Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din	2*——
SOKOLSKI GLASNIK
GLAS I L C SAVE ZA SCKCIA KRALJEVINE JUGOSLAVIJI
Cut/ajie ЏџхГмци!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 10 aprila 1936 God. VII • Broj 15
1*okrafinstei sle/ u Subotici na Viđovđan o. g.
Proglas sleiskog odbora
Sletski odbor za priredbu IV po-krajinskog sleta Saveza SKJ, koji če se održati o Vidovdanu o ve godine u Subotici, izdao je ovaj proglas na sve sokolske pripadnike:
Sestre, bračo!
O	Vidovdanu ove godine, održaće se u Subotici IV pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i tiin nam se, evo, pruža prva prilika da iznesemo na javnu ocenu naš rad i sposobnost.
Jugoslovensko Sokolstvo sa Sokolstvom bratskih nam slovenskih naroda sletiče u Subotiču, da svojim javnim nastupom pokažu nesalomljivu i jedin-stvenu svest; da ispolje svoju bezgra-ničnu ljubav i puno bratstvo, i, u isto vreme da polože zavet svome Kralju, i našem jugoslovenskom narodu da če i po cenu svoga života očuvati netak-nutu celinu Jugoslavije. Sad o Vidovdanu če ceo sever naše Domovine da vidi i da oseti da su Jugosloveni jedno, nedeljivo telo s jedinstvenim ritmom narodnoga života i jedinstvenom na-rodnom dušom; i, da ta jedinstvena narodna volja živi u sokolskoj ideji.
Bračo, sestre!
Veličina zadatka koji nam je postavljen i obiman posao od čijeg sa-
Učeslvovanje na sleiu
Na ovogodišnjem IV pokrajin-skom sokolskom sletu u Subotici, prema izradenom programu i rasporedu, učestvovače Sokoli i Sokolice iz Jugoslavije, bratske nam Češkoslovačke, Bugarske i Poljske i ruski Sokoli iz Jugoslavije. Pored toga ima izgleda da če i jedan izvestan broj jugoslovenskih Sokola iz Amerike doči na ovaj slet. Pored sokolskog vežbačkog i nevež-bačkog članstva, sokolskog naraštaja i sokolske dece na sletu če u vidnom broju uzeti učešča naše sokolske čete iz cele Jugoslavije, a učenici i učenice srednjih škola uglavnom iz Dunavske banovine.
Učešće bugarskih Junaka na sleiu
Na poziv koji je Sletski odbor upu-tio brači Junacima u Sofiji za njihovo učestvovanje na sletu, dobio je od brače Bugara toplo pismo u kome iz-veštavaju Sletski odbor da če na sletu uzeti učešča oko 2000 Junaka i Juna: kinja.
Sokoli iz Subotice sa osobitom ra-došču primili su ovu prvu vest o uee-stvovanju brače Junaka i Junakinja i srečni su, što če brača Bugari baš u Subotiču doči u tako velikom broju,
Note za vežbe članova sokolskih čela
Za proste vežbe članova sokolskih četa, kojc če se vežbati na IV pokra-jinskom sletu u Subotici, izradio je muzičku pratnju brat Karel Naprav-nik, profesor muzike i kompozitor iz Subotice. Ista če se moči dobiti kod Sokolskog društva Subotica.
Da bi se mogla utvrditi cena kako klavirske pratnje, tako i nota razrade-nih za duvalačku glazbu, i da bi Sokolsko društvo znalo koliki broj ove prat-
vesnog ispunjenja zavisi čast i ugled našega Sokolstva, zahteva saradnju svih nas i puno učešče sve naše snage. Dočekati svu braču učesnike, kojih če biti na hiljade, smestiti ih kako treba, učiniti im boravak u našemu gradu pri-jatnim i nezaboravnim, to je dužnost svakoga od nas, a ta dužnost iziskujc od nas smišljenu i organizovanu akciju i zajedničke napore svih oprobanih i prekaljenih sokolskih radnika, koji iz-rečenu reč, kada bi ostala neodržana, i koja ne bi postala delo, smatraju za izdajstvo. Dužnost je svakoga brata i sestre da se prema svojim sposobnostma i slobodnom vremenu prijavi i stavi Sletskom odboru na raspoloženje, koji če mu prema tome dodeliti dužnost, koju mora najsavesnije i najtač-nije da obavi, jer od toga zavisi uspeh sleta, a uspeh sleta je pitanje naše sokolske časti. Prijave se podnose slet-skoj kancelariji (Aleksandrova ulica 13 I sprat) i to do 25 aprila zaključno.
Zato, svi Sokoli na dužnost!
A, vi sestre i bračo, .koji polazite sa svih strana u Subotiču, dodite nam s punim bratskim poverenjem, jer vas spremni očekujemo u bratski zagrljaj.
Zdravo!
Sletski odbor
Prilikom sletskih dana održače se savezna takmičenja za članstvo i na-raštaj, tako da če na sletu učestvovati velik broj takmičara i takmičarki iz cele zemlje. Ovom prilikom imačemo mogučnosti da vidimo i naše najbolje takmičare.
Kako je sa sletom spojen i drugi muzički festival Saveza SKJ, to če se prilikom sletskih dana u Subotici sa-stati svi sokolski pevački horovi i najbolje sokolske glazbe. Pobednici na sokolskim muzičkim utakinicama prire-diče posebnu akademiju.
i u ovoj teškoj sadašnjici'zajedno s ostalom sokolskom bračom otvoreno i jasno manifestovati svoju iskonsku slovensku svest, te prilikom sletskih dana omogučiti nam, da im vratimo ono toplo i srdačno gostoprimstvo, kojim su oni nas dočekali prošle godine. na svejunačkom sletu održanom u Sofiji. '
Bračo Junači, dobro nam došli! Pozdravljaju Vas Sokoli iz" Subotice!
nje da dade u štampu, to se pozivaju sve one bratske jedinice koje žele da nabave pratnju za vežbe .da to pismeno jave Sokolskom društvu Subotica s napomenom, da li žele klavirsku pratnju ili pak razrađenu za duvalačku glazbu.
Prijave treba poslati najkasnije do 20 aprila o. g. Ko se do toga vremena ne prijavi ne može reflektirati na to, da muzičku pratnju dobije, jer če se štampati samo onoliki broj koliko bu-de poručeno.
Prijave prima Sokolsko društvo Subotica, Aleksandrova 13-1.
DOSLEDNOST U MIŠLJENJU I RADU SOKOLSTVA
Sva se priroda budi iz zimskog sna u mladi, novi život. Sunce sije i Sreje, omamljuje i oživljuje svako biče. čini se, kao da i kamen * krš žive u sjaju i blagodarnosti sun-canih zraka, koje se prelevaju iz vi-s,fta u nižine, a iz nižina rastu i penju Se u višine klice, koje nam obečavaju 'eselo raščenje i bogate plodove.
A čovek, koji je sitnica te ogrom-ne i žive vasione, koji je kao prašak u vihoru života, otvara oči, otvara srce i dušu, da bi se iz vanjskoga sveta prelio u njega osečaj svežine i mladosti. čovek, iako je svestan svoje 'Malenkosti i neznatnosti, uvida, da Zlvi sa svim što je živo, da ima, dakle, u tom sužiču svoje mesto i svoju vrednost, jer se iz njegovog unutrašnjeg z'vota pretaču u vanjski svet njegova ‘koralna snaga i njegovo duševno,bo-Hatstvo. Ovaj harmonički spoj sveta 1 eoveka tim je tesniji i intiinniji, čim Vlse se približuje jedan drugome u sPoznanju čitavog života na zemlji i u oceni odnosa jednoga prema dru-fiorrie. I ako je taj pojedinae pripadnik naše velike sokolske porodice, to sPoznanje i taj odnos još su više pro-oubljeni u njemu, jer ima naš čovek Sa svim svojim bičem i žičem koren “ zemlji, koja je naša zajednička svojca, dakle i vlasništvo pojedinca, koji Je sastavni i bitni deo naše narodne ccline. Ne precenjujemo se i ne uma-njujemo iskrenost svojeg patriotizma uobraziljom i demagogijom, ako tvr-dimo, da stoji Sokolstvo iznad sve-8a i iznad svih na ravnoj erti i u ne-'okolebivoj doslednosti jugosloven-skog nacionalizma. Kad bi drugačije •hislili' i drugačije radili obeščastili bi УеНејпц junaštva sve one brače, koji su svoju krv i svoje živote žrtvovali *a sve nas.
Duh, koji nas spaja i povezuje u celinu, slobodnom se voljom diže u visine, da može svoj pogled da baci °a sve strane. Ni s čime nije vezan ц2 prilike, obzire i poglede današnjih dana, koji su promenljivi i nestalni. Naši pogledi smeraju u daljinu i ši-klI}u. Kao polet ptice sokola obuhva-*aju ti pogledi ravnice i planine, kru-nad provalijama i nepristupačnim klisurama, spajaju se s dalekim obzorjem, motre bogatstvo zemlje i le-Potu svega, što u istini postoji, što jo Jvoje i moje, jer je sve to naše. Sva-komu sam brat — onoine, koji živi u sredenim prilikama svoje socijalne skromnosti, a još sam više brat ono-JMe, kojega šiba zao udes i kojega is-koriščavaju društvene krivice — brat sam bratu i sestri, kao što su i oni jednako mili i dragi mojemu srcu; u sarriome sam sebi ponosan i veran, jer sam prožet, nadahnut i ožaren sokol-skom mišlju, njenom snažnom i sve-zom moči. Ta mi moč daje pravo i dužnost da mislim na ovu zemlju i Va ju obuhvatim sa svom svojom du-jer je ta zemlja moja domovina. Ona je jedna i jedinstvena! Ona stoji u velikom sokolskom slovenskom svetu za nas Jugoslovcne na prvom mestu.
I nad tom jednom, jedinstvenom
1	nerazdruživom domovinom raspro-stire se sva lepota koju gledamo i ?sečamo — gledamo izvan sebe i ose-čamo je sami u sebi. — Ta je lepota Veličanstvena i silna, da nema slike ni *'Ра, dakle nema dela ruku čovečjih, koje bi moglo prikazati svu njenu ve-■•činu i svu njenu vrednost. Gledamo jv izvan sebe i osečamo je sami u sebi, kada utonemo u kraljevstvo prirode s £'stim srcem i s plemenitom dušom. Nema sumnje, da ima naš brat Soko -Scljak najviše ljubavi prema ovoj ču-dovitoj lepoti, jer je svaki dan u slo-b°dnoj prirodi, u kojoj proživljuje Sv«j život. Sva njegova nutrinja uto-P.e u dubine lepote i poezije, koja se 'ePota i poezija preleva zemljom. On razume reči šaputajučeg lišča, čuje go-'oi- žuborečeg potoka, razgovara sa Svojim dragim životinjama kao s naj-•Milijiin prijateljima. To niko drugi ne ?*ožc u tako dubokom i punom spoju covcka s prirodom!
Moramo da se pitamo, da li smo svojem moralu vredni, da nas okfu-“jUiu takvi darovi, koje nam u prirodi jjele nevidljive, ali blagotvornc ruke?
a li razumemo cilj i svrhu svog ži-Vota u smislu uživanja i pridobijanja ^etyialjskih blagodati samo u svoju — Pojedinčevu — korist, ili hočemo da
prema zapovedi sokolskog bratstva, po načelu sokolske jednakosti, dajemo svaki samoga sebe u službu naroda, kome pripada svaki pojedinae? I taj narod, koji je gospodar sviju nas, koji smo u tom narodu i koji s njime sačinjavamo jedno telo i jednu celinu, ima pravo da zahteva od svakog pojedinca da služi toj celini toliko, koliko je po svojim moralnim i fizičkim snagama sposoban za takvu službu narodu. Mi smo Sokoli za ovo drugo pitanje, na koje pozitivno odgovaramo svojim radom, jer je samo u radu naš život.
Sokolski rad nije mehaničko kre-tanje tela i njegovih organa, sokolski rad nije život, koji radi samo od da-
nas do sutra, nije lenjivo razglabanje misli i čuvstava. Naš život, koji je realni izraz našeg rada, nije sličan mirnoj tekučici, nego je neprestana borba izmedu dobra i zla, neprekinuta je težnja za šve lepšim i savršenijim, bezobzirno je traženje pravde i istine; naš je život trajna i kremenita škola samoodricanja, jačanja, otpornosti i žilavosti. U našem nam radu i životu svetle ideali i pokazuju naporne staže k visokim ciljevima nacionalizma i humanosti. Sokolski je život svet za sebe, i svi putevi, koji se prepliču na njemu, nisu bez trnja, a niti su bez cveča.
Prvo —* trnje— ne plaši nas i ne odvrača od rada, a drugo — cveče —
Sletski odbor
Sve poslove IV pokrajinskog sokolskog sleta vodi specijalno izabran Sletski odbor. U ovaj odbor ušla su brača iz Uprave Saveza SKJ, iz Uprave Sokolske župe Novi Sad, te Uprava Sokolskog društva Subotica i velik broj brače i sestara članova Sokolskog društva Subotica. Sleski odbor sastoji sc iz 11 otseka. Svaki otsek ima svoga pročelnika i izvestan broj članova. Sva pitanja prvo se raspravljaju na sedni-cama otseka, te kada se tamo definitivno reše, onda se od strane pročelnika otseka podnose na odobrenje Sletskom odboru.
Presednik Sletskog odbora je br. dr. Ignjat Pavlas, zamenik starešine Saveza SKJ i starešina Sokolske župe Novi Sad, p. pretsednici ing. Kosta Petrovič i Nenad Rajič. Načelnik sleta je brat Teodorovič Milan, načelnik župe Novi Sad, zamenici načelnika Lazar Tešič i Lajčo Pozderovič. Načelnica sleta je Rakič Vasiljka, zamenica šlezak Marija, tajnik Memhelcer Jovan.
Pročelnici pojedinih otseka su: tehničkog Teodorovič M.; gradevin-skog ing. Petrovič K.; propagandnog Rajič N.; finansijsko-ekonomskog Vujič R.; otsek za nastanbu Nikiforovič St.; saobračajnog Nedeljkovič M.; za doček gostiju P. Budanovič; za priredbe I. Turato; zdravstvenog tir. Plavšič K.; otsek za nabavke A. Mazič; kontrolni otsek gradenja sletišta ing. Jef-tovič D.
_Kao što je poznato, ove godine održače se u Slovačkoj niz večih sokolskih priredaba, za koje se celokupno češkoslovaško Sokolstvo najinten-zivnije priprema več duže vremena. Ovim sokolskim priredbama u Slovačkoj pridajo češkoslovačko Sokolstvo vrlo važan i velik značaj, i to sa sokolskog r s opite nacjonalnog gledišta. Zato i smatramo potrebnim da ee, povodom ovih sokolskih priredaba u Slovačkoj, ponešto osvrnemc na sam raz-vitak Sokolstva u Slovačkoj.
Sokolstvo u Slovačkoj u stvari datira tek iz novijeg vremena, po oslo-bodenju, kada su i nastale posve druge i kudikamo povoljnije prilike za njegov pravi život i razvitak, nego što je to bilo moguče u ranijim vremeni-ma, kada su slovački krajevi bili pod madžarskom vlašču. Zato so i ne smemo čuditi, što je danas gustoča sokolskih jcdinica u Slovačkoj mnogo reda nego u Češkoj i Moravskoj. U Pragu, kao i u ostalim gradovima i krajevima u Češkoj, Sokolstvo jo mnogo i mnogo starije, jer se ono tamo pojavilo za čitavo pola stoleča ranije nego u sio-vačkim krajevima. A tome su, kao što smo več rekli, bile uzrok prilike, u ko-jima su Slovaci živeli do svoga oslo-bodenja od madžarskog gospodstva. Ipak zanimanje za sokolovanje osečalo se medu Slovacima i mnogo ranije, kada su mnogi Slovaci često dolazili u Češku da se tamo lično upoznaju sa sokolskim radnicima i da se upoznaju sa životnom sposobnošču i nacionalno uzgojnim radom Sokolstva medu narodom. Ali madžarski režim nije uopče dozvoljavao da bi se medu Slovacima tada osnovalo bilo kakvo društvo s nacionalnom tendencijom, a kamo li sokolskom, jer su vlastodržci u Budimpešti vrlo dobro znali, da se Sokolstvo bori za oslobodenje Slovaka od madžarskog jarma. 'Stoga su sa svim sredstvima nastojali, da več u zametku uguše svaki pokušaj u ovome pravcu.
ne opaja nas do snatrenja i ne navodi nas na telesne užitke. Svaku bol treba preboleti, svaku zapreku svladati, a ni jedna radost s postignutim uspesi-ma nije tako potpuna, da ne bi hteli još potpuniju. Taj naš sokolski svet širom otvara vrata svakomc, koji želi da pristupi k nama s junačkim srcem, s čistim rukama, bez samoljublja i skrivenih misli.
U ovo vreme, kada se po zakonu prirode otkrivaju nove lepote širom naše domovine, otvaraju se vrata naših vežbaonica i sokolskih domova, i život, koji jc do sada tinjao u tim prostorijama, prenosi se pod vedro nebo. Oživljuju vežbališta na zelenim livadama i u našim hladovitim gajc-
Svi otseci rade normalno i u radu nema zastoja, tako da taj rad več sada daje punu garanciju za dobru organizaciji! sleta. _____
Sokolske muzičke ulakmice u Subotici
Prema zaključku Izvršnog odbora SKJ održače se prilikom pokrajinskog sleta u Subotici II savezni sokolski muzički festival s utakinicama pod vodstvom saveznog muzičkog izvesti-telja br. Sv. Paščana. Raspis o tome objavljen j c u muzičkoj rubrici »Sokolske prosvete« br. 3, te na to skre-čemo pažnju brači prosvetarima i muzičkim izvestiteljima.
Novi sokolski list »Jugoslovenski život«
Sokolsko društvo u Subotici po*
, krenulo je prošlih dana svoj sokolski ! list pod nazivom »Jugoslovenski život«.
List če izlaziti u novinskom obliku jedanput nedeljno, a svrha mu je da
—	kao vesnik Sletskog odbora pokrajinskog sleta, koji če sc održatj. пш Vidovdan o. g. u Subotici, vodi pro-pagandu za ovaj slet i da naše Sokolstvo, kao i ostalu javnost, naročito tamosnjih krajeva, izveštava o pripre-mama i donosi potrebna uputstva za ovaj slet.
Sve naše sokolske jedinice dobi-vaju ovaj list besplatno.
Mogli bi da nabrojimo čitav niz muževa, koji su se za čitavog svog života trsili, da bi dobili pristanek Budimpešte za osnivanje Sokolstva u slovačkim krajevima. Ali sva njihova nastojanja bila su uzaludna. Omladina pak, koja jc polazila razne škole u Češkoj i Moravskoj, sve više se odušev-ljavala za sokolski rad te je polagano, ali stalno, sve više presadivala te misli u svoj narod. Sokolsko gibanje počelo je i medu slovačkim iseljenicima u Americi, kojc je urodilo vrlo dobrim plodom. Više godina pred oslobođe-njem imali su Slovaci u Americi uzor-no organizovano sokolsko udruženje, koje je stajalo u srdačnim i čvrstim vezama s ostalim slovenskim Sokolstvom u Novom Svetu. Američki Slovaci, udruženi u svome Sokolstvu, sudelo-vali su i na svim večim sokolskim priredbama u svojoj staroj domovini, jer šu oni, kao državljani Sjedinjenih Država, mogli slobodnije da se kreču u austrougarskim krajevima. Več god. 1907 zastupao je sadanji češkoslovački minister pretsednik br. dr. Milan Ho-dža amerieku slovačku sokolsku orga-nizaciju na velikom sokolskom sletu u Zagrebu, gde je održao velik govor sa-branom Sokolstvu. Nakon praškog sleta god. 1912 posetili su slovački Sokoli u večem broju i svoju užu domo-vinu i svuda potsticali svoje zemljake na sokolski rad. Sve se radilo čutke; madžarske vlasti nisu smele o tom gibanju nista da saznaju. Konačno je brači ipak pošlo za rukom da su več iste godine osnovali Soko u Turčian-skom Svetom Martinu, koje je društvo moglo da ima jednaka pravila, kao i srpska sokolska društva u Vojvodini. Prvi društveni starosta bio je dr. Miloš Vančo, a načelnik br. Jan Toma-šovič. U društvu je vežbalo preko 40 vežbača. Led je doduše bio probijen i mnogogde po večim slovačkim mc-stima počele su pripreme oko osniva-nja sokolskih društava, ali zbog svet-
virna. Veseo život prenosi se iz uskih zidova u širinu i prostranost prirode, koja nam je pripremila i ukrasila naš zajednički jugoslovenski sokolski dom: čitavu našu domovinu! I svi oni, koji-nia je poverena odgovorna briga za pravilan sokolski uzgoj svih naših pripadnika, iskorističe svaku priliku, da napunc naše duše i naša srca s novim napitcima radosti te da naše telesne snage osveže i ojačaju s novim vrutei-ma zdravlja.
Svi ti naši uzgojni radenici sejači su onih klica, koje obečavaju zdravu biljku. S plodovima pak neka naša Jugoslavija ukrasi svoje lice i obogati svoju obranbenu snagu!
Kazvilak Sokolstva u Slovačkoj
skog rata do stvarnog osnivanja nije došlo.
Sustavan sokolski rad počeo je tek iza oslobodenja. Več novembra 1918 god. osnovao je br. Kraus u Uherskoj Skaliei sokolsko društvo, a mesec dana nakon toga osnovano je i sokolsko društvo u Stupavi. Od tada beleži sokolski rad u Slovačkoj jači napredak, što je dokaz, da se je stvarno več mnogogde više godina radilo potajno. Najbolji nam je dokaz za to, što je par meseci kasnije, februara 1919 god., osnovana prva sokolska župa u Slovačkoj, koja je dobila ime prvog pret-sednika Republike br. dr. T. G. Masa-rika. Sedište joj je bilo u Bratislavi. Več nakon nekoliko meseci osnčvale su se tolike jedinice, da je trebalo Masarikovu župu podeliti na 6 župskih oblasti, dočim je potkarpatsko rusko Sokolstvo osnovalo svoju posebnu župu. Brat Kraus, koji je stekao za raz-vitak sokolske misli i širenje Sokolstva medu Slovacima naročite zasluge, počeo je da izdaje poscban sokolski iist za slovačku braču pod imenom »Slovenski Sokol«, koji je izlazio od
1	novembra 1919 god. sve dok nisu počete pojedine župe da izdaju svoja župska glasila.
Danas ima slovačka grana Češko-slovačke obče sokolske vrlo lep broj
društava i pripadnika. Iz godine u go-dinu broj pripadnika raste, osnivaju se još uvek nova društva, iako ih je več preko 150, potližu se sokolski domovi i t. d. Osobito je radosna pojava, što u svim sokolskim jedinicama u Slovačkoj počinju da preovladuju slo-vački Sokoli, koji polagano preuzimaju od svoje češke bračc i vodstvo. Sokolstva, i to ne samo u administrativnom, nego također i u tehničkom i prosvet-nom pogledu. Nedavno pak slovački Sokoli pokročili su smelo i za još jc-dan korak napred, što su naime po uzcru na jugoslovensko Sokolstvo počeli i oni s osnivanjem sokolskih četa tamo, gde se ne mogu da osnuj u sokolska društva.
Prigodom ovih ovogodišnjih sokolskih priredaba u Slovačkoj. slovač-kim Sokolima doči će u poscte veliki broj Sokolstva iz čeških i ostalih kra-jeva države. Tih dana če na tisuee i tisuče članova i članica te muškog i ženskog naraštaja biti gosti slovačkih društava, s kojima če u bratskem kolu manifestovati nacionalno jedinstvo i svoje zajedničke sokotske ciljeve. O vi poseti češkog Sokolstva slov&čkom biče od ogromnog značenja za daljnji napredak i jačanje sokolske misli u Slovačkoj.
Glavna skupština Sokolske župe Kragujevac
Sokolska župa Kragujevac održala je svoju glavnu skupštinu u Vrnjačkoj Banji i to 28 i 29 marta o. g. 28 marta u 8 časova počeo je zbor društvenih i četnih načelnika i načelnica pod pret-sedanjem župskog načelnika, brata Josipa Prohaske. Zboru su prisustvovali savezni načelnik, brat dr. Alfred Pihler, pretsednik Župskog prosvetnog odbora, br. Sava Dukič, i priličan broj načelnika, načelnica i njihovih zame-nika iz večine društava i četa sa teritorije cele župe, koja broji 2-J društva i 85 četa. Na zboru je pretresan izveštaj načelništva, iz koga se vidi, da je broj vežbača opao, sem ženske de-ce. U župi je rad vodio tehnički odbor, a u društvima 15 prednjačkih zbo-rova sa 91 članom i 45 članica. Prire-deno je 15 javnih časova, 23 akademije i 53 izleta. Smučarstvo se razvilo. Konjički otseci bili su u 2 društva i stre-ljački u 1. Prireden je 1 župski tečaj za vode četa, koji je trajao 9 dana, a bilo je 67 učesnika, (64 iz četa i 3 iz društava). Priređene su utakmice za čete i to 2 i 3 novembra u Jagodini. Na sle-tu u Sofiji učestovalo je 212 članova i 108 članica, kako iz društava, tako i iz četa. Na kraju je rešeno, da se 1937 godine priredi V župski slet u Kragujevcu, da o Vidovdanu naša župa uče-stvuje i na utakmicama i na javnom času prilikom pokrajinskog sleta u Subotici i t. d.
U 10 časova pre podne počela je sednica župskog prosvetnog zbora pod pretsedništvom pretsednika Župskog prosvetnog odbora, brata Save Đukića. Zboru su prisustvovali izaslanik brat-skog Saveza, brat Dura Brzakovič, izaslanik bratskog Saveznog prosvetnog odbora, brat dr. Tihomir Protič, starešina župe, brat Miloje Pavlovič, sekretar, brat Ilija Pavlovič, s još 4 člana Uprave župe; dalje 6 članova Župskog prosvetnog odbora 18 prosvetara i njihovih zamenika iz društava, 21 prosve-tar i njihovi zamenici iz četa; zatim oko 30 starešina i drugih članova društvenih i četnih uprava. Pošto je pretsednik u kratkim potezima izneo rad na sokolskoj prosveti, kako u Župskom prosvetnom odboru, tako i u društvenim prosvetnim odborima, zbor je prešao na diskusiju. U župi je održan šestodnevni prosvetni tečaj za društvene i četne prosvetare, na kome su bila 23 učesnika. Održan je prosvetni zbor u Svilajncu i konferencija prosvetara, posle održanog tečaja, u Kragujevcu. Župska knjižnica broji 189 knjiga, zbirka novinskih isečaka ima 336 isečaka, a zbirka fotografija ima 332 fotografije. — U društvima je odr-žano 199 sokolskih i drugih predavanja, a slušalo ih je svega 24.597 sluša-laca. Kratkih govora pred vrstom bilo je svega 808, a slušalo ih je 27.390 slu-šalaca. — Društvenih priredaba bilo je 557, od kojih najviše bioskopskih pret-stava (85), zatim zabava, sela i igranki (84) i pozorišnih pretstava (79). Knjižnice pošto je u 17 društava sa 2707 knjiga i 1293 čitaoca, koji su pročitali 1563 knjige. Čitaonice postoje u 5 društava sa 78 novina i 76 časopisa. Pozorišnih otseka bilo je 10 sa 161 članom i 3 pozorišta lutaka sa 32 člana i t. d.
Posle diskusije utvrden je »Plan prosvetnog rada za 1936 g.«, u kojem je obuhvačeno sve ono, što nije moglo da se ostvari u toku minule če-tiri godine; zatim je primljcn i projekt budžeta za 1936 g. Sednica jc prekinuta u 11.30 časova, te su svi učesnici otišli na otvaranje sokolske izložbe »Sokolstvo na selu Šumadije«. Ona pretstavlja petogodišnji rad Sokolstva na selu Sumadije, pretstavljcn mnogobrojnim grafikonima, fotografijama i t. d. Posle podne u 14.30 časova nastavljena je sednea Župskog prosvetnog zbora. Pretsednik je dao detaljna ujjutstva za rad u toku 1936
g., a tajnik brat Drag. Kutlešič stavio primedbe na administraciju i statistiku. Na kraju su uzeli reč brača D. Brzakovič i dr. T. Protič.
Istoga dana u 17 časova počela je pretkonferencija, na kojoj su učestvo-vali članovi Uprave župe i brača i sestre delegati društava i četa. Pretresan je izveštaj Otseka za čete, koji je podneo pretsednik brat Marjan Derenčin. Iz izveštaj a se vidi, da broj matičnih društava iznosi 17 sa 85 četa u kojima ima svega 5204 pripadnika (2660 članova, 120 članica, 853 muškog i 62 ženskog naraštaja, 1032 muške i 477 ženske dece). Valja naročito is-tači učestvovanje članica na utakmicama u Jagodini, što pretstavlja no-vinu u čitavoj župi. U prosvetnom pogledu valja istači, da je u četama bilo 706 predavanja i 729 kratkih govora pred vrstom, koje je slušalo 25.576 slušalaca. Knjižnica je bilo 46 sa 3634 knjiga, a čitaonica 21. Priredaba bilo je svega 257. Muzičkih otseka 17 sa 159 članova, pozorišnih otseka 20 sa 287 članova, poljoprivred-nih 15 (sve članstvo), štednih 9 sa 118 članova i trezvenjačkih 16 sa 126 članova. Priredene su higijenske izložbe u 5 četa s konkursima dobro odnego-vane dece i higijenski uredenih domova, zatim utakmice u čuvanju i propagandi narodnog zdravlja. Bilo je poljoprivrednih izložbi u 6 četa i t. d. Priredena je i u Kragujevcu izložba »Sokolstvo na selu Šumadije«, o kojoj je bilo več reči u ovom listu.
Posle iserpnog izveštaj a starešine, brata Miloja Pavloviča i sekreta-ra, brata Ilije Pavloviča, 'u kojima su izneli pregled stanja celokupnog rada na organizaciji i administraciji kako u župi tako isto i u društvima i četama, podneli su izveštaje: brat dr. B. Jurišič za lekarski otsek; brat P. No-žinič izveštaj blagajne; brat V. Alili-čevič statistički; brat J. Pavičevič re-vizionog odbora.
Sve do 20.30 časova vodena je plodna diskusija, u kojoj su učestvo-vali mnogi delegati, posle čega su svi izveštaji jednoglasno primljeni.
U 21 čas održana je akademija, na kojoj su uzela učešča društva Vrnjačka Banja, Kragujevac I, Kraljevo i Trstenik i čete Badnjevac i Vrba i učenice Ženske uč. škole iz Kragujevca.
U nedelju, 29 marta u 9 časova pre podne, u sali hotela »Imperijal«, počela je glavna skupština u prisustvu pretstavnika vlasti i svih delegata. Starešina župe, brat Miloje Pavlovič, otvorio je skupštinu i pozdravio iza-slanikc bratskog Izvršnog odbora SSKJ i Saveznog prosvetnog odbora braču D. Brzakoviča, dr. A. Pihlera i dr. T. Protiča. Zatim je predložio, da se telegrafski pozdrave: Nj. Vel. Kralj Petar II, Nj. Kr. V. Knez-Namesnik, Ministar za fizičko vaspitanje naroda, banovi Dunavskc i Moravske banovine i prvi starešina župe, brat Stevan Nešič, državni savetnik. Zatim je pozdravio sve pretstavnike vlasti i braču i sestre iz Vrnjačke Banje, a naposletku i sve delegate. Dalje je u iserpnom pregledu dao pregled rada u Upravi župe, njenim odborima i otsecima kao i u društvima i četama. Izneo je i sve napore, koji su u toku godine unošeni, da se postavljeni ciljevi i ostvare. Pozvao je sve na nov, intenzivan i pravi sokolski rad, u kome mi Sokoli ne treba da traži-mo »Ni koristi ni slave!«
Uzeo je reč brat S. Damjanovič i pozdravio brata starešinu, koji je 10 godina na čelu Sokolske župe Kragujevac. — Na predlog brata S. Toholja skupština je bez diskusije primila sve izveštaje i predloge, kao i predlog da sc iduča glavna skupština održi u Čupriji. — Podeljene su nagrade če-
tama: Brnjica (za racionalni rad u poljoprivredi), Badnjevac (za rad medu Ženom), Vojska (za prikupljanje naraštaja), Vučkoviča (za čuvanje narodnih običaja), G. Gorevnica (za laku atletiku), D. Katun (za propagan-du narodnog zdravlja), Subotica (za propagandu trezvenosti) i Brusnica (za propagandu štednje).
Izaslanik SSKJ brat D. Brzakovič zahvalio se na pozdravima i laskavim rečima upučenim kako njemu lično, tako i ostaloj brači delegatima Saveza i Upravi saveza. Podvukao je velike uspehe u svima granama sokol-skog rada, a naročito na polju podi-zanja našega sela; isto tako ukazao je i na nedostatke, ali ujedno istakao sve mogučnosti, da se oni uspešno uklone u 1936 godini.
Na završetku starešina župe brat M. Pavlovič zamolio je kandidacioni odbor, da saopšti listu Uprave župe za 1936 godinu. Brat I. Pavlovič pro-čitao je sledeču listu:
Starešina: Milivoje Pavlovič; l za-menik star.: inž. Zajic Franja, II zam. star.: Dragoljub Milovanovič; načelnik: Josif Prohaska; I zam. načel.: Slavoljub Sekovanič; II zam. načel.: Milorad Obrenovič; načelnica: Bosilj-ka Aksentijevič; I zam. načel.; Lepo-sava Stojanovič; II zam. načel.: Grbič Smilja; prosvetar: Sava Dukič; sekretar: Ilija Pavlovič; blagajnik: Petar Nožinič; otsek za čete: Marjan Derenčin; statističar i nastavnik: Velisav Miličevič; referent za streljač. otsek i narodnu odbranu: Radomir Umeljič; zdravstveni referent: dr. Božidar Jurišič. Članovi uprave: Stevan Nikolajevič, Strahinja Damnjanovič, inž. Jovan Draškoci, Dragoslav Mitrovič, Sava Petkovič, Todor Dimitrijevič, dr. Milan Krestič, Petar Jevdevič, inž. Vojin Bratuljevič, Vladislav Cokič. Zamenici Uprave župe: Ljubica Filipovič, Safet Haznadarevič, Dragutin Platnik, Miroslav Loc, Mateja Jankovič, Josif Ditrih, Mihajlo Obradovič, Marko Feler, Zvonimir Dojčinski, Josif Bekerus. Revizori: Velimir Lazarevič, Jovan Pazičevič, Dušan Stoja-dinovič, Dragutin Kutlešič. Zamenici revizora: Vid> Katic, Miodrag Nikolič, Živojin Brzakovič. Sud časti: pretsednik Velimir Lazarevič; zamenik Dor-de Pavlovič; delovoda Božidar Živko-vič; član Dragoljub Milovanovič, Dragoljub Prekovič. Zamenici suda časti: Milica Loc, Sofija Živkovič, Tanasije Golič, Veljko Lemajič. — Predložena lista primljena je aklamacijom.
Zaključujuči skupštinu brat starešina je pozvao svu braču i sestre da podu u gradove i sela i da šire sokol-sku ideju i dalje, i tako posluže Kralju, državi i čitavom narodu. S. Đ.
SoUolslca raffio - predavan/o
Radio stanlce Beograd — ХадтеЂ — Cfublfana
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 16 aprila predaje brat Hasan Ljubunčič, Sarajevo, o temi: »Jugoslo-venska misao i Sokolstvo I«;
dne 19 aprila predaje brat Svetozar Bošnjakovič, Golubinci, o temi: »Glavne misli i ideje Sokolstva II« (popularno);
dne 23 aprila predaje brat Vasa Stajic, Sremski Karlovci, o temi: »Kolo bunjevačke mladeži«.
dne 30 aprila predajo brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski Sokoli na olimpijskim igrama«;
dne 3 maja predaje brat Svetozar Bošnjakovič, Golubinci, o temi: »Glavne misli i ideje Sokolstva« (popo-dnevno);
dne 7 maja predaje brat dr. Ale-ksandar Ivič, Subotica, o temi: »Značaj Subotice za Južne Slovenc«;
dne 14 maja predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski Sokoli nose olimpijski oganj kroz Jugoslaviju«;
dne 17 maja predaje brat Jožo Šokčič, Subotica, o temi: »Kalor (Dragutin) Milodanovič« (popodnevno);
dne 21 maja predaje brat Ljubunčič Hasan, Sarajevo, o temi: »Jugoslo-venska misao i Sokolstvo II«;
dne 28 maja predaje brat Bogoljub Krejčik, Beograd« o temi: »Prc-zident Eduard Beneš«;
dne 4 juna predaje brat Marko Protič, Subotica, o temi: »Udeo Srba u bunjevačkom pokretu«;
dne 7 juna predaje brat Lazar Sti-pič, Subotica, o temi: »Narodne tradicije u Bunjevaca (popodnevno);
dne 11 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb, o temi: »Jugoslo-venski olimpijski odbor«;
dne 18 juna predaje brat Ante Tadič, Subotica, o temi: »Sokolstvo u Vojvodini«;
dne 21 juna predaje brat Bogoljub Krejčik, Beograd, o tcmi» Igre u starih Grka«;
dne 25 juna predaje brat Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »Moderne olimpijske igre«.
Prag Ima preko 65-000 Sokola
»Prager Preše« javlja, da postoje u Pragu 53 sok. društva, izmedu kojih su Sokol Vinohradi, Praški Sokol i Sokol Smihov najjača društva COS. Zanim-ljivo je, da od daka češkoslovačke narodnosti u dobi od 6—14 godina vežba u Sokolu njih 28%, a dakinja čak 32'5%. Članova ima u praškim sokolskim društvima 27.000, članica 13.000, ženske dece 11.500, muške dece 9600, a obojeg naraštaja preko 5000 — svega dakle preko 65.000 sokolskih pripadni-
ka. Pripadnici ovih 53 sokolskih društava vežbaju u 70 vežbaonica, od ko-jih je 36 sokolsko vlasništvo, naua-ije na 54 letnja vežbališta, od kojm su 37 sokolsko vlasništvo i t. d. irea-пјака imade u tim društvima su , a prednjakinja 643. U Češkoj (bez Moravske i Slovačkc) ima oko 463.000 pripadnika Sokola, dakle na sam 1rag ° ' pada jedna sedmina tog troja. Lora Sokolstva u Češkoj za poslednje 4 n dinc iznosi 14%.
Proleiejl £bor župskih načelnika €05
Proletnja večanja ČOS otvorili su župski načelnici, koji su održali u nedelju 5 o. m. svoj proletnji zbor. Izveštaji načelništva bili su odobreni jednoglasno nakon krače, ali stvarne debate. Iz izveštaja razabire se, da je po župama takmičio u nižem odeljenju 2971 takmičar, da je u prednjačkim školama ČOS lane bilo 608 članova, a u župskim prednjačkim školama preko 3000 članova. Smučarska takmičenja ČOS potpuno su uspela. Smučarskih je prednjaka danas 103, registrovanih takmičara 406, a kod ozlednog fonda prijavljeno je preko 24.000 Sokola-smučara. O prednjačkim školama po-vela se duža debata, te je zaključeno, da se prednjački tečajevi reformiraju. Sporazum s nekim sportskim udruže-njima još uvek nije postignut. U pogledu učestvovanja na olimpiji u Berlinu iz izveštaja se vidi, da sc je za
zajednički nastup prijavilo iz 42 župe 838 članova. O učestvovanju u vecem broju na olimpiji u Berlinu doneče načnu odluku sednica Saveza slove skog Sokolstva. 19 aprila odrzace s konačna izbirna takmičenja za sasta takmičarske vrste ČOS (članova) z olimpiju. Iz izveštaja načelništva vi se, da su več izvršene i pripre m e z
izlete u Siovačku, Jugoslaviju (Subotiču) i Rumuniju. Načclništvo COS izr -duje i detaljan program nastupa i ta -mičenja za jubilarni X svesokolski sle kojim če ČOS proslaviti i dvadesetgo-dišnjicu opstanka slobodne Češkoslovačke Republike. Deviza sleta biče: lir* šeлгom telovežbom k vaspitanju naro da! Raspravljalo se i o dečjoj odon, koja se u bistvu neče menjati; za n -povoljno vreme predvida se duga ка-banica. U tome bi se sastojala sva 12 mena dečjeg kroja.
Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad
Dne 29 marta o. g. održana je u svečanoj dvorani Muške gimnazije skupština Sokolske župe Novi Sad. Skupštini su prisustvovali kao gosti ban Dunavske banovine br. Svetislav Paunovič, izaslanik komandanta I ar-miske oblasti, general br. Predič, načelnik Finansijskog odeljenja Banske uprave br. Dragutin Došen, narodni poslanik, br. dr. Milan Sekulič, direktor Muške gimnazije br. Magaraševič, izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. dr. Feliks, pretstavnik Matice srp.ske br. Franjo Malin, kustos muzeja, kao i pretstavnici raznih nacionalnih, kulturnih i humanih udru-ženja.
Pred prepunom dvoranom delegata sokolskih jedinica župe i gostiju, skupštinu je otvorio starešina župe br. dr. Ignjat Pavlas, vrio lepim i prigod-nim govorom, pozdravljajuči bana, iza-slanika komandanta armije i ostale zvanične pretstavnike. Naročito je burno i srdačno pozdravljena jugoslo-venska vojska. Veze između nas Sokola, rekao jc br. dr. Pavlas, i jugosloven-ske vojske biče trajne i nerazd'vojene, jer biti dobar Soko znači i biti dobar vojnik, a biti dobar vojnik znači biti i dobar Soko.
Nije je dan narod onda ako govori jednim jezikom, nego jo jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseča i jedno želi. Toj svrsi služiče naše jugoslovensko Sokolstvo i mi nečemo etati sve dotle, dok ne budemo mogli reči: čitav jiugoslovenski narod je jugoslovensko Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je jugoslovenski narod.
Osvrčuči se na nejednake prilike pod kojima se istoriski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalaze-či da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobodenja i uje-dinjenja, br. dr. Pavlas je produžio:
—	Naši ideali biče i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu (ljudi zaborave na grehe svojih otaca, kada su se medu-sobno razilazili, vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.
Govoreči o razvoju Sokolstva na selu i toj potrebi br. dr. pavlas je na-etavio:
—. Odande, sa .sela dolazi snaga koja pojačava grad. Idimo u naša sela, upoznajmo i mi njih i oni nas, jer samo ono što se upozna može se voleti, a samo za ono što se voli može se žrtvovati.
Završavajući svoj govor br. dr. Pavlas ee obratio sokolima s rečima: Želimo da vam u srcu bude otadžbina, a u mišicama vaša snaga.
Br. dr. Nikola Pervaz, tajnik, P1 y čitao je, zatim, pozdravne telegram^ koji su poslati Nj. V. Kralju i uprav Saveza SKJ.	:
, Posle ovoga se prešlo na dnevn red. Pošto su svi izveštaji bili pani u naročitoj knjiži, koja je na vr * me bila uručena svima članovima, oni nisu ni čitani na skupštini. U knjiži izveštaj tajnika podneo je “ ' Nikola iPervaz, izveštaj načelnika Milan Teodorovič, Prosvetnog ® , prof. br. Sv'etislav Marič, o sokolski četama br. Bogdan Potkonjak, Nar° no-odbranbenog otseka br. Miro dič, Saobračajnog otseka br. inž. šan Tošič, blagajne br. Mirko Dom i statistike br. Pavle Daljev.	,
Iz izveštaja statističara vidi se, d Sokolska župe broji danas 58 društav i 29 sokolskih četa sa ukupno 22.^ pripadnika.	,
Iz izveštaja blagajnika vidi se> S je u 1935 god. svega primanja b‘_ 601.488,66 Din a izdavanja 498.869.S ^ prema ■čemu gotovina iznosi 102.61o. Din. Ali. kako se n ovoj svoti nala i prolazni novac, kao što su uplate z slet bugarskih Junaka u Sofiji i г taborovanje u Omišlju, to završi 1 čun prema predvidenom budžetu ‘
1935 godine izgleda ovako:	prihoa 358.364,78, rashodi 258.278,30 Din PT^ ma čemu se prenosi u nov budžet
1936 god. gotovina — ušteda od ^ , 100.086,57. — Nov budžet za 1936 (S° ' pTcdvida prihod od 243.118,81 i lS toliki rashod.
Svi izveštaji, kao i predlog budžeta, primljeni su bez diskusij jednoglasno.	:
Zatim je data razrešnica star J upravi i izabrana je nova, koja ee predložiti Upravi Saveza SKJ, ko ju > predložio sudija br. Labus. Nova upr va izgleda ovako:	„
Starešina župe br. dr. Ignjat ti las; prvi zamenik starešine br. dr. -ma Jovanovič; drugi zamenik br. 1 Kosta Petrovič; treči br. Milan ^ žcvič; sekretar 'or. dr. Nikola Per«j’ načelnik br. Milan Teodorovič; n^L nica s. Vasiljka Rakič; pretsednik r. svetnog odbora prof. br. Svetislav ‘ rič; blagajnik br. Mirko Domač; s tističar br. Pavle Daljev; članovi up ve: Vlada Višoševič, Dura Jovano ' M. Kaluderski. dr. D. Lackovič, FranJ Malin, M. Mandič, B. Potkonjak, Stakič, inž. Dušan Tošič, Ifinj^t , lan, kao i 8 zamenika. — Rev^zor’i?VA-Lj. Miloševič, G. Gračanin, L. K® s čevič, A. Popov i V. KapamadzU1 >. dva zamenika. — Sud časti braca M. Vakaljac, J. Divild, D. J. Lauro^ V. Stefanovič, dr. U. Trbojevic i zamenika.
Okrožni prosvetni tečaj v Domžalah
Kamniško prosvetno okrožje je za nedeljo dne 29. marca organiziralo enodnevni tečaj, ki sc jc vršil v prostorih Sokolskega doma v Domžalah. Udeležilo se jc tečaja, ki je zanj prispevala nekaj tudi sokolska župa, 14 bratov in sester iz sedmih edinic.
Tečaj je otvoril dopoldne ob pol desetih okrožni prosvetar brat Sršen, ki je poudaril pomen tečaja in podal uekaj misli o delu v okrožju. Nato pa je predaval o lutkarstvu, njega zgodovini, pomenu in važnosti brat Lojze Kovač, lutkovni referent ŽPO Ljubljana. Njegovo predavanje je bilo zelo izčrpuo, a tudi praktično, iker jc razkazal tudi lutke, razne knjige z ilustracijami odrov, kulis, kostumov in ti-
pov lutk. Popoldne pa jc Pre.^f^2 predsednik ŽPO brat Poharc ki je govoril o delu Sokolstva v n du, o nalogah prosvetarja ter o . stvih prosvetnega dela. Njegovo davanje ni bilo zgolj ideološko in aic-retsko, ampak prepleteno s čisto i . t'ičriimi navodili in konkretnim
meri. Po vsakem končanem P°4 ^ata. predavanju se je razvila krajša z3.
Po končanih predavanjih se J.. OIfl hvalil bratom iz ŽPO in teč« J naj,ar okrožni prosvetatr brat Sršen, , j0v-se je vršila krajša konfercnc£i 9 -ll0st, nem programu za bližnjo doi c-ki predvideva med drugim P( i.r0žnt davanj še odrske tekme m ,. ] prosvetni dan 3. maja v RadomU‘»
*
Skupština Sokolske župe Osijek
U nedelju 29 marta t. g. održana Je u velikoj dvorani zgrade bivše županije dobro posečena glavna skup-»tina Sokolske župe Osijek.
Skupštinu je otvorio starešina žu-Pe br. Dimitrije Petrovič, ko ji je u prisutnih uputio pozdrav Nj. Vel. kralju Petru II, Savczu SK.J i obolelom zam. starešine br. Engelbertu Ganglu i* Ljubljanu.
Pre prelaza na dnevni red stupšti-ле uzeo je reč pretstavnik br. Saveza br. dr. Vladu Belajčič, pretseunik proevetnog odbora Saveza, i u markantnim potezima ocrlao pravae Sokolstva i sokolskog rada danas i u bu-duencsti, v racaj uči Sokolstvo njegovim tradicionalnim osnovama.
Njegov govor bio je burno pozdravljen.
Pošto su svi izveštaji o radu uprave u 1935 g. otštampani i na vreme poslati delegatima i jedinicama župe, to odmah prešlo na diskusiju i nakon t°ga bili su izveštaji jednoglasno pri-ovačeni.
Zaključeno je, da se pokrajinski slet u Subotici na Vidovdan ove go-uine proglasi obaveznim za našu župu *e če župa učestvovati u punom broju na tom sletu.
Slet naraštaja i tleče, na kome če uzeti učešča omladina srednjih škola ц Osijeku, prirediče se na Duhove ove Sodine.
Oko priredbe župskog sleta i uče-^a srednjoškolske omladinc na nje-J1111. izneta su oprečna gledišta, te su ^vesna brača zastupala stanovište, da slet bude samo sokolski i bez učešča srednjoškolske omladine, ozbirom na Samu omladinu koja istim očima ne Sleda na sokolski pokret i da se ot-klone prigovori, da se vrši pritisak na Srednjoškolce.
, Gledište uprave župe zastupao jc ®r- D. Živko vic, koji je naglasio, da je ^a sokolska dužnost da omladinu Približimo sebi i da se na n ju ne vrši Qikakav pritisak, jer i po zakonu o sred. školama srednjoškolci se vaspi-‘*vaju u nacionalnom duhu, a telesno v**pitanje se vrši po Tirševom sok. s,stemu i što če u programu sleta na-^h>piti srednjoškolska omladina odvodno u posebnim tačkama.
U diskusiji su učestvovali brača “r; Ilija Mamuzič, dr. Marko Brklja-c*č, Ivan Makarič, i na koncu je savez-proevetar br. dr. Belajčič izneo svoje mišljenje te je predlog uprave Zupe prihvačen.
Zatim je izabran kandidacioni od-bor, koji se povukao da sastavi listu Oove uprave, a delegati i ostali pri-Sutni uputili su s'e u prostorije župe, gde su prikazani filmovi naše župe, snimani prilikom pohoda na Oplenac u maju 1935 g., proslave 30-godišnjice opstanka Sok. društvu Sl. Požega i Osijek donji grad, te fHm o izradi Paprra.
Uprava župe
U nastavku rada skupštine u ime ^»ndidacionog odbora br. ing. M. Klju-eec predložio je listu nove uprave, ko-je aklamacijom primi jena, kako sledi:	starešina: Dimitrije Petrovič,
^&vn. elektr. tramvaja; zamenici:	I
Ivo Jelavič, starešina sres. suda wL Brod), II Švalm Skender Dragu-bank. direktor i III Mirko Seljan, Prof. (Sl. Požega); tajnik i prosvetar: •Jušan B. Živkovič, sudija 6res. suda; Načelnik: ing. Miloš Kvapil; zamenici:
•	Jarda Šafar, priv. čin.; II Dragutin Glasner, trgovac (D. Miholjac); III
Branimir Slijepčevič, opšt. blag. (Beli Manastir); načelnica: Slava Kovaljska, nast. gimn.; zamenice: I Anica Šiilova, nast. gimn.; II Maca Sila, priv.; III Elza Vesinger, sud. čin. (Dakovo); referent za sok. čete: Đorđe Kolarov, nastavnik gimn.; blagajnik: Vlado Srb, bank. či-n ovnik.
Članovi uprave: Ilija Bear a, grad. čin.: Ivan Radovič, grad. čin. dr. Paja šumanovac, adv. (Vinkovci); ing. Milan Ključec, sres. tehn. prist.; Franjo Šaroh, bank. čin.; Josip Srb, bank. čin.; dr. Ivan Dodig, lekar; Ivan Linzner, opšt. čin.; Stjepan Vuičič, geod. i Jaroslav Holeček, bank. črn.
Zamenici članova uprave : Mg. Ferdo Desati, apot. (Valpovo); Franjo Babič, učitelj: dr. Ante Brkljačič, lekar (Vočin); Duro Mrva! jevič, prof. (Vinkovci); Eugen Veček, star. sres. suda (Našice); Matija Koli, bank. direktor (Vukovar); Toma Maksimovič, direkt. fabr. »Bata« (Borovo); Pavle Kraljevič, priv. čin. (Dakovo); Rade Zorovič, dr z. tužilac, i dr. Branivoj Dimitrijevič, adv. pripravnik.
Revizori: Milutin Dimitrijevič, trgovac; Antu-n Miler, penz.; Franjo Gulner, penz.; Teodor Drndarski, trg., i Dorde Oklobdžija, trg.; zamenici re-vizora: dr. Franjo Polak, apot. (Županja); dr. Božo Katušič (Donji Miholjac); Ivan Fišer, direktor inst. ureda; Bogdan Jovičič, stud- prava i Bogoljub Rajič, priv. nam.
Sud časti:	dr.	Iso Cepelič, adv.;
dr. Milovan Pinterovič, adv. i narodni poslanik; dr. Matej Perič, adv.; Vjeko-slav Bravar, star. sres. suda i Cvjetko Višnjič, zam. drž. tužioca; zamenici članova suda časti: Dragan Muk, bank. direktor, Nikola Teodorovič, profesor (Vukovar) i Pavao Šarčevič, upravnik osn. škole (Retfala). — Svi ostali bez naznake mesta su iz Osijeka.
Zbor prosvetara društava i četa
župe Osijek
Pre skupštine istog dana, u 8 sati pre podne, otvorio je pretsednik ŽPO br. Dušan Živkovič sednicu zbora prosvetara dTuštava i ‘četa u prisustvu delegata Saveza br. dr. Vlade Belajčiča.
Br. dr. Belajčič zahvalio se na le-pom pozdravu prosvetara župe i izneo gledišta i saveznog PO o šokolskom prosvetnom radu.
Izveštaj prosvetara kao i program prosvetnog rada za 1936 g. primljen je jednoglasno nakon krače diskusije.
Br. dr. Belajčič dao je obaveštenja
o	saveznom prosvetnom programu koji se sprema za tri naredne godine što je zbor s odobravanjem primio na znanje.
Za župskog prosvetara u 1936 g. predložen je po zboru aklamacijom br. Dušan Živkovič, pa kako isti nije mogao prihvatiti izbor, jev je bio kandidiran za župskog tajnika, zbor je ostao kod svoga predloga i da o izboru odluči skupština.
Zbor društvenih i četnih načelnika(-ca)
Istovremeno sa sednicom zbora prosvetara održana je i scdnica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica, na kojoj jc primljen izveštaj na-načelništva i izabrano novo načelni-štvo od istih lica kao i ranije.
Za načelnika je predložen po zboru br. ing. Miloš Kvapil, za načelnicu s. Slava Kovaljska; za zamenike: I Jarda Šafar, II D. Glasner i III Br. Slijepčevič, a za zamenice: I Anica Šulova,
II	Maca Sila i III Elza Vesinger.
Skupština Sokolske župe Split
U sredu dne 25 marta o. Џ- odr-zana je glavna godišnja skupština Sokolske župe Split. Od Strane Saveza »Kj skupštini je prisustvovao zamenik starešine br. Dura Paunkovie i savezni [“»čelnik br. dr. Alfred Pihler. Skup-ftini župe učestvovalo je oko 150 de-le8ata, iz skoro svih sokolskih dru-stava.
P»re podne toga dana održan je i zbor društvenih načelnika i načelnica, Па kome je bilo zastupano 26 društa-
Zboru je pretsedavao načelnik žu-pe br. Fran Lotski. Nakon _ opširnih !fyeštaja načelništva i tehničkog od-r^ra župo doneseni su razni zaključci
1	'Zabrano jc novo načelništvo župe.
Istovremeno održan je takoder i г°Ог društvenih prosvetara župe pod Pretsedništvoin br. prof. Ćire Gamu-Kao delegat savezne uprave i sayeznog prosvetnog odbora, zboru je RHsustvovao zamenik starešine brat Paunkovič. Medu o&talim, na je zaključeno da se održi žup-?jFi prosvetni tečaj, da se sprovedu Idejne pripreme i i^ropaganda za po-*rajinski slet u Splitu god. 1937 i odr-!|c župski prosvetni dani dne 7 i 8 de-Cn>bra o. g. u Splitu. h Skupštinu župe otvorio je u 3 sata sf c Podne, pozdravljajuči zamenika arešine Saveza br. Paunkovića i sa-..eziiog načelnika br. dr. Pihlera, starega i	.........
rali u minulo.) goaun. uovono jc u ђ: 11 Po društvima, a posebno o pita-1 sokolskih četa, te je istakao znat-
no poboljšanje gospodarskih prilika u jedinicama i rekao, da Sokolstvo nije zalazilo u vrtlog dnevne politike, a da je služilo ideji narodnog jedinstva. Nadalje je izložio rad u saveznoj upravi oko opčih sokolskih pitanja te je govorio o raznim priredbama i pot-hvatima Sokolstva u ovoj godini. Njegov govor pozdravljen je burnim odobravanjem.
Posle br. idra Buiča uzeo je reč zamenik starešine Saveza SKJ br. Dura Paunkovič, koji je dao obaveštenja o sadašmjem radu savezne uprave i smernicama budučeg rada. I njegov govor bio je burno pozdravljen.
Zatim sc prešlo na ostale tačke dnevnog reda. Kako je župska uprava štampala izveštaj e svih funkcionera i razaslala ih pojedinim jedinicama, to je izostalo čitanje izveštaja i odmah se prešlo na diskusiju.
Tajnik Josip Lebedina prikazao je u svom izveštaju opči rad u župi. Načelnik župe br. Franjo Lotski izneo je pregled tehničkog rada i istakao veči broj raznih sletova, tečajeva i drugih priredaba, koje su dobro uspele. Pro-čelnik prosvetnog odbora br. prof. Ć. Gamulin izneo je, da je održan 4-dnev-ni župski prosvetni tečaj. Održano je po društvima 614 govora pred vrstom i 592 predavanja pred 33.000 slušalaca. Osim toga održano je oko 400 raznih akademija, svečanih proslava, zabava i t d. Prosvetnu i društvenu delatnost razvijali su razni otseci, kao: pozoriš-ni, muzički, pevački, lutkarski, tambu-raški i t. d., zatim sokolske knjižnice i
Izbirne utakmice
vrhunskih vežbača Saveza SKJ za utakmice na olimpijskim igrama u Berlinu
Načelništvo Saveza SKJ raspisuje utakmice vrhunskih vežbača za izbor takmičara na olimpijskim utakmicama, koje če se održati u Berlinu avgusta meseca o. god.
1) Utakmice če se održati u Ljubljani 26 aprila o. god. u 8 časova u vežbaonici Ljubljanskog Sokola (Narodni dom).
2) Utakmice če se održati u obaveznim i. slobodnim vežbama na spravama- (razboj, vratilo, krugovi, konj na šir sa hvataljkama, preskoči .preko konja uz duž) i prostim vežbama. Oba-vezne su one vežbe koje su propisane za XI Olimpijadu.
3) Odelo kod takmičara: propisano vežbačko.
4) Troškove putovanja snose tak-mičari, a opskrbne troškove u Ljubljani Savez.
5) Prijave: do 20 o. m. zaključno dostaviti načelništvu Saveza SKJ Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
Prijave treba da sadrže:
1) ime i prezime;
2) dan, mesec i godinu rodenja;
3) članstvo u društvu (četi i župi);
4) zanimanje;
5) nadleštvo, ustanovu ili firmu kod koje je prijavljeni zaposlen i u kom svojstvu;
6) tačnu adresu prijavljenog.
Prijave treba dostaviti Savezu preko društva (čete) i župe.
Na osnovu postignutog rezultata na izbirnim utakmicama pozvače načelništvo Saveza takmičare na zajed-nički olimpijski trening, koji ee se održavati u Ljubljani od 1 maja o. god.
Načelnik Saveza SKJ: Dr. A. R. Pihler, s. r.
čitaonice. Pročelnik finansijskog odbora br. Mirko Grgič podneo jc izveštaj o finansijskom poslovanju. U župi postoje razni fondovi, kao za gradnju sokolskih domova, za odore, socijalni i t. d. Čista vrednost imovine društava iznosi Din 3,820.000’—, tako da se imovins'ko stanje ovc godine po^ večalo za Din 365.000"—. Osniva se i Sokolska štedionica sa sedištem u Splitu.
Statistički izveštaj podneo je brat Vinko Jukič. Župa ima 5 dovršenih domova, 2 doma u gradnji. 4 vlastita letnja vežbališta, 8 glazbi, nekoliko sokolskih bioskopa i pozorišta i t. d. Iz izveštaja proizlazi, da župa ima 143 prednjaka i 49 prednjačica. Brojno stanje pripadnika je sledeče: članova 4471, članica 552, naraštaja mu-škog 553, naraštaja ženskog 297, dece muške 1163, dece ženske 877, ukupno 7913 pripadnika, koji su po zanimanju razdeljeni brojčano kako sledi: selja-ci, radnici, momari i ribari, privatnici i t. d. Župa broji 34 društva i 27 sokolskih četa. Radi nerada brisano je kroz prošlu godinu 9 sokolskih četa. U izveštaju su i podaci o sokolskoj vojničkoj školi, koju je svršilo 14 Sokola ove župe.
Za vreme diskusije uzeo je reč savezni načelnik br. dr. Pihler i izneo smernice tehničkog rada s naročitim obzirom na pretstoječu rcorganizaciju toga rada.
Nadalje je podnesen čitav niz raznih drugih izveštaja, pa je izabrana sledeča
župska uprava:
starešina: dr. Mirko Bujič; I zam. starešine: Vinko,Pera; II zam. star.: Mirko Grgič; načelnik: Fran Lotski;- I zamenik načelnika:	Zvonimir	Barišič;
II	zam. načelnika:	Božo	Gregovič,
Trogir; načelnica: Dordina Kraljevič;
I zamenica načelnice: Blanka Lotski;
II zam. načelnice: Neda Kosčina; prosvetar- dr. Stevo Simunovič; tajnik: Josip Lebedina; blagajnik: Pavo Li-gutič; urednik lista »Sokola na Jadranu«: Stipe Vrdoljak. — Odbornici: dr Vjekoslav Lavš, Juraj Vrcan, dr. Josip Škarič, prof. Stjepan Roca, prof. Ciro Gamulin, Pet ar Markovič, Stanko Rodič, inž. Dane Žagar, Petar Mrklić, Jovan Dunda. — Zamenici: Aleksan-dar Maričič, Zvonimir Murat, Ačim Šiatino, Flvar; Josip Koščina, Trogir; dr. Klcme Puharič, Makarska; dr. Toma Mimica, Omiš; Ivan Alfirevič, Ka-štel Sučurac; Petar Lukšič - Caric; Eu-stahi Jaizdrik; Vinko Jukič.
Revizori:	inž.	Lucijan Stela; dr.
Petar Tripalo, Sin j; Milorad Novovič; Dinko Pavičič; A^te Škarič. — Zamenici: dr. Sergije Makijedo; Vinko Ivu-lič; Ante Celič: Frane Trebotič, Milna
Sud časti:	dr.	Ivo	Majstrovič;
Marko Mikačić; Bonifacije Kalebič; dr. Ulikse Štanger; Roko Čulič. — Za-menici: Josip Jelaska; dr. 1’rane Za-
voreo.	...
Na kraju je primljeno više predloga župskog načelništva u pogledu učestvovanja na pretstoječim sleto-vima, pa je starešina br. dr. Mirko Buic obrazložio predlog o održavanju jednog pokTajinskog sleta god. 1937 ili 1938 u Splitu, iznevši opširno sve što je u vezi s tim sletom, pa je zatim zaključio skupštinu.
Skupština je završena odašilja-njem pozclravnog telegrama Nj. Vel. Kralju Petru II. Nadalje poslan je pozdravni telegram i zameniku starešine Siaveza SKJ br, E. Ganglu.
Župski prednjačiti leča) Sokolske župe
Split
Od 2 do 16 marta o. g. odTŽan je u Splitu župski prednjački tečaj, koji je pohadalo 17 brače i 15 sestara.
Tečaj je vodio načelnik župe brat Fran Lot&ki, a glavni predavači bili su savezni prednjak brat Rafael Ban i sestra Jelka Ban, koji su uložili mnogo ljubavi i truda da polaznicima dadu
Simunovič (o anatomiji, fiziologiji, Ш-gijeni i prvoj pomoči 10 sati).
Tečajnici su prisustvovali i pret-stavi lutka rskog pozorišta društva Split. U nedelju dne 15 marta uprili-čena je zajednička večera u Sokol-skom domu. Za vreme večere zahvalio se načelnik župe brat Fran Lotski
*
Župski prednjački tečaj Sokolske župe Split, održan u Splitu od 2 do 16 marta 1936
što više sokolsko-g znanja. Osim njih predavala su još i brača: Fran Lotski (strojevne vežbe 7 sati), Petar Mrkl-ič (istorija gimnastike i Sokolstva 4 sata), dr. Mirko Buič (o sokolskoj misli
2	sata), Aleksandar Maričič (o sokolskoj organizaciji 4 sata, a o lutkarstvu 1 sat), prof. Čiro Gamulin (o sokolskoj štampi, o saradnji prosvetnih i tehnič-kih organa i o staranju o novom članstvu 3 sata), Josip Lebedina (o govo-rima pred vrstom 2 sata), Vinko Jukič (o statistiki vežbaaja 1 sat), dr. Stevan
svim predavačima na uloženom trudu, a naročito bratu i sestri Ban. Pozdra-vio je svu braču i sestre tečajnike i za-želio im sve dobro aa napredak sokolske misli, time da stečeno znanje usa-vršavaju, jer če samo na taj način koristiti svom društvu i celom Sokolstvu.
Tečaj voden jc na strogo inter-natskoj bazi. Na koncu tečaja načel nik župe brat Fran Lotski podelio je svim polaznicima uverenja o polasku tečaja.
Opšii leča) Sokolske župe Bjelovar
Iako pod veoma teškim okolnosti-ma, Sokolska župa Bjelovar održala je u dane od 2 do 14 marta o. g. opšti sokolski tečaj, na kome je uzelo učešča 29 polaznika iz 20 sokolskih jedi-nica.
Tečaj je održan u Bjelovaru, a njegovu organizaciju izveli su zajed-ničfki župski tehnički i prosvetni odbor, tako da je i- čitav tečaj imao da-leko veči karakter, nego što ga imadu samo pTednjački ili samo prosvetni sokolski tečajevi. Trošak oko održanja ovoga tečaja snosile su jednim delom sve one jediniee, koje su na nj poslale svoga izaslanika, a u drugom delu uprava župe.
I prehrana i nastanba bila je za sve polaznike tečaja zajednička. Župska uprava, održavajuči mnogo raznih tečajeva u poslednjih nekoliko godina, raspolaže več sa svim priborom za smeštaj i nastanbu večcg broja polaznika tako, da s te tstrane ne naiiazi ni na kakve poteškoče i prilikom odu-ža-vanja izvesnog tečaja ne mora i za nastanbu davati veče izdatke, što bi inače bila primorana da čini, buduči da u Bielovaru nema nikakve ta k ove ustanove, koja bi taj priboi' Sokolu stavila na raspoloženje, kako je to česti slučaj u raznim mestima (internati i el.).
Tečaj je završilo 28 članova i jed-na članica; u toku tečaja jedna je članica tečaj napustila zbog obiteljskih razloga. U tečaju se radilo svakoga dana od 9 do 12 sati, pa od 15 do 18 sati i od 20 do 22 sata, tako da je u svemu održano 100 sati raznog rada.
Polaznici su, po svom gradanskom zanimanju, bili največim delom zem-ljoradnici (17), zatim obrtnici (4), trgovci (3), drž. i samoupravni činovnici (2), ostali (2).
Gotovo sva predavanja ©držali su članovi prosvetnog i tehničkog odbora župe, i to: dr. M. Vukobratovič: Ideologija Sokolstva (2 časa); dr. V. Tatalovič: »Putevi i ciljevi« (2 časa),
Istorija Sokolstva (2 časa). Organi zacija Saveza SKJ (2 časa); ing. B. Nojhold: Sokolski prosvetni rad (1 čas), Sokolska štampa (1 čas); F. Gre gurek: Narodno gospodarstvo (2 ča sa); L, Rotkvič:	Sokolska admini-
stracija (1 čas); N. Tatalovič: Organi zacija tehniekih organa (1 čas); dr. D. Nikovič: Anatomija, fiziologija, higi-. jena i prva pomoč (6 časova); M. na kič: Metodika sokolskog uzgoja (4 česa); S. Kalman: Proste vežbe, teo-i rijski i .praktički (19 časova), Vežbovn: časovi sa spravama (8 časova), Vež-bovni časovi bez sprava (10 časova), igre (2 časa), Laka atletika (3 časa). Sokolski sustav telovežbe (14 ča sova), Različnosti (5 časova), sastav ljanje vežbovnih načrta (I čas); S. Cvijanovič; Strojeve vežbe (4 časa); R. Prijič: Sokolska statistika (1 čas); Blagajnik: gospodarsko poslovanje (1 čas).
Na poslednjim satovima održani su iz najvažnijih predmeta pokusnl ispiti pa se na njima videlo, da jc ve čina polaznika postjigla veoma lepe uspehe i obogatila sc novim znanjem, bezuvetno potrebnim za stručno vršenje sokolskog poziva i rada u našim jedinicama.
Tečaj je poslednjeg dana posetio od strane saveznog načelništva brat Miroslav Vojinovio, koji je ujedno održao i predavanje o ulozi > zadača-ma prednjaštva u sokotekoj organizaciji.
Otvaranju i završetku tečaja prisustvovali su članovi tehničkog i prosvetnog odbora na čelu sa starešinom župe bratom drom Mihajlom Vukobra-tičcm, koji je i na početku i na koncu tečaja održao polaznicima prigodni govor, to koji ih je na svršetku tečaja pozvao, da sve ono stručno znanje, što su ga na ovom tečaju stekli, po-dvostručenim snagama, s još više volje i elana, nastoje јоб bolje učvrstiti u svojim jedinicama primeniti ga na korist onih, s kojima, za koje i radi
i
Opšti tečaj Sokolske župe Bjelovar, održan od 2 do 14 marta 1936
kojih u Sokolu žive i postoje. Iskrenim odobravanjem tečajci su obeeali, da
če 11 tome pravcu zaista i buduče ra-diti.
Time je i o vaj tečaj Sokolske župe Bjelovar završen. Na večer 14 marta priredeno je s tečajcima sokolsko selo.
Novo jato poletnih Sokola pušte-no je na samostaini let iz sokolskog
gnezda naše župe. Srdačno ih pozdra-ljamo u tome času s iskrenom željom, da im ovaj let bude dug i uspešan, i da sve zapreke i oluje, s kojima se na njemu sretnu, srečno i neoštečeno prelete i svladaju, leteči uvek jednako i bodri i jaki konačnim i uzvišenim ide-alima našeg sokolskog pokreta.
Dr. V. T.
Peli prosvetni dan Sokolske župe Kranj
V nedeljo, dne 5. aprija je priredil Prosvetni odbor Sokolske župe Kranj v Narodnem domu v Kranju svoj peti župni prosvetni dan, ki je tudi letos enako — če ne še bolj — uspel kakor vsak dosedanjih prosvetnih dni. Dopoldne se je vršil v posvetovalnici mestnega magistrata župni prosvetni zbor, ki mu je prisostvoval tudi predsednik SPO br. dr. Vladimir Belajčie, a pevski zbori in orkestri so imeli v Narodnem domu svoje vaje za popoldanski nastop.
Že pred 16. uro so bile domala vse vstopnice razprodane in koncert, ki ga je prenašala tudi ljubljanska radio postaja, je pričel nekoliko minut, pred pol peto. Dvorana je bila nabito polna in lepo dekorirana. Nad odrom je bila na zidu tudi slika našega velikega skladatelja Davorina Jenka, čigar stoletnici rojstva je bil ta koncert predvsem posvečen.
Uvodoma so združeni moški pevski zbori (okrog 80 članov) pod vodstvom brata Kobentarja zapeli Jenkovi skladbi »Bože pravde« in veličastno »Molitev«. Nato pa je izpregovoril starosta in prosvetar Sokolske župe Kranj brat Spicar, ki je v svojem krasno zasnovanem govoru poudaril, da je ta peti koncert sokolskih zborov in orkestrov posvečen predvsem spominu velikega sina Gorenjske — skladatelju Davorinu Jenku, ki je v duhu že gledal veliko Jugoslavijo in se v svoji »Molitvi« obračal v imenu vseh Slovanov do Boga. Pozdravil je posebno presrčno vse sodelujoče, ki vsako leto požrtvovalno prihite tudi s pesmijo manifestirat svojo sokolsko zavednost, nadalje brata saveznega prosvetarja dr. Vladimira Belajčiča, ki se ni strašil dolge naporne poti, zastopnike oblasti, uradov in korporacij. Poudaril je nadalje pomen sodelovanja voj. godbe pod vodstvom kapetana br. Grgiča in se zahvalil ljub. radio postaji, ki je tudi letos uvrstila koncert v svoj spored. Svoj užigajoč govor je zaključil z besedami: »Zahvaljujem se pa tudi vsem onim, ki so od onstran meja poslali po lanskem koncertu pozdrave, z naročilom, naj jih sporočim našim sestram in bratom - pevcem in godbenikom. Znova in zopet Vas letos pozdravljamo, sestre in bratje naše krvi tam za mejami. Naj bosta naša beseda in naša pesem trajna vez med nami preko meja, ki ob njih stoji in čaka čvrsta straža sokolske odločnosti in ljubezni. Tako naj valovi tudi danes naša pesem k vam — naj valovi po vsem širnem slovanskem svetu — vsem bratom in sestram — sinovom majke Slave v pozdrav! Na sončnem Dedinju naj se dotakne našega mladega Vladarja in brata Nj. Vel. Kralja Petra II., ki mu želimo zdravja in sreče, poboža naj njegovo milo Majko in vedra bratca in naj kane kakor srebrna solza v tihem veličastnem svetišču na mramor, ki pod njim počiva On — Kralj Mučenik! In tam naj izzveni v mogočen akord iz duš nas vseh prisega: Čuvajmo Jugoslavijo! Zdravo!«
Gromovit, enodušen vzklik: »Čuvali jo bomo!«, je bil spontan odgovor in dolgotrajno ploskanje je bilo dokaz, da je brat Špicar kakor vedno govoril vsem iz njih duš in src.
Po govoru brata Špicarja je pričel pravi spored koncerta, ki je bil tudi letos na prav dostojni višini. Najprej so združeni pevski zbori (mešani), skupno preko 160 pevcev in pevk, s spremljevanjem orkestra izvajali živahno in efektno Jenkovo »Vračara«. Izvedba tako orkestralnega parta kot
tudi pevskega je bila pod energičnim vodstvom brata Horaka, ki je letos prvič vodil vse večje skupne točke, sko-roda odlična in je na poslušalce po svoji impozantnosti napravila mogočen vtisk. Združeni orkestri, pomnoženi z godbo prvega planinskega polka, so kot veliki simfonični orkester pod rutiniranim vodstvom kapelnika brata Grgiča odlično izvedli Jenkovo uverturo »Kosovo«. Sledil je nastop pevskega zbora Stražišče, ki sicer številčno ni močan in morda v vseh glasovih ne povsem izglajen, pa vendar krepak in prav dober. Odpel je pod vodstvom brata Keržiča Jerebovo »O kresu« in Švabovo »Večer na morju«. Zenski pevski zbor iz Radovljice je že visoko kultiviran zbor, ki je pod vodstvom brata Kobentarja odlično zapel dve novi Adamičevi skladbi: »Od kod znam ljubiti« in »Lisica«. Isto velja o mešanem zboru Radovljičanov, ki so prav lepo zapeli Lajovčevega »Zelenega Jurija« in Adamičevega »Mladega junaka«. Obe skladbi sta trd oreh, a efektni in zbor iz Radovljice jih je uprav dovršeno podal. Sledil je nastop moškega zbora iz Kranja, ki ga letos vodi brat D. Matul. Zbor zveni letos polneje, zlasti v basih je odličen, pa je prav dobro in z vervo zapel Jenkovo »Vabilo«, Adamičevi skladbi »Trije robci« in »Vse rožice rumene« ter Maroltovo harmonizacijo narodne »Oj ta soldaški boben«, ki je bila še prav posebno dobro izvajana. S sokolskimi godbeniki ojačan orkester prvega planinskega polka je nato pod vodstvom brata Grgiča odlično odsviral efektno skladbo Biničkega »Iz mog zavičaja«, polno krasnih motivov narodnih pesmi in kol. Za tem se je predstavil moški zbor iz Radovljice, ki je ubrano zapel Mirkovo »Katrica« in živahne Foer-sterjeve »Gorenjce«. Mešani zbor iz Kranja, ki predstavlja upoštevanja vredno pevsko telo, je s čustvom zapel Jenkovo »Tiha luna«, Tomčevo »Med cveticami«, Adamičevo »Kdor je truden, naj gre spat« in živahno, naravnost odlično Puševe »Dolenjske napitnice«, ki so prav posebno užgale. Odličen je bil radovljiški sekstet, ki se je v njem v pesmih »Na straži« (avtor neimenovan) in Aljaževi pesmici »Občutki« odlikoval boritonist. Tudi moški zbor iz Škofje Loke, ki ga vodi br. Babič, je dober, pa je podal Prelovče-vo »Zapoj mi, dekle« s krasnim solom brata notarja Šinka, Bučarjevo »Tam, kjer so pisana polja« in Devovo »Flo-sarska« prav dostojno.
Predzadnja točka sporeda je bila Adamičeva »Budnica«, ki jo je tudi letos izvajal ves ogromen aparat 160 pevcev in pevk z nad 50 mož broječim orkestrom. Letos, ko je bil orkester v vseh instrumentih polno zaseden, je ta krasna skladba, ki jo je naš popularni skladatelj Adamič posvetil župi Kranj, pod krepkim in mirnim vodstvom br. Horaka zvenela še mogočneje in ubra-nejše. S sokolsko himno »Hej Slovani«, ki so jo peli združeni zbori in ki so jo vsi navzoči poslušali stoje, je bil ta odlično uspeli koncert zaključen. Menda ni treba posebej poudarjati, da je občinstvo z aplavzom bogato nagradilo vse izvajajoče, ki so tudi priznanje v polni meri zaslužili. Tudi letos je bil poleg Jenka najbolj zastopan na programu Adamič s svojimi efektnimi in res lepimi skladbami. Postal je že nekak »oficiozni domači skladatelj« župe Kranj, ki more v glasbenem pogledu služiti vsem ostalim župam kot svetal primer in zgled.	J.	P.
Skupščina Sokolske župe Novo meslo
25. marca t. 1. so se sestali v Sokolskem domu v Novem mestu delegati sokolskih edinic naše župe in župni voditelji in to dopoldne k zboru prosvetarjev, popoldne pa k redni letni župni skupščini. Takoj po 8. uri zjutraj so najprej zborovali prosvetarji Mirenskega sokolskega okrožja, ki so pregledali svoje lansko okrožno prosvetno delo, ki zaznamenjuje zopet dvig. Za novo sok. leto je bil izbran za okr. prosv. MSO br. Bruno Rajncr iz Št. Janža. Ob 9. uri pa so se /brali istotam prosvetarji Novomeš. sok. okrožja, ki so enako izvršili pregled svojega razveseljivega dela, stremečega k napredku. Mesto okr. prosv. za NSO je obdržal br. Vidmar Franc iz Bele cerkve.
Ob 10. uri pa se je vršil zbor društvenih in četnih prosvetarjev župe, ki ga je otvoril in vodil žup. prosvetar br.
Tratar Marjan iz Trebnjega. Zboru je prisostvovalo 15 prosvetarjev iz 10 društev in 5 čet. Manjkale so brez opra-vičbe: Bučka, Mirna peč, Straža, Škocjan, Žužemberk, Karteljevo. Udeležila pa sta se zbora tudi br. podpreds. SPO dr. M. Kovačič iz Ptuja in župni starosta br. dr. I. Vasič ter 7 članov ŽPO in 2 člana žup. starešinstva. Po otvoritvenem jfozdravu br. preds. ŽPO je želel zboru mnogo uspehov br. dr. ,1. Vasič, nakar je podal žup. prosvetar izčrpno poročilo prosv, dela župe, ki kaže v letu 1935. zopet lep dvig v prosv. edno-tah novomeške sokolske župe. Čestital je župi in ŽPO br. dr. M. Kovačič, ki je prinesel osebne pozdrave br. preds. SPO dr. VI. Belajčiča in SPO, nakar je razvil in podčrtal naloge, ki jih mora izvršiti ŽPO in vsi prosvetarji v tem letu. Sledila je zanimiva debata o prosvetnem delu, nakar so sc vršile volitve
žup. prosvetarja ter je bil ponovno izbran br. Tratar Marjan. ŽPO pa ostane z malimi izpremembami neizpreme-njen. V naslednjem je razvil br. predsednik minimalni žup. prosv. program, nakar je podala nekaj navodil o vodenju društv. statistike in katastra žup. statističarka s. Milena Sušnikova. Po nekaterih sklepih, tičočih se notranje organizacije in okrožnih prosvetarjev, je bilo zaključeno zborovanje društev in čet prosvetarjev Novomeške sok. župe.
V mali pritlični dvorani Sok. doma je kmalu po 14. uri otvoril redno žup. skupščino žup. starešina br. dr. Ivan Vasič, ki je v svojem govoru orisal splošno sokolsko situacijo v naši župi. Iskreno dobrodošlico je želel tudi saveznemu delegatu br. V. Švajgarju, nakar je prečital pozdravno brzojavko žup. podst. br. Pavla Herbsta iz Cerkelj. Po formalnih uvodnih, točkah dnev. reda so podali svoja poročila: br. žup. tajnik Matko Davorin, žup. nač. br. Papež Ljudevit, žup. prosvetar br. Tratar Marjan, žup. blagajnik br. Medic Ivan in žup. statističar s. Milena Sušnikova. V imenu revizorjev je dal razrešnico župni upravi br. Kobe, nakar je sledil razgovor o proračunu, članarini, raznih predlogih, prireditvah. Br. Verij Švajgar je pozdravil zbor v imenu Savezne uprave in I. zam. star. SKJ br. E. Gangla ter v svojem poročilu podal zunanjo sliko sok. dela v naši državi. Predlog za imenovanje žup. uprave je ostal isti, ko doslej z nekaterimi malimi izpremembami pod star. br. dr. Ivanom Vasičem in žup. nač. br. Lj. Papežem na čelu.
-ar.
Olbina Dane, Novo Sarajevo; 6) čip Viktor, Novo Sarajevo; 7) Vukovič Boro, Podlugovi.
Učestvovalo jo 44 naraštajea iz 6 jedinica. Priznaje dobiju svi napred pobrojani.
Priredivači mogu biti s ovom pri-redbom potpuno zadovoljni, jer su pobudili s njom veliko interesovanje kako u vrstama takmičara, tako isto i u širim redovima gradanstva, koje je pažljivo pratilo tok takmičenja.
Tičanje preko polja u Sokolskom društvu Novo Sarajevo
5 VI 1936
Več prošle godinc odlučilo se društvo Novo Sarajevo, koje ima od sarajevskih društava najpovoljniji položaj za te vrste takmičenja, da priredi trčanje preko polja. Uspeh nije več onda izostao. Takvo takmičenje društvo je održalo i ove godine, i to dne 5 o. m., a kome su učestvovala sva četiri sarajevska društva i šest četa.
Početak je bio u 9 sati pre podne, u prisustvu celokupnog starešinstva društva i pretstavnika sviju jedinica, koje su učestvovale u takmičenju. Start i cilj su bili pred domom. Članska staža je bila dugačka 6000 m i imala je dva uspona te išla stvarno preko polja, livada, šuma i nekoliko puta prešla jedan potok. Bila je dosta naporna, naročito usled klizavog terena, pogotovo na travi. Muški nara-štaj i članice su imali zajedničku stažu od 2000 m.
Rezultati, koji su postignuti mogu se smatrati vrlo dobrim, a pogotovo ako ih uporedimo s prošlogodiš-njim, i pokazuju, da imamo u svojim redovima vrlo dobar materijal, koji treba samo obraditi.
Vodstvo takmičenja je bilo u ru-kama društvenog načelništva uz pri-pomoč brače i sestara iz sviju jedinica, koje su u takmičenju učestvovale.
Takmičenju je prisustvovao vrlo velik broj publike, kako na cilju tako i duž pruge, uprkos kiši, koja je padala za čitavo vreme.
Za prvenstvo članova se vodila jaka borba izmedu ravnopravnih tak-maca iz 4—5 jedinica, što je svakako pridonelo tome, da je postignuto vreme tako dobro. Prvenstvo je_ osvojio brat Balgavi Stjepan, član društva Novo Sarajevo, koji jc bio prvak i prošle godine.
Takmičilo je 98 pripadnika sviju kategorija, doduše neznatno man je od prošle godine, ali su bili svi takmičari kvalitativno mnogo bolji od lani, što se vidi po postignutom vremenu, koje je kod sviju kategorija bolje za poprečno 20%.
Priznanja u obliku plakete dobiju prvaci i još oni takmičari, koji po-stignu vreme za 10% slabije od prvaka.
Pojedini rezultati su sledeči:
Članovi: 1) Balgavi Stjepan, Novo Sarajevo 22 min. 31 sek.; 2) Cvijanovič Nikola, Semizovac 22 min. 50 sek.; 3) Alič Salko, Semizovac 23 min. 2 sek.; 4) Hosečič Rasim, Sarajevo III » Vujičič Jovo, Ozren; 5) Arsič Miloš, Ozren; 6) Milutinovič Dušan, Novo Sarajevo; 7) čalija Blagojc, Novo^ Sarajevo; 8) Šarnbek Josip, Novo Sarajevo; 9) Glišič Gligorije, Podlugovi; 10) Petkovič Ilija, Stup.
Ukupno je takmičilo 48 takmičara. Svi napred navedeni dobiju priznanje.
Članice: 1) Ristič Mila, Sarajevo II 13 min.; 2) Bogdanovič Milena, Sarajevo Matica; 3) Knežcvie Anka, Sarajevo II.
Ukupno jc takmičilo 6 članica, a priznanje dobije 6amo prvakinja.
Muški naraštaj:	1) Ajdin Safet,
Podlugovi 10 min. 50 .sek.; 2) Hadžič Mujo, Sarajevo Matica 10 min. 56«ek.; 3) Pavlič Borislav, Sarajevo Matica 11 min.; 4) Duvnjak Niko Podlugovi; 5)
Povodom skupšllne župe Kragujevac u Vrnjačkoj Banji
Nikada do sada toliko učesnika na skupštini župe i toliko interesova-nja za sokolska pitanja kao ove godine. Ovogodišnja skupština župe bila je snažna manifestacija Sokolstva Šu-madije i ubedljiva afirmacija sokob skog delanja u svima granama života. Izložba »Sokolstvo na selu Šumadije« nije pretstavljala neko naročito bo-gatstvo izloženih objekata, ali je ubed-Ijivo s brojnim grafikonima pokazala uspeh, koji je Sokolstvo ovih krajeva postiglo na selu u kratkom periodu od pet godina (1930—1935).
Ta mala izložba, bogata po svojoj idejnoj sadržini, pokazala nam je koliko uspeha može da postigne sokolski rad na selu, kad je rukovoden ljudi-ma, koji u ta j rad ulažu svu svoju ljubav, sve svoje znanje i svu potreb-nu energjju.
I delegati sokolskih četa, koji su na skupštinu došli kao posmatrači, ni-su do kraja ostali kao takvi. Svojim učeščem u diskusiji po raznim pita-njima, pokazali su delegati sela jedno retko razumevanje za sokolska pitanja i gvozdenu valju, da putem Sokolstva izvedu preporodaj sela.
Jedan omladinac sa sela uzvikuje: »Nečemo doz vol iti više tla se peva pogrdna pesma »Nasred sela čadava mehana...«; od sada če se pevati pe-
sma «Na sred sela sokolana ...««• _ Na prvi pogled jedna duhovita i naivna igra reči, ali igra reči, koja u sebi sa-drži jedan duboki smisao i vatrenu želju, da baš Sokolstvo izvede onaj preporodaj sela, koji če selo da povede novim putovima napretka i obnove.
1 na uspeloj akademiji, koju N mlado društvo iz Vrnjačke Banje poredilo uz sudclovanjc Sokola sa se a. videlo se da seoski Sokoli i u tennic-kom pogledu ni malo ne zaostaju iz ^ gradskih. Naročito je padala u oei tačka, koju su izvodili članovi i članic čete Badnjevac. Igra sa preslicama u pesmu kod svih prisutnih je 9s*avli,4 dubok utisak i uvercnje, da je se ono koje če novim poletom stvori nove vidike Sokolstvu.
Selo je kroz Sokolstvo progovo-rilo i pokazalo svoju želju i nepoko-lebljivu želju da izvede svoju obno-vu. Na nama jc da mu pomognemo, da uložimo ovu svoju ljubav i svoj silČf’cla se selo ne razočara. Neka nam kao primer posluži pregalaštvo i P žrtvovanje referenta za čete župe Kr gujevac.
Sokolsko selo je na pomolu. Ono postaje stvarnost.
Sokolskom eelu — Zdravo!
Niko Marčetič, Kruševac
KRONIKA
Jubilej Maje Stroci. Ovih dana slavila je 25-godišnjicu svog umetnič-kog rada naša čuvena operna i koncertna pevačica gospoda Maja Stroci, članica zagrebačkog‘kazališta. Ova velika umetnica, kčerka slavne kazališne umetnice, sestre režisera te majka ta-lentovanog komponiste, nije stekla samo velike zasluge za razvoj Narodnog kazališta u Zagrebu, gde je odigrala i otpevala, niz velikih opernih partija s odličnim uspehom, nego pre svega još i propagandom naše narodne i umetne pesme u otadžbini i van nje. Naročito je uspela njena turneja za vreme svetskog rata u Švicarskoj, gde je gostovala sa svojim suprugom te priredivala koncerte jugoslovenske pesme te i time pridonela propagandi za naš narod.
Dr. Nikola Jagič — počasni doktor zagrebačkog univerziteta. Dne 3
o. m. bio je za svoje velike zasluge na naučnom polju, a na predlog profesora dr. Laze Popoviča i dr. Majerholda, promoviran na zagrebačkom univerzi-tetu za doktora »honoris causa« veliki naučnik i odlični lekar dr. Nikola Ja-gie, sin našeg velikog slaviste dr. Va-troslava Jagiea. Tom zgodom dr. Jagič je održao pre svečane promocije predavanje »Moderna klinika i terapija krvnih bolesti«. Dr. Jagič rodio se 1875 u Berlinu. Gimnaziju i medicinske nauke svršio je u Bcču, a patološku anatomiju slušao je kod prof. Vaj-gerta u Frankfurtu na Majni. Kasnije je služio kao lekar i primarij po raznim veeim bolnicama i klinikama te je na osnovi svog ogromnog naučnog rada i uspešne prakse postao profesor medicinskog fakulteta u Beču, a godine 1931 pretstojnik druge univerzitet-ske medicinske klinike.
Bugarski dani u Zagrebu. U nizu priredaba, kojima je cilj propaganda bugarske umetnosti te time zbliženje Jugoslovena i Bugara, nakon Beograda i Ljubljane, održao je i Zagreb niz priredaba, izložaba i predavanja, kojima je bio cilj, da prikaže bugarsku umetnost i visoku kulturu bratskog nam naroda. U okviru tih bugarskih dana, kako je nazvana serija tih priredaba, nastupio je dne 4 aprila na plesu Jugoslovensko-bugarskc lige s velikim uspehom prvi tenor sofijske opere g. Filip Slavov, koji je odlično otpevao kompozicije bugarskih autora a i nekoliko krasnih narodnih pesama.
Dr. Stjepan Durašin. Ovih dana uinro je u Zagrebu poznati naš bota-ničar dr. Stjepan Durašin. Pokojnik se rodio 1876 u Oborovu. Gimnaziju i univerzi tet svršio je u Zagrebu, gde je bio 1895 promoviran na čast doktora filozofije. Več kao srednjoškolski profesor istakao se kao naučnik velikog formata, pa se je več 1899 habili-tirao kao privatni docent zagrebačkog univerziteta, a 1915 postaje vanredni profesor. Predavao jc botaniku i na šumarskoj akademiji, na farmaceut-skom tečaju, na pedagoškoj visokoj školi to na veterinarskom fakultetu.
Bio je stalan član i saradnik b°^an\ kog zavoda u Zagrebu. Pokojni Durašin napisao je niz važnih prava na našem i na nemačkom je ku, a bio je cenjen i poznat i vanAnd nica naše države. Pored čisto nauenns rada, vršio je i zahvalan rad popu riziranja prirodnih nauka clancim* Danici, Vencu, Prirodi i t. d. h Hrvatska izdala je njegove popular knjige »Iz bilinskog sveta« i »Ptice«-
"Razne kulturne vesti
Ove godine slavi hercegovačka
franjevačka provincija devedesetg dišnjicu svog samostalnog opstanK ■ Franjevci, koji su se doselili u B°fnU j Hcrcegovinu još krajem 14 veka. stekli velike zasluge za naš narod, n . su podređeni zajedničkoj provinc J. bosanskoj. Zbog nekih nesuglasic* , da se omoguči što intenzivniji L osnovana je samostalna hercegovac provincija sa sedištem u Siro Brijegu, gde su iz Bosne iseljeni oa. jevci s fra Rafom Barišičem na cc > podigli prvi veliki manastir. Kasno, su podigli samostane i u Mostam u Ljubuškom. —
U Berlinu umro je pre
nekolik"
dana u 68 godini života čuveni ru slikar Sergej Vasiljevič Cehonin.J3. je poznat stilist i grafik. Nakon n0^ ševičke revolucije bio je imenovan rektorom Lenjingradske industr umetničkog porcelana. —
*
Dne -5 o. m. slavio je šez;
deset'
eško'
godišnjicu svog života čuveni "eusat slovački egiptolog dr. Frantjišek Le ’ redoviti profesor Karlovog Vn,vetra-teta. Leksa uživa velik ugled i u s njz nom naučnom svetu. Napisao Jc rasprava na češkom, nemačkom i cuskom jeziku. —
e
U ponedeljek dne 6 aprila .?c'rfa|. je u Splitu predavanje o patrija*’	.
nosti Južnih Slovena čuveni nem.vei--slavista i profesor nemačkog 99’ re-ziteta u Pragu dr. Gezcman, koji daje u Pragu i o našem jczikii^ tCr g0r turi, koju visoko ceni i voli. I.r0 j;a-Gezeman velik je poštovatelj 1 P 0j. tel j našeg naroda; često dolazi na mor i študije u naše krajcvc.
*	n
U Parizu umro je dne 22 Pf^e najistaknutiji pretstavnik ruske g ‘ qV Aleksandar Konstantinović p-'Lkog Glazunov je bio saradnik , ■ j Korzakova i lični poznanik ’rUskc Lista. Njega smatraju epikom muzičke tvorbe i apostolom CI?. ■ ,,o-zikalnosti. Več u svojoj 24 go«1 stao jc profesor petrogradske m r'a(jjo akademije, na kojoj je kasnije_ ;eti kao njen direktor. Cak su ga 1 draJili cenili kao muzičkog genija E/1 !?epub' ga naslovom: narodni umetniK like.
*	79	fž°'
U Pragu umro je 4 o. m- julijc
dini čuveni češki naučrrik ‘1 • j ?с-Stoklasa, poznati kemičar, bJO , vflčkc dagog te pretsednik CCciCudirao 3C Zemljodelske akademije, at j p0-
Stoklasa, poznati kemičar, m vflčkc te pretsednik CCc!C,?dirao je
lelskc akademije. Bt	j	p0-
i Parizu te je g°oIme . cmije' »i uu icdoviti profesor ag njenu Vcoma je volco FrancusL -^telj? kulturu, a imao je i mn.°g_ . polih medu Trancuskim nauenicim čarima. —
Ji
KNJIGE I LISTOVI
DR. FRANC DERGANC:
»SVETOZOR«
Prvi svezak izabranih eseja. —-trana 359. — Broširano Din 80'—, vezano Din 90'—. Naklada i tisak: Učiteljske tiskare u Ljubljani, 1936. —
Lekar-filozof br. dr. Derganc po-sazuje put iz dosadašnje individualistične metode n novu, kolektivnu me-todu, koja treba da se udomači i u nas
svim teoretskim i praktičnim polj ima.
Po je u najkračim rečima izvadak ,z syih rasprava, koje su objavljene u ®v°j knjiži, i to: Predgovor i uvod, rraneuski i slovenski intelektualizam, Uspomene na Kreka, Kriza socijalizma, ‘Stočni i zapadni nacionalizam, Veri-Zam, Literatura, Spisak imena, Stvarni spisak.
Sve ovc rasprave 'daju jednu celi-nu- lako obraduju različite predmete i pitanja. A kako sve proizlaze iz jed-n°g, u sebi ustaljenog gledanja na sve Probleme sveta i čoveka, nose na sebi Jedan te isti žig zrelog filozofa, koji na osnovi iskustava i študija stvara temelje objektivnog kritičkog prosudi-vanja sadašnjice i krči puteve u nova psihička i intelektualna gibanja i stva-ranja moralnih i materijalnih tekovina. Ove su rasprave tim autoritativnije i uverljivije, jer su plod životnog dela | študija jednog lekara i filozofa ili Još bolje: jednog filozofa, koji je ujedno i lekar.
Nas Sokole najviše ee interesovati ^ergančeva rasprava »Verizam«, koja obuhvata dve trečine ove knjige, a koja je podeljena u dva dela. U pr-Vom delu govori pisac o osnovama Tirševe filozofije, a u drugom delu o saradničko-razvojnoj utakmici. U tim su delima obradena do utančine poglavij a o Tirševoj bolesti i njegovom ozdravljenju, o Tirševoj pripremi za
filozofiju, o utakmici sokolizma i rasizma, o utakmicama dveju metoda te re~ alnog i fenomenalnog empirizma i o istorijskom takmičenju duše i duha. Naglašen je temeljni princip Tirševog uzgoja: večito kretanje, večita ntak-mica, večito nezadovoljstvo, metodič-ka vežba vlastitog tela i metodička vežba vlastite duše i duha. Sokolski uzgoj ima svoje težište u aktivnosti, u delatnosti, a ne u pasivnoin osečaju i čuvstvenosti, ne u pasivnom gledanju i slušanju, na koje se je ograničavao stari uzgoj.
Tako se reda ju zaključci jedan uz drugi iz kojih opet proizlaze drugi još jasniji i neoboriviji, koji u ceni i vrednosti visoko dižu idejnu i realnu stra-nu Tirševe filozofije i njezine aplikacije na nacionalni život.
Temelj itij e naueno delo o Tiršu i
0 njegovoj epohalnoj pojavi nema ni češkoslovačka literatura.
Zbog toga je potrebno da se sa sadržinom ovc Dergančeve knjige upozna svaki naš uzgoj m radnik. U njoj če nači veliko zadovoljstvo, a i jakih, novih pobuda u svom vaspitnom radu. Uvideče da služi velikoj, uzviše-noj i plemenitoj stvari, kojom jedino može najviše da koristi svome narodu.
1 zahvalan če biti našem sokolskom bratu, koji nam je ovom knjigom uči-nio jedno odlično, a i bratsko delo.
A za pravilno razumevanje ove filozofske knjige potrebno je da svaki pročita knjigu br. dr. Derganca: »Borba Zapada i Istoka«, koja je izišla u istoj nakladi god. 1932 i u kojoj su osnovne smernice »Svetozora«.
Knjiga je i u tehničkom pogledu vanredno uspela.
—a—
Obnovite pretplatu na soKolske listove!
Sokoli, pomažite svoja šiampu!
illi VESTE
i	Z N&ŠIH J E D I N 8 C A
GAREŠNICA. — Sokolski tečaj za učitelje. Sokolsko društvo Gareš-nica održalo je u dane od 28 do 30 marta trodnevni tečaj za učitelje osnovnih škola sreza gerešničkog. Tečaj je polazilo 6 učitelja, i s njima je ob-raden materijal za župska takmičenja dece kao i župske proste vežbe za mu-šku i žensku dccu. Dne 14 juna održa-če sc u Garešnici takmičenja okružja Grubišno Polje, kao i javna vežba okružja, na kojoj če nastupiti i škotska dcca iz bližih osnovnih škola sreza ga-rešničkog. Lanjska priredba s nastu-pom škois-kc dece uspela je vrlo dobro, pa se je nadati, da če brača učitelji i ove godine shvatiti svoju duž-nost i podupreti ovu priredbu.
GRUBIŠNO POLJE. — Pregled društvenog rada. Dne 23 i 24 marta o. g. pregledao je rad društva župski prednjak brat Kalman Slavko i u ta
2	dana prošao je sa svima vodnicima kategorija ovogodi.šnji materijal za župska i savezna tekmičenja. Društvo imade 5 vežbačih kategorija s ukupno 150 vežbača. Društvo je u 1935 god. podiglo svoj dem i stavilo ga pod krov, a ove godine imade iz gleda da če se dom dovršiti i na jesen svečano otvoriti.
HERCEGOVAC. — Pregled društvenog rada. Župski prednjak brat Kalman Slavko boravio je u našem društvu od 25 do 27 marta o. g. i u te dane pregledao rad društva i sa svima vodnicima kategorija pcošaosav ovogodišnji materijal za župska i savezna takmičenja kao i proste vežbe za pokrajinski slet u Subotici. Društvo imade 6 kategorija s ukupno 110 vežbača i vežbačica. Vežbe se održavaju u Masarikovom domu, gde društvo imade vežbaonicu i potrebne prosto-rije.
MOKRIN. — Sokolsko selo. U
nedelju 5 aprila o. g. održano je IV selo. Program su ispunila u glavnom de-ca. Bilo je monologa, dijaloga, pozori snih komada i pesme. I ovo selo uspelo je dosta dobro kako u moral-nom tako i u materijalnom pogledu.
Na Uskrs če pozorišni otsek društva prikazati »Oslobodenje Koste Šluke« od P. S. Petroviča. Za ovu priredba vlada medu meštanima veliko interesovanje.
SLAV. POŽEGA. — Priredba sokolskih diletanata. U subotu dne 21 marta o. g. priredila je diletantska sekcija Sokolskog društva u Slav. Požegi, u sali vatrogasnog spremišta, diletant-sku pretstavu. Davala se je »Kodaka iz Varšave«, od francuskog komediografa Luja Verneja. Pretstava je odlično uspela. Posle pretstave razvila se igranka.
TRBOVLJE. — Delo v društvu. V poslednjih dveh mesecih se je delo v našem Sokolu, zlasti pri vzgoji sokolske mladine ojačalo in napredovalo. Naša prostrana telovadnica nam je postala premajhna. Prav za prav bi potrebovali še eno. Naše društvo ima toliko oddelkov, da je telovadnica zasedena vsak dan od 2. ure popoldne do poznega večera; mnogi oddelki^ na imajo telovadbo celo dopoldne. 1 udi prednjaški zbor se jc pomnožil in ustanovljen je bil nanovo mladinski prednjaški zbor, v katerega ie vstopilo več pmožnih bratoV naraščajnikov. — Tudi drugi odseki so na delu. Naša drama je v februarju in marcu trikrat gostovala pri bratskih društvih na Viču, v šiški in v Ljubljani ter sodelovala tudi pri prireditvi domače Jadranske straže. Naš orkester, ki praznuje letos desetletnico svojega obstoja, je priredil dobro uspelo maškerado. Godba na pihala je imela samostojen koncert. Z vajami je pričel novoustanovljeni mladinski zbor. Za naraščaj in deco so se vršila skioptična predavanja. — Dne 24. marca pa smo ifheli prosvetni večer. Na programu je bilo zanimivo skioptično predavanje g. dr. P. Reya »Potovanje na Spitzberge« telovadne točke naraščajnikov, nara-ščajnic in članov in sokolski orkester. Udeležba je bila zadovoljiva.
VIROVITICA. — Okružni tečaj.
Sokolsko okružje Virovitica održalo je od 27 do 29 februara o. g. 3-dnevni okružni tečaj za ispravljanje prostih
i	takmičarskih vežbi na spravama za ovogedišnja župska takmičenja. Tečaj je polazilo 8 učesnika iz 5 sokolskih četa.
VALJEVO. — Idejna škola. U So-
kolskom društvu Valjevo održana je prva idejna škola za članstvo, koju je vodio prosvetar VII okružja Sokolske župe Beograd brat Nikola Hranjec. Škola jc održana od 30 marta do 4 aprila o. g. — Održano je šest predavanja i posle svakog su čitani i tuma-čeni stavovi »Puteva i eiljeva SSKJ«. Predavanja su držana ovim redom: 1) Sokolske idejne škole i Organizacija SSKJ (brat Nikola Hranjec); 2) Kra-tak istorijski prealed gimnastike i Sokolstva (brat Milivoje Mandič); 3) Dr. Miroslav Tirš i Jindrih 1'igner (brat Vilid Ogorelec); 4) Telesno vaspitanje u Sokolstvu (brat Vasa Borišev); 5) Sokolstvo i selo (brat dr. Ante Duj-mušič) i 6) Nacionalni značaj Jugoslo-venskog Sokolstva (brat Ljubo Novakovič).
Predavanja ove škole su potpuno uspela.
VOJNIK. — Akademija. Naše društvo je dne 25. marca priredilo akademijo in to z vsemi oddelki.
Akademijo je otvoril brat starosta, ki je s prisrčnimi besedami pozdravil vse, posebno telovadečo članstvo, katerega je pozval še k intenzivnejšemu delu. Najlepši in bratski pozdrav jc pa v prvi vrsti veljal najvišjemu Sokolu Nj. Vel. kralju Petru II. — Prva je na; stopila ženska deea z lepo izvedenimi vajami z loki. Sledile so vaje moške dece (9) z ročki. Tudi moški naraščaj s preskoki erez kozo in ženski naraščaj z gimnastičnimi vajami je zelo dobro pokazal svojo izvežbanost. Članice so nas razveselile z prostimi vajami, a člani z orodno vadbo na bradlji. Oboje je bilo izvedeno nad vse pričakovanje. Vse točke je pri klavirju spremljala s. Jankovičeva.
ммштппшш
ЦивГг&МАРМШММОУАИ
IZRADJUJEM po propisu sve vrste sokolskih zastava, kao i sve vezo ve sa zlatom i svilom. Prodajem zlato za vez.
NIKOLA IVKOVIČ
NOVI SAD
65-9
OSKAR GUDAC
MEDJUNAROĐNI TRANSPORTI
SUŠAKL — DELTA
Viaslila zgrada — Supiiova obala — Brzojavi: G uda c, S u š a k — Telefon inter. 64
GG—2
TRANSPORTNO, SKLADI&NO I OTREMNIČKO PODUZEĆE
Gustav Brelič
POMORSKA AGENTURA
Brzojavi: BREG Telefon inter. 23
Suša*
MASARYKOVO ŠETALIŠTE 5/1
67—2
Širite: SoUolsKu šiampu
»SoUolsUi glasnik«, »SoUo«, »SoRolsJcu prosvetli«,
»SoUolslco selo«,
»SoKolić« i »Našu radost«!
л
m
«
«
«
s
«
■
8
Jadranska plovldba
—^ sušak ------------------------------------------==
Dnevna brza parobrodska služba iz Sušaka za Dalmaciju i obratno, s polaskom iz Sušaka u 16 sati.
Dnevne redovite parobrodske veze u svim smjerovima i za sva kupališna i ljetovališna mjesta jugoslovenske oba*e.
Ugodna turistička putovanja za Dalmaciju, nadalje za Dalmaciju i Grčku, uključiv vožnju, hranu i krevet, uz umjerene
cijene.	.	..	...
Dva puta sedmično brze pruge xz Venecije za Dalmaciju i
obratno.	.	.
Redovita parobrodska služba za promet putnika i tereta iz Sušaka, Trsta i Venecije za Dalmaciju, Albamju i Grcku. Prvoklasni parobrodi — dobra kuhinja, odlična posluga. Prospekte i upute daje: Direkcija u Sušaku, sve njezine agencije i svi uredi »Putnika« te društva »Wagons-Lits/Cook«.
68-1
Spremamo se na pokrajinski slet u Subotici,
na utakmice i župske sletove /
Trebamo odela za telovežbu i svečane odore za sve kategorije!
Tr a žit e cenik i p o nud e od nas !
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
Ljubljana — narodni dom
pOŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA BR. 13.831 — TELEFON BR. 25 43
S
■
■
■
■
■
:
■
»5
Papir za pisanje i kartoni sa sokolskim emblemom!
Izradili smo više vrsta papira za pisanje i kartona sa sokolskim emblemom na papiru i kuverti
Prva je naklada uspela izvanred-no lepo, zato po-žurite s naiudž-bama!
Cena je mapi (10 papira, odnosno kartona i 10 kuverata) od Din 8'— do Din 11’—
KNJIZARA
»UČITELJSKE TISKARE«
LiUBUANA, FRANČIŠKANSKA 6 MbRieOR, TVRDKA CESTA 44
70-1
Vsi si ielimo konca nepovolfnega stan/a na denarnem trgu in iz tega izvirajoče gospodarske krize 1 Priznanje, ki ga po celi državi uživa slovensko denarništvo, te* melji zlasti na vzorni urejenosti naših hranilnic, na gospodarnosti in vztrajnosti slovenskih hranilcev, ki so svoje denarne zavode dvignili do takega ugleda in pripomogli domovini do blagostanja!
Pomagajte si s amil Vlagajte svoje prihranke, vir blagostanja, v domači največji denarni zavod, to je
Mesina hranilnica ljubljanska
v Ljubljani
78-1
74—15
71-1
Brodarsko akcionarsko društvo »OCEANIA* SuSak
podriavK ove icdovit« prage
I. JADRAN-MARSEILLE-ŠPANIJA-SJEV. AFHIKA-KANARSKO OTOČJE 1 povratul:
Pol«izuk: ir Sušaka (event. Trsta), Šibenika, Splita, Dubrovnika 2 za: Marseille, Barcelonu, Valenciju, Oran, Caaablancu, Teneriffe i La3 Palmas, tiCući po potiebi 1 ostale luke u pravcu pruge
II. JADRAN - MALTA - ŠPANIJA - MAROKO i povratek
P o 1 u i a k : iz Sušaka (event. Trs a), Šibenika, Splita, Dubrovnika 2 za : Malto, Barcelonu, Valenciju, Alicantc, Oran i Casablanci!, tičući po potrebi i ostale luke u pravcu pruge
III. JADRAN - SJEV. AFRIKA - VALENOMA - MARSEILLE i povratek
P o 1 a z a k: iz Sušaka (event. Trsta), Šibenika, Split«, Dubrovnika 2 za: Tunis, AIHr, Valenciju i Marseille, ličuči po potrebi i ostale luke u pravcu pruge
IV. JADRAN - SJEV. EVROPA >
P O i a 7. a k : jz Sušaka, Šibenika, Splita i Dubrovnika 2 za: London, Anvers i Hamburg, tičući po potrebi i druge luke u pravcu pruge
\0
v^VS0.	u
v^- ,ve№
°' v \\*'c
,(лв
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za kopiranje načrtov, ki je edini 100% domač izdelek te vrste v državi
Za sve informacije obratiti se na upravii društva u SnŠaku. Telefon: 131 i 323
It OSI J A -FONSIER • društvo za osiguranje i reosiguranje • BEOGRAD
64-1
ZA VELIKO NOC!
Otroški sportski čeveljček iz močnega usnja z neraztrgljivim gumijastim podplatom.
ЗШ- *18801
'S
Otroške sandale iz najboljšega materij ala.
2961
Sil
/■'10Ж
1125-6521
Za otroke čeveljčki iz najboljšega lakastega usnja.
Eleganten, lahek in praktičen.
;	,	Kombinacija	lanenega	ažuriranega
platna z lakom,
ДО!-вЗвОЗ
44П6 j
Za pomladanske izprehode in za štrapac naše udobne in elegantne troter čevlje z usnjeno peto.
• •	Л<	*/•	&	>•	j
I * vV ‘S
ш Eleganten in okusen
I
■ -Ч-
Siill S
5305-14209
u s e
čevelj iz belega semiša.
Dekliški čevelj iz boksa.
• • ;m
%ži 'М-:ф
кМ0»ШШ
pHHHf
ш
.	'	"y
1954
Za deSke eleganten čevelj iz prvovrstnega boksa.
-	.	.	j
5305-6^272
Zadnji pariški model. Napravi nogo majhno in daje s svojo šiljasto obliko in visokim jezikom čevlju izreden šik.
§»;>*, .
§||
тв?-шт
1 Udobne sandale z usnjenim pod-platom in iz krep gumija za isto
ceno.
■ ■ -Г'.:
4^5- W12
m
:	v	..
Najnovejši model športnega čevlja, ki se lahko nosi z jezikom ali brez njega.
Za gospode najnovejši model, izde lan iz najboljšega boksa s perforiranim okraskom m širokim robom.
Izdaj« Save* Sokol« Kraljevine Jugoal«vlJ« (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stfepan čelar • Uredlui« RedakciUki oU«k • Ttoka ивИеЦека tiskar« (pretatavnlk Franc« Štrukelj)
_ gub')*"*