Гласник Удружењеи Л-оЖалга Д рж<irних Железница у Београду Glasnik Udruženja Ložača Drž. Železnica u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Drž. Železnic v Beogadu
Излази 12 пута у години.	Izlazi 12 puta u godini	Ishaja 12 krat v letu	Београд, 1 маја 1933 г.	
Поједини број 1 д и н a р	Pojedini broj 1 dinar	Posamezna številka 1 din.	Beograd, 1 maja 1933 g.	Број 5
Годиш. претплата IZ дин.	Godiš, pretplata IZ din	Letna naročnina IZ din.	Beograd, 1 maja 1933 g.	
Конгрес Централне Управе одржат ће се у првој половини месеца јуна. Скреће се пажња свпма Обласним Управама, Пододборима као и Пове-реништвима, да благовремено спреме сав потребни материјал за Конгрес, (евентуалне молбе, жалбе и т. д.) Тачан датум јавиКе се накнадно свима ОбласнимУправама, иисти ће се објавити у идућем бРоЈУ нчшег листа.
Извештавају се сви чланови Удружења, да je Централна Управа поднела госп. министру саобра-tiaja резолуцију Удружења ложача држ. жел. по-водом претстојеће измене закона о држ. саобр. особ. Резолуција je предата под бројем S^SO, и иста са-ДРЖава све жеље које се могу узети у обзир при-ликом доношења новог закона. Резолуција je послата свима Облас. Управама у препису и чланови који се интересују за садржај исте, могу исти добити КоД свих Обл. Управа
V znamenju časa in smrti
Dovolite g. urednik, da se tudi mi upokojenci oglasimo. Poudarili ste v 2 štev. našega strokovnega lista, da je tisk najmočnešje agitacijsko orožje za dosego naših ciljev. Zato je več ko potrebno, da se s pisano besedo podpro naše dolgoletne zahteve in želje po zboljšanju socialnega položaja. Sredi nevzdržnih razmer zaman čakamo na ureditev svojega tsžkega stanja, vsestransko utemeljene prošnje po nujno potrebni pomoči, že neštetokrat vložili in posredovali Zanje na odločujočih mestih, naleteli pa smo žal skoro pov-
sod na gluha ušesa. Da pa naš glas ne ostane glas upijo-čega v puščavi, zahteva naša stanovska zavest, da vedno znova tirjamo ono, kar nam po vestni službi po vsej pravici pripada.
Že več ko desetletja sem opažamo to grenko borbo upokojencev za svoje pravice. Grenko tembolj, ker so vsi naši upokojenci v težki dolgoletni službi preiskušeni možje, ki se ži po svojem vestnem in na pornem delu zaslužili ono priznanje, katerega nujno zahteva vsaka, že i tak skromno odmerjena starostna doba do smrti. Ali tisti, ki v svojih izjavah vedno poudarjajo, koliko dobrega store za narod, običajno ne najdejo za nas upokojence potrebne ugodne rešitve. Vsepovsod je zavladal nekak princip večno prenavljajoče se prirode, češ kar je starega, mora izginiti. Pa venadar, priroda ustvarja zelenje in sadove, ko usahne njih življeska moč, morajo poginiti, ker ni več pogojev za njihov obstanek. Tudi nas upokojence bi hoteli po tem pri-rodnem zakonu odstraniti čeprav vsi dobro veno, da je bilo dovolj pogojev sa naš obstoj. Smatra se nas kot da smo priberačili, toda ne sme se pozabiti na ogromno premoženje — proviziski sklad, v katerega smo dolga leta svoje službe prispevali. Neomejene režijske vožnje pa so bile kot nameček znaten priboljšek k našemu vedno slabšemu življenskemu obstanku.
In danes? Vsak če občutiti krivico, ki nam je bila zadana z ukinjenjem pravice do neomejenih režijskih voženj. Upokojenci, ispostavljeni tako javnemu zasmehu, životarimo sedaj iz dneva v dan v edini veri, da nam zdaj pa zdaj prinese časopisje brezupno vest,
Страна 2
ki bi odkrila saj iskrico nade, da se nam storjena krivica popravi. Še 26. 12. 1932. smo čitaii izjavo nekega ministra, da se bodo vozne ugodnosti za upokojence najbrž že z novim letom znatno razširile. Tozadevni pravilnik pa je gotovo kakor vedno naletel na nešteto izumetničenih ovir, kakor je marsikaj, kar bi naj prineslo toliko potrebno olajšanje teški život borcev dela. Zato je naravnost vnebovpi-joče, da se sploh dopusti, pasti še tako skromen namen v korist upokojencev. Saj se vedno poudarja, da je visoko razvit socialni čut naroda najvernejše merilo njegove kulturne stopnje. Tembolj je zato obžalovanja vredno, če naše zahteve glede režijskih voženj nalete na namigavanja ljudi, češ, da naj se pazimo, da še teh dvanajst voženj ne izgubimo. Ako brezčutnost takih oseb sloni na prepričanju, da je morda tudi ta naša ugodnost pripomogla teškem ekonomskem stanju, potem smo pripravljeni odpovedati se še teh skromnih pravic, samo da ostane naša domovina zaštićena in da propadejo tisti, ki v svojem rovarenju proti nam ne žive z duhom časa, ovirajoč dosledno naše skromne, a tembolj utemeljene želje. Saj je ravno danes bolj ko kdajkoli poprej potrebno gospodarsko sodelovanje vseh dobrih Jugoslovenov, zato si lastimo tudi mi pravico, da z nasveti in željami pomagamo odpravljati vse one kričeče krivice, ki jih gotovi ljudje s svojim nerazumevanjen še bolj podžigajo v škodo naroda im države.
Upokojenec
Деца обучена o Ускрсу од добровољног прилога, прикупљеног од особља ложионице Београд.
Ložač Janko na parobrodu
Bilo je to rauo ti proleće. Posle ledenih zimskih dana, granulo divno proljetne sunce, koje na mah izaziva obnavljanje života u prirodi. Blagotvorni sunčevi zraci, za kratko vreme izmeniše tužno i sumorno lice prirode, unoseći u svako živo biće radost i čežnju za životom. Još pre desetak dana, ogolelo granje kalimegdanskog parka, kao preko noć osvanulo je prekriveno divnim plastom senovitog zelenila. Aleje i bašte, između starodrevnih zidina beogradske tvrđave šarolikog cveća i razcvetalog žbunja. Doskora puste i prazne terase i staze, ponova oživeše dokonim šetačima, žbunjem zaklonjene drvene klupe postale su omiljenije od somotskih fotelja raskošnih bogataških salona. U podnožju strmih, zasađenih rascvetalim grmljem kalemegdanskih padina, kao vijugava srebrna trake, viju se Sava milujući svojim- vatima peščane obale savskih plaža. Po glatkoj, suncem obasjanoj površini, ponovo se zaorila huka benzinskih motora, na malim luksuznim čamcima, koji besomučno jure sa kraja na kraj.
Na savskom šteku, luksuzni šetni brod ukrcava putnike željni razonode, na svoje palube, koje se odjednom prepuniše šarolikim svetom. Pored elegantne šiparice, ode-vene skupocenim pariškim modelom, ponosito se istakla figura bezprekorno obučenog bogatog bonvivana. Na somot-skoj fotelji ležerno se opružilo ugojeno telo bogatog rentijera. Blagi proljetni povetarac nestašno se poigrava skupo-cenom svilenom toaletom koketne dame, diskretno milujući duboko dekoltovane grudi. Pored boka, besno projuri elegantan motorni čamac u kome se pored atletski razvijenog kavaljera koketno opražila u kostimu obnažena mlada dama, izazivački pokazujući svoje zavodljive draži. Sa kalemeg-danskog visa, razgovetno dopire čežnjiva melodija radio aparata, koja se postepeno gubi u huci automobilskih truba i u šumu savskih talasa. Na palubi broda, žagor, radost i razdragani smeh. Sunce, taj večiti izvor svakog života, neodoljivo pokreće sav taj vrtlog ljudskog života.
U mračnoj dubini ispod palube broda gde umesto sunčevih zraka odskaču usijane varnice rasplamtele vatre, u domenu carstva moderne tehnike, gde božanstvene lepote prirodnog života gube svaki misao, ložač Janko nakon više časovnog napornog rada, umoran i iscrpljen, predaje svoju dužnost. Utiraj ući mlazeve znoja sa užarenog čela, on se teškim koracima uputi izlazu. Na palubi broda, usled bie-štavih sunčevih zraka i navale svežeg vazduha, za momenat smrče mu se pred očima i hvata ga vr+ogiavica. Umoran, on se nasloni na drvenu ogradu, željno uđišući sveži vaz-duh. Za momenat, pričini mu se kao da je izašao iz nekog mračnog i tamnog podzemnog carstva, iz utrobe usijane zemlje.
Duboko zamišljen, Janko je nemo posmatrao sav taj vrtlog bujnog života oko sebe. Njegov pogled nemirno prolazi sa skupocene svilene toalete, na elegantno obučenog bonvivana i na ležerno zavaljenog, bogatog rentijera. Zamišljeno je posmatrao, kako jure po vodi mali elegantni i luksuzni čamci, u kojima dokoni svet provodi svoje vreme, u bogastvu, sreći i zadovoljstvu. Do njegovih uši dopiru zvuci zanosne arije radio aparala, koja u njegovo] duši stvara pitanj: „Našta sve to". Nemo i zamišljeno je posma-
Јзрој 5
trao svu tu bujicu i vrtlog velegradskog života, a u mislima si je predstavljao život tog sveta, kome je sav životni smisao provod i razonoda. U mislima Janko se je setio svog života i svoje detinjstvo. Izađe mu njegova koleba na visovima planinskih obronaka, gde je kao dečak čuvao stado. Setio se je zatim svojih siromašnih roditelja koji mu dadoše, kad pođe u svet dobre savete: „Budi pošten i valjan“. Sećao se je dalje, kako se je otisnuo u svet, kako je od zore do mraka neumorno radio, dok se naposletku pre par godina nije obreo na brodovima rečne plovidbe. 1 u tome poslednjo me periodu svoga života, on je nailazio samo na muke i patnje bez zračka radosti u životu. I sada kao i ranije, on danonoćno napreže svoje mišiće, izlaže svoje telo na „bliski domak rasplamtele vatre, koja kao pijavica, isisava iz njegovog tela energiju života. Posmatrajući pred sobom sav taj svet, pred Jankom izilazi gruba stvarnost.
Dok je luksuzna lađa polako klizila po plavim dunavskim talasirm, u Jankovoj glavi su se redale razne misli.
Posmatrajući zelenilom prekrivene obale, u njemu se je rodila želja, da pobegne daleko od domašaja tog sa-vremenog života, u divne predele visokih planina, gde je kao dečak provodio bezbrižne dane, nepoznavajući čovečju pakost i zlobu. Zaželeo je, da pobegne daleko od tog varljivog velegradskog života, natrag u prirodu, gde još nisu doprli gvozdeni okovi savremenog društva i njegove civilizacije, sa njezinim licemernim društvenim životom.
Iz tih misii, odjednom ga je trgao prekoran glas za-povednika brod. „Janko šta ćeš tu“ Zatim se Janko laganim koracima uputi ka mračnom otvoru palube broda, kroz koji se je spustio u još tamnije prostorije, određene za odmor.
I dok je na palubi broda suncem obasjanoj, ostali svet tražio razonode i veselja, ložač Janko se je bacio na skromno ležište i žaspao je nemirnim snom.
A z

^	- ‘и	i—^____—
Како je напорно и колико времена одузима , ложачу, од оног потребног за одмор, када je упућен, да сам одржава чистоту* целокупне локомотиве
Из централне управе
Поводом писања „Железничког венца“ који никако иије у складу са интересима струке ложача, Централна Управа поднела je уреднишгву часописа „Железнички венац“ следећи акт:
УРЕДНИШТВУ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ВЕНЦА
Научно-забавно-књижевни часопис „Желез-нички вснац“ од свога постанка a нарочито у последњим бројевима, систематски запоставља, омаловажава, унижава, na шта више и исмејава машинску струку железничких службеника, у кратко речено: ради директно против моралних интереса исте стругсе, a поготово струке ложача, премда исти сачињавају један огроман део прет-
Како то изгледа, када у ложионици постоји нарочита_ партија за чишћење локомотива и колика je благодат за ложача овакво уре-ђење, кад на овај начин, већи део времена после напорног путовања, може употребити _____________за свој одмор._______
платника истог часописа. Услед тога међу ложа-чима подигао се je оправдани револт и негодо-вање против таквог писања часописа „Желез-нички венац“.
Централна Управа овог Удружења, примила je масу протеста од својих чланова у истом сми-слу. Заиста je неразумљиво, како може један часопис доносити нотице и чланке, који директно вређају и исмејавају службено звање својих вла-сититих претплатника. Зар ово није парадокс.
Ako уредништво „Железничког венца“ сматра за забавно да доноси у своме часопису вицеве на рачун својих претплатника, онда се много вара ако мисли да he ти претплатници и надаље пот-помагати тај часопис, са својим тешко зарађеним новцем, пошто ниједним законом није предвиђено,
да морају сви службеници бити претплатници једног часописа, већ je истима то остављено на слободну вољу. Услед тога могу бити излишне и нотице, као што je она у Ж. В. бр. 7. стр. 18. трећи ступац под насловом „Пажња претплатни-цима“.
Централна улрава овог Удружења сматра за неопортуно да уредништво Ж. В. фаворизира једну струку железничких службеника на рачун друге струке, већ сматрамо да би било потребно да буде часопис Ж. В. у своме писању објекти-ван и непристрасан наспрам свих својих прет-платника, пошто сви подједнако плате претплату.
Ha основу свега rope изложеног Централна управа удружења ложача у име свих својих чла-нова одлучно протестује против оваквог писања часописа Ж. В., којим je циљ морално унижавање струке ложача, a уједно молимо уредништво Ж. В. да у наредноме броју свог часописа донесе један чланак у смислу сатисфакције струци ло-жача, као и исправку на нотицу која je изашла у Ж. В. број 7. од априла т. г. страна 19 први стубац, одговор ложачу Сарићу ЈВубомиру, по-што je исти одговор сасвим нетачан, односно, требао би да, буде сасвим обратно, no раду и спреми у самој струци.
Остајемо са поштовањем.
Из канцеларије Цент. уп. Удружења ложача држ. жел. и бродова у Београду дана 22 априла 1933 год.
Секретар,	Претседник,
Зупанац Јосип	М. Милић
Квалификације ложача
У броју 7. часописа „Железнички венац“ (чији сам и сам сталан претплатник), у рубрици „пи-тања и одговори“ изашла je једна нотица у којој се каже да je за струку кочничара потребна много већа спрема него за струку ложача. Пошто се у истој нотици намерно омаловажава струка ложача, сматрам за потребно да у овоме чланку упоре-дим спрему ложача са спремом кочничара, која je у пракси безусловно потребна и да тиме раз-бијем велику заблуду (намерну или ненамерну) код појединаца, да je за струку кочничара по-требна већа спрема него ли за струку ложача.
Није ми циљ, да омаловажавам стручну спрему возног и маневарског особља, него желим на об-јективан начин изнети факат и чињеницу, да je техничко-машинска служба куд и камо више ком-плициранија од службе возног особља, na je на-спрам тога потребна куд и камо већа спрема службеника машинске струке од службеника возне струке.
Опште je познато да се наш железнички ка-дар нижих службеника рекрутује поглавито из редова земљорадника оближњих села. Сувншан број становника на селу приморан je тражити упослење у варошкој индустрији a нарочито na железници. Услед тога један огроман број земљо-радничких синова, no одслужењу војног рока, обраћа се железничкој Управи тражећи службу. Огроман број тих кандидата за будуће же-лезничаре, првенствено се обраћа са молбом за возну и маневарску службу a само један мини-мални део тражи упослење код ложионичких Управа. И сада поставља се питање зашто je возна служба привлачнија за ове новајлије од машинске, односно ложачке службе? Одговор je једноставан: зато, што се за пријем у службу возног особља нижег ранга (коч. и маневриста) не истражују такорећи никакве претходне квали-фикације односно стручна спрема, док се у ма-шинску струку (у овом погледу ложача) апсо-лутно неможе примити један нови службеник, ако исти не располаже са потребним стручним зна-њем, које je безусловно потребно за техничко-машинску струку.
Узмимо за пример један овакав случај: дво-јица земљорадника добише упослење код желез-ничке Управе, један као возни службеник, a други код ложионичке Управе; обадвоје желе да ступе у екзекутивно особље. Први који je добио место као возни службеник већ сутра дан при-мио je na реверс сигнално барјаче, светиљку (пиш-таљку и барјаче), na je одма додељен једној партији маневриста, где je у року од месец дана стекао основно стручно знање потребно за вр-шење дужности маневристе и кочничара. (Сигнал напред, назад, одбацај, стој, као и сигнале пар-ном свирајком, попусти кочнице, кочи, полазак воза и т. д). Након месец дана ако се je указала потреба, on je већ додељен партији кочничара, где je постепено стекао и остало стручно знање, које за први моменат није неопходно потребно. У року од две године, исти je службеник већ постао званичник и осигурао je себи егзистенцију и будућност. Међутим његов друг који се je упо-слио код ложионичке Управе, морао je да издржи, куд и камо дужи период времена обављајући нај-тежи физички рад уз минималну награду док je постигао ono што je постигао његов друг као возни службеник, за извесно кратко време. Док je постигао спрему потребну за звање ложача, њему je било потребно минимално пет година (према личној способности) док се je први пут попео na локомотиву као ложач, односно док je стекао потребну стручну спрему која се бе-зусловно истражује од ложача. Kao ново прим-љени раденик, он je био прво додељен партији за утовар и истовар угља na рампи или за нами-равање, са пута долазећих локомотива, или пар-
тији за чишћење локомотива ако иста постоји у ложиони. У томе послу он je провео минимално две године. Ту je он имао први пут прилику да се поближе упозна са основном стручном спремом коју безусловно истражује локомотива од ло-жача. (Упознавање разних врста горивног матери-јала, материјала за подмазивање лежишта и разних покретних делова, његовог квалитета, и т. д.) Након тог rope означеног времена, ако се je исти службеник показао као изванредно бистар и окре-тан, он je добио место подпаљивача локомотива. Ha тој новој дужности, он je морао опетдапро-веде минимално две до три године (према личној способности). Ту нову дужност, он je вршио под строгим надзором и законском одговорношћу јед-ног машиновође или надложача, који je пред за-коном одговоран за његов рад. Taj машиновођа или надложач био je њему тако рећи први на-ставак у погледу техничко стручне спреме по-требне за звање ложача. Ha овој дужности, a под сталном контролом rope поменутог лица, он je опет провео минимално две године за које je време био стално поучаван од његовог првог претпостављеног старешине. (машиновође или над-ложача.)
Тек након овог периода времена, лрипремне службе, која траје као што je показано мини-мално четири године, он, ако се je показао до-вољно спреман, упућује се као треће лице, на једну путујућу локотиву, a у изванредном слу-чају, као ложач на маневарску локомотиву.
Овде на овој новој дужности, кад je већ претходно стекао основну техничку стручну спре-му, потребну за звање ложача, он je тек почео да се подучава у стручној спреми потребној подјед-нако како ложачу тако и кочничару и маневри-сти. т. ј. сигнализација основни прописи саобра-ћајне службе, колске службе и т. д.
Ha овој дужности, тај исти кандидат за ло-Жача, морао je да проведе оиет минимално шест месеци, док се je упознао са свима ћудима локо-мотиве у раду, као и основним прописима при-премне службе, (која траје 5—6 година) он се подвргава првоме испиту од стране његовог шефа јединице, a који се састоји првенствено из тех-ничко машинске службе, a друго из саобраћајне службе, сигнализације и т. д. Тек сада, ако се je тај службеник показао довољно спреман из свих напред наведених предмета, он je додељен на једну локомотиву као ложач.
Из ових непобитних факата јасно се види ко-лика je огромна разлика између стручне спреме службеника машинске струке, (ложача) и струке возног особља (кочничара). Док je ложачу било ио-требно 5—6 година, да би стекао потребно знање За свој позив, дотле je његов друг у служби као
возно особље, њему потребну стручну спрему, сте-као за куд и камо краће време, na je за време шест година у свему обезбедио свој положај. Пазаронда није чудновато тврђење како je за струку возног особља (кочничара) потребна много већа спрема него за машинску струку (ложача). Осим свега овде изнетог постоји и безброј осталих примера, који у пракси јасно илуструју сву разлику из-међу стручне спреме ложача и кочничара. Један од таквих примера јесте, и повремено стручно предавање, које морају да посећују кочничари и ложачи. Ha овим часовима, ложачима и кочни-чарима заједнички држе се предавања из свих предмета, које истражује струка возног особља. Значи, да железничка Управа истражује, да ло-жачи познају све прописе егзекутивне службе, који су потребни кочничарима и маневристима, као у опште возном особл>у. Међутим, поред тих заједничких школских часова, за.ложаче се држе специјални часови из службе техничко ма-шинске струке, на којима држе предавања машин-ски инжињери. Значи, да je ложачима поред спреме која се истражује од возног особља, потребна и специјална спрема из машинске струке, која возном особљу апсолутно није потребна. Како се може онда тврдити да je за струку возног особља по-требна много већа спрема него ли за машинску струку т. ј. за ложача.
Из свега rope изложеног излази да једном кочничару при прелазу у машинску службу за ложача, било би потребно, без обзира на његову ранију службу, да проведе опет 5—6 год. na тек да постане ложач. Докле једном ложачу при пре-лазу, у службу возног особља потребно je да већ сутра дап прими сигнално барјаче, светиљку и остало, na да отпочне да врши службу маневар-ског особља, a за кратко време и возног особља као кочничар.
Из ових редова, јасно се види колико je петачно тврђење у „Железничком венцу“ да je за струку кочничара потребна много већа спрема него ли за струку ложача. У идућем броју нашег листа, изнећу још неколико примера, у прилог тези: да je за струку ложача потребна куд и камо већа стручна спрема, него за струку кочничара.
Ј. 3.
„Мајстор затворио регулатор, a ложач дао кантра ревезиром“
У последњем броју једног железничког ча-сописа, изашао je један интересантан чланак, у којем писац тога чланка на један комичан начин опнсује: луговања једног машиновође и ложача. Чланак je интересантан no томе што се из истог може наслутити, да je његов писац видео неке
локомотиве, које су нама до сада непознате, no начину руковања тим локомотивама. Ha тој, нама непознатој локомотиви, писац je видео неко на-рочито руковање локомотивом, као и осталим саобраћајиим сретствима. Ha тим локомотивама, њихов конструктор расподелио je руковање на њима на један праведан начин подједнако на ма-шиновођу и ложача, пошто се парна свираљка и локомотивска крма (односно ревизор као што писац каже) налазе се стране ложача, док je ма-шиновођи остављен и поверен само регулатор. A због овог може да се изведе и опис једног траги-комичног догађаја, кога je писац описао у поменутом чланку.
Заиста идеалне локомотиве за ложаче!! Камо лепе cpehe, да хоће и наша железничка Управа да уведе њихов систем на нашим железницама. Замисли пријатељу ложачу како би то било згодно: саобраћајни чиновник даје сигнал за полазак воза, a ти си лепо дохватио лопату и прво си добро набацио на ватру, a затим си ухватијо за парну пиштаљку и дао сигнал за полазак воза. (Чик да ти онда машиновођа преврне ватру). Машиновођа je за све ово време лепо стрпљиво чекао, док си ти обавио тај посао и тек затим je отворио регулатор. У путу, машиновођа се je нешто наљутио, na je распалио регулатор до краја. A ти he да кажеш: „Е нећеш брајко“, na си лепо дохватијо крму и скратио пуњење колико год ти хоћеш, a маши-новођа нека чупа косу како he одржати возно време. Заиста примамљиви систем локомотива за ложаче. Само je писац заборавио да наведе где тај систем постоји, a за сигурно могу да тврдим да ниједноме од наших машинских инжињера он није познат, нити je и у једној познатој држави исти у примени. A гшсац чланка мора да je видео, пошто у своме чланку описује један до-гађај, који je на систему наших локомотива. Ha нашим локомотивама изгледало би овако: ло-жач и машиновођа теретног воза, при пуној брзини, одједном приметише да je страхо-вити судар неизбежан. Да би истог што више ублажили, њих двојица су почели следећу ко-мичну манипулацију. Машиновођа je прво усту-пио своје место ложачу, како би исти могао дати сигнал. „опасност кочи“, a затим je ложач уступио место машиновођи да би исти могао затворити регулатор, затим je опет машиновођа уступио своје место ложачу како би исти могао пребацити крму у натраг, (дао контра као што писац вели) a ложач опет машиновођи да овај отвори регулатор за пуштање контра nape итд. A док би њих двојица овако лепо манипулисали са локомотивом, дотле би стварно „ђаво дошао no своје“, као што писац вели. (A у том случају однео би и one позади локомотиве, пошто код њега нема фаворизирања no струкама). A пошто
je овако нешто немогуће на нашим локомоти-вама, онда, као што рекох, писац чланка морао je да негде види rope описани, нема непознати и чудновати, систем железничких локомотива a и сам описан догађај у том чланку десио се je тамо где постоје тако чудновате локомотиве са њиховим руковањем. Надаље, као што су год чудновате те локомотиве, тако исто су чудновати и остали железнички прописи, у тој непознатој земљи, у коjoj писац чланка мора да je путо-вао. Из његовог чланка јасно се види, да на тој железници, чији саобраћај on у своме чланку описује, у опште не постоји ред вожње, већ ложач и машиновођа возе брзином која je њима у вољи. (Е благословене ли железнице!?).
Ј. Зупанац
Код браће сложне и олово пливати може
Ово каже једна стара пословица. A једна прича приповеда о једноме старцу који je имао седам синова, na je на својој самртничкој постељи позвао себи сву сед-морицу. Затим je тражио да му се донесу седам шта-пова и наредио je да се исти чврсто повежу заједно у један сноп. Затим je подао ту везу најстаријем сину и наредио му да исту преломи на пола. Син се налрезао, али веза не пспушта и иапослетку je изјавио оцу „Оче овај сноп je немогуће преломити“. Пробао je и други, na и трећи и тако редом сва седморица брата, али сноп je опет остао читав. Ниједан није имао снаге да ra сло-мије. Затим je отац наредио да се штапови развежу, na каже синовима: „Узмите свахи свој штап и сломкте ra.“ Без и мало труда шгапови су били сломљени. „Е драги моји синови", каже затим отац, „ово сам учинио зато, да би вама пружио јасан пример, колика се снага на-лази у слози, Само док буде братска слога везивала ваша срца у једно, као што су били повезани и ови шта-пови, само дотле ћете моћи успешно одољевати свима непријатељима, a чим буде та веза братске слоге полу-стила, вашим непријатељима неће бити тешко да вас сло-ми!у једног no једног као што сте и ви сломили један no један штап“.
И ja сам ову причу написао, да би нашим члано-вима предочио, колико се значајне истине налази у истој. И Удружење ложача сачињава такође једну такву огромну везу, у којој су сви ложачи држ. железница и бродова повезани братском и једнодушном солидарношћу, како би као једна јака делина могла успешно одољевати свима тешкоћама у животу, и како би удруженим снагама по-бвљшали свој тешки положај.
Међутим изгледа, да има међу нама доста таквих, који нису свесни огромног значаја горње пословице и наведеие приче. Пошто се само тако може разумети чи-њевица, да у последње време долазе у обласну управу појединачне жалбе, од стране чланова, у којима се noje-
Број 5
динци жале на, заиста неразумљиво понашање и међу-собно обхођење појединих чланова, na и самих функцио-нера, у појединим Пододборима и Повереништвима. Из тих жалби може се увидети да поједини чланови и функцеонери, уносе у званичан рад Удружења, своје личне мржње и нетрпељивост, што je за најгору осуду. Изгледа, да поједини ччанови нису свесни да овакви њи-хови поступци иду само на њихову сопствену штету, као и на штету Удружења као целине. Званичан рад Удру> жења треба да стоји увек високо изнад свих личних раз-мирица и размимоилажења. A сваки онај члан који у Удружење уноси своју личну мржњу и нетрпељивост-или жели да Удружење експлоатише у своје личне, било моралне било материјалне сврхе, има се сматрати као кукољ у житу, који треба избацити. A нарочито функ-ционери Удружења треба да буду свесни тога да 1вима није дато поверење њихових другова зато да би са сво јим осијоним опхођењем рушили оно што je трудом са-грађено и да би у своме делокругу са својим радом пра-вили раздор и мржњу. Ми смо се окупили у своме Удру-жењу зато, да би солицарним радом и заједничким напо-рима побољшали свој морални и материјални положај. Зато je дужност сваког члана, a нарочито функционера, да у тај рад уложе све своје снаге, за добро осталих другова, a сваки onaj који ради противно овој идеји, треба га сматрати као што je речено кукољем у житу, који треба избацити.
Обласна управа и овога пута апелује на све чла-нове, да не уносе у делокруг Удружења своја лична размимоилажења, већ да се у свакој прилици руководе девизом: „сви за једног један за све". Пошто само у слози и сложноме раду, налази се поЗитиван успех. У слози je моћ!
Предсезник обласне управе Боср^д Никола Ђ. Колар.
Iz Oblasne Uprave Subotica
Oblasna uprava udruženja ložača državnih železnica u Subotici održaće svoju redovnu godišnju skupštinu na dan 7 maja 1933 godina u prostorijama svoje kancelarije u ulici Majčanski put broj 8 krug 8. sa sledečim dnevnim redom:
1)	Izveštaj presednika;
2)	„	Sekretar;
3)	„	Blagajnika ;
4)	„	Nadzornog Odbora;
5)	Razrešnica stare uprave;
6)	Biranje nove uprave i
7)	Eventualije.
Ovim se izveštava Centralna i Oblasne Uprave.
Oblasna Uprava Subotica
Kongres Centralne Uprave održat će se u prvoj polovini meseca juna, Skreće se pažnja svima Oblasnim Upravama, Pododborima kao i Povereništvima, da blagovremeno spreme sav potrebni materijal za Kongres, (eventualne molbe, žalbe i t. d.) Tačan datum javiće se naknadno svima Oblasnim Upravama, i isti će se objaviti u idućem broju našeg lista.
Izveštavaju se svi članovi Udruženja, da je Centralna Uprava podnela gosp. ministru saobraćaja rezoluciju Udruženja ložača drž. žel. povodom pretstojeće izmene zakona o drž. saobr. osoblju. Rezolucija je predata pod brojem 8250, i ista sadržava sve želje koje se mogu uzeti u obzir prilikom donošenja novog zakona. Rezolucija je poslata svima Oblasnim Upravama u prepisu i članovi koji se interesuju za sadržaj iste, mogu isti dobiti kod svih Obi. Uprava.
Захвалница
Доле потписати чланови Удружења ложача државних железница Краљевине Југославије, иај-топлије захваљујемо Обласној управи удружења ложача државних железничара у Београду, на исплаћсној нам помоћи приликом смрти и болести:
1)	Велимир Пешић, ложионица Скопље дин. 250
2)	Тома Васиљевић, ложиони Скопље	„	560
3)	Дивко Стојановић, ложиоиица Кичево	„	250
4)	Недељко Рајић, ложионица Смедерево	„	250
5)	Естика жена поч. Луке Додића, ло-
жача ложионице Београд	„	2160
6)	ЈЂубица жена почив. Светозара Но-ваковића, ложача-пензионера-ложио-
нице Београд	„	1500
Укупно динара:	4970
И словима динара четири хиљаде девет сто-тина седамдесет и 00/100.
28 априла 1933 године
у Београду.	Обласна Уирава
Ложалш ширите oso! с т р у ч н и глаеник м <сту~ п^|те у чутнство

ПРАВИЛНИК
Споредних принадлежности службеника државних саобраћајних установа
—Наставак—
Таблица тарифа за исплату трош. служб. путовања,
Службенику, који за време службеног путовања тако оболи , да не може вршити сдужбу, припада одго-варајућа днезница док болест траје, изузев времена про-веденог на лечењу у јавној болници. Немогућност вр-шења службе услед болести доказује се уверењем др-жавног лекара, a где овог нема уверењем самоуправног лекара.
Ов > важи и за остале државне службенике кад пу-тују за рачун установа Министарства саобраћаја, и ако на њиховим касама дневнице за путовање наплаћује.
Пратиоцима дворских возова повећава се дневница са 50°/а за време путовања.
Члан 41.
Кад су приватна лица — правна и физичка — no звкону дужна да сносе трошкове за излазак државних службеника, било no позиву приватног лица, било no наређењу законском или службеном, дневница и остали трошкови наплаћиваће се у оним износима, који су за дотичниг службеника одређени у овом правилнику, уко-лико није посебним законским прописима друкчије на-ређено.
PRAVILNIK
Sporednih prinadležnosti službenika državnih saobraćajnih ustanova
—Nastavak—
Tablica tarifa za isplatu troškova službenog putovanja
Službeniku, koji za vreme službenog putovanja tako oboli, da ne može vršiti službu, pripada odgovarajuća dnevnica dok bolest traje, izuzev vremena provedenog na lečenju u javnoj bolnici. Nemogućnost vršenja službe usled bolesti dokazuje se uverenjem državnog lekara, a gde ovog nema uverenjem samoupravnor lekara.
Ovo važi i za ostale državne službenike kad putuju za račun ustanova Ministarstva saobraćaja, i ako na njihovim kasama dnevnice za putovanje naplaćuju.
Pratiocima dvorskih vozova povećava se dnevnica sa 50°/o za vreme putova.
Član 41.
Kad su privatna lica — pravna i fizička — po zakonu dužna da snose troškove za izlazak državnih službenika, bilo po pozivu privatnog lila, bilo po naređenju zakonskom ili službenom, dnevnica i ostali troškovi naplaćivaće 'se u onim iznosima, koji su Za dotičnog službenika određeni u ovom pravilniku, ukoliko nije posebnim zakonskim propisima drukčije naređeno.
U Xi		DNEVNICA	
*0	VRSTA SLUŽBOVANJA	Cela	Skraćena
OJ		D i n	ara
i	Činovnici VI i VII grupe	30	25
2	Činovnici VIII, IX i X grupe i činpvnički pripravnici sa potpunom i nepotpunom srednjom školom	25	20
3	Zvaničnici I i II kategorije I i II grupe	20	18
4	Ostali zvaničnici	18	15
5	Služitelji	1 <	15
6	Ostala momčad	15	10
Dnevnica i naknada ostalih troškova naplaćivaće se za svaki islazak van kancelarije, bez obzira da ii se posao obavlja u mestu službovanja ili van ovoga.
Dnevnica se naplaćuje po odredbama člana 8 s tim, da za izlazak koji je ukupno trajao manje od 6 časova pripada četvrtina dnevnice.
Prilikom putovanja železnicom ili brodom službenik mora upotrebiti klasu koja mu pripada i ne srne se koristiti povlašćenom vožnjom. U protivnom od službenika će se naplatiti razlika u korist državne kase. Naknada za ćelu voznu kartu priznaće se po podnetom dukazu o plaćenom iznosu.
Kilometraža će se naplaćivati pod uslovima člana 15, a naknada za prenos i predvoz prtljaga, kao i naknada za izvanredne troškove, pod uslovima čiana 9, 10 i 11.
- nastaviće se -
Власник за Удружења Ложача Државних Железнида Милован Милић, Франше Д’ Епере Бр. 18	ПЈтампа „Слога'1 Душана Поповића
Уредник инж. Ж. Митић, помоћ. шефа Ложионице, Ул. Стари Монопол, бр. 4 стан бр. 14,	Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-7-98
Дневница и накнада осталих трошкова наплаћиваће се за сваки излазак ван канцеларије, без обзира да ли се посио обавља у месту службовања или ван рвога.
Дневница се наплаћује no одредбама члана 8 с тим. да за излазак који je укупно трајао мање од 6 часова припада четвртина дневнице.
Приликом путовања железницом или бро'дом служ-беник мора употребити класу која му припада и не сме се користити повлашћеном вожњом. У противном од службеника he се наплатити разлика у корист државне касе. Накнада за целу возну карту признаће се no под-нетом доказу о плаћеном износу.
Километража he се наплаћивати под условима члана 15, a накнада за пренос и подвоз пртљага, као и накнада за изванредне трошкове, под условима члана 9, 10 и 11. —наставиће се—