KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10198
Gesellschaft fur Elektrische Apparate m. b. H., Berlin—Marienfelde,
Nemačka.
Uredjaj za dobijanje podataka za gadjanje ;li t. sl.
Prijava cd 16 marta 1932.	Važi od 1 januara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 17 marta 1931 (Nemačka).
U sistemima komandovanja vatrom kod gađanja u ravni u prostoru, račun je po pravilu zasnovan na dva međusobno uspravna pravca. Vrednosti za gađanje dobivaju se iz vrednosti opažanja i kretanja cilja kao i, u datom slučaju, iz vrednosti (podataka) o sopstvenom kretanju uzimajući u obzir potrebne korekture pogodaka, kao komponente, obzirom na ove međusobno upravne pravce. Najzad je tada potrebno pretvaranje komponenata u odgovarajuće polarne vrednosti, na pr. otstoja-nju i u bočnom pravcu prema tačci pogotka. Kod sprava za komandovanje vatrom za ciljeve u vazduhu račun se većinom odnosi na horizontalnu ravan, i tada treba da se na pr. iz otstojanja cilja, koje je nađeno za horizontalnu ravan, i iz visine cilja, odredi otstojanje i visinski pravac za tačku, koja se gađa, odn. da se odredi neposredno visinski ugao topa.
Određivanje podataka o cilju iz iznade-nih komponenata mora biti moguće u vrlo širokim granicama i to sa velikom tačnoš-ću. Pri teme se naročito kod gađanja ciljeva, koji se brzo kreću, želi, da se određivanje podataka o cilju vrši prinudno.
Po pronalasku komponente podataka o cilju koje su dobivene po kakvom proizvoljnom principu računanja, na rjo sebi poznat način u odnosu na dva međusobno upravna pravca, bivaju u sinusno-ikosmus-nom mehanizmu pretvorene u veličinu i
pravac odgovarajućeg podatka o cilju. Raspored može biti tako izveden, da kon-. taktni uređaji, koji se mogu podešavati odgovarajući komponentama, bivaju jedno-vremeno na takav način uticani rezultat-nim osovinama sinusno-fcosinusnog mehanizma, da pogon sinusno-kosinusnog mehanizma, na pr. pogon dvaju elektromotora, u cilju poništenja davanja kontakta, u-vodi tada prinudno traženje veličine u o-vaj sinusne-kosinusni mehanizam, ili i tako, da komponente i rezultatne vrednosti sinusno-kosinusnog mehanizma svagda preko diferencijalnog mehanizma upravljaju skazaljke nulte tačke, koje pokazuju pogonsko kretanje koje je potrebno za podešavanje sinusno-kosinusnog mehanizma.
Pronalazak je radi; primera pokazan u nacrtu na tri različita računska mehanizma, koji su u si. 1, 2 ii 3 šematički pretstav-Ijeni. Ovii mehanizmi iznalaze otstojanje i pravac pogotka, u odnosu na cilj koji se kreće, na osnovu geometriskih odnosa koji su pokazani u sli. la, 2a i 3a.
U sl. 1 a i 2a sa Z je obeležen cilj, na pr. kakav brod, čije otstojanje E i bočni pravac cp bivaju neprekidno mereni na osma-tračkom mestu O. Pogotkova tačka S, koja pripada cilju Z koji se kreće brzinom v u pravcu strele, može na pr. biti iznađena iz privremenih promena komponenata otstojanja cilja u odnosu na pravac sever-jug i istok-zapad ili po šl. 2a iz komponenata
Din. 25.
podataka o pravcu kretanja i brzini, u odnosu na vizirnu liniju, pomoću množenja sa vremenom trajanja leta zrna. Da bi se jednovremeno dobile korekture za vetar, gustinu vazduha itd., mogu ove, biti pomoću inače poznatog računa kružnog toka (Kreislaufrechnung) uvedene u račun sa ispravnim vrednostima za pogotkovu tačku S tako da se ili po si. la već pre množenja uvedu kao vrednosti koje se odnose na sekundu vremena leta zrna ili da se po si. 2a, docnije dodadu kao ukupna vrednost vrednosti koja se dobija kao produkat iz brzine cilja i vremena leta zrna. Na isti način kao što se vodi računa o korekturama za vetar, mogle bi u datom slučaju ta-kođe biti iznađene i korekture za paralaksu i biti dodate odgovarajućim komponentama otstojanja cilja.
Pretpostavimo da u si. 3a Z pretstavija kakvo vazdušno vozilo. Iz visinskog ugla a i merenog ostajanja cilja mora tada najpre da se odredi horizontalno otstoja-nje cilja E. cos «. Iznalaženje horizontalnog otstojanja pogotka Es. cos «s vrši se tada u horizontalnoj ravni. U tom cilju tada horizontalno otstojanje OZ čilija biva razloženo u komponente a i b u pravcu kretanja cilja i upravno na pravac kretanja, koji se projektuje na horizontalnu ravan. Dužina ZS biva opet dobivena kao produkt iz brzine cilja i vremena leta zrna i biva oduzeta od komponente a koja leži u pravcu kretanja cilja. Iznalaženje horizontalnog otstojanja. pogotka Es . cos as i pravca pogotka	se vrši tada iz trougia
koji je šrafirano obeležen.
U sl. 1 sinusno-kosinusni mehanizam 1 biva neprekidno podešavan osovinom 2, odgovarajući bočnom uglu cp merenom u odnosu na pravac sever-jug, i osovinom 3, odgovarajući merenom otstojanju E cilja tako, da rezultatne osovine 4 i 5 bivaju pogonjene odgovarajući komponentama a i b otstojanja cilja. Diferencijatori koji bivaju upravljani odgovarajući ovim komponentama, na pr. mehanizmi tarućih točko-va, koji dalje nisu pretstavljeni, iznalaze tada privremenu promenu ovih komponenata, koje tada još bivaju popravljene odgovarajući korekturama koje se uzimaju u obzir usled utica ja vatre ili tome si. Ove popravljene vrednosti bivaju preko osovina 6 i 7 dovođene multiplikacionim mehanizmima 8 i 9. Ovi muttiplikacionii mehanizmi bivaju osim toga podešavani osovinom 10 odgovarajući vremenu t leta zrna. koje je iznađeno na drugom mestu, tako, da njihove rezultatne osovine 11 i 12 daju komponente a i i b,, koje u diferncijalnim mehanizmima 13 i 14 bivaju dodate komponentama koje su dobivene u sinusno-ko-
sinusnom mehanizmu 1. Na diferencijalne mehanizme 15 i 16 bivaju tada prenete komponente pogotkove tačke S. Ovima bivaju podešavani kontaktni uređaji 17 i 18, koji su šematički pretstavljeni i koji u-pravljaju motorima 19 i 20. Motor 19 preko osovine 21, konusnih zupčanika 22, diferencijalnog mehanizma 24 i osovine 25 zajedno sa vrednošću za mereni bočni u-gao 'cp podešava sinusno-kosinusni melia-nizam 27 odgovarajući pogotkovom pravcu cp s. Kao što se vidi odgovarajući pode-šavajućem kretanju osovine 25 biva obrtan kotur 28, koji nosi vreteno 30 sa vreteno-vom navrtkom 30’. Osim toga sinusno-kosinusni mehanizam 27 dobija od osovine 31, preko diferencijalnog mehanizma 32, podešenost koja odgovara mernom otsto-janju E koje je preneseno osovinom 3 preko konusnih zupčanika 33 i osovine 34 i koja odgovara diferenci Ae koja je prenesena motorom 20 preko konusnih zupčanika 35 na diferencijalni mehanizam 32. Odgovarajući ovom podešenom iznosu biva kotur 29 okretan u odnosu prema koturu 28, usled čega vreteno 30 koje je smešte-no na koturu 28 biva stavljeno u obrtanje tako, da vretenova navrtka 30’ biva podešena odgovarajući pogotkovom otstojanju Es — + Ae. Čep koji je pritvrđen na vre-tenovoj" navrtci 30’ zahvata u prorezne vodilje klizaljki 36 ii 37, koje svoju _ podešenost pomoću zupčanih poluga 36’ i 37’ i zupčanika 38 i 39 prenose na rezultatne osovine 40 i 41 sinusno-kosinusnog mehanizma 27 i dalje preko konusnih zupčanika 42 i 43 na diferencijalne mehanizme 15 i
16	u takvom smeru, da kontaktni uređaji
17	i 18 bivaju povraćeni u svoj nulti položaj. Motori 19 i 20 koji su upravljani kontaktnim uređajima 17 i 18 podešavaju dakle neprekidno sinusno-kosinusni mehanizam 27 tako, da kontaktni uređaji stalno, rezultatnim osovinama ovog mehanizma, bivaju vraćani ponovo na nulu. Osovine 21 L 44 prenose tada razlike između merenog bočnog ugla cp i pogotkovog bočnog ugla, odn. između merenog otstojanja E cilja ka pogotkovoj tačci S, dok osovine 45 i 46 neposredno dalje vode pogotkov pravac cp pogotkovo otstojanje Es.
Po sebi, moglti bi motori 19 i 20 naravno da sami (samo jedan) preduzimaju podešavanje sinusno-kosinusnog mehanizma 27, ali se preporučuje da se zadrži pret-stavljeno podvojeno podešavanje sinusno-kosinusnog mehanizma, da bi se dobio bočni ugao A<p i da bi se rasteretili motori.
Raspored koji je pretstavljen u si. 2 iznalazi komponente otstojanja ka pogotkovoj tačci S u odnosu na vizirni pravac i pravac koji je na ovaj upravan, po geo-
metrislcim odnosima koji su postavljeni u si. 2a. Sinusno-kosinusni mehanizam 1 biva u ovom slučaju podešen diferencijalnim mehanizmom 47 odgovarajući uglu c -r <p koji se odnosi na vizirni pravac, dok bivaju dovođeni: ugao koji je meren po-mc'ću oso vine 48 ili ocenjen prema pravcu sever-jug, i bočni ugao <p cilja koji je meren pomoću osovine 2, konusnih zupčanika 49 i osovine 50. Osovinom 51 biva podešen sinusno-kosinusni mehanizam 1 odgovarajući brzini v eh ja, koja je na poznat način iznađena, tako, da rezultatne osovine 52 i 53 daju komponente a’ i b’ brzine u vizirnom pravcu i upravno na vizirni pravac. Ove komponente bivaju preko konusnih zupčanika 54 i 55 prenesene u mul-tiphkacioni mehanizam 28 i 29 i tamo bivaju pomnožene sa vremenom t leta zrna koje biva dovođeno preko osovine 10. Re-zultatnim vrednostima a\ i bj’ multiplika-cionih mehanizama bivaju, u diferencijalnim mehanizmima 56 i 57, preko osovina 58 i 59, dodate komponente eventualnih korektura za vetar, paralaksu ili tome sk, koje su već na drugom mestu iznađene; dalje, u diferencijalnom mehanizmu 60 ka komponenti, koja je dobivena u vizirnom pravcu, biva dodata vrednost za merno ot-stojanje E koja je dovedena pomoću osovine 61. Kontaktni uređaji 17 i 18 bivaju tada preko diferencijalnih mehanizama 15 i 16 ponovo podešeni odgovarajući komponentama otstojanja pogotka, ah sada u odnosu na vizirni pravac i pravac koji je na njega upravan. Sinusno-kosinusni mehanizam 27 obrazuje, na osnovu trougla koji je u sli 2a šrafirao obeležen, otstojanje Es pogotka i pravac eps = cp -)- A,CP-
Motori 19 i 20, koji bivaju upravljani kontaktnim uređajima, treba opet samo da obrazuju bočni ugao A^, odn. razliku između otstojanja: E cilja i otstojanja Es pogotka, jer sinusno-kosinusni mehanizam 27 preko diferencijalmog mehanizma 24 dobija pomoću osovine 50 bočni ugao <p, koji je uveden osovinom 2, i preko diferencijalnog mehanizma 32 i osovine 62, otstojanje cilja, koje je podešeno pomoću osovine 61.
Mehanizam po si. 3 iznalazi, po skici koja je data u si. 3a, najpre komponente otstojanja pogotka u pravcu kretanja i u-pravno na pravac kretanja cilja. Sinusno-kosinusni mehanizam 1 biva podešan odgovarajući ugiu kretanja koji se odnosi na vizirni pravac, dok ugao o, koji biva dovođen pomoću osovine 48, u diferencijalnom mehanizmu 47 biva sabran sa mere-nim bočnim uglom qp cilja. Pomoću osovine 3’ sad ne biva dovođeno mereno ot-st: janje E cilja, nego, na poznat način iz
otstojanja E cilja i merenog visinskog ugla a cilja dobiveno, horizontalno otstojanje E . ccs a. Rezultatne osovine 4’ i 5’ daju tada komponente a’ i b’ otstojanja cilja u pravcu kretanja i upravno na pravac kretanja. Brzina pramena komponenata a’ dobivenih u pravcu kretanja biva na drugom mestu određena; ona je neposredno jednaka brzini v cilja, i rnuitiplikacio nom mehanizmu 9’ biva dovođena preko konusnih zupčanika 63 i tamo biva pomnožena sa vremenom t leta zrna koje je uvedeno preko osovine 10’. Produkat v, t biva u diferencijalnom mehanizmu 14’ oduzet cd komponente a’, koja je dobivena u pravcu kretanja, i diferenca sada biva preko diferencijalnog mehanizma 16’ prenesena na kontaktni uređaj 18. Drugi kontaktni uređaj 17 biva podešen preko diferencijalnog mehanizma 15' neposredno odgovarajući komponenti horizontalnog otstojanja cilja, koja je dobivena u sinusno-kosinusnom mehanizmu 1 upravno na pravac kretanja. Sinusno-kosinusni mehanizam 27 obrazuje tada automatski, na osnovu trougai koji je u si. 3a šrafirano označen, horizontalno pogotko-vo otstojanje Es . cos as i pogotkov bočni pravac u odnosu na vizirni pravac OZ. Vrednost za otstojanja pogotka sastoji se u diferencijalnom mehanizmu 32 opet iz, pomoću osovine 34 dovedenog horizontalnog otstojanja E . ccs a cilja i iz vrednosti A eh koja je obrazovana motorom 20, dok se diferencijalnim mehanizmom 24 dovedeni bočni ugao sast : ji iz ugla o + q>, koji je prenesen osovinom 64, i iz bočnog ugla A<cp koji je obrazovan motorom. Ovaj bočni ugao Acp biva osovinom 21 prenesen na diferencijalni mehanizam 65 i tamo biva sabran sa merenim bočnim uglom q> tako, da osovina 66 dalje upućuje vrednost za pogotkov bočni ugao <ps.
Horizontalno pogotkovo otstojanje Es . cos as koje je dobiveno na osovini 46, mora naravno još biti pretvoreno u stvarno pogotkovo otstojanje Es. Ovo se može izvesti u jednom daljem sinusno-kosinusnom mehanizmu, koji isto tako, kao i mehanizam 27, biva podešavan od dva motora, koji opet bivaju upravljani kontaktnim u-ređajima. Jedan od ovih kontaknih uređaja biva tada podešen odgovarajući horizontalnom otstojanju Es . cos as, a drugi odgovarajući, na drugom mestu iznađenoj, pogotkovoj visini H. Prvi motor obrazuje tada pogotkovo otstojanje Es, a drugi pogotkov visinski ugao as.
Opisano motorsko iznalaženje pogotko-vih vrednosti može kod svih računskih o-peracija biti primenjeno, kod kojih iz dva međusobno upravna otstojanja, visina ili
tome si. treba da bude iznađena dužina i pravac rezultante.
Umesto da se na opisan način motori neposredno uključuju pomoću kontaktnih uređaja, mogli bi naravno biti predviđeni elektromagnetni spojnici, koji bi bili upravljani između trajno obrtnog pogona i osovina za podešavanje si n u sn o-kosin usnog mehanizma 27. Dalje mogu kontaktni uređaji bez daljeg biti zamenjeni uređajima za pokazivanje nulte tačke, sa čijim odgovarajućim podacima bi tada trebalo da se preduzme podešavanje sinusno-kosinusnog mehanizma.
Kako je kod uređaja; za pokazivanje nulte tačke potrebno podešavanje skazaljki preko diferencijalnih mehanizama 15 i 16, kontaktni uređaji bi mogli i tako biti izvedeni, da kontaktni kraci, uz izostanak diferencijalnog mehanizma, bludu pogonjeni neposredno odgovarajući komponentama veličine koja treba da se iznađe, dok, sa obe strane ovih kontaktnih krakova postavljeni, protivkontakti, ili jedan kontaktni kotur, bivaju rezultatnim osovinama sinusno-kosinusnog mehanizma 27 odgovarajući obrnuti (pomereni).
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj za dobijanje podataka za gađanje ili tome si. u slučajevima gde su komponente pogotkovih vrednosti ii tome si., u odnosu na dva međusobno upravna pravca, poznate, naznačen time, što ove komponente bivaju u sinusno-kosinusnom
mehanizmu automatski pretvarane u pravac i veličinu odgovarajuće pogotkove vrednosti.
2.	Uređaj pio zahtevu 1, naznačen time, što komponente pogotkove vrednosti, koje su, u odnosu na dva proizvoljno međusobno upravna pravca, na po sebi poznat način dobivene, svagda služe za podešavanje jednog kontaktnog uređaja, koji jednovre" meno biva podešavan rezultatnim osovinama sinusno-kosinusnog mehanizma, pri čemu se sinusno-kosiinusni mehanizam mo' že podešavati pomoću pogona koji su u-pravijani od oba kontaktna uređaja.
3.	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se dva uređaja za pokazivanje nulte tačke svagda mogu podešavati preko diferencijalnog mehanizma s jedne strane, odgovarajući k mponen'ama pogotkove vred' mosti i, s druge strane, u suprotnom sme-ru rezultatnim osovinama sinusno-kosinusnog mehanizma talko, da daju podešavaju-će kretanje sinusno-kosinusnog mehanizma, koje je potrebno za održavanje njiho-vcg nultog položaja.
4.	Uređaj po zahtevu 2 ili 3, kod kojeg se pogotkovai vrednost, koja treba da se iznađe, sastoji iz, na drugom mestu izna-đenih, vrednosti cilja i korektura za ove vrednosti cilja, naznačen time, što se si-nusno-kosinusni mehanizam, može podešavati, s jedne strane, preko diferencijalnog mehanizma automatski, odgovarajući vred-nostima koje su iznatđene na drugom mestu, i još dopunskim pogonima koji su u-pravljani kontaktnim uređajima ili uređajima za pokazivanje nulte tačke.
Adpatentbroj 10198.
£» d
E meh
a eh


1

	,		
1	*•-	%	
"l*	X		d


-rrotnpTl
"H

■












':::





.»c

_____i-.
.		
-		
1 A		

-■;.v










e?v

■






■




'i . !

' l - ■

'






’
s 'P -!











.

.0
;>. ■..■■■..........................................
Vf‘:
'
.

.



v;4.





















Adpatent broj 10198.
h 3' Scost i
H	/
O
-
.