KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
KLASA 6 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1335.
Chemische Fabrik Griesheim-EIektron, Frankfurt a|M.
Postupak za prečiščavanje sirčetne kiseline. koja sadrži živu.
Prijava od 29. marta 1921.	Važi od 1. decembra 1922.
Pravo prvenstva od 16. aprila 1915. (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na način prečišča-vanja sirčetne kiseline koja sadrži živu, kao što se ona dobija po jednom poznatoin po-stupku za neposredno dobijanje sirčetne kiseline iz acetilena, u prisustvu živinih kata-lizatora.
Način se sastoji u torne, što se sirčetna kiselina, koja sadrži živu, zagreva duže vremena do ključanja. Pri torne se živa izdvoji.
Zadovoljavajuči se tom meram, dobija se živa u obliku metalnog taloga i, posle odvajanja, sirčetna kiselina, u kojoj više nema ni tragova žive i koja se na uobičajeni način destilacijom može prečistiti.
Postupak se ubrza pri upotrebi izvešnih dodataka. Kao takvi podesni su: koncentri-sana sumporna kiselina, fosforna kiselina, sulfati alkalnih metala, teških metala, alumi-nijuina i t. d., zatim soli permanganove kiseline, hromne kiseline, persumporne kiseline i t. d. Ovim srestvima postiže se znatno skračivanje vremena zagrevanja.
Ovaj se uspeh postiže i na taj način, što se sirčetna kiselina, koja sadrži živu, zagreva kratko vreme do ključanja zajedno sa redukujučim supstancama na pr. sa mrav-ljom kiselinom.
Pri upotrebi pojedinih ovih dodataka, na pr. smeše bihromata ili hromata ili perman-ganata i t. d. sa sumpornom kiselinom, pretvori se živa delimično ili dotpuno u odgo-varajuču živinu so, od koje se sirčetna ki-
selina zgodnim načinom, na pr. destilacijom u vakumu može odvojiti.
Dejstvom jakih oksidacionih srestava kao na pr. hronrtrioksid, permanganat i sumporna kiselina i t. d. na sirčetnu kiselinu, koja sadrži živu, postiže se još i to, da se sirčetna kiselina oslobodi ujedno i izvešnih primešanih nečistoča na pr. acetaldehida.
Nekoliko primera izvodenja postupka navede se niže.
Primer 1: 1 kgr. sirčetne kiseline koja sadrži živu, zagreva se na uspravnom hladni-ku do ključanja od prilike 20 sati, odlije se od izdvojene metalne žive i destiliše na običnom pritisku. Sirčetna kiselina, dobijena u destilatu potpuno je oslobodena od žive.
Primer 2: 1 kgr. sirčetne kiseline kao u primeru 1. zagreva se 8 sati do ključanja sa 40 gr, aluminium sulfata. Dalji tok odgova-ra, onome u primeru 1.
Primer 3: 1 kgr. sirčetne kiseline, koja sadrži živu zagreva se jedan do dva sata do ključanja sa 10 gr. mravlje kiseline. Dalji tok kao kod primera 1.
Primer 4: 1 kgr. sirčetne kiseline, koja sadrži živu i od prilike 1% acetaldehida, pomeša se sa 25 gr. kalijum-permanganata i sa 20 gr. koncentrisane sumporne kiseline i zagreva jedan sat na uspravnom hladniku. Zatim se kiselina predestiliše u vakumu na 60—70° ne odvajajuči je prethodno od stvo-
Din. 1.—
renog taloga. Destilat ne sadrži ni živu niti aldehid.
Primer 5: 1 kgr. sirčetne kiseline pomeša se kao kod primera 4 sa 30 gr. isitnjenog hromtrioksida i zagreva do ključanja jedan sat; zatim se postupa kao kod primera 4.
Prema to m pronalasku postoji mogučnost da se sitčetna kiselina ma kog porekla, ko j a sadrži živu, pretvori u hemiski čistu sirčetnu kiselinu.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.) Način za dobijanjc hemishi čiste sirčetne kiseline iz sirčetne kiseline, koja sadrži živu a koja se dobija po jednom pozna-
te m postupku, naznačen time, što se zagre-vanjem sirčetne kiseline, koja sadrži živu, izdvoji ova poslednja i na podesan način odvoji od sirčetne kiseline.
2.	) Način prema zahtevu 1 naznačen time, što se zagrevanje sirčetne kiseline vrši u prisustvu takvih srestava, koja u hrzava ju reakcij u, kao na pr. jake kiseline, soli ili torne slično.
3.	Način prema zahtevima 1 i 2 naznačen time, što se radi u prisustvu redukujučih supstanca.
4.	) Način prema zahtevima 1 i 2 naznačen time, što se radi u prisustvu oksiduju-čih supstanca.