Poštarina plaćena n gotovn
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
АПл A тт IIТГАС4! i\\ ГГМС1/ЛГ СЛ1/А1 CI/ПГ C A \/C7 A ч-Ч\\ Izlazi svakoe 1. i 15. и mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava a vRljA^	ilVrnJ^IVlIll uUivULulVUl)	V	LiLiA	Ljubljani,	Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - kačnn pošt. šted. 10.932. - Oglasi po ceniku
God. XI.	Ljubljana,	15.	marta 1929.	Broj	6.
i Slovensko Sokolstvo na delu.
Slovensko sokolsko bratstvo —-■ 13. i 14. VIII. 1925. Varšava.
E. GANGL (Ljubljana):
Slovenska ideja
*
Referat na I. Saveznoj prosvetnoj škoH 26. januara 1929
Velika slovenska družina, svi Bugari, Česi, Hrvati, Lužički Srbi, Poljaci, Rusi (Velikorusi, Malorusi ili Ukrajinci, Belorusi), Slovaci, Slovenci i Srbi, dakle svi Bugari, Čehoslovaci, Jugosloveni, Lužički Srbi, Poljaci i Rusi — današnji se* verni, zapadni i južni Sloveni (Rusi
— Poljaci, Lužički Srbi, Čehoslovaci
— Jugosloveni i Bugari), koji sta* nuju danas u kompaktnim celinama h Evropi i Aziji te u manjim skupi« nama u svim ostalim predelima s ves ta, življahu nekada u zajedtiičkoj domovini, nekako u prostranoj rav* nini severno od Karpata izmedu Visle, Dnjepra i Dvine, t. j. tam o, g de stanu ju dan as Polj aci, te nešto istočno od njih.
Sa našim pradedovima graničili su zapadno Germani, severno Balti, severnoistočno finska plemena, ju* gozapadno Skiti, a južno Tračani. Rimski pisci zovu ih »Venedae« — od tog imena dolaze »Windi« ili »Wendi«, kako još i dandanas Nemci nazivlju neke najbliže svoje slovenske susede; mi sami se sa tim imenom nismo nikad zvali. Naše je ime bilo Sloveni. Sa tim se ime* nom prvi put pojavljujemo kod bizantinskih pisaca VI. stoleča. Bi* zantinci spominju i Ante, a to bes jaše samo deo Slovena. Ime »Anti« nestaje docnije iz istorije.
Ta velika družina naše krvi i našea imena raspadaše, razume se, u mnoga plemena.
U doba posle Isusa Krista po* češe se naši preči da šele iz svoje prvotne postojbine prema zapadu, istoku i jugu te osnivahu države. U vreme bizantinskog cara Justina —527.) i njegova naslednika Justinijana I. (527.-565.) Sloveni su preko Donjeg Dunava (iz današnje Kumunije) navaljivali na zemlje bizantinskog carstva. Valovi našeg življa zapljuskivahu preko Dunava i Balkana čak do Carigrada, Solu* na, duboko u Grčku i prema Ja* tiranskom moru.
Sloveni zauzeše čitavu teritoriju današnje Jugoslavije, današnje ugarske ravnine i Alpe do Salz* burga i Tirola, a severno od Kar* pata napuniše čitav svet do Labe i Sale i do bavarskih zemalja.
Svuda tuda starostovahu naši pradedovi svojim zadrugama, ple* m enima, župama, gradovima’ mo* leči se dobrim i zlim bogovima i žrtvujuči im.
Eto n e k a d a š n j e sloven* ske domovine našel Sa veli* kog dela tih nekada slovenskih ze malja Sloveni su danas prognani te potisnuiti u granice, ko j e je pravila cesto krivična krvava ruka osva* jačkih, vojnički bolje organizovanih naroda.
Kolikogod nam se u ponosu dizu duše, gledajuči u davna vre* kad Sloven nije 'bio rob, ipak nas pritište spoznaja, da smo precesto neslogom i bratoubilačkim borbama uništavali sami, što nam je ostavna neprijateljska ruka.
Ali što nam je ostalo, to tre* bamo da čuvamo i branimo mi So* koli, dane pa dnenanaspro* kletstvo b u d u ć i h pokole5 n j a. —
Sad da malo pogledamo osobito u prošlost onih slovenskih država i naroda, čiji Sokoli su danas u Sa* vezu »Slovensko Sokolstvo«!
. Dolazi Poljska. Na terito5 rij*> koju su prvotno u Evropi Moveni zauzimali, nastala je iz različitih plemena mogučna poljska država. Njezini počeci ovijeni su, kaosto to biva i kod drugih naroda, u koprenu priča. Prvo središte poljske države je svakako bilo nad jezerom Goplou današnjoj poznan* skoj Poljskoj. Staro ime »Leh« za* menjeno je konačno imenom »Po*
ljanin« (Poljak). U seljaku kolaru Piatru'vidi priča početnika kraljev* ske dinastije Piastoviča. Piastovič Boleslav Hrabri ujedinio je u po* četku 11. stol. čitav slovenki svet od današnje Slovačke do Baltičkog mora, od češkoga Praga i Lužice do Kijeva. Za dinastije Jageloviča, koja je bratskom ljubavlju prvot* noj Poljskoj prisajedinila tako zva* nu Litvu, postigla je Poljska u po* četku novog veka (u 16. i 17. sto* leču) svoj vrhunac i bila je onda največa država u Evropi te je več i Moskvi davala cara. (Poljski kra* ljevič Vladislav izabran za cara moskovskoga 1610.)
Od god. 1772. do 1795. Poljska je triputa podeljena (izmedu Pru5 ske, Rusije i Austrije) — kao da su neprijatelji hteli da idu za pri* merom srednjevekovnog poljskog kralja Boleslava, koji je u 12. veku
—	slično su radili i ruski knezovi — svoju državu podelio medu svoje sinove, a ti su opet svoje delove dalje delili te je konačno za neko vreme i prestalo jedinstvo njihove države.
Zadnjih 150 godina mnogo su trpeli Poljaci; zlo je bilo pod sva tri okupatora (u Austriji do 1867.), ali svuda drukčije. Prus je bio bru* talan, ali rezultat svega je bio naj* gori u Rusiji.
Poljska istorija ima mnogo le*
| pote, često vrlo tragične. Izmedu slobodnog seljaka, šlahčiča i mag* nata u pravima nije bilo razlike, a svi su na svojoj zemlji i u državi bili kralju jednaki... Poljska isto’ rij a ne poznaj e apsolutizma; pogi* bala je država u ustavnim slobo5 dama onda, kad se je svuda u Ev* ropi, a i kraj nje razvijao milita* ristički apsolutizam ... »Jednaki sa jednakima«, to je bilo njezino ge* slo. »Za našu i vašu slobodu«, to je bila njezina lozinka u borbi... Ni. kad poljski kralj nije krvavo ni* koga progonio zbog religioznog uverenja; kad je u i8. stoleču zas vladala intolerancija, državi je do* šao kraj...
Svetski rat doneo je Poljskoj novi život. Danas se vrača u n ju stara moč i slava. Poljsko 'Sokol5 stvo nosi visoko zastavu slovenske svesti. Sem u našoj dubrovačkoj ne nalazimo ni u jednoj drugoj slo* venskoj literaturi prošlih stoleča toliko slovenske svesti, koliko u poljskoj. Mi drugi manji Sloveni zajedno sa Rusijom ubijali smo zadnjih 80 god. pre rata tu poljsku slovensku svest te postigli to, da je konačno mnogi Poljak — strepio od Slovenstva, jer mu je od Slovenstva dol azila smrt.
Rezultat svetskog rata prilike je promenio te možemo mi Sokoli raditi i u slovenskoj zajednici prema starom polj skom geslu: »Jednaki sa jednakima«, ali — za* jedno. \
Sa Č e s i m a je nas Jugoslovene več u 7. stol., ali samo prolazno, ve* zala država kralja Sama (623.-658.). Od Sama dalje do vremena Karla Velikoga i češka nam istorija živi samo u pričama. Kneginja Libuša je dala ruku i srce oraču Premyšlu, početniku vladarske porodice Pfe* myslovaca. Plug i žezlo združiše se u simbol narodne snage i slave, kao i kod Poljaka i kod nas Jugo5 slovena (Karadorđevići). Pravu ka* tastrofu znači za Slovene u istoriji1 poraz Otokara II., kojega je pobe* dio Rudolf Habsburgovac — kao što je bilo za Slovene sudbonosno, što je u početku 16. stoleča poljski Jagelovič češku i ugarsku krunu pustio Habsburgovcima. Počinje uništavajuči rad Habsburgovaca. Češka se nije pomogla s ve do Luk* semburgovca Karla IV., koji je bio u vezama i sa našim Dušanom Sil* nim, nazivljuči ga svoga dragog brata, te dao povoda, da se nje* govo doba u češkoj istoriji zove
»zlatno doba«. Ali su državom po* čeli da drmaju teški dogadaji, koji su bacali svoje valove čitavom Evropom. Jan Hus i Jan Žižka, krvavi ratovi, Češka opustošena! Slava je to češka, ali krvavo zaslu5 žena!... Dvesta godina kasni je: tridesetgodišnji rat, Habsburg proti v čeha. Bela Gora. Češki je jezik izgubio pod Marijom Terezi* jom javnu vrednost, nemački je je* zik postao državni jezik, a polako i jezik kulturnog života. Narod je stenjao u lancevima ropstva; široke mase njegove nisu znale ni kuda ni kamo.
A svanuo je umiručem češkom narodu dan nova života. Otvorio je oči i video veliko sunce — slo* venske misli! Bio je to češki na* rodni preporod, plod slovenske ro5 mantike, koja je preporodila za* jedno i sve Jugoslovene. — Češki se je čovek razvijao, kad tamo dobra sudbina dade bratskome češkome narodu Miroslava T v r š a), koji je Čehoslovacima i svirn Slovenima osnovao Sokolstvo. Sokolstvo je počelo da podgriza korenje naduvenoj snazi Habsbur5 govaca, dok se ne sruši — i došla je god. 1918., godina oslobodenja. Sokolstvo je slavilo slavu pobede. Triumfalnom kapijom ljubavi, po* štovanja i priznanja duše naroda, iz koje je Sokolstvo proklijalo i ko* joj je od svojeg početka služilo, vratio se u Prag osnivač slobodne domovine, Tomaž G. Mas ar y k, taj veliki sin svoga naroda, pun sokolskog duha i neslomive volje za pozitivan rad na slobodnoj do* mačoj zemlji. —
Iz života T y r š o v a i iz života F ii' g n e r o v a p r o k 1 i * j a 1 o je h i 1 j a d u života. I s * torija novo« veka in e p o * znaje nista s i 1 n i j e, ništa 1 e p š e. »R a d za slobodu na* roda, u slobodi rad z a n a* rod!« To geslo 1 e p r š a na sokolskim zastavama.
Što se tiče nas Jugoslove5 n a, več su ratovi Ljudevita Posav* skoga (810,—821.) imali takav pra5 vac i obim, da bi bilo moglo več onda doči do nekakvog našeg uje* dinjenja, ali faktički smo se ujedi* nili tek hiljadu godina kasnije, god. 1918., pod kraljem Pet r o m L Oslobodiocem i njegovim sinom, sadašnjim našim kraljem A le* ksandrom 1.
Naša su brača Sokoli več pred svetski rat pripremali ujedinjenje, preko Mlade Bosne polažuči osno* vu za buduče naše narodno i dr* žavno jedinstvo, ističuči misao slo5 bodnog Jugoslovenstva, a u ratu su, trpeči za slobodu i umiruči za pravdu, rušili stari svet krivde i prevare. I tako se dogodi, da smo 1. decembra 1918. čuli kraljevu reč: »... Uveren sam, da ovim činom ispunjavam svoju v 1 a d a r s k u d u ž n o s t, jer n jim samo p r i v o d i m k o * n a č n o u delo on o, što s u najbolji sinovi naše krvi, sve tri vere, s v a t r i imena, s o'be strane Dunava, Save i Drine počeli p r i p r e m a t i za vlade blažene u s p o5 mene moga deda Kneza Aleksandra I. i Kneza Mi* h a j 1 a, ono, što o d g o v a r a željama i pogled ima mo* jega naroda, te u ime N j. Veličanstva kralja Pe* t r a I. proglašavam ujedi* njenje Srbije sa zemlja* m a nezavisne države Slo5 venaca, Hrvata i Srba u j edinstveno kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovena* ca...«
Lužički Srbi, zadnji osta5 tak polapskih Slovena, imadu u svojem Sokolstvu najjači stup, uz koji se vije i raste njihova narod* na svest. Otok su u silnome moru
Germanstva, kojemu je »železni« kancelar Bismark napisao moralriu kvalifikaciju poznatom rečenicom: »Moč ide pred pravom!« — Kakva če biti u takvom položaju buduč* nost Lužičkih Srba, to ne možemo da prorokujemo. Mislimo, da če oni ostati to, što jesu, i takvi, kakvi su, dok imadu svoje Sokolstvo i dok bude pravde na svetu ... Dok je u duši naroda ž i v o t n a sila svesti i o t p o r n a moč m o * rala, narod nije zapisan smrti.
To vredi i za našu braču u ne* oslobodenoj domovini, kojima mo* derno ropstvo otimlje najprirod5 nije pravo do eksistence. Lužičkih Srba ima danas do 200.000, a naše zarobljene brače do 600.000.
A sad trebam da kažem koju o Rusiji!
Kroz sto godina pre svetskog rata gledali su manji slovenski na* rodi — oni, koji su bili daleko od Rusije te je nisii poznavali — u Rusiji malone jedini spas Sloven* stva. Svakako je za uništenje Au* stro*Ugarske, dakle i za oslobo* denje Slovena, militaristička Ru* sija bila potrebna i ona je u po* četku svetskog rata mnogo dopri5 nela k tome, da centralne velevlasti nisu odnele venac pobede. Ali se kod toga ujedno pokazalo, da je carska Rusija, doista, bila velika, ali njezina jakost nije bila srazmer* na veličini i zato se srušila.
Tragična je bila njezina sud* bina, no u svakoj nesreči ima i neka sreča. Sloveni su ostali bez Rusije te se sad u svojim državama organizuju bez nje. Iza negacije, koja je značila rušenje Austro* Ugarske i oslabljenje Nemačke, i kod koje je saradivala Rusija, došlo je sada doba pozitivnog razvoja slovenske misli, a taj je razvoj bio nemogue, dok je carska Rusija,, svojom masom pritiskivala drugi^ največi i najtipičniji slovenski na* rod, narod poljski.
Prestao je taj strašni prizor i svi su uveti dani, da se Slovenstvo počne prirodno razvijati.
Rusija je ranjena; to znamo, ali ne znamo tačno, kakav je faktički njezin unutarnji položaj. Istina jest, da je pre svetskog rata Rusiju gazio jedan režim, kao što ju gazi sada, posle rata, drugi. Prirodno je i slaže se sa slovenskim osečajima, da nastojimo, kako bismo i danas dobili veze sa ruskom zemljom. Nesporno je, da se Rusija opet jača. Previse ima života u njoj, a da bi mogla ikada trajno propasti na radost premnogih neprijatelja Slovenstva.
Dve činjenice moramo kod ra* čuna sa Rusijom uvek uvažavati: prvo, nova, »treča« Rusija ne sme da padne u grehe carske Rusije te ne sme zajedno sa udaljenim ma* njim slovenskim narodima sloven* sku misao (ili čak »panslavizam«) identifikovati sa Panrusizmom; drugo: ne smemo zaboraviti, da je veliki deo ruske budučnosti u Aziji, dok smo svi ostali Sloveni u Evropi.
Brača Rusi, koji žive danas u emigraciji po čitavom svetu — i u našoj zemlji ima ih velik broj — našli su u veliko j večini jedini pravi put, da upoznaju sami sebe
te svoje misli, svoje osečaje, svoj rad i svoje nastojanje privedu jednome cilju, o r g a n i z u j u č i se u Sokolstvu. Rad jednoga za sve i rad sviju za svakoga, t o jest, sokolski rad i sokol« s k i život, može i treču Rusiju spasiti i privesti u kolo pozitivno stvarajučeg Slovenstva, od čega može velika naša slovenska družina očekivati trajne dobiti i ogromnu moč. Legendarnoj plemenitoj i me* koj slovenskoj ruskoj duši treba so* kolske vernosti, sokolskog mišlje* nja, sokolske snage, pa če se Rusija sama osloboditi sviju parasita i ti’ rana te se podiči na visoki stepen zaštitnice pravde i kulture Sloven* stva.
Kad če doči ovo vreme, ja ne* znam, a kazati mogu, da i ranjenoj Rusiji nema lekaj, dok god je ne po* digne v. novi život preporod i P r e o r i j e n t a c i j a duše u s m i s 1u so k o 1 s k o g brat* stva, sokolske j e d n a k o s t i i sokolske s 1 o b o d e. Novi tip slovensko g čovekabu* duči h v e k o v a stvara se u v a s p i t n o m radu i saves* nom životu sokolsko m.
Prilike u bližnjoj B u g a r s k o j bolje su nam poznate.
Znamo, da žive tamo brača, koja misle i osečaju tako kako mislimo i osečamo mi i koja bi u interesu budučnosti svoga naroda htela dai rade tako kao što radimo Sokoli. A znamo, da su tamo tudi elementi, koji Slovenstvu nikada nisu bili skloni, trajno na delu, kako bi spre* čili ili barem zavukli naše zbliža* vanje te onemogučili početak nove, slovenske ere na Balkanu — dakle tamo, odakle nam je došlo evandelje solunske brače — slovenska služba božja. Poznato je, da se u Bugar* skoj vrši vehementna germanska i talijanska propaganda, koja silno otežava nastojanje onih, koji bi, osečajuči slovenski, hteli da dovedu do pobede T v r š e v sokolski d u h i s i s t e m te preko grobova), muka i bolova uspostave bratske odnošaje s nama. Teška su vremena i treba mnogo strpljivosti i samo* pregoravanja, a i obilja dobre volje
—	mi je pokazasmo več mnogo — da se istraje u to j borbi plemenitog htenja sa tamnim elementima!
*
Iz spoznajenašeprošlo* sti te iz težnje za buduč* nošću rodila se slovenska ideja.
Naš pesnik * prvak Franjo Prešeren, prijatelj Poljaku Emilu Korytku, iz tesnih granica svoje postojbine obračajuči pogled u širine Slovenstva, kliknuo je pro* ročke reči:
Največ sveta otrokom sliši Slave. Tja bomo našli pot, kjer nje sinovi si prosti vol’j o vero in postave.*
Jest, Sloveni su zauzeli toliko zemlje, da nad njima sunce zbilja nikada ne zalazi. A Sloveni mogu i na jugu i na severu danas več slo* bodno birati »veru i zakone«, a ta
*	Najviše sveta pripada (leči Slave (Slovenstva). Tarno ćemo naći put, gde si njezini sinovi slobodno izabiru veru i za* kane.
(Nastavak na str. 2. stupcu III.).
Sokolići — Sokoli — Tri Junaka!
Vreme leti! I Sokolstvo, kojc je bilo osnovano pod geslom večne mla« dosti, večnog gibanja, ima za ,sobom več istoriju od skoro sedam desetleea. Ali ostalo je mlado, kao što se ose« čaju mladi još uvek svi eni sidi So«
bati u malostranskom Soikolu, gde još i danas marljivo rade i sokoluju. Na sliei stoje od leve spram desne braea: František, Bogdan i Ferdinand. Po« skdnji bio je u svoje vreme pobočni'k Dr. Miroslava Tyiša, k-ujimu je evo
koli, ikoji su pre više nego pola stoleča orali na sofcolskoj njivi. Samo pogle« dajmo ih, trojicu junaka! To su na prvoj i drugoj sliei brada Chme* lik, članovi sokolskog društva na Maloj Strani u Pragu, ko j i su počeli pre više nego 60 godina redovno vež«
ostao veran sledbcnik do današnjih dana. Ove lepe i poučne slike uzeli smo iz »Jaza« čehoslovačkog porodič« nog ilustrovanog sokolskog lista. Bras či Chmelik k lepom jubileju iskreno i bratski čestitamo, želeči im još na mnogaja!
Dokazi sokolske Ijubavi za Slovačku.
U sokolskom časopisu Bradlo pi« še prilikom proslave 10 godišnjic-e slo« vačkog Sokolstva i bivši ministar za slovačke krajeve, dr. Grobar. Bez ika« kvog okolišanja priznaje pisae, da so moraju Slovaei samo Sokolima zahva« liti, da je ostala Bratislava i velik deo Slovačke slobodan. Več onda, ikad je 4. februara 1919. htela slovaeka vlada preuzeti mesto IBratislavu, bilo je tre« ba slomiti otpor madžarske manjine u gradu, ko joj proinenjen položaj ni« kako ni je išao u glavu. Još teža situ« acija bila je kasni je, kad su upale madžarske povalnioke boljševičke četo pod Belom Kunom u Slovačku i ugro« žavale upravo stečenu slobodu. 1 onda su se Sokoli pridružili vojničkim je« dinicama te lim ulili nove odvažnosti i novih snaga. 1 ne samo to. Citavom svetu je po/nato, da su onda organi« zovali-češki Sokoli čitavc .p u kov e, ko ji su otišli na granicu i zadržali madžar« ski val te oeuvali slovaokim pokraji« nama jedva stečenu slobodu. 1 ovde moramo doslovno navesti nekoliko rečeniea dr. Grobarjevih navoda, da se vidi, kako iz srca govori taj bivši prvi starosta župe Masarykove i organiza« tor poprevratnog Slovaštva. »Ako ne bi bilo Sokola, neznam, ako bi bili zadržali Bratislavu i čitavu Slovadku. Bog zna. kakva bi bila naša daljnja sudbina. Sokolstvo je bila jedina čvr« sta uporišna tačka u opštcm komisa« nju, koje je onda vladalo Samo na njih lak'o si se zaneo. Gde se osnovan Soko, tamo je nas'koro zavladao mir i red, ikonsolidaeija i poštivanje zakona. Upravi za Slovačku ni ji se bilo treba bojati za red i disciplinu u krajevima, gde je rasprostro Soko .svoja' krila. Zato su zasluge Sokolstva za Slovačku neminovne ii tako ogromne, da ih mo« ra spomenuti svaka pravedno pisana istorija!«
*
Pukovnlk Švec.
Svemu našemu članstvu po svoj
frilici nije poznata istorija pukovnika veča, po kojem se z ove jedna od so« kolskih župa u ČOS. Brat Gvec je kao austrijski rezervni oficir odmah u po« četku rata prešao u Rusiju, gde je na« s'koro počeo čvrsto saradivati u dobro« voljačkom poikritu te je konačno na« kon formiranja čehoslovačkog dobro« voljačkog korpusa postao komandant 7. puka. Kad se docnije počela če ho« slovačku vojska povlačiti pred boljše« viokim četama u Sibiriju sa svrhom. da postigne Vladivostok te se ukrca za domovinu, je po zasluzi nekih bolj« ševičkih elemenata medu čehoslova« cima i to upravo u Gvecovom puku po« čeo raskroj discipline i puka uopšte u Samari. Jer je brat Gvec uvideo, da može spasiti disciplinu samo odvažan čin, zaključi o je, da se stvari za volju žrtvuje sam. — 29. oktobra 1918, kad je več Prag odzvanjao od radosti nove slobode, odjeknuo je u Samari hitac, pukovnik Gvec žrtvovao je samoga sebe čehoslovaškoj stvari iza ljubav. — Njegova herojska žrtva nije bila učinjena uzalud.’ Momčad je spoznala da je zavedena te se ponovo vratila u puk i obnovila red*i poslušnost Šve« cov'om nasledniku.
Češki pisae Medbk napisao je sa« da dramu »Pulkiovnik Gvec«, gde je majstorski isklesao 'karakter sokolskog junaka Gveca i tipičnog boljši vičkog zavodljivca Martyška, nisku i gadnu, podmitljivu figuru. Gvee je pa'0, ali njegovo delo ostače večno, j er je nje« gov čin rešio hiljade i hiljade čehoslo« vačkih dohrovoljuca boljševičkog rop« stva.
Sletište za Plzenjski slet.
Izbor pravog prostora za sletište
pokrajinskog sleta ČOS u Plznju nije bio upravo Iagan. Konačno sc sletski odbor odlučio za vojničko vežbalište na Borech, odakle je vrlo lep pogled na čitavo mesto Plzenj sa svim velikim industrijskim preduzeeima i okolinu. Prostor je u celini vrlo prikladan, nije suviše udaljen od mesta, samo ee tre« bati poboljšati komunikacije.
Sletište bič. priređeno za 5100 vižbača kod prostih vežbi. Sabiralištc i svlačionice biče na istočnoj strani, odakle če biti i ula/ na sletište na na« ročit mučiti. Oko vežbališta je oko 10 m široko hodalište, ko je če služiti ujedno i za staji:lište. Glavna tribina biče zapadna, gde e. biti i lože, se« verna i južna tribina su niži, istočna pa če služiti kao obično članstvu u odori. Mesta če biti na tribinama i stajalištima za oko 25.000 gledalaea. Načelnički mostič biče na zapadnoj tribini nad ložama.
*
Soko, ravnatelj telovež-bačke škole u Engleskoj.
Brat J 'o s e f K u čer a, načelnik Sokola u Londonu bio je izabran iz« medu 60 kompetenata za ravnatelja največe tilovežbačke škole u Engles« koj Northhampton Polytechnie Insti« tute. Do sada je poučavao telovežbu po sokolskom sustavu več u mnogim drugim tclovežbačkim školama u Lon« dan u. koje su nastale u poslednje vre« me, konačno pa je bilo njegovo na« stojanjc okrunjeno s najlepšim uspe« bom. U Engleskoj se uopšte opaža, da se u poslednje vreme vrlo brzo širi zanimanje za sistematski gajinu telo« vtžbu, jer i u mutičnoj zemlji športa dozlogrdili su razni ekscesi inače tako plemenitih sportskih grana.
•
Iz američkog Sokolstva.
Sokol Americky, glasilo čehoslo« vačkog Sokolstva u Americi stupa ovc godine u 50. godinu svoga izlaženja. Za ovogodišnji slet sastavio je vežbe načelnik tamošnjeg saveza. br. J. Je« linek, bivši načelnik kladenske župe i požrtvovan radenik medu slovačkim Sokolstvom iza prevrata godine 1918. — Društvo američkih radničkih Sokola u Nev Yorku ima 14 zborova, ikoji broje 6)64 člana i 265 članica, ukupno 919 članstva. Slovačko Sokolstvo pa ima 18 župa s 194 zbora Stoji su raši« reni po čitavoj državi. Najviše slovač« kih Sokola je u Pittsburgu. Do sada isu organizovani u Sokolstvu več svi američki Sloveni osim Bugara i Lužič« kih Srba, tako da se počelo razmiS« ljati o osnivanju slovenskog sokolskog saveza u Amcrici.
(Nastavak s 1. str. stupca V.)
njihova vera je vera u nevidnog Boga pravde i istine, nadoknadiva« nja i vračanja, i taj je njihov zakon zakon o jednakosti sviju, o dužnosti« ma spram naroda, spram domovine, spram pojedinca, spram svakog brata i svake sestre, zakon o pra« vima, koja izviru iz tih dužnosti.
A sve to, što danas imamo, nije nam darovano kao milostinja, n e« go je s a z r e 1 o pri rodnim zakonom i s t o r i j e u bor« bama naših dedova, u r a d u velikih duh o v a naš e p r o« šlosti, kojisu u svim delo« vima slovenskog sveta p r e d s t o 1 e e e m več pripre« mali vreme, u k o j e m u živi« m o m i, današnja »d e c a Sla« v e«.
U istoriji pravog Slovenstva nije hodala sila pred pravom, nego je išlo pravo pred šilom. Glasnik tog slovenskog evandelja bio je pre sto godina veliki Poljak Adam M i c k i e w i c z (1798.—1855.). Več kao dak bacio se sa čitavom živahno« šču svoga vanrednog, visokog i du« bokog duha u nacionalni život, koji se 'bio zatalasao medu omladinom, punom Ijubavi za »krepost i na« uku«. Ali naskoro je, zajedno sa drugovima, aretiran te poslat u Ru« siju. Ali je to imalo i svoju dobru stranu1; upoznao sc mladi Poljak u Petrogradu, Odesi i Moskvi sa ruskim svetom, osobito sa velikim ruskim pesnikom A1 e k s a n « drom Puš kinom. Kad mu je napokon dana dozvola, da ide u inozemstvo (1829.), Mickie\vicz je na putu posetio i Prag. Domovine nikad više nije video; kao emigrant je u stranome svetu živeo i umro, ali je uvek u duhu gledao poljsku i uopšte slovensku zemlju. Kad je god. 1840. u Parizu na »College de France« osnovana stolica za sloven« ske literature, on ju je zauzeo te u pesničkoj intuiciji iz oskudnog li« terarnog materijala, koji mu je tamo bio na raspolaganje, prikazao bitnost, filozofiju i religiju sloven« skog mišljenja, kako se ono pojav« ljuje u slovenskoj literaturi i isto« riji. Prvi je obuhvatio eitav sloven« ski svet sudbinom svoga života i plodom svoga velikog rada taj vc« liki Poljak.	v
I Čeh Josip D o b r o v s k y (1753.—1829.)! Taj »otac slovenske filologije« bio je u stalnoj vezi sa našim učenim Jernejem Ko« p i t a r o m, a Kopitar je opet sa« radivao sa Vukom Š t e f a n o « vičem Kara d Žiče m, »ocem srpske književnosti«. Ovaj trium« virat znanosti i slovenskog patrio« tizma od ogromnog je značenja za našu kulturno istoriju. Kod toga pak moramo, istina, priznati, da je Kopitar imao austro=slovensku kon« cepciju, t. j., hteo je, da bi bio Beč središte slovenskog rada, čemu se protivio Dobrovsky zbog bečkog »davolskog principa germanizacije.«
Veliko znaeenje za preporod Čehoslovaka i Slovenaca te Hrvata kod Jugoslovena imao je Jan Koli ar (1793.—1852.), rodom iz Slovačke, »otac slovenske uzajam* nosti«, kako ga s obzirom na nje« govo znaeenje za spomenute slo« venske narode cesto opravdano : ovemo. Glavni slovenski jezici su mu bili: češki, poljski, ruski i »ilir« ski« (= jugoslovenski) — o Buga« rima, koji su bili sasvim u Turskoj, slovenski je svet onda još malo znao. Svaki obrazovani Sloven mo« rao bi da zna citati knjige u ovim glavnim slovenskim jezicima. Za« jedno s našim Ljudevitom G a j e m, s kojim se je poznavao, imao je izvesne sklonosti k carskim pohvalama, ali nije ni on prezro moralnu stranu biti slovenske nego je tražio, da »se mora oda« z v a t i č o v e k, kad se z o v n e S love n«.
Pavle Josip Š a f a r i k (1795. do 1861.), za vreme študija u Jeni znanac Kollara i Palackoga, koji sa svojim radom predstavlja celu epo« hu, bio je profesor i direktor gim« nacije u Novom Sadu, dok se nije g. 1833. preselio u Prag, gde je ostao do smrti. Taj tvorac nauke o slo« venskim starinama i slovenskoj etnografiji utecao je kod sviju Sl ovena na b u d e n j e slo« venskog naci o n a 1 i z m a i s l,o venske u z a j a m n o s t i. U svojim Starožitnostima piše Ša« farik o Slovenima od prvih poče« taka do pokrštenja. Od njega imamo Spomenike stare književno« sti Jugoslovena (Stepan Nemanja, Sv. Sava, Dušanov Zakonik) i Slo« venski Narodopis. Vse njegove raz«
prave od velikog su značenja za razvitak pitanja o poreklu, dolasku i srodnosti Slovcna.
Dobrovsky, Woronicz, Mickie« \vicz, Kopitar, Vuk, Puškin, Čela« kovsky, Kollar, Šafarik, Palaeky, Gaj, Prešeren, Vraz, Lubomirski, dakle Čehoslovaci, Poljaci, Jugo« sloveni i Rusi dali su u prošlosti ideji Slovenstva meso i krv. O d onih v r e m ena, kad s u oni m i š1 j u i osečajem posta« vili Slovenima c i 1 j e v e, ni« k a d a više nije prestalo n a s t o j a n j e oko n a š e g o s 1 o b o d e n j a i zbližava« n j a. Da spomenem samo Jugo« slovena i Slovena, našeg vladiku Josipa J u ir j a S t r o s s m a« y e r a;, koji je nauku Ijubavi božje spajao sa ognjem uzornog sloven« skog patriotizma! —
J sve to, što smo eto prikazali u širokim potezima, naša je sada baština, koju trebamo da uzmemo u sebe, u svoje duše, da nam one živu od nje, od te i s t o r i j s k e istine, kao što živi dete od hra« ne, koju prima od majčinih grudi. Istina je, da smo Sloveni sinovi i k č e r i j e d n o g a toda, da n a m j e d a n a za« j e d n i č k a z a d a č a !
Ali tu baštinu političke i kul« turne istorije Slovenstva ne smemo da držimo i skrivamo neplodno u sebi; ne smemo, jer je svaka narodna s t e č e v i n a vlas« n i š t v o sviju; ne smemo, jer bi to bilo p r o t i v n o sokol« s k o m bratstvu.
Sretni smo, što smo mi Jugo« slovenski Sokoli stekli pravu spo« /naju o pravome putu od našeg z a v i č a j a u š i r i n u Sloven« stva. Ne gubimo se u sitnicama, kolikogod moraju i one da se oba« ve, ne gubimo se u nikakvom se« paratizmu, jer ne možemo da kri« votvorimo istoriju te se borimo protiv m o n u m e n t a 1 n i h t v o « revi n a n a j v e č i h d u h o v a i junaka u m a i o r u ž j a u p r o« š 1 i m v e k o v i m a! Ne možemo govoriti drukčije nego smo progo« vorili za sva vremena i sva poko« lenja mi Jugoslovenski Sokoli u svojoj deklaraciji na Kosovu Polju 7. septembra 1928. i u svojem pro« glasu 1. decembra 1928. Ne smemo! Lagali bismo! Sramota bi bila to za nas!
Preko J ug o s 1 o v e n s t v a ide u Jugoslaviji p u t u Slovenstvo. I mi ide mo t i m p u t e m. Širi s u nam vidici o d J u g o s 1 a v i j e.
Ncsretni smo, da takvo mišlje« nje nije opšte. Čeka nas još težak rad za ostvarenje ideala, što ga ima naša organizacija. Ali baš tu, ako igde, ima da vredi Tvrševa reč o večitom gibanju, koje dolazi od večitog nezadovoljstva. Fana« tički smo oduševljeni za sokolski rad, koji razvija narodu mišice, duh i srce i koji se jednim izra« zom zove: Slovensko Sokol« s tv o!
Naše je Slovenstvo realno Slo« venstvo, što ga osečajno nosimo u sebi i što ga postepeno hočemo da ostvarimo.
Da li pak zbilja svi razumemo veličinu vremena? Jesmo li vredni slobode? Jesmo li svesni, što znači sloboda, kad su je iz srdaca, koja su čeznula, u život donele koštene ruke smrti? Ne odgovaram na ta pitanja; namerno ne odgovaram, jer je pre svega potrebno, da se svaki sam zamisli te sebi odgovara pred svojom savešču! Soko neka ne podupire ni fizičku ni duševnu lenost! Tu opomenu upučujem svima, brači i sestrama, upozora« vajuči na dubinu poziva staroklasi« čke Grčke: »Spoznaj se sam!«
>!«
Kad sam sve to utvrdio, pitam. Što hočemo dakle i moramo da hočemo mi Jugoslovenski ^pkoli.
Priznajemo i odlučno izjavlju« jemo, da smo samo grana na stablu Slovenstva. Ali ta grana hoče i mora da bude sama Jaka, zdrava i dobra, hoče da se ..okiti cvečcm te rodi. plodove.
1. Neče ona takva biti, budemo li zanemarivali sokolske dužnosti te živeli preziruči te dužnosti, so« kolski moral,, sokolsko bratstvo, sokolsku požrtvovnost i lične ko« risti predpostavljali koristi celine.
2. Za ulaz u Slovensko Sokol« stvo imamo pravo, ako smo ispu« nili dužnosti u svojoj kuči, koja ima jedan temelj i jedan krov. Mi Sokoli smo duhovno svoje narod« no jedinstvo proživeli, za nj ždveli, trpeli — mnogi i umrli mučeničkom
smrču — i rekli: Jedan narod, jed« na država, jedno Sokolstvo! Narod taj je moj, gdegod on bio, u južno j Srbiji ili Sloveniji, u Vojvodinj, uz čitavu Savu i Soču ili kraj Jadrana. Država mi je najvidniji oblik, koji je taj narod svome životu dao, kolikogod bi taj život bio različit. Sokolstvo je iz naroda i za narod ove države, a n j e g o« v a n a s t o j a n j a i d u d o 11 e, dokle se č u j e sl a tka reč našeg jezika. K o m p r orni« s a tu ne p o z n a ji e m o.
3. Veze bratske moramo da oja« čarno i produbimo najpre u odno« šajima izmedu nas samih. Brate i sestro, gdegod i štogod bili, vi ste naše zemlje deca, vi ste mi prvi i zadnji, što na vas mislim, kad pro« žimljem dušu sokolskim duhom, kad vežbajuči telo, koje, ma kako lepo i zdravo bilo, ipak ostaje beznačajno, dok nije u službi duše. Njegovoj svakoj kretnji dajem izraz .lepote i kreposti so« kolske duše. Razumem klasičnu reč našeg učitelja i majstora Tyrša, koji je rekao, da Sokoli u Panthe« onu naroda i čovečanstva postav« ljaju usavršene kipove nacionalnog čoveka. Tako treba da se pojedi« nac veže sa pojedincem, brat sa bratom, sestra sa sestrom, naraštaj sa naraštajem, dete sa detetom, društvo sa društvom, župa sa žu« pom...
4. Ali ne samo kod kuče, nego i u Češkoelovačkoj' Republici i u Republici Poljsko j i sa Lužicom i sa Rusima, a i — kad kucne čas —- sa Bugarima. Da se vratimo u zagrljaj svoje slovenske pra« inajke, koja čeka tamo negde na Kosovu Polju ili na Beloj Gori ili u svetim hramovima poljskog Va« vela ili u ruskom Kremlu ili u Lu« žici ili u Sofiji ili gdegod, kamo dopire naš plug i naše žezlo.. . Nije li ljubav više nego rnržnja, život više nego smrt, zdravlje više nego bolest, lepa budučnost više nego rdava prošlost? Ne dirajmo bez potrebe rana, o t v a r a j m o srca, iz kojili če doči lck za ranjava mesta! U sokolskim srcima cvate i miriše čudovita ruža Zlatorogovih poljana, koja vida svaku ranu, ot« kinuta iz čiste, poštene, plemenite duše ../ Trebamo da or g a« n i z u j e m o z a j e d n i č k c s v o « je redove, da S v a t o p 1 u k o č a j a n ne s 1 o m i nad nama svojih š t a p o v a ... A nada sve je potrebno, da učimo sloven« ske jezike, mi Jugosloveni severne slovenske jezike; barem bi svaka naša župa morala imati članove, koji su bolje upučeni u češki jezik, druge, koji poznaju poljski, treče, kojima je blizu ruski jezik itd.
5. Tako č e m o u posveče« ni hram kulture č o v e č a n « s t v a. Verujuči u svoju moč i svo« je zdravlje, u bratskoj Ijubavi ve« zani jedan na drugoga, mi četno svetu pokazati v i s o k i k u 1« turni i moralni stepen svoje duševnosti; mi čemo moči postaviti se uz bok svakog tutleg naroda, koji bi hteo da se s nama takmiči u koj emu god jav« nome radu. Istina, mi imamo prija« telja i medu neslovenskim naro« dima, ali ako može brat izdati bra« ta, kako ne bi sused izdao suseda ili’ znanac znanca? Sreča je, da imamo Sloveni u Sokolima trajne, neopozive svoje »diplomate«, koji vežu slovenske države, a vežu ih ne po službi i za platu, nego po svome dubokom slovenskom uve« ren i u, »diplomate«, koji iskreno rade ’ za slavu i veličinu čitavog Slovenstva!
6. Nama, koji fanatički ispove« damo slovensku ideju, utelovljenuu Slovenskom Sokolstvu, prva i n a j veča je d u ž n o s t, da t u idejuu c e p i m o u krv i dušu sokolske o m 1 a d i n e, da je naše majke tako reči več svojim mlekom daju piti svojoj deci, da je naši očevi čistim, svetlim, uzor« nim, oduševljenim sokolskim živo« tom prenose u srca svojih sinova i kčeri te da je naši .prednjači i naše prednjačice, naši vodnici i naše vodnice utvrduju i produblju« ju u sokolskom n a r a š t a j u j s o k o 1 s k o j dec i, kako bi so« kolska omladina naša bila bolj a i usavršenija od nas te dovršila ono,
' što mi još ne možemo da dovr« Šimo.
Neka plemeniti genij Slovenstva biva medu na« ma i vodi naša dela!
P o z o r ! rad!
Na straž u! Na
God. XI. — br. в.
»SOKOL SKI G L A S N 1 K«
Str. 3.
FRANJO VAJDA (Dubrovnik);
Pouka iz gospodarskog izveštaja JSS.
U toku života od .preko 50 Rodina uvLrio sam sc, da sc karakter čoiveka može tačno prepozmati po tonu, kako on izvršava svoje novčane obavezc. lzveštaj br. gospodar a JSS na odbor« skoj sodnici JSS od l(i. decembra pro« šle g odi n e dokazuje, da smo Sokoli vrlo rdavi karakteri. Društva d.iguju Save.zu cgromnu sumu od ргеко mi* ljun din«ra samo na porezima i to još od 1924. godi ne dalje. Ona društva,
Ikoja šavesno v.rše svoje dužnosti sp ram župe i Savezia, mora ju da se pi« ta ju, zašto da ona plačaju, kad sc mo» že i bez vršenja materijalnih dužnosti lepo ostati član Saveza i uživati kori« sti, koje nam pruža Savez, te dičiti se sokolskom ztnačkom i odorom. Sokoli nosimo zinačku, da se medu sobom prepoznamo kao Sokoli. Čitali smo, da je Soko samo na osnovi sokolsko znač« ke uživao potpuno poiverenje, da mu je nepoznati brat u tudini pozajmio svoj sat za jedan izkt. A sada? Kad čujemo o ovakvoj nesavesnosti medu nama, to bi sc moglo dogoditi, da so« kolska značka u nama pobudi ncpoive« renje i strah, da imamo pred sobom jednoga od onih .rdavih ikaraktera, k o j i ne mare za svoju sokolsku čast i ne izvršuju svoj. obavezc prema Savezu.
Zato je mophodno potrebno, da sic ovo pitanje prečisti, pa bilo i sa teš« kim operacijama na sokolskom telu.
I naše društvo bilo je medu duž> nicima. Mislili smo, da nikako nočemo moči otplatiti naš dug župi i Savezu.
Naša žup.a (mostarska) izvršila jo ono, na što ima pravo i dužnost po pravi« lima: bez sentimentalnosti brisala nas je iz svojih društaiva. Na dotičnoj sed« nici župskog odbo.ra zastupao sam na« še društvo i polkazujuči na rad našega društva, doviknuo sam ostalim odbor«
JOSO DEFRANČESKI (Dugaresa);
Naša štampa.
Več je više puta pisano u »Sokol« sikom Glasniku« o potrebi i koristi štampie, bilo kao informativni.: bilo kao propagandne, ipa izgloda, kao da i nije više potrebe pisati o tom pitanju. Tre« balo bi da inijo potrebno ali na žalost, svi dosadašnji apeli, molbe, nagovara« nja, preporučivanja sve je to bilo uza« lud i upravo so tako šutke prešlo pre« ko toga, kao. da nijc ništa ni rečeno ' bilo.
Jedna (žaloena činjenica, jedlan nicoprostiv gneh, da se Sokola mora siliti na ono, što bi svalko sam od st'be morao činiti. 1 ovaj jedini periodični list, jedino službeno, propagandno i informativno glasilo što ga imademo, pa da ni to glasilo ne- nalazi onog od« živa'medu članstvom, što ga svaki, pa i najmanji političlki listič imadc! — Zar je ondi čudo, da Sokolstvo, alko več ne nazaduje,a ono da se dnevno bori i ulaže sve svoje snage 'kako bi sie bar na dosadašnjoj višini održalo? Za.r je čudo, što imaditmo mnogo Sokola — ncsSokola, kad jvdva 10% celdkupnog članstva prati razvoj, kretanje i život sokolske organizacij«, koje je izloženo, ■očrtano i naglašavano jedino u tom glasilu? Zar nijo žaiosno, da i taj naš jedini. list uzdržavaju od finaneijske ipropasti oni retki inserati, pored 70.000 članstva? Jest žalostna jie to činjenica, kad sv uoči, da velilka vočina Sokola drži po 1,2 i više politiokih listova, a nemaju ili bolje i'eći, nećo da dadu ona 4 dinara mesečno za svoje sokol« sko glasilo!! Ali jasno, »Sokolski Glas« nik« no donaša senzacija, ne donaša bombastičkih i napetih vesti, koje su toliko potrebne u današnje vneme. »Sokolski Glasnik« »ograničio« se jo« dino na sokolske stvari, pa prema to« mo nijo »interesantan«. »Sokolski Glasnik« no bavi sc dnevno«strančar« skim pitanjima pa nijc »zanimljiv«. A ja bih svima onima, Ikoji tako misle i tako se opravdavaju, rekao, da če u »So« kolskom Glasniku« nači mnogo toga,
nicima: »Nemojtc radi nesretnog ma« mona brisati jedno radino društvo!« Ali nišam uspco. Društvo je bilo bri« sano i ostalo j:e brisano višo meseci, dok nije isplatilo sav dug župi i Sa« vezu. lak o smo teško podmirivali svo* jo poreže župi i Savezu, ipak nismo više došli u položaj, da bi morali biti brisani. Uiveren sam, da tak.o može učiniti svako društvo, koje radi. A ono, koje ne radi sokolski, niti nc tre« ba, da se ponosi sokolsKim imenom.
Brat save/ni gospodar u svome iz« viLŠtaju javno kaže: i»Radi oporeziva« nja nama se krije po mom sudu oko 20 do 25.000 članstva, naraštaja i dece.«
1 preko toga mi čutke prelazimo na dmevni red!
Pa ima još drugih stvari. Na glav« noj skupštini naše župe pre dve ge« dine našo je društvo stavilo predlog, da se snizi župska članarina. Protiv toga predloga, a za višu članarinu gla» sala su i društva, ko j a su radi ncpla« Čanja župskih i saveznili doprinosa bila na istoj skupštini pred'agana za brisanje. Dakako, ako ostajem člana« rinu dužan, onda mi jie svejedno, ko« lika jo ta članarina! Ali gdo je tu so« kolslka ozbiljnost?
Iz sve ga toga vidimo, da nam još mnogo fali, da budemo karakterni So« koli.
Neka se konačno uvede red i istin« sika jiednakost u naš Savez! Ne može da bude jednakopravan Iko ne vrši svoje dužnosti, s onim, ko ih vrši. Ko ne vrši svoji, dužnosti, neka sc briše iz Saveza. Ko je brisan, nema nikakva prava, čak ni na železrničku povlasticu za sletovo.
To je potrebno, da si možemo opet otvoreno i sa poverenjem jedan drugome pogledati u oči.
što če im svakako koristiti više, nego to rnogu drugi listovi.
J'est koristiti če, j or sv i u njemu nado mnogo toga, što se možie i što bi se moralo primeniti na naš svakidašnji život. Ali toga, čini mi so, da ine uvida ne samo članstvo več ni vodstvo po« jodinih društava i župa. Ja ču ovde izneti upravo očajno stanje sokolske štampe u župi Novo Mesto.
1. Župa Novo mesto •nema svog novinara!
\ II. Župa Novo mesto nema svog propagandno^ odbora.
III. U ž;upi Novo mesto ne čitaju niti svi odbornici »Sokolski Glasnik«.
IV. Župu Novo mesto tuoe sam grad Dubrovnik za 23 broja »Sokolskog. Glasnika«!
Alko merimo jakost sokolske sve« sti u pojedinim Ikrajcvima po .rašire« noj štampi, onda jie Sokolstvo u župi Novo mesto — neznatno, slabo. Župa Novo mesto čini jako unalo ili bolje reči ništa, da bi proširila krug čitača u svojoj župi. Nišam to izrneo moguče zato, da napanem starešinstvo žuipe, me, več sam izneo samo kao primer, ko j i neka posluži ujedno župi Novo mesto kao opomena, da posveti malo višo pažnje sokoldkoj štampi.
Nie kažem, da je ovo jedini slu« čaj; sačuvaj Bože! Jer ovakvih pri« mera imade ‘na žalost mnogo višo, no što mi samo i mislimo. A da sami sobe 'zavaravamo, pa da kujemo u zvivzde uspeh i položaj naše štampe, kad ;uisti« nu zlo stoji, bilo bi neke vrsti ateintat nas samih na nas same. — Trebalo bi, da javno istupamo protiv ovalkvih po« java, da ih šibamo redom, pa moguče da čemo izvuči od toga neku korist. Moguče, da se na ovaj i ovalkav način trgnu oni malodušni, koji zidvojno i očajno čekaju da ih neko probudi, jer me znaju na koju čo stranu.
Otkrivanjem naših rana, sazna« čemo gde nas boli, pa čemo se moči i Inkše ločiti .. .
dati ostavku, ruše mu autoritet, ;i kad im namero nikako ne uspevaju, oni ga jednostavno brišu iz odbora, nc obazi« ruči se na sav njegov rad, na njego« vu p*rošlost, na njegovu vrednost za buduči rad. Ako im to pode za rukom oni čo triumfo'vati, kod gomile če »pravdati veliko »interese«, koji su ih rulkovodili za rušenjem i oni če i na« daljo rušiti. —
Velika je sreča, što se na skupšti« nama nado ljudi, .koji stvari prosudu« ju pravilno, i što, ia.%o teško, ipak osujeto mnoge stvari, koje bi mogle biti kobne po ukupni rad.
Odrnah po svršetku svetskog rata, pošlo so u onom lud »in oduševljenju naglo, za obnavljanjem svih predrat« nih društava i ustanova, a stvorena su i mnoga društva, čij. je postojanje bi« lo uslovljeno p.olitieKim prilikama. Ta« ko jo na 'več izgrademm temeljima pnedratnog plemens-.NOg Sokolstva, uskrslo i mlado JugoslovensKO So^oi« stvo, sa jednim jasnim i odredonim ciljem, kojemu je ono usprkos svih d.setogodišnjih noprilika, ostalo do krajnjih granica Konzokventno. Znači, opravdalo' jo potrebu svoga postoja« nja. To i takvo Sokolstvo, kojo je primilo na sobo jedan posao, koji je sastavni deo i celokupne državne bri« ge, trebalo jo za svoje izgradivanje i rad, mnogo oprobanih snaga, trebalo je pod svoj barjak da okupi sve, što jo samo najbolje i najkaratK terni jr. — Kratko rečeno trebalo je da primi i obuhvati samo pozitivne vrednosti. To so svuda nijc provelo i nije so ni moglo iprovesti, nego su se u pojedine odbore plasirale sumnjivo vrednosti, kojima jo stalo da svojie posebne in« terese usko vežu sa Sokolstvom i da ma taj način crpu bilo kakav lični ka« pital. — Mnogo i/morene i namučene snage, ispustile su kormilo iz svojih ruku, predajuči ga »svežim snagama«, koje su taj sokolski brod često puta nevošto vodilo, pa ga ponekad dovele u vrtlog iz kojega ga je valjalo tieškom mukom spasavati.
Bivši tudinski režim, svestan, da snažan nacionalni pokret, koji so ras« mahao neposredno pre Svetski rat, vodi rasulu staroslavnu monarhiju, ni« je birao sredstva ni načina, da uništi ili onomoguči sve one, koji su mu sta« j ali na putu.
Za tu svrhu su iskoriščeni labilni i propali karakter!, koji su za mrvice sa bogate trpeze proelavali me vi n e i bratske duše. Došao je rat. Glave su padale, po tamnicama su oživeli akre*. pi, jor im je hrane bilo dovolj no, u internacijama su od gladi i boksti umiralo hiljade i hiljade ljudi, žena i deco. Stvoren je sistem »poverljivih« i »nopovorljivih«. Rat je koračao iz go« dine u godinu sa svima strahotama. Ljudi su se prodavali i kvarili. Oseeaj čovečanski potpuno se srozao.
Došlo je Oslobodenje. Sad su tek svi oni, koji su bili ogrezli u grobu, osetili stvarnost, i pobojali so praved«
110	kazme' narodnog suda. —
Oslobodenje i Ujedinjenje, sadr« žavalo jo toliko ncizmornu sreču, ko« ja jo nadvladala svaku zilu krv i težnju za kazinom, da je narod otvorio svoju veliku dušu opraštanja, zagrlio sve, pa i one, sa čijih se .rulku još pušila sveža krv nevinih žrtava.
I mesto,, da so svi oni, kojie- su p n« like i slabost njihovog karaktera nato> varilo tovorom greha — povuku i po« spu glavu pokajničkim pepelom, mi ih •vidimo svuda u svima društvima, usta« novama i na veoma važnim položa« jima.
Stvoren jo jedan pseudopatrioti« zam, Ikoji je u svom cinizmu išao tako daleko, da jo pljunuo na svetim pro« šlost i rad pojedinaca i počoo ih ako su mu bili na putu, nemilosrdno ukla« n jati.
U sve nas ušao je čudan osečaj. Kao pred otrovnom kobram, mi smo zastali hipnotisani, i mesto, da svojim grudima zaustavimo mutni val, koji je zapljukivao obalo našo napačeno zem« lje, mi smo se uklonili, da talog i mulj prekrije cvečo naše Slobode.
Iz toga taloga i mulja, nikle su kao počurke posle kiše na dubrištima, mnoge sumnjivo vrednosti, koje su svoju snagu crplc \t taloga svoga ka« raktera.
Nastalo je ntko čiščenje, neko istiskivanjo svega onog što je dobro i čestito. Menjala su se mišljenja, ko« ja su dobivala svoju formu prema si« tuaciji... Pa i naše Sokolstvo nijc uvek i svuda od toga ostalo nepošte« deno. Posledice takvog stanja osečaju sie na mnogo mesta i danas, a osečače se još dužei vremena. —
Ali ono što treba i mora da dode, to postopen o dolazi: Dobro so uhvati« lo u koštac s,a zlom i dobro pobeduje, rad potiskuje neproduktivnost i lenost, svetli karakteri dobivaju svoju vred« nost, a lažni diamanti idu na ropotar« nicu. Tako mora da bude,
Sumnjivo vnednosti u zadnjem ropcu poduzimlju očajno korake, ali ih vrems i zdrav i konstruktivan život, jeakvog naš inarod želi i hoče — nemi« losrdno gazi. — Borbu treba primiti i izdržati ili pasti.
Tako mora da bude, alko ne želi« mo svesno vlastitu propast.
Zagledajte svi vi bračo, koji gle« idate svojim očima, u svoja sokolska
društva i posmotrite, nema li i u va« šoj sredini sumnjivih vrednosti. Za« gledajte, da li su 'vašo Sokolane punc, da Ti svalko stoji na svomc mestu i pravilno odgovara dužnosci.' Zagledaj« te, da li ima radinih ljudi, koji su van
Iz 5. i (i. tačko »Poslovnika za pri« rnanje i brisanje članstva« (Org. JSS), proizlazi obaveza telovežbo, u našem Sokolstvu, za svo članstvo do navrše« r.i.' 2(i godim, života. Ali, teorija govori jedno, a praksa pokazuje drugo. Zna« mo, iz iskustva, da veliki deo telovež« iiačkih obvezanika ne vežba, i za dugo nečemo postiči željonoga stanja, t. j. ua bi svi ti obvezanici vežbali; a to sve dotlo, dek svi me budu imali — sami u sobi — toliko discipline i so* kolskie1 svesti, pa da im teloivežba ne bude samo telesna potreba, nogo da i u duši osete želju za telesnim vežba« njem. Dakako, da još manje posečuju časovc vežbamja oni, za koje je pre« stala obaveza vežbanja. Sokolstvo je prvienstveno ti.lovežbaSka organizaci« ja. (Pretpostavljamo, da je svima po« znata činjoniea, da sc telesnim vaspl« tanjeni želi postiči i izivesno psihično nastrojenje, pa u torno ovde i ne go« vorimo.) Zato moramo naša nastoja« nja usmeriti tako, da očuvamo što veči broj članstva — i što dužc vreme — u sokolani, a da sie p.ridobiju za telo« ve-žbu (i da. im se da prilika za to) i oni članovi, koji stupaju u sokolske redove po navršenoj 26. god. života, odnosno takvi, koji po svojoj fi/.iičkoj strukturi, nisu u stanju da svladaju sve one zahtevo, koji se postavljaju mla« dim vežbačima, i Ikojo bi, telovežba istovetna »noj za mlado članstvo — zamarala, umesto da bi ih krepila i osvežavala. Ali, to nastojanjo neka ne fiudo samo slučajno, nego treba da se sistemizira.
Da sc da u ovome postignuti uspeh, dokazala je organizacija stari« jih vežbača u OOS. Poznato je, da je na svesokolskom sletu u Pragu 1926. g. nastupilo više hiljada starije brače, sa posebnim vežbama s palicama. Takode
Zdrav duh u zdravom telu, zdravo telo — zdrav narod, zdrav narod — zdrava država, to su načela, kojih su so držali još stari narodi kao: Kinezi, Japanci, Egipčani, Grči, Rimljani itd., čiji nam jo rad što .so tiče telesnog vežba,nja vrlo dobro poznat.
Da pogledamo u novije vreme razvoj i nastojanjo pojedinih naroda u pravcu telesnog vežbanja! Medu prvima su Amerikanci, Nemci, Engle« zi, Štedani, Finci itd.
Najbolji dokaz za uspeh jc pro* šlogodišnja Olimpijada, na kojoj smo j videli kako tko daje, misli i oseča za svoj narod u telesnom pogledu. Dok svi narodi daju milju.no, pa čak Bu« gari i Turci daju ogromno svoto za svoje roprozentacijc, dotle mi Jugo« sloveni jedva možemo da so pokaže« mo i da stanemo u red sa ostalim na« rodima jor smo ovisni od svojih skromnih org. sredstava. Nismo mi kao država tako slabi i siromašni, da ne bi mogli izvesno svote svojim reprezen« tacijama dati i sravniti se sa ostalim narodima. Jedan deo krivde nosimo i mi sami. A zašto, mnogi če sc upitati?
Mi Sokoli kao jedna od najjačih organizacija telesnog vaspitanja mo« ramo prednjačiti svim ostalim organi« zacijama u svakom pogledu.
Ne samo da radimo i pokazujemo uspehe, kraji su nam osigurani našim slavnim imenima kao': Štukelj, Šumi, Primožič i mnogim drugim kako sta« i m tako i mladim imenima, več mo« ramo nastojati, da eentar celokupnog telesnog vežbanja bude u sokolskim rukama. Treba da so upitamo i dobro da razmislimo šta nama smeta, da rit možemo da idemo, t. j. napredujemo onim tempom kojim bi mogli, ia sve ono što nam smeta, sa puta da uklo« ni mo.
Uglcdajmo se гг ostale narode, a naročito nama najbližu braču Ceho« slovako, pa čemo uvideti razliku koja postoji izmodu nas i njih u telesnom pogledu. Nekoliko primera če nam pokazati razliku izmodu njihovog i na« šeg rada i to: 1. Razlika vezo izmedu Sokolstva i škole kod njih i kod nas; izmodu Sokolstva i vojske.
2. Dali kod njih može biti i ima nastavnika telesnog vežbanja u pojedi« nim srednjim školama kao kod nas, koji po svojim kvalifikacijama apso« lutno nc bi ismeli biti na torno polo» žaju?
3. Tko kod njih stoji na čelu ode« !enja telesne nastave?
‘4. Koji razredi srednjih škola, kakvim načinom i sa koliko sati ne« deljno vežbaju telesno vežbanje kod njih i kod nas?
Kako' je kod njih, to mi svi zna« mo. A sad da se vidi razlika između njih i nas, navešču nekoliko primera:
1.	Skoro večina nastavnika teles« nog vežbanja kod nas je nekvalifibo« vana, koji se apsolutno nebi tr.ebali trpiti jer, su samo balast za naš raz« voj. Više nam škode nego,- .k or is te.
vašeg društva, a uklonjeni su iz bilo kakvih razloga. Prevedite reviziju sna* ga, odvojite pšenicu od kukolja, ot* stranite sumnjivo vrednosti. Ako to ne učinite, vaše čo društvo vegetirati i propasti.
i za ovogodišnji slet u Piznju pr^di! ^viden jie i nastup starijo brače, i to ma samo onih nešto starijih od 26 godiš# lijaka, nego i onih sa oko 60 godina starosti, pa i još starijih. U Pragu su nastupila brača, koja su navršila čalk i 70. godinu života. Iz mnogobrojnih teoretskih i praktičnih uputstva, koja so obclodanjuju u »Cvičitelju«, lepo se vidi koliko pažnje poklanjaju brača Čehoslovaei telovežbi starijeg članstva.
Pa, nijo nam potrebno da idiemo tako daleko. Telovežba starije brače organizovana jo delomično i u našem Sokolstvu, i to u Mariborskoj sokol« skoj župi. Slično vežbaju stari ja brača u posebnim odelenjima i u Ljubljani, Celju i Kranju. Ali dok siu vežbanja starijih u ta tri mesta osamljeni slu« čaje vi u njihovim župama, dotlo ise ovo vežbanje u Mariborskoj župi siste« matski sprovada. Vieliki statistični izv veštaji, naše župe iskazuju na dan 31. XII. 1928. g. 112 starijih vežbača. Že« limo, da se — slično ovome — spro« vedo telovežba starije brače na celom teritoriju JSS, a u prvom redu u žu=> pama Celje, Novo miesto, Ljubljana ii Kranj. Tu neka se, u ovoj godini, stiču iskustva, koja čc se moči upotrebiti, u narednoj godini, za p.roširenjo t. orga« nizacije na cclu našu državu.
Zato predlažemo, da slkupština JSS na Sušaku zaključi, da se sistemat« ski sprovede organizacija telovežbe za starije članstvo u cclom JSS tako, da uzmognu stariji vežbači nastupiti na svicsokolskom sletu u Beogradu, i to sa posebnom tačkom, s kojom če na« stupati takode i pro, pa i posle sleta na raznim društvenim, olkružnim i žup« skftn priredbama i sletovima.
T. O. Mariborske sokolske župe — od* sek za organizaciju telovežbe za stariije članstvo.
Bolje je i da ih nemarno nego ovakve da imamo.
2. U Francuskoj, Nemačkoj itd. na čelu kao inspektori telesne, nastave stojo ljudi sa doktoratima, koji idu za duhom vremena. Kod njih se ne gleda na ličnost, nego na sposobnost. Kod. njih nema obaveza prema poje« dincima. Zato netreba ni mi da se držimo starih običaja i da imamo, oba* veza prema pojedincima. Pojedinci treba da uvide, da svi oni. koji ne od« govaraju svojim položajima i duhu vremena, sami da so povuku i da ustupc mesto drugima, mladima i spo=> sobnijima od sebe, kako ne bi morali biti šilom prilika uklonjeni. Neka nam stariji oproste, ali na mladima svet ostaje. Boljo se sam povuči nego biti uklonjen. Sa predrasudama moramo raskinuti, jer nečemo krenuti napred za dugo vreme.
3. U svim naprednim državama je uzakonjeno, da svi razredi srednjih, učiteljskih, gradansikih i osnovnih ško* la vežbaju od prvog do poslednjeg razreda. A kod nas baš sedmi i osmi razred gimnazije i četvrti razred uči« teljskih škola, koji bi morali najviše vežbati, apsolutno po tzaikonu ne mo« raju vežbati. Kakvi če od njih biti učitelji? Kako čo oni druge vežbati, kad i sami neznaju? A da je nama potrebno, da imamo učitelje kao pioni« re Sokolstva, o tomei no treba ni go« voriti. Od osnovno škole treba saditi Sokolstvo u dušu deteta jer tek onda se možemo nadati uspehu, kakav po« stizavaju brača Čehoslovaci i ostali kulturni narodi.
4. Načina za telesno vežbanje bar mi Sokoli imamo. A kako možemo tražiti, da neko radi kad nežna? Ka« ko može pojedini nastavnik širiti So» ikolsku misao i raditi po Tyrševom si« stemu kad nc pozna ni jedno ni dru« go? Kako može dak, 'koji je iz škole isteran, a da odmah posle toga bude postavljen z:a nastavnika telesnog vežbanja, imati autoriteta? A kakav uspeh i rad od nj.ega možemo očeki« vati, to nijc potrebno ni govoriti!
Ovo nekoliko primera nam poka« zuju, kojim pravcem treba: da idemo, šta i kako treba da radimo pa da so možemo uporediti sa ostalim naro« dima.
Tako je bilo do sada, a od sada treba da bude drukčije. Zato bi naš Savez bio dužan da-upotrebi priliku i da sad, kada bude donošen zakon o srednjim školama nastoji, da se u nje« ga unesu ove odredbe:
1. Da se telesna nastava ima vršiti u svim razr.dima gimnazija, učitelj« skih, gradanskih i osnovnih škola, bar po dva, ako ne tri sata nedeljno. Na« ročita pažnja treba da se obrati uči* teljskim školama, kako bi mogle biti dobri rasadnici sokolske misli.
2. Da so svake godine prireduju sletovi srednjoškolske omladino po pokrajinama, a svake tre6e godine održo državni sletovi sa utakmicama.
VOJISLAV BOGIČEVIĆ (Tuzla):
Sumnjive vrednosti.
U Sokolstvu jma mnogo nerešenih I pitanja, a jedno 0(1 ovih ju- pitanje sc« | lekcijo ljudi u pojedinim odborima. ■— Ovde nam se i nehotice nameče ono poznato Diogenovo traženje ljudi sa svetiljkem po danu. —■
Ljudi d.oduše možemo mnogo na« či /a pojedino odbore, ali ljudi za rad veoma jie teško nači. — Naročito. je teško nači ljude, či j a je svest o duž« nosti tako jaka, da sc noče primiti ra« da bil.o ikakve vrste ako unapred zna« јч. da svojoj dužnosti iz bilo kojih razloga nc mogu udovoljavati. —
Kakav osečaj mora imati meko, kad zna da mu je. rad cele godine bio neznatan i nikakav i da je on sa ma« lo truda i voljo mogao mnogo višo ura« diti, sa kakvim obrazom on izlazi pred skupštinu koja mu je dala poverenje? Tu sad dolazi ono neobjašnjivo, — Njegova savest ga ni najmanje ne ti« šti ialko je on svestan, da je svojom
sterilnošču namosio celu godinu šte« tu društvu. On je načinio nekakav- iz« veštaj, zamotan u fraze, k.ojim če .sve« sno obmanuti i sebe i skupštinu. Skup« ština, ili nekad bolje rečeno »gomila«, primiče taj iziveštaj, mož,da čak i sa odobravanjem, a on če dozvoliti, da ga i dalje biraju. I tako jedan »porpe« tuum mobile«. A rad u društvu iz go« dime1 u godinu sve slabiji. Sokolana so prazni, članova manje, nastaju svade, društvo je bolesno, a diagnoze nc zna n ilko.
To još nije sva nesreča. Mnogo je slučajeva da takvi odbornici postanu neka vrsta diktatora u svome društvu. Oni znaju oceniti i proccniti svačije sposobnosti. Oni sugerraju skupštini, ko treba da bude biran, a sami, da njihova »vrednost« me bude umanjiena1, onemogučuju rad svakome, ko im sto* ji na putu. Oni mu stvaraju razne ne« prijatnosti, dovode ga dotle, da mora
Za telovežbu starijega članstva.
VOJISLAV PLAVŠIĆ (Sombor):
Stanje naše telesne kulture.
:
3. Da se svi nekvalifikovani nas stavnici smesta otpuste. a da sc pri* maju samo oni, ko j i pored učiteljske mature imaju još najmanje i j e dno* godišnji kurs za nastavniike telesnog vežbanja.
4. Kurs da sc prema prilikama otvara ili da stalno postoji Visoka škola za telesno vežbanje.
5. Da sc: .osnuje (inšpektorat za telesno vežbanje, a na to mesto da se uvek postavlja jedan od naših najbo* ljih, najspremnijih, naja.gilnijih i naj« obrazovanijih Sokola, odbaeivši sve običaje, navikc i predrasude.
Svi ovi razlozi idu za tim da sc duh sokolski što više usadi u omla*
dinu, (Ondia možemo mirne duše če* Kati rezultate našega rada.
»Preko Omladine — Sokolstvu!« neka bude geslo i deviza našega So* kolskog Saveza za buduči rad. Propu* stimo li priliku sad, ne treba posle da sei kajemo.
Napompna ured.: Donosimo ovaj članalk da se vidi, kalko se i šire član« stvo zanima i kako gleda na takva po državu i narod vrlo važna pitanja. Stareš. JSS načinilo jc u tom pred* metu več mnogo predstavki na mero* davne faktore, ali do sada bez ikakvog uspeha. Poslednja predstavka JSS na* lazi se u proučavanju kod ministar* stva.
f Josip Holeček.
»Patrijarha slovenskih novinara« nema više medu živima. Josip Ho« leč ek, žurnalista, pisae i pesnik, umro je u Pragu 6. o. m. u 76. godini plodnog i idealnog svog života. Bio je jedan od najiskrenijih i najboljih pri* jatelja našeg naroda i našo domovine. Več g. 1874. došao je u Zagreb kao domači učitelj, gde je naučio srpsko* hrvatski jezik. Kao dopisnik »Narod* nih Listova« otišao je g. 1875. u Crnu Goru, koja se priključila hercegovač* kom ustanku. Ovde se upoznaoi sa na* rodom i osobito je zavoleo našu na* rodnu pesmu. Prvi plod njegovog bo* ravka :u Crnoj Gori bile su njegove »Herccgovačke pesme«, koje su izašle g. 1876. Godinu dana za tim napisao je knjigu študija o Crnoj Gori »Za slobodu«, a g. 1880. i 1881. »Crnogor* sko pripovesti«.
češče je putovao i u Rusiju te je objavio svoje utiske s tih putovanja u »Rusko*češkim kapitolama« i u »Pu* tovanju u Rusiji«. A najbolje je Ho* lečkovo delo j>Naši«, to je visoka pesma češkog Seljaka. Znamenita je takoder njegova epska pesma »Soko* lovič« iz jugoslovenske istorije.
U svom novinarskom pozivu na* stupao je uvek kao glasnik slovenske uzajamnosti. Bio je osnivač i predsecL nik Saveza slovenskih novinara. Koti* greši ove organizacije bili su pre rata nekakvi slovenski parlamenti, gde su se rešavala sva slovenska pitanja.
God. 1924. ponovo je doputovao u našu zemlju, da vidi oslobodene one krajeve, koje je tako voleo več za mladih svojih dana. Prešao je Slove* niju. Ilrvatsku, Srbiju, Dalmaciju i Crnu Goru. Svuda smo iskreno pri* mili svog starog prijatelja. A kad so vratio kuči, napisao je lepu knjigu »U Jugoslaviji god. 1924.« To je bio po* slednji put čestitog našeg brata u na* šu domovinu.
Sad su se ovom šivom Sokolu slo* mila smela i ponosna krila, rodoljubi* vo njegovo srce prestalo je kucati, pero mu je palo iz blage ruke. Nje* govo ime ostače živo u blagodarnom našem narodu! Mir njigovom pepelu u bratskoj zemlji!
*
Francuska telovežbačka Unija.
Francuska telovežbačka Unija bro* ji danas u 1868 društava oko 10.521 osnivača i doživotnog člana, preko
40.000	podupiručih i preko 500.000 vež* bačeg članstva, naraštaja i dece. Pr,> rast opaža sc još uvek te se broj dru* štava u prošlom mesecu opet povečao iza 8. — Opaža se ali u poslednje vre* me osetljiv nedostatak prednjaka, što je nekako postalo več opšti pojav u svim telovežbačkim organizacijama.
*
Prednjački tečaj fran-cuskih gimnasta.
Francuski gimnasti do sada nisu im ali uredenog pitanja prednjačkih tečajevu tako, kao što to ima Sokol* stvo. L poslednje vreme- je tehničko vodstvo pokrenulo to pitanje te jc odi učilo prirediti više sličnih škola, da sc poveča broj prednjaka ili kako ih Francuzi zovu »monitera«. — Poslednji »Gimnaste« donosi u toni pogledu čak i čitav načrt prednjačke školc, koja neka bi trajala 6 sedmica i sadržavala po sokolskom uzoru uz stručne pred* mete i idejna predavanja o svrsi i cilju gimnastičkog pokreta.
Luksemburg se sprema.
U Luksemburgu se več sada pri* premaju na svečanosti medunarodnog telovežbačkog saveza prilikom nared* ■nih međunarodnih telovežbačkih utak* miea, koje če se održati godine 1930. Luksemburški telovežbački savez pri* rediče več ove godine nekakav pred* slet, gde če se vršiti i utakmiee i to za prvenstvo i za pojedina odelenja na spravama i u lak oj atletici. Ujedno čo se prirediti i 5 sedmični prednjački teeaj, k o ji sadržaje terminologija, nauk o telovcžbi, sustav, zap^vedanje, vaspitanje vežbača, vežbe na sprava* ma, laku atletiku i igre.
Telovežba u Albaniji.
1 u Albaniji je konačno počelo zanimanje za telesno vaspitanje. Kralj Zogu jc pozvao iz Italije nekoliko in* struktora za vaspitanje školske omla* dine u telovcžbi. iKažu, da je odmah u prvoj godini vežbalo več oiko 10.000 dece i da se dapače počelo več i sa iz* gradivanjem omladinskih i grališta i vežbališta u svim večim albanskim mestima.
Medjugradske telovežbačke utakmiee Strasburg - Pariz.
Alzačani se marljivo pripremaju za medugradsku telovežbačku utakmi* cu na spravama izmedu Strasburga i Pariza. Alzašku vrstu sastavljače gim* nasti Krauss, Gorese, Lerone, Gang* loff, Garnier. To su imena, koja su poznata sa poslednje medunarodne utakmiee.
Pregled nemačkogturner-stva u Nemačkoj.
Turnerstvo sc deli na 18 velikih oblasti, koje imaju 12.772 društva sa 1,044.503 člana, 225.529 članica, 204.311 dečaka i 150.024 devpjčica po stanju od 1. januara 1929. U jednoj godini smanjio se broj pripadnika za preko
26.000	osoba, največi gubitak zabele* žen je kod dečaka, gde se je broj sni* zio skoro za 21.000. — Največa je oblast Saška, koja ima 1273 dru* štva sa 869.475 pripadnika; največe društvo uopšte pa je Miinchen sa 3881 članom. Alko uporedimo .s tim brojem največe sokolsko društvo Praž* ki Sokol, vidimo, da ima 4231 pripad* nika ili skoro 500 pripadnika više.
Današnje stanje ruskog Sokolstva.
Poznato je, da u čitavoj sovjet* slkoj Rusiji ne možemo nači ni jednog sokolskog društva, jer medunarodno orijentiranoj sovjetskoj vladi nije do toga, da bi ■dozvoljavala nacionalne organizacije, kad ih je jedva iskore* nila. Zato o ruskom Sokolstvu u do* mačoj državi ne moža biti govora, iak'0 je u Rusiji još mnogo, ako ne i večina ljudi, ko ji su upravo tako slo* venski orijentirani, kao stanovniei ostalih slovenskih država. Zato se razvila prilično jaka organizacija ru* skog Sokolstva u emigraciji. Pre sve* ga dolaze ovde u obzir čehoslovačka, Jugoslavija i Bugarska. Mnogo Rusa pa je i u Franeuskoj. Svdište saveza ruskog Sokolstva je u Pragu, a deli se u četiri pokrajinska saveza: čehoslo* vačkog s oko 580 članova, jugosloven* skog s 2000 članova, bugairskog 1250 članova i francuskog s 130 članova. Svi ti pokrajinski savezi ukupno bro* jv 29 ruskih sokolskih društava.
*
Pokrajinski slet na Tešinskom u Orlovi.
Pokrajinski slet na Tešinskom u Orlovi prirediče moravsko*šlezijsko Sokolstvo. Propagandni odbor izdao je četiri sletsike razglednice. Izašao je več i sletski plakat, k oj i jc izradila s. Herma Henychova iz Dobrave u Šle* ziji.
Švajcarski telov. savez.
Eidgenossiseher Turnverein zove se organizacija švajearskih telovežbač* kih društava svih triju narodnosti, koje žive složno jedna uz drugu u Šv.ajearskoj. S 'tijoin je Sokolstvo u vrlo dobrim odnopajima i zastupnici Svajcara več su oešče posetili naše svesokolske sletove u Pragu. Telo vež* ba jc u Švajearskoj tako rašircna, k.ao u malo ko joj državi u Evropi. U toj malenoj državi ima 1167 muških i 356 ženskih telovežbačkih društava, koja sačinjavaju spomenutu organiza* eiju. Svega članstva, muškog i ženskog ima 142.778; prirasf u godinu dana iz* nosi preko 2500 osoba. Vežbača jc medu njima 36.415, prirast iznosi 571 osobu, vežbačiea 10.614, prirast 1758 osoba.
— Interesovanje Španije za sokol* sku ideju. čchoslovački poslanik Dr.
K v bal ipivda vao j o 3. ovog meseca u auli uniivcrziteta u Madridu o Sokol* stvu. Govorio je o Tyrševoj sokolsko j ideji i o organizaciji Sokolstva.
— Čehoslovačka na svetskoj izs ložbi u Barceloni. Ministarstvo narod* nog zdravlja u Pragu prirediče svoje odelcnje na svetskoj izložbi u Baree* Ioni. Izloženo bičo sve', što se tiče te* k.snO'g uzgoja u bratslkoj republici. U tom pogledu pripada Sokollstvu prvo mesto.
—- Statističku knjigu o narodnom prosvečivanju izraduju sada u mini* starstvu prosvete u Pragu. Osobito se digao broj opštinskih knjižnica u ju* bilarnoj godini 1928.
— Po svoj Rusiji proslavili su 1. marta 60. rodendan udovice Lenino* ve, gospode Krup,sikajo, koja radi u (komunističnoj partiji več 40 godina. Osobite zasluge stekla si je sa organi* zovanjvm sovjetskog osnovnog škol* stva.
— Ruska istorijska arhiva u Pragu
počela je i.zdavati Svoj časopis »Russ* kij istoričeskij archiv«, kome su ured* niei profesori A. Izjumov, A. Kiese* wctter i J. Slavik.
— Monografija o balkanskim na= rodima, koju jo na,pisao Oskar Randi, izašla je u zbirei »Collezione Omnia« u Rimu. Naklada Paolo Cremonc&e.
— Kakio nastane život. To zname* nito delo češkog učenjaka Zdedka Za* hora izašlo jc sada u nemačkom pre* vodu. Knjiga jv velikog »načenja za suzbijanjie spolnih bolesti i za seksu* a lan uzgoj.
— U Leningradu osnovala je Aka* demij.a Nauka antropološki i etnograf* siki muzej. Zbirke obuhvataju čitavu kulturu svi ju naroda na svetu.
— Akademsko pevačko društvo »Obilič« 'w Beograda priredilo je veli* ku turneju po Cehoslovačikoj republici, gde je bilo bratski primljeno te j-e,-svuda nastupalo s'a odličnim uspehom. Naša pesma pobedila jc u bratskoj zemlji.
— Beogradsko »Vreme« u svom broju od 3. ovog mcseca donosi za* ključke, rvsolucije i predloge ankete JSS, koja jiet bila salkupljena na I. Sa* veznoj prosvetnoj školi u Ljubljani od 20.—27. januara ove godine.
— »Le Monde Slave«, ko>ji izlazi u Parizu, donosi predavanje prof. Matije Murka, profesora na univerzitetu u Pragu, rodom Jugoslovena, Ikoje jc održao na. Sorbonni o sadašnjem sta* nju epskog inarodnog pies-ništjva u ,lu* goslaviji.
»Slovansky Prehled«, broj 10.. god. 1928, donosi članke: »Deset go* dina SFIS« tod Jl l. Ripike) i l»Deset go* dina kulturnog života u SHS« (od D. Prochaske). U 1. broju god. 1929. pri* občena je rasprava »Školstvo u SHS« (od O. Kolmana.)
— U praškoj reviji »Slavia«, go* dište VII., broj 3., čitamo raspravu G. čremošniika »1/, jugoslovenske numis* matike«.
— »Slav. R/Jvue« ima oštamipane neko j e ;p ne vode isrpslkih narodnih priča.
— Poljaei i Gundulič. »Ruch Slo* wianski«, koji izlazi u Lvovu, ima priloge: Kokvka hrvatske literaturo, (M. Malecki) i od J- Pogonovvslko^ga »Polonika i Gunduličcv Osman«. Pisac ima več potpun prevod na polj sikom jeziku ovog znamenitog pesničkog dela .našeg klasika Gunduliča.
— Ataše za štampu kod našeg po* slaništva u Pragu, Svetozar Živtkovič održao jo 4. (A'og meseca u Obeenem (opštinskom) domu u okviru slobodne štole političkih nauka predaivanje o jugoslovenskoj štampi. Priedavanje uspelo jv odlično te ga je mnogobroj* no opčinstvo primilo živim odobrava* njiem.
— Dr. Br. Lazarevič, naš poslanik i opunomočeni ministar u Pragu, gde si ji e, kao diplomata i kao čovek stekao opšto simpatijo medu bratskim nam* dom, premešten je u istom svojstvu u Varšavu medu braču Poljake.
— Iz Gorenjske Sokolske ^upe. Župslki slet odrzaćv se^ 7. jula ovc1 go* dino u Škofjoj Loki, lalkoatletske ut alk* miee biče 8. septembra u Jesenieama.
— Aleksandar Brikner napisao je za »Biblioteku slavvistvcznu«, koja iz* lazi u nakladi K. S. Jakubowslk6g u Lvovu, ukupni pregled istorije sloiven* sko književnosti.
+ Zimska Olimpijada godine 1932. održače sie po najnovijim vestima u severnoj Kaliforniji.
+ Međunarodni olimpijski komi* tet ima od 30. marta do 12. aprila t. g. u Aleksandriji sednicu na ko joj če sti provesti reduikcija sportova, koji mogu uči u program budučih olimpijskih igara i takmičenja, pošto se oseča pre* obilje, a i igre silno dugo traju (nogo* met). Glasovaoc se i o mestu XI. Olim* pijade. Po svoj pri lici biče to Berlin
ili	Rim.
Lužičkossrpske slike slovenač* kog sliikara Ante Trstenjaka izjožene su u Tyršieivom domu u Pragu _pod dkriljem tamošnjcg Češko*Lužičkog društva. Izložba bila je otivoreina 3. marta t. g.
— Poznata Haškova knjiga »Do* bri vojnik Švejk« izašla jc več u
50.000	primeraka na nemačkom jeziku.
— Is torij a 1 Rusije od N. Brianča* ninova izašla jc u zbirci Les Grandcs Etudes Historiques (naklada |E. Fa* > ard et Cie.) u Parizu.
— Jugoslovenske unietničke mo* nografije izači če u nakladi Udruženja grafiokih umetnika u Zagrebu sa tek* stom i reprodukcijama.
Osam Olimpijada. Prve olim* pijske utakmiee održale su se g. 1896. u Atenama, druge g. 1900. u Parizu, tre* če g. 1904. u Saint Louisu, četvrte g. 1908. u Londonu, peto g. 1912. u Stock* holmu, šeste g. 1920. u Anvcrsu, sed* mo g. 1924. u Parizu i osme g. 1928. u Amsterdamu. Kao što jo poznato, na* ša su brača učestvovala na sedmo j i osmoj Olimpijadi.
/
l
Geslo našeg II. sleta: U Sokolstvu je moč i budučnost Slovenstva. — Delo,
red i disciplina!
A. DOIĆ (Đulaveis):
Garancioni fond
za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu 1930.
Poučeni iskustvoin, da sletovi ma kako dobro moralno uspeli, mogu svr* šiti i deficitom, raspravljačc sc na X. glavnoj skupštini JSS na Sušaku 23. ido 25. marta ove godine o osni vanju ga ranči on o g fonda za ta j II. jugoslov. svesokolski slet u Beogradu 1930 godine.
Taj fond imao bi se stvoriti tako, da svaki član Sokola uplati godine 1929 po 10 Din, a godine 1930 opet po 10 Din u taj fond. Tim načinom sku* pila bi se lepa svota od p neko 1 milju* na Din ako bi svi tačno uplatili.
U slučaju, da slet ima deficita po* krio bi se taj deficit izi garancionog fonda, a ostatak bi se vratio razmerno uplatama župama. Župama bi so osta* vila sloboda, da povračenim svotama raspolažu prema svom nahodenju, od* nosno prema zaključcima župskih skupština.
Nema sumnji., da bi se osnutkom garancionog fonda stvorila jedrna si* gurno garancija da slet može uspeti.
Ne bi to bio samo garancioni nego i predujamni fond za pripreme sleta, koje zahtevaju veoma velike izdatke. Badava jo dobra volja, vieština i ener* gija, ako manjkaju u pravo vreme ma* terijalna sredstvu, ne može biti uspeha.
Sokoli svesni toga, prine^če .rado i tu žrtvu. koja bar za 75% Sokola no ec biti ni malena ni laka u današnjim teškim finansijskim prilikama pojedi*
naea. Ali Sokoli, koji če dati tu svotu od prieko jednog miljuna Din, imadu prava i tražiti, da se vodi ozbiljnog računa o toj svoti, tako da slet uspije potpunc u moralnom i tehnickom po* gieeld. a da ne bude ni deficita.
Zato tieba X. glavna skupština JSS dat' ovlast starešinstvu Savieza, da ono fond drži i da potrebu sv ako g izdatka ispita, a onda tek dade odo* brenje za isplatu. Glavna skupština JSS, koja če se održati g. 1931. ima da ispita račune i rad priredivača II. ju* goslovenskog sviesdkolskog sleta go* din^ 1930 u iBcogradu.
Jednom dano za uvek prežaljenio. Zalo mislim, da ne bi trebalo, u slu; čaju da slet prode bez deficita, novac garancionog fonda, ma koliki on bio, vračati župama odnosno članovima.
Iz toga garancionog fonda treba stvoriti predujamni fond za sve budu* če sletove.
Kad pnedujamni fond postigne jednu stanovitu visinu, moglo bi se iz kamata njegovih deliti nagrade poje* dinim društvima ne pojicdincima, čiji bi se članovi istakli prilikom izvedbi na sletovima i inače, što je uostalom ovde sporednog /načenja. .
Taikav garancioni i predujamni fond mogao hi poslužiti i kao temelj
sokolskoj štedionici.
C tom eu drugim člankom i dru* goru prilikom pisati više.
o
Igre i pesme dece Slovenske.
»Igre i pesme dece Slovenske« je
naziv knjige koju je izdala Čehoslova* čka Obec Sokolska u Pragu. — Knji* gu je napisao profesor ruske' gimnazi* j. u Pragu S. P. Orlov prikupivši bn* žljivo i s razumevanjem najodabranije dečije igre i pesme iz svih slovenskih naroda. — Štampane su na jeziku do* tičnoga slovenskoga naroda, a pored toga u prevodu na češkom jeziku. Pre* vod je izvršio Fr. Tabors’ki.
Predgovor u knjiži napisao jc sam pisac u pravcu idejnog, literarnog i .nuzičkog tumačenja sa klasifikaeijom praktične zbirke od 500 dečijih igara i pesama.
Uvod u knjiži »O slovenskom starom veku« napisao je univerzitet* ni profesor dr. Suhor Niderle u Pragu. Crteži uz igre su od Nikole Aleše i od drugih slovenskih umetnika.
Svrha ove jedino i prvoklasne knjige je pedagoška i naučna u prav* eu n.ar6dno*estetskog telesnog vaspi* tanja slovenske deoc.
Pisac je upotrebio literaturu iz knjiga i časopisa izdatih dečijih igara i pisarna: Čehoslovačkih, Srpskohrvat* skih. Poljskih, Bugarskih, Ruskih, Ukrajinskih, Podkar.patskoruskih i Lu* žičko*Srpskih. — Osim toga ima j iga* ra i pesama iz drugih naroda: Nema* čke, Francuske i Engleske. —	.
Izdanjem ove knjige uSinila' jc ČOS jedno veliko i slovensko delo^ko* je Zaslužuje opšto preporuke i paznjc naročito od strane Sokolstva.
sc dobiva povezan a ukusno i um.tnički, ima 400 strana oblika 20X28 i staje 120 čehoslovačkih kru* na. Svako sokolsko društvo, /upe i po* j edinci kao i nastavniei i prijatelji to* iesnoga vaspitanja treba da za svoje biblioteke nabave, studiraju i u život sprovadaju ovo stručno i ponosno slo* vensko tlelo. —	v.
*
Sokočstvo.
Pod gornjim naslovom izdala je ■vnjižara »Slavija« u Novom Sadu, kao 61—64 svesku »Miniaturne Bibliotelke«, jednu vrlo dobru knjižicu o Sokol* stvu. Poznatom sokolskom radeniku i
nacionalisti prof. Franji Malinu — piscu ovo knjižice, uspelo jo da, iako ulkratlico ipak vrlo jasno iako samo prikazujuči ipak vrlo toplo i sa sim* patičnim elanom, dadc sliku svega slo* vcnskog Sokolstva. U knjižici mini* aturnog, žepnog formata, na 118 stranica, obuhvačen jv istorijat svega So* kolstva, iposebiee svakog slovianstkog naroda i dat jedan doba.r pregled da* našnjeg stanj.a, Ništa bitno nije izo* stavljeno, ideološka strana Sokolstva, a naročito jugoslovcnska snažno je naglasen a; istorijska linija sigurno je
i ostro pov:učena; u kratkim potezima vidimo teške napor/ Sokolstva i zbije* no nam pisac pokazuje u brojevima ogroman napredak strpljivog i upor* nog .rada. Brojevi nam daju na bazi vremena tačan kut usipona. knjižica mema ni jednog suhoparnog redka, ni jednog nejasnog mesta, kako jc to obično u knjižicama ovakvog formata. Kroz eelu knjižicu pisae nas vodi za* greva joči nas za sokolsko ideologija, /a velika oduševljenja i za duge ra* dove. Iz svake stranice čujemo, da je Sokolstvo svestrana živa sila narodnog organizma; sli j bo dnom voljom vezano •nacionalne svesti u najširem smislu reči; svesti, koje su p,re; oslobodenja slovenskih naroda unosile obilnu krc* post u narodna tela, davala čvrstu ve* r;u o sopstvenu moč i dizale otpornost prema svim neprijateljima spolja i iz* nutra; svesti, koje su spremale sloveti* sko narode za dočekivanja velikih do* dadaja svetskog okršaja; svesti, 'koje vode visokim opštečovečanskim vima vezujuei slovenske narode jed* nom divnom, unutrašnjom vezom, po* kazujuči sa velikim svojim sletovima čovečanstvu grandiozne slike zdravlja i lepote čovekove. Samo zdrav duh može stvarati i čuvati zdravo telo.
.Prema markantnim i sigurno po* vučonim silhuetama, odskače u ovoj knjižici Sokolstvo kao nama vrlo bli* ska, visoika tvrdava sa unutri razgra* natim i obilatim poslovima za današ* nja pokoljemja, ona nas mami da svaki prihvatimo svoj doo rada i obečava' nam sigurnost, i^oju ni u jiednom dru* gom poslu ne možemo imati. Tu čemo svi doči na svoja miesta: u vrsti, u redu, u društvu, u naciji, samo tim putem i na sokolskom poslu postače*=
mo aktivni članovi j od n e [edine mo« nu men talne slovenske organizacije.
Knjižica je vrlo malenog formata, pogodila za čitanjc u svim prilikama, kako kao podsotnik za Sokole, tako i !kao prva knjiga za ineobavešticnia. Ona može služiti korisno i kao sokolska knjiga i kao iztvrsno propagandističko delo, j e r je kratko ali sa puno toplino napisano.	Dr.	V.	K.
Primedbe Sokolskom kalendaru 1929.
Več prošle godim? nameravao sam objaviti neko primedbe 'solkokskom ka« lendaru, pa sam onda zaboravio. Či« nim to sada, jur smatram te primedbe još uvek za potrebne.
1. 1’oštanski pristojbenik za pakete str. 31 nije ispravan.
2. Sokolski deo treba da osim važnih programatickih članaka satir« žava stvari, koje sei cesto trebaju, pa je zato potrebno, d a ih Soko ima stal* no pri ruci, n. pr. Važniji sokolski za« ključei. Sokolska kronika, Minimalna sokolska knjižnica itd.
3. U statistici bilo bi dobro da sie' navede i broj prednjaka, eventualna 1 prednjačikih -pomočnika, muških i žen« skih. To su najvažniji tunkeijoneri u organizaciji.
Statistički pregled neka nam idade i tabelarni pregled slovenskog Sokol« stva. U spisku župa 1 društava može ispasti sve 0110, što je več navedeno u tu bi. lamom pregledu.
O našim legitimacijama.
Naše članske legitimacije odiviše su masivne. Puno praktičnije su česiko sa mekanom fotografijom 1 dva do 3 mekana lista, Ikoji u džepu gotovo- ni« sta ine smetaju.
U koricama kalendara mogao bi biti jedan odeljak za legitimaeiju, jer mnogi noso kalendai sa sobom.
F. Vajda, (Dubrovnik.)
Sokolska štampa u Slovačkoj.
Zanimljivo je, kako se širila .so« kolska štampa u Slovačkoj. Naj pre jo izlazio zajednički vestnik »Slovensky Sokol« u Bratislavi u nakladi župo Miasarykovie. Kasni jo je počelo svih 7 slovačkih župa izdavati svoja gla« sila, koja izlaze večinom još i danas, to su: Bradlo, Sokolska zastava, Zo« bor, Detvan, Sokol na Po-važTi Tatran« sky Sokol.
*
Nove sokolske knjige.
Sokolska župa Husova n Češkim Budjejovicama izdala je prilikom de« setogodišnjice oslobodenja spomen knjigu »Državni prevrat u Budjejovi« eama i južnočeško Sokolstvo«, koja opisuje na temelju raznih dokumenata delo Sokolstva u onim vremenima.
Brat L. Novak pa je napisao knji« gu »Razmah misli sokolske u Op a v« skoj«, uz saradnju sviju tam-ošnjih sokolskih društava.
Ц
U Poznanj i Plzenj!
Jugoslovensko Sokolstvo pohrliče ove godine na manifestacije Sloven« skog Sokolstva u Poznanj i u Plzenj. Oba sl c ta če so održati nesporedno jedan iza drugoga, što 'nam omogu« čuje učestvovanje na oba sleta bez naročitih večih izdataka.
U Poznanju če se vršiti VII sve« sokolski slet poljskog Sokolstva. Po« znanj je prastaia prestoniea kralja Boleslava Hrabroga, kolevka ji polj« ske državne snage te je iPoljaoima znak slobodne Poljske. U Poznanju gledamo ostali Sloveni onu tvrdavu, koja je branila Slovenstvo pred po« znatim germanskim pohodom na istok. Poznanj je proživiosve stupnjeve naj« veće slave i najgoreg ropstva poljskog naroda. Kod podele poljskog kraljev« stva pao je Poznanj pod -vlast Nema« ca i čitavo to područje postalo je po« prište teške i dugogodišnje borbe za narodni opstanak poljskog naroda. U tim teškim borbama brače Poljaka protiv okrutnog i nadmočnog protiv« nika poljski žival j nije klonuo iako sc u mnogo* čemu pri vidno morao pre« dati premoči i nasilju neprijatelja, u sre ma čitavog poljskog naroda još uvek je odzvanjala p e srna:	»Jeste
Poljska neshynula«.
Nisu još daleko godine, kad su se sletovi poljskog Sokolstva održavali u Poznanju u seni bajuneta nemačko soldateske, a ove godine održače se svesokolski slet pod protektoratom grada Poznanja u slobodnoj poljskoj državi. Razumljivo je, da se poljsko Sokolstvo sa svlim o duše vijem jem sprema za ta j slet, iko j i mora postati i velika manifestacija Slovenskog So« kolstva — praznik pobratimstva svega slovenskoga roda.
Nekoliko dana kasnije, i to .od 4. do 6. jula t. g. održače se pokrajin« ski slet ČOS u Plznju. Plzenj je iija Praga jiedan od največih gradova če« hoslovačke republiko, sedište velike industrije i središte jake sokolske or« ganizacije. Čehoslo-vačko Sokolstvo se sprema s največim oduševljenjem na ta j svoj praznik, Iko ji noče doduše za« uzimati takav opseg, kakav imaju sve« sokolski sletovi u Pragu, ali za njima neče suviše zaostajati. čehoslovačko Sokolstvo ponovo so več odazvalo po« živima naše organizacije te je učestv-o« valo u večem broju svim našim sleto« vima. Naša jo dužnost, da se njihovom pozivu odazovemo u što večem broju. Uz Poznanj mora postati i Plzenj ve« 1’ka manifestacija slovenskog sokol« skog bratstva.
Br,ačo i sestre, ponovo vas pozi« vamo, tla se u sto večem broju odzo« veto našemu pozivu. Starešinstvo JSS jc zaključilo, uri cc uccstvovjiti licišc Sokolstvo na oba sleta samo pod je« dinstvenim v-odstvom .lugoslovenskog Sokolskog Saveza. U Poznanj j u pjs zenj biče otpremljeni zajednički v o« zovi, ; to iz Ljubljane preko Zidanog mosta i Maribora. Sva braća i sestre-;, k0 j i če učestvovati tim sletovima, moraju se skupiti u jednome od ovih mesta. Vreme odlaska biče s vima na vreme javljeno. > Putujemo 11 gradan« sk-om odelu, svaki i svaka pa mora uzeti sobom propisanu odoru. Onima, ko.11 nemaju odore, učestvovanje raje dozvoljeno, ist0 tako nije dopušteno uzimati sobom dccu. koja spadaju još medu decu i naraštaj. Ko neče imati propisane odore, neče smeti na slet ni u Poznanj ni u Plzenj. Od sviju učes«
nika zahteva sc bezuslo-vna disciplina spram onih, koji, če biti odredeni za vode vozova. Sva ona brača i sestre, koji žele učestvovati na tim sletovi« ma, moraju poslati novae za vozne karte najkasnije do 15. maja 1929 sta« rešinstvu JSS. Oni, koji toga ne bi učinili do propisanog roka, neče smeti učestvovati sletu i starešinstvo JSS ne preuzima za njih nilkakve odgovorno« sti. Sve vozne karte za tamo i natrag pribuviče starešinstvo JSS. Svako, ko je platio -vozarinu na vreme, dobiče .doznačenu voznu kartu za mesto u vozu. Putni list biče zajednički za sve učesnike. Putujemo tamo i natrag s istim vozom.
Starešinstvo JSS odlučilo se za dve mogućnosti, i to: svaki član (čla« niea) može Iako učestvovati jednom ili obim sletovima, tako, da putujc iz Ljubljane preko VViena u Poznanj i po svršenom sletu iz' Poznanja preko Praga u Plzenj ili da putujc samo iz Ljubljane preko-VViena u Poznanj ili iz Ljubljane .samo u Plzenj.
Cene za vožnju biče:
I. Ljubljiana«Wie n^Poznanj«Bresla« va«Praha=iPI,zenj«Budejovicc«Linz«Graz« Ljubljana Din 691*15 (čitava karta sta« je Din 1011*02 za osobni i Din 1394'68 za brzi voz);
II. Ljuhljann«Wicn«Warszava«Po« znanj i natrag via Katovice Din 630*64'' (čitava karta staje Din 1059-52 za osobni i Din 1393*04 z;i brzi voz);
III. Ljubljana«Plzenj i natrag Din 400*86 (cela karta staje' Din 546*96 za osobni i Din 845*76 za brzi voz),
Upozoravamo, da važe cone s po« pustom samo zai zajednički naročiti ivbzi, a ne za pojedinca. S obzirom na inalenu razliku u ceni preporučamo svoj brači i sestrama, da učestvuju na oba sleta, jer se im pruža lepa prilika, da upoznaju velik deo dviju sloven« skih država.
Društva neka skupe novac za vo«« nju od one brače i sestara, koji žele učestvovati na tim sletovima te ga neka pošalju s tačnim pripisom učes« nika preko svoje župe do 15, maja Jugoslovenskom Sokolskom Savezu. U slučaju, da če se javiti za jednu ili za drugu gore označenu prugu pre« malo učesnika, tako da ne .bi imali pravo na predvidene povlasticc, oba« ves tičem o na vreme dotične učesnike, da eventuelno nadoplate za drugu prugu ili tla im se novac povrati. Za vožnju po našoj državi nastojačemo postiči največu povlasticu, na svaki način palk 50%, .zato Iako svako dni« štvo Siam o izračuna troškove vožnje do Ljubljane, odnosno Maribora.
Pozivamo' sva bratska društva 'i župe, da se tačno drže tih uputstava. Pojcdinu braču i sestre pak u pozora« varno, da se prijavljuju samo svojim društvima, a ova na župe, jer prijave pojedinaca nečemo primati. Zdravo!
Starešinstvo JSS.
Vozni red za Sušak.
Starešinstvo .TSS u' delegati okolnih zupa, koji moraju na vreme doči u Ljubljanu putuju na X. glavnu skup« stinu JSS 22. marta. o. g. vozom u 16 06 sa. glavnog 'kolodvora u Ljubija« ni. Dolazak na Sušak 23. marta u 6*55.
Odlazak za članovo starešinstva JSS sa Sušaka 25. marta u 20*07, dola« zak u Ljubljanu 26. marta u 9*08.
Železnički odsek JSS.
Vozna povlastica za X. glavnu skupštinu JSS.
Odobrena je povlastica u pola ce« ne članovima .lugoslovenskog Sokol« skog Saveza za putovanje na godišnju skupštinu, koja če se održati od 23. do 25. marta o. g. na Sušaku.
Povlastica važi od 20.—28. marta o. g. za sve vlakove izuzev SOE i to samo uz potvrdu o učestvovanju na skupštini.
Povlastica je odobrena od Gene« ralne direkcije drž. železnica aktom broj 9245 od 14. februara 1929.
*
IZ TEHNIČKOG ODBORA JSS
Sedniea zbora župskih načelnika
biče u subotu, 23. marta 1929. pop. u 14. sati na Sušaku (gradanska škola) to če se prema potrebi nastaviti u ne« eiclju, 24. marta, pre podne u 8. Dnov« ni red: 1 Izveištaj načelnika JSS. 2. Iz« bor: a) načelnika i trojice njegovih za« menika te načelnice, i triju njenih za« menica, b) ispitne komisije za savezne prednjačke ispite. 3. Izveštaj župskih načelnika o stanju njihovih župa. 4. Promena poslovnika za prednjačke is« pite. 5. Odrcdenjc roka osamdnevnog tečaja kod Saveza u Ljubljani za uče« nje skupnih i takmičarskih vožbi :za svesokolski slet u Beogradu. 6. Slučaj« n osti.	Tehnički odbor JSS.
•
Raspis prednjačke škole cOS.
Prednjačka škola ČOS za članove održače se od 19. maja do 29. juna 1929. u Tyrševom domu u Pragu. Za JSS su rezervisana tri slobodna mesta. One župe, kojo žele poslati svoje pred« njake u tu školu, neka pošalju prijave JSS majkašnje do 25. aprila t. g. Na kasnije prijave nečemo so obazirati. Direktne prijavo na ČOS nisu dopu« štenc! Uslov je župski prednjački tečaj.
*
Sokolski dan 1928.
(VI. iskaz):
a) potpuno su uplatila:
Ormož, Gornji Grad, Bjelovar, Tomislav Grad, Opuzen, Stepanja vr.is, Cazin, Trbovlje, župa Celje, Sv. Jurij obj.ž., Radeče, Beltinci, Bregana, Vis, Slov. Bistrica, Uljanik, Kupino« vac, Grubišno polje, Dol pri Hrastni« :'U, Brežice, Jesenice «Dugirat i Čuprija. •
XLV. SEDNICA STARES. JSS 18. februara 1929.
Brat starosta Izveštava, d,a radi vremenskim nepogoda nije mogao za« stupati starešinstvo na glavnoj skup« štini župe Beograd.
Sokolsko društvo Cetinjo pozdrav« lj;A brzojavno Savez sa svoje glavne skupštine. To JSS če sc zamoliti, da vodi statističku evidenciju sviju pred« njalka sa položenim društvenim, žup« skim i saveznim ispitom.
Iza toga fasporedi ni su članovi starešinstva na pojedine glavno skup« štinc župa gde če zastupati JSS.
*
XLVI. SEDNICA STARI-š. JSS 25. februara 1929.
Na predlog br. starosto zaključuje se pozvati na X. glavnu skupštinu JSS bnatsku ČOS, Poljsko i Kusku ^oKol« stvo.^Iza toga poveden je razgovor o skupštini JSS na Sušaku. — Župa Ba« natska pozdravlja brzojavno Savez sa glavne skupštine. Isto tako i društvo Split, odnosno i župe1 Cetinje, Osijek, N o vi Sad, Niš i Bjelovar.
Generalna direkcija drž. železni« ca javlja da je odobrena vozna povla« stica od 50% za X. glavnu skupštinu JSS na Sušaku.
Na predlog brata tajnika zaklju« čuje se, da se z,a učiteljski dom u Ma« riboru i Ljubljani doznači udruženju no Din 500 za svaki dom. Iza toga izvestio je br. tajnik o glavnoj skup« štini župe Maribor. Izveštaj jc sa ,za« dovoljstvom primljen do znanja.
Brat Kajzelj izvestio je o glavnoj skupštini župe Novo mesto. Vi brat dr. Kandare o glavnoj skupštini župo C^eljc. Oba izveštaja se primaju.
•
XLVII SEDNICA STAREŠ. JSS 4. marta 1929.
Župa Mostar pozdravlja sa X. glavne skupštine u Metkoviču. Župa Maribor javlja esvojc novo starešin« stvo.
Od velikog župana Ljubljanske oblasti primili smo sledeči dopis:
11. br. 2022 V Ljubljani, 25. H. 1929.
III.
Jugoslovanski Sokolski Savez, v roke tč. tajniku g. tir. Riku Fuxu
v Ljubljani.
Na Vašo prijavo z dno 6. febru« ar ja 1929 št. 312 Vas obveščam, da se na Vaša društva ne nanaša določilo člena 4. zakona o zaščiti javne varno« sti in reda v državi z dne 6. januarja 1929 Ur. 1. št. 11/5, ker niso političnai
Zato tudi ni potrebno, da ponov« no predlagate pravila bodisi za JSS sam, bodisi za njegove župe in dru« štva.
Veliki župan: Vodopivec.
Ozledni fond doznačio je društvu Celje za jednog naraštajca potporu od Din 30. Odobreno. —- Odobrena je nabava 300 kom. obvoznica ratne štete zev ozledni fond.
XLVII. SEDNICA STAREŠ. JSS 11. marta 1929.
Brat starosta javlja, da če doči u Ljubjjanu Lužički Srbin br. Skala i održati predavanje.
ČOS nas poziva u prednjačku školu u Tyrševom domu. Vidi odnos« ni poziv u današnjem »Sok. Glasniku«. IJ prosvetnoj školi ČOS, koja če s.e održati u juhi zastupače rtaše Sokol« stvo, za koje je rezervisano jedno mesto, brat Kovačič, starosta župe Maribor. Jodnoglasno primljeno. — Župa Rijeka«Sušaiki brzojavno po« zdravlja starešinstvo JS:~> sa svoje glavne skupštine.
Upozorava se članstvo JSS, da bilo kakvtim vestima u dnjevnim novi«
nama o Sokolstvu, ko je imaju službeni ili poluslužbeni karakter ne pridaje nikakve važnosti, a ko nije potpisano Starešinstvo JSS.
Iza toga primljena je i odobrena jednoglasno bilainca JSS za godinu 1928, nakon opširnog i potankog tu« mačenja po bratu Čobalu. — Brat taj« nik če radi kasnog sata, u koji je po« trajala sedniea, dati izveštaj o glavnoj skupštini župe Tuzla na narednoj sed« nici.
TRAŽE NAM EŠT E NJE.
Sokoli « prednjači (elektrotehnik, geodet) traže nameštonje. Prijave prima pisarna Jug. Sok. Saveza u Ljubljani.
IZ UPRAVE
ŽUPE, DRUŠTVA, SESTRE I BRAČU PRETPLATNIKE MOLIMO, DA NAM1RE ZAOSTALU PRET« PLATU, A ZA TEKUČU GODINU DA DOZNAČE BAREM DIN 20 UNAPRED NA RAČUN PRETPLA« TE (DIN 50). NAŠ RAČUN KOD POŠT. ŠTED. JE 10.932.
H
ŽUPA BEOGRAD
V. PREDNJAČKI TEČAJ BEOGRAD« SKE SOKOLSKE ŽUPE »DUŠAN SILNI«.
Beogradska Sokolska Župa »Du« šan Silni« održala jo svoj V. pred« njački tečaj od 15. do 28. februara o. g. u Beogradu. Postojao je pokušaj T. O. Župe, da ovaj tečaj održi još u .de« ccmbru prošle godine kada su nastav« nici raspolagali sa više vremena, ali uslod nedovoljno prijavljenog broja u&esnika morao so tečaj odložiti i uči« niti novi pokušaj za vreme februar« skog raspusta na Univerzitetu. I zbilja T. O. nije se iprevario! Prijavilo so ukupno: 22 brata i 21 sestra. Od ovih u toku tečaja otpalo jv 3 brata i 3 sc« stre, talko da je redovno posiećivalo tečaj 19 brače i 18 sestara.
Po društvima bili su zastupljcni: Beograd Matica 4 br. i 3 ses., Beograd L 3 br. i 9 ses., Beog.rad II. 6 br. i 3 ses., Beograd III. 1 ses., Zemun 2 br. i 1 ise-s., Ruma 2 br.. Valjievo 1 br., Aranđelovac 1 br. Sremska Mitroviča ] ses. Ukupno 19 br. i 18 ses.
Težnja T. O. bila je, da na tečaju ima osposobljemei društvene prednjake i to je u raspisu i naglašeno, ali od :;vo-ga so moralo odstopiti, jer od gone navedenih samo 5 brače i 3 sestre ima« ju društveni isipit, te bi i sam tečaj bio doveden u pitanje.
niti inače oskudan broj prednjačkiK trudbenika. Za žaljenje je samo što na oivom tečaju nije učestvovalo više članova \t unutrašnjosti, gde so na>ro« čito oseča oskudica u prednjacima. Tim društvima stavili bi na.srce, da koristo prilike ovakvih tečajeva ma i po cenu Ikakvih bilo materijalnih žrta« va, jer ovakvim životarenjem bez ospo« sobljenih prednjaka doviešoe u pitanje i svoju egzistenciju. Utešna pojava je ta, što je na tečaju bilo dosta takvih, koji sil u člansko redove p.rešli iz na« raštaja, a, bilo je nekoliko i takvih, '•<oji su prošli -sve kategorije, t. j. d/^čju, naraštajsku i člansku.
Gostoljubivo društvo »Matica« stavilo jo tečajcima na raspoloženj« i o v o m prilikom svoju Sokolanu sa svi« ma spravama za vežbanje, a svoju kancelariju za prenočišto, dok jo So« kolsko društvo I. dalo na poslugu kr e« vete sa postcljinom.
Dobro raspoloženjo, bratski od« nosi i ves;eo duh vladali su za svo vrie« mo tečaja. Na rastanku je starešin« stvo Župe priredilo zakusku gde se u prisutstvu večcg broja članova stare« šinstva oprostio sa tečajcima u ime starešinstva starešina br. Paunkovič, a ime nastavnika br. Ilič, a u ime doma« einskog društva br. Vojinovič. Ovom je prilikom ugledni Soko i član stane« šinstva br. Smiljanič — su znalk pažnje prema drugaricama odnosno drugovi« ma svoje kčeri, koja je isto tako bila
Predavači su bili sledeči: br. Dorde Ilič: Pregled sistema 2 časa,, Visak i notpor 4 časa, laka .atletika i sudenje 1 časa; br. Miroslav Vojinovič: meto« tiika 4 časa, estetika I čas, unutarnji rad 1 čas, proste vežbe 8 -časa; br. Dr. Milorad Dragič: Solkolska ideologija, literatura i nagovori prod vrstom 2 ča« sa, biologija, telesnog vežbanja i prva pomoč 6 časova, izleti i čitanjie karata 3 časa; br. Jovan Ilič: Vrsto vežbanja na spravama 12 časova, o sipravama 1 čas; br. Nikola Dronjak: Istorija gimnastiko i Sokolstva 2 časa, organi« zacija, administracija i statistika 3 ča« sa, uredenjc vežbaonica i vežbališta 1 čas; br. František Vanjek: Skupine i različnosti 3 časa, igro 3 časa; br. Mi« Ioš Nikolič: Strojeve vežbe 7 časova; br. Milojko Jeftimijades: Boksovanje 5 časova, otpori i nadvlačenja 2 časa, Sistem žen skog telesnog vežb. 1 čas; br. iMihajlo Nikolič: \Palice 3 časa; s. Danica Ilič: Greda, lestve i vijača 5 časova, buzdovani 3 časa; s. Marija Vojinovič: Ritmika 5 časova. Ukupno održan 91 čas.
Pose ta časova sa malim izuzetkom bila jo uredna, a pažnja i interesovanje sa stranc tečajaca bili su zadovoljava* j uči i T. O. se nad a, da če sa ovim svr« šenim tečajcima koliko toliko popu«
na tečaju — razdelio tečajcima raznih poslastica. Na veče tog dana priredilo je Sokolsko društvo II. u svojoj Soko« lani čajanku sa igrankom u počast te« čajaca, koje je pozdra.vio podstarešina br. Kneževič. istalkaivši kao primer: »Kako sc sokoluje i nesebično služi Otadžbini« Sokola i junaka sa Vetre« nika ordonansa Adamoviča, koji i po« red dobivenih 7 rana iipak dostavlja naroden j e. svomo komandiru, a odmah zatim sumire...«
Želja je, da brača i sestre iskori« ste stečeno znanje na tečaju, da. ga spremanjiem za ispit udvostruče, a za« tim da ga sa uspehom praktično pri« mene u svojim društvima za opšte do« bro Sokolstva!	N.	D.	Dronjak.
*
GLAVNA SKUPŠTINA SOKOL« SKOG DRUŠTVA BEOGRAD I.
Sokolsko društvo Beograd I. odr« žalo jo svoju ovogodišnju glavnu skupštinu na dan 13. i. 1929 g. u 2 sata posle poclne1. Skupštini su prisustvo« vali savezni starosta br. Gangl i na« Čolnik dr. V. Murnik, koji su tih da« na bo ravili u Beogradu u svrhu pr.e« gleda mesta za buduče sletište. Nova uprava birana jo aklamacijom a kon« stituisala se na prvoj sednici sledeče:
Starešina Kosta Sretenovič, zamenici starešine dr. Svetislav Mihajlovič i Ljuba Stanojevič, načelnik Mika Mi* količ, načelnica Olga Jankovič, pro* svetar Ing. (Perovič,; tajnik dr. Igor Vidic, blagajnik Stevo Aranacković, gospodar Franta Vaniek, matičar Ra« dun Tripkovič, predsednik Nadzornog odbora Jovo 'Bakič, 'zapisničar Zora Ostojič. U novu uprava ušli su medu drugima još dr. Laza Bugarčič, Olga Konstantinovič, Milka Vojinovič, Jo« sit' Petri k.
Broj članova starešinstva je srna* njen prema prilikama društva. U isto vreme reorganizovana je blagajnička služba i kancelarija. Nova si je upra* va stavila zadatak, da predanim i ne; prekidnim radom podiže brojno stanje društva, da osnuje fond za sokolski dom, da pripremi ovogodišnje letova* nje i da što aktivnij.e saraduje u pr * premama za slet 1930.. rad, kojega Je br. savezni starosta Gangl toplo pre* poručio u svome pozdravu društvu.
—r—c.
RAD
ŽUPA NIŠ
MORAVSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Pošto su u toku januara d .počet* kom februara o. g sva društva u župi održala svoje skupštinc, održana jb i redovna godišnja skupština Moravske Sokolske Župe na dan 24. februarja u Nišu, u Sokolskom Domu.
(Vrlo rdavo vreme, Ineredovan i oteižan saobračaj učinili su te na skup* štini nisu bila zastupljena društva: Zaječar, Knjaževac, Negotin i Čari« brod. Ali su zato na protiv ostala dru* štva bila zastupljena ne samo dclega« tima, več i jioš po ko jim članom, ko ji nisu žalili ni truda ni sredstava, da pomognu učvrčenju sokolske organi/.a« cije.
Ceo rad skupštine protekao je u primernome nedu, iako je i na njoj bilo i različitih mišljenja i ličnih raz« mimoilaženja. Važni ji zaključek da se u Nišu o uskršnjem raspustu lodrži župski tečaj za društvene prednjakc pokazuju kolikio se več, i na ovim stra* nama duboko ušlo u 'ideologiju Sokol« stva. Deset giod i n a zajedničkog rada u okviru Jugoslovenskog Sokolskog Sa* veza urodile su svojim dobrim plo« dom, koji sazreva postepeno.
Na skuštini je 'izabrana i nova u.prava, poglavito od starih članova sa starešinom br. Spirom Tabakovičem inžninjerom, s tom no vino m što je u starešinstvo ušao i voči broj članova •vam Niša. Time če se ojačati rad sa* me Župe, jer če i starešinstvo bolje biti upoznato sa radom svojih društa« valkaio i sa njihovim potrebama «
Društva u Župi pokazuju takoder svoj napredak. Leskovac če, blagoda« reči darežljivosti jednog svog člana doči do svoga SokoLskog doma u toku idučeg leta. Zaječar več počinje da pri,prema za župski slet, čija je ten« deneija, da se što tešnje stupi u dodir sa ondašnjim narodom, te če slet ve« rovatno biti skopčan i sa jednim iz« letom do Negotina i Prahova. Kako je br. Turner, apotekar starešina društva istovremeno i u starešinstvu Župe kao podstarešina, to 6e veza izmedu žup« skog starešinstva i društva biti ne« sumnjivo sigurna, te i uspeh veči.
Niškjo društvo stoji več na čvr« stim nogama i kao najjače društvo u Župi napneže se, da pomogne na s ve strane. A novo župskta starešinstvo učiniče sa svoje Strane sve, da sc dru« štva ne osečaju osamljena i beži veze, več oe nastojati, da se zajednički sa« stanci što više i što češče održavaju.
Ing.
ŽUPA MARIBOR
BRATOM PROSVETARJEM MSŽ.
V bližnjih dneh pošlje br. D. Bo« gunovič našim društvom »Sokolske re« či« br. Drja Laze Popoviča. No vra« čajte knjig, nego poskrbite, da sc uvr« stijio med knjige »minimalne ktnjiž« nice«. Zdravo!
Župni pr os ve tar.
•
KOROŠKO OKROŽJE MSŽ.
Dne 10. II. 1929 so se zbrali za« stopniki društev »Koroškega okrožja« na svojem rednem letnem občnem zboru. Izmed osmerih društev jih je bilo zastopanih 7. Župni TO jie zasto pa! župni načelnik br. Mačus.
Občni zbor je potekel vseskozi stvarno. — Poročilo načelnika sc je odobrilo. Daljša debata je bila glede točke: Reorganizacija okrožja. — Mne« nie je bilo, da se izvrši upravna or gani/aciia okrožja. — Po premišljenih utemeljitvah bratov in sester so j>. ta ureditev opustila, ker bi donesla go spodarsko obremenitev društev. Pač pa se je okrožje v tem oziru nekoliko reformiralo. — Ta reforma jo bila po« trebna predvsem s stališča delitve de la. Okrožje se je razdelilo v 2 dela (2 podokrožji). — Mejnik med obe ma 'deloma tvori reka Meža. Vodji podokrožij sta podnačelnika ozir. pod načelnici v vsakem delu. Okrožju na eeluje. sicer načelnik, ki pa *jo le ini« cijator, izvršni organi pa so podna«
čelniki ozir. podnačclnice. —■ Dolž« nost teh je, da obiščejo svoja društva predvsem pred nastopi in izvršijo po« pravo prostih in tekmovalnih vaj. — S tem se: izognemo vsem raznim vari« jacijam v vajah, ki so se pojavljale pri večjih nastopih radi neenotne vadbe.
Izvolil sc je tudi okrožni prosve« tan, ‘in njegov namestnik, ki bosta usmerila svojo delo v dogovoru z br. župnim prosvetarjem.
Sklepi: 1. Dne 16. junija 1929. se vrši okrožni izlet v Črni .pri Preva* ljah, ki je obvezen za vsa društva. —
2. Dne 23. junija 1929. se vrš’ del« ni okrožni zlet (za spodnje okrožje) v Marenhergu, ki je obvezen za društva; Slovcn jgraeke, .Dravograd; Vuzenico in Marenberg. — Pri tem nastopu bo. do po možnosti sodelovala tudi dru« štva zgornjega dela.
3. Okrožje izda enotne proste va« je za moško in žensko deco. — Za moško deco sestavi br. Miloš Ledinek, za žensko pa s. Vida Ivančeva.
4. V Marenhergu priredi okrožje v mesecu juliju enomesečni prednja« ški tečaj. — O podrobnostih in na« Črtu bo sklepal župni TO.
5. Poveri se izvoljene funkcijonar« je, da izdelajo podrobni poslovnik za »Kor. okrožje« ter ga predložijo okrožnemu pred. zboru in TO župe v odobritev. —
Pri volitvah so bili izvoljeni sle« deči bratjo in sestre: Načelnik: br Miroslav Veljak, načelnica s. Vida Ivančeva, podnačelnik za zgornji del br. Stanko Vončina (Mežica), podna« oelnijc za spodnji del br. Kemperle (Dravograd), podnačelnica za zgor. del s. Mira Šijančeva, podnačelnica za sp. del s. Drašlerjeva (Marenberg), prosvetar br. Gorišek (Mcžica), nam. prosv. br. Ncudl (Diavograd).
Pri slučajnostih je povzel besedo br. župni nač. Mačus. Izrazi! 'jo svoje veselje nad lepo udeležbo ter izročil pozdrave TO. V daljšem govoru je br. žup. nač. opozarjal društvene na« čelnike(«ice) na pomen župnih tekem. Povdarjal je tudi koristi telovadbe na prostem. Dalje časa so je pomudil pri okrožnem zletu v Vuzenici. — Po do« vršenem govoru br. Mačusa sc je obč« ni zbor 'zaključil.
Delo okrožja v številkah.
Izleti
25
*394 km
Nastopi
Aka-
demije
Sodelovanja pri drugih II društvih
10
Članstvo
51
Preda-
vanja
Na-
govori
pred
vrsto
39
768
380
136II110
522
45
48
39 II129
161
87
Starejši
člani
Vseh telo-| vadcev eku pa j
157
286
37
571
* ŠteTilo km, ki so jih prehodila vsa druJtva.
ŽUPA BJELOVAR
Dana 24. februara održana je glav« na slkupština naše župe u potpunome redu. Izabrano je sledeče starešinstvo: starešina:	Dr. B. Sunajkovič; zam.
starešine: Dr. F. Winter, Dr. M. Ra« dančevič i Fr. Pušič; tajnik: Dr. V. Kalember; načelnik: iMilutin Mudri« nič; zam. nač.: I. Plevnik; prosvetar: Dr. F. AVinter; statističar: N. Vulkas; blagajnik: Franjo Wolf i zapisničar: Dr. M. Vukobratovič. Članovi stare« šinstva: M. Derkos, D. Bjelajac,, Dr. Ivan Srndič, N. Tatalovič i IN. Milo jv« vic. K/.vizori računa: Branko Petrovič, Lj. Ivankovič i Dr. L. (Soški. Savezni delegat brat Čobal nije skupštini pri« sustvovao uskd bolesti. Svima nam je bilo neobično žao što nismo imali pri* like da ovom zgodom upoznamo brata Čobala. Još nas jie jed.na stvar neobič« no bolno dojmila, a to je otsustvo bra« ta načelnika Rudo Bičaniča, koji je sa« svim ostavio našu župu, otišavši ,po svome zvanju u Zagreb. Iako smo uvereni, da br. Bičanič neče 'nikada propasti z.a Sokolstvo, ma gde se on nalazio, njvgov odlazak još dugo i du« go čc razžaloščavati sokolske redove župe Bjelovar. Za njegov neumorni rad mislimo, da aemo mu se najbolje odužiti, ako po njemu započeto delo nastavimo bar približno onim elanom i onim smernicama, koj? je on dao na« šoj ž;u,pi.
Izvvštaji funlkcijonara su primlj-e« ni sa odobravanjem do znanja.
Od važnijih zaključaka spominje« mo, da je zaiključeno održanje župnog sleta na dan 30. jun a 1929 u Slatini. Zaključeno jc privesti sokolsko dru« št\vo u Vel. Grcieveu na likvldaciju, te je primljeno za člana župe sokolslko društvo —a dosadanja četa — u Dula« viesu.
Stvoreno je više zaključaka za de« finitivnu sanaciju materijalnih obveza društava te zaključaka u vezi sa odr« žavanjem žuipskog sleta i sleta u Beo« gradu 1930. O prilikama u samoj župi, drugi ;put ičemo više. Zdravo! V. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO U DULA« VESI.
U maju 1928. g. osnovana je u Du« lavesi sokolska četa. U kratkom vre« menu 'svoga delovanja ova četa poka« zala je uspehe, kakvi se i koci večih društava ne opažaju cesto. Četa je or* ganizovana vrlo dobro. Uprava je agil« na,'a vežbači savesni. Svi zajedno pro* žeti su potpuno sokolskim duhom. Ma da je četa imala odmah u svom po« četku znatnih poteškoča, svladala ih je uspešno.
Tri meseca iza osnutka čete uinro joj je jedini prednjak, vrli Soro pok. brat Blagoja Kapetanovič. Za kratko vreme posk' te smrti imala je tla sc lodrži več pre zakazana prva javna vežba čete.
Uz sve to prva javna vežba odr« žana je na dan osvečenja spomenika narodnog oslobodenja i ujedinjenja u Dulavesi 10. IX. 1928. Na toj pros avi bilo je brače iz Heograda, Bjelovara, Daruvara, Petrinje, Slatine, Viroviti« ce itd. svi su priznavali, da je uspeh, koji je četa polučila svojom prvom priredbom 1 nastupom 'bio osobito d obar.
Ove zime održano je u četi više vrlo uspelih predavanja, koja su bila vrlo dobro posečivana.
Članovi Sokola iz Daruvara često pohadaju četu i bratski ju u svemu pomažu. Naročito velikih usluga čini četi pročelnik prosvetnog odbora u Daruvaru br. Stjepan Miokovič.
Dana 17. II. o. g. priredila je četa sokolsku zabavu sa predavanjem, po« zorišnim komadom, vežbom 'i dekla« macijama. Zabava kao i izvedba uspe* la je vrlo dobro. Diletanti čete prestav« ljali su komad »Nada Istre«. U iz ved« bi komada naročito su se odlikovale sestre Jelka i Katica Gruber, učitelji« eet e St j. Miokovič i 'njegov siinčič. Uopšte izvedba je bila takva, da bi potpuno zadovoljila ' i publiku večin gradova.
Četa je osnovala fond za gradnju Sokolskog doma. U tu svrhu izdala je u svojoj nakladi' govor svog pročelni« ka prosvetnog odbora br. A. Doiča pa« roha, koji je držao 1. XII. 1928. na so« kolsk'oj akademiji u Virovitici.
Jednom reči sokolska četa u Du« lavesi lepo radi, smelo stupa napred.
Samo! Narodna poslovica kaže: »Dete, k oje rano proboda, dobi je gr« bave noge.«
Sokoli Đulovčjani! Polako pa si« gurno. Jak duh, junačko 'srce, da i noge ostanu snažne! Nato pazita na« ročito sada, kad ste postali na posled« njoj glavnoj skupštini 'župe — Sokol« sko društvo'.	Soikio.
•
ŽUPA NOVI SAD
GLAVNA SKUPŠTINA SOKOL. DRUŠTVA U STAROM BEČEJU.
Sokolsko društvo u Starom Bečcju održalo je na Bogo javljen je 19. janu« ar,a< svoju glavnu skup št n u, koja je blila dosta dobro posečena. Skupštinu je otvorio starešina društva br. Dr. Milan Popovič i u kračem pozdrav« nom govoru izneo rad društva njegov položaj u župi i pročitao poslamicu JSS, koju je skupština pažljiVo zaslu« šala i sa odušavljenjem primilai.
Tajnik br. Janko_ Dabič izneo je opširan i iserparo izveštaj o -radu up ra« w i društva u 1928. g'od. Društvo nije imalo svoju priredbu, odnosno javnu vežbu, ali je rad 'ipak bio obiilan, jer je u toku godine> u6estvovalo sa pri« mernim brojem na okružnom sletu u Molu, Žablju, pokrajinskom u Skop« lju, javnim vežbama u Adi i Čurugu, žup. utakmicama u Novom Sadu, pr o« slavi • Vidoivdana, proboju Soluns^og fronta, 10 godišnj:ci ulaska srpske vojske u St. Bečej, 1. decembra dana esiobodenja i ujedinjenja. itd., a 22. januara pak održalo proslavu 100 go« dišnjice Matice Srpske, koja je odlično uspela. Upravni odbor je održao 10 odborskih sodnica, na kojim,c je reše« no 120 raznih predmeta. Administra« cija je takoder odlično organizovana i tajništvo je primilo ukupno 218, °
nove upra'vnog odbora: Josip Župano« vič, Milan Kekič, Edo Buld, Vojin Be« lič, Ivan Petljamski, Dušan Jelkič, Ste« van Bredin, Milivoj Grujič, Pero Cr« ivenko'v, Dolka Mihovič, Akksandar Obrovački, Pero Stakič i sestre Anka Popovičeva i Mlilka Božičeva. U nad« zorni odbor:	Isidor	Isakovič,	Bora
Petijanski i Dušan Karamadžin, a za overovitelje skup. zapisnika Jalkov Se tjučij i Iv,a>n Stojšin.
Na kraju/ su rešena još neka pli« tanja u pogledu osnivanja garanc. fonda II. svesokol. sleta, zidanja dom.:? itd. i po1 svršetku starešina se zahvalo svima, apelujučii kako na nove funkcio« nere tako i na svo člamstvo, da svaki u granicama svoje mogučnosti dopr i« гле^с, da Sokolstvo li društvo može ostvariti svoj visoko istaknuti cilj i zadatak. — Zdravo!	Soko.
ZUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO I. U
ZA«
poslalo pak 484 dopisa'. Društvo broji 517 članova sviju kategorija i napre« dovalo' je za 38/ Sokolska štampa jc takoder dobro razprostranjena i ima 50 pretplatnika na »Sokolski Glasnik« i piretplačeno je kod »Narodne Pro« svete« na biblioteku srpskih li stranih piisaca, Gimnastikon itd.
Izveštaj tajnika je> pazljivo saslu« šan i jednio'glasno primljen.
Brača Dušan I. Gospodjinački, na« čelnik li Branko Gospodjinački, pro« Sivietar podneli su izvesta je o tehnič« kom i prosvetnom radu. lehničkti rad održavan je preko cele godine izuzev kračeg iraspuista meseca jula, a pro« svetni samo u početku^ godine u pri« redivanju zabavno«poučnih sela, pre« davanja (itd., koja su bila uvek odlično posečena.
Iz blagajničkog izveštaja. vidi ж, da društvena imiovina iznosi ukupno 111.155 Diniara.
Posle saslušanih i primi jenih iz« veštaja stara uprava podnela je ostaiv« ku i aklamacijom izabrana ova nova: starešina br. Dr. Milan Popovič; zia« menici bnača Dimitrije' Hadnadjev i Nikola Zorič; tajnik J statističar Janko Dabič; blagajnik Žarko Grujič; načelnik Dušan I. Gospodjinački; pro* svetar Branko Gospodjinački; za čla*
DRUŠTVO GREBU.
Debatno veče o Savezno.J anketi.
Sokolsko društvo 1. (Zagreb) u že« lji, da svaki zaključak više sokolske jediniee dode do dušo celokupnog članstva te da tako izazove aktivnost članstva u svim sokolskim pitanjima, održalo je 1. marta o. g. svoje' ovo> godišnje I. debatno veče o temi:
»Što smeta da Sokolstvo ne može napredovati.« U dupko punoj maloj dvorani sokolskog društva 1. otvorio je debatu prosvetar br. A. Stefan, na« glašivši zadatak . debatnih večeri, kojc moraju da postanu naši mali sokolski parlamenti u kojima če se bistriti sva sokolska pitanja. Posle njega referent o temi brat D. Bogunovič izneo je vanjske i unutrašnje razloge za potpu« ni neuspeh Sokolstva. Vanjski razlozi su stanje u državi, politički život :i bor« ba, te razvitak organizacija van So* kolstva, sličnih u nekim delovima So« kolstvu. Teži su unutrašnji. To je ne« spremnost i nestručnost vodstva, ne« dostatak svestrane obr-azovanosti prednjaka, neaktivnost članstva, sla« bo razvijena svest o svim momentima sokolske ideologije uopšte velika di« ferencija 'izmedu onih koji vode i član« stva u sokolskim pitanjima. Pre ovo« ga razložio je, da ideologija Sokolstva nije protivna prirodi našega čoveka. ZacLržao ise 'naročito na tchničkom delu sokolskog sustava (laka atletika, igre i slično), k(fje se malo primenju« ju u život Sokolstva. Spomenuo je ne* doslednosti lične borbe, materijalnu križu, neorganizovanost itd. Kao ko« referent odgovorio je brat A. Stefan, koji je pobijao vanjske uzrokc, a usvojio unutarnje. Iza toga razvila se živa debata u kojoj su učestvovali brača: Viktor Manakin, Petar Lasta,
A. Brozovič, dr. Srdan Budisavljcvič, M. Mikomjič i drugi. Na predlog brata
B. Vuk san a zaključuje se, da sc iz ovog opširnog referata za sledeče de« batno veče uzmu samo neka pitanja i o njima debatira.
*
IZ SOK. DRUŠTVA U PAKRACU.
Kao svake, tako je i ove godine 4. februara proslavljen rodendan ve? likog jugoslovena biskup.ai J. J. Stross« тауега sa iserpnim i lepo obrademim predavanjem br. prof. Dorda Kralja. Posle- predavanja bili su svi prisutni ugodno iznenadeni lepo izmdenom sokolškom zastavom, koju su izradile sestre Sudareve uz materijalnu pomoč nekolicine najsiromašnije' brače.
Ovaj primer požrtvovnosti linšiio je odjeka medu svimai prisutnima. Sa ushičenjem zahvalio se brat starešina tim sitnim, ali najpožrtvovnijim ra« dcnicima, koji uvek, a etoi i sada, pri« našaju najviše za Sokolstvo.
Neosporno je, da je upravo taj čin dao pot str ek a, da se kreče na« pred! I tako je naš br. upr. odbor poduzeoi jaku akciju za podizanjt; Sok. donta', koji bi trebao biti ove godine sagraden.
Bračoi i sestre, budete li sledili primer ipiožrtvoivnosti ovih sestara i brače, koji su saradili na zastavi vc« rujte, biče sagraden!	D.	R.
ŽUPA LJUBLJANA
na telo« tekme, sokolsko letni jubilej
Glavna skupština župe se je vršila dnei 24. februarja v znamenju vstopa v XX. upravno leto. Svojo dvajsetlet« nioo namerava praznovati v večjem slogu na župnem zletu 4. avgusta Viču, kjer se bodo poleg javne vadbe vršile tudi predpisane Obenem pa praznuje tudi društvo na Viču svoj 20.
— V zborovalni dvorani Sokolskega doma na Taboru sc je zbralo k zaip« nemu zboru veliko število delegatov, ki so zastopali izmed 36 društev 26 edinic; potre,bo, opravičit; se, je ču« tilo le društvo v Zireh, ki radi velikih prometnih težkoč ni moglo poslati svo« jega delagata. Za ostala neopravičena društva bi bilo umestno, da se raz« tegne preko njih plašč pozabljenosti, ako sc niti župne skupščine ne udele« žo. Jugoslovenski Sokolski Savez je za« stopal br. Verij Švajgar, ki je koncem zborovanja pozdravil zbor z željo za čim večje smotreno in složno delo in uspehe.
Predaleč bi tzašli, ako bi naštevali vse ono, kar so podali marljivi župni
funkcijonar ji v njihovih poročilih. Omejiti sc moiamo za to na najvažnej« še in najmarkantnejše zadeve na skup* ščini največje naše župe. Predvsem je potrebno podčrtati dejstvo, da raz«’ merje med številom vsega članstva in telovadečimi nikakor ni pravilno. Žu* pa izkazuje zlasti med moškim član* stvom mnogo premalo telovadcev, pa tudi nepopolne in premalo izvežbane prednjačke zbore po nekaterih dru* štvih. To Sit' zlasti zrcali tudi v tem, da se lanski nameravani prednjački Učaj ni moglo izvesti, ker društva enostav« no niso priglasila predpisanega števila slušateljev tečaja. Da sledi iz teh dej* stev kot nujna posledica padanje šte* vila telovadcih, mora postati jasno vsakomur. Iz poročila brat: načelnika pa smo zaznali tudi še to, da je v žu* pi nekaj edinic, ki sploh ne goje te* lovadbc niti v najskromnejši meri. Ta« ka društva stavi j jo župno starešinstvo in pa tehniški odbor sama pred odlo« čitev, da se jih mora črtati iz seznama, kajti bolje je: manj društev, pa več drla v njih, manj članstva, pa več de« Iavcev.
Razveseljivo' dejstvo je, da se je uprava po posameznih društvih izbolj« šala. Stiki med župo in edinicami nt« ‘kakor niso bili rahli, vsa res delavna' društva so izrabila '\sako priliko in so vzdrževala živahen kontakt z osredjem župe.
Važno je vprašanje Sokolskih do« mov v župi. Od 36 društev ima žd nad polovico, 19 svojo lastno streho. To veselje pa kali dejstvo, da jc večina-domov zelo zadolžena, 'kar dela uprav* nim odborom nemalc skrbi. Kakor pa je razvidno iz tozadevnih poročil, je po večini ves dolg že spravi j . n na ono mero, da se bo dal ob pametnem go* spodarstvu brez velik'h pretresljajev društvenih organizmov polagoma zmanjšati in končno poplačati.
Iz delovanja posameznih edinic napram članstvu in javnosti je posne« ti, da je bilo 21 javnih telovadnih na* stopo v, 16 akademij, lepo število pro* slav sokolskega praznika in okoli 1000 raznih prosvetnih prireditev. Vseka* kior javni nastopi niso nikjer dosegli' pravega števila na telovadečem član* stvu, ki bi odgovarjalo ostalemu šte* vllu vsega članstva, ki ga ima župa koncem leta 1928. nad 4660. Župnega zleta sicer ni bilo, vršilo sc je več del« nih župnih zletov, ki tudi niso nudili prave slike župne sile. Ravnoisto ve*
1 ja o lahkoatletskih tekmah. Četudi je bil ves tekmovalski materija] izredno dober in tudi prav presenetljivo pri* pravljen, po številu ni zadostoval, ker 49 telovadcev in 18 telovadk iz eek župe ni zadostna reprezentanca za nad 800 članov broječo' telovadsko četo žu* pe. Priporočljivo bi bilo, da društva nekoliko opuste razne . »tudi prosvet« ne« prireditve in pokažejo' več ener« gije tamkaj, kjer je sodba javnosti nad sokolskimi društvi najbolj stroga. Na* stopi nekaterih društev, n. pr. Ljub* ljanskcga Sokola Sokola' I. in II.. Gro* suplja, Ribnice, Domžal, Kočevja itd., so bili lepi, toda to lepo sliko kali ne* koliko .edinic, da postane v splošnem pregledu neugodna za to veliko župo.
Gospodarsko stanje župe kot ta* ke je ugodno. Župna blagajna je vest* no nabirala paro za paro, izato je bila skupščina v stanju, da je določila več* ji znesek za pojačanje prosvetnega de* la in za podporo gojencev prednjaških tečajev. O krepkem zanimanju za skupnost pa govori tudi dejstvo, da st je letos cela vrsta društev v kamni* škem okrožju organizirala tudi uprav* no v okrožja, 'kar je župna skupščina prehodno dovolila za dve leti pod po* gojem, da to odobri tudi JSS. Potreba po župnem glasilu jc vedno jačja in se je določilo, da se poveri posebni odsek, ki naj v dogovoru z župami Celje, Maribor, Kranj, Novo mesto in Zagreb pokrene to vprašanje zi mrtve točke in skuša obnoviti izdajanje žup* nega vestnika ;za vse omenjene župe skupaj.
Potek skupščine je bil v splošnem zelo gladek, vsa poročila so vsebovala izčrpno vse ono, kar je bilo treba po* vedati društvenim delegatom, da bo* do točno 'informirani o stanju župee Tega se jc skupščina dobro zavedala ter je zato soglasno odobrila predlo* ženi obračun, podelila odstopajoči upravi odrešenieo izglasovala novi pro* račun in vse stavljene predloge. Le pri volitvah sc je v večini skupščine po* javila tendenca, ki je tudi prodrla, da naj se v vprašanju nove'ga načelnika ne uvažuje predlog zbora društvenih načelnikov, temveč naj so skuša ure* diti to zadevo s ponovnim proučeva« njem vseh prilik in na zopetni seji društvenih načelnikov, ki naj sc j® po dokončanih predpripravah sklice, la naj nato dokončno izvoli načelnika župe.
Ostalo starešinstvo	jc bilo^	so*
glasno' izvoljeno, ikak°r	skdi; župni
starosta br. Nande Marolt, njegovi na« mestniki br. Mesec, Krapež in dr. Ja* nez; Oražcn, načelnica s. Ryškova, na* micstnicra Preskarjeva, prosvetar br. Prosene, tajnik in računovodja br. Flegar, blagajnik br. Mcšek, matičar br. "jereb, ostali odborniki bratje Tra* tar, Patik, dr. Lokar,	Petrovčič	in
Iskra, namestniki br. Burja, Čebular Šubic, pregledniki	računov	br.
'1П
Štraus, Lozej in Sever.
—r.
j V lekarnah, drog. in kjer so vidni plakati.
SOKOLSKO DRUŠTVO LITIJA* ŠMARTNO.
Iz prcdnjaškega zbora. Prednja* ški zbor šteje 10 elamov in 4 članice. Pod novo izvoljenim načelnikom br. Tauferjem se jz zbor konstituiral in pričel z rednim delom v društvu. Te* lovadba sc vrši redno, zaradi zime ne* koliko skrčeno. Sestra Kraljeva je vzela daljši dopust in je vodstvo žen* škega naraščaja in žvnsku dece pre* vzela sestra Olga Bizjakova. V aprilu se bo vršila telovadna akademija, za katero se vesi oddelki marljivo pri* pravljajo. Prednjaški zbor se že sedaj bavi in pripravlja na tehnično izvedbo društvene 201citniee, Iki sc bo vršila le* tos v Šmartnem. Ob tej priliki bo raz* vilo društvo tudi članski prapor.
Prosvetni odbor je sklenil na zad* nji seji prirediti debatne večere, na katerih naj članstvo rešuje sokolske probleme. Prvi debatni večer se je vršil dne 21. februarja. Udeležilo se ga je 27 bratov in sester. Dramatični odsek je pridno na delu. Dne 17. fe» bruarja smo zopet imeli priliko gle* dati dobro uprizorjeno dramatično predstavo Manice Romanove »Prisega
o	polnoči«. Igra j, dosegla na našem odru .po polen uspeh. Upoštevamo razne ne,prilike, Iki jih ima dramatični odsek s pretesnim prostorom in ako pomislimo, da ise je igralo v času hude zime, moramo priznati, da so igralci mnogo žrtvovali v korist ljudske iz* obra/be. Dramatični odsek pripravlja novo igro. — Knjižnica posluje redno in si je nabavila zopet nekaj novih knjig.	Hbfi.
•
ŽUPA BANJA LUKA
GLAVNA SKUPŠTINA ŽUPE.
U nedelju 24. februara o. g. odr* Žana je X. redovna glavna skupština Sokolske Zupe Petra Mrkonjiča u Ba* njo j Luci. Od 13 učlanjenih društava /astupljeno je bilo 10, dok ostala 3 n;su mogla pored najbolje volje ni* koga poslati /bog nevremena. Skup* štinu je otvorio starešina brat dr. S. Moljevič i podnoseči svoj izveštaj do* takao se1 pitanja odnošaja Sokolstva spram drugih srodnih organizacija oko čega se kasnije razvila vrlo živa disku* sija. Zatim su funseioneri podneli svo* je izveštaje u kojima su opširno oer* tali prilike i izneli pravo stanje župc te prema torne ima danas župa 1179 članstva, ()99 naraštaja i dece Vežba* ča ima 220. vežbačica 67, muš. nar. 212, žen. nar. 117, muške dec.e 353 i ženske dece 259. U toku godine pri* redila su društva 13 akademija. 7 jav* n ih vežbi, 25 izleta, 50 predavan ja, ■ 268 nagovora, 70 igranki, 27 društve* nih večeri, 31 razgovor, 6 poz. pred* stava, 14 koncerata. 21 zabavu, 2 kino predstave, 15 poscla i 2 logorovanja. Pet društava ima knjižnice sa 272
stručne i 566 zabavnih knjiga, a ukup* ni broj pretplatnika na Sokolski Glas* nik iznosi 146. Prosvetne odseke ima 8 društava, glazbene 5, pozorišna 2, zabavne 2, apstinentski 1, pevački 1. Posle podnešenih izveštaja prešlo so na izbor odbora, koji je sastavljen ovako: Starešina brat Dr. Stevo Mo* ljevič, Banja Luka; zamenici:	brača
Dušan Budisavljevič, Drvar 1 Lazar Markovič, iPrn javor:	načelnik:	brat
Uroš Stefanovič, Banja Luka; zame* niei: brača Milan Puhalo, Banja Luka i Jovo Lakič, Bihač; načelnica sestra Eva Kisič, Banja Luka; zam. sestra Radana Batos, Prijedor; I. tajnik br. Milan Puhalo; II. tajnik brat Zlatko Puv.ačič; blagajnik brat Rudolf Cisar; prosvetar brat Dragoljub Šarič; stati* stičar brat dr. Jovo Perenčevič; proč. zdrav, odseka brat. Dr. Dimitrije Mar* Kovič; članovi brača: Đenenal Milorad Lazarevič, ppukovnik Dragutin Ma* s..n in ing. Petar Kisič sv.i iz Banja Luke. Odborniei sledeča brača: Milan Spalj i Glišo Tadič, Kostajnica; Dra* go Drča i Dušan Drljača, Bos. Novi; Vlado Malič i dr. Mirko Subotič, Bos. Gradiška; Jолч> Vukovič i Drago Me* dič, Prijedor; dr. Branko Barač i Jakov K.atušič, Dvor; Velimir Stankovič i Rajko Vujičič, Prnjavor; Jovo Kreco i Milkica Bajičeva, Drvar; ing. Ivan kralj i Ivan Sedlaček, Ljubija; Franjo ''tipič i iBranko Zagorac, Mrkonjič Grad; Alija Pozderac i Ahmet Orna* novic, Cazin; Branko Mandič i Vaso Stupar, Bihač; Jovan Starovič i Slav* : o Flegar, Bos. Krupa. Revizori: Ste* van Kraguljac ;i Ljubo Vujič, oba iz Banje Luke.
Nakon izbora odbora primljen jc proračun za g. 1929., izabrani su dele* gati za saveznu glavnu skupštinu, te donestni sledeči zaključek
da se na 1. juna o. g. održc žup* s se utakmice u Banjoj Luci;
da sc 2. juna o. g. održi IV. žup* ski slet članstva i naraštaja u Banjoj Luci;
tla se održi IV. župski prednjački tečaj na jesen, a vreme če se naknad* no odrediti;
da starešinstvo ispita mogučnost i uslove rada n,a selu.
Posle još nekoliko važnijih zaklju* čaka skupština je izavršila svoj rad.
P.
ŽUPA TUZLA
GODIŠNJA SKUPŠTINA TUZLAN* SKE SOKOLSKE ŽUPE.
Održana je ove godine 3. marta u Gračanici. Jaka zima bda je razlogom, da su morala izostati sa skupštine dru* štva Ugljevik i Bos. Šamac. Nekoliko zadnjih godina župske skupštine su važan dogadaj u sokolskom radu ove župc. One se održarvaju, da se pretrese i vidi rad društava i samo župe i da se stvori novi program rada. Ovogo* dišnjoj skupštini prisustvovao je taj* nik JSS br. tir. Riko Fux. Njegovo pri* sustvovanjie, kao čoveka, koji pozna stanje i rad pojedinih župa, bilo je veoma potrebno, da sc osobno osvedo* či, kakaiv je rad u župi i da se do uspe* ha dolazi putem borbe i poteškoča. I oči skupštine održana jc sednica zbora društvenih načelnika, koja je potrajala do 12 sati u noči. Izveštaj br. načelnika ing. Miloša Kvapila prim*
1	jen je sa odobravanjem. C)dohren jo program rada za tvkuču godinu od ko* jeg su najvažnije tačk,: Župski slet c8. juna o. g. u Dcrventi, dva pred* njačka tečaja (jedan za učitelje), sta* fetno trčanijc Doboj*Tuzla i župske utamiee u Lukavcu. Sutradan u 8 sati pre podne otpočela je sednica župskog odbora, koja je potraja do 12 sati. Na nevnom redu je bila: Likvidacija du* govanja pojedinih društava br. Savezu, na je ta stvar razumno i potpuno ne* s.na Sokol, društvo u Zavidoviču predloženo je bilo radi neplačanja na risanje, ali jc to otklonjcno za 3 me* seca u kojem .roku društvo mora iz* miriti dugove. Župski doprinos povi* sen je za dva dinara godišnje po čla*
LJUBLJANSKA KREDITNA BANKA
USTANOVLJENA 1900.
Centrala: LJUBLJANA
DUNAJSKA CESTA
Delniška glavnica Din 5(),000.00()-—
Skupne rezerve nad Din lOJlOO.OOO —
Brzojavni naslov: BANKA	Telefonske gtevilke: 2861, 2413, 2502, 2503
PODRUŽNICE:
Brežice, Celje, Črnomelj, Kranj, Maribor, Metkovič, Novi Sad, Novo mesto, Ptuj, Rakek, Sarajevo, Slovenjgradec, Split, Šibenik, Trst Brzojavni u si e I o v za podminice: IJnbl janska banka
Priporoča se za vse bančne posle
Skupne vloge koncem leta 1028 nad 4«« milijonov dinarjev
nu. Zaključeno je, da se župski Ves* nik izdaje četiri p uta godišnje i da sc polovina broja posveti sadržini tehni* čke naravi. Revizija celokupnog dru* štvenog poslovanja vršiče se po mo* gučnosti na licu mesta, a osim toga blagajnici su idužni pbsle Isvaka .tri meseca slati župi pismene izveštaje o .stanju blagajne.
Bratskom Savezu poslače sc pred* log za skupštinu, da .se na svakoj Sa* veznoj skupštini podnosi izveštaj o toni u koliko su iziaključci prošlogodi* šnje skupštine sprovedeni; da se do* zvoli društvima i župama pozdravlja* nje Njegov. Vel. Kralja sa godišnjih skupština. Predlog o prenosu br. Sa* veza u Beograd i održanju III. jug. sok. sabora otpao je, je br. Savez ima svoj pritdlog o održanju sabora. Zatim je na sednici župskog odbora postignut sporazum o listi novog župskog sta* rešinstva.
Posle ove .sednice prisustvovalo je starešinstvo župi. sa delegatima sveča* nom banketu, kojeg je priredila Grad* ska opština u Gračanici. Na banketu je pozdravio delegata br. Saveza, de* legate .društava i starešinstva župe br. Kamenko Milisavljevič starešina dru* štva Gračanica, a odgovorio mu jo br. Vojo Vukanovič zam. žup. starešine. Toplim rečima pozdravio je sve pri* sutne ispred grada g. Dimšo Nedeljko* vič komesar Grad. opštinic i g. Stanko Trifkovič.
Tačno1 u 2 sata ti za podne odpoče* la je skupština u Sokolskom domu. Starešina župe br. Jovan Petrovič po* menuo je umrlog br. Josipa Belouna (Dervcnta) bivšeg zamen. žup. stan.ši* no, a zatim je pozdravio N j.. IVel. Kra* lja, kojemu je poslan brzojavni po* zdrav. — Brzojavno jc pozdravljen i br. J:ug. Sok. Savez i br. Staja Stajic đeneral u Subotici. Brat dr. IRiko Fux održao jc lep govor u kojem je na* gl asi o važnost sokolskoga rada i ista* kao pohvalno mišljenje br. Saveza o tuzlanskoj župi, posle čega su ga pri* sutni burno aklamirali. — Iziveštaji svih župskih funlkcionera primljeni su sa burnim odobravanjem. U novo sta* pešinstvo župe izabrana su ova brača: .starešina br. Jovan Petrovič knjižar, I. zamenik br. dr. Milorad Kostič ad* vokat (Brčko), II. zamenik br. Vojislav Vukanovič grad. činovnik (Kreka), tajnik Vojislav Bogičevič učitelj, bla* gajnik br. dr. Vojn Vasiljevič zub. le* kar, p.reds. prosv. odbora br. Bogoljub Bijelič profesor, načelnik mg. Miloš Kvapil (Usora), zamenik ing. Vjeko* slav Kovačevič (Kreka), načelnica sc* stra Smilja Kvapilova (Usora), zapis* ničar br. ing. Vjckoslav Kovačevič; odbornici: br. Nikifor Todič sudija, br. ing. Risto Misita (Kreka), br. Ivo Mervar priv. čin. (Lukavac), br. iDo-j* cin 'Petrovič trgovac (Doboj) i hr. dr. Aco Bogdanovič advokat (Bije* Ijina).
Posle šsupštino razišli su se dele* gati svojim kučama, posve zadovoljni lepim dočekom i ugodnim boravkom, koji je organizovalo br. Sok. rlruštvo u Gračanici.	V.	B.
GODIŠNJE SKUPŠTINE SOKOL* SKIH DRUŠTAVA.
(Svršetak.)
Sokolsko društvo u Maglaju.
Održalo je »vojn godišnju skup* štinu 6. februara o. g. Iz kratkog izve* štaja tajnikovog vitli su, da je društvo bilo prilično neaktivno. Izi izvieštaja br. načelnika ne vidi se mikakav rad. Ovn je društvo po broju članova naj* slabije društvo u župi. Iako su teške "•rilikc za društveni rad, odbor koji je biran daje garancije, da če tekuča go* tiina biti naprednija. Prihodi društva bili su 4.262 Din, a rashodi 2.446-50 Din. Gotovina 1 815'50 Din, U novi odbor izbrana su brača: Starešina: Pe* ro Popovič zam. star. Ivan Bevanda, tajnik Sulejman Mujczinovič, blagaj* »iki Božo Cvijanovič, preds. prosv. od* bora Jovan Jevtič, načelnik Aleksa Jovanovič; odbornici Mchinedalija i Mujo Ddibcgovič. —
Sokolsko društvo u Do boju.
Skupština održana 3. II. 1929. Iz vooma iserpnog izveštaja i priloga svih funkcionjcira' vidi se obilan rad u svi* ma granama. Društvo jo kao pohodnik na župskim utakmicama postalo jed* nogodišnjim čuvarem zastave, koju je župi poklonio Nj. Vel. Kralj. Društvo ima uniformisanu muziku i gotovo naj* veči broj odora u župi. )Pio brojnoj snazi dolazi na drugo mesto u župi. Prihodi društva bili su Din 50.837'40, a rashodi Din 43.335'40. Gotovina Din 7502-35. Društvo vodi akeiju za grad* nju Doma, te je z.a kratko vreme upi* salo Din 140.(K)0. U novi odbor iza* hrana su braea: Starešina Dojčin IV* trovič trgovac, zamenik Dragutin Ko* vač, načelnik Bogdan Ivanovič, načel* niča sestra Smilja Kvapilova, tajnik Ljubomir Dučič, matičar i blagajnik Buško Čupovič, gospodar i zapisničar br. Vojislav Nikolič, preds. prosv. od* bora Aleksandar Cipruš; odbornici: Miloš Kvapil, Mustafa Berbič, Smail Buljubašič, Minko Lembergcr, David Vrdoljak, Pero Kondič, Ibrahim Muji* čič. Izabran je i odbor za gradnju Do* ma pod prtdsedništvom brata Vladi* mira J. Tucoviča.
Sokolsko društvo u Tuzli.
Održalo skupštinu 27. I. 1929. Iz naknadno poslanih odborničkih izve* štaja vidi se, da ise je giodišnji rad po* red redovnog rada u Sokolani i 1. dec. akademije kretao najviše oko akcije za gradnju doma. Prihodi su bili Din 31.690"77, a rashodi Din 27.979-81. Go* tovina Din 3710’96. — Društvo viodi snažnu akciju za gradnju Doma te je dosad ukupljeno oko 180.000 Din. Na skupštini su birana u odbor brača ka* ko sledi: Starešina Nikifor Todič su* tl i ja, zamenik Veno Richter brijač, preds. priosv. odbora Bogoljub Bijelič prof.:, (tajnici Abdulah Kumosič dir. banke i Stevo Tomkovič penzion; na* čelnik Julijan Koval j s ki, zamen. L. De* šič, načelnica Jelkiea Jurak, blagajnik
I	Iuiso Selieškovič; odbornici Katko Mi* trovič, Dragutin Rička, M. Jakšič, Mi* loš Ilič, Zora Milovanovič, Jovan Ma* garaševič, Zdravko Stjcpanovič, Niko Seferovič, Kosta Jovičič, Dr. Dušan Vučkovački, Makso Dešič, Stcvan Jakšič, Svetozar Čalič; revizori I. Nie* derle, R. Sekulič.
Sokolsko društvo u Tesliču.
Održalo skupštinu 27. I. 1929. Iz iserpnog izveštaja vidi se vrlo obilan rad u svima pravcima. Društvo dolazi po brojnoj snazi na 11 mesto u župi. Prihodi su bili Din 64.728'25, a ras* hodi 62.004'75 Din. Gotovina 2723-50 Din. Na vanrednoj skupštini izabrana su u odbor ova brača: Starešina Vlado Ferljan. zamenici iPetar Bogunovič i Josip iMiheno, ipreds. prosv. odbora Gradomir Radosavljevič, načelnik Jo* sip Sckeli, preds. lekar. odseka Dr. Gavrilo Božič, odbornici: Jakov Pet* k o vič, Ljubomir Dekič, August Ter* ček, Marija Majoka, Milan 'Popovič, Ranko Markovič, Aleksandar Rajko* vič, Georg Kantor, Nikifor Jovanovič, Vojin Lačimič i Žarko Savič. Revi* /oii: Josip Tail, Dušan Vukovič.
Sokolsko društvo u Derventi.
Održalo skupštinu 3. II. 1929. Iz i/veštaja sc vidi napredan i sistemat* ski rad. Po brojnoj snazi dolazi na še* sto mesto. Prihodi su bili Din 11.109-90 a rashodi 10.139. Gotovina 970"90. U novi odbor izabrana su brača: Stare* Sina dr Mirko Oršanič advokat, zam. Risto Durič bank. čin. načelnik Jooo Levačič bank. čin., tajnik Savo Mali* vuk trgovac, blagajnik Stevo Merčep nriv. čin., knjižničar Kojo Vukovič po* reznik, matičar Milan Džodžo priv. č:n., ekonom Derviš Hasičevič radnik; odbornici Pero Boškiovič tigovac, Branko M'ičić trgovac, Nina Popovič drž. čin., Tane Samardžič dir. banke. Preds. prosv. odbora Milivoj Popovič veterinar, društv. lekar Dr. Branko Jus* bašič. Revizori Iso Nakarada poruč* nik, Husein Bečirovič geometar.
Sokolsko društvo u Gradačcu.
Održalo skupštinu 3. II. 1928. Iz veoma iserpnog izveštaja vidi se, da
društvo pored svih poteškoča sa koji* ma se bori, ipak pbkazuje volju za rad i lagano napreduje. Društvo dolazi po brojnoj snazi na 13 mesto. Prihodi su bili Din 5973"87, a rashodi isto toliki. Društvio vodi akciju za gradnju Doma, koja ne pokazuje naročitih rezultata. U novi odbor izabrana su ova brača: Starešina Marko Popovič sveštenik, zamenik Ahmet beg Gradaščevič, preds. prosv. odbora Kosta Matijaše* vič, blagajnik Albert Kabiljo, tajnik sestra Petra Lazarevič učiteljica, na* čelnik Vlado Vidakovič, načelnica Le* posava Popovič; članovi odbora Čedo Popovič (knjižničar), Sadik Sarajlič (matičar) Irma Cigler, Petar Lukič, dr. Tatar Drago, Zora Popovič, Zora To* dorovič. Revizori Jene Griez i Alija1 Skenderovič.
Sokolsko društvo u Brčkom.
Održalo skupštinu 27. I. 1929. Iz priloženih izveštaja vidi se napredan rad u društvu. Društvo dolazi po broj* noj snazi na 7. mesto u župi. Prihodi su bili Din 47.816-66, a rashodi Din 44.266. Giotovina Din 3550-66. — U' no* vi odbor izabrana su brača: Starešina i načelnik dr. Milorad Kostič advokat, zam. star. Slavko Jovanovič sres. po* glavar, načelnica sestra Dušanka Maj* storovič, preds. prosv. odbora Stjcpan Šlehta; odbornici Boža • Dragojlovjč. dr. Martin Ikič, Milan Pavlovič, Jak* ša Popovič, Jovo Hadžič, Petar Sočo, Mehmedalija Edhemovič, Milan Osto* iič, sestra Desanka Blagojevič, brat Jovo Prujatvič, Pero Mihajlovič, Dor* do Matijevič, Drago Božičkovič. Revi* zori: Niko Antonič, Fchim Kučukalič
1 Pavle Dolič.
Sokolsko društvo u Kreki.
Održalo skupštinu 27. jan. 1929. Po svome svestranom radu može se ubrajati medu najnaprednija i najak* tivnija društva. Po brojnoj snazi do* lazi na 3. mesto u župi. Prihodi su bili Din 90.355-22, a rashodi 77.069T5. Go* tovina Din 13.326-07. Društvo je odr* žalo veoma uspelo letovanje sa 80 de« cci pod Ozrenom, a provelo je organi* zaciju II. žup. prednj. tečaja. U novi odbor izabrana su brača: Starešina Vo* jislav Vukanovič, zam. star. Stjepan Baričak, načelnik ing. Vjckoslav Ko* vačevič, zamenik Džmail Arnautovič, načelnica sestra Tereza Hoge. preds. nrosv. odbora ing. Zvonimir Dojčan* ski, tajnik i matičar ing. Niko Vra* golov, blagajnik Mustafa Kurbašič, knjižničar Vukašin Markovič, doma* cin Milan Stankovič, barjaktar Ljupko Stankovič, lekar Dr. Damjan Dokič, arhivar i spravar Karlo Vikič, revizori Pranjo Blaželk i Milan Serafijanovič.
*
Sokolska društva Tešanj i Uglje* vik d'0' 8. III. 9129 nisu poslala skup* štinske izveštaje.
Odbornici sokolskih društava župe tuzlanske 1928. god. po profesiji
Advokati 7, učitelji 8, profesori 3, sudijc 3, priv. činovnici 17, trgovci 19, zanatlije 8, drž. činovnici 20, oficiri 2, privatnici 5, inženjeri 7, hotcljeri 1, le* kari 2 (osim preds. zdravstv. odseka), anotekari 1, sveštenici 4, predradnici 1.
Kako se iz gornjih brojki vidi ve* oma su slabo zastupani učitelji i pro* fesori. Od ukupnog broja 297 učitelja svciga ih je 8 aktivnih u sok. radu ili 2'A%, a od 48 profesora svega 3 ili 6%.
Od 16 društvenih starešina 5 su advokati, 1 sudija, 2 priv. činovnika,
2 trgovca'. 2 zanatlija, 1 drž. činovnik,
1 inženjer, 1 lekar i 1 sveštenik.
Od 16 predsednika prosv. odbora 4 su advokati (od tih istodobno dvo* iica starešine društava), 4 su učitelji,
2 profesora, 1 sudija, 1 priv. činovnik, 1 inženjer, 1 lekar i 2 sveštenika. —
U Derventi, gde postoji gimnazi*
i	i- i osnovna škola preds prosv. od* bora je- clruštv. starešina po zanim. advokat, isto jc u Bos. Samcu, gde po« stoji osnovna škola, a isto i u Gra* dačcu gde postoji Građanska škola.
V. B.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
BRAČA -i
SUŠAK
RUŽIĆEVA ULICA 11
i(E
Osnovana 1876 Telefon br. 162
Oglas.
Zakup Majdanske Gostione, Vareš-Majdan, kod Direkcije državne željezare, Vareš-Majdan, na pet godina.
Na osnovu čl. 82 do 105 A Zakona o državnom računovodstvu, a prema odobrenju Direkcije državnih rudarskih preduzeča u Sarajevu broj 4779/29. od 22./П. 1929. održače Direkcija državne željezare u Varešu na dan 10. aprila 1929. g. u. 11 sati prije podne prvu ofertalnu licitaciju za izdavanje svoje Majdanske Gostione u zakup na pet godina najboljem nudiocu.
Uslovi se mogu bezplatno dobiti u Računovodstvu Direkcije držav, željezare, Vareš, svakog radnog dana za vrijeme uredovnih sati.
Svaki ponudjač imade položiti kauciju u iznosu od Din бО.ООО’— pedesethiljada dinara na blagajni Direkcije državne željezare Vareš-Majdan u gotovoin novcu ili državnim obveznicama, najdalje do 10 sati prije podne na dan licitacije.
Direkcija državne željezare, Vareš.
Broj 2991/E — 27./II. 1929.
■
4
Restavracija
NOVI fVET
Ljubljana
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom. Domača kuhinja, točna postrežba
Najcenejše gramofone in gramofonske plošče za p. n. društva priporoča
iv. Bona?
Ljubljana
ZAHTEVAJTE CENIK
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
TELEFON 302
Tko oglašuje, taj napreduje!
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
//Vrv
I Semena
TEJLOVADNE ČREVLJE
IZDELUJE
galoSe In sneine {revije
strokovnjaško popravlja
AVGUST SKOF
LJUBLJANA
Igriška ulica 2
S
za vrtove in polja nudi
SEVER & KOMP.
LJUBLJANA |
Cenik na zahtevo! Ж
□
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
3
3
3
3
3
3
3
3
3
KMIGAltNA, UMETNINE IV MUZ1KAUIJE
Veletrgovina a papirjem, pisalnimi in rieulnimi predmeti. — Zaloga vseh tiskovin za urade in privatnike. — Lastna zaloga šolskih zvezkov, rieank in risalnih skladov.
тгмптп\п\тп\п\тпупупутттп\пуп\п\п\п\п\п'п\п\тг
e
e
e
e
e
e
g
e
e
■c
Najstarejša vrtnarija In cvetltarna
KORSIKA* LJUBLJANA
Bleiiveisova c.
Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska društva imajo 10 °/o popusta.
Telefon št. 2.341.	Telefon	št.	2.341
V*
SE PRIPOROČA. DOMAČA KUHINJA, SENČNAT VRT IN LASTNA PREKAJEVALNICA, GOSPO SKA ULICA ŠTEV. 7. -SOLIDNE CENE. — NA DEBELO. - NA DROBNO.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, ULICA KRALJICE HARIJE br 13
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
::i
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2. ŠIVALNI STROJI
izborna konstrukcijo in elegantna izvršitev iz lastne tvornice. 15. letna garancija. Vezenje^ se poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI „ADLER11 Kolesa iz prvih tvornic, DUrkopp, Slyria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroii vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in šivalnih strojev. Daje se tudi na obroke!
H
H
VI
H
•J
K
s
S
vseh vrjtpo foto: graf ijah ali rizbah izvršuje za vsakovE sten tisk najsolidneje
KUSARNASTDEU
IlUBDRNR-DRLHRTINOVRt)
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE = I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul. 92
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti jdobavlja vsako količino
F. Slami? tvornicu mesnih izdelkov in konzerv
Ljubljana, Gosposvetska cesta štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
TEOD. KORN, Ljubljana
POLJANSKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne •	naprave	in	centralne	kurjave.-	--
HODNA TRGOVINA
DRftGO CERLINI ♦ CELJE
GLAVNI TRG St. 14.
Velika izbira telovadnih irajic, damskega in moškega perila, nogavic, rokavic, jopic, otroških in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, črevljev itd. Specijalitcte: otroška konfekcija, krstne opreme. -- KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniških cenah.
MATIJA PERKO
MIZARSKA TVOR NIC A
ZG. ŠIŠKA — LJUBLJANA
CELOVŠKA CESTA 121 - TELEFON 2372
Iz narodopisja v okras vsaki sobi in dvorani slike v trobarvnem tisku:
Prof. A. Sič: I. Kmečka soba na Gorenjskem Prof. A. Sič: II. Kmečka hiša na Gorenjskem
Velikost: 30 3 X 90 5 cm. Slika a 20 Din UČITELJtiKA K.VIHpJAIS.VI V LJUBLJANI
Če ie morate kupovati na obroke, varujte pri tem svoje interese in obrnite se takoj na
Kreditno zadrugo detaljnih trgovcev
v Ljubljani, Cigaletova ul.1 (pri sodniji)
ki Vam hitro in diskretno posreduje kredit, na podlagi katerega kupite lahko vse, kar potrebujete, poljubnft skoraj v vseh večjih ljubljanskih trgovinah brez vsakega poviška cen.
Kupi takoj! Prospekti in pojasnila radevolje na razpolago. Plačaj pozneje!
  (Jrbbming-Lesica-Mole: =====
Srbskohrvatsko-slovenski slovar
Besedni zaklad tega slovarja vsebuje izraze iz vseh knjig, ki so v rabi v naših društvih in Časopisih, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti za vsakogar, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pravilno izgovarjati. V slovarju je upoštevana ijekavščina in ekavščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvatskih, ne srbskih knjig in časopisov.
Ker naklada slovarja pohaja, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Pripravlja se slovensko - srbohrvatski del!
Mila sprejema Učiteljska knjigarna v Ljubljani, Frančiškanska ul. 6
II CENA V PLATNO VEZANI KNJIGI 50 DIN |||
Rekord moderne tehnike je pisalni stroj
Ideal mod. D
THE REX CO.
LJUBLJANA, GRADIŠČE ŠTEV. 10
TELEFON 2268 ZAHTEVAJTE PONUDBE IN PROSPEKT!
Cveticama
Ant. Bajec
Ljubljana
Pod Trančo 2
Telefon št. 3222
Restavracija »Kosovo"
Sušak, Mažuraničeva. Vlasnik: Šime Vranic
Prvorazredno dalmatinsko i domače vino. Točenje poznatog „Union® piva. - Prvorazredna —   domača kuhinja. =---
Zajtrkovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
:>
D
D
D
3
D
D
Veliko izbiro svile že cd Din 15"— naprej dobite le pri tvrdki
I. TRPIN
^ MA Iti HO K ^
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA GOD. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK
Vezava vsakovrstnih knjig najceneje pri
H.Zupanu
LJUBLJANA Gradišče štev. 10.
Solidna in točna i/.vršitev.
HfITFI ITMIflM v PALAČI CELJSKI DOM IIU ILL UlllUll V CELJU. / Telefon St. 59
Elegantno opremljene tujske sobe, prvovrstna restavracija in kavarna / Točijo se le pristna izbrana ljutomerska vina -vedno sveže pivo. / Dobra postrežba, solidne cene / Obsežen in pokrit prostor za stajališče tujih avtomobilov / Avtotaksa v hiši. / Shajališče avtomobilskega sveta. / Bencin, olje, avtogaraža, naprava za pranje avtomobilov. / Senčnat vrl — kopalnica v hiši.	Priporoča	se
A. M. IILiAAAĆ, hotelir in restavrater ^
DISKOBOLOS
AUGUST KOZMAN
Prva jugoslavenska tvornira za telesno-uzgojne sprave i potiepšiine LJUBLJANA
Tvornica: Sv. Petra cesta 75.
Trgovinska radnja: Tavčarjeva (Sodna) ilici !.
Sve sprave i petrepštine za: telovežbu, laku atletiku, tešku atletiku, b"ks, nogomet, hazeuu, tenis, ribarstvo, turistiku, zimski šport itd. itd.
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. št 108.
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000-—.
МЕДИЋ-ЦАНКЈ1
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБЉАНА - МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ‘ за обрт, — трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство —
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl).
Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.