KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 43 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 decembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9284
Ochsenbeii\ Walter, mehaničar, Bern, Svajcarska.
Pogon brojača na mašinama za štempliranje i t. sl., koje su snabdevene točkovima
sa zupcima, koji se mogu umeštati.
Prijava od 9 aprila 1931.	Važi od 1 decembra 1931.
Traženo pravo prvenslva 12 aprila 1930 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na pogon brojača na mašinama za štempliranje, koje su snabdevene točkovima sa zupcima koji se mogu umeštati (uvlačiti', kako bi se brojači mogli korisno upotrebiti kod štemljujučih mašina, kod kojih se, kao šlo je poznalo, vrši samo sumiranje brojeva, odn. sumiranje otštampanih vrednosti. Več je činjeno više predloga, da se brojni koturi mašina za računanje osiguraju protiv obrtanja ili preskakanja, kad se ne nalaze u radnoj vezi sa točkovima koji imaju zupce na uvlačenje, odn. poluge, koje na jednom kraju savlađuju zaprečni ili zupčani točak brojača a na drugom kraju bivaju upravljane ispadima ili osloncima dotičnog točka sa zupcima na uvlačenje. Točkove sa zupcima na uvlačenje zvaćemo u ovom o-pišu kraće: uvlačni ločkovi. Kod naprava, kod kojih uvlačni točak radi pogona brojača mora da se aksialno pomera, uključivanje uvlačnog točka u brojačev zupčanik je vezano sa teškoćama, ako zupci ne odgovaraju tačno jedan drugom. Ako zapreč-na poluga ima samo zadatak da spreči o-pasnost preskakanja, to je brojač, za sve ostalo vreme, zaprečen pomoću opruge koja dejstvuje na zaprečnu polugu, pa je prema tome za ovo vreme poništena korist prinudnosti pogona.
Pronalasku je cilj da kod takvih brojač-kih mehanizama, naročito za štemplujuće mašine, postigne trajno prinudnu zapreku, dakle^ bez primene opruga. U ovom cilju zaprečna poluga hvata pomoću dva ispa-
da preko bočno odmaknutih uvlačnih zuba, odn. preko bočnog venca uvlačnog točka i pomoću točka za uvlačenje zubaca koji se obrće. Zaprečna poluga biva prinudno podešena iz jednog krajnjeg položaja u drugi
1	u njemu održavana. Radi prenošenja desetica, zaprečna poluga je oslonjena na član, koji se nalazi u pokretnoj vezi sa prebacujućim članom, koji biva pokretan članom za prenošenje desetica tako, da zaprečna poluga pri nošenju desetica biva izmaknuta i po tome ponovo uključena. Pošto se u celom mehanizmu ne nalaze nikakve opruge naprava za brojački pogon radi pouzdano.
Na nacrtu su pretstavljena dva primera izvođenja predmeta pronalaska i jedna varijanta. Sl. 1 pretsiavlja čeoni izgled pogona brojača odn. presek po liniji I—1 iz si. 2, pri zaprečnim brojnim koturima. SI.
2	prelstavlja horizontalni presek po liniji II—II iz si. 1. SI. 2a pokazuje presek kroz uvlačni točak po liniji Ila—Ha iz sl. 1 duž uvlačnog zuba. SI. 2b pokazuje presek po liniji Ilb—Ilb iz si. 1 pri izvađenom uvlač-nom zubu. SI. 3 pokazuje delimičan izgled zaprečne poluge kod brojnih koturova, koji su pogonjeni pomoću uvlačnog točka. SI. 4 pokazuje delimičan izgled zaprečne poluge kod prenošenja desetica, u radu. SI. 5 i 6 pokazuju članove za prenošenje desetica i si. 7 pokazuje presek po liniji VII—VII iz si. 4. — SI. 8 prelstavlja presek kroz drugi oblik izvođenja. SI. 9 pokazuje delimično izgled odozgo na si. 8
Din. 30.
i delomičan horizontalan podužni presek po liniji IX—IX iz si. 8. SI. 9a pretstavlja zubac za naknadno uključivanje. SI. 9b pokazuje uključnu polugu za desetice, u radnom položaju. SI 11 i 12 pokazuju zapre-čavanje brojnih koturova. SI. 13 pokazuje izgled odozgo na brojački pogon sa pripadajućom zaprečnom polugom i uključnom polugom za desetice. SI. 14 pokazuje izdvojenu uključnu polugu za desetice, gledanu o-dozgo. SI. 15 je izgled odozgo na izdvojenu zaprečnu polugu desetične uključne poluge. SI. 16 i 17 pokazuju u izgledu jednu varijantu uključivanja desetica, za drugi oblik izvođenja, u raznim položajima.
Na ležečem šupljem cilindru 1, kod mašina za računanje sa uvlačnim točkovima, postavljeni su na poznat način uvlačni to-čkovi 2, jedan pored drugog, čiji uvlačni zupci 3, koji su pomerljivo vođeni po radialnim žljebovima na poznat način zahva-taju pomoću bočnog čepa 3b u bočni žljeb 4a prstena 4 tako, da ovi usled obrtanja prstena 4 pomoću zahvatnika 4b ili kakve druge podesne naprave bivaju izvučeni napolje i time se mogu iz položaja nedej-stvovanja (sl. 1 i 2 desno) podesiti u radni položaj i obratno iz ovog radnog položaja biti ponovo vraćeni u položaj nedejstva. Svaki uvlačni zubac ima na svom spolj-njem kraju, na strani dotičnog točka 2 bočno odmaknut krak 3a, koji pri uvučenom uvlačnom zupcu leži u izrezu na obimu točka. Uvlačni zupci, koji su izvučeni upolje t. j. koji su podešeni u radni položaj, pri obrtanju cilindra 1 i uvlačnih točkova u smeru strele, dolaze u zahvat sa međutoč-kom 6 dejstvuju pomoću ovog na zupčanik 7, koji je u stalnoj vezi sa brojnim koturom 8. Redovi uvlačnih krakova kod točkova, koji sleduju jedan za drugim, pome-reni su međusobno za svoju dužinu, usled čega zupčanici 7 i brojni koturi mesnih vrednosti, koje sleduju jedna za drugom, bivaju jedan za drugim obrtani i desetič-no uključivanje koje je preneseno na točak brojačkog mehanizma, pada po vremenu zajedno sa pogonskim kretanjem, koje je pomoću odgovarajućeg uvlačnog točka prenesenog na točak mehanizma. Pored međutočka 6 nalazi se poprečni kotur 9, koji je sa ovim čvrsto vezan, i točak 10, koji po svome obimu ima dva zuba 11. Sa prazninom između ovih zuba poklapa se izrez 12, koji je postavljen na obimu za-prečnog kotura 9. Kotur 9 služi za zatvaranje mehanizma 13, koji pokazuje tri široka i tri poluširoka zupca i točak 10 služi za obrtanje poslednjeg za jedan stupanj pri prelazu brojnog kotura od 9 na 0. Mehanizam 13 za prenos desetica slobodno se obrće po svojoj osi 14 i sa zupčanim
mehanizmom 15 obrazuje jedno telo. Zupčani mehanizam 16 dejstvuje pri svom o-brtanju na međutočak 6 najbliže sledeče jedinice. Sad opisani prenos desetica je opšte poznat kod brojačkih pogona. Između brojačkih mehanizama 13 i 15 nalazi se prebacujući član 16, koji je sa ovima stalno vezan, i koji je približno trouglastog oblika, po obimu. Ovaj prebacujući član se nalazi u ispadovom prorezu 17 poluge 19, koja je smeštena kod 18 i proizvodi, pri obrtanju zupčanih mehanizama 13 i 15 za jedan stupanj, jedno skretanje poluge 19 u stranu i prema gore. U prorez 20 poluge 19 hvata čed 21 pljosnate poluge 24, koja se može pomerati na više i na niže po dvema vodiljama 22 i 23. Poluga 24, koja pripada prvoj dekadi (si. 7 desno), jeste nepomična. Poluge 24 nose pored međutočka 6 dvokraku zaprečnu prlugu 26, na čepu 25, koja je slobodno obrtna. Skre-ćuće kretanje poluge 26 biva ograničeno pomoću njenog izreza 27, u koji zahvata čep 28 poluge 24. Na strani koja je okrenuta međutočku 6, zaprečna poluga 26 ima na donjem kraju zaprečni čep 29 i na gornjem kraju dva ispada 30 i 31, koji zajedno dejstvuju sa kracima uvlačnih zubaca 3 ili sa vencem 5, koji po obimu uvlačnog točka bočno otstoji sa strane kraka 3a, i koji se nalazi između krajeva reda uvlačnih krakova. Normalno, t. j. obično, poluga 24 zauzima svoj gornji krajnji položaj i venac 5 hvata između oba ispada 30 i 31 usled čega zaprečna poluga 26 pomoću svog čepa 29 biva držana u zahvatu sa međutočkom 6, i ovaj je osiguran protiv obrtanja.
Pri obrtanju šupljeg cilindra 1 sa uvlačnim točkovima 2, pomoću prvog uvlačnog zuba 3, koji je podešen u radni položaj, i koji nailazi na ispad 30, biva stavljena izvan dejstva zaprečna poluga 26, t. j. biva dovedena izvan zahvata sa zubom 6 (si.
3). Time zupčanik postaje slobodan u odnosu na obrtanje. Svi zupci uvlačnog točka, koji se nalaze u radnom položaju, mogu se sad slobodno kretati između ispada 30 i 31 i obrtati zupčanik 6. Prvi uvlačni zubac 3, koji je podešen u položaj mira nailazi na ispad 31, koji je gore prema unutra zakošen i obrće time zaprečnu polugu 26 ponovo natrag u njen zaprečni položaj. Sledeči venac 5 za održavanje drži zaprečnu polugu 26 u zaprečnom položaju.
Prenošenje desetisa sa jedne vrednosti mesta na najbližu sledeću vrši se prema sledečem: Pri prelazu jednog brojnog kotura od “9“ na “0“ zupci 11 dotičnog kotura 10 dospevaju u zahvat sa odgovarajućim mehanizmom 13 i obrću ovaj sa pre-bacujućim članom 16. Pri tome poluga 19
biva najpre naniže kretana šio ima za posledica i kretanje poluge 24 i zaprečne poluge 26. Ovim poslednja poluga dospeva izvan zahvala sa zupčanim 6 za pogon najbliže sjedeće jedinice (dekade) tako, da ovaj zupčanik odn. najbliži sledeči brojni kotur biva pomoću zupčanog pogona 15 obrnut za jedan stupanj, t. j. dalje uključen. Posle toga pomoću prebacujućeg člana 16 poluga 19 sa polugom 24 i zapreč-nom polugom 26 biva ponovo kretana na više i pomoću poslednje biva ponovo za-prečen zupčanik 6. Zupčanik 6 odn. brojač na taj način ne može ni za vreme pogona pomoću običnih uvlačnih zubaca 3, ni za vreme prenošenja desetica u preva-rnoj nameri, t. j. rukom, biti obrtan spolja, jer ili je zaprečni čep 29 u zahvatu sa zupčanim točkom 6 ili kad ćep 29 biva doveden izvan zahvata, uvlačni zupci odn. jedan zubac zupčanog mehanizma 15 nalaze se u zahvatu sa zupčanim točkom 6.
Kod oblika izvođenja koji je pretstavljen u si. 8—15 brojni koturi dobivaju pogon, na poznat način, posretstvom međumeha-nizma 6, 7 sa uvlačnih zubaca 3 uvlačnog točka 2. Krakovi zubaca 3 nalaze se u si. 8 na strani uvlačnih točkova, koja je okrenuta posmatraču. Mehanizam 6 brojnih ko-turova biva upravljan zaprečnom polugom 26‘, koja se nalazi na nepomičnoj osi 25, i koja se po njoj može slobodno obrtati, a hvata sa oba bočno odmaknuta ispada 30 i 31 ‘ sa strane preko uvlacčnih zubaca ili bočnog venca 5 uvlačnog točka. Na osi 25‘ je pored drugog, trećeg i četvrtog mehanizma 6 brojnih koturova prema pripadajućoj zaprečnoj poluzi 26‘ postavljena slobodno obrtno poluga 13’, koja je snab-devena sa dve bočne zakačke 11‘ i 12‘-Obe zakačke 11‘ i 12* su gore tako zako-šene, da zajedno obrazuju konusni ulazak za naknadno uključujući krak 14‘, zupca 15* koji se u si. 9 u drugom, trećem i četvrtom uvlačnom točku (odozdo) može po-merati u radialnem pravcu. Naknadno uključujući zubac 15* nosi, u produženju kraka 14V dakle na strani krakova zubaca 3, krak 16‘, koji strči u domašaj ispada 30* i 31* odgovarajuće zaprečne poluge 26*. Naknadno uključujućem zupcu slednje na sirani kraka 14 čep 17* za povratno postavljanje, pomoću kojeg, po izvršenom uključivanju desetica, uključna poluga 13’ za desetice biva iz radnog položaja (si. 10) povučena u položaj mira (si. 8). Uključna poluga 13’ za desetice ima bočno pomereno produžene 18’, koje strči na niže upolje preko osef 25’, i koje nosi ispad 20, koji strči prema gore u domašaj palca 19’ za uključivanje desetica. Palac 19’ je čvrsto vezan sa svagda prednjim, u si. 9 donjim meha.
nizmom 6 brojnih koturova i pri svakom obrtu poslednjeg prebacuje uključnu polugu 13’ za desetice iz položaja mira (si. 8) u radni položaj (si. 10). Da bi desetična uključna poluga ostala u položaju, u kome je bila podešena, produženje 18’ je snab-deveno sa dva odmorišta 21’, 22’, u koja zahvata zaprečni zubac 23’. Ovaj zaprečni zubac biva održan u zahvatu sa odmoriš-tem 21’ ili 22’ pomoću opterećujućeg i za-prečnog kraka 24’. Svi zaprečni zupci 23’ i kraci 24’ postavljeni su slobodno obrtno na zajedničkoj osovini 23“. Krak 24’ leži u ravni kraka 14’ uvlačnog točka, koji pripada najbližem predajem stupnju (dekadi) i vođen je duž putanje ovog kraka. Naknadno uključujući uvlačni zupci 15’ i čepovi 17’ jedno za drugim sledujućih uvlačnih točkova su po obimu međusobno pomere-ni. Dužina kraka 24’ je tako odmerena, da čep 17’ najbližeg prednjeg uvlačnog točka koji se nalazi u svojoj ravni oscilisanja izlazi iz njegovog domašaja tek, kad je krak 17’ ovog točka u zahvatu sa zaprečnom polugom 26’. Dokle god se čep 17’ nalazi još u domašaju poluge 24, ova ne može oscilisati prema gore, zapirač 23’ dakle ne može da izađe iz odmorišta 22’ i prema tome ni desetična uključna poluga 13’ ne može biti izvedena iz svog položaja, ore no što pripadajući krak 14’ potpuno ne prođe pored dotičnog mehanizma 6 brojnih koturova.
Pomoću uvlaćnih krakova (štapova, pri obrtanju ločkova, zapirači 26’ bivaju upravljani na način, koji je opisan u prethodnom primeru, t. j. bivaju sa zupčanim mehanizmom 6 dovedeni u i izvan zahvata. Za naknadno uključivanje brojnih koturova za desetice, stotine i hiljade, svaki put pri prelazu od 9 na 0, pomoću palca 19’ za uključivanje desetica, poluga 13’ biva svaki put prebačena izpoložaja mira (si. 8) u radni položaj (si. 10). Pri ulasku zupca 14’, 15’ dotičnog uvlačnog točka između zakački 11’ i 12 poluge 13’ za uključivanje desetica naknadno uključujući zubac biva prema svom trenutnom položaju tako podešen pomoću jedne ili druge zakačke, da dospeva u zahvat sa mehanizmom brojnih koturova. Jed-novremeno uvlačni krak 16 dospeva u zahvat sa zaprečnom polugom 26’ i isključuje isti (si. 12). Da bi ovo bilo moguće, bočni venac 5 uvlačnog točka ima izrez kod svog naknadno uključujućeg zuba. Čim je izvršeno uključivanje desetica, pomoću čepa 17’ zapirač 13’ za uključivanje desetica biva natrag povraćen u svoj položaj mira i zaprečna poluga 26’ biva pomoću bočnog venca 5 ponovo dovedena u zahvat sa zupčanim mehanizmom 6.
Pomoću ovog izvođenja se postiže, u
odnosu na ranije opisani oblik izvođenja, mirniji, t. j. bezšumniji hod, ako mašina, na pr. žtemplujuća mašina za frankiranje, u kojoj je ugrađen brojač, radi sa abnormalno velikim brojem obrtaja i ako treba da se uključi više dekada, koje neposredno sleduju jedna za drugom. Osim loga bro-jački pogon po drugom primeru ima pre-imućstvo veće uprošćenosti.
Po varijanti, koja je pretstavljena u si. 16 i 17 sigurnosna poluga 24, koja je ucrtana u primeru po si. 8—15 izvedena je kao opterećujuća poluga za zapirač 23‘ i na poluzi 13” za uključivanje desetica je pored zakačke 12’ postavljena zaprečna ivica 32 uz ostavljanje slobodnog žleba 33. Sa zaprečnom ivicom 32 dejstvuje zajedno zaprečni čep 34, koji na odgovarajućem uvlačnom točku 2 bočno otstoji, tako, da, kad je čep 34 pored unutrašnje ili spolja-šnje strane ivice 32, desetična uključna poluga ne može ranije biti prebačena iz jednog u drugi krajnji položaj, pre no što zubac 14‘, 16‘, za naknadno uključivanje, prođe između zakački desetične uključuju-će poluge i neucrtane zaprečne poluge i izvršuje se u svakom slučaju uključivanje desetica. Zupci za naknadno uključivanje raznih uvlačnih točkova su’također međusobno pomereni.
Kao što je jasno iz prethodnog, i kod poslednjih izvođenja, zapreka pogonskog točka za brojne koture biva prinudno upravljana kako pri pogonu pomoću uvlančih točkova tako i pri prenošenju desetica, jer je i tamo, ili pogonski točak, ili zaprečna poluga, u zahvatu sa točkovima koji dej-stvuju na brojne koturove. Opruge se ne nalaze u celom mehanizmu, usled čega ne mogu nastupiti zastoji rada usled polomljenih opruga.
Patentni zahtevi:
1)	Pogon brojača na mašinama za štam-pliranje i t. si., koje imaju točkove sa zup-cima koji se mogu umeštati (uvlačiti) i kod kojeg su pogonski točkovi brojnih ko-turova, koji sa uvlačnim ročkovima zajedno dejstvuju, obično zaprečeni zaprečnom polugom. naznačen time, što zaprečna poluga (26), pomoću dva ispada (30, 31) hvata preko bočno odmaknutih uvlačnih zuba (3a) odn. preko bočnog venca (5) uvlačnog točka (2) i pomoću vlačnog točka, koji se obrće biva prinudno podešena iz jednog položaja u drugi i u njemu biva održavana.
2)	Pogon brojača po zahtevu 1 naznačen time, što je zaprečna poluga (26) na-
slonjena na član (24), koji se nalazi u pokretnoj vezi sa članom (16) za prebacivanje, koji biva pokretan članom (13, 15) za prenošenje desetica tako, da zaprečna poluga biva izmaknuta pri prenošenju desetica i po tome biva ponovo uključena.
3)	Brojački pogon po zahtevu 1—2, kod kojeg član za prenošenje desetica ima dve zupčana mehanizma, naznačen time, što između oba zupčana mezanizma (13, 15), prebacujući član (16) koji je sa istima u čvrstoj vezi, biva obuhvaćen polugom (19), koja pri obrtanju prabacujućeg člana tako pomera polugu (24), koja je s njime u pokretnoj vezi, da zaprečna poluga sa zupčanim točkom (6) biva privremeno dovedena izvan zahvata.
4)	Pogon brojača po zahtevu 1 naznačen time, što poluga (13’), koja je snabde-vena sa dve bočne zakačke (ll’, 12'), i koja vlada zupcem (14‘, 15‘, 16‘) koji se slobodno može pomerati po uvlačnom točku (2), i koji ima na obe strane strčeće krake (14‘, 16‘), za uključivanje desetica pomoću uključnog palca (19‘) brojačkog mehanizma (6), biva tako podešena, da naknadno uključujući zubac biva pomoću poluge (13‘) doveden u zahvat sa brojač-kim mehanizmom (6), brojačeva zaprečna poluga (26’) biva izmaknuta i brojačev mehanizam biva dalje uključen za jedan stupanj.
5)	Pogon brojača po zahtevu 1 i 4 naznačen time, što zahvalna poluga (13‘) za uključivanje desetica, ima produženje (18‘), koje je snabdeveno odmorištima (21‘, 22‘). i u čija odmorišta zahvata zapirač (23‘), koji je kruto vezan sa opterećujućim i zapirućim krakom (24‘), koji je prema njemu bočno pomeren, koji se nalazi u ravni uvlačnih štapova najbližeg prednjeg uvlačnog točka i ima takvu dužinu, da prebacivanje zahvalne poluge (13‘) za uključivanje desetica dopušta tek onda, kad se oslobodi njena putanja oscilisanja pomoću čepa (17‘) za povratno postavljanje, koji sleduje pomenutom redu uvlačnih štapova.
6)	Pogon brojača po zahtevu 1 i 4 naznačen time, što zahvalna poluga (13‘) nosi zaprečnu ivicu (32) uz ostavljanje žleba (33) između ivice i zahvalnice (12‘), sa kojom zaprečnom ivicom (32) dejstvuje zajedno zaprečni čep (34) koji se nalazi na odgovarajućem uvlačnom točku (2) tako, da prebacivanje uključne poluge (13‘) za desetice iz jednog u drugi krajnji položaj nije moguće, dokle god se naknadno uključujući zubac nalazi između zahvalnica (ll’ i 12‘ odn. 30’ i 31‘) i dok uključivanje desetica nije izvršeno.
s
7
8
□E.
U U

v

v, -

v





%	; i V |
'

L :
'M
■	:	-A....
' ■ M .

:
^ .. .. .




■i.-.


• .
I

;
r


'C,
.









' \ :■ ■	1 /i ■ ■,











i



Adpatent broj9284.
Adpatent broj9284.