SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovcš (Klagonfurt).
fil^lrt Q Izhadja desetput v lotš po jednoj celoj listinž i	ionr
'	velja s poštninoj 3 tiorinte ali 2 rublja.	lo/O.
Како Јзгледа обче-славјанш книжевш
језж?
Велна наро/џ 1мају н^псојгнсо наречу па само једен кнвшсевен језк, тако iMa i велиа славјансш народ нјжо-лшо наречу i мора необходно добт једен обче-славјанск1 кшЛжсвш језш, KTepi ce нам 1зд4ла i i3o6pa3i недвојбено наравнш путем в недалеком времеш. Да се то згодј, мамо стсователвј cnicoBaje держаи се сл-БдечЈх правјл: Шнпмо како до сада в наречјгх, то је, на досадајшх кнв1жевтх језЈках, Словешџ но словенси, Хорватј ио хорватсм, Cep6i по сербси, Болгар1 по болгарсм, 4exi по чесш, Словага по угорско-словенси, Полвага по полвсга, Pyci no pycKi — все, что је нам-ћнјсно за лвудство само једнога поједшога племена, на upiiiip молггвене i побожне кнв1ге, народне nični i пршов^дке i т4м подобна, онда KHBire нам^нјене лвудству в^дечко не образованому, не штугџраному, то је, кнвјге стсане само rio ошту (empi-risch) без вјсокога научнога доказованја i разлаганја.
Кнв1ге строго в£дечко сшсане i нам^нјене в^дечко образовашм Славјанам вс£х племен славјанмпх ce iiuajy cnicoBaTi обче-славјаноам кнтлжевтшт језком.
Ако 6i пако н^кто хот$л cnicaTi i на св^тло јздатј строго вј;дечку, научну, велшу i драгу кнв1гу на једном од досадајтх славјанскјх кнвјжевшх језшов, на прш£р на словенском, хорватском, сербском, болгарском, ческом је-зшу, може то свободно учшт, па препр1чал i осв^дочјл
ce буде, да ce тагах строго вЗЈдечгах кшаг стсашх в до-садајтх племетх кнвјжевтх језках не разпрода толјко, да 6i пскарјна i бумага (naiiip) догхлачала ce. Само да to 0Kyci; шрско - словенска послхшца гласл: Ticto y4i, Ki твердо i сухо молчи
Обрачајмо какоколј хочемо, јшаче не можемо обер-нуп, него да ci 1зберемо рушчшу за обче-славјанси khbi-жевш језпс.
Рушчша је оченв јзверстен i јако богат језЈк, богат словаЈП i словтчшап обдобамј (grammatikalformen), она је тако рекуч, Ж1ва старославјаншчша, она i>ia далеко нај богатјјјше словство (лггературу) в ц^лом славјанств^, она је уже д^јствјтелвно упелвана за книжевш, урадш i служ-бет језис по огромно пространом св^ту руском в Европј; i в Aciji; веч од 50 мшјонов Русов-Славјанов се служ1 рушчше в задевах особшх, јавшх i державтх, в урадах, в шжјјх i Biinjix учшшчах. Нцеден од ocтaлix славјансшх ктшжевнјх језшов ce HiTi i3 далека не може пркподобш в том рушчшј;.
Ако сшсователв русш стсује само за Русе, нај пјше 4icTO по руск1 како до сада, ако пако намЗфава nicaTi разушшво bcžm в^дечко образовашм Славјанам обче-слав-јансгам кнБiжeвнiм језшш, нај iiinie опет по руск1 i нај спремЗзш само двјј вешчј, дв£ peui: нај јзоставлва јзлшш „х" — i нај не случује „j" (fl) i „бц c гласткамј в једну тсменску слжу, него нај niiue те дв4 тсмеш по себ^.
Нерв1ч нај 13оставлва шсме „х". Лаглђега д£ла ш, како 130ставлБат1 isjiimno „t"; то шсме CToji само, да простор зашма, је само како пето коло на воз4; Славјане неруске пак Mirna, јербо нер^дко мГсле, кто в4, кака глобока <i>i-лосоаччка тајна је в том nicMeHi скргга, јер се скоро вса-кому на согласнж јзхадвајучему рускому слову прктавлва; Јзоставлванјем тога Јзл1шнога шсмена 6i ce рушчша јако нр1бл!жала обче - славјаншчшЗЈ. 1зоставт „гб" в кптлгах pycKix строго в£дечшх, Hi шчеса неввдБенога, то је учшк уже русш проФесор г. И. Бодузн-де-КуртенеЈв^ својеј KHBirž: Ошлт Фонетшш Резвлнских говоров. Та кнвЈга je Славјанам oco6iTo затшва по тому, что на двојш способ
дЗјјствггелвно каже славјанску узајемност, т$м да г. про-Фесор руск! јзјјскује i пошсује нај западн$јше југослав-јанске говоре лвудства, онда да в својеј KHBirž јзпушчајуч „ђ" се знатно прјблшсава обче-славјанскому кнтлжевному језшу. Ж1в1л многаја л4та му кичемо јз Словешје!
Друпч, да ce nimcTi iiicMini „j" (fi) i „в" одд£-лвено всако само за себе i да се не случујетЈЈ c 4icTiMi гласткам1 в сложене шсменске подобе (слже) л, i, и, н>. To 6i ce учшјло таколе:
Чнуи гласнш су.....a, e, i, о, у,
mžcto стојеч1х в почетку (ллабе . . л, е, и, —, io,
6i ce шсало.........ја, je, ji, jo, ју,
то je на npimžp mžcto : лворх, едва, искра, ior-в, 6i ce
шсало: јавор, једва, jicKpa, југ; дал4је
м4сто стојечјх, по согласншу . л, i, и, —, н>
6i ce шсало ......ва, ве(/£), Bi, во, ву,
на npinrfcp м-£сто: ко-нл, по-ле, ко-ни, ко-нго 6i ce шсало: ко-нва, по-лве, ко-јш , ко-нву. Шсме „e" 6i ce 1зговарвало како „з" i подоба „з" 6i одпадла, како јзлилна.
To б]'ло 6i все, но тој мал1чкооп 6i начшиа се красна, богата i вел1чанствена рушчша кнв1жевтм језјком обче-славјапскјм. —
Словтчне обдобе руске су тако Јзверстне, да ш но-тр£ба Јпчеса на HBix спрем^нјеватј, оне су дЗуствиелвно уже обче-славјанске; словарно (лексшално) су вса npicTHO руска слова заједно i обче - славјанска, само HBix нЗжолко тудв1х, HBix десет ал1 двадесет, 6i ce в кнвках вЈдечшх могло случајно надом4стт с словаш ч1сто славјанскии на npiMep, да 6i ce ставјло: нов1н.е mžcto газете, час-нiк, д н е в н i к, т е д н i к ал1 м4сечн1к мјјсто жјгрнал, всеуч1лјшче mžcto ушверштета, управ1телв mžcto д1ректор, цеста mžcto шосб, дно, землвтче ал1 оснoвa mžcto грунт, згодовша mžcto icTopia, зем-лвевјд mžcto карта, землвеп1с mžcto reorpa$ia, Tic-к a p н i ц a mžcto типограф1а, народ, народност mžcto на1џа, нацшналност i јешче нЈжтера слова.
Тледе бес4днве_ (stil) je нам Славјанам потр^ба само
пазш, да пшхемо једнодухо i иросто в кратмх повЈдах
*
(Satzen) не пако нјжако BicoKo, завгго i иадуто в долпх уметно заплететх першдах, i да се не слуаимо непо-тр$бно i пречасто статшх 1мен, особ1то нев1длв1в1х (abstraktnih) ; Bcaici род слов годгг се славјаншчшј; болве него статна iMeHa невдавЈва. В обче речено сшсују сгасова-телвј вс4х cлaвjaнcкix племен доста лЗжој легко разум-лтлвој бесЗзднјој, мед рускпи кнтлгадп jix je много cnicaHix такој лЗшој бес4днвој, да се она вс^м правом може ]'ме-новатј бес$дној кшлжевнјој обче-славјанској. Тако вс£м в-fc-дечко образовашм Славјанам легко умевно cnicaiie кнвјге не можемо овд^ навадватј, Mi спом4н1мо само на npiiatp кнвјгу г. СергбаСоловБева: ОбшедоступнБш чтенк o русскон исторш, онда статвје од разл1чтх сшсователвев в кнмгах: Зтногра<ическога сборника. Санктпетербургв i-гд. јтд.
Како 6i пако славјанмам стсователвем нерускш над-лежало сшсоватј, да се благополучно слсишмо в обче-слав-јанском кнвјжевном језкјз, o том в сл$дујучем чшлЗј.
0 в i л a х. *)
1з Чернегоре.
Нај предје је бим лвуду , Koji су со c вкаап i жс-нш. За јсднога како пршовЗздка, тако nična народна кажс, да ce je с виој ожеш'л i да je с нвој Јмел Tpi ciiro i 4cxipi шчерј; a ево п^смс, коју сем чул од једнога ста-рога мужа шенем Пстра Занкова, Koji знадо много на-родне умотворше.
Захвал! ce I) Дјуро Барјактаре на Медуну у Куче крваве, да се шгда ожент нечве нјт с Влахшјом hiti с Туркшјом како Комском вшш загоркшјом. То зачула застарала мајка, па говорј Дјуру Барјактару:
*) В1ло, iio словенсм: б£ле жене, жалшжепе, часитлв1во жсне б!ле су в дрешпх, предхр№тјансгах пременах уштелмцо одгојј-телмце i владјчјце народа славјанскога. Похвалј се.
„Чу мене, o мој сшко Дјуро! „ншо до сад Hije на свуету „ca вком ce, cimco ! ожешо, „па не можеш m Ti, Дјуро aiio!" A joj рече Дјуро Барјактаре: „Не 36opi то, моја миа мајко! „немој сша с тџен y6ijaTi, „немој срце моје шкубш, „јер да вццо нјесам Комску виу, „не 6ix тебе ово говорш; „кад сам лат на планш 6io, „— на Царше2) под Ком јзлазш, „тад ја вјдјох3) пребуелу вку „у печБЈш у Кому планш, „дје развуа буело илатно, „ал јој од нвег' бјелје бјеше лјцс „румешје нвег' у перх-вшце, „тад је мене срце понуела, „нвена слка иред мном дома „дневно ночвно, мат! моја! CToji, „па ако ce са нвом не ожешм, „у землву чвеш мене закопаи." Кад то зачу остарала мајка, тад је Дјуру сшу говориа, овако Дјура сјетковала: „Кад не може другојаче бш, „Ti иослушај мојега савјета, „ако слушаш, кајатј се нечвеш: „Ледна 3ina када, сше, продје, „а весел1 Дјурдјев дан кад додје, „тад чве вке Јз Кома i3aTBi „на Дјурдјев дан на Рпсавцу noTji, „да се куплву у плаво језеро: „Ti nojami претка дорша ,4) „хајде право преко свк планша ,
2) тако зоие се једиа велша рашта под Ком лланшој зато, что
народ арјпоп^да, да је ту лЈтовад исегда цар Душан Сшп Не-
мапј!ч. 3) н)'д'£л ссм. 4) дебелога кош.а.
„npije зоре додЈ1 до Језера „i закр1 ce у буково липтје, „a кад додју пребуеле вие, „оне чве се стат! звуковап, „у језеро голе ускакап, „на сухо чве алше 5) CTaBiTi, „па која се теб' допане,6) Дјуро! „yrpa6i јој буело одјело, „у нвем су јој крјла сакргвена, „без којуех летеп не може, „нт потјЧ у Ком у плашш, „вечв за тобом свуда чве одат1,7) „да ко 6i јој рухо поклошо, „a Ti натраг не окреш главе, „док не додјеш на Медуну граду." Кад то зачу Дјуро Варјактаре, од радосп на ноге скочк>, старој мајц1 руку полвубш, овако HBOj3i бесједш: „Е вала Ti, 8) моја миа мајко! „Ti ci д1вно мене сјетовала „i так чву, мајко, учшш „i с виом се очву оженш." Па све 6poji мјесеце i дане, док бцел1 Дјурдјев дан не сване, a кад бјел1 Дјурдјев данак додје, појехао претјла дорша, па га крену9) уз Куче керваве, после оде 10) преко CBix планша, докле додје рпсавску језеру a кад тамо јунак долазш, код језера се мало одморш, после ce 3aicpi у буково лштје, да га He6i ввдјеле вие. — 4iM je зора биа забјелиа, ал ете Ti Tpi буеле тлле,
5) халше, облачмо. 6) допадне. ') ходатч, ходт. 8) хе!
хвала Te6i. 9) је кренул, обернул. 10) је одшел.
које сјају, ка звјезда дашца, чш су пале11) код плавог' језера, одма су се стале звуковатц у језеро голе ускакатј; кад је свака у воду скочшц тад устаде 12) Дјуро Барјактаре па нај лепшој узе одуело i појаха дебела дорша 1дучБ ж1во преко CBix плашна, докле додје у Куче керваве на Медуну граду буеломе, a ca Htiaie самогола вига. Тз далека мајка га шдјела, од авлуе 13) врата отворма, левом руком сша загрлиа a десном је впгу дохватма na jix вод! двору бцеломе a na знанје дадоше свакоме, да ce с вком Дјуро оженш. Тун веселве велшо чшшге па на свадбу братју окупше, јошт дозваше i попа i3 Кума те вјенчаше Дјура Барјактара с пребцелом вјлом загоркшјом. У друштву су OHi ж1вовавал1 за двајесет i осам годша i fliBHi су иород породш баш Tpi сјна i 4CTipi iiiTLepi.
Ово каже народна п^сма a пршов£дка народна до-даје јошт ово: 1[ошто је Дјуро довел вЈлу, да јој је од£ло заклвучал у скршву i да јој га nije давал за долга вре-мена, a једном, када се народ бјл окупи a јграл,14) рече nijia својему мужу Дјуру: Хајде, члов^че! дај i Mcnf. од£ло, да i ја једном појграм, бар се сада не бојјш од мене, јер i да 6ix тебе оставјла, ја не 6ix дбтцу нашу.
п) су падле, су се снуспле. ,2) је устал. 13) двор. u) jirpari = нлеса'1'i.
Дјуро ce npeBapi i дадне joj од$ло, она 3airpa два Tpi пута около кола, па онда узме све ueiipi niuBepi i утече у Кум планшу.
Тома Ораовац, учггелв Детшсга.
0 СЛЂДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Каже се, да су	Apiji уже в 0Hix стародавшх часах
стрЗЈлне нушке iMe.ii по тому, что се чгга, да су совражшке своје од обседнутога м4ста одпудш i од згорб дол jix одгнад! бл1Ском i громом, да су jix одблшкал! i одгром£л1. 6)
В словарм јнд1чком 1менованом амаракоша се зову стрЗуша оружја агнвастра. Нбмцј то олово нреставлвају: Feuerwerfer, по славјанст точибје ошвострој i3 слов огенв i сторт, to јо оружје, ктеро огенв CTopi. (Bohlon 2, 66.)
I icre царвеве жене бме су добро увежбане в разлјчном оружј1 i су шле с царвем војсковат се в бггву.
IIpoTi совражшку бш су неочаковано окрутт, na npi всеј својсј ратоборносп npoTi војшкам совражшкам, бма је војска apijcna, что управо иоразггелвпо св£доч1 o нво вшокој образованостј i бла-roupaniiocTi до вс£х об1вателвев невојшов, иај кротчајша, naj бла-гајша i нај веч чловеколвубна мед BojcKasii вс£х народов вес-олв-нога свбта од нај древнбјппх времен до наппх дш. ВојиЈк! apijciu HiTi o часб војне, дапаче HiTi o час! саме 6iTKe шсу шкада дграл1 в полведелце i шсу пустошвм полван нт древес; селваш 61л1 су недотеклв1в1 i o часб самога сраженја, саме сече i саме 6iTKe ni полведелцем ншто шчеса жалога учнпл по тому, что су селване почггал! добротшкаип чловечанства. Тако кротке, благе i члове-колвубне војске, какова je биа apijcna, ni je б!ло, что cbžt CToji i јс Hi до днешнвега дну. В нашеј доб£, в доб£ псте развшане kulture i bildunge, humanitete i civilisacie ce војскују также нај културнЈдип народ! тако грозгганско окрутно i керваво, да се кажу керволочт piči i гробоволш (Tirpi i хјјене) tžm војујуч1м народам пркшодоблвет једном како герлече се герл1ч1це. Св£т садајш се је саи згрозм над CBojiM преокрутшм војеванјем i ce je почел по-световатј в наше време по благом предлогЈ; Pycije, како 6i керваве војске no крајној мбрб нбколшо ублажвле се. — 1з всега тога се В1Д1, како образоваш i како благонравш су 6Lii Bojnim apijcra уже в она древна времена.
6) Philostratus vita Appol. 2, 14. 3, 3.
TpeTji чш чппвају c o л б a н i. Нмх једша должност je заш-Mari ce 1зклБуч1телБно селвансшм господарством, в оправјла jinix чшов Hicy ce смЗш MŽuiari, Hicy смЗш ce занша-ri в£дам1, hiti дб-.lani BojniuKiMi, mri i3KycTBaMi, художестваип, mri ремеслам1. O ратоборност! ал! склоносп до војеванја ni најшло ce у imx iiiri сенце: nariporiB су посветш своје Ж1вленје сц};да мјршм опрагплам господарства селванскога; бш су тако необ1чно дблавш, да су жко (хлбб), зажгалј, ако jiM га је преостало од добре лбтше, да 6i в будучем, нр1ходном лбт4 онет морал1 дtiari. Б дг£лах својега чша, в онрав1лах селБанскога господарства су бш пако тако јзверстно образоват, да су Александер i meroBi Македош д!вом се д1вш нбјховој тако јзверстно обд£ланој землБ1 i лбио uocTpojeniM цестам. „Ту је сл1шал (Александер М.) да је землва на оној črpani р$ке (Binace, \cpaaig сада Бејах) богата i да тамо об1вателм војнш во-јују једнако i3Bcpcnio, како јзверстно селват землБу обд'Елују i да i»iajy поједше державе i добро уредБену владу, да су поставлБет област!Пкам1 нај i3BepHžjuii, KTepi ншому не ч1не КЈшлце ал1 Ha-euja." 7) „Од р-£ке 1нда до м£ста ЉшмботБре дсрли красна царска цеста." 8) — IIo ciiici Махабварата, iMeno в медвустс£ Налус, часто говор! ce o i3BepcTiiix цестах ijieno o једној царској цестћ = раджамарга. Можебт да једна част оне славне цесте царске јешче в наше време o6cToji в царској цест^ сегајучеј од м-£ста Ангоре до Агре, ктера је обсадБена нај iipijeTiiijuiiMi древородам! i Јма иадчке ностојале дворе, чатвар!; i зравен цесте камене столбе назначајуче версте, како Страбо o тој цест£ ninie, да је всак^х десет пдачгах верст зравен цесте стал столб c nauicoM iMen осад i м^ст i оддалБеностЈ једнога краја до другога но верстах.
1сто тако isBcpcTno образоваш бш су i 1нд1 Apiji четвертога 4ina, то je, ремеселнпи в ceojix оиравЈлах. Нбјх должиост бма je nocBeTiTi ce ЈзклБуч1во само разноверсттм ремеслам, 13-куствам, художествам i уметностам; б!ло jiM je напротЈв запре-шчено, препов^дано, yrii»Ti се в должностч jinix чшов, oni Hicy смЗип ce посветт вИЈдам i nicy см1ш разумоват1, nicy ce смјш за-шмат1 оправ1ла5п i д£лам! војтчшм1 a.ii селваисгаип. В ремесел-ni4Kix CBojix д^лах бш су пако, i су јешче в наше време, под1-вугодво јзверстно увежбаш. O час^ Александра M. roBopi Не-архос: .,1нд1 Apiji бiлi су јако i3Kycni i прцателБ! художестев i уметносту ; вјдш су upi Македонах транце (кште, quasten) i су jix тотчас нодражајуч нанравш, су волну uriaMi сслшвал1 в војлоч (Filz) су Hiri (Zwirn) овда вггегпул! i краској покрасш (нобоја-дјсал1); ohl су ce i берзо научш наредват1 лазебве вбшке (чесалке куиалне, Badstriegel) i олејчше (баршце за масло древјано, Oehl-flaschen)." 9)
7) Appian: поход Алекс. М. 5, 25. — 8) Appian: 1нд. 3, —■
'') Отрабо 717.
Уже нред часом Александра Максд. су 1нд1 Apiji 3iia.ii на-редБа™ nanip i3 бумаге (Baumwolle), то je, i3 ткашне бумажне прјредБене i иотолчене за шсанје. „Неархое пршовбдује, да i Л1сте шшу на мочно столчену бумажну ткашну, jim нанротв тверде, да не знаду nicaTi шсма." 10) Овд-б iMa право Неархос, да 1нд1 брах-м a н i су шсавал! на бумажну тканшу — na iMajy право i jini сшсователБ1, KTepi тверде, да Apiji вој1нскога, селванскога i и p o м i ш л б e и i ч к o г a чша nicy 3iia.ii nicMa, om nicy нт смЗш ce y4iTi вЈдам.
Шктера художества ум^тносп i npoMiaii су 1нд1 Apiji тако i3KycHo узовершш, да знају c naj upocrSjiniMi i једнодуппм! оруд-jaMi i nacTpojaMi naj тенчајша i нај н^жн^јша рукод^лја наредт i сготовт i то тако тенка, нбжна i дробностна, да нт нај јзкус-ntjuii, нај образованЈјпп i вЈцгичеиЈјип наше добе Европејец ие може досеч1 те i3BepcTHocTi, толшо менбје иако ју превшт.
Славиознане су бме уже в давновекост! тенке i прен£жне тканше 1ндов ApijeB i су славнознане i до нашега времепа. Тенке бумажне, шелкове (гедбавне) i муселшене тканше шд1чке је драго куповал CTapi св!т за разкошно, сквостно i надгерно драгоцјшо благо под iMeneM славиознашм: Sindones, тако су се јменовале од рбке Sind' => то је од 1ндос-р1ке. 1нд1чке претенке i прен£жне ткашне су 6Lie тако i3BepcTiie, да су РЈмвлаш об1чавал! jix зватк тканом в£тр1чем (ventum textilem) a.ii пертеној (нлатненој) мег-лјцој (nebulam linteam), од које ce cmžcti в малу шкателвцу, (кробочку, Dose) no двајсет i no веч лактов; i те иретенке н£жие TKanine ce ткају велшом Јзкуством na npinpocTix статв1цах (ткач1м ставцЈ, станок§) cocToje4ix i3 чет1рех стебр1чов (кодков) в землву 3a6iTix, i ni га народа, да 6i могел 1зд£лат1 н^что сичнога i 110-добнога. ll)
Авренгсабес je иЈкога дну очггал својеј дчерц да је облекла иретенко облачио i да 6i ce Јмбла сраможлмв^је i upicTojntje облачт i ona je показала, да iMa на себб c е д е м облачјл тога иајчолана — i шд1чга Apijac зна иретерган кус Kiceja (жммавшка, Nesseltuch), KTepi разнростерт на трав!, се вцџ једном како слаба сешпца iiIiko м-Еглјце, тако јзкусно случш, да niTi naj jacnijnie око пе разиозпа сл^да разиора. 12)
Также донднес је рад! дјвио п4ж1пх ткашн lilija славиа, па npiMip: м^Јста Мадрас, Масулшатна i noicpajine: KaciM6acap i Kac-Mipa, кдб ce зготавлвају i јздблавају дiвIIO тенга i н$жт т1бетансш шал! i3 длаке fliujix т1бетанск1х коз. 13)
1нд1 Apiji знају Јзверстио i i3Kycno лужгп шчелочне nepcri (alkalische Erden beitzen) i направлва-п i случевап Be4ji дЈл ве-селјх, жјвахшх i japi(ix цвЈтов (бој, Фарб) i3 растлш i i3 нерастов
10) Страбо 717. — n) Stephan Byz. слово: Darsania. liani: -licTi
стр. 399. 400. — 12) Bohlen 2, 34. — 13 Bohlen 1, 1. 2, 116.
тако, да Mi вкоко образоваш Европејц1 доднес то шсмо могл! i3yMŽTi. u) Жпкласапјо в 1ндф морало je 6rri уже од стародавна навадно, јербо краске прелбпе су се уже онда употрббовале. npi Геленах i ИмлБанах се уже в стародавнб спомЈшјају краске шд1чке, на upiMŽp: лакка, багрена краска од черв1ча iio санскр1тск1 iMe-нованога KipMic, одтуда iMe текраске: Carmoisin, iio славјаисга: червлвено, то је, од черв1ча.
1сто тако су i3yMfcii 1нд1 Apiji цшобер, KTepi iMa своје сан-скршжо iMe: 4inoBapi од горовја разпрос-прајучега се на мсдб1 4incKoj (мтајској), кд® ce је ц!нобер направлБал, Mi Европејц! га i иоднес iMenyjeMO no caiiCKpiTCKi. —
Наша краска шдш>, ce је јмсновала ио геленсга: ivdiviov [islav i уже iMe само каже, да i3Bipa i3 1нд1Је. 1нд1 i Рјмлваш су шд1го употр£бова.!п к шсанју.15) Слже дробностне (Miniatur-Gemalde) су се уже од стародавна в 1ндф направлвале. Оне се часто ciiomž-нјају в гледалшшпх jirpax. Часто се 3BŽ ЛБубезен дЂвушке i3 тога, да се најде upi iitej дробностна слша нвенога драгога, ктеру jini спозна. 16)
Бумажно нлатно Kpacixi (Kattundruckerej) су 1нд1 Apiji i3-умЗш.
C a х a p наредБат!, то je, га варт i3 сахарнога терсја су 1нд1 Apiji i3yMlyri, iio CaiiCKpiTCKi ce јменује: c a p к a p a, 110 npaKpiTCid саккара; Pyci ce служе i теиерво caircKpiTCKora слова: c a x a p = Zucker. 17)
Рум i панчу (Puntsch) су также 1нд1 Apiji 1зум!ш. Мега-стенес „roBopi также o Tepcji сахарном, да м5д даја без бучел ..." 18) па сок, рум, тога терсја (лл је 1ндом ApijeM нреновбдан но тому, что је премочен i здравју вреденосен, штетен, шкодлмв. Еада су га пако једнако хотЗш пт, су см'1шал1 иет иредметов: рума, воде, чаја, сахара i Л1моновога сока i су од слова нет по сан-cKpiTCKi: н a н т 1меновал1 ту шјачу п a н ч a i ce одтуда i иоднес в Европ® Јмснује: Puntsch. I9)
M t д, шјачу i iMe, imamo также i3 1ндце , iio CaiiCKpiTCKi ce јмснује: мадву.
„Oni Biiia ne nijy, кромб npi требах, (требосек, варен!к); але nijy biho то je iubo, брагу, сварено is сорачшскога пшспа, mJicto i3 јечмсна." 20)
П i в o , o л , су 1мсл1 двојно, једио су сварш ia сорачшскога пшена (Reis), ктеро ce je 110 санскрггсш Јменовало: суиа, друго i3 јечмена (санскрп-сга: јава) i ce je јменовало; j a в a су п а= јеч-менова супа, Gerstensuppe. Шво варе в liliji i в нашу добу.
и) Bohlen 2, 117. — 15) Bohlen 2, 202. — 16) Theater der Hindus S. 63. 153. Bohlen 2, 202. — 17) Bohlen 2, 117. — 18) Lassen 1, 270. 273. — 19) Bohlen 2, 165. — 20) Страбо 709.
Narodne pčsni.
8. Otužiia-
Iz Istre zapisal J. Volčič.
0	dragi Ivane! što ti ljuba dčla ? aj ninaj nenaj što ti ljuba dela.
Je li ti je zdrava, zdrava i vesela . .
il ju glava boli, več ju tuga mori?
Glava ju ne boli, več ju tuga mori .
1	ju boli serdce, ko za manom tuče
kad ona na večer sama premišljuje .
sama premišljuje za manom tuguje-
Kade si mi dragi kada češ mi dojči
Tužne su mi ure tužni su mi danki
tužni su mi danki još tužnije noči . .
9. Jezus Marijin sin.
Štajerska.
Tri device po polji rajžajo:
Sam Bog nam pomagaj in Marija! Perva jo tergala marijon: — druga je tergala fajlnov ') cvjet: — tretja je tergala rožmarin: — Perva je pila z kangelce 2): — druga je pila z majolkice 3): — tretja je pila z keliba4): — Perva je rodila Jožefa: — druga je rodila Janeza: — tretja je rodila Jezusa: — zveličarja cel'ga sveta: — tretja je tergala rožmarin: — spomin Jezus je Marijin sin. —
') cvetlica. a) konvica. 3) verček. ') eaša.
Turčija i Slavjani.
(Nadaljevanje.)
Leta 1459 je Mahoined II. uže cčlu Serbiju s svojoj vojskoj zaplavil, popolno se je pooblastil i ju razdčlil na turške pašalike. Od sada su Serbi i Bolgari i v obče hristjani podpavši pod jigo turško terpeli naj težje robstvo. Turki su pustošili i plenili i mnogo jinih evropejskih zemelj, Horvatsku i Slavoniju ; sama Ugorska bila je dolgo lčt pašalikom turškim. Mčsto Dunaj (Beč, Vieden) su Turki s ogromnoj vojskoj obsedli, ktero je slavni i hrabri poljski kralj So-bieski s svojimi zaveznikami od obsednutja rešil. Slovensko ljudstvo se i podnes spomčnja, kako su Turki v ilirsko - slovenske zemlje prihruli i jih plenili, mnogo vesi i cerkev požgali i nečloveško divjali , mnogo ljudi pomorili, tisuč i tisuč jih povjeli i v sužnost jih odpeljali v Turčiju globoku. — Po malu pak je počela sila turška oslabivljati i sreča zapuščati vojsku tursku. У početku minuloga stoletja, leta 1718 su avstrijanske vojske velik dčl Serbije Turkam odvzele — pa leta 1739 su jih morali sopet nazad dati. Serbi sami si onda nisu mogli pomagati proti presilč turskoj i su morali ter-peti neljudsko nasilje i okrutno utiskovanje tčh divjih asijatskih razbojnikov. V' početku tekučega stoletja je zasvčtila Serbam danica bolje budučnosti. Lčta 1804 su Serbi, nemogavši več prestati okrutnosti Turkov, se vzdvignuli proti svojim ugnčtateljam pod vodstvom junaka Černoga Jurja i su Turke povsuda poražali i pobčdili i su se junačko ubranili, akoli je sultan pošiljal velike svoje vojske proti njim. I Rusi su se vojskovali s Turkami i su jih prisilili v mirč sklenjenom v Bukureštč lčta 1812, da su morali Serbam do-voljiti, da svoboduo opravljaju sami uouternja dčla svoje zemlje i da se Turki ne smčju v to vmčšavati. Pa uže slčdeče leto se je opet vnela vojna s Turkom za Serbe nesrečna i Černi Juri moral je pobčgnuti na avstrijansku stran i Serbija je padla opet pod oblast tursku. Ne dolgo zatčm su se Serbi opet vzdvignuli oružjem proti Turku; vodja jim je bil hrabri i lukavi junak serbski, Miloš Obre-novič, seljanski sin rodjen v vesi Dobrinji; on je Serbe opet zval v vojnu zoper zakletoga protivnika hristjanstva, i deržali su se Serbi tako junačko, da su Turki počeli se pogadjati s Milošem i da su lčta 1815 Serbom opet dovoljili, da mogu svobodno sami upravljati svoje nuternje oprave, da se v to Turki ne budu vmčšali i da pre-puste zemlju Serbam, samo v mčstah i v tverdnjavah da bi ostali ješče Turki. Tčm se je Serbija toliko osvobodila, da ni bila več neposrčdno Turkam podložna, nego svobodna, samo morala je ne-veliku lčtnu danj sultanu plačevati. Miloša su Turki spoznali za vojvodu Serbov. Lčta 1827 stal se je Miloš dčdičuim knezom serb-
skim i lžta 1829 su Rusi Turke prisilili, v mire sklenjenom y Dri-nopolji, da su morali Serbiji vernuti šest staroserbskib od Serbije odterganib okrajev i potverditi vse svobode, ktere su Serbi do sada dosegli. Obljubili su Turki vernuti Serbam šest staroserbskih okrajev, vernuli jih pak nisu, — obljubuju i obečaju Turki obilno i dosta radi, posebno ako se prisile, pa da bi dopolnili svoje obešanje, to se zgodi porčdko. Tu se vzdigne Miloš nenadano s serb-skoj vojskoj i se pooblasti teh šest staroserbskih okrajev — i tako je to obveljalo. Turki su se morali izseliti iz Serbije, samo jednu čast mčsta Bčlograda su ješče zaderžali i v tverdjavč bčlogradskoj je obsčdel turški paša s posadkoj, pa ukazovati v Serbiji ni imel nič i v serbske zadevi se ni smčl nič mčšati. Kromč Bčlograda su ostale ješče turške posadke v Sinederevč, v Sabcč, v Staroj-Ršavč, v Sokolč i v Užice. Serbi su polučili ustavu, na kateru je knez Miloš prisegel i je ustanovil sovet iz znamenitih serbskih starešin. Na ravninč Vračarč zvun6-Bčlograda se je sbirala skupščina pod jasnim nebom. Zemlja pod turskoj vladoj opustošena je počela se opravljati, učilišča su se osnovala, narodna vojska se je vredila i Serbija je stupila med svobodne i ustavne deržave evropejske, od sultana je bila odvisna samo toliko, da je mu lčtnu danj plačevala. Knez Miloš je pako vladal okrutno i neustavno i Serbi su ga od vlade odstavili lčta 1839 i su knezem izvolili njegovoga sinaMihala; buduč pako nisu bili s njim zadovoljni, se je moral iz Serbije izseliti i su si izbrali i proglasili knezem Aleksandra Karageorgčviča, sina Černoga Jurja, pervoga osvoboditelja Serbije. — Po nekoliko lčtah su bili i s vladanjem kneza Karageorgčviča nezadovoljni, i skupščina je povabila ga, da se sam vlade odreče, i kada je to storil, su poklicali opet na serbski prestol kneževsku porodicu Obre-novičev k vladč. Pred nekoliko letami je morala posadka turška i iz Belograda i iz onih serbskih mest se oddaliti, kdč su do tada ješče turške posadke zaderževale se, tako da je Serbija sovsčm Turkov očiščena.
Serbija ima blizo jeden milijon obivateljev. Od 20. do 50. leta svoje starosti je vsaki Serb vojak, tako da Serbija može postaviti vojsko od 150.000 muž.
Serbija medji proti severu na Avstriju od ktere ju deli na polovinu Sava na polovinu Donava, od Bosne ju deli Drina, od Makedonije gorovje Šar i jine mnoge visoke gore, od Bolgarije Suha i Stara planina i reka Timok. Zemlja Serbija je častju gor-nata častju rodovitna, pa ob časč turške vlade bila je slabo obdelana, sada se pako utešiteljno povzdviguje k višjemu blagostanju. Serbi su potomki Arijev vojničkoga čina (Kaste), čto se uže jasno spozna iz njih ratobornoga i junačkoga značaja, su obče visoke i krepke postave, pčsničkoga i praktičkoga smisla; znane su učenomu svetu divnokrasne serbske pčsni narodne; Serbi imaju mnogo iz-yerstnih vlastnostij i se krepko derže svojih starodavnih narodnih
običajev i obredov. Jedan od naj koristnejših starodavnih običajev narodnih je vsakako te, da žive v zadrugah; to je, kada otec umerje, se ne razdčli posestvo, zemljišče i jina pozostalost med njegovu porodicu, nego vse ostane ne razdčljeno, vse ostane vlastnina vsčh zadrugarjev, oni izberu izmed sebe jednoga za starešinu, budi on starčji ali mladji, kteroga spoznaju, da bi naj mudrčjše i naj pravičnčjše gospodaril; on se posvetuje s vsemi za-drugarjami i kako sklenu, tako on gospodari, on ima kasu, novce, on prodaja i kupuje, čto je cčloj zadrugč potrčba, on plačuje davke i zastupa cčlu zadrugu pred oblastju, to je pred praviteljstvom. Vsi zadrugarji se žene na posestvo. Neprecčnljivo koristen je te narodni običaj, koristen pojedinim zadrugarjam, narodu i pravitelj-stvu. Vsaki zadrugar ima zadružni dom, vsaki se može oženiti, ako ga zadene nčka nesreča, ga podpira cčla zadruga, ali zboli, ima ljudi svojih, kteri mu postregu v bolezni, vsi se med seboj podpiraju i k dčlavnosti i k blagonravnosti ravnaju.
V nčkterih serbskih pokrajinan avstrijanskih je nčkoliko lčt semo dovoljeno, da se smč ktože se hoče, oddčliti od zadruge — i serbski nčki narodoljubni spisovatelj piše, da večja čast onih propada, kteri se oddčle od svoje zadruge. Naj bolje se može o tom prepričati Slovenec i Čeh, kako štetno (vredno, škodljivo) je, da smo odstupili od starodavnoga slavjanskoga običaja: živeti v zadrugah. Pri Slovencah i Čehah podčdi i naslčdi cčlo posestvo samo jeden sin, drugim bratam i sestram mora pak ali v denarjah izplačati njih dčl, ali pak jim odstupiti od posestva jeden dčl. Ti izplatjeni bratji večji dčl zaprave svoj dčl, su kako nčki zgubljeni sini, neimajuči svojega posestva, neimajuči obično nikoga, kto bi jih opomčnjal k dčlavnosti i k štednji (k berežljivosti) i bi jim postregel v bolezni ali v starosti; oni množe čislo bčdnih domkarjev i vbogih gostov i siromaških proletarijev. Slavjanski narodoljub ne može jinače, nego vseserdno i iskreno želati, da bi se zadružno živlenje krčpko obderžalo med Serbami i med vsemi plemenami slavjanskimi, med kterimi se je te pradrevni i prekoristni običaj začuval do naših vremen.
3. Serbi scela i neposredno podveršcni turskoj vlade žive v Bosnč, v Hercegovinč, v staroj Serbiji, v severnoj Albaniji i v se-veriioj Makedoniji.
Bosna i Hercegovina možetč se smatrati za jednu zemlju, katera leži med Dalmacijoj, bivšoj avstrijanskoj vojenskoj granicoj, Serbijoj i Černogoroj. S ostalimi zemljami neposrčdno pod turskoj vladoj se nahodečimi se ta zemlja derži samo uzkim pasmom ležečim med Serbijoj i Černogoroj. Zemlja je rodovitna pa jako pre-nebregana i slabo obdčlana, čega je vladna uprava kriva po tomu, čto oholi Turki, kako gospodujuči ljudi nečeju dčlati, hristijani pa nisu bezopasni niti svojega živlenja, niti svojega premoženja. Turk jih siloj opleni, kadakoli se mu zljubi, zato kristjani neimaju ve-
selja se truditi i mučiti zato, da bi več pridelali za razbojnike Turke. V Bosnč su obivatelji po včre večji dčl hristjani, jedni rimsko-katolički, jedni pravoslavni, pa blizo 550.000 Slavjanov je mahomedanske včre, su se poturčili v tistom čase, kada su Turki Bosnoj zavladali samo zato, da bi začuvali svoje gospodstvo i svoja posestva, oni su pa i sada Slavjani, govore po serbski i se derže i podnes mnogih serbskih i hristijanskih običajev. Nččto se godi v toj zemlji čudnoga, to namreč, da hristijani rimokatolički i pravoslavni ne trude se spreobernuti Turke na svoju včru hristjansku, nego da skušaju spreobernuti k . včre hristjanskoj jeden drugoga. To je čudno! — Gradi, ceste, mosti, mčsta i ulice, v obče v Turčiji vse javne zgrade i mčstnosti su na naj več opuščene i zanete, ulice su jako nečiste, smčti i vsa sor i izdehla i poginjena živina se smetava na ulice tako,- da leže nerčdko cčli kupi te nesnage pred hišami, ješče dobro, da mnogo pesov, kteri neimaju vlastnika, po mčstu Ičta i tu krepačinu žere. Glavno mčsto Bosnč je Sarajevo je imelo nčkada 100.000 obivateljev, sada jih ima samo 40.000, onda ješče mčsta Travnik i Mostar. Tri glavne tverdjave su : Bihač, Banjaluka i Zvornik.
V Hercegovinč je glavno mesto Trebinje s 10.000 obivateljami. Po bitvč nesrečnoj za Serbe na Kosovom polju su Turki se pooblastili Bosne i Hercegovine i obivatelji su bili prisiljeni danj plačevati. Štefan Tomaševič kralj bosnički je leta 1462 danj zaderža i vslčd toga je lčta 1463 Mahomet II. kteri je i Carigrad zavojev al s ogromnoj vojskoj prišel, je Štefana umoril, v osmčh dneh razrušil 70 bosničkih gradov i mčst, je odvlekel jednu tretjinu obivateljev v robstvo, je vteknul 30.000 mladih Serbov med divje janičarje i drugu tretjinu je daroval svojim pašam v neograničenu vlastninu i je spreobernul kraljestvo Bosnu v turški pašalik. Matija Korvin — Slovencem i podnes dobro znan pod imenom kralja Matjaža — kralj ugorski je sicer Turke spet iz večje časti Bosne i Horvatske izgaal i ugorski Banat opet obnovil, ale po nesrečnoj bitke za hrismjie podMohačem leta 1526 su v te pokrajine opet Turki pri-burili \ jih svojej oblasti podvergli.
(Konec sledi.)
Listnica vredničtva. П. H. r. 9. Ф. в ЕудапештЕ. ITpociMO, ne 110-| пплва-п назад г&х дв£х јзлштх втсков. — G. A. K. v Ljubljani. Jako praktično, da se zanimate učenjem jezika ruskoga, obrazo-van Slavjan dolžen v naše vreme naučiti se cirilice. Obširneje v poseb-nom Jopisč. — G. L. J. v Eeihenbergu. Vi ste ves iskren narodoljub; na Vifca prijazna i važna vprašanja v posebnom listč.
Nutisuula Mamica družbe sv. Moliora v Celo vež.