ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
Stručno Udruženje Ložačn Državralt* Železnica 1 Brodova u Beogradu Glasilo Udruženla Kurjačev Državni tl Železnic ln Brodo v v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
год хш
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12 дин.	Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.	1 s h a j a 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.	Београд 10 Фебруар1936 Beograd 10 Februar 1976 Beograd 10 Februar 19^6
SpO] Z
Из Облвсне Упрпве Београд II.
при Дирекцији речне плобидбе
Извештавамо све чланове да he се у смислу члана 68 Правила удружења одржати IV редовна годишња скупштина на дан 16 фебруара 1936 године у кафани „Посавина" Карађорђева улица бр. 9 до савског приста ништа у Београду са следећим дневним редом:
1)	избор претседника, секретара и два оверача за-писника скупштине;
2)	извештај претседника Обласне управе за рад
1935/36.
3)	извештај секретара Обласне управе;
4)	извештај благајника Обласне управе;
5)	извештај Надзорног одбора Обласне управе;
6)	давање разрешнице старој управи;
7)	бирање нове управе; и
8)	разно: молбе, жалбе, предлози и др.
Скупштина he почети свој рад у 8 часова пре
подне у случају недоласка довољног броја делегата од-ложиће се за један час касније и после овога проду-жити свој рад.
17 јануара 1936 године у Београду
Обласна уарава ложача бродова
Iz Obim Uprave Beograd II.
pri Direkciji rečne plovidbe
Izveštavatno sve članove da če se u smislu člana 68 Pravila udruženja održati IV redovna godišnja skupština na dan 16 februara 1936 godine u kafani „Posavina“ Karađor-đeva ulica br. 9. do savskog pristaništa u Beogradu sa sledečim dnevnim redom.
1)	izbor pretsednika, sekretara i dva overača zapisnika skupštine;
2)	izveštaj pretsednika Oblasne uprave za rad 1935/36.
3)	izveštaj sekretara Oblasne uprave;
4)	izveštaj blagajnika Oblasne uprave;
5)	izveštaj Nadzornog odbora Oblasne uprave;
6)	davanje razrešnice staroj upravi;
7)	biranje nove uprave; i
8)	razno: molbe, žalbe, predloži i dr.
Skupština će početi svoj rad u 8 časova pre podne u slučaju nedolaska dovoljnog broja delegata odložiće se za jedan čas kasnije i posle ovoga produžiti svoj rad.
17 januara 1936 godine u Beogradu
Oblasna uprava ložača brodova
Стрзна 2
Iz Centralne uprave Beograd.
Dostavljamo članovima našeg Udruženja sledeče.
Na zahtev pojedinih Oblasnih uprava, a pošto je već protekla skoro i puna godina od vanrednog kongresa do danas, izveštavamo članove da će se u smislu čl. 44. tač. 2 održati u Beogradu na dan 6 i 7 februara vanredna tednica u prisustvu sviju pretsednika i sekretara Oblasnih uprava na kojoj će se rešavati hitna naša pitanja za koje je sednica i pozvana o radu dosadanjem da bi se izvestili delegati Oblasnih uprava, koji će na ovu i zasedavati.
Po završeno! sednici i donetoj rezoluciji svaki pret-sednik i sekretar doneće potreban materijal za svoje Oblasne uprave i taj sav materijal, koji je za rezoluciju na dan 7 februara 1936 godine, predaće se gospodinu Ministru saobraćaja radi donošenja dalje njegove nadležne odluke. Pored posete gospodinu Ministru saobraćaja delegati će posetiti i našeg Počasnog pretsednika i Generalnog direktora gospodina Ing. Dimitrija Naumovića, kome će svi pretsednici čestitati njegov veliki položaj i ujedno ga upoznati ukratko o detaljima rada Udruženja i predatoj rezoluciji po našim društvenim traženjima.
Do sada je Centralna uprava mnogo puta učinila potrebne korake za svo članstvo kod gospodina Ministra i gospodina Generalnog Direktora za pojedina naša aktuelna pitanja, ali ono što se nije moglo dati ostalo je bezuspešno, jer mi za to kao vođe Udruženja nismo krivi, ni u mogućnosti, da se nešto povrati, ako je uzeto nekim Zakonom ili Uredbom, ali krfo svesni sinovi i službenici državni moramo se uvek pokoravati odredbama Zakona i Uredaba, koje donose naše starešine i vođe uprava.
U buduće, kao i do sada, nastade se i radiće se uvek na tome, da se u koliko je moguće da i nama zadovoljenje, jer naše starešine uvek vode prvenstveno računa o nama, najnižim i najtežim fizičkim službenicima, koji doprinosimo našim znojem i radom našoj Otadžbini boljitke protivno svetskoj krizi.
22. I. 1936 godine
u Beogradu	Uprava.
Iz Centralne uprave udruženja ložača
Centralna uprava više puta je u toku ove i minule 1935 godine tražila i preporučivala svima Oblasnim upravama na teritoriji naše Kraljevine Jugoslavije da sav materijal, koji imaju za novine uvek dostavljaju do 1 u mesecu, ali na ova naša traženja nažalost slabo su poklanjale pažnju Oblasne uprave pa nas tako reći za ovih čitavih godinu dana niko nije pomagao u sarađivanju našeg stručnog glasnika. Smatramo, da kada se jedanput pa i više puta nešto traži od Oblasnih uprava, onda te uprave treba i da postupe u svačemu na naše zahteve. Pored ovolikih naših traženja i ovoga puta preko našeg lista „stručni ložač“ ape-lujemo ne samo na Oblasne uprave, već i sve članove, da nas u pogledu sarađivanja našeg lista uvek potpomažu i materijal za novine dostavljaju na adresu: Centralne uprave udruženja ložača drž. železnica i brodova pri ložionici Beo-
grad, kako bi se time dala mogućnost da članovi vide da i drugi nešto pišu u list a ne samo ova uprava, a pored toga samo članstvo bi se upoznalo sa celokupnim radom našeg udruženja.
Smatramo ovom prilikom da će biti ovo poslednja opomena na Oblasne uprave i da će u buduće shvatiti poziv našeg rada, potpomoći nas u sarađivanju i odazvati se u svakom pogledu.
Molimo da se po ovom našem zahtevu u koliko je moguće u svemu potpomognemo i materijal dostavljate na vreme.
22. I. 1936. godina	Uprava,
u Beogradu.
Из Обласне упрабе-Београд
У прошлом бр, нашег листа објавили смо објаву, коју смо били упутили Гослодину Директору Обласне Дирекције државних железница у Београду поводом регулисања наших чланова, na смо no овој нашој упу-ћеној молби добили од Дирекције следећи извештај:
Краљевина Југославија ДИРЕКЦИЈА ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА БЕОГРАД Машинско оделење Д. Бр. 61244/35 15 јануара 1936 године
Предмет; регулисавање ложача дневничара.
Обласној упра&и удружења ложача
БЕОГР AД
У вези преставке Удружења бр. 468/35 достављене овој Дирекцији поводом регулисања ложача-дневничара, извештавамо, да се ложачи-дневничари, који су поднели молбе a испуњавају законске предвиђене услове, регу-лисавају у границама одобрених кредита и праззих места.
Морамо напоменути, да je при овоме раду било тешкоћа, јер често заинтересовани нису достављали до-кумента предвиђена Законом о државном саобраћајном особљу или пак нису благовремено поступили премз стављеним им примедбама, тако да се наЈзад и ангажо-вани кредити гасили.
Да би се горње сметње уклониле a одобрени кредити могли искоришћавати, потребно je да и Удру' жење, пре свега настане код својих чланова, да они прибаве прописана документа и убрза одговоре на no-стављене примедбе од стране Оделења.
Директор, Инж. Ђурић, с. Р'
Достављајући предње члановима наше Обласне управе Београд апелујемо на исте, да у свему посту пају у погледу подношења докумената уз молбе за ре-гулисање’ и на захтев Оделења достављају благовремено податке, да би се могли на време предложити за регу-
лисање и да се кредити могу искористити за наше чланове.
У нашем бр. . . . листа „стручни ложач“ ми смо Све изнели шта je све потребно од докумената за ре-гулисање, na према њему члан се може побринути и набавити ова документа, која су му потребна и спро-вести својој јединици ради даљег предлога и достав-љања Оделењу за регулацију.
О предњем извештавамо чланове на знање и по-ступак.
21. I. 1936 године	Обласна управа Бд.
у Београду.
Vanrednog kongresa održanog u Beogradu na dan 24 i 25 februara 1935 godine
(svršetak)
Pretsednik: Svaka nova uprava kad primi dužnost od stare, ona joj se zahvali. To će biti i ovoga puta.
Milovan Milič (obraća se Vrziću). Na koga se urednika to odnosi?
Mile Vrzić: Od nosi se na urednika koji potpisuje da je urednik novina t. j. g. Milovana Milića. (Veliki žagor.)
Sulejman beg Imamović: Ja predlažem da prekinemo više ovu izlišnu diskusiju, već da svi korporativno odavde odemo da se poklonimo senima našeg počivšeg Viteškog Kralja. (Svi delegati ustaju odazivajući se sa Slava Mu!) Molim da se to primi. Kad smo več ovde u blizini, mi bi smo za nekoliko sati mogli otići i vratiti se.
Pretsednik: Predlog je umešan i na svome mestu, ali treba prvo da razgovaramo sa automobilskim preduzećima oko prevoza. Jedna je mala nezgoda u tome što je naše otsustvo ograničeno.
Drag. Petrovič: Možemo vozom do Mladenovca, a od Mladenovca autobusima do Oplenca.
Pranja Vire- Ja predlažem da se od Ministarstva traže produženja otsustva bar za još jedan dan.
Mile Vrzić: Mi Slavu našu ove godine nećemo održati zbog smrti Blaženopočivšeg Kralja, i kako će se idući kongres održati u Sarajevu, ja bih predložio da prvo odemo na Oplenac pa posle da produžimo za Sarajevo. Nitšta to ne čini da li ćemo mi na Oplenac otići sada ovoga momenta ili kroz mesec dva dana.
Peračica: Lepo bi bilo otići i pokloniti se Onome koji je poginuo ža sve nas. Uzvici: Slava Mu bez razlike vero-ispovesti. Ja predlažem da se kongres održi na dan naše Slave Ognjene Marije i da onda korporativno odemo na Oplenac.
Sulejman beg Imamović: Što neki ovde kažu: nemamo Vremena to nije istina. Ja sam ubeđen da bi smo mogli otići na Oplenac i vratiti se za nekoliko časova. Ne treba tu Bog zna kakvih troškova, već samo da se poklonimo senima i da ponesemo jednu sveću za pokoj duše.
Mi možemo, kao što sam i ranije kazao sve to svršiti ža pola dana. Što se mene lično tiče, ja pristajem da idem i peške, ako hoćete i bos po ovome snegu, (Usklici: Živio. — Aplauz).
Jovan Rajič: Kako sam ja a ima ovde i ostalih mojih drugova iz Južne Srbije nalazim da mi ne bi smo mogli dobiti u vremenu, jer nam je otsustvo ograničeno. Mislim da je pao lep predlog da mi to učinimo kad bude naša Slava.
Pretsednik: Zaista vreme je kratko. Naj lepše bi bilo da mi mesto Slave tj. na dan Slave odemo korporativno i održimo pomen na Oplencu, a dotle možemo sve da pripremimo što t/eba. Da se svako javi pre toga, a Centralna uprava će poraditi da se za to dobije potrebno otsustvo. Dakle, ja predlažem da umesto Slave toga dana izvršimo taj pomen na Oplencu, a to će da bude u korist Udruženja, jer mesto Slave koja nas Košta do 10.000 dinara, mi možemo proći sa ciglo 2.000 dinara.
KONGRES JEDNOGLASNO USVAJA OVAJ PREDLOG.
Poručica pokazuje jednu propagandističku knjigu o službenicima i ložačima, od Dušana Kovasovića i moli da kongres otkupi izvesni broj primeraka.
Pretsednik: Nemam ništa protiv toga, samo prvo Centralna uprava treba da raspiše oblasnim upravama koliko će koja da kupi tih knjiga, i tako će da se radi.
Pišta /gnjat: Ja bih molio za odgovor: da li su oblasne uprave merodavne da naređuju pododborima da pozivaju delegate na kongres ili ne, ili će članovi iz svoje sredine da biraju delegate.
PretsedniK: Pravila kažu da delegate biraju skupštine, a Skupština može ostaviti odrešene ruke Upravi da ona sama bira. Ne može Obiasna uprava kazati: „Hajde ti da dođeš na kongres“, nego piše pododborima: pošaljite de-egate. (Larma). Doneta je odluka da se u Subotici pregleda ceo rad, pa će se i to pitanje o plaćanju dijurne rešiti.
Milivoje Smudja: Ja sam pretsednik pododbora iz No-Ivog Sada. Ja sam izabran da idem na kongres. Ja sam dnevuičar i pitam ko će mene platiti. Da se reši ko ima prava da određuje, da li Oblasna uprava ili pododbor i ko će dijurnu da plati. {Pretsednik: Postupiće se po pravilima! Što je bilo bilo, docnije će se drukčije raditi!)
Žika Matič: ponovo pokreće pitanje o isplati sale i ostalih troškova u „Roajalu“.
Pretsednik: Ima da se plati 200.-- dinara kako mu se i ranije plaćalo, a za resio da se obrati sudu.
KONGRES OVO JEDNOGLASNO USVAJA.
Andrija Teran iz Ljubljane: Banska uprava nije htela da primi naša pravila. Molim da se poradi kod Ministarstva unutrašnjih dela da se ta naša pravila utvrde. Tražim, dakle, da kongres donese odluku da šuta pravila primljena, jer naša pravila neće da primi niti Banska uprava niti Mesna policiska vlast.
Inž. N. Mitić: Ministarstvo unutrašnjih dela je najstarije, pa kad je već Ministarstvo odobrilo pravila, onda je to pitanje i rešeno. Može samo da se traži od Ministarstva unutrašnjih dela da naredi Banskoj upravi da primi ta pravila. To uostalom, ja ću preko Generalne Direkcije u svome izveštaju tražiti da se podejslvuje kod Ministarstva unutrašnjih dela da se to primi.
Pretsednik: Konstatuje da su ova pravila primljena na kongresu.
Ini. Ž. Mitii: predlaže da se oblasnim upravama od strane Centralne uprave pošalju sva overena pravila od strane upravnih vlasti i onda je stvar gotova.
Pretsednin: konstatnje da će tu da bude i izdatak, ali ipak slaže se sa ovim predlogom.
KONGRES JE JEDNOGLASNO USVOJIO OVAJ PREDLOG.
(Kako je g. Milovan Milič, biv. predsednik Centralne uprave tražio hitno dva časa otsustva sa kongresa, zbog bolesti u porodici, to je kongres u jednoj maloj pauzi prekinuo svoj rad.)
Pretsednik: Pre prekida sednice zahteva od Milovana Miliča da da svoj pristanak da se pokorava svakoj odluci koju kongres bude doneo za to vreme, i da se to zapisnički utvrdi.
Milovan Milić: Primam. Za dva časa ja ću da budem tu.
Pretsednik-, Nastavljamo rad.
Andrija Teran iz Ljubljane predlaže da u dnevnom redu na budućem kongresu bude tačka dnevnoga reda: Popravka pravila.
KONGRES OVAJ PREDLOG USVAJA.
Vuk Jošić predlaže da odluka splitskoga kongresa o honorarima: uredniku lista, pretsednicima i sekretarima kao i ostalim činovnicima ostane ista, tj. urednik lista da dobija 450 dinara, pretsednici uprava po 250 dinara, sekretari do 200 dinara, blagajnicima l50; dinara i honorarnim činovnicima po 250 dinara. Zatim posmrtninu za svakoga člana 1.500 dinara, a za ženu 1.000 dinara, sve kako je i u Splitu rešeno.
KONGRES USVAJA OVAJ PREDLOG.
Vuk Tošić predlaže zatim da se za počasne članove prime inžinjeri g. g. Ljubomir Isaković, šef opšteg otseka maš. odelenja direkcije u Subotici, i Jevrem Č. Gavrilović, šef ložionice u Zemunu.
Čira Tadć predlaže za počasnog člana ing. g. Živo-jina Stankoviča, šefa ložionice u Skoplju. (Prima se).
KONGRES ODOBRAVA DA SE MOŽE NAPRAVITI 500
KOMADA DIPLOMA ZA POČASNE ČLANOVE
Pretsednik: U Splitu je doneta odluka da se Centrali daje 20°/o, a ne 25°/0. Potrebno je sada da rešimo to pitanje.-da li će se tih 20°/o davati od dana našeg kongresa u Splitu ili od sada.
Žaketić: nalazi da 20% treba slati od dana današnjeg kongresa.
lug. Ž. Mitić predlaže da se od dana današnjeg kongresa daje 20°/o-
KONGRES JEDNOGLASNO USVAJA DA SE OD DANAS DAJE CENTRALNOJ UPRAVI 20%.
(Pokreće se sa ovim pitanje u poništenju kongresa u Splitu. U međusobnim raspravama dolazi do larme i mučne prepirke.)
Inž. Ž. Mitić: Ne dozvoljavam uopšte da se ovde vodi na kongresu neka diskusija o rešenju g. Ministra saobraćaja, jer to nije naša dužnost niti imate za to pravo. Pravo na rešenje g. Ministra saobraćaja ima samo Državni savet. Vi ste prošli svoju kompetenciju i izazvali ste me da moram da vam to uskratim i da vam skrenem pažnju da to nije vaše pravo. Zato vas molim govorite o svemu drugome, ali ne o rešenju g. Ministra saobraćaja M. S. Br. 22740/34. Ne dozvoljavam dakle nikakav više razgovor.
Pretsednik-, Nije ovde bilo nikakvog prepiranja o tome rešenju. Rešenjem g. Ministra saobraćaja poništen je naš kongres u Splitu i mi smo došli na ovaj kongres da raspravljamo naše stvari.
Što se tiče dijurna, ja nalazim da se dijurne moraju isplaćivati kao što su se i dosad isplaćivale. Centrala jedne delegate, a oblasne uprave druge.
Objašnjava zatim da je 80 dana proveo lutajući, tj. tražeći načina da se reši ovaj spor koji najviše tangira nas, koji smo trošili svoj novac.
Kongres rešava: Da oni delegati koji su došli u Beograd po sporu da im dijurnu plati Centralna uprava.
(Razvija se diskusija oko pitanja Milana Markoviča, delegata iz Skoplja oko isplate dijurne koje mu kao pu-nomoćnom delegatu pripada se kongresa koji je održan 1927 godine.)
Čiro Tasić: smatra da je ovaj kongres najviši forum i da rešenje po tome pitanju ima on da donese, a ne godišnje skupštine.
Lazar Filipović: predlaže da kongres donese rešenje da mu Centralna uprava ima da isplati polovinu te dijurne pošto je Markovič i suviše zakasnio u svome potraživanju.
Pretsednik: napominje da bi to trebalo da se proveri kroz knjige da li je i kome licu od 1927 godine do danas isplaćena ta tražena suma.
Pa ako se konstatuje da mu se isplati, a ako je ko drugi naplatio već tu sumu — pošto je on pokazao punovažno punomoćije iz doba toga kongresa — to da se dotično lice preda sudu.
Momo Marjanović ponavlja svoje već ranije postavljeno pitanje o zajmu od 30.000 dinara koji je tražila sarajevska uprava i ponovo apeluje na kongres da po tome donese svoju odluku.
Pretsednik objašnjava ponovo da je sarajevska uprava tražila zajam od ЗО.ООи dinara za zidanje svoga Doma koju bi sumu sarajevska uprava vratila Centrali u roku od dve godine. (Glasovi: Kako će se zvati taj Dom?)
Pretsednik: Dom udruženja ložača državnih železnica i brodova. Da li odobravate da se izda ova pozajmica. Dajem na glasanje. (Žagor).
Andrija Teran: Pristajemo da se dade ta pozajmica ali samo pod tim uslovom da se dobije odobrenje i od Ministarstva saobraćaja.
Pretseduic Možemo da pitamo Ministarstvo saobraćaja da li odobrava zajam, pa ako ono odobri da se tek onda da zajam.
KONGRES JE JEDNOGLASNO USVOJIO PREDLOG SVOGA PRETSEDNIKA
(Glasovi; Da li bi taj Dom bio imovina Udruženja ili bi bio osnovan na nekim akcijama),
Магко Marjanovič objašnjava da bi to bila čista imo vina Udruženja i da tu nema nikakvih akcija.
Za ovim se pokreće pitanje o utaji 4.500 dinara, pa je Kongres odlučio da se svi krivci predaju sudu.
Stojan Golar napominje kako je već iscrpljen dnevni red i kako se dolazi do najvažniieg pitanja, pitanja rezolucije, to predlaže da rezolucija bude što kraća, jer ona koja je donesena u Splitu, ona je bila i suviše velika.
Pretsednik: Predlažem da svaka oblasna uprava izabere po jednoga člana i da sporazumno medju sobom pretresu tekst rezolucije, koju ćemo da podnesemo g. Ministru saobraćaja.
Djurić predlaže da rezoluciju treba g. Ministru saobraćaja da odnesu Centralna uprava i pretsednici oblasnih uprava.
Pretsednik objašnjava da g. Ministar saobraćaja prima samo sredom i petkom i da bi to bilo vrlo nezgodno.
Stevan Vujičič-. Kako već ne mogu tu biti zbog ovoga primanja pretsednici oblasnih uprava, to predlažem da ode cela Centralna uprava kod g. Ministra saobraćaja u društvu sa dve oblasne uprave.
KONGRES JE USVOJIO OVAJ PREDLOG
Pretsednin prekida sednicu s tim da se nastavi u 2 sata posle podne da se sasluša tekst rezolucije.
(Sednica je prekinuta u 13 časova).
(nastavak u 2 sata posle podne)
Gospodo, nastavljamo rad! Mi smo jutros propustili da rešimo samo još jedno pitajne. Pitanja honorara pret, sednicima oblasnih uprava, sekretarima i blagajnicima. Kak0 je kongres vrhovni forum, mi to imamo i da rešimo. Mi smo u Splitu to pitanje rešili i sada ima da ga ponovimo-
(Posle kraće diskusije i međusobnog objašnjavanja donosi se odluka).
Pretsednik saopštava: Za oblasnu upravu brodara PretsedniK 150,- dinara, blagajnik 100.~ dinara i seuretar 100.- din.
Beogradska uprava: Pretsednik 200- dinara, sekretar 150,- dinara, blagajnik 100.- dinara.
Za sarajevsku upravu svima po 300.- dinara, pretsed-niku, sekretaru i blagajniku.
Za zagrebačku upravu: Pretsednik 150,- dinara, blagajnik i sekretar po 100.- dinara.
Za Ljubljanu, smatraju da je to humano — kulturna ustanova i ne traže honorar. (Buran aplauz.)
Uprava u Subotici ne traži ništa. (Smeh. — Aplauz.)
KONGRES JE OVAJ PREDLOG USVOJIO.
Đurič iz Subotice: Ja sam slobodan da dam jednu izjavu. Ja smatram za dužnost da predložim g. inž. Mitića za počasnog člana naše organizacije. (Usklici: Živeol)
Inž. Ž. Mfrzć: S obzi.om na prošlost, ja vam se zahvaljujem i žalim što se ne mogu primiti te počasti. (Žagor.)
Pretsednik: još jedno pitan,e imamo da svršimo na ovome kongresu, a to je, gde ćemo držati naš idući kongres.
Kongres je odlučio da idući kongres bude u Sarajevu.
Kongres odlučuje još jedno pitanje: da svakome onome, Koji učestvuje na Kongresu pa bio taj delegat regulisan ili bio dnevničar pripada mu dijurina za ono vreme za kolino mu traje osustvo!
Pretsednin čita tekst rezolucije. (Vidi tekst kao prilog na kraju ovoga zapisnika).
Stevan Vujičič zahteva da se u rezoluciji doda da svaki službenik ima tri puta besplatnu kartu u godini, (kongres ovo usvaja).
Franja Vire moli da se u rezoluciju unese da se služ-benici-ložači posle svršenog svoga posla ne upotrebljavaju na druge radove. (Kongres usvaja ovu napomenu).
Stojan Golo-, Mi smo ponudili g. ing. Mitiču mesto počasnog člana. G. Mitić nije hteo da se primi toga počasnog zvanja. Nalazim i smatram da se on svakako našao uvređen među nama ložačima. Ja mislim da treba da se nađe taj gospodin koji je g. Mitića uvredio da mu se izvini.
Pretsednik-, Meni kad neko nešto učini, ja to sam tražim, a ne da neko drugi traži, i nema prava da traži niko drugi nego samo dotični koji se smatra uvređenim.
lug. Mitić: Neka se izjasni g. Stojan Golo da li je to bilo da je to traženo.
Pretsednik: Ko je to tražio?
Stojan Golo: Nije tražio niko. (Žagor).
Pretsednik: Drugovi, sa ovim završavamo rad našega kongresa, Pošto pretsednik novoizabrane uprave nije ovde, ja smatram da kao prvi potpretsednik treba da učinim ono što je dužan on da učini. Mi treba sada da primimo dužnost od stare uprave, to ćemo odmah i učiniti.
Ja se zahvaljujem na izboru nove uprave i uveravam vas da će rad biti onakav kakav treba da bude i da se u buduće neće dešavati ono što se dosada dešavalo. (Usklici: Živeli, živeli!)
(Kongres zaključuje svoj rad u 16 i po časova).
Nz. Izveštavaju se članovi udruženja, da se ovaj Zapisnik nije štampao u poslednjim brojevima, zbog nagomilanog materijala, koji je morao ranije da se štampa.
Uredništvo.
Ugljevi Jugoslavije
Od Ing. M. Zdravhovića
Sagorevanje uglja na roštilju lokomotive
Tehnika vatrišta za sagorevanje uglja na roštilju lokomotive ne napreduje. Razlog je velika razlika između loko-motivskog i stabilnog kotla. Kod stabilnog kotla sa pokretnim roštiljem ne samo da se može dati, uduvanjem ispod roštilja, potrebna količina vazduha, već -se može i svakoj zoni sagorevanja dati potrebna, odnosno različita, količina vazduha. Zidovi ložišta stabilnog kotla zadržavaju toplotu i pomažu paljenju, što kod- lokomotivskog kotla nije slučaj. Zona sagorevanja je tačno određena kod stabilnog kotla, pa prema njoj i brzina rošjilja; kod lokomotive to nije slučaj. ne zbog nemogućnosti konstrukcije, već zbog visokog i promenljivog opterećenja roštilja, Količina vlage u uglju
Страна 6	Рласник ,С1ј‘«Чног Ложача
...	.r...	.	џ ----—--------------Т.-|Г	....... --- .
Број ‘1
za stabilne kotlove može biti uvek konstantna, jer se sa stovarišta može izdvojiti količina potrebna za 24 časa, što je dovoljno za prosušivanje; dok se ugalj u ten deru loko-tive izloži kiši i snegu, a uticaj vlage je veliki na toplotnu moć uglja. Na ložište lokomotive može se iz rezultata najnovijih ispitivanja ipak nešto primeniti, to je pogodnost sortimana i regulisanje vazdušue struje, u koliko je to moguće, da se izbegne lebdenje u vazduhu, dakle prekoračenje granične brzine vazduha. kao i uvođenje sekundarnog vaz-duha. naročito posle nabacivanja, što se vrlo retko čini.
Zbog velike brzine sagorevanja sloj vatre u ložištu nesme biti visok. Pri visokom sloju nastaje u donjem delu sloja zadržavanje toplote, što izaziva topljenje pepela. Istopljeni pepeo pravi „kolače“ koji sprečavanju prolaz vazduha. Slobodna površina roštilja se smanjuje kao i količina uglja koja treba na lm2 roštilja i čas da sagori, što smanjuje isparenje i rad mašine. Usled smanjene površine roštilja povećava se brzina vazduha kroz površinu roštilja nepokrivenu istopljenom šljakom. Povećanje brzine vazduha povećava brzinu sagorevanja i izaziva višu temperaturu, što može donekle pomoći ako su pokrivena mesta mala. Ako se kolač širi, povećana brzina vazduha prelazi graničnu brzinu i izaziva gubitke. Izbacivanje kolača iz ložišta izaziva gubitke usled hlađenja i izbačenog nesago-relog uglja.
Pojedini naši ugljevi imaju pepeo koji se topi pri visokoj temperaturi u ložištu, kada je rad kotla napregnut. Naročito se u ovome odlikuju liasni ugljevi i briketi rađeni od istih. Pri pažljivom loženju može se izbeći topljenje pepela. Sloj vatre sa ovom vrstom uglja nesme biti debeo i ne srne se nabacati svež ugalj preko nesagorelog uglja u vatri. Ako se ovo učini, obrazuju se u sloju vatre nesago-rela ostrvca i ispod njih nastaje topljenje pepela. Žaranje tamnih mesta mora biti površinsko.
Sloj vatre se mora udešavati prema vrsti uglja. Što više korisnih isparijivih materija u uglju, u toliko sloj vatre može biti tanji. Količina isparljivih materija u uglju ima izvesnih granica, pri biranju uglja za lokomotive. Zbog velike brzine sagorevanja uglja na roštilju lokomotive, ispuštanje gasova je naglo. Po nabacivanju svežeg uglja, a tada je najjače razvijanje gasova, temperatura u ložištu nije visoka, usled relativno hladnih zidova i nedovoljnog zračenja sloja na rožtilju, pokrivenog svežim ugljem, usled čega isparene materije ne sagorevaju potpuno i odilaze pojedinačno kao nesagoreli gasovi kroz dimnjak.
Sam proces sagorevanja uglja na roštilju je prost. To je u stvari sagorevanje ugljenika kokovanog uglja sa kiseo-nikom iz vazduha. Nije tako prost proces sagorevanja uglia iznad roštilja, t. j, sagorevanje isparenih materifa, naročito kod mrkih ugljeva koji obiluju u isparljivim materijalima. Stvarni su gubitci pri sagorevaju iznad roštilja t. j. iznad ugljenog sloja na roštilju. Iznad roštilja sagoreva vodo-nik u vodu, razvijajući pri tome korisnih 29000 kkal; ugljenih u ugljen dioksid, razvijajući pri tome 8080 kkal; ,_Za ovo je sagorevanje potrebna visoka temperatura i dovoljna količina vazduha. Potrebnu temperaturu u ložištu održava osnovni sloj, t. j. kokovani sloj uglja. Sloj mora biti tako ođmeren i usijan da nabacani svež ugalj za najkraće vreme ispusti gasove i isti sagore. Nabacivanje nesme biti u velikim količinama da se sloj zaguši. Sekundarni se vazduh
mora upuštati da bi ispareni gasovi sagoreli, naroćito pri jačem nabacivanju. Ložižte treba da ima vatreni šamotski svod dovoljno visok i dugačak. Gasovi iz uglja imaju duži put, oni sa vazduhom ne struje direktno ka cevnom zidu več su primorani da duž usijanog šamotskog svoda prave duži obilazan put, na kome će sa kiseonikom iz vazduha sagoreti. Ugljovodonične se materije, pri visokoj temperaturi ispod svoda, rastvaraju i sagorevaju, izdvajajući ugljenih koji na dužem putu — prolazeći ispod svoda — nailazi na kiseonik iz vazduha i sagoreva. Na prednjem je delu ložišta uvek najtanji sloj i najveća količina priticajnog vazduha. Ovaj vazduh se kreće duž svoda i, izlazeći sa sa-gorelim gasovima, obrazuje vreo zastor između gornje ivice svoda i tavana peći i sprečava sekundarni vazduh da direktno odilazi već ga, zagrejanog, vraća i primorava da se meša sa još nesagorelim gasovima iz uglja.
Dobar osnovni sloj kokovanog uglja, odmereno na bacivanje svežeg uglja, dobar šamotski svod i pravilno uvođenje sekundarskog vazduha, glavni su uslovi za sagorevanje ugljenih gasova, dakle za proces sagorevanja iznad roštilja.
Iz rečenoga se vidi da u koliko ugalj ima više isparljivih korisnih materija, u toliko je proces sagorevanja iznad roštilja složeniji. Prema tome je za stalno opterećenje roštilja ekonomičnije sagorevati ugalj sa manje isparljivih materija, jer je i verovatnoća u gubitcima manja. Po* godna je donja granica isparljivih delova 18°/0. Za stalno i potpuno opterećenje lokomotive pogodan je procenat isparljivih materija oko 20, što se može postići mešavinoni masnih sa mršavim ugljevima. Ova je količina isparljivih materija pogodna i za promenljiva opterećenja, ako su kratka a nisu česta.
Ugalj sa više isparljivih materija može se upotrebiti za nedovoljno opterećene lokomotive, ako su mestimično i za kratko vreme i jače opterećene. U ovom slučaju brzina sagorevanja nije velika, isto tako i količina vazduha,- nabacivanje svežeg uglja je u manjim količinama, pa je manja: i količina gasova koje ugalj ispušta i mogućnost potpunog sagorevanja obezbeđena. U slučaju potrebe za pojačanim sagorevanjem, nabacana veća količina uglja, a usled poja-čanosti rada lokomotive brži tok sagorevanja, daće potrebnu količinu toplote.
Roštilj je u ložištu lokomotive u veićni slučajeva koso položen ka prednjem delu. Pri hodu lokomotive, a usled potresa, ugalj se kreće polako niz kosu ravan roštilja. Usled toga nabacivanje nije ravnomerno po celoj površini roštilja. Nabacivanje je u većoj količini uz zadnji zid ložišta i sa leve i desne strane zida. Srednji deo roštilja i dalje ka cevnom žitu dobija ugalj. usled potresa roštilja i dejstva konusa, sa več ispuštenim gasovima od nabacane količine uglja pozadi i sa strane ložišta, te nabacivanje nije potrebno, osim radi popravke sloja, u kom se slučaju na ovaj deo roštilja retko i tanko nabaca ugalj.
Na osnovu ranije iznetih rezultata ispitivanja, pogodnog sortimana uglja je od velikog uticaja na dobro sagorevanje. Stepen klasiranja je veoma važan. Trajanje sagorevanja uglja u sloju zavisi od najvećeg zrna u jednom sor-timanu. U rovnom uglju, u kome ima zrna od 15—80 mm, trajanje reakcije najvećeg i najmanjeg zrna veoma se razlikuje. Sitnija zrna su sagorela i pepeo već propao kroz roštilje, dok su krupna zrna tek u toku sagorevanja. U sloju
vatre se obrazuju levci kroz koje hladan vazduh nesmetano prolazi. Popunjavanjem levkova nabaca se svež ugalj na još krupno komade, koje je ispustilo ili još ispušta gasove, i na tim delovima sloja nastaje gušenje vatre. Usled velike razlike u zrnima rovnog uglja, a pri napregnutom sagorevanju, nastaje labilnost u stroju. Sitnija zrna ne odolevaju brzini vazduha, lebde nad slojem i izlaze sa gasovima nesagorela. Gubitci su veoma veliki ako ugalj ni malo ne bakuje. Kvašenjem takvog uglja umanjuju se donekle gubitci, ali se doprinosi novim gubitcima usled isparavanja vode. Pitanje je da li je kvašenjem što pomoženo, jer se tačno veličina jednih i drugih gubitaka nezna. U svakom slučaju kod rovnog uglja kvašenje odmaže, jer se kvasi i veliko komade a ne samo sitno — zrnasto — što je štetno.
Stepen klasiranja treba da je što veći. Odnos najmanjeg i najvećeg zrna treba da je 0, 5 i preko toga. Za naše železnice može se isporučiti komadni ugalj od 65—300 mrn. Stepen klasiranja je 0,21 što znači sortiman veoma nepogodan. Kocka je veličine od 30—65 mm, stepen klasiranja je 0,46, znači sortiman dosta povoljan. Orah je veličine 15—30 mm, stepen klasiranja 0,5, što znači povoljan sortiman. Krupica je veličine 5—15 mm, stepen klasiranja 0,33, sortiman je nepovoljan. Prašina je veličine zrna od 1—5 mm, stepen klasiranja 0,2 mm, sortiman veoma nepovoljan.
Upotreba sitnog uglja nije šteta zbog sitnjh zrna, već zbog malog stepena klasiranja u sortimanu sitnog uglja. Kad bi se sitan ugalj mogao dobiti u sortimanu ,1—2 mm, 2—4 mm, 4 — 7 mm, 7—10 mm, 10 — 15 mm, korisno bi se upo-trebio na lokomotivi naročito kod nedovoljno opterećenih lokomotiva i na prugama bez velikih i dugih uspona.
Lokomotiva serije 389 sagori na roštilju, pri opterećenju od 483 tone, prosecno 0,23 kg uglja Dobre Sreće u sekundi (164 na kvadratni metar roštilja i čas). Za ovu količinu uglja potrebno je oko 2,73 m3 vazduha (za 50% veća količina od teorijske). Površina slobodnog roštilja je 1,4 m2 za razmak od 10 mm, prema tome je brzina vazduha kroz roštilje 1,9 m u sekundi. Ugalj Dobra sreća je sitan i mo-žć se uzeti da slobodna površina u sloju za prolaz vazduha iznosi 20%, dakle 1 m2, te je brzina vazduha kroz sloj 2,73 m u sekundi. Ako se zrno uglja Dobre sreće uzme kao kugla prečnika 2 mm, to će zaustavni pritisak vazdu-šne struje održati ravnotežu težini zrna pri brzini vazduha od 7,8 m/sek. (za težinu uglja Dobre sreće 1400 kilograma sa 20% pepela). Ako odbijemo isparljive delove 30%, potrebno je za usijano zrno koksa brzina vazduha od 6,6 m n sek., pa da zaustavni pritisak bude jednak težini zrna. Za zrno od 2 mm prečnika, oblika kugle, brzina vazdušne struje je mala da ga pokrene iz sloja i kao usijani koks. Za zrno uglja Dobre Sreće od 5 mm, prečnika zaustavni je pritisak jednak težini tela, pri brzini od 12,8 m/s, za usijani koks pri brzini 10,8 m/sek. Zrno od 5 mm vazdušna struja neče pokrenuti iz sloja. Pri velikoj brzini nedovoljno opterećenje lokomotive serije 389, na horizontali i malim usponima, priticaj vazduha je pravilan i sloj uglja će mirovati. Pvi polasku iz stanice i na velikim usponima potrošnja uglja je veća od prosečne, pa je potrebna i veća •količina vazduha. No da brzina vazduha pokrene zrno od 2 mm prečnika, potrebna je skoro 3 puta veća količina !1 Vazduha od teorijske. Prema tome sa sadanjim optereće-
njem lokomotive serije 389 neće se imati gubitaka usled sitnog uglja, sem ako je smanjena površina roštilja istopljenim pepelom, ili slobodna površina ugljenog sloja, usled topljive šljake ili rđavog nabacivanja. Sitan kameni ugalj može se upotrebiti bez bojazni na gubitke usled odilaženja sitnog uglja i koksa, sem u navedenom slučaju.
Za zrno mrkog uglja od 2 mm prečnika zaustavni je pritisak jednak težini zrna pri brzini vazduha od 6,6 mm u sekundi, a za koks (bez 30% isparljivih delova) pri brzini od 5,6 mm u sekundi. Pri istom opterećenju lokomotive serije 389 i za isti voz, utrošak uglja je u sekundi na roštilju 0.35 kg. a potrebna količina vazduha, po ranijem, 3,2 m3 u sek. Brzina vazduha kroz ugljeni sloj biće 3.2 m u sek. što znači da zrno pri malo jačem naprezanju neće odoieti vazdušnoj struji. Za zrno od 5 mm težine odgovara brzina vazduha od 10,3 m/sek. a za kokovano od 8,4 m/sek. što znači da će zrno ležati u sloju stabilno1):
Lokomotiva serije 1100, normalno opterećena, potroši na roštilju u sekundi 0,22 kg uglja Dobre sreće (na 1 nr roštilja i čas 264 kg). Potrebna količina vasduha, po ranijem, iznosi 3,82 m2/sek. Slobodna površina roštilja 1 nr, te je brzina kroz roštilje 3,82. Ako je kao i ranije slobodan prostor za prolaz vazduha kroz sloj 20%, odnosno 0,6 m2, to je brzina vazduha kroz sloj oko 6,4 met/sek., dakle skoro granična brzina vazduha za kokovano zrno od 2 mm prečnika. Pri polasku iz stanice i na usponima biće sloj vatre zrna od 5 mm prečnika labilan. Pri upotrebi mrkog uglja biće zrno od 5 na niže u sloju labilno, jer brzina vazduha prolazi graničnu brzinu za zrno od 5 mm to jest 6,5 m/sek.
Pitanje regulisanja naših članova
Da bi Udruženje moglo obezbediti egzistenciju svakom članu tj. tražiti puta i načina njihovog opstanka lcžača državnih železnica i brodova pod . stare dane kada budu nesposobni za ma kakvu našu železničku i brodarsku službu, Centralna uprava će na vanrednoj sednici, koja će se održati na dan 6 i 7 februara 1936 godine uneti u rezoluciju koja se bude predavala nadležnima, da se i oni v. d. ložači dnevničari, koji su prešli 38 godina starosti i ne mogu biti regulisani po Zakonu o drž. saobraćajnom osoblju obezbede na taj način, što če se tražiti odobrenje da mogu postati članovi Penzionog fonda po Pravilniku o radnicima saobraćajnih ustanova naše železničke službe.
Na ovaj način daće se mogućnost svakom našem članu, koji je prešao 38 godina starosti i sada se ne mc že regulisati, da može postati član radničkog Penzionog fonda, te time obezbedi pod stare dane sebe i svoju porodicu.
Ovim odobrenjem članovi bi morali plaćati redovne uloge i pored njih i nadoplatu za sve vreme za koje im bude Penzioni fond priznao radi plaćanja.
1 Videli II deo: ugalj Resava, gde se govori o uspeloj probi sa prašinastim tigljem öd 0 - 5 mm na lokomotivi serije 389.
О daljem toku rada po ovoj stvari i odobrenju izve-stićemo članstvo naknadno.
Prednje se dostavlja radi znanja.
25. I. 1936 godine
u Beogradu	Uprava udruženja.
Персоналне ствари
У службеним новинама државних саобраћајних уста-нова оштампано je следеће; у броју 2.
Регулисани:
Решењем Министра саобраћаја од 30 децембра 1936 године постављени су:
Стојановић Д. Живко, дневничар, за ложача зван. II категорије III гр. при ложионици Земун, Дирекције Београд.
(Г. д. бр. 138026)35.
Трифунац М. Аркадије, дневничар, за ложача, зван. II кат. III групе при ложионици експозитури Вел. Ки-кинда Дирекције Суботица.
(Г. д. бр. 134552) 35.
ДИРЕКЦИЈЕ БЕОГРАД
Постављења u наименовања
Решењем Генералнога директора од 16 децембра 1935 године унапређени су:
Званичници II ттегорије:
За ложача у II групу Хајн a Андреја, ложач зван. II кат. II групе;
За ложаче у II групу: АндреЈић Ж. Дооривоје, Ан-ђелковић Ђ. Стојан, Антић Ж. Велисав, Балан В. Вла-димир, Борош Н. Никола, Белић Ј. Јеремија, Бизјак И. Изан, Вукић М. Драгомир, Дриновац М. Mamo, Ђурђе-вић Д. Светислав, Живановић Р. Винко, Ивановић A. Ми-лоје, Изић Б. Љубомир, Јованчевић Д. Ранисав, Kajmana В: Рудолф, Марковић Н. Видоје, Пејовић Ђ. Боривоје, Перић Ј. Радоје, Петровић Ж. Бранко, Радввојевић М. Миодраг, Caacuh С. Вучко, Стевановић М. Теодосије, Талевић С. Пане, Ћосић М. Милош, Ђелатовић М. Гвоз-ден, ложачи зван. II кат. III групе;
ДИРЕКЦИЈЕ САРАЈЕВО званичници // категорије
За ложаче у II групу Арааовић С. Или/а, Бовано-вић С. Драгутин, Цакић A. Бајро. Чеччвац Т. Аленса, Чижек М. Mapmun, Ћурчик Ј. Мартин, Ђуракић Р. Илија, Гргић 7. Илија, Харар С. Марајан, Хускић М. Смајо. Јакиша Ј. Иван, /урица Т. Фрањо. /урица П. Cmojan, Карачић Л. Мирко, Косановић Р. Никола, Ловрић Б. Иван’ Љољаћ Р. Марко, Марковаћ М. Паво, Mamah — Пранцаа М. Фалаа, Малкаћ Н. Накола, Покрајчић Б. Душан, Прга М. Иван, Шкоро Л. Гојко, Шормаз Ј. Шац-ро, Терзаћ Т. Малан, Тодороваћ М. Петар, Томаћ — Mu-хаљеваћ Л. Иван, Трављанан М. Дујо и Укроаана С. Благоје, ложзчи званичници II кат. III групе.
ДИРЕКЦИЈЕ СУБОТИЦА
званачншш II категораје
За ложача у 1 групу Домаћ A. Jocua, ложа i зва-ничник II кат. II групе.
За ложача у II групу Давковаћ A. Игњац, Рокса A. Ивап и Трујкаћ Т. Јован, ложачи званич. II кат. III групе.
22-1-1936 године
у Београду	Управа удружења
Београд
LOMAČI!
Čitajte upustVÄ i stručno literaturu Jer se prlMižnju Ispiti.

Лож&чи! Чувајте и Јачајте своје
удружежве.

Власник за Удружење Ложача Државних Железница и Бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд
Уредник: Инж. Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица За Штампарију „Полет“, Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5, Телефон 28-139.