, one nisu samo delo Tir-ševo, več delo čovečanstva, počevši još od Grka do oca Jana, i do današnjeg vremena, i nisu samo metodi sokolski i slovenski nego su svečovečanski. (Pljeskanje.)
I čudim se, bračo i gospodo, kako mogu ovi naši neprijatelji da nas napa-daju tek sada, kad je to Sokolstvo s tim istim Tirševim idejama kod nas
uzelo korena u 1862 godini. Zar je tre-balo tim vernim pastirima 59 godina, da sada, kad se Sokolstvo za tih 59 godina ni u čemu u glavnom nije menja-
lo,	da tek sada uvide, da je opasno po veru i jedino spasavajuču crkvu? Mi Sokoli nemarno i nečemo više šta da odgovorimo; naš najodredeniji i najbolj i odgovor biče naš neumoran, istra-jan i nesebičan rad, na prosvečivanju naših masa, i svojim pozitivnim radom mi čemo najbolje odgovoriti svima, i ovima i onima tamo. (Pljeskanje.)
Gospodo, prisiljen sam i smatram za svoju dužnost da podvučem ovde još jedan prigovor i jednu neopravda-nu kritiku. U budžetskoj debati naš uvaženi drug dr. Kraft sa ovoga mesta izveo je takoder kritiku i dotakao se Sokolstva i sokolskog rada. On ističe, da se i u škole manjina, kojima je op-stanak i rad zajamčen zakonom, unosi Sokolstvo, odnosno sokolski odgoj i da če to možda štetno delovati, ističuči, da ga pri tom ne rukovode nikakvi motivi, jer je i on sam bio Sokol i vežbao u Hrvatskom Sokolu kao gost, nego da on to govori onako iz svog uverenja, da bi to zaista bilo štetno, da se Sokolstvo uvodi i u nemačke škole. Onaj Hrvatski Sokol u kome je on vežbao, držao se potpuno Tirševih principa, koji nisu ni danas izmenjeni i tada se mladi naš drug Kraft, kada je vežbao u Hrvatskom Sokolu, pridržavao tih istih uzvišenih ideala. A danas, kada se evolucijom taj Hrvatski, Srpski i Slovenački Sokol promenuo u jedan je-dinstveni Sokol, iduči sa duhom vremena, kada je od tri Sokola postao jedan, radeči pod Tirševim metodama i principima, njegova deca ne mogu vež-bati u Sokolu. Naš uvaženi drug Kraft traži u istom govoru jednaka prava pri postavljanju u državnu službu i zamera što se u tom pogledu daje Sokolima prednost. Mi možemo na to da odgovorimo samo time, da u ovoj državi ko hoče da ima jednaka prava, mora da ima i jednake dužnosti. (Odobravanje.) Ja izjavljujem, da se mi ogradujemo od ovakvih netačnih i neispravnih prigovora i ostajemo nepokolebivo na na-šoj liniji, kojom smo i do sada išli.
Gospodo, na kraju moga govora moram da naglasim, da smo mi Sokoli bili prvi koji smo 1920 godine odbacili sva plemenska imena i obeležja i prvi primili uzvišeno ime jugoslovensko. (Odobravanje.) Pa i ako danas pošto-
je još mala kolebanja u shvatanjima, ipak, pošto je naša državna i nacionalna politika pošla sokolskom stazom. nadamo se, da ćemo se uskoro nači svi na kraju krajeva u zajedniČKim redovi-ma u borbi za napredak i blagostanje ove države. Mi Sokoli smo za jedin-stvo, večito i nedeljivo Jugoslovenstvo. (Odobravanje i pljesak.) Mi ne primarno nitakva istorijska ni bilo kakva druga tumačenja. Jugoslovenstvo je naše Vjeruju, sa njim stojimo i padamo. I kad je naša državna i nacionalna politika došla na tu platformu, prišao je veliki broj naše braće Sokola, jJa svesni teških prilika u kojima se naš narod nalazi, iskreno, nesebično, bez koristi i slave doprinesu konsolidaciji prilika u našoj zemlj i učine štogod mogu za napredak i procvat naše zemlje i to kako u ovim klupama tako i tamo u narodu.
Gospodo, mi nismo nikada pravili razlike izmedu jednih i drugih, izmedu mladih i starijih, nego smo uzdigli uz-višeni naš ideal narodnog i državnog jedinstva i naše lepo jugoslovensko ime, i nama je najmiliji onaj brat, koji r je bio, eventualno u zabludi ranijeg partizanstva, kasnije odbacio sve rdavo iz prošlosti, te stupio u naše redove da se zajedno s nama bori za te uzviše-ne ideale. (Odobravanje.) Stoga mi Sokoli sa bolom u duši posmatramo iz-vesne nemile pojave koje su posledi-naših nedaća u nedavnoj prošlosti. Krajnje je vreme da se prenemo i prekinemo sa nesuglasicama i zadevicama, koje nisu dostojne nas brače, i da sve sile upregnemo i da svi zajedno saradujemo na ozbiljnom i teškom poslu konsolidacije naših teških ekonomskih i narodnih pitanja. Nema za nas pitanja ni srpskog, ni hrvatskog ni slovenačkog, za nas postoji samo pitanje sredivanja naših unutarnjih prilika, pitanje poboljšanja naše administracije, pitanje rešavanja ekonomskih problema i pitanje uništavanja din-dušmanina naše države, a to je korupcija. Kada rešimo ove probleme, mi če-mo od naše države napraviti najsret-niju državu i uz naše zastave integralno« Jugoslovenstva okupiti sve konstruktivne elemente ovoga naroda, koji če sta jati uz nas kao čvrsta stena, od koje če se odbijati sve navale neprija-telja i spolja i iznutra. U nadi, da če i Kraljevska vlada doprineti svim silama da se ovi važni problemi našeg narod-
nog života što bolje reše, ja odavde kličem našem dičnom mladom starešini bratu Prestolonasledniku Petru i Njegovom dičnom babajku naš sokolski »Zdravo!«. (Svi poslanici ustajuči dugotrajno odobravaju uz burne uzvi-ke: Živeo!)
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Reč ima g. dr. Kraljevič.
Govor dr. Dragana Kraljeviča
Gospodo narodni poslanici, kako ste videli iz ekspozea g. Ministra kao i iz govora brata Vidoviča, od čijeg se mišljenja ni ja ne odvajam, naše Sokolstvo stoji na jednoj ispravnoj liniji i ono od te linije ne otstupa. Medutim, ja sam ustao da kažem nekoliko reči, pošto nišam imao prilike da govorim u generalnoj debati.
Neču stoga zlorabiti vašu strplji-vost i prelazim odmah na pojedine ustanove, koje su torne Ministarstvu dodeljene i kojima je to Ministarstvo ne samo kontrolni organ nego organ koji pomaže i nastoji prokrčiti teške puteve, posejane zaprekama i kojima ovo Ministarstvo nastoji svim svojim autoritetom, svom svojom snagom osi-gurati prosperitet i napredak.
U prvom redu tu je Soko kraljevine Jugoslavije.
Gospodo narodni poslanici, što znači Sokolstvo za naš narod u prošlosti, gde se je pod raznim državnim tvorevinama razvijao, ne trebam posebno napominjati, samo znadem jed-no, da je Soko uvek znao idealima svojim poleteti u ažurne plave višine našeg nacionalnog neba na kojem nisu bile u takvim momentima označene granice država, na kojem se nije znalo za pojedine materijalne, tudinske imperiali-stičke težnje, več je leteo slobodno nošen na krilima vlastite snage svoje, a ko j a je uvek težila i stvarno i realno ujcdinjenju svih južnih Slovena. Ne mogu. gospodo, tom zgodom a da ne spomenem stari »Slavonac« od 1863, u kojem moj ded u pozivu na pretplatu piše ovo: »Naročito čemo krčiti i braniti put književnom narodnom jedin-stvu južnih Slavena, jer vidimo, da je samo na tom temelju jedino jedina bu-dučnost za nas moguća.«
To je, gospodo, pisano pre 70 go-dina, a moram i ponovo da spomenem stihove koje je isto napisao moj ded u
istom listu gde navodim sledeče: »Gde je meda te Hrvatske, gde Srbije te ju-načke, jesu-1 umke pometali, kad su amo došetali.« U ono vreme več je Sokolstvo u duhu opstojalo, gde su sve težnje najboljih sinova težile za jedin-stvom kulturnim, kasnije državnim, jer su samo u tome predosečali pojačanje svojih snaga a ujedno znali su, da je u toj čvrstoj falangi najjača odbrana protiv svih najezdi neprijatelja.
Osnutkom Sokola kraljevine Jugoslavije oživotvorena je u praksi ova ideja, koja je dobila i materijalne forme time, ne da to bude samo svrha, nego da po tome svome rezultatu bude jedan od najvažnijih faktora u reša-vanju i vodenju naše državne politike.
To Sokolstvo, ili bolje reči Soko kraljevine Jugoslavije, dobio je sve atribute viteštva, snage i ponosa na-rodnog, i največi ponos i uzdaniea naroda je naš sokolski starešina Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar.
Niti pojedinac. a kamo li društvo, ne može da odmeri snagu svoju do.<. se ne ogleda u borbi i na taj način može da vidi i oseti kolika je snaga njegova.
I	Sokolstvo naše nije trebalo dugo da čeka pa da takvu borbu primi i održi.
Život je uzburkano more, na ko-jemu se nalazi daska za koju se dvojica hvataju. Samo jedan može da se po-moču iste održi na površini, a drugi mora da potone. To je zakon o samo-održanju, zakon prirodni, pa ne održa-va se onaj, koji je slabiji, neso onaj koji je jači. Tu ne pomažu nikakvi psaltiri, niti brojanice, nego samo snaga volje i snaga mišica.
Lepo nam narod govori: »Ne voju-je svetlo oružje, več vojuje srce u junaka,« pa-prema tome sam siguran, da je pobeda bezuvetna i definitivna na strani Sokolstva, koje imade koren u narodnoj duši, a razgranjen po svima delovima1 naše države, a na čijim gra-nama podrhtava veselo zeleno lišče —■ omladina naša, uzdaniea naša. Znadem
i	uveren sam, da če konačna pobeda toga Sokolstva biti izvojevana, a ja tvrdim, da je to več i danas.
Ma što došlo, Soko imade otvore-na oka, hrabra srca da dočeka i druge navale, jer je samo na taj način njemu osiguran onaj raison d’ etre, koji mu žele neprijatelji njegovi osporiti.
Pod ovo Ministarstvo fizičkog vas-pitanja naroda spada šport i ja neču imenovati pojedine grane toga športa,
samo znadem, da je on potreban, jer se viteški duh našeg naroda kultivira, jer če samo tim viteškim duhom moči naša Jugoslavija zauzeti položaj medu kulturnim državama, koju ona i po pravu prirodnom i božjem ima da za-uzme.
Jedino što bi se imalo u tome pri-metiti, da bi se u športu moralo više paziti na zdravlje i da bi lenari bez-uvetno morali biti tako reči dirigenti toga narodnoga orkestra, jer se na re-grutacijama opazilo mnogo slučajeva da se preteranim teranjem športa pokvarilo srce ili nerazmerno neki organi zaostali tako, da dotični ne pretstavlja jaku jedinicu našeg naroda, nego da je več u mladim godinama fizički postao manj e vredan individuum nego što bi to bilo za želeti.
Znadem, da i sama sportska udru-ženja i savezi nastoje tomu zlu da do-skoče, a poznato mi je, da je briga ovoga Ministarstva da se to po moguč-nosti popravi.
Najstarija viteška organizacija je u Japanu, za koju se može reči, da je stara 4000 godina pre Hrista i ta organizacija još i danas postoji —• »Samuraj«. Koliko je ta organizacija delovala na snagu nacije, to ne treba naročito ni naglasiti, jer se to zna.
Pod ovo Ministarstvo spada i va-trogastvo, koje stvarno nije nikakav šport, ali imade svoj sopstveni zada-tak kulturni, koji je u drugim državama mnogo bolje sproveden nego kod nas, i vrednost vatrogastva opazili su drugi narodi več davno pre, te su mu dali valjane zakone da se može razvijati u onoj meri i u onoj potrebi kako to sama okolica zahteva. Kulturno i moralno vatrogastvo je u glavnom ideal bližnjemu u nevolji i to ljubav spram bližnjega, koja vodi na delotvor-no izvršenje. To oplemenjuje srca i potpomaže viteštvo. Nehotice mi pada sada na pamet pesma Viktora Igoa, koja počinje: »Mon pere au sourir si doux«. A govori o tome, kako je otac Viktora Igoa, kako sam početak pesme kaže bio junak sa smešl'om na usnama
i	kada sa je jedan ranjenik Maur molio da mu dade piti, i dok se on njemu pri-bližio, isti je potesao na njega kuburu, ali ga nije pogodio, a otac Viktora Igoa rekao je svome slugi: »Donne lui tout de meme a boire« (Daj mu sve-jedno piti, — unatoč toga što mu je ovaj kidisao na život.
Takove značajeve imade naše va-trogastvo, da odgaja i dok bude tu svoju zadaću vršilo, vršiče jedan nacio-nalan zadatak, jer mi ne želimo samo imati ljude sa jakim mišicama, nego ljude srčana i plemenita srca, što je u vatrogastvu neophodno potrebno, jer samo tako može svaki pojedini vatro-gasac da vrši svoju službu i svoj lepi poziv onako, kako to leži u samoj ideji te institucije. A sada, što bi rekli stari Rimljani »Paulo maiora canamus«.
Nišam imao prilike i, otvoreno govoreči, nišam hteo uzimati reč u gene-ralnoj budžetskoj debati i to s razloga, što je bilo previše gospode govornika, a nije mi namera bila da otegnem budžetsku debatu, jer je izglasanje ovoga budžeta potreba naše države, pa ču stoga sada da nekoliko reči napo-menem.
Čitao sam u staroj jednoj knjiži,
i	opet u knjiži moga deda 1863 godine, gde je navedeno sledeče: »1863 godinc imala se otvoriti izložba zemaljskih plodina i rukotvorina i odmah u počet-ku, — kako piše moj ded, — nastala je rasprava o nazivu izložbe same.« Moj ded se osvrče na to sa sledečim mislima: »Sta če reči drugi narodi, kada vi-de u kakvoj smo neslozi. Sama imena neče nas spasiti. Sta nam hasni i ime hrvatsko i srpsko i slovenačko ako mi stvar ne postignemo za kojom težimo, a buduči je stvar velika, za kojom ide-mo, to se ista može samo postiči u ve-likoj ljubavi i Srba i Hrvata i Slovena-ca. Ili mi zbil ja ne vidimo šta drugi narodi čine; koju korist mogu očekiva-ti od nas oni kad se mi sami medusob-no ne možemo sporazumeti i zar mi zbilja želimo ostati robovi u podnožju tudih naroda.« Tad nas, gospodo, ra-svetli svetlom ljubavi hriščanske, istin-ske i bratinske, a na drugom mestu stoji sledeče: »1863 godine Hrvatsko Pjevačko društvo u Slav. Požegi je na Cvetkovo pjevalo misu u rimo-katolič-koj crkvi, gdje su došla mnoga pravoslavna gospoda, gospode i djevojke, a drugi dan na hrišeansko Đurđevo isto je to društvo pjevalo Stankovičevu misu u pravoslavnoj crkvi, gdje su se vici j el a mnoga katolička gospoda, gospode i djevojke.« I ded dalje konstatuje sledeče: »To je ponovni dokaz naše menusobne ljubavi i sloge i da ovo op-činstvo ništa ne mari za Bogu mrsku prepirku o Srpstvu i Hrvatstvu, mi još jednom velimo našim novinarima za
vazda: naš narod imade mnogo više nužde i tegoba, nego svadati se za imena. Više se on brine za svoje materi-jalno stanje nego za imena. Mi ništa drugo ne želimo no da narod ovaj postane ugledan, sretan, močan i slavan, a da li da se to postigne pod imenom srpskim, slovenskim ili slavonskim, to je nama svejedno, — glavno da se postigne. Tko drugo što veli, a specijalno koji raspiruje mržnju, neka znade da nikakova poziva takovi ne nalaze u narodu ovome, nego samo prezir pobu-duje, taj neka nečistim svojim perom ne obeščaščuje svetu riječ rodoljuba.«
Gospodo narodni poslanici, toliko nauke iz knjiga staroslavnih iz moje Sl. Požege. To su reči moga deda, koga više nema na svetu i koga nišam po-znavao, nego samo po ovim retcima, pa mi je čast izjaviti, da se ja ne odri-čem ni jedne minute od onih ljudi, a ponajmanje od vas, gospodo, koji ste posodili u politici, jer sam uveren u to, da je svaki od vas pojedini želeo ovoj državi, Ikao i celom narodu, dobro, i što ste vi pokazali nama mladima pu-teve. kojima mi treba da idemo. Da nije bilo vas, a s vama i onih koji su poginuli za ovu državu, ne bi ni mi mogli sada ovde, u slobodnoj našoj domovini, saradivati na boljitak njezin.
Gospodo, poštivam iskustvo vaše, kao i vas same, jer mi mladi iskustvo ne možemo steči, koje samo treba vreme, i nema te knjige, koja bi mogla zameniti ovaj deo vremena sproveden u nacionalnom radu, a iskustvo se iz knjiga ne uči. Zato je život sa svim svojim tegobama jedini koji to može dati.
Ali, gospodo, nemojte zameriti niti onima koji su dalje pošli sve pod vašim skiptrom i po vašoj nauči i koji su prešli preko sitnih stvari, a koje vi usled svojih godina zaboraviti ne mo-žete. Mi izgrađujemo, gospodo, nov dom naš, gradimo kuču, bolje reči tvr-đavu. i šta mislimo, da li smo na zidu ili krovu. Mi imademo da sidemo u temelje ove naše tvrdave i na nama tek če se podizati prvi zidovi i što mi čvr-šći budemo u temeliima, time če stalni-je stajati zidovi na nama. Zato je i pozvano Sokolstvo, kao jedna nacionalna organizaciia. da uzdižuči se na krilima svojih ideala, nastoji iziedna-čiti poglede u ređeniu naše države, i •kada bude sa požrtvovaniem svaki no-jedinac, bio on star ili mlad, sišao dra-
govoljno da podmetne svoja leda za izgradnju ove naše velebne zgrade, onda ncmojte, gospodo, zaboraviti, da če ih biti i takovih, koji će šilom prilika morati silaziti u temelje. U ostalom to je imperativ, to je zapoved današnjega vremena i svc ove teškoče kroz koje naš narod prolazi, bile one ekonomske, socijalne ili kulturne, ništa ni-su nego strogi ispit o našoj vrednosti. Naš narod želi odlične poteze, pa bili oni ne znam kako bolni za pojedince, jer samo u odlučnosti i radu mogu se stvarati nova dobra prema onoj fran-cuskoj: »Tout bonheur se fait de cou-rage et de travail«.
Zato, gospodo, mora biti ovde jed-nih koji zapovedaju i vode, a drugi koji slušaju i ove slede. Samo tako u jed-noj disciplini narodnoj može se govo-liti o napretku. A buduči ovo Mini-starstvo obuhvaća sve što je najbolje, najnacionalnije, najidealnije, imade ne samo pravo na opstanak. nego je, gospodo, to Ministarstvo diktirano iz narodne duše, iz narodne volje.
Stoga vas, gospodo narodni poslanici, molim i stare i mlade da poradite svaki u svome delokrugu i kraju i tako čete nači onu pravu leguru, koja je potrebna da naša mlada i snažna država Jugoslavija postane još snažnija, jača i čvršča pod slkiptrom Kučc Karađorđe-viča.
Čast mi je, gospodo, izjaviti, da ču za ovaj budžet, koji je g. Ministar ovde razložio, da ču glasati i potpuno i u pojedinostima s tim, da je taj budžet uvek premalen za velike ciljeve i svrhe za koje je odreden, ali se nadam, da če g. Ministar, koji je dosada učinio sve što je god mogao, a mogu reči, gospodo, da je učinio gotovo skrajnjim naporima sa celim Ministarstvom ono što je učiniti mogao, da ie učinio više nego što se moglo i nadati. (Burno odobravanje).
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Ima reč g. Albin Koman.
Govor Albina Komana
Gospodo narodni poslanici, nacionalna ideologija i program Sokola Kraljevine Jugoslavije poznat je svima i jasan je. Osobito je jasan što se tiče stava, koji zauzima prema konfesija-ma. Zbog ove jasnoče i važnosti programa, Soko je u svima delovima naše
države prihvačen kao najsimpatičnije
i	najomiljenije društvo.
Izuzetak čini jedino Slovenija, gde je Soko najstariji i najzaslužniji za podizanje nacionalne svesti kod Slove-naca, a gde ima u isto vreme i najjače protivnike. Ti protivnici su mahom oni krugovi, koji su hteli sve vanpartijske
i	vanpolitičke organizacije, dakle organizacije koje služe celome narodu, podrediti svojoj političkoj stranci. To su bili vode bivše Slovenske ljudske stranke.
To im je bio i glavni razlog, da su, ne mogavši podrediti Sokola svojoj političkoj partiji, osnivali zasebnu viteš-ku gimnastičku organizaciju »Orla«, koja je organizacija nosila eminentno strančarsko obeležje. Kao takvi Orlovi su morali biti na osnovu zakona raspušteni.
Ovi politički krugovi bivše S. L. S. još i danas vode javnu i potajnu borbu protiv Sokola, i baš ta borba Sokola dala im je pobudu, da sam uzeo reč u debati Ministarstva fizičlkog vaspita-nja, da skrenem gospodinu Ministru pažnju na vanredno važnu ulogu. koju igra Soko u Dravskoj banovini, pa ga molim, da mu pokloni svu pažnju i ukaže svaku pomoč u njegovom radu.
A ne samo Sokola, treba da po-mognete, g. Ministre, i ostale nacionalne organizacije, i to osobito one po našim selima. Po našim selima snuju se društva seljačke omladine, koja ima-du svoj Savez sa sedištem u Ljubljani. Pomenuta društva osobito su važna zbog toga. što osim vaspitavanja seljačke omladine u nacionalnom duhu gaje u prvom redu kod seljačike omladine ljubav do seljačkog rada i seljačkog staleža. Uče seljačke momke da budu sposobni radnici u kulturnim, gospodarskim i stručnim organizacijama.
Poznate su utakmice pomenutih organizacija seljačke omladine. Tako utakmice kosača i utafkmice žctcljica, utakmice tesača, dalje utakmice za naj-različitije seljačke radove.
Ove organizacije seljačke omladine dopunjuju rad Sokola po selima i rade isto onako kao i seljačke sokolske čete u Bosni i drugim banovinama.
Zbog toga Vas molim, gospodine Ministre, da istu pažnju, 'koju poklanjate Sokolu, obratite i organizacijama naše seljačke omladine.
Preporučujem gospodinu Ministru dalje naše vatrogasce, da im izade u-susret s isto toliko pažnje koliko i ostalim organizacijama, jer oni, uprkos opasnosti, vrše svoj zvanični rad na-pram svome bližnjem bez razlike bio ko iste partije i vere ili ne.
Izjavljujem, da ču glasati za bud-žet Ministrastva fizičkog vaspitanja. (Pljesak i burno odobravanje).
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Ima reč g. dr. Dura Ostojič. (Jedan glas: Nema ga).
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Ima reč g. Ministar za fizičko vaspi-tanje.
Narodni poslanik Milan Dobrovo-ljac: Gospodine Pretsedniče, ja sam se javio za reč.
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Kome ste sc javili?
Milan Dobrovoljac: Potpretsedni-ku g. dr. Kosti Popoviču.
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Ima reč g. Dobrovoljac.
Govor Milana Dobrovoljca
Svc države, gospodo narodni poslanici, ozbiljno su se privatile u ovo vreme posla i rada oko jačanja omla-dine.
I	sveti otac Papa u svoj oj enciklici
o	krščanskom uzgoju inladeži dopusta da se omladina šta više odgaja i u voj-ničkom duhu. »To dakako«, veli sveti otac Papa, »ne isključuje da se države zbog valjane uprave javnih poslova i zbog unutrašnje i vanjske odbrane mira — stvari, ko j e su tako hužne za op-šte dobro i 'koje traže posebnu sposobnost i posebnu spremu, ipak drže osnivanja i upravljanja sličnih škola za neke svoje službe napose za voj-ničku«.
I	vi znate, da g. Duče, Musolini, odgaja one najmanje, balilu, i one veče, avangardiste sa drvenim puškama i dr-venim sabljama da se vežbaju.
Mi imamo za odgoj mladeži, za nzičko vaspitanje Ministarstvo, i u to Ministarstvo spada naš Soko Kraljevine Jugoslavije. Ali dok drugde bla-gosivljaju oni koji sc drže svetog oca papc, ta društva koja odgajaju mladež, kod nas se puca na Soko na razne načine, i sa poslanicama i proglašuje se taj naš Soko Kraljevine Jugoslavije za
jedno bezversko protiv-kriščansko i bezbožno društvo.
Tako su ga proglasili i gospoda bis-kupi u svojoj poslanici. Ali da su gospoda biskupi znali za slučaj Jansenov, za jedno istorijsko zbitije iz XVII i polovine XVIII veka, oni ne bi izdali poslanicu. A ko je to bio Kornelius Jansen? To vam je bio profesor u Lau-venu, a posle biskup u Ipernu. Taj vam je napisao jedno učeno delo Augusti-nus ili nauka svetoga Augustina o zdravlju, bolesti i medicini duše. I u tom delu na osnovu spisa sv. Augustina pokušao je on da dokaže, kako je svaki čovek začet u istočnom grehu zao,
i	zato se može spasiti samo po Božjoj milosti. I taj Kornelius Jansen, stari profesor, on vam je uopšte jedan veliki poštenjak, i nije nikako mislio da bi s tom svojom knjigom nekoga uvredio ili da bi nekome učinio kakvo zlo Ali posle njegove smrti, po ono j našo j na-rodnoj poslovici: »Bcsposleni pop i ja-riče krsti,« započeše se besposleni 'kle-rici, teolozi, psiholozi svadati o tom delu. Na jednoj strani bili su jansenisti a na drugoj jezuiti. Jansenisti su hteli dokazati, da je Jansenova nauka is-pravna, a jezuiti, da je bezverska. Jedan je jezuita medutim video, da jedili i drugi svadljivci nisu čitali Jansena, da i jedni i drugi i brane i napadaju isto delo, a da ga ni čitali nisu, pa je sastavio izvadak iz toga dela u pet čla-naka, u kojim je napisao kako su Jan-senove ideje bezverske. I sada se našlo 88 biskupa, koji takoder nisu čitali niti Jansena niti su imali pojma o nje-govoj nauči, pa su pisali Sv. ocu Papi Inocentu X, koji takoder nije čitao Jansena, da prokune Jansena kao krivoverca. (Smeh). Sada Sv. otac Papa s kardinalima. premda nisu Jansenovo delo čitali. ali pošto su videli da toliki biskupi tako uporno traže prokletstvo
—	izdao je bulu »Cum ocasione«, u 'ko-joj je jednostavno proglasio Jansena krivovercem i bezbošcem.
Sada su ustali jansenisti i ustvrdi-še, da ta načela istina zabacuju kao bezverska, jer Papa tako hoče ali da ta načela sadržana u Jansenovom delu nisu Jansenova, nego da ih je napisao Sv. Augustin. (Smeh).
Mislilo bi se sada, da če se stvar izviditi na najprostiji način tako, da se potraži to delo — pročita i prosudi. da če doči do toga, da Sv. otac Papa i kar-
\
dinali bar uzmu toga Jansena i čitaiu i na temelju vlastitih opažanja izreknu svoj sud. Ali šta se dogodilo. Najedan-put je svada krenula drugim pravcem. Sad su počeli razmišljati, da li je Papa nepogrešiv u činjenicama (de fait) ili samo u pitanju vere (de droit). Ova svada nastala je radi toga, jer su Jezuiti došli u nemogučnost da dokažu, da ti artikuli u Jansenovom delu postoje, pa su mislili, da je najjednostavnije i da je najbolje reči ovako: makar i da ne postoje u Jansenovom delu, ipak moraju za svakog katolika postojati, jer Sv. otac Papa tako hoče. Tada se Volter tome silno smejao. T kad pošto-vana gospodo narodni poslanici, uspo-redimo poslanicu onda dolazimo mi u istu nepriliku, kao što su došli i gospoda biskupi sa Jansenom, gledajuči kako Katolički episkopat osuđuje delo Tirševo kao bezversko na osnovu pisa-ca iz Tirša, a sve to po ekspertu od pet artikula, ko j e ie u svojim brošurama napisao jezuitski učenik, krčki biskup dr. Srebrnič. I sada mi moramo da žalimo samo to, da episkopat nije znao za onu veliku nepriliku sa Jansenom, da se nije setio ove istorijske blamaže iz XVII veka, jer sam siguran da ne bi izdao tu poslanicu i ne bi tako lako-umno izrekao anatemu nad Tiršom i njegovom ideologijom. Jer, kako sam več rekao u načelno j debati, veliki začetnik Sokola nije bio bezverac. Tirš se je ispovedao i pričeščivao svake go-dine i rimo-katolička crkva ga je pokopala sa svim rimo-katoličkim crkve-nim obredima. Njegova ideologija nije bila bezverska, ona nije bila ni protiv hriščanske ni protiv rimo-katoličke erkve. Taj Tirš u svojoj ideologiji po-štivao je svako versko uverenje i nigde nista nije napisao protiv rimo-katoli-čke crkve a ni protiv hriščanstva. Gospoda biskupi nisu naveli nijedan citat u poslanici iz Tirševih dela, ko j im bi svoju tvrdnju mogli dokazati. Ali, gospoda rimo-katolički biskupi smatrali su da je potrebno da se Soko Kraljevine Jugoslavije praglasi bezvernim društvom. Ja ču, gospodo narodni poslanici, po ovoj: facta locuntur, faktima dokazati, da Soko Kraljevine Jugoslavije nije bezversko društvo, jer fakta govore. Tko je bezverac, taj ne traži blagoslov crkve. Sokolska društva Sokola Kraljevine Jugoslavije tražila su da ri-mo-iatolički svečenici blagoslove nji-
hove zastave i da prigodom njihovih svečanosti čitaju svetu misu. Cujte, gospodo narodni poslanici, prvi dokaz. Sokolsko društvo u Krku zamolilo je svojim dopisom od 29 aprila 1932 go-dine br. 24 da biskupski ordinarij at prigodom durdevskog uranka odredi svečenika koji bi održao svetu misu, a g. biskup krčki dr. Srebrenič odgovorio jc dopisom br. 569 od 30 aprila 1932 godine ovako: »Sokolskom okružju u Krku. Na Cjenjeni dopis toga naslova od 29 ovog mjeseca br. 24 1932, čast je potpisanom odgovoriti, da u smislu Kanona 822 § 4 crkvenog zakonika i raspisa svete kongregacije sakramena-ta od 26 srpnja 1924 ne može dati osnovne dozvole kad se radi o kojem profanom slavlju, a uranak sigurno je slavlje čisto profanog karaktera, i t. d. Biskup dr Srebrenič«
Ja držim, gospodo narodni poslanici, da Sokolsko društvo u Krku, kad traži svetu misu, ne može biti bezversko.
Čujte dalje. Sokolska župa Varaždin obratila se dopisom od 11 iula 1932 br. 1271 na preuzvišenog g Nadbiskupa zagrebačkog s molbom. da dozvoli da se sokolski društveni barjak crkveno blagoslovi. G. Nadbiskup odgovara dopisom od 14 iula 1932 godine da ne može dozvoliti blagoslov bariaka, ier se Sokol osniva na Tirševoi ideologiji, a ovai da ie bio bezbožac i protiv ka-toličke crkve Nickova ie ideologija protuverska. na bi blagosilianie takvog bariaka značilo preporučivati verski indiferentizam.
Sokolsko društvo u Vinkovcima zatražilo je od biskupskog ordinarijata u Đakovu dozvolu, da bude barjak društveni crkveno posvečen. Biskupski or-dinarijat u Đakovu, dopisom svojim od 7 juna 1932 god., potpisan po g. biskupu Akšamoviču, otklonio je tu molbu radi toga što se Sokol Kralievi-ne Jugoslaviie drži Tirševe ideologije i rimo-katolički episkopat odlučio je da se pretstavnici katoličke crkve apsti-niraju od posvete zastave takvoga društva
Sokolsko društvo u Va'novu nođ-nelo je biskupskoi kancelariji u Dako-vu molbu za posvetu društvene zastave. a nrimi'o ie ovakvo rešenie: »Bis-kimski ordinariiat Đakovo br 181—• 1932, a a. Vclečasni RKT. žunski ured Valnovo. Na zamolbu sokolskog društva u vašoj župi u predmetu posvete
društvene zastave izvolite pretsjedni-štvu društva dati slijedeće priopćenje: S razloga što je »Sokol Kraljevine Jugoslavije« ideologiju dr. M. Tirša za duševni odgoj proglasio u godini 1931 svojom društvenom ideologijom za odgoj svojih članova i toga pravca posvete, 'koji je krščanstvu skroz protivan, nije do sada promjenio, — Jugosloven-ski 'katolički episkopat je odlučio, da če se pretstavnici katoličke crkve ap-stinirati od posvete zastave istoga društva. Ideologija dr. Tirša niječe opstoj-nost duhovnog svijeta, a posveta (blagoslov) pripada u red duhovnih doba-ra, pak se logički može primjenjivati u životu onih društvava koji ideologiju krščanske nauke priznaju i na vjeru u opstojnost duhovnog svijeta temelje svoju prosvjetnu akciju. U vezi s tim je i hrvatski mitropolita dr. Bauer 14 jula 1932 izdao rješenje kojim se us-kračuje crkvena posveta zastave društva. — Biskupski ordinarijat ne može da odredi bil,o kojega svečenika dako-vačke biskupije za posvetu zastave »Sokolskog društva«, dok prednja za-brana postoji. Đakovo, dne 26 septembra 1932, dr. Antun Akšamovič v. r.«
A g. biskup u Dubrovniku piše župnim uredima: »Ako Sokoli žele zahvaliti dragome Bogu, kažite im da mo-gu u nedelju i blagdane prisustvovati župskoj misi, jer če svaki pojedinac zahvaliti Bogu (t. j., ne kao društvo).
—	Sokolski barjak nije crkveni barjak, prema tome ne treba ga blagosiljati.«
Ali g. biskup Carevič blagosilja vatrogasne barjake i šprice i barjake pevačkih društava, makar da ta društva pcvaju: »Kladilo se momče i dje-vojče«. —- (Smeh u dvorani). I ta društva nemaju crkvene barjake.
Kada su Sokoli krčki prigodom Vidovdanske proslave došli u katedra-lu i postavili se kraj odra, Sokolsko je društvo dobilo dopis od župskog Ureda u Krku pod br. 126 od 30 juna 1932, u kome piše ovo: »Ako Sokolsko društvo u Krku od ove ili one zgode dođe sa svojom zastavom u Stolnu Crkvu, njegovo je mjesto, u koliko sc tiče zastavonoše, na strani evanđclja, između propovjedaonice i stupa. dok se ostali članovi mogu poporedati iza zastavonoše u pobočnoj lađi.«
Kako vidite, iz ovih navedenih primera ti bezverni Sokoli Kraljevine Jugoslavije, koji se drže Tirševe ideolo-
gije, neprestano mole blagoslov od bi-skupa, guraju se u crkvu, a biskup ih gura u kut, kad u crkvu dođu. U tome dopisu župskog Urcda u Krku ima i ovakav pasus: »Neugodno se je takoder opazilo što su ženske članice naslova došle u crkvu odjevene na način koji ne odgovara propisima hriščanske čednosti, prema kojima ne smiju biti odjevene ni u javnosti a kamo li pred Kri-stom Bogom, u svetohraništu i t. d.« Međutim vi čete dalje videti, da taj Soko Kraljevine Jugoslavije nije tako bezverski. kao što hoče da prikaže Ri-mokatolički episkopat. Iako se taj Soko Kraljevine Jugoslavije drži ideologije Tirševe, vi čete se, gospodo, začuditi, da se rimokatolički biskup, a to je dr. Srebrnič, buni protivu Sokola Kraljevine Jugoslavije, ja to zato, jer se na ovo bih hteo samo spomenuti to, da kad se u Uršulinski samostan primaju devojke i žene, da je tamo pred bisku-pom jedan obred u crkvi gde kandidat-kinje nisu ni napola tako obučene kao one Sokolice u Krku .. . Više o tome nije zgodno reči! — Taj Soko Kraljevine Jugoslavije ne drži dovoljno ideologije Tirševe po nahodenju biškupa! Kada je Soko Kraljevine Jugoslavije od-redio polovicom decembra pretprošle godine da se proslava stogodišnjice ro-đenja dr. Miroslava Tirša po svima sokolskim jedinicama održi u subotu 5 ili u nedelju 6 marta prošle godine, biskup krčki poslao je svima sokolskim društvima jednu poslanicu i u toj poslanici — pazite ovo — veli ovako: »Ima pak ima stvari koje pripadaju Tirševoj ideologiji ali ih Jugoslovensko Sokolstvo niti ne spominje ni ne naglašuje, premda naglašuje, da je prihvatio so-kolsku Tirševu misao uzgoja i Tiršovu ideologiju u čitavom opsegu. Tirš je na primjer bio protiv toga da se ikoga sili u Sokolstvo, branio je poviše slo-bodu javne kritike nad sokolskim radona, u političkom pogledu bio je demokrata i radi toga odlučno protiv po-litičkih nasilja, bio je republikanac. Sve to prikazuje češki sokolski pisac Jan-dasek u svojoj najnovijoj knjiži »Dr. Miroslav Tirš učitelj demokracije«. Ali sve te momente Jugoslovensko Sokolstvo iz programa svoga rada iskliučuje, premda »Putevi« ističu da se Tiršova misao uzgoja prihvatila u čitavom nje-govom opsegu. No sigurno je, da se u
čitavom opsegu provađa Tiršova misao uzgoja u koliko jc ona bezvjerska«.
Dakle, biskup krčki dr. Srebrnic želeo bi da naš Soko Kraljevine Jugoslavije propoveda ideju republikanski!. (Čudenje u Skupštini i protesti). Ali ja sa ovoga mesta odgovaram g. biskupu dr. Srebrniču, da Soko Kraljevine Jugoslavije ispoveda ideju Jugosloven-stva, a Jugoslovcnstvo znači naše je-dinstvo, našu slogu, našu ravnoprav-nost, naše ujedinjenje sanjano od naših pesnika, naš neprelomni front pro-tiv bilo kojem tudinskom prepadu, znači novo slavno istorijsko poglavlje pod junačkom dinastijom naših Karador-deviča! (Burno i oduševljeno odobravanje i pljeskanje). Znači nepokolebivu vernost i ljubav Kralju našemu Aleksandru I, jer je On »Oro beli koj’ ognjem dugina venca iz 'katakomba gde vlada samrtni steg, izvede Srba, Hrvata, Slovenca, na sjajni sunčani breg oslobodenja, ujedinjenja i spašenja«. (Burno odobravanje i pljeskanje).
To je g. biskupu Srebrniču nerazumljivo, jer on čita »Katolički list«, koji je napisao 22 X 1926 godine uvodni članak, koji je svršio ovako: »U bor-bu dakle sa devizom: nemarno Kralja, nego Krista Gospoda«. On bi rade mesto Sokola imao Orlove, koji su imali geslo: «Isus Krist Kralj Orlova i Kralj orlovske organizacije«.
Gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam, da mi kao poslanici jugoslo-venskog parlamenta odgovorimo g. biskupu kratkim ali značajnim odgovorom: Imamo Kralja Aleksandra Prvog! Živeo Kralj! (Burno i oduševljeno odobravanje i pljeskanje sa jednodušnim uzvicima: Živeo Kralj!).
Tvrdi sc, gospodo, da Soko Kraljevine Jugoslavije napada rimo-katoličku crkvu. A ja ču vam dokazati obrnuto primerima šta govore rimo-katolički sveštenici o našem Sokolu Kraljevine Jugoslavije.
Kapelan Josip Šercer iz Tovarnika uzco je Ivanu Lukiču, sokolskom nara-štajcu, sokolsku značku, slomio jc sa rečima: »Šta češ ti kao Hrvat u sokolskom društvu? To je srpsko društvo«.
Rimo-katolički župnik Dragutin Teodorovič u Velikoj Kopanici, održao je 31 jula propoved, u kojoj jc mladeži kazao, da zabranjuje stupiti u društvo Sokola, jer on upropaščuje mladež.
Župnik Gerstner Ferda u Slavon-skom Brodu kazao je: »Sokol sc pro-tivi Ilristu i Rimu dok ne bude čisto hrvatski Sokol.«
Župnik Komerički Vinko u Desini-ču, uskratio je sahranu Petra Korena, člana Sokolskog društva, rečima: da ako budu Sokoli učestvovali u sahrani, da on neče učestvovati. jer su Sokoli društvo bezversko i protiv katoličke crkve. Sokoli su morali usled toga da se maknu sa sahrane, da bi omogučili crkvenu sahranu.
Župnik Mirko Hranilovič iz Krapine izjavio je na sastanku školske dece. da ne smeju iči u Sokol, jer je on od vraga. (Smeh).
Pavao Pašiček, veroučitelj osnovne škole u Novoj Kapeli, srez Nova Gradiška, zabranio je školskoj deci da ne smeju biti članovi Sokola i zapretio im, da im neče deliti sakramente ako budu u Sokolu. Govorio je, da katolici ne smeju biti u Sokolu.
Biskupski ordinarij at u Dubrovniku 28 XI 1932 god. uputio je Župnim uredima raspis, kojim im zabranjuje posvečivanje sokolskih barjaka.
Na otoku Braču, Hvaru i Korčuli od strane katoličkog klera vodi se akcija protiv Sokola i svečenici govore, da neče davati poslednja pričešča niti blagoslov kod sahrane onima koji če biti Sokoli.
Župnik Tadija Mihalčevič iz sela Komušine u Bosni izjavio je sa propo-vedaonicc, da ko če ostati u Sokolu, nc treba dolaziti u crkvu.
Župnik u Tuzli završio je propoved rečima: »Proklct bio ko ide u Sokolski dom!«
Hitrec Teodor, veroučitelj iz Kri-ževaca, za vreme obuke veronauka govorio je šegrtima, da ne idu u Sokol, jer da tamo čovek izgubi stid, jer se uči besramnostima.
Premda nije zgodno u kuči obeše-njaka govoriti o konopcu, navešču ipak jedan primer. Župnik Bubanič u No-vom Marofu izjavio je u prepovedi, da što je više Sokola, to je više nezakonite dece. (Smeh.)
I tako vam ima, gospodo, bezbroj ovakvih primera.
A sada, gospodo, da čujete još jedan najnoviji pamflet, koji se širi po Sloveniji protiv Sokola.
»Sa ogorčenjem smo saznali, da su vam vaši vaspitači-pedagozi pod priti-
skom prosvetne vlasti pročitali lažne dokaze o vernosti i iskrenosti spram vere Sokola Jugoslavije i time kanili izbrisati porazne posledice muževnih reči našega Episkopata. Drznuli su se i na takvu bestidnost, da su u okružni-ei po srednjim školama tvrdili, da ka-tolički biskupi lažu i da to sve rade radi svojih naročitih ciljeva. Ovaj napad je toliko ogavan, da ga mora celokupna slovenačka omladina jednodušno otkloniti, osuditi i na njega dostojno odgovoriti!
Zato ti, slovenačka omladino, pokaži izdajicama, da si još uvek slovenačka, da si katolička! Klikni u vas glas: Dovolj no vremena ste tlačili naš narod, bičevali ga i isisavali. Mi njegovi sinovi znali smo za sve to, ali ste nam zapušivali usta, ali glas srca niste nam mogli nikada udušiti a niti čete to ika-da postiči. Upamtite, krvopije i izdaji-ce vlastitoga naroda, da se u školama ne sme čitati sokolska okružnica, neka se u buduče ne usudi ni jedan profesor da tera našu omladinu u Sokol, jer u dušama našim mrzimo ovu lažnu or-ganizaciju, koja je u istini banda bez-idejnih slovenačkih liberalaca, kako bi njezinom pomoču ostali što dulje na koristi.
Drugovi, dignite glave jer naše spasenje približava se. A dotle svi u boj protiv hidri i izdajicama našega naroda, medu koje spada viteška organizacija Sokolslva kraljevine Jugoslavije.
Svi u složan boj protiv izdajicama i uništavačima katoličkog slovenačkog naroda.
Nesmiljen boj Kramerovoj bandi (smeh), koja je konfinirala borce za slovenačku slobodu! (Glasovi: Živeo Kramer! Pljeskanje.)
Živela slobodna i samostalna Slovenija!«
Pitam ja sada gospodina Ministra za fizičko vaspitanje naroda, što kani Kraljevska vlada i gospodin Ministar da učini, da ti napadaj i na Soko kraljevine Jugoslavije več jednom presta-nu od popovske strane i što kani po-duzeti, da naš Sokol može nesmetano da radi za Kralja i za Jugoslaviju?
Hrist je rekao: »Dajte Bogu što je božije a caru što je carevo.« Ja bih za-molio gospodu biskupe, kada se več brinu toliko za Soko kraljevine Jugoslavije, da se pobrinu i za to, da njihovi svečenici to ispunjuju i da daju Bogu što je božije a caru što je carevo.
Jer evo, ja ču navesti samo dva primera, kako njihovi kapelančiči daju Bogu što je božije a caru što je carevo.
Jurič Mijo, župnik u Podravskom Kloštru, srez Durdevac, rekao je 19 fe-bruara 1933 godine u crkvi ovo: »Hvaljen Isus, bračo Hrvati i Hrvatice; ne mogu vas nazvati Srbima ni Rusima, več vas moram nazvati junačkim čilim Hrvatima što i jeste. Sve su to hulje u Parlamentu i sve če to za kratko vreme izgledati kao u Rusiji.« (Zgražanje dvorane i protesti.)
Kordič Marko, kapelan u Novalji, srez Rab, stavio je učenicima osnovne škole pitanje, koga bi trebalo pre spa-savati u slučaju teške pogibelji: Madžara katolika ili Srbina pravoslavna. Kada su deea odgovorila da treba Srbina, jer je on jedno s Hrvatom, kapelan Kordič tumačio je deci, da treba spasavati Madžara koji je katolik. (Protesti i uzvici: Škandal! Jedan glas: Šta je uradio g. Ministar unutrašnjih dela?)
Matija Horvat, župnik u Svetom Martinu pod Okičem, srez Samobor, govorio je opštinskom odborniku Miji Žitkoviču, da naša država nije' stalna i da za 14 dana može doči Italija ili Madžarska ovamo, pa če Jugoslavije nestati. Onda još i to, da nc priznaje našeg Kralja, i t. d. (Protesti.)
U Sv. Mariji Magdaleni, opština Pušča, zagrebački srez, 7 avgusta 1932 godine bilo je proščenje. Narod je iz-vesio na crkvu državnu zastavu, a župnik je odredio da se skine. Kad zvonar to nije učinio, župnik je mesto svečane pevane misc održao tihu, a po podne nije održao večernju.
U Starim Mikanovcima, srez Vin-kovci, rekao je župnik Likanac sakup-Ijenom narodp pred crkvom posle odr-žanog blagodarenja na dan Ujedinje-nja: »Vidite kako je to lepo kada do-lazite u crkvu, ali na žalost, treba da vas je stid i sramota, kad poštujete više državnu vlast i zakone nego Boga. Bog je ostavio nedelju. da se ide u crkvu i da se moli Bogu.« Žao mu je bilo što narod dolazi u crkvu na dan Ujedinjenja.
Gospodo poslanici, vreme je pood-maklo, a ja sam vas možda umorio iz-noseči ova fakta. (Glasovi: Niste, niste.) Ja ču samo spoinenuti još jednu tužnu činjenicu. Naš uvaženi drug stari istarski borac i veliki patriota g. Spinčič ... (Burno odobravanje, pije-
sak i uzvici: Živeo) ...časni svečenik, koji je nedavno čitao svoju dijamant-nu misu, stavljen je pod istragu od strane senjskog biskupa dr. Starčeviča zato što je rekao. da ga je biskupska poslanica protiv Sokola zaprepastila i jer se pohvalno izjavio o Sokolu. Sada traži Episkopat da g Spinčič bude dig-nut a divinis, t. j., da mu bude zabra-njeno čitanjc svete mise. Naš uvaženi i sedi starina g. Spinčič neće više smeti da svojim staračkim drhtavim ru-kama diže telo Hristovo, neče smeti pred oltarom da sagiba svoia drhtava staračka kolena na' poklon Hristu samo zato, jer je prigibao kolena svoja na poklon i pred onom idejom, koja ie svakom Sokolu Kraljevine Jugoslavije draga i sveta, a to je Jugoslavija i Ju-goslovenstvo. (Dugotrajan buran plie-sak i uzvici: Živeo!-) Ovo što su učinili rimokatolički crkveni poglavari za naj-veču ie osudu, jer, gosnodo, to su muke kakvima je nekada Torkvemada mučio telesa. Tako oni danas muce dušu Spinčiča. O zdravo Sninčiču, naš drugi Sedeju! (Burno pljeskanje.)
Gospodo, ja vam hoču iz »Hrvat-skog Sokola« od 1926 godine spome-nuti samo to, da je protivu g. Spinčiča provedena istraga zbog Sokola. Na strani 419 »Hrvatskog Sokola« stoji: »Službu božju obavio je uz asistenciju monsinjor g. Dr. Ivica Starčevič iz Senja, koji je i obavio posvetu vrlo lepe zastave, kod čega je izrekao vjersku, ali i nadasve domoljubnu hrvatsku pri-godnu propovjed, koja je ostavila na sve prisutne dubok dojam.« Sad razumem zašto je onda posvečivao barjak, a tu psuje i isključuje Spinčiča zbog Sokola. Gospodo narodni poslanici, ja ču glasati za budžet Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, jer se ono brine za naš Soko kraljevine Jugoslavije, jer se ono brine da se dižu sokolski domovi, a svaki je sokolski dom hram gde se po Tirševoj ideologiji propovedaju drugim rečima samo Hri-stove reči: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«, jer se u svakom sokol-skom domu uči: »Brat je mio, koje vero biol«, jer se u svakom sokolskom domu propoveda: »A da je proklet tko rad vere, na svojega reži brata, jer nesreča koja izvire, samo iz toga kalna blata « (Burno odobravanje i pljeskanje od svih prisutnih.)
Ja ču glasati za taj budžet Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, jer pod njega spadaju one crvene ko-šulje, i tim crvenim svojim košuljama pokazaju, da je u njima žar ljubavi za Kralja i Otadžbinu, pa da su spremni svi da svojom krvlju zacrvene granice ove zemlje, da ih brane protivu črnih, protivu smeđih i bogzna kakvih drugih košulja. (Pljeskanje i burno odobravanje.) Ja ču glasati za budžet Ministarstva za fizičko vaspitanje, jer dok protivnici Sokola imaju samo načelo »Omnia ad maiorem Dei gloriam«
—	»Sve na veču slavu Božju«. — Sokoli imaju uz ovo i drugo načelo: »Omnia ad maiorem Dei et regis Aleksandri Jugoslavieque gloriam« —• načelo: »Sve na veču slavu Boga i Kralja našeg Aleksandra i naše drage, večne i ujedi-njene Otadžbine Jugoslavije«. (Dugo oduševljeno pljeskanje i odobravanje. Poklici: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Burne manifestacije i pljeskanje u dvorani. Govorniku čestitaju.)
Pretsednik g. dr. Kcsta Kumanudi: Ima reč g. Vlado Spahič.
Govor Vlada Spahića
Gospodo narodni poslanici, obra-zovanje Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, nesumnjivo če pridoneti mnogo pitanju podizanja našeg ončeg kulturnog nivoa. Dokaz za to ja neču da tražim u dosadašnjem delovanju ovoga Ministarstva, jer je ono i suviše kratko funkcionisalo, da bi se moglo govoriti o njegovim uspesima, nego ču upozoriti na činjenicu da. što je god jedan narod na višem kulturnom ni-vou, njegova je fizička kultura raz-vijenija, njegovi su uslovi za opstanak širi, mogučnost njegove nacionalne ekspanzije i vitaliteta neosporniji. Na primer kod Engleza, Francuza, Ameri-kanaca i Nemaca, fizička kultura je na zamašnoj višini, pa nije čudo da se oni računaju u prve države sveta. Ja ovde mislim na fizičku kulturu u svim njezinim oblicima, počevši od osnovne fizičke hi^ijene do najraznovrsnijih sportova. Kod naroda bez jako razvi-jene fizičke kulture, slučaj je potpu-no obrnut.
Mi sa dokazima u rukama možemo da utvrdimo, da naš narod ima mnogo interesa za sve oblike fizičke kulture. I tako je odmah po sretno svršenim
ratovima i završenom Ujedinjenju po-čeo i nagli razvoj našega športa. Koliko smo u tome napredovali, vidi se iz fakta, da smo u toku nekoliko poslednjih godina uspeli da se plasiramo i u internacionalnom pogledu, što je za naš kulturni prestiž od ne malog značaja. Šport je širom sveta učinio čast zemlji i naciji, a naročito Sokoli dr. Štukelj i Primožič, prvaci sveta na svima olimpijadama u Štokholmu i Parizu, futba-leri takoder čine čast zemlji ponovno u Montevideu, i prošle godine kod svet-skog natecanja u veslanju Gusarev os-merac iz Splita postao je prvak sveta i učinio takode čast zemlji. Postojala je, dakle, neka vrsta preduslova za fizičku kulturu, poštojali su činioci ko-ji su je omogučivali i to još od ranije. Jedan od tih važnih preduslova ispu-njen je obimnom akcijom, koju je vodilo naše Sokolstvo, o kome hoču da progovorim kao stari Soko.
Viteški duh našega naroda, tako sjajno oličen u guslarskom desetereu ispolinske narodne borbe za slobodu i nezavisnost, neravna borba sa iskon-skim neprijateljima našega naroda i potreba koncentracije nacionalnih, fi-zičkih i duhovnih energija, diktovali su formulaciju jedne ideologije, koja če, ispovedajuči fakat, da samo u zdra-vu telu može da postoji zdrava duša, skupiti oko sebe zdrave nacionalne snage i povesti ih u borbu za nacionalni prestiž. Besmrtni Tirš, opkoljen svojim sumišljenicima iz svih delova Slovenstva, dao je osnove ovoj organizaciji, pa več 1863 godine osniva se prvi Soko u Sloveniji, 1874 u Hrvatskoj, 1882 godine u Srbiji, 1903 u Bosni i Hercegovini, 1904 u Sremu. Neču ovde da pominjem slavna imena pokretača ovih sokolskih organizacija, jer su ona dobro znana i poštovana. No reči ču samo, da je slobodarski duh sokolski, njegova težnja za nacionalnom slobo-dom, njegovo isticanje sveslovenskog bratstva i uzajamnosti, bilo prvi predznak osvarenja Jugoslavije i Jugoslo-venstva, bio prvi zračak krvavo iskup-Ijene slobode svih Slovena. Idejno sokolsko jugoslovensko ujedinjenje izvršeno je 1912 godine, i to baš u časovi-ma kada je herojska Šumadija, pred burnim i krvavim dogadajima, skup-Ijala sve svoje snage da se, sokolskom brzinom i hrabrošču, baci na svog ve-likog neprijatelja i zada mu takav udar
da ga više nikakva sila nije mogla spa-siti.
Pa su došli, gospodo narodni poslanici, oni teški ratovi, dugogodišnji i krvavi; došla je 1914 godina, koja je Sokolstvu zapretila svom bezdušnošču jednog varvarskog istrebljivača. Sokoli ne treba da se busaju u prsa da dokažu svoje patnje i napore u tim danima. Sokolske organizacijo tada nije bilo, ali je bilo Sokola jedan bezbroj, požrt-vovanih, borbenih narodnih radnika, koji su, svaki na svome mestu, činili sve što im je snaga i um davao za po-bedu nacionalne svesti.
A kada su došli dani slobode. Sokoli su bili prvi koji su tražili ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i pokušali da na toj bazi stvore ujedinjenje Sokola Srpskog, Hrvatskog i Slovenač-kog u jedan jedinstveni Jugoslovenski Soko, što je provedeno još 1919 godine, na Vidovdan, u Novom Sadu. Na tome Sokolskom Saboru je jasno istak-nuto, da se Sokolstvo mora oslanjati na nacionalnu državu i raditi u duhu njenih intencija i velikih zadataka koji su pretstojali mladoj, tek stvorenoj narodnoj državi. Tom prilikom več po-tražena je i ustanovljena stalna veza sa Ministarstvom vojske, narodnog zdravila i prosvete, a naročito podvučeno, da se sokolski rad ima nastaviti i po udalienim selima našim, jer su pojedini sokolski radnici baš u tome se-oskom radu imali i pre ratova znatnih uspeha.
No uskoro nastupiše partijske sva-de, političke prilike počele su da pod-rivaju i Sokolstvo odvodeči mu članove u pojedine plemenske sokolske organizacije. Tako je jedan deo članstva otišao u Hrvatski Soko, dok su klerikalci u Sloveniji odveli veliki deo omladine u Orlovski tabor, u kome se u ime vere širilo nesokolstvo i nebrat-stvo. Ove — da ih nazovem — »prkos sokolske« organizacije činile su sve što je bilo moguče da jugoslovensko Sokolstvo unište i to je tako trajalo do 1929 godine, kada su ove »prkos« organizacije ukinute zakonom o Sokolu kraljevine Jugoslavije, čiji je postulat bio da se one dosadašnje organizacije, koje ne pristupe ovome Sokolu, ukinu.
Stari jugoslovenski Sokoli sa svim svojim brojnim organizacijama i članovima stupili su u ovu novu organizaciji! i time je Soko kraljevine Jugo-
slavije, u stvari, prvi i jedini naslednik i nosilac ranijeg sokolskog rada u na-šoj državi. Svesni članovi drugih dveju organizacija postali su članovi zajed-ničkog Sokola, pa je prkosa i partizanstva nestalo iz sokolskih redova.
Ova državna intervencija u Sokolstvu, ma koliko da je docnije oštro kritikovana od onih, koji nisu imali smisla za realni sokolski rad, u stvari, bila je i potrebna i korisna. Ona je, gospodo narodni poslanici, bila upravo spaso-nosna. Nama nisu potrebne verske gimnastičke organizacije, a dva Sokolstva u jednoj državi donose samo po-litički i moralni deficit. Kada je naša država uzela Sokolstvo pod svoje okrilje, znači da se ona identifikovala s njim, s njegovim idejama i načelima, načinima njegova rada i ciljevima, koje je Soko sebi postavio, to je gospodo, fizički i kulturni preporod naSeg naroda. Ono što je učinila naša država nije izuzetak, jer i svaka svetska moderna država pomaže svaku privatnu inicijativu, koja je rukovodena ovim ili sličnim načelima, pomaže svaki visoki i svetao zadatak kao što je fizički i kulturni preporod narodnih masa. Razume se po sebi, da je naše staro Sokolstvo zaslužilo ovakvu pažnju i na-gradu, koja je i došla samim tim faktom. što mu je na čelo došao naš prvo-rodeni Princ Nj. Vis. Naslednik- Prestola Petar (Uzvici: Živeo! — Aplauz)
—	Prvi Soko i izdanak stare Karador-deve loze, kojoj je tradicija, da s narodom za narod, u ratu i u miru, krči nove puteve i uklanja prepreke za sve-strani razvoj svoga naroda.
Država je. dakle, dužna, da i dalje pomaže Sokolstvo u punoj meri. I kada ja ovo kažem ističem jednodušnu zelju svih Sokola da ta pomoč bude ne samo izdašna nego i organizovana i dobro smišljcna. Samo u organizovanom i dobro smišljenom radu mi vidimo mogučnost da se sve dobro i na vreme iskoristi. A isključena je svaka boja-zan. da če se u Sokolstvo, ma kada i ma u kome obliku, zacariti nerad ili nesloga. Sokolski rad je uvek otvoren, on se dade uvek rado kontrolisati, u njemu se ne ističu ličnosti niti strče individualiteti, jer od toga rada, a to zna svaki Soko, nema ni ličnih koristi ni slave. Mi slavimo ljude tek onda kad dodu u svoj zaslužni mir, kada o njima možemo da govorimo respektivno, ka-
da dodemo u položaj da izmerimo njihov rad i odmerimo im hvalu po uči-njenim koristima na opštem narodnom radu. A ako se u redove Sokola uvuče po neko ko strči, po neko ko traži lične koristi, neka brzo nestane iz sokolskih redova. To se, gospodo, dogada po principu izvesne naše — da kažem — čisto sokolske sclekcijc, koja ne do-zvoljava da se naš harmonični rad pre-kida, bilo da to želi izvesna ličnost, bilo da se za to zalaže ma ko.
A sada. gospodo, narodni poslanici, hoču da vas sa ovoga mesta upo-zorim na jednu posebnu granu našega Sokolstva, na njegov rad na selu, da-leko od varoške buke, tamo gde je naj-potrebnije na izvoru naše snage i naših nadanja.
Rad na Sokolstvu u selu mi smo u Hercegovini počeli nekoliko godina pre svetskog rata i bili medu prvim pokre-tačima tog rada. Ovo seosko Sokolstvo u toku rata trpelo je zajedničku sudbinu sa Sokolstvom u varošima. Po oslobodenju taj rad je nastavljen mnogo intenzivnije tako da sad imamo na stotine četa, koje su se osobito istakle na prošlim sletovima u Beogradu i u Pragu, gde su bile predmet osobite paž-nje i divljenja. No ja neču, gospodo narodni poslanici, da vam te čete prestavljam sa njihove -— da kažem —•. formalne strane, i neču da govorim kako one izgledaju u nepovoljnom sokol-skom poretku. Moj je cilj da vam prikažem njihov unutrašnji rad, njihove napore po selima, da se, kada to ču-jete, zajedno sa mnom radujete novim danima, u koje ulazi naše selo, zahva-ljujuči radu seoskih četa.
Sokolski rad na selu nije dakle običan i gimnastički rad, obično gom-banje, želja za senzacijama. Naprotiv, ovaj rad je početak velikog zamaha od istorijskog značaja, zamaha za našu fi-zičku i duhovnu kulturu. Ovaj rad pravi most za izravnavanje i spajanje jaza izmedu sela i grada, on je budenje iz učmalosti na selu, gde se danas seljak organizuje i priprema prosvetnim i privrednim radom, da što bolje odgovori zadatcima koji mu pretstoje. To što ga očekuje, to je delo narodnog preporoda, to je delo veliko i teško, to je posao, za koji smo i mi, gospodo, ovde pozvani.
Radnici na seoskom Sokolstvu smatraju, da je tip varoških sokolskih
organizacija nepraktičan za selo i da ne odgovara seoskim potrebama. Ritam vremena traži ubrzan rad i formiranje seoskih masa u obranbene falange, ne samo take koje če braniti narodnu čast i štititi otadžbinske vitalne interese, nego i takve, koje če objaviti rat mraku i neznanju, koje je do sada pašovalo po našim selima. Mrak i neznanje, destrukcija i neorganizacija, isti su takvi i j oš žešči neprijatelji od onih ko ji stoje na našim granicama. I radi toga smo, gospodo, u sokolski rad na selu uneli nove metode rada, udarili na sokolske zastave nove zavete i pečate i t. d. Zato naše seoske čete osnivaju mnogobrojne rasadnike, knjižnice, či-taonice, raznovrsne zadruge na zadru-garskim osnovama, a otpočcta je i akciia za upis udela u zadrugu Sokola privrcdnika. Ovo je novi tip zadruge, čije je sedište u Mostaru, a njezini članovi če biti seoske sokolske čete kao i pojedinci na teritoriji te župe i van nje. Tim i takvim radom od pasivnog izgradujemo aktivno i nastojimo da či-tavu jednu pokrajinu privredno i kulturno dignemo tako, da se možemo na-dati, da če u brzim vremenima nestati pasivnog kukanja.
Samo ču vam ukratko dokazati šta je za ovo nekoliko godina po upu-tama Sokolstva učinjeno u higijenskom pogledu. U higijenskom pogledu učinjeno je, da je napravljeno 1187 nuž-nika i 5000 pljuvaonica, a kuča je okre-čeno opet na našu inicijativu do sada 13.989, a zatim je napravljeno 205 modernih dubrišta. Sav taj rad obavljen je po uputama i pod nadzorom Sokolstva.
Isto tako veliku, ako ne največu pažnju, posvetili smo upučivanju Seljaka u bolji i moderniji način obradi-vanja zemlje. Prilike su bile takove, da smo u neke krajeve uvodili kao novinu izvesne kulture kao i poljoprivredne sprave i umetna gnojiva. Tako smo do sada uspeli da za članove sokolskih četa nabavimo i to: 7883 kg čilske salit-re, 25.303 komada vočaka sadnica razne vrste, 12 komada bagremova, 2500 komada kalem grančica, 58 komada plu-gova 1 trii er, 1459 kg semena deteline lucerke, 593 kg semena kravlje repe, 48 kg semena futoškog kupusa, 116-50 kg semena repe sijanice, 180 kg drugih raznih semena.
Na ovom ogromnom narodnom poslu svi su naši radnici vrlo prilježni.
Radnike koje šaljemo na selo i uvo-dimo ih u ovaj rad, biramo selekcijom, jer moramo biti vrlo obazrivi pri torne, koga možemo da pošaljemo, U torne pogledu nama država izlazi ususret, ali, moram naglasiti, ne u onoj meri ukoliko je to potrebno. Ja bih ovde mogao nabrojati nekoliko primera koji to najbolje dokazuiu ali ču Vas, gospodo poslanici, poštediti od toga u uve-renju, da članovi Kraljevske vlade ima-ju na srcu interese Sokolstva i da ni-kada neče dozvoliti da se ti interesi krnje. Naročitu pak važnost polažemo na to, da nam se Sokoli, naši stari i novi članovi, koji se nalazc u ctržavnoj službi, ne razmeštaju, i na taj način onemogučuju u sokolskom radu. Na žalost ima i takvih slučajeva, a naša bi želja bila da ih sasvim nestane. Kad je več država uzela Sokolstvo pod svoje okrilje, onda je dužnost njezinih organa, a naročito pak Ministarstva prosvete, da o činovnicima, koji rade na Sokolu, naročito pak na seoskom Sokolstvu, vodi posebnu evidenciju, pa da se ti mladi sokolski radnici, bez disciplinske i lične krivice, ne preme-štaju po mestima u kojima njihove sposobnosti ostaju neiskoriščene. To je, ujednd, dužnost svih ministarstva, a naročito u ovo doba kada se pokušava da se na Sokolstvo baca drvlje i kamenje, kao što je učinio pre nekoliko nedelja Katolički episkopat.
Akcija Kat. episkopata nije uticala negativno na Soko i na sokolske radnike! Taj dogadaj je samo učvrstio sokolske redove, doneo mu nekoliko hi-ljada novih članova i još više ih na-oštrio za borbu protiv mraka i neznanja. No ja bih sa svoje strane učinio predlog Presv. Gospodinu biskupu mo-starskom, u čiju nadležnost spada moj izborni srez, da zajedno sa mnom,
o	mom ruhu i kruhu, pode po Hercegovini, u koji god hoče srez, da obidemo seoske sokolske čete, pa da se na licu mesta uveri, ima li u njihovom radu ičega što bi bilo bezbožničko i ispod dostoianstva bogobojažljiva čoveka. Ako taj biskup primi ovaj moj poziv koji mu šaljem iz ovog visokog Doma, uveriče se, kao što su se i mnogi drugi biskupi uverili, da je poslanica Kait. episkopata bila izlišna, da je, gospodo, neosnovana, i da su gospoda biskupi bili u velikoj zabludi.
Koristeći ovu debatu slobodan sam da u interesu bržeg i dalje« razvoja podnesem Kr. Vladi nekoliko pregleda od čijeg realizovanja će taj daljni rad u mnogome zavisiti.
To su ovi predloži:
1) Da se u svim učiteljskim ško-lama osnuje sokolska četa kao jedi-nica, u kojoj če se učiteljski kandidati spremati i za praktičan rad u seoskim sokolskim četama. Istima bi održavali tečajeve za stručna vaspitanja i vodenje sokolskih četa spremni sokolski radnici, tako da kandidati kao učitelji u prvom redu u početku svoje karijere mogu biti sposobni radnici u četama.
2) Da se svima sokolskim četama dade državno zemljište za podizanje sitnih rasadnika, i stručni saveti poljo-privrednih referenata.
3) Da Ministarstvo poljoprivrede izdaje poljoprivredne alate, semena, voćne sadnice i priplodna grla isklju-čivo preko seoskih sokolskih četa, a to isto da čine i banovine.
4) Da se u rudnike, fabrike duvana i slične državne ustanove primaju prvenstveno članovi sokolskih četa, ako im je i takva zarada potrebna.
5) Da se sve sokolske jedinice oslobode poreza na sokolske priredbe i u slučaju ako bi se uz takve priredbe održavala sokolska igranka ili kakav pozorišni komad.
6) Da se pri Ministarstvu poljoprivrede osnuje praktična poljopri-vredna š.ola, u koju bi se godišnje primalo bar tri stotine mladih seljaka iz seoskih sokolskih četa, koji su svršili stručni sokolski tečaj, u koji-ma bi im se davalo stručno poljopri-vredno obrazovanje a ujedno bi se usposobljavali i za vodenje sokolskog zadrugarstva i zadrugarstva uopšte.
7) Da se Sokolskoj župi u Mosta-ru, koja je prva i otpočela ovaj rad na selu, dodeli nekoliko državnih činov-nika stručnjaka za ove poslove, a po njezinom izboru.
8. Da se Mostarskoj župi dade bes-platno drvena grada za potrebe sleta sokolskih četa, jer se taj slet ne može prirediti bez ove pomoči, a koji če se još ove godine održati.
9) Da se sokolskim seoskim četama Mostarske župe dade za podizanje domova potrebno drvo i besplatno pa-lenje kreeana.
Govoreči o potrebama Mostarske župe ja sam imao na umu i potrebe ostalih župa, naročito onih, koje su razvile intenzivan rad na selu. Te potrebe su, gospodo narodni poslanici, na selu svuda iste, pa važe koliko za Mo-starsku isto tako i za Sarajevsku žu-pu, u kojoj se seosko Sokolstvo tako-der vrlo intenzivno razvija. Kao primer navešču, da baš u Sarajevskoj župi onaj, koga to interesuje, može nači i takve seoske čete u kojima su članovi isključivo katoličke veroispovesti.
Ističuči ove potrebe seoskih sokolskih četa, ja sam potpuno uveren, da ču kod Kraljevske vlade nači za njih volje i razumevanja. Staranje o ovim predlozima ja predajem gospodinu Ministru za fizičko vaspitanje te Ministru prosvete, poljoprivrede i šuma, koji i sa svoje strane znaju da ocene, kako vrednost seoskog sokolskog rada, tako i one ogromne koristi koje taj rad donosi.
U časovima kada se organizuju grupe i staleži, karteli i profesije, kada su več organizovani amali i kuvarice, kada več imamo kompletno moderno radničko zakonodavstvo, treba da se učini sve što je potrebno, da se i naše selo organizuje, da i kroz njega pro-struji novi duh i novi polet.
Baza za taj rad je naše seosko Sokolstvo, i ja, bez preterivanja, mogu reči, da če za naše selo biti najzasluž-niji onaj, koji ga pomogne u ovome pravcu.
Ja mogu otvoreno i slobodno reči, da su naše sokolske čete i u poljopri-vrednom i u kulturnom i u higijenskom pogledu učinile več do sada više nego sva druga nastojanja poslednjih nekoliko desetina godina. Osnovali smo čak i četne sokolske hambare, koševe, tako da nam poznata i dugo pačena glad neće više zakucati na vrata sela u kom deluje sokolska četa.
Ovo što sam istakao to je samo kolektivan rad, rad pojedinih četa i time nije rečeno da mi ne radimo i individualno sa pojedincima na inte-lektualnom podizanju pojedinaca. Kao što bi sokolski rad na selu bio Svup luksuz ako bi se ograničio isključivo na vežbanje. isto tako ne bi me zado-voljio samo kolektivan rad. Ličnost je, gospodo narodni poslanici, danas isto tako važna, ličnost čista, svesna, vas-pitana, osposobljena za život i razvoj.
Radimo dakle i na usavršavanju poje-dinaca a i u tome pravcu naši napori daju zadovoljavajuče rezultate.
Gospodo narodni poslanici! Sokolstvo sa svojim blagotvornim radom kulturno vaspitava naš narod i fizički izdela tako da postane zdrav, krepak, čio i svestan prema sebi i otadžbini. Sokolstvo je jedino kadro da dokrajči delo narodnog oslobodenja i ujedinje-nja i ono baš zato zaslužuje svaku pažnju i obzir od svih onih koji vole narod i otadžbinu svoju.
Tvrdo verujem u svetliju i bolju budučnost naše mile otadžbine Kraljevine Jugoslavije, za koju je pala jedna čitava generacija i koja je stvo-rena od mora krvi, pianina kostiju naših najboljih sinova. Verujem zato, jer nikad nije izgubljena stvar za koju je pala jedna čitava generacija. Glas grobova jači je od topova pošto ga čuju i buduči vekovi i večno če ga čuti savest naroda. Ma ne znam šta da se dogodi, mada se nebo na zemlju sru-ši, odgovor če biti savesti: Živeče te ostati verni mrtvima. I mi čemo ostati verni dok od nas jedan traje i visoko čemo dignuti naš barjak na kome če se vijati: Narodno jedinstvo, rad i napre-dak Jugoslavije. (Burno plejskanje.)
Pretsednik dr. Kosta Kumanudi: Reč ima narodni poslanik g. dr. Dura Ostojič.
Govor dr. Djure Ostojiča
Gospodo narodni poslanici, pri-ključujuči se u svemu govornicima brači Sokolima, ja ču samo sa nekoliko reči da podvučem značaj sokolskog pokreta na selu. Brat Spahič izneo je pregledno i sa podatcima mnogostruki rad naših sokolskih četa na selima. Gospodo, Sokolstvo u zemlji, gde je ono niklo, u sredini bratskog češkoslo-vačkog naroda, niklo je u prvom redu kao nacionalni pokret, kao jedan prvo-klasni nacionalni pokret. koji je imao cilj da osvesti narod, da ga ujedini, ojača i osposobi za sva iskušenja a naročito da ojača sokols’ i ideal slo-bode i nczavisnosti. Taj ideal sokolski u bratskom češkoslovačkom narodu toliko je usaden u duše pojedinaca i u toli' oj meri raširen u narodu da je postala poznata izreka: »Co Čeh, to Sokol«.
Tu blagotvomu ideju preneli su i naši prosvečeni sinovi u našu otadž-
binu i postepeno počeli da rade na njenom razvijanju. Ali tek posle oslobodenja Sokolstvo je na putu da Rp-stane opšti nacionalni pokret. Gospodo, poznato je dovolj no stvar da 80% našega naroda živi na selu i da se prema tome nikakav pokret ne može nazvati nacionalni dok nije obuhvatio široke seoske mase. Zbog toga ja vidim ogromnu važnost u sokolskom radu baš ovih poslednjih godina kad je Sokolstvo sa razvijenim svojim barjakom krenulo na rad u selo. U seoskoj sredini Sokolstvo je prva i jedina organizacija koja unosi oblike civilizacije u zapuštena sela. Prirodna stvar, da su prilike krive da na selu vlada nepismenost. Na Sokolstvu je sada da pre-uzme funkcije prosvetitelja i kulturnog vaspitača našeg seoskog naroda. Sokolstvo je danas košnica svega naprednog rada na selu. Ono širi pismenost, odr-žava knjižnice i čitaonice, mora da zamenjuje i zemljoradničke zadruge, gde ovih nema. jer treba da podiže i poljo-privredu isto onako kao što mu je duž-nost da vodi računa i o zdravlju Seljaka i o čistoči njihovih domova i t. d. Sokolstvo je preuzelo na sebe pionir-sku ulogu na selu i sa takvim elanom da mi možemo pouzdano očekivati, da če Soko na selu obaviti veliku misiju pa če se onda moči iz seoskih četa odvojiti zdrave nacionalne organizacije kada se i selo kulturno podigne i diferencira. U cilju da ovaj rad ojačamo, jer trebamo biti svesni da orga-nizam pored srca ima i stomak, potrebno je naročito u današnjoj teškoj ekonomskoj krizi da i država svestra-no pomogne Sokolstvo na selu. Time se ne traži nešto naročito nego jedino to, da država učini svoju dužnost prema Sokolu zbog toga što seoske čete vrše upola državni program, koji bi trebali da izvršuju njeni prosvetni i privredni sanitetski i drugi organi. Seo-ski Sokoli u ovoj privrednoj krizi tra-že samo rada i zaposlenja kako bi u ovim teškim prilikama besposlice i ne-imaštine mogli da zaradom pomognu svoje zadruge. Oni ne traže ni' akvih privilegija nego da teškim i fizičkim radom za svoje familije zarade najDo-trebnije.
Gospodo, povodom ovog amand-mana za Sokolstvo izašla ie od Strane uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugo-slavije jedna izjava. Pošto se u njoj pominje i moje ime, slobodan sam da
izjavim, da je daleko od mene bila i pomisao da, zalažuči se za taj amand-man, tražim neke privilegije za Sokole. Za Sokole tražim samo pravdu i jednakost. Ali je u interesu same državne uprave da pri jednakim kvalifikacijama prima u službu prvenstveno članove Sokola, jer sokolski moral i organizacija pružaju najbolju garanci-ju za svoje članove kako u pogledu moralnom tako u pogledu odnosno dr-žavnoj ideji, pouzdanost u službi i sa-vesnost u vršenju dužnosti. To je bio smisao ovog amandmana a ne da se za Sokole stvaraju neke privilegije ko-je bi možda i razni spekulativni tipovi pokušali da iskoriste stupajuči u sokolske organizacije.
Gospodo, Soko treba da bude moralna radionica u našem društvu. Sokolstvo u današnjim vremenima mora da napregne sve svoje sile i da raširi svoju organizaciju tako, da prima sve članove našega naroda i da ih tamo moralno preporodi i osposobi za velike nacionalne zadače sadašnjosti i buduč-nosti. Stoga se Soko ne treba da boji čak ni lošijih elemenata. jer če ih u svojoj organizaciji obraditi, obrazova-ti i stvoriti od njih dobre Sokole i dobre Jugoslovene. Ko bi bio toliko za-pušten i pokvaren da se više ne da ni popraviti Sokolstvo če ga iz svojih redova isključiti. A sve druge svoje članove Sokolstvo če u svpjim redovima preporoditi i učiniti sposobnim za uzvi-šenu službu Kralju i Otadžbini.
Gospodo, i druge grane športa i fizičkog vaspitanja važne su pa mi je drago, da raspravljajuči budžet Mini-starstva za fizičko vaspitanje naroda, mogu da istaknem, da i u tim drugim granama fizičkog vaspitanja provejava duh jedinstva, sloge i ljubavi. To je, bez obzira na zatrovane naše prilike i bez obzira na to što se veštački uno-si nesloga u narodne mase, jedna vrlo lepa pojava, da sportiste rade svi za-jedno, da su u zajedničkom savezu i da svakom prilikom istupaju kao jedna celina. To u prvom redu čini futbal, najraširenija grana športa koja odu-ševljava mase gradskog stanovništva. Oni rade svi u slozi i ljubavi i viteški se nadmeču ko če biti bolji i prvi. Ovu radosnu pojavu trebalo je ovde istači i javno pohvaliti.
Gospodo, ja ču naravno glasati za ovaj budžet sa željom, da se on iz go-
dine u godinu povečava kako bi ovo Ministarstvo moglo potpuno da zadovolji potrebe našega naroda u pogledu fizičkog vaspitanja.
Gospodo, dozvolite mi na kraju da učinim nekoliko konstatacija povodom jučerašnjeg govora g. Miloša Lazareviča. Dok sam ja radio u finansijskom odboru g. Lazarevič osvrnuo se na moj govor u budžetskoj debati. Ja neču ulaziti u polemiku sa g. Lazarevičem nego ču samo učiniti ove tri konstatacije:
1) Stvaralačke političare iz oslobo-dilačkih ratova ne samo da nišam na-pao ili omalovažio nego sam ih s priznanjem pomenuo, primajuči citiranu misao pok. Ljube Jovanoviča, da su oni trebali da povedu politiku u oslo-bodenoj i ujedinjenoj Otadžbini.
2) Oslobodenje je izvojevao oru-žani narod sa hrabrom vojskom pod mudrim vodstvom Kralja -— Heroja.
3) Kao jedinka naroda i ja sam u velikom oslobodilačkom pokretu izvr-šio svoju dužnost. (Pljeskanje i odobravanje u dvorani.)
Pretsednik g. dr. Kosta Kumanudi: Reč ima Ministar za fizičko vaspitanje naroda.
Govor Ministra za fizičko vaspitanje naroda dr. Lavoslava Hanžeka
Gospodo narodni poslanici!
Izjava Pretsednika Kraljevske Vlade, dana u Skupštini 16 marta o. g., obeležila je jasno stav Kraljevske Vlade u pitanju pravnih i političkih odnosa naše Kraljevine prema katoličkoj crkvi. Naročito je podvučeno, da Kra-ljeska Vlada ni pre poslanice Episko-pata od 17 novembra 1932 godine nije vodila politiku progona nego naprotiv največih povlaščenja prema katoličkoj crkvi i da Kraljevsku Vladu od tog stalnog pravca državne politike nije odvratila ni akcija Katoličkog episko-pata niti delovanje jednog dela katoličkog klera. (Aplauz.)
Treba još naročito u pogledu fizičkog odgoja omladine dodati, da Kraljevska Vlada u smislu odredaba Ustava ove Kraljevine, zbog valjane uprave javnih poslova zbog normalne izgradnje nacionalnog jedinstva a i unut-rašnje konsolidacije, zbog odbrane
zemlje i vanjskog mira ne može i neće dozvoliti, da bi se fizički odgoj mla-deži vršio na isključivo verskom osno-vu. (Burno pljeskanje i složni usklici: Ziveo!)
Neutraliziranje ovog odgoja u interesu je svih vera i crkava, kao i naroda svake veroispovesti, jer je jedini način da se izbegnu verski sukobi i borbe.
Ipak zato verski odgoj nije isklju-čen, niti su stavljene bilo kakve zapreke, da bi se pojedinci u svrhu po-stignuča moralnog savršenstva u pu-noj meri mogli služiti i onim srestvi-ma što im u tom može dati njihova vera. — Od ovoga načela ne može biti otstupanja niti se mogu iznuditi po-vlaščenja bilo za koju veru i crkvu, ma kojim srestvima borbe. Jednako ali ostaje stalnom brigom Kr. Vlade da u vršenju fizičkog odgoja ne bude povredeno ničije versko osečanje niti bilo ko prikračen u pravima verskih dužnosti. (Glasovi: Tako je!)
Ako posle toga kao resorni Mi-nistar imam čast i dužnost odgovoriti vam na tolike primedbe i pitanja koja su mi stavljena o delovanju SKJ u pogledu verskom i čudorednom, molim vas da pre svega uzmete na znanje, da sam i ja u izvidanju o optužbama protiv SKJ i o svim spornim pitanj ima radio na ustanovljenju objektivne isti-ne isključivo u cilju, da sve, što bi u pogledu načela ili rada SKJ moglo dati bilo kakovo pravo na žalbu i pritužbu, bude uklonjeno i ispravljeno.
Ja sam vrlo zadovoljan što ču da-nas moči pred vama rezultatima moga izvidanja utvrditi s jedne strane kako su tužbe Katoličkog episkopata stvarno bile bez dovoljno razloga, a s druge strane, „kako je SKJ svojim radom pravdao u potpunosti ono poverenje, koje su mu dali celokupni narod i država za rad na području fizičkog i moralnog uzgoja jugoslovenske omladine.
Episkopska poslanica tvrdi, da je osnivač Sokola dr. Tirš bio bezverac i da je to svoje bezverstvo uneo i u sistem sokolske odgojne metode i u ideologiju Sokolstva.
Buduči je SKJ ta j Tiršev sokolski sustav i tu Tirševu sokolsku ideologiju preuzeo kao osnovu svoga delovanja, poslanica tvrdi, da je SKJ bezversko i protuversko društvo pogibeljno za čudoredni odgoj naše omladine.
Da najpre vidimo kako stoji s tim Tirševim bezverstvom.
Pravilno bi bilo, kad bi se tvrdnja da je Tirš bezverac dokazivala pismenim ili usmenim izjavama njegovim, iz ko jih bi to bezverstvo izlazilo, ili kad bi se ukazalo njegovo bezversko delovanje u provodenju njegovog pri-vatnog ili javnog života.
Ustanovljujem da biskupska poslanica nije pružila nijedno od tih mo-gučih dokaza.
Biskupska poslanica tvrdi, da su to »dokazali pisci iz redova njegovih vlastitih pristaša« i to što ti pisci, istra-žitelji, komentatori o Tiršu iznose, smatra punim dokazom njegove krivice.
Za svakoga ko je navikao pravično izricati svoje sudove jasno je, da se krivnja i odgovornost meri samo po vlastitim rečima i delima i da se ne može zasnivati na izjavama i mišljenju drugog nekog lica.
Istina je ima čeških sokolskih pi-saca, koji Tirševe nazore tumače u pomenutom smislu, tražeči iz njegovih dela upotrebljene reči kao dokaz njegovog bezverstva. Medutim u večini slučajeva ta literatura plod je po-litičkih borba ili literarnih pretenzija pojedinaca, dakle vrlo malo podesan da bude osnov ispravnog mišljenja i pravičnog suda. Kraj toga ali imade i mnogo pisaca koji o Tiršu tako ne sude, i njegove nazore tumače sasvim na drugi način. Primerice mogu navesti kao dokaz reviju »20 vek«, eminentno katoličku reviju, u kojoj se nalaze član-ci svečenika koji Tirša uzdižu i hvale kao idealna eoveka i priznavaju mu da je zasnovao i za svoga života vodio Sokolstvo u verskom pogledu bespre-korno.
Za čudo je što poslanica Episkopata nije uzela u obzir i ocenu ove pisce katoličke svečenike, nego su im autoritetom postali »pisci iz vlastitih pristaša« Tirševih.
Za čudo je što katolički Episko-pat i njegov ekspert ne znadu, da su ti pisci »iz vlastitih pristaša« u večini iz one grupe češke sokolske opozicije, koja oficijelno češkom sokolskom vodstvu predbacuje natražnjaštvo, dapače i klerikalizam i tu literaturu stvara u cilju da dokaže kako sokolsko vodstvo nije ostalo verno Tirševim načelima.
Za čudo je što Episkopat ne zna da katolički pisci baš tim radikalnim
sokolskim elementima predbacuju, da su »počinili izdajstvo volje i načela Tirša i Fignera«, »jer su si utisnuli na čelo pečat bezverstva« i »u idealno zasnovani Tiršev Sokol uneli duh židov-skog, slobodno - zidarskog internacio-nalizma«.
Ja neču slediti primer Episkopata niti se priklanjam bilo kojem delu Tir-ševih posmrtnih komentatora i istra-žitelja, jer je to, vidi se, jedan jalov i skoro neozbiljan posao. Meni je sa-vršeno svejedno kako če se taj papirnati boj svršiti i koje če mesto Tirš u filozofskoj sistematici šilom autori-teta tih njegovih sudija morati zauzeti.
Za mene je dostatno to, da epi-skopska poslanica Tirševo bezverstvo nije dokazala i da je za tu tvrdnju o bezverstvu i pruženi surogat dokaza sasvim sumnjive vrednosti.
A život i rad Tiršev šta nam on kazuje? —
Roden kao katolik za celog je života vršio i svoje verske dužnosti kraj velikih dužnosti češkog patriote i jav-nog radnika.
Nista nije učinio u životu protiv vere i crkve, ali je svojim delovanjem mnogo doprineo onom istom cilju za koje se i crkva bori. Umro je kao katolik i sama mu je crkva dala svečan pokop i svoj blagoslov za večni mir. Zar i to mogu oboriti ili drugojačije protumačiti »pisci iz vlastitih pristaša«?
Na kraju kad se radi o Sokolstvu sasvim je sporedno što je Tirš o drugim pitanjima mislio, koji su mu privatno verski nazori bili, a odlučno je koje su i kakve misli došle do izra-žaja u njegovom sokolskom sistemu telesnog vežbanja i u sokolskoj ideologiji.
U prosudivanju ovoga pitania me-rodavni su njegovo delo »Osnovi telesnog vežbanja«, koji sadrži njegov sokolski sistem, načela i metodiku te-lovežbe.
Pozivajuči se na ovo delo mogu pozitivno da tvrdim, da u tom delu nema ništa bezverskog.
Idejni osnov Sokolstva nalazi se u Tirševom članku »Naš zadatak, smer i cilj«.
Mogu pozitivno ustvrditi, da i u tom delu nema ništa bezverskog. U ovim delima Tirš naučava ljubav prema bližnjemu, pravo na život, slobodu
i napredak svakom pojedincu i narodu, potrebu usavršavanja čoveka u te-lesnom, moralnom smeru u cilju istine, dobroto i lepote.
U Tiršovim dakle delima, koja se odnose na sokolski telovežbeni sistem i idejni osnov Sokolstva, Tirš ne izlazi pred nas kao bezverac, nego naprotiv kao propovednik i pobornik istih onih ideala koje je, kako poslanica sama pri-znaje, »več od svoga početka nauča-vala krščanska vera i najsjajnije primere svojim sledbenicima dala.«
Pošto je Sokolstvo uopšte, a tako i SKJ, od Tirša preuzelo jedino i samo njegovu sokolsku ideologiju, a u ovi-ma Tirš nije nigde unesao bilo kakvu bezversku misao, jasno je, da Sokolstvo nije osnovano na bezverskim na-čelima i protiv verskoj nauči.
Sokolstva se ništa ne tiče što je Tirš mislio ili pisao u ostalim svojim delima, koja se odnose na razna pod-ručja ljudskoga znanja ili umeča, pa bi bilo upravo apsurdno dovoditi Sokolstvo u bilo kakvu vezu sa tim mislima i pogledima Tirševim.
Dr. Miroslav Tirš bio je profesor estetike i pisao je o mnogim pitanjima sa raznih područja znanja i umeča.
Samo je po sebi jasno da Sokolstvo niti je upoznato, niti se rukovodi pomislima i pogledima iznešenim u tim Tirševim delima, recimo o »Poliktetu« ili o »Laokonovoj grupi«, o »Gotskom stilu«, ili o »Muhamedu i njegovoj religiji«. (Glasovi: Tako je!)
Sokolstvo poznaj e samo Tirša kao osnivača, organizatora i vodu Sokola, kao autora telovežbenog sokolskog sistema i autora sokolske ideologije.
U torne i takvom Tiršu Sokolstvo nikada nije gledalo niti ateistu, niti panteistu, niti naturalistu, niti materija-listu, i to sve može da zanima kakvog dokonog literarnog istoričara ili teologa, ali Sokola nije nikada zanimalo niti je on zato pitao, niti je to vršilo na njega kakve posebne uplive.
Još treba nešto napomenuti! U verskom pogledu istina Tirš je nauča-vao slobodu veroispovedanja i strogu versku toleranciju. To je prihvatio Sokol kao svoje načelo od svoga prvog početka pa do danas. Ima ih koji sma-traju da je ta tolerancija veliki greh za svakog katolika. Ako je to tako, mi taj greh na sebi nosimo od prvog časa postanka Sokolstva do danas. Mi taj
greh ne možemo ostaviti. Ja i vas, gospodo, i naše Sokolstvo i celokupni naš narod pozivam da ustrajno grešimo dalje, ljubeči se i poštivajuči jedan drugom svetinje koje u srcu svome nosimo, u punom pouzdanju, da če nam Bog taj greh oprostiti radi Božjeg mira i ljubavi koje tim »grehom« našim stvaramo! (Dugotrajno i burno plje-skanje.)
Ocenjujuči SKJ kao organizaeiju sasvim je prirodno da če nam biti me-rodavna konkretna načela na kojima se osniva sokolska organizacija. Ova načela sadržana su u zaključku skup-štine Sokola od 29 marta 1931 god. i izdana pod naslovom »Putevi i ciljevi« kao oficijelni program SKJ.
U § 29 rezolucije Sokola pod naslovom »Vera« govori se ovako:
»Sokolstvo priznaj e slobodu uve-renja i misli svakog poj edinca. Sokolstvo poštuje svako versko uverenje i osečanje, jer smatra da je vera najin-timniji deo unutrašnjeg duševnog života. Sokolstvo usvaja načelo verske trpeljivosti«.
U poglavlju »Sokolstvo i vera« raz-radene su ove misli, te se iznosi ovo:
»Sokolstvo naročito poštuje i svako versko uverenje i osečanje, jer smatra da je vera najsvetiji deo unutrašnjeg života svakog poj edinca. I taj bitni deo čovekovog naziranja na svet Sokolstvo ceni i poštuje. Usled toga je Sokolstvo dužno da jednako poštuje i svako ispo-ljavanje verskog uverenja i osećanja.«
»Svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršuje zapo-vesti i propise svoje crkve i vere«.
»Ovo nije samo naša formalna izjava, več to ima svoj duboki koren u našem unutrašnjem životu, koji mora da bude prožet sokolskim vrlinama lepote, dobrote i istine, a što mora da se svuda i uvek kod svakog poj edinca is-poljava iz same njegove duše. U smislu sokolske ideje i sokolskih nauka svaki pripadnik sokolske organizacije mora da bude borac za istinu i pravdu, za sve što je dobro i lepo.«
»Svaki naš pripadnik neka nastoji da se uvek što više približi najvišoj apsolutnoj Istini i Pravdi, Dobroti i Lepoti.«
»U svrhu postignuča tog idealnog cilja svakome su na raspolaganju i sredstva koja mu pruža njegova vera i crkva.«
To je, eto, bezverstvo našeg Sokola i radi takve nauke, radi tih načela SKJ je zaslužio anatemu naših kato-ličkih episkopa.
Gospodo, ja mislim, da torne ne može biti nikakvih komentara, i da je u torne pun dokaz, da naš Sobo bez obzira na Tirša i njegovu ideologiju nije bezversko i protuversko društvo.
Ako je to uzeto iz Tirševe nauke, onda je jasno, da i njegova nauka nije bezverska i protuverska.
Episkopska poslanica, polazeči sa nedokazane pretpostavke Tirševog bez-verstva, da je to bezverstvo manifesti-rao »Češki Sokol« i nekadašnji »Jugo-slovenski Sokol« i da se SKJ potpuno identificirao sa gledanjem Češkog i Jugoslovenskog Sokola pa je i on time priznao da je protuversko društvo. Poslanica tvrdi, da je Češki Sokol iz-javio 1922, da Soko ne može biti pristaša Rima: »Mi jesmo i moramo biti protiv katolicizma«.
Ustanovljujem, da takove ofici-jelne izjave Češki Sokol kao organizacija nikad nije dao. (Burno pljeskanje.) Ova je izjava uzeta iz članka jednog privatnog lica i predstavlja samo privatno mišljenje pisca.
Ja se, gospodo, suzdržavam da bilo kojom reči okvalificiram ovaj postu-pak, ali ustanovljujem, da članak privatnog lica, nije oficijelna izjava Češkog Sokola i da Češki Sokol takove izjave nije nikada dao.
Biskupska poslanica tvrdi, da je Jugoslovenski Sokol u Hrvatskoj i Slavoniji isto izjavio i da to pokazuje i jasna reč »jednog Jugosokola« u listu »Novi rod« od 1 III 1920 g.
Ustanovljujem, da časopis »Novi rod« nije sokolski časopis, nego časopis franjevca Miloševiča, koji je u Zagrebu pokrenuo narodnu crkvu za kul-turu duše. Da li je pisac toga članka slučajno Sokol ili Jugosokol bio, nije poznato. Medutim jasno je ovo: Članak je privatnog lica otštampan u jed-nom časopisu religioznog pokreta i pitam, je li dopušteno to podmetnuti kao oficijelnu izjavu Jugoslovenskom Sokolu u Hrvatskoj i Slavoniji?
Na tim predpostavkama i takve vrednosti gradila je poslanica zaklju-čak da je i SKJ takvoga mišljenja, jer da je svečano proglašeno, da je SKJ naslednik ranijeg Jugosokola.
Nema trunke dokaza, da je Tirš bio bezverac. Naprotiv kat. crkva ga je do poslednjeg momenta njegovog života smatrala kao svog vernog sina.
Dokazano je, da u sokolskom sistemu i u sokolskoj ideologiji nema ništa bezverskog.
Dokazano je da Češki Sokol citirane izjave nije dao.
Dokazano je da Jugoslovenski Sokol citirane izjave nije dao.
Što ostaje onda od tvrdnje da i SKJ ne može drugačije, jer je isto kao i bivši Jugosokol, da če isto onako ra-diti kao bivši Jugosokol?
Eto, u ovo se rasplinula teza go-spodina Srebrniča, parafrazirana u epi-skopskoj poslanici o bezverskom duhu i načelima SKJ, i radi te, tako neobič-nom metodom fundirane skolastičke šimere, naši su dobri biskupi bona fide i ad maiorem dei gloriam dali svoje časno ime da bace anatemu na vlastiti svoj narod!
U dokaz svojih tvrdnja poslanica se poziva na život i delovanje SKJ, ko-ji da ide za tim, da članstvo odvrati od vere i crkve.
Poslanica navodi, da imade pre-puno primera, da je doista SKJ pod takvim protuverskim načelima i takvim protuverskim tendencijama radio i de-lovao. Od ono malo primera što je na-vela prema rezultatima apsolutno ob-jektivnog i pouzdanog proveravanja, mogu ustvrditi, da ti dokazi protuver-skog delovanja Sokola nisu tačni.
Poslanica tvrdi, da je SKJ u Splitu odgovorio biskupu, ko ji ih je pozvao na sudelovanje kod Telovske procesije da »sokolska društva ne mogu su-djelovati kod takvih svečanosti.«
Istina je samo to, da je Sokolsko društvo odgovorilo: »društvo je u ne-mogučnosti da u kroju sudjeluje sa sokolskom glazbom u svečanom op-hodu.« U kroju, znači u svečanoj odo-ri. Još dodaje, da je: »uprava primila sa zahvalnošču učtivi poziv i preporu-čila svome članstvu da se cijenjenom pozivu odazove i prisustvuje svečanoj službi Božjoj i procesiji.«
Pa što ima u torne protuverskog i protucrkvenog?
Poslanica tvrdi, da je uprava Sokolske župe uskratila da članovi sokolske glazbe Sokolskog društva na Visu za sebe a ne kao Sokoli sudeluju na proslavi sedamstogodišnjice Sv. Antu-
na, a samo da su zamolili da se do-zvoli upotreba glazbala.
Nije tačno, da je kod toga Sokolska župa išta uskračivala. Tačno je, da je zahtev za posudu glazbala odbila društvena uprava Sokola u Visu godi-ne 1930, stoječi na stanovištu, da su glazbala kao vlasništvo Sokolskog društva isključivo za uporabu u sokolske svrhe i da članovi Sokoli ne mogu kao sokolski glazbari sa sokolskim glazba-lima sudelovati u bilo kakvim priredbama kao privatna glazbena grupa.
Ovo je stanovište uprave sa gledi-šta društvenih pravila posve korektno.
Uprava 1932 g., medutim, istoga društva stala je na gledište, da se ta-kova posuda članovima može dozvoliti, pak su oni sudelovali sa sokolskom glazbom prigodom Uskrsnuča. Ova dozvola sa gledišta pravila nije korektna, ali ona dokazuje, kako je uskrata dozvole od g. 1930 bila uopšte bez ikakvih verskih tendencija i da se radilo samo o različitosti shvačanja društvenih pravila. Pripominjem, da uprava Sokolskog društva u Visu 1930 godine nije dozvolila niti uporabu glazbe za Durdevdanski uranak, koji su priredili stanovnici pravoslavne vero-ispovesti u Visu.
Pa gde je u tom protuverska tendencija Sokolskog društva?
Poslanica tvrdi, da je u jednoj žu-pi kraj Varaždina Sokolsko društvo, koje je prisustvovalo svim crkvenim svečanostima, na prigovor Sokolske župe u Varaždinu to sudelovanje moralo napustiti. Radi se o Sokolskom društvu u Varaždinskim Toplicama. Ovo je društvo u Varaždinskom tedniku »Jugoslavija« od 18 sept. 1931 g. obelodanilo dopis, u kojem je opisan sokolski rad toga društva.
Sokolska župa u Varaždinu nije prigovorila tome društvu njegov rad, ni sudelovanje kod uskrsne procesije, nego je dala upustvo, da se u buduče sve objave za sokolsku i dnevnu štam-pu imadu slati putem župskog novi-nara i da društvo nema prava izvešta-je o svome radu obelodanjivati samo. To je sokolska župa učinila sasvim ispravno i na osnovu postoječih pro-pisa sokolske organizacije.
Dakle, Sokolsko društvo nije moralo napustiti svoje sudelovanje kod crkvenih svečanosti, niti je to sa bilo koje strane zabranjeno.
Biskupska poslanica iznosi, da kod velikog sokolskog sleta u Splitu nije bio niko od Sokola u crkvi osim članova Poljskog Sokola, j er da on j edini stoji na katoličkim načelima.
Istina, prigodom sokolskog sleta prisustvovali su starešine Poljskog Sokola Zamojski i Samolinski sv. misi, ali niko nije prečio ni ostale sokolske članove da udovolje svojoj verskoj dužnosti.
Ovde dozvolite da učinim dve na-pomene:
Ističe se, da je Poljski Sokol kato-ličko društvo, a opće je poznato, da je Poljski Sokol organizovan na osno-vu Tirševog telovežbenog sistema i na osnovu Tirševe sokolske ideologije. (Burno odobravanje i aplauz.)
Na tom osnovu bio je osnovan i bivši Hrvatski Sokol. (Glasovi: Tako je)!
Na tom osnovu. iako se ne pomi-nje ime Tirša. bili su osnovani i Orlovi. (Glasovi: Tako je!)
Poljski Sokol je, dakle, isto toliko katoličko društvo koliko je i Češki Sokol, koliko i SKJ. (Glasovi: Tako je!)
Što se tiče pitanja sudelovanja Sokola kod crkvenih obreda, začudo je što poslanica govori u takvom smislu kao da bi Sokolstvo imalo dužnost da svome članstvu naloži sudelovanje.
Episkopat po svoj prilici nije upoznat sa odredbama Ustava zemlje u ko joj živi i ne zna, da čl. 11 Ustava od 3 novembra 1931 godine odreduje:
»Niko nije dužan da svoje versko osvedočenje javno ispoveda. Niko nije dužan da sudelujc u verozakonskim aktima, svečanostima, obredima i vež-bama.«
Kad bi on to bio znao, mogao bi razumeti i to, zašto Sokolstvo ne može nalagati svome članstvu prisustvova-nje crkvenim obredima, nego svome članstvu to može samo preporučiti i da korporativno sudeluje samo u koliko se članstvo složi da se tako po-stupa. (Usklici: Tako je!)
Biskupska poslanica tvrdi, da sokolska društva odvračaju vernike od crkve, jer drže u nedelje i blagdane svoje sletove.
Istina je, da se to dogada u večini slučajeva, ali ne u svrhu i radi odvračanja članstva od crkve, nego samo zato, jer su to jedini za to podesni dani.
Navedeni slučaj u Novoj Gradišči nije tačno prikazan. Radi se o slučaju od 20 juna 1931 godine kad se održao okružni slet u Novoj Gradišči, a kojeg dana je bio nadbiskup dr. Ante Bauer u istom mestu na osvečenju kamena temeljca doma milosrdnih se-stara. Taj slet bio je zaključen i odre-den još koncem godine 1930, a oglašen mesec dana pred tim javnim oglasima.
Svečana misa nije bila oglašena osim u crkvi i to mnogo kasnije. Od strane župnika nije stiglo nikakovo upozorenje, da če se držati toga dana crkvena svečanost, kojoj bi mogla sokolska priredba smetati. Župni ured čak je iznajmio Sokolskom društvu vežbalište za 200 Din, i prodao 10 odo-ra bivšeg Hrvatskog Sokola SKJ za svotu od 2000 Din (Pljeskanje i smeh.), da sokolska glazba bude tom prilikom u kroju. Povorka je prolazila običajnim pravcem kroz glavne ulice. Glazba nije uopče svirala prolazeči kraj crkve. Pojedini članovi su bili u crkvi kod službe Božije. a jedan član Sokola svirao je čak na orguljama prilikom mise.
Niko, pa ni župnik Nove Gradiške. u tome nije našao ništa neobično. Najmanje kakvim izazovom ili smet-njom za crkvu.
Slučaj naveden u poslanici u Bo-štanju na Savi, nije tačno opisan.
14 maja 1931 godine misija je odredila po podne propoved za matere. Tome izlet omladine nije ništa naško-dio, jer omladina nije smela toj propo-vedi prisustvovati. (Glasovi: Tako je!) Izlet se nije mogao odgoditi, jer je to bio jedini dan koji je još bio slobodan pre okružnog sleta da se vežbe spro-vedu.
Ne stoji da su deca vežbala u dvo-rištu gostione niti da su sudelovala na plesu. Deca su vežbala u jednom vrtu za to odredenom i nisu dolazila u go-stionu.
Interesantno je, da su na prvi dan misije 10 maja tamošnji vatrogasci držali svoju veselicu, ali to nije nikoga smetalo. (Pljeskanje.)
Slučaj u Krapini sasvim je netačno prikazan. Skupština održana na glav-nom trgu nije ni primetila običnu po-vorku hodočasnika koja nema nikakav oficijelni karakter.
Govornici na trgu govorili su o Sokolstvu i o Ljudevitu Gaju, ne po-menuvši ni jednom reči ni veru ni
crkvu. Ni jedan poklik nije pao protiv vere i crkve. Posle vežbi govorio je jedan govornik u dvorištu Sokolskog doma o značenju Sokolstva i o radu na verskom zbliženju. On je spomenuo slučaj netrpeljivosti verske jednog župnika. Prigodom tog govora jedan je čovek iz publike viknuo: »Dole *crna internacionala«. Ne stoji, da je govornik upotrebio proste reči, bilo koga grdio, kao što nije istina ni da je upo-redio Tirša sa Hristom i ovoga stavio pred Hrista.
Kako se vidi, svi ti navedeni slučajevi sasvim su netačno prikazani; svima je podmetnuta neka naročita tendencija, svi su osetljivo uveličani i prikazani tako, da su vrlo daleko od prave istine i nikako ne pružaju dokaz da bi Sokolstvo u svojem delovanju vršilo bilo kakove protuverske akcije.
Još je gore sa tvrdnjom, da sokolski sastanci redovito svršavaju sa plesom i pijankom, da se daju pretstave sa nemoralnom sadržinom, da se širi golotinja u vežbi, jer su to u poslanici samo tvrdnje bez ikakvih dokaza. Tu se dapače ni konkretni slučaj evi iz onog mnoštva ne mogu navesti.
Ipak sam ja i ovu opčenitu tužbu proverio, i mogu kazati, da nišam mo-gao nači ma baš ni jednog slučaja koji bi bio i nalik na iznešene tužbe.
Gospodo narodni poslanici!
Ja sam morao sve to da iznesem pred vas, da bi vas kao nadzorni organ SKJ zvanično obavestio o stvarnoj ne-opravdanosti tužbe biskupske poslanice.
Kako vidite, od svega toga je ostalo vrlo malo ili skoro ništa što bi moglo da opravda ovakav stav Katoličkog episkopata, i što bi moglo objasniti ne-običan način za kojim je Episkopat u ovo teško vreme posegnuo protiv SKJ a time i protiv prestiža državne vlasti.
Mogu da ustanovim ponovo: SKJ ne osniva se na protuverskom i protu-crkvenom duhu, on nije ništa učinio ni proti crkvi, on nije pogibelj ni za veru ni crkvu, ni za moralni ni za verski odgoj naše omladine. (Aplauz.)
Istina, moglo se dogoditi da bude pojava koje bi se tako mogle tumačiti, ako se uzme u obzir kakvim su izazo-vima, poniženjima i pogrdama Sokoli bili izvrgnuti, što je malo pre nabrojio narodni poslanik g. Dobrovoljac.
Ipak, i toga nije bilo ni pre ni posle poslanice.
SKJ zadržao je svoj mir i dostojanstvo, svestan velike zadače ko j a mu je poverena, zahvaljujuči visokoj disciplini koja u njemu vlada. (Aplauz).
To se u mnogom ima pripisati u zasluge i vodstvu i članstvu.
Ja to konstatujem i držim, da je to največa hvala Sokolu, koji, radeči pod geslom »Bez koristi i slave«, i ne traži da se javno pohvali, da je izvršio svoju dužnost. (Burno i dugotrajno odobravanje).
Uvelike mi je dokazom, da je Sokolstvo naše na pravom putu i izjava solidarnosti sokolskih saveza češkog i poljskog, koja je nedavno dana našem Sokolskom savezu baš povodom napred pomenute poslanice. Solidaran je i poljski savez koji nosi blagoslov Sv. Oca Pape i koji je po poslanici besprikorno katoličko društvo.
Mi, gospodo, možemo biti zadovoljni s našim SKJ, jer je u ovoj buri, zadržavši na svojim grudima napad na sve nas, dao dakaza, da je sposoban da na sebi nosi veliku brigu države za fizički odgoj naše omladine (Opči us-klici: Tako je!).
Zato ne mogu primiti ni traženje ni sugestije da se SKJ po nečijoj volji preudesi, bilo u pogledu načela, bilo u pogledu organizacije. Onima, koji to traže, mogu odgovoriti onako kako je na slično zahtevanje jezuitski general odgovorio papi Klementu XIII; »Sint ut sunt, aut non sint!« Dugotrajan aplauz sa opčim usklicima: Ziveo!).
Sokol kraljevine Jugoslavije treba da bude kakav jest ili da ne bude! (Bu-ran aplauz).
Gospodo narodni poslanici,
Ma da je udar protiv Sokola došao neočekivano a uperen na najosetljivije područje unutrašnjeg života jednog dela našeg naroda, ostao je na sreču gotovo bez učinka. I hvala Bogu i njego-voj previdnosti koja i zlu ne dopušta da uvek radi zlo, mi smo U toj opas-nosti dobili divan primer naše narodne vrednosti i nepobitne dokaze naše na-, rodne kohezije i snage!
Veliki naš plemeniti narod, iako razdeljen po verama, toliko je po zdra-voj svojoj prirodi prožet poštlvanjem svoje i svačije svetinje, da ga nitko ne može nagnati na borbu protiv ma ičijeg
Boga, pa dolazio taj poziv i u ime Božije! Za to on otklanja i ne prima versku borbu!
Divni naš mukotrpni narod, ste-kavši svoju slobodu i syoje ujedinje-nje nakon toliko teških i stoletnih muka i patnji. toliko je svestan da je ova Kraljevina j edini moguči osnov života, jedini sigurni štit narodnih tečevina, a unutarnji mir, ljubav i bratstvo svih delova naroda jedini uslov državne i nacionalne samostalnosti, da ga niko ma pod kojom parolom ne može zavesti na bratoubilački rat.
Zato on otklanja i ne prima versku borbu!
I	ova Kraljevska vlada, koja svoju narodnu i državnu službu vrši povere-njem Vrhovnog čuvara verske slobode, Njegovog Veličanstva Kralja, povere-njem celokupnog našeg jugoslovenskog
naroda — crpeči svoju snagu i svoje misli iz tih dubokih i nepresušnih narodnih izvora, videči koliku opasnost nosi u sebi nepromišljeni čin pretera-nih verskih osetljivosti, procenjujuči kako bi teškim i štetnim posledicama mogla uroditi svaka verska borba — otklanja i ne prima borbu u interesu države i crkve, u interesu celokupnog našeg naroda. (Uzviei: Živeo! Aplauz.)
Ja vas, gospodo narodni poslanici, molim da i vi budete solidarni sa ovom Kraljevskom vladom i da njezin stav
i	u ovom pitanju svojim glasanjem za budžet odobrite. (Dugotrajno odobravanje i usklici: Živeo! Poslanici ustali sa svojih sedišta sa usklicima: aklama-cijom. aklamacijom!)
Pretsednik dr. Kosta Kumanudi: Budžet Ministarstva fizičkog vaspita-nja naroda primljen je aklamacijom.
Izdanje i naklada Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. — Tisak Učiteljske tiskare u Ljubljani (pretstavnik Francć štrukelj)