KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENAGA
uprava za zaštitu
KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN I, APRILA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5704.
Louis John Simon i Simon Brothers, inžinjeri, Ltd. London.
Aparat za destilaciju rastvaraca pri ekstrakciji ulja, masti, voskova i t. d. Prijava od 8. jula 1927..	Važi od 1. februara 1928.
Traženo pravo prvenstva od 19. jula 1926. (Engleska).
Pronalazak Se odnosi na neprekidnu destilaciju rastvarača iz rastvora, koji se sastoji iz smeše ulja i rastvarača i potiču iz ekstrakcionih procesa. Pronalazak je u prvom redu namenjen za primenu zajedno sa aparatom, koji je opisan u prijavi br. 255.923 i gde se dovod rastvora iz ekstra-kcionog aparata dovodi na mahove, ma da se pronalazak može primeniti i sa drugim ekstrakcionim aparatima. Po pronalasku se smeša iz ulja i rastvarača obradjuju u komori za prethodno destiliranje, koju istovremeno služi kao regulator za kontro-lisanje veličine rastvarača-, koja treba is-pariti pomoču iz ve silo g broja manjih de-stilacionih komora. Ove male komore vezane su paralelno i to Mi pojedinačno ili na red, čime je omogučena neprekidna destilacija tečnosti.
Načrti pokazuju nekoliko primera izvo-djenja pronalaska.
Sl. 1 pokazuje vertikalan presek kroz komoru — regulator ili sud za prethodno destilisanje.
Sl. 2 pokazuje isti takav presek kroz jednu od malih destilacionih komora.
Sl. 3 je pogled ozgo na plitko korito ili sud u vezi sa malim destilacionim komorama po sl. 2.
Sl. 4 šematski pokazuje postrojenje i vezu malih destilacionih komora sa sudom za prethodno destiliranje.
Sl. 5 pokazuje vertikalan presek kroz jedan drugi oblik izvodjenja, u kome su
male destilacione komore rasporedjene u jednom zajedničkom omotu sa sudom za prethodnu destilaciju.
Sl. 6 pokazuje izgled odozgo na korito po sl. 5.
Sl. 7 pokazuje izgled odozgo na drugu vrstu korita u vezi sa aparatom po sl. 5.
U sl. 1—4 rastvor dolazi iz ekstrakcio-nog aparata u regulator sud 1, koji je priključen običnom kondenzatoru. Sud 1 ima zatvornu serpentinu 2 za paru, usled čega je moguča prethodna destilacija. U vezi sa ovim sudom 1 postavljene su četiri male destilacione komore 3 (može ih biti više od četiri). Svi destilaoioni kotlovi 3 napa-jaju se iz suda 1 i za tu su svrhu ti kotlovi 3 podeljeni u redove od dve ili više po-jedinačnih komora, i dve serije takvih na red vezanih kotlova vezani su paralelno za sud 1.
Ugradjen u sudu 1 nalazi se plovak 4, koji s vremena na vreme stavlja u rad jedan ventil, koji razvodi isticajnu cev 6 iz koje se napajaju kotlovi 3. Ventil 5 prvenstveno sadrži par koncentričnih čaura, od kojih se unutarnja delimično obrče kreta-njem plovka, a spoljna se čaura može spo-Ija podešavati pomoču poluge 6a, čime se omogučava proizvoljno mešanje u gustini rastvora za destiliranje. Svaka čaura ima otvore i oba se sklopa otvora manje ili više poklapaju medjusobno, prema položaju plovka, ali tako, da ventil nikad nije potpuno zatvoren.
Din 30. -
'.Mali koüovi .3: sadrže zatvorene serpentine 7 za p'aru, dok kotlovi na kraju t. j. takvi, koji su najviše udaljeni od suda 1 mogu sadržati ili zatvorene ili otvorene cevi ,za paru. Svaki kotao 3 (sl. 2) sadrži dalje' ravno korito ili sud 8, u kojem je ras-poredjena izbušena serpentina 9 za uvod sloboane pare, i ova parna serpentina ide, sl. 3 oko jednog niza vodnih i razvodnih zidova 10, koji idu od dna korita na više. Bočni vodni zidovi lOa služe zato, da uti-ču na površinu rastvora i pod pravim su uglom rasporedjeni prema serpentini.
Nivoi 'tečnosti u kotlu 3 i odvod ulja sa dna reguliše se kroz kolenastu cev 11, koja je vezana za cev 12 i utvrdjena za po-lugu 13, koja je izvedena napolje i pomo 6u ko je se cev 11 može prema potrebi di-zati i spuštati. Kroz ovu cev 11 može se ukloniti najdonji sloj tečnosti ,i da ne bi cev dejstvovala kao natega na najgornjem delu iste nahodi se mali otvor za vazduh.
Na suprotnim stranama kotla nalaze se otvori 14 zatvoreni staklom, kroz ko je se može posmatrati unutrašnjost kotla, dok je pak dno kotla snabdeveno otvorom 15 koji se može normalno zatvarati i otvarati samo radi čiščenja.
Ulje i rastvarač ulaze u kotao 3 kroz cev 16, dok cev 17 služi za odvod pare ras-tvarača i vode i vodi kondenzatoru.
Način rada opisanog aparata je sledeči:
Rastvor ulazi u sud 1 i polako diže plo-vak 4, usled čega se ventil 5 pomera toliko, da se isticanje postepeno sve više za-tvara. Isparavanje rastvarača iz rastvora zagrevanjem cevi 2 postepeno obara ni-voe u sudu 1, usled čega plovak 4 pada, tako da se ventil 6 sve više otvara. Na ovaj način vrši se doticanje rastvora u sudove 3 i to u toliko hrže, u koliko je koncentri-saniji rastvor u sudu 1, koji prema torne služi kao razvodnik, naime, da odredjuje količine za rad u kotlovima 3, činjenica, što ventil 6 nikad nije potpuno zatvoren u sädejstvu sa radom plovka 4, abezbedjuje neprekidno napajanje malog kotla, bez obzira na nepravilnosti u dovodu tečnost: sudu 1.
.Sematička sl. 4 pokazuje jedan od načina vezivanja malih kotlova 3 sa sudom 1. Kod ovog je sud 1 u paralelnoj vezi sa dva freda kotlova 3 i to pomoču jedne grane 6a, dok svaki kotao 3 stoji u vezi sa kon-denzatorom preko vodova 17a. Pošto su mali kotlovi 3 podeljeni u dve serije, to je jasno, da treba samo polovinu .celokupne količine tečnosti obradjivati u jednoj seriji'kotlova, što je pak korisno, jer se vreme prelaza rastvora kroz serpentinu u korito udvostručuje, drugim rečima, omogu-
čena je jedna izvanredno velika površina isparavanja za rastvarač. Pošto su kotlovi 3 vezani na red, to se rastvor iz jednog kotla vodi u drugi, teče na korito u prvi iduč; kotao i t. d.
Drugi oblik izvodjenja pokazan je u sl. 5—7. Kod ovoga su mesto da sud 1 napaja izvestan broj odvojenih kotlova, ovi kotlovi zamenjeni večini brojem superpo-ziranih destilacionih sudova, pri čem je sve zatvoreno u jednom zajedničkom omotu. Ovaj poslednji obrazovan je jednim brojem cevnih omota, koji su gore i dole snabdeveni flanšama 19, radi lakše veze Zaptivni prsteni 20 uključeni su izmedju pojedinih flanši 19, da bi se dobila herme-tička veza. Omot je gore zatvoren poklop-cem 21 a dole pločom 22, dok svaki deo 18 ima po jedmi rupu 23 i staklenu ploču ili vratanca 24. U bližini gornjeg kraja omota nalazi se u samom omotu sud 25 bez poklcpca, koga drže krači 26, koji su uklješteni izmedju flanši 19 najvišeg para omota 18. Isticanje iz ovog suda 25 vrši se kroz cev 27 U oblika, koja odreduje vi-sinu tečnosti, koja se mora postiči, pre nego što izadje iz suda. Na najvišoj tački ove cevi predvidjen je otvor, da ne bi cev delovala kao natega. Ovaj sud 25 služi kao predhodni destilacioni sud, pri čem se dovod toplote, o čemu če docnije biti govora, vrši pomoču destilacionih para.
Ispod suda 25 postavljena su ravna korita 28, 29, 30, 31, 32 i kroz svako ovo korito tera se tečnost. Korita imaju spiralne kanale 33, u koje su uvučeni poprečni zidovi 46, sl. 7, dok korita 29, 31, 32 imaju serpentine za paru 34, 35, 36 koje su koncentrično rasporedjene sa kanalima i pri čem serpentina 36 prvenstveno otvorene ili izbušena cev za paru. Isticanje iz korita 29 i 31 vrši se kroz cevi 37, koje se mogu podešavati u odnosu na svoj položaj, da bi se mogla višina tečnosti regulisati, drugim rečima, čime se može vreme obrade tečnosti menjati u svakom koritu. Ispusr: iz korita 28, 30, 32 su na protiv obrazova-ni delovima 40, koji su predvidjeni u bližini gornjeg oboda. Svi ispusti su rasporedjeni tako, da obradjena tečnost teče spiralnim tokom od centra najvišeg korita ka obimu istog, na kome se nalazi preliv 40, tako da tok rastvora ide u prvo iduče korito 29 niza i to sa obima ka centru, u koji cev 37 vodi tečnost u srednji deo korita 30 i t. d.
Korito 28 je u sredini držano koritom 29, dok pak korita 29 i 31 imaju prstena-ste obimne flanše, koje se mogu uklještiti izmedju susednih delova 18 i flanši 19. Korito 30 drži cev 38, koja služi za ispust para i vodene pare. Ova cev ide na više
počev n d prostora ispodkoritaSh Korito 32 noše krači 39, čiji su donji krajevi flanša uklješteni izmedju flanše 19 dela 18 i ploče 22. Na donjoj (osnovnoj ploči) omota postavljena je najzad cev 41, ko ja je prvenstveno izbušena. Prostor iznad korita 30 i 31 vezan je sa prostorom ko ji se nalazi neposredno ispod korita 25 pomoč» prstenastog hodnika 42 obrazovanog kratkem cevi 43. Cev 43 drži korito 28 uz korito 29 i postavljena je koncentrično oko izlazne cevi 38 za pare. Ova cev 38 isteže se delom u glavni izlaz 44 za paru, koji je u svom položaju obezbedjen oko srednjeg izlaznog otvora 45 u poklopcu 41. Cev 44 stoji u vezi sa kondenzatorom i ima obič-no na svom krivom delu 47 jedan ulaz koji kondenzovanu vodenu paru i sprečava ulaz ovog u sud 25. Sud 25 i ispod ovog raspo-redjena korita imaju po jedan zavrtanjski čep 49 za ctakanje, i svaki od ovih čepova rasporedjen je na odgovarajucem odstoja-nju od otvora 23. Na dnu aparata pred-vidjen je izlazni otvor 50 za ulje, kop je u vezi sa cevi 41 oblika U, ko ja je na-činjena tako, da nivo ulja u sudu stoji ne-što ispod korita 32.
Dva ili više takvih uredjenja sa super-poziranim koritima u vrlo su dobroj vezi, paralelnoj, sa sudonn 1 opisane vrste.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za destilisanje rastvarača iz rastvora, koji proističu iz ekstrakcije ulja pomoč» rastvarača, naznačen time, što se smeša ulja i rastvarača obradjuje u prethodnom destilacionom sudu koji služi kao regulator za one količine rastvarača, koji treba da ispari pomoču nekog broja malih destilacionih komora (kotlova) ko-je su paralelno ili na red vezane i omogu-čavaju neprekidno, regulisano destiliranje tečnosti.
2.	Sprava za destilisanje rastvarača iz rastvora, koji proističu iz ekstrakcije ulja pomoču rastvarača, naznačena sudom-re gulatorom, koji se upotrebljava da tečnost za destilisanje vodi u veči broj komora za destilisanje, i koji je načinjen i rasporedjen tako, da dovod tečnosti ka komorama teče neprekidno, nezavisno od nepravilno sti u napajanju regulatcra iz ekstrakcio-nog postrojenja.
3.	Sprava po zahtevu 1, naznačen kom-binovanim sudom regulatorom, koji ima isticajni ventil, koji je regulisan visinom tečnosti u sudu, usled čega zbog isparava-nja rastvarača iz rastvora postepeno pada višina tečnosti rastvora i omogučava pri-micanje rastvora malim komorama sa ta-kvom brzinom, da se rastvor sa večom
koncentracijo»! u sudu-regulator,» postepeno ponje.
4.	Sprava po zahtevu 2 ili 3, naznačena večini brojem grejanih korita, koja su u zajedničkom omotu postavljena jedna iznad drugih i kroz ko je sve prolazi tečnost za obradu, pri čem su predvidjena sredstva z-a- odvod pare rastvarača i regulišu dubinu tečnosti u svakom koritu.
5.	Sprava po zahtevu 2 ili 3 naznačena time, što je sud regulator načinjen sa ventilom razvodjenim plovkom, koji je ventil vezan sa cevima za veči broj destilacionih komora, ko je su paralelno ili na red paralelno rasporedjene i koje svaka ima po jedno korito sa zagrevanom serpentinom duž koje teče tečnost, pri čem su predvi-djene pregrade u koritu za vodjenje tečnosti duž serpentine, zaiti m što pošto ji u samom destilacionom sudu jedna zagrevna serpentina kao i sredstvo, koja se mogu podešavati za regulisanje dubine tečnosti, sa koje ona potiče iz pom. suda.
6.	Sprava po zahtevu 4 naznačena time, što su pregrade u koritama prvenstveno rasporedjene pod pravim uglom prema serpentini, koje pregrade menjaju slojeve tečnosti za vreme proticanja duž korita i oslobadjaju sveže površine istih sa kojih može ispariti rastvarač.
7.	Sprava po zahtevu 6, naznačena time, što su zagrevne serpentine koncentrično rasporedjene u spiralnim kanalima u koritu, dok na dnu omota postoji otvo-rena cev za paru, pri čem sa dna ide srednja isticajna cev za pare rastvarača i vodenu paru, koja cev na svom gornjem kraju stoji u vezi sa glavnom isticajnom cevi.
8.	Sprava po zahtevu 2, naznačena sudom regulatorom j večini brojem destilacionih komora, koje su na red, paralelno ili na oba načina istovremeno vezane sa pomenutim sudom, kao i sredstvima, koja tom sudu dopuštaju da dejstvuje kao komora za prethodno destiliranje u vezi sa sredstvima za obezbedjenje neprekidnog oticanja tečnosti iz pomenutog suda nezavisno od nepravilnosti u priticanju istom, zatim koritama, koja su rasporedjena u pom. destilacionim komorama, pregradama i vodnim Židovima, koji omogučavaju proticanje tečnosti duž korita, zagrevanim serpentinama u nekim ili u svima koritama i sredstvima za pravilan odvod tečnosti,- iz pomenutih korita tako da je dubina tečnosti promenljiva u svakom koritu.
9.	Sprava po zahtevu 8, naznačen cilindričnim omotom, napojnim sudom na vrhu omota i večim brojem superpoziranih korita u omotu, pri čem su u koritima rasporedjene pregrade tako, da tečnost u
sufcdiventna korita teče u obrnutom pravcu, pri čem su ova korita snabdevena sredstvima za re^ulisanje višine tečnosti u svakom koritu, uz to sva ili neka korita imaju zagrevne serpentine, dok dno omota imaju jedmi ko m or u sa otvorenom grejnorn cevi iz ko je izlazi centralna cev za odvod rastvaračevib para i vodene pare, koja je cev u vezi sa izlaznom cevi na vrbu omota.
H). Sprava po zahteva 3. naznačena time, št o se isticanje iz suda regulatora po-
dešava ručnom kontrplom, da bi se mogla po volji menjati gustina rastvora.
11. Sprava po zahteva 4, 6, 7, 8 ili 9 naznačena time. Sto su isticajne cevi iz de-stilacionih komora obrazovane cevastim delovima koji se niogu podešavati u svoni visinskom polcžaiju radi menjanja dubine tečnosti, koja treba da se postigne u svakom destiladonom sudu pre nego što se tečnost i sprazni neprekidnim odvodom tečnosti sa dna svake destilacione komore.
Ad pa feni- brof5704-.

y‘'.
v-- -
_r *.->
J
1



Ad patent broj5704-.

V’iv:-c-vr--	-	-■	:'rvv.
S.V

......................■ ■






■- ■ '• •'






■ • - • ,
■



- / *





.
*




■ • ■
• >'K •



'•


















.
..........................................
' '
' -
N*	^
••
:•
'

'



. - ■ -
- .
... .., ,

. .. .
• A-.	.	...

F/S.e