Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff
u Ljubljani, Narodi
Narodni dom ♦ Telefon 2543 « Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 21. maja 1930.
Broj 11.
Poslednje pripreme
Stadion je u glavnome dovršen
Upravo pred našim očima na oeigled svih Beogradana podizalo se poslednjih meseci veliko sletište na; ših Sokola, na kome če se održati 1. svesokolski slet Sokola kraljevine Jugoslavije. Kako su radovi na tribi; nama i celome sletištu u glavnome dovršeni i sad se" prstupa dekoraciji i ostalim detaljima samoga sletišta to smo danas u stanju da dademo pri; bližne tačne podatke, kako je sleti; Ste podignuto i što je sve za izgrad; nju sletišta utrošeno.
Montiranje velikih tribina za pu; biiku započeto je 15. marta o. g. Konstrukcija samih tribina pokriva zemlju u površini od 16.2002. Da bi se postiglo ravnu plohu za samo vežba; lište iskopano je zemlje 25.300 m3. Za izgradnju betonskih stupova, koji se nalaze ispod drvene konstrukcije tri; bina, upotrebljeno je 9M vagona ce; menta u 700 m3 betona. U izgradnju tribina utrošeno je 2646'75m3 masiv; nih greda, nadalje 2190'92m3 dasaka, 224'02 m2 štafli, i 20-40 m3 letava, što sve ukupno čini pet hiljada osamde; set i dva kubna metra preradene dr; vene grade. Za sklapanje i poveživa; nje konstrukcije utrošeno je 38.200 kgr. čavala, 38.000 komada gvozdenih zubaca, 23.000 komada velikih šarafa. Samo vežbalište nasuto je šljakom, koje je upotrebljeno 4000 m3, povrh toga biče nabijen pesak pomešan sa strugotinom1. Za to: če biti upotreblje; no 1200 m2 peska i 240 m3 strugotine.
Za pokrivanje svlačionica, koje su smeštene ispod tribina kao i ostalih kancelarija, upotrebljeno je 2100 kom. smotaka terisane krovne hartije !°i ’z®os' 21.00 m2. Za vodovodnu in; stalaciju utrošeno je 2150 metara ce; Vl raznih dimenzija. Dužina sletišta s* tribinama je 240 m, a širina 157 m. Najviša višina tribina sa Grobijan; ske ulice je 14 metara. Tribina Nj. Vel. Kralja isto je take višine 14 me; tara. Naročita je pažnja obračena na to, da tribine budu što čvršče i so; lidnije izgradene. Uzeta je u obzir največa nosivnost kioja se pri takovim radovima u upšte upotrebljuje tako, da je stabilnost aps.olutmo garanto; vana time što su tribrne gradene za pet puta veče opterečenje, no što li če ga primiti u dane pune posete.
Na sletište publika ulazi kroz 4 glavna ulaza, koji če biti obojeni onom bojom, koje če boje bit' ulaz;' niče za ta j deo tribina. Pored ovih ulaza Sokoli i Sokolice u svojim na; stupima ulaziče na sletište kroz tri posebna ulaza za vežbače. Na ovaj način izbegnuto je več unapred sva; ko nagomilavanje publike i neprijat; no guranje oko ulaza. Najviši deo konstrukcija na sletištu je načelnički most. koji je podignut iznad lože Nj. Vel. Kralja u višini od 22 m iznad celokupnog terena tako, da bi načel; nik za vreme vežaba imao potpun piegled nad evim vežbačima. Na sta; dionu podigniut je paviljon za muziku sa akustičkim krovom Kapelnik Kra; Ijeve Garde pukovnik g. Рокогпу održao je več probu muzike i izjavio da je akustika na sletištu odlična.
Na tribinama biče prema piano; vima mesta za dvadeset i devet hilja; da tristo devedeset tri 1(29.393) gle* daoca, u ložama moči če stati hiljadu sto sedamdeset i dve osobe (1172), osam hiljada petsto četrdeset (8540) stajačih mesta te če prema torne na stadionu oko četrdeset hiljada ljudi moči pvksuistvovati na javnim vež; bama Sokola. Na školskim dan'ma nastupiče na prostoru za vežbanje preko četiri hiljade Sokoliča, na ve; iikim sletskim danima izvodi če tri hiljade četiri stotine Sokola i Sokolica svoje vežbe.
Završni radovi.
Sada se ureduje i izgraduje celo; kupni teren u bližini sletišta na ko; me se podiže jedna bolnica od 100 kreveta.
Tu če ujedno biti instalisana za sve vreme trajanja sleta specijalpa Staniča za prvu pomoč, koja če sta; jati takoder u stalnoj vezi sa Drž. bolnicom. Instalacija ove stanice obu; hvata jednu sobu gde če se ukazati prva pomoč u svim hitnim i lakšm slučajevima, a osim toga stanica snab; devena je i jednim naročitim aseptič* kim odelenjem za eventualne teže
slučajeve. Naročiti automobili vršiče prenos od stanice do bolnice.
Ovih dana izvršiče se također in; stalacija radio stanice, telefona, tako da če biti moguče i onima, koji iz m a, koj h razloga neče moči lično pri; sustvovati vežbama, da preko radija prate tok istih. Osim toga če sletište u poslednjoj fazi izgradnje biti snim; Ijeno iz aviona, a i u samim sletskim danima izvršiče se nekoliko avijon; skih snimanja sletišta.
Radi obaveštajne novinarske služ; be na sletištu biče podignuta naročita soba za novinare. Novinari če imati svoje naročite telefonske kabine. Na taj način prestavnici štampe biče u mogučnosti da pošalju svojim listo; vima izveštaje neposredno sa sletišta. Sletska novinarska sekcija održava svoje sednice svakog utornika u 6 ča; sova po podne. Na jednoj od idučih sednica održače se zajednička konfe; rencija sa prestavnicima štampe.
Interesovanje za slet.
Što se više pr bližavamo sveča; nim danima našega sleta interesova; nje naše javnosti i inostranstva za naš slet postaje sve veče i sam slet po; prima sve veče razmere tako, da če svojom organizacijom, rekordnom posetom i svojim programom zadiviti i one, koji su imaii prilike da vide organizaciju največih sletova i medu; narodirh gimnastičkih takmičenja, olimpijada i slično. Interesovanje na* še javnosti je posve prirodno. Sokol; stvio k;}io reprezentant jedne tako plemenite, uzvišene i čisto narodne misli, kao stremljenje svih zdravih generacija za nečim lepšim, zdravim i savršenijim, interesovalo je naš ha; rod još odavna. U Sokolstvu naš na; rod najbolje vidi zastupljcnc sve na; še krajeve, ljude svih doba i staleža i kao takovo ono je potpuno osvojilo simpatije celokupnog naroda. Danas možemo sigurno utvrditi, da če na našem velikom sletu pored Sokolstva učestvovati ceo narod jer oni koji lično ne budu mogli doči, pratiti če u duhu naše Sokole, njihov rad i odu; ševljenjem očekivati prve vesti i re» zultate svcslovenskih utakmica.
Potrebno je stoga, da mi svi kao jedan, duboko shvatimo svoje sokol; ske i bratske dužnosti prema našoj uzvišenoj ideji i našoj sokolski brači ostal h slovenskih naroda i da bude; mo svestni, da od držanja svakogp od nas pojedinca zavisi celokupan utisak, što če ga naša brača naši pri; jatelji i stranci poneti sa sleta u svoj rodni kraj Radimo stoga složno, di; sc plinirajmo najprc samoga sebe, pa onda svoju najbližu okolinu; jer uspeh sokolske ideje treba da bude istodob; no pun uspeh i pobeda naše narodne misli ujedinjenja i slobode.
Strani gosti.
Predstavnici Francuske.
1 avez francuskih gimnastičara iz; vestio je naš Savez, da če delegat nji; hovog Saveza na ,našem sletu biti go; spodin Dominique, koji je nedavno
G. Louis C. DomiJuj^ue.
bio i pretsednk delegacije Saveza gimnastičara na velikim svečanostima stogodišnjice pripojenja Alžira _ Pran; cuskoj. Gospodin Louis C. Dominique nijc stran našem narodu; njegove sim; patijc za nas poznate su svima iz svetskoga rata. Gospodin Dominique bio je pretsednik komiteta za zbrinja; vanje naših izbeglica u Alžiru i gde god je mogao pomagao je našem na; rodu sa največom ljubavi1.
Gospodin Dominique dolazi u Beograd sa svojom gospodom te je izjav;o, da če biti naročito obradovan, kada medu mnogim našim Sokolima bude video svoje stare znance i pri; jatelje iz tešk:h, ali i slavnih dana« svetskog rata.
Vladu Francuske Republike zastu; pati če na našem sletu gospodin M o; r i n a u d , državni podsekretar za fi; žičko vaspitanje.
Dolazak rumunjskih gimna-sta na slet.
U sporazumu sa našim Savezom na slet če doči pored ostalih gostiju jedna grupa rumunjskih gimnastičara, gimnastičkog udruženja »Sanatabe« iz Campira (blizu Ploešči) u jačini od 150 članova i članica. Ovo jc prvo gimnaštičko udruženje u Rumuniji, koje je Tyjr,šov sokolski sistem uzelo za svoj i koje taj sistem širi u Ru; munjskoj. To društvo prirediti če u Beogradu, za vreme glavnih slletskih dana jednu akademiju, na kojoj če prikazati svoje vežbe po sokolskom sistemu i razne rumunjske narodne igre. Za pokroviteljstvo »Sanatabe« če zamoliti Njeno Veličanstvo Kralji; cu Mariju. Ova poseta rumunjskih gimnastičara ima svoje naročito zna; čenje, kada uzmemo u obzir, da če oni na našem sletu imati najlepšu pri; liku, da se svojim očima osvedoče o vrednosti, solidnosti i uspehu Tyrše; vog sokolskog sistema.
Predstavnici banovinskih gradova.
Pretsedništvo beogradske Opštinc pozvalo je pretsednike Opštine Za; greba, Ljubljane, Spita, Banjaluke, Sarajeva, N.ovog Sada, Cetinja i Skop; Ija, da za vreme svesokolskog sleta posete Beograd i budu njeni gosti. Ta; ko če se prigodom sleta u Beogradu sastati predsednici opština svih ba; novinskih gradova.
Dolazak američkih Sokola na naš slet.
Prema dosada stigiim obavešte; njima sprema se takoder lep broj Sokola iz Amerike, koji če učestvo; vati našem prvom svesokolskom sle; tu u Beogradu. Prema dosada primlje; nim vestima najavilo je svoj dolazak njih oko 150 na 'broju.
Prevoz američkih Sokola preuze; lo je društvo Cunard Line te je gore pomenuta grupa prijavila svoje puto; vanje sa parabrodom »Mauretanija«, koji kreče iz New;Yorka dne 11. juna. Brači amer’čkim Sokolima sprema se srdačan bratski doček.
Brača Čehoslo-vaci, Poljaci, Rusi i Lužički Srbi.
U čehoslovačkom Sokolstvu još nije definitivno završeno sa prijavama za slet. Prema poslednjem zvaničnom izveštaju čehoslovačkog Sokolstva de; finitivno su pregledane i potvrdene prijave za 5000 Sokola i 2000 Sokolica. Za slet pomlatka prijavljeno je do sad iz Čehoslovačke njih 300. Tačno stanje učesnika znače se tek 5. juna.
Čehoslovaci doči če sa sedam specijalnih vozova iz raznih krajeva Čehoslovačke. Putovače se preko Au; strije.
Pored čehoslovačkih Sokola, kako smo več javili, stiči če nam u velikom broju brača Poljaci — njih preko 20(4) na broju -— zatim preko 500 zagranič; nih ruskih Sokola, a ujedno su u le; pom broju najavili dolazak brača lu;
t	9	'‘V	^*0'	lnnH	g ^ ^
SLET	SO
■
јшшш
Ki
v"'	\
I
Opis plakata.
Plakat I. svesokolskog sleta So; kola kraljevine Jugoslavije jest umet; ničko delo plakatne umetnosti i pre; dočujc u idejnom smislu rad i nasto; janja Sokolstva za potpunim narod; nim ujedinjenjem. Pet stuba na dnu slike predočuje pet vekova borbe južnih Slovena za njihovo oslobode; nje i ujedinjenje. Gazeč preko krva; vih poljana tri brata Srbin, Hrvat i Slovenac muževno izraštenih tela u stavu čekanja sa kopljem u ruci oda; pinju lukovc u formi stilizovanih So; kola put Karadordeve zvezde. Svaki od sokola nosi u kljunu po jednu traku boje naših slovenskih boja, ko;
je se boje kroz sokolski emblem (sim; boli stika Sokolstva) ujedinjuju u na; šoj državnoj trobojci. Time ukratko sa nekoliko reči izražena je ona ve; lika zamisao i naše nastojanjc: So; kolstvom do potpunog narodnog uje; dinjenja.
Anatomski sistem telesa izražen je u lomljenim črtama, kbjima se ho; če predočiti, da je Soko muž čeličnog karaktera, jake volje i odlučnosti, ko; ji se dade samo slomiti, a nipošto sa; vinuti.
Plakat je naertao akad. slikar brat Zvonimir Rakanarič iz Šibenika.
žičk°;srpskog sokolskog' Saveza iz Bu; dyšina. Mnogi če od njih doči u sve; jim živopisnim narodnim nošnjama.
f iv v ;	v.l
Ucesce naših Sokola na sletu.
Danas smo u mogučnosti da ob; javimo približno tačne podatke o broju članova i članica Sokola kralje; vine Jugoslavije, koji isu preko svojih društava i župa Sletskom odboru na; javili svoj dolazak. Možemo s ponosom ustvrditi, da je ovo rekordan poset i da u istoriji Sokolstva na našemu jugu do sada nismo imali nešto slič; noga po organizaciji i broju učesnika kao što je ovaj skori slet Sokola kra; ljevine Jugoslavije. Prema dosedanjem broju prijava na slet če doči 7480 čla; nova i 2240 članica, ukupno- 9720 So; kola i Sokolica. Po župama stanje prijava je sledeče: Župa Banja L u; k a: 175 Sokola i 118 Sokolica. Župa Belo var: 163 Sokola i 37 Sokolica. Župa Beograd: 821 Soko i 225 So; kolica. Župa Celje: 192 Sokola i 76 Sokolica. Zupa Cetinje: 225 Soko; la i 43 Sokolice. Župa Kraguje;. v a c: 177 Sokola i 84 Sokolice. Župa Kranj: 77 Sokola i 31 Sokolica. Žu; pa Ljubija n a: 412 Sokola i 208 So; kolica. Župa Maribor: 295 Sokola i 136 Sokolica. Župa Mostar: 2117 Sokola i 62 Sokolice. Župa Niš: 330 Sokola i 96 Sokolica. Župa Novi Sad: 1464 Sokola i 428 Sokolica. Žu; pa Novo mesto: 49 Sokola i 40 So; kolica. Župa Vel. Bečkerek: 145 Sokola i 61 Sokolica. Župa Zagreb: 479 Sokola i 68 Sokolica. Župa Osi; jek: 436 Sokola i 108 Sokolica. Župa Sarajevo: 510 Sokola i 131 Soko; lica. Župa S u š a k: 68 Sokola i 35 So; kolica. Župa Skoplje: 498 Sokola i 26 Sokolica. Župa Split: 97 Sokola i 20 Sokolica. Župa Šibenik: 103 Sokola i 25 Sokolica. Zupa Tuzla: 521 Soko i 155 Sokolica. Zupa U ž i c e: 36 Sokola i 11 Sokolica.
Pojava ovolikog mnoštva naših Sokola, koji če mnogi doči u sokol; skoj odori, a mnogi opet u živopisnim
narodnim nošnjama svoga kraja, dati če ulicama prestonice naročiti svečan izglcd. O svemu ovorae najbolje se vidi da če Beograd za vreme glavnih sletskih dana biti pun ervenih sokol; skih košulja naših, čehoslovačkih, poljskih, ruskih i lužičko;srpskih So; kola.
Sokolske čete iz Hercegovine.
Na slet dolaze 42 sokolske čete iz Hercegovine. Doči če ih oko 700. Sve čete dolaze sa svojim zastavama.
Sa ovim četama dolaze i 20 ustaša nevesinjskog ustanka iz 1875. Sve her; cegovačke čete dolaze u narodnom odelu svojih krajeva. Svaka četa vodi svoga trubača. Osim toga sa njima do; laze i najbolji guslari.
Doček i smeštaj učesnika.
Za smeštaj Sokola i Sokolica pri; premni radovi privode se kraju. U svim beogradskim i zemunskim okol; nim školama (dvadesetidve) moči če še smest ti blizu šest hiljada gostiju. Za glavne sletske dane stajače na ras; položenju. osim toga još i gimnazije, realka, sred. tehnička škola, domačin; ska i zanatlijska škola. Dom učeniea, Dom saveza. grafičkih rsidenika, klij a; ra Bajlonove pivare, jedan deo pro; štorija fabrike šečera na Čukarici, i još nekoliko velikih zgrada u kojima če se ukupno moči smestiti oko pet hiljada Sokola.
Pored ovih nastanba. Sokoli če piodiči još i logore i to u Porti crkve Sv. Marka, u velikom dvorištu osnov; ne škole na (Smed. Gjermu i na t. zv. mestu kod Krsta. U ovim logorima biče smešteno nekih dve hiljade So; kola.
Briga oko nastanbe nije jedina, valja sve Sokole i nahraniti i napojiti.
1 u ovom pogledu učinjeno je Rve da učesnici svesokolskog sleta budu pot; puno zbrinuti.
Zgradama i logorima upravljače sekcija za doček i smeštaj preko svo;
'(Natstavak na .str. 2. stupac ITI.)
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Odgovor br. Masaryka starosti ČOS br. dru. Scheineru.
Cap Martin Hotel entre
Monte Carlo & Menton 5. IV. 1930.
Mili brate Scheinere,
napisao si mi tako bratsko pismo, da sam Ti za njega od srca zahvalan.
Kadgod se setim na svoje po* četke, uvek se setim Tebe: a znaš, čega se sečam u prvome redu? Da si se starao oko sakupljanja novca za moje delo. A to nije materijah* zam! Večina drugih, možda svi, uzeli su stvar, rekao bih po studentsku; Ti si jedini kao zreo muž odmah ra* zumeo stvar i to mi je onda bilo veoma drago, i drago mi je i danas. Po tim svojim preiskušnjama ravnao sam se; u svojoj knjižici obradio sam to stručno, ali glavno Tebe, u tom smislu, u kojem sada Tebi go* vorim.
Drugo za što sam Ti zahvalan jest, da si na. mene upozorio Sokol* stvo. U tome vidim jamstvo i obeča* nje, da če biti dovoljno pomoči, kad bi je opet trebalo. Nadajmo se, da toga ne če trebati. Naš je puk razu* man i može mu se što reči, kad je slabo, kako mu se je to moglo reči god. 1914.
A zašto si, brate, neprestano u toj Polianci? Ne vidim toga rad i nadam se, da če Ti taj boravak van Praga pomoči; u mnogim prilikama raspitavam se za Tebe,
Osečaj se dobro, budi zdrav!
Na zdar!
T .G. Masarvk, v. r.
„Put u Beograd ima da po-novo i sa naročitim naglasom dokumentu j e čehoslo-vačko-jugoslo vensko sokolsko jedinstvo .	“
Interview »Prager Presse« sa br.
Štepančkom.
»Prager Presse« od 15. o. m. do* naša sledeču izjavu br. V. Stepanka. zam. staroste >ČOS i tajnika SSS:
Po drugi put preduzima čehoslo* vačko Sokolstvo ekskurziju u masi za Beograd. Prvi put bilo je to još pre rata, godine 1910., kad se je 700 So* kola pojavilo na ulicama Beograda. Ove godine biče učešče daleko znat* nije: Preko 5000 crvenih košulja hodo* častiče u Beograd, da učestvuje sletu Saveza Sokola kraljevinie Jugoslavije. Put u Beograd ima da ponovo i naro* čitim naglasom dokumentuje Čehoslo* vačko*jugoslovensko sokolsko jcdin* stvo. Na čelu današnjeg Saveza So« kola kraljevine Jugoslavije, koji je — kako je poznato — ustrojen iz prijaš* njeg Jugoslovenskog Sokolskog Save* za, stoje skoro iste ličnosti, koje su vodile i radile u prijašnjoj or.ganiza* ciji. Ove su nam ličnosti jamstvo, da če jugoslovenski Soko nepokolebivo i u buduče ustrajati u sokolskim ideali* ma i sokolskim tradicijama i u tom uverenju stisnut čemo im bratski ruku.
Čehoslovačko učestvovanje biče dakle veoma impozantno. Ono če uostalom i uopšte propagirati sokol* sku ideju i pribaviti joj novih pr;ja* telja. Jugoslovenski Savez računa sam, da če učestvovati oko 12.000 jugoslo* venskih Sokola. Pored toga doči če oko 2000 poljskih Sokola, 500 ruskih, 30 lužičko*srpskih i 100 jugoslovenskih iz Amerike, čehoslovačka ekspedicija če dakle zauzimati veoma veliki deo na beogradskim manifestacijama.
Za naše zajcdničke proste vežbe u Beogradu uvežbali smo specijalne gimnastičke kompozicije kao za mu* ške. tako i za ženske. Auktori ovih vežaba su br. Erben i sestra Burgero* va. 'Pored toga nastupiče u zajednič* kim prostim vežbama jugoslovenskih Sokola odelenje od 100 muških i 100 ženskih.
Svakako učestvovačemo i u tak* mičenjima za slovensko sokolsko pr* venstvo, koje če se takoder ove go* dine održat i u okviru beogradskog sokolskog sleta. Takmičenjc za so* kolsko prvenstvo, koje održano več na poznanjskom sokolskom sletu u stafctnom trkanju muških i ženskih, cdržače se takoder u Beogradu po* red stafetnog trkanja muških i žen* sk h još i individualno takmičenjc u giranastici pojedinih Sokola. Puno i celovito takmičenjc za slovensko so* kolsko prvenstvo d<Sči če do izražaja tek na praškom sokolskom sletu go* dine 1932., kada če se osim stafetnog trkanja muški i ženskih i individual*
nih takmičenja pojedinih Sokola u gimnastici upotpuniti još i takmiče* njima sv h odelenja.
Ova naša ekskurzija u masama u Beograd biče kušnjom, da li če naše organizatorske sposobnosti odoleti ovom opterečenju, a što takoder vre* di i za jugoslovenske železnice i dru* ge ustanove. Moramo pomisliti, da če vožnja trajati dva dana i to baš u najvručoj letnoj dobi. U Beogradu stanovače naši Sokoli u kasarnama, Sokolice u školama. Pa ne samo da putujemo u Beograd, i več čemo po beogradskom sletu otputovati još u Sarajevo, Dubrovnik i Split, za koje se je putovanje prijavilo 1500 Sokola i Sokoliea. Prevoz 1500 Sokola u isto doba, biče za uskotračne dalmatinske železnice tvrd orah. Ipak naši članovi spremni su konačno za napore puto* vanja i vremena i rado se žrtvuju ovakovom trudu, koji če na drugoj strani mnogo doprineti sokolskoj stvari i što če doči do izražaja odu* ševljenja za jugoslovensku braču i sestre.
„Dopis do Jugoslavie.“
Pod tim natpisom objavljuje »Vestnik Sokolskv« br. 19 u slovač* kom jeziku pismo br. Nikole GUgo* roviča iz Zvolena, kojega donašamo u doslovnom prevodu.
»Dragi brate Bogoljube, dobio sam Tvoje pismo i u »Narodnoj po* Utici« čitao sam, kako se vi tamo kod kuče radujete našem dolasku na vaš prvi slet u Beograd. Od radosti ne znam više, što imam da Ti pišem, ali mislim, da češ se umiriti, kad Ti p:* šem onako sokolski — a to kao pri* padnik čehoslovačke države. Ja, koji sam bio pre toga pripadnik kraljevi* ne Srba, Hrvata i Slovenaca, radujem se, što vas mogu posle dugih godina, u ime nas nekolicine bivših srpskih pripadnika, srdačno da pozdravim iz Slovačke, koja je posle prevrata po* stala deo Čehoslovačke Republike.
Sokolska misao usadila se je voč pre svetskog rata u srcima sviju Slo* vaka, koji su narodno osečali i koji su več onda bili uvereni, da če po* stiči svoju slobodu samo u narodnoj zajednici sa Česima. 1 u istini, brača Slovaci su u društvu sa češkim so* kolskim radnicima stvorili najlepši deo zagranične legionarske armade, koje su u velikom svetskom ratu do* nesle nam našu slobodnu republiku i dale svim narodima kulturnu i go* spodarsku samostalnost, U našoj re* publici zapravo je bilo Sokolstvo ono, koje je več od svojih početaka ži= velo u najužim vezama sa Sokolima na Balkanu. Onda smo tražili veze kao neslobodni narodi. A sada, kad dodemo k vama, dolazimo kao slobo* dan narod, koji je od prevrata veoma napredovati. Za nas ee to biti veliki dan,, kad se skupimo pod krasnim ne* bom slobodne Jugoslavije, svi mi uz vas jednoga srca i jedne slovenske misli, jedinstveni u danima trpljenja i jedinstveni u danima pobede, odu* šcvljeni novim životom naših naroda i uvereni, da obadva ova naroda nikad neče izgub:ti svoju slobodu i samo* stalnost, pa bilo kod nas na Šumari ili u Tatrama ili u Pragu ili kod vas u Beogradu, na Kosovu polju i Skop* lju. Svuda čuvaju slobodu svojih dr* žava verne straže sokolske, koje vitle uspeh svog rada samo u snažnoj, na* prednoj državi i u Slovenstvu.
Dragi brate! Kad ste došli k na* ma u Prag god. 1926. na VIII. slet, nismo gledali u vama zagranične go* ste, več smo vas primili kao rodenu braču. koja je došla iz dalekih kraje va, da s nama manifestu je krasnu sveslovensku ideju, a sada, kad do* demo mi k vama, biče nam kao kod kuče medu rodenom bračom. NTas ne mogu deliti nikakve granice i naši narodi i naši radnici našli bi se uvek na zajedničkom radu, iako bi nas more delilo. Naše reči o zajedničkoj vernosti nisu fraza, one proizlaze iz vernog slovenskog, iz iskrenog sokol* skog srca. Vaše veselje i slavljc je ve* sel j e i slavlje naše. Bili ste kroz dugo godina verni s nama. Time tumačim samo iluboko uverenje svakog iskre* nog Čehoslovaka, kad Ti kažem, brate moj, da smo s Vama, kod Vas i medu Vama. Na zdar! Do videnja, Tvoj brat Nikola G 1 i g o r o v i č, Zvolen.
Vrsta ČOS za Luksemburg.
U nedelju 4. maja o. g. održana je delomicc u Tyrševom domu, delo* inice na letnom vežbalištu Sokola Smichov I. na Mrazovcu izbirno tak* mičenje OOS za medunarodno takmi* čenje u Luksemburgu. Takmičilo se je 16 brače, od kojih su zauzeli sle* deča mesta:
I,	Jan Gajdoš, Brno I 20L245 ta* čaka. — II. Ladislav Tikal, Vinohrady 195955 tačaka. — III. Josef Effenber* ger, Olomuc 193-760 tačaka. — IV. Jindrich Tintera, Praha VII, 185'550 tačaka. — V. Bedrich Šupčik, Nusle 185'100 tačaka. — VI. Josef Samohvl, Zlin 180300 tačaka. — VIL Julius Rvbak, Sokol Pražsky 179-875 tačaka.
—	VIII. Ferd. Pavlacky, Olomuc 17-\'940 itačaka. — IX. Ant. Jetmar, Vinohrady 172’560 tačaka.
Pored ovih pripustiče se uvežba* vanju vežaba za Luksemburg još bra* ца Emanuel Loffler s Vinohrada i La* dislav Vacha iz Zlina, koja su se ne* što ozledila te su zbog toga izostala od takmičenja.
Takmičila su se dalje još brača Stanislav Nastoupil, Napajedla (162-775) Vojtech Samohvl, Zlin (157‘910), Jan Sladek, Nusle (152'575), Ant. Vlačil, Napajedla {141-420). Zbog teže ozlede otstupio je br. Fr. Škoda, Vinohradv, a zbog bolesti izostao je J. Veselv, Sokol Praški.
Pokrajinski slet u Kladnu.
II.	pokrajinski slet u Kladnu za* počeo je 1. maja svečanom akademi* jom u narodnom pozorištu. Sudelo*
vala je i srednjočeška filharmonija i
pevačko društvo »Smetana«. Nastu* pila je kladenjska uzorna vrsta i vež* bale su se muške i ženske , sletske proste vežbe. Prvi sletski dan biče
1.	juna sa sletom dece Budečke i dru* gih okolnih župa. Naraštajski dan je 8. juna, a članski 15. juna. Istoga da* na biče u Kladnu i skupština leglo* nara župe lounske. Kladenski broj ilustrovanog sokolskog časopisa »Jas« izači če 30. maja.
Saradnja češkog i polj skog Sokolstva u Berlinu.
Češko sokolsko društvo u Berlinu priredilo je u septembru p. g. takmi* čenja, a novembra p. g. teloVežbačko veče. Oba puta u priličnom broju sa* radivali su i poljski Sokoli iz Berlina. Češko Sokolstvo u Berlinu nastupilo je pak na proslavi 40qodišnjice polj* skog Sokola Berlin 1. Saradivalo je na okružnom sletu i na takmičenjima.
Preporučamo braći i sestrama, !<oji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavanu Medulic". Čitajte naš oglas.
{Nastavak s 1. str.)
jih mesnih odbora. U mesnim odbo* rima po školama nalaze se svi učitelji tih škola. Mesni odbor odgovoran je za sav red.
Na svima zgradama, koje služe za smeštaj, staviče se vidni natpis žu* pe odnosno škole koje če tu biti sme* štene.
Svaki učesnik sleta dobija naro* čitu legitimaciju za odreden stan. U stanove če se moči ulaziti samo sa tim legitimacijama. Stranim licima straže neče dozvoliti ulazak.
Za prenočište biče spremna slama, delimično slamarice i postelje. Svi Sokoli i učesnici srednjih škola mo* raju sebom poneti prcetirače i po* krivač.
Pred železničkom i parobrodskom stanieom sekcija za doček i smeštaj imače naročitih privatnih kancelarija. U ovim kaneelarijama davače se sve informacije prilikom dolaska i od* laska.
Svaki transport dočekače naročiti sprovodnik. Prtljag če se odmah dati u kola, a sprovodnici če odvesti So* kole i učesnike do prenočišta, gdc če ih pred zgradom dočekati mesni odbor.
Briga oko nastanbe nije jedina. valja sve Sokole nahraniti i napojiti,
I u ovom pogledu učinjeno je sve da učesnici našeg sleta budu potpuno zbrinuti i zadovoljni.
Dani srednjoškolske omladine.
I svesokolski slet Sokola kraljevi* ne Jugoslavije počinje danima škol* ske omladine, na kojima če učestvo* vati u vežbama i utakmicama učenici i učen;ce isvih srednjih škola kraljevi* ne Jugoslavije. Na dan 7. juna pre podne obaviče se na sletištu i plivali* štu utakmica učenika i učenica viših razreda, a po podne probe za glavno vežbanje. 8. juna pre podne polazi povorka učenika i učenica od sletišta Beogradskom, Kralja Milana i Knjaz Mihajlovom ul. do Kalemegdana. Na ovoj povorci uzeče ušešča oko 13.000 učenika i učenica u gimnastičkom odelu. Popodne istoga dana obaviče se na sletištu javno vežbanje.
Dani naše vojske.
Pored Sokolstva za slet se sprema i naša vojska. Ona če o sletskim da* nima pokazati sistem telesnog vaspi* tanja, koji se osniva na sokolskom si* stemu.
Vojska i mornarica ueestvovače na sletu dvojako: pojedinačno i u ode* ljenjima.
Pojedinačno če učestvovati 14. i 15. juna na utakmicama iz lake atletike. Pravo učešča na utakmicama ima svaki oficir, podoficir, kapral i redov koga izabere naročita komisija kao sposobnog i izvežbanog. Izabrani la*;* mičari imaju biti u Beogradu 12. juna do podne. Utakmice se završavaju 15. juna do podne.
15. juna vežbače odeljenja pod komandom:	vojno*muzička	i	vojn)*
zanatska škola. Konjička škola prire* diče konkur ipik.
O	glavnim sletskim danima, 27., 28. i 29. juna učestvovače posebnim tačkama odred vojnika od 2000 ljudi, kombinovanih od podoficira, kaplara i redova Kraljeve garde i pešad, pod* oficirske škole, za tim II., VIII. i XVIII. pešadiskog puka. Vežbače se sa oružjem.
Odred mornara od 400 ljudi iz* vešče vežbu veslima.
Vojniči beogradskog garnizona iz* vešče na sletištu jedan borbeni mo* menat.
Osim toga, na sletu če učestvo* vati sa po jednom tačkom inženjerska podoficirska škola sa dačkom četom i IV. pešadijska podoficirska škola.
Utakmice za Slovensko prvenstvo.
Savez Sveslovenskog Sokolstva doneo je odluku, da se na I. svesokol* skom sletu Sokola kraljevine Jugo* slavije u Beogradu održe utakmice za slovensko prvenstvo. Ove utakmice održače se na sletištu 26. juna. Utak* micama za slovensko prvenstvo uče* stvovati če i Sokolice. Sokolice tak* mičiče se u prostim vežbama, lakoj atletici i na spravama. Prva medu nji* ma, pobednica, dobiče naziv prvaki* nja* Slovenskog Sokolstva. Prvak nj a dobija lipov ivenac sa trakom i sre* brnim znakom.
Pojmljivo je da u našim redov:* ma za ovo takmičenjc vlada največe interesovanje, a naše vrste pripremaju se svom ustrajnošču i oduševljenjem. Pri treningima i kušnjama postigli su se veoma lepi rezultati. Ipak naše vež* bače to još ne zadovoljava. Treba još :zradi_vanja, doteravanja i nepresta* nog vežbanja. Uvek od boljega na bolje, od višega na više. Uvek na* pred!
Utakmicama Sokoliea sudelovače za slovensko prvenstvo i Sestre iz Čehoslovačke. Njihove izbirne utak* mice zakazane su u 'Pragu za 24. i 25, ‘o. m., koje če se održati u Ту^оуот domu.
Prodaja sletskih ulaznica.
Kako b:	gosti iz unutrašnjosti
mogli da se pravodobno opskrbc 'sa ulaznicama za pojedine s'etske dane, odlučeno je da oni mogu poručivati ulaznicc unapred kao svi reflektanti, koji žele da več imaju rezervisana mesta. Naručba ulazn.ca vrši se sa* mo u z unapred d o z n a č e n n o * v a c. Naručbe upravljaju se na »Sletsku kancelariju«, Beograd, Tera* ,zije 7, medusprat. Naručene ulaznice dobiče naručitelji u sletskoj kancela* riji, kad dodu na slet.
Ulaznice puštene su u prodaju več 12. maja i dobiju se svakog dana u sletskoj kancclariji od 9 do 12 i .od 15 do 18 sat.'.
Dosadanji interes publike vrlo je velik te je znatan deo karata več pro* dan. Upozorava se stoga gradanstvo na roči to ono iz unutrašnjosti, da bla* govremeno pošalje pretplatu, kako bi se mesta m>ogla rezervisati, da se ,ne bi desilo da netko u poslednjem tre* nutku htedne kupiti ulazn/cu, a ne dobije ju, jer če biti sve rasprodate.
Ulazne cene za sletske dane.
Pri utvrdivanju cena za pojedina mesta na sletištu za vreme 'sletskih dana, Sletski odbor rukovodio sc je u načelu time, da naš beogradski slet kao i ostale sokolske priredbe ima svoju veliku uzgojnu (vrednost «*; se je prema tome imalo da omoguči učešče i najrišim narodnim slojevima. Prema ovome utanačene su definitivno sledeče cene prema sletskim da* nima:
8. i 15. juna: za trbine I„ II. IVr. u sredini 40 Din, za tribne [., II. i IV. na sfranama po 20 Din; za čelu tri* binu III. po 10 Din, stajanje po 5 Din.
22. juna: tribina I. i II. u sred ni 50 Din, tribina IV. u sredini te tribi* ne I. i II. na stranama 40 (Din,, tribina IV. na strani 30 Din. cela tribina III. 20 Din, stajanje po 10 Din.
27., 28. i 29. juna: tribina I. i II. u Sredini 60 Din, tribina IV. u sredini 50 Din, tr. bina L i II. na stranema 50 Din, tribina IV. na stranama 40 Din, cela tribina III. 30 Din, stajanje po 10 Din.
Cene ložama:
8. i 15. juna: na prvoj tribi ni otvo* rene lože sa 6 mesta 200 (Din,, na dru* goj tivbini pokrite lože sa 6 mesta 200 Din, na IV. tribini pokrite lože sa 6 mesta 150 Din.
22. juna: lože na I. tribini otvo* rene 300 Din, pokrite lože na II. tri* bini po 300 D n, na IV. tribini po 200 Din.
27., 28. i 29. juna: lože na I. i II. tribini po 400 Din, na IV. tribini no 300 Din.
Deci .'.spod 6 godina ne če biti dozvolje ulazak na sletište, a deca po* vrh 6 godina plačaju polovinu cene.
Sokolska izložba.
Za vreme trajanja svesokolskog sleta u Beogradu, biče priredena veli* ka Sokolska izložba. Na ovoj izložbi imačemo prilike v.'de ti dokumente i značajne spomenike, koji ilustriraju istorijski razvitak Sokolstva do rata kao i razvitak i rad posle oslobode* nja • ujedinjenja. Brojni diagrami grafički, erteži, fotografije, spomen* ploče itd. jasno če nam predočiti razvitak Sokolstva u 'svim fazama od prvih dana pa sve do danas.
Rad zabavne sekcije.
Zabavna sekcija Odbora za pri* premu svesokolskog sleta namerava pružiti učesnicima, gostima i svim poSetžočima sleta, niz veoma zanim* Ijivih priredaba. Medu ostalima jedno sokolsko poselo, koje bi se imalo održati na prostoru oko Savinačke crkve, jedinu velioanstvenu »Noč na Savi« uz sudelovanje Plivačkog i Ves* lačkog Saveza, koji če u danima sve* sokolskog sleta prrediti čitav niz plivačkih i veslačkih utakmica. Na ovoj priredbi sudelovače osim toga beogradska pevačka društva, tako da če ljubitelji romantike imati jedan redak i neob čan užitak. Sprema se ■ takoder i jedno veče narodnih igara, koje če nesumnjivo doneti nekoliko vrlo prijetnih i lepih iznenadenja.
Nacionalni i slovenski repertoar.
Za vreme trajanja sleta programi beogradskih pozorišta udesiče se tako, da budu u duhu sa svima priredbama sokolskog sleta (domači i slovenski autori).
N'a poziv Sletskog odbora, da u javnim lokalima bude zastupljen samo sokolski, nacionalni i slovenski pro* gram, odgovorila je beogradska Radio* stanica da če od sada svakoga dana stavljati u svoj podnevni program so* kolsku koračnicu.
Na isti nač n u svim kavanama i javnim lokalima uopšte držače se na repertoaru samo sokolske i nacio* nalne kompozicije te mužičke tvorbe ostalih slovenskih i nama prijateljsk h naroda.
Povlastice na parobrodima.
»Jadranska plovidba« obavestila je Sletski odbor, da če svima Sokoli* ma, koji putuju na slet u Beograd, biti date povlastiee u vožnji parobro* dima. Jadranska plovidba daje svima Sokolima povlasticu od 75 % za L i II. klasu, a 50% za Ih', klasu.
Ova povlastica važiče i za sve So* kole iz inostranstva, koji dolaze na slet i koji žele da posete naš Jadran. U vezi sa' ovim poviasticama sao* bračajna sekcija sletskog odbora pro* jektovala je veoma lepe izlete na naše Primorje kao i kroz eelu zemlju. Plan ovih izleta dob če ;se na ‘našem, če* škom, poljskom i francuskom jeziku.
Povlastiee na železnicama.
Ministarstvo saobračaja odobrilo je svima p o s e t i o c i m a sleta po* vlasticu od 75%. Za ove povlastiee izraduje se naročiti pravilnik, koji če biti blagovremeno objavljen.
Speeijalnim vozovima putovače samo Sokoli. Za gradanstvo pojačače sc svi redovni putnički i brzi vozovi.
Fotografisanje sleta.
Sletski odbor več se postarao da svi važniji momenti sletskih dana budu Fotografski snimljcni.
Svi profesionalni fotografi, koji žele tla vrše snimanja za vreme sleta, moraju se prethodno obratiti kance* lariji sletskog odbora, gde če im se saopštiti uslovi.
U prodaju če se moči pustiti sa* mo oni snimci, koje odobri naročiti odbor.
Nadasve biče interesantne snitn* ke, koje če sc izvesti iz avijona naro* čito u glavnim sletskim danima. Ovc snimke izvešče naši vojni avioni.
Na stadionu: Pogled u velike dane
euda;
Ako нмадете беспрекоран тен треба да дневно мислите на то како ћете га сачувати. Хиљаде жена и девојака употребљавају Елида Идеал сапун и одушевљене су његовим деловањем. Његова је употреба услов за триумф успеха.
Елида Идеал сапун је нзванредно благ и чист, раскошно децентно и наскроз парфумиран, угодав и пријатно освежује. Коиади су агодног облика, хигијенски паковани. Купите још данас Елида Идеал сапун и почните с рационалном негом Вашег тена и депоте
ЕЛИПАипем САПУН
Pomočnici ministra unutraš-njih dela na sletištu.
Ovjh dana posctili su sletište gg. d. Perovič i D. Matk.ovič, pomočnici ministra unutrašnjih dela. Sa njima je bio i šef kabineta p'retsednika vlade g. Hodera.
Po sletištu su ih proveli zam. sta* rešine br. Gangl i Paunkovič sa inže* njerima i članovima sletskog odbora. Pomočnici g. ministra unutrašnjih dela obišli su celo sletište i dobili sva potrebna obaveštenja. Izjavili su, da su preko svakog očekivanja iznenadeni lepotom sletišta.
U kr asi vanj e Beograda.
Naša prestonica u živom je nasto* janju da i svojim vanjskim izgledom manifestuje svoju radost prema nje* nim mnogobrojnim gostima, koji če je posetiti za vreme sletskih sveča* nosti.
Ideja.
Proglas od 28. januara 1930. kojim 'je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije objavio početak svog delovanja na* glasuje, da nisu novi putevi, po ko* jima če naše Sokolstvo da hodi. niti su nepoznati ciljevi, za kojima če da teži.
Prema idejama osnivača Tyrša i Fiignera, koji ispovedaju bratstvo, jednakost i slobodu, nastaviče Sokol* stvo razvijanjem telesnih, moralnih i duševnih sila, stvarajuč time pred* uslove za bolju budučnost i napredak svoga naroda.
Proglas ističe, da če iSokolstvo ostati i unapred organizacija privatne inicijative, koja združuje zdrave sile pojedinaca i zajednice našega naroda, organizacija, u kojoj če svaki član sa svojim najboljim silama gorljive do* movinske ljubavi dobrovoljno, ne* ustrašivo i nesebično da radi na po* stignuču velikih sokolskih ideala isti* ne. pravde i lepote.
U novoj sokolskoj tvorevini ima da živi stari sokolski duh, koji nam govori, da je moral jedini temelj, na kojemu počivaju društveni red, kultu* ra i civilizacija. Moral je najvažniji preduslov opstanka i razvoja svakoga naroda.
Sokolsko pojmovanje nacionaliz* ma i nacionalne dužnosti uleva po* uzdanje u samoga sebe i u svoju vla* stitu snagu, na kojoj se gradi narodna budučnost. U životnoj borbi pobeduje ono. što je moralno, jače, naprednije i sposobnije za život. Jačanje i raz* vijanje svih ovih dobrih narodnih vrlina označuje dakle sokolsko poima* nje nacionalizma i nacionalne duž* nosti.
Tim programatičkim proglasom Savez Sokola kraljevine Jugoslavije otvorio je novo poglavlje u jugoslo* venskom Sokolstvu, koje ima da pre* ma čl. 1. statuta o organizaciji i po* slovanju Sokola postigne svoj cilj sa upo rednim telesnim i duševnim uzgo* jem po Tyrševom sokolskom siste* mu. udomačenom u našem narodu. Tvrševa ideja Sokolstva jezgrovito je izražena u rečima: U zdravom telu
—	zdrava duša. Ime organizacije uze* to je po istoimenoj ptici, čije vrline opeva narodna pesma time, da ih prenaša na duševni i fizički život na* ših narodnih junaka.
Kako je po Tyrševom konceptu harmonični razvoj i uzgo j češkoga naroda prvo i glavno sredstvo da se dostignu veliki ciljevi Sokolstva, tako se po njegovim idejama takoder i kod nas ne če smeti zanemarivati ni te* lesni ni duešvni deo uzgoja; jer sa* mo tako uzgojeni Juigosloveni moči eei da izdrže borbu u svetu, koja se večito bije za biti ili ne biti. Iz te
Beogradska Opština, pored osta* log dekOra, ukrasiče naročito sve ulice kroz koje če prolaziti velika so* kolska povorka.
Sletski odbor uputiče poziv svima gradanima, da što lepše ukrase svoje zgrade zastavama, cvečem i čilimovi* ma. Potrebno je, da beogradske trgo* vine ukrase svoje radnje slikama i drugim odgovarajueim ukrasima.
Delegati Saveza SKJ za Savez Slovensko Sokolstvo.
Dne 9. o. m. izvršni odbor Saveza SKJ održao je svoju sednicu — koje se redovito drže jedanput sedmično. Pored ostalog na sednici je rešavano pitanje predstavnika našega. SavCza u Savez Slovensko Sokolstvo, u koji — kako smo več izvestili — je primljeno i naše Sokolstvo.
Za delegate našeg sokolskog Sa* veza odredeni su na ovoj sednici za* menici starešine Saveza brača Engel* bert Gangl i Dura Paunkovič.
borbe izneče pobedu i uspeh samo onaj, koji bude zdravog tela tvrde volje i plemenitoga duha; onaj, koji ljubi svoj narod i svoju domovinu; onaj, koji ustraje i ima nade u svoj uspeh. To če dakle biti novi tip Ju* goslovena. koji če u svakom pogledu biti potpuniji i lepši od sadašnjega. Takav Jugoslovcn biče tad svagda na mestu, kada se bude krojila sud*, bina naroda u borbi za biti ili ne biti. Takav Jugoslovcn uspešno če se isti* cati u radu za dobrobit Slovenstva i čovečanstva uopšte.
Da postigne sve to. mora Sokol* sfvo da teži k stalnom napretku i da u okviru svoga programa kroči pre* ma duhu vremena, da u svakoj dobi živo sprema i podupire svaki korak, kojim narod stupa bliže svojoj bo* Ijoj sudbi i ne sme da se dade zasko* čiti problemima novog v-remna. So* kole treba uz,gajati za podroban i si* stematičan rad; neka kritički motre pojave, koji ravnaju smerom narod* nog napretka; ta kritika ne sme da ruši, naprotiv ima samo da gradi. Soko ima da svoje vlastite interese zapostavlja interesima celine. Geslo »Iz naroda za narod!«, provadano u doslovnom smislu reči, ima da Sokol* iStvu dade značaj organizacije, u kojoj vlada istinska i najšira demokracija. U borbi naroda za vlastiti opstanak ucestvuje Sokolstvo po Tvrševom spoznanju, da nijedan narod nije iz* ginuo po tudoj, več samo po vlastitoj krivnji; takoder i mali narodi lako prkose velikim narodima u borbi za opstanak; ipak imaju da se oboružaju svim vrlinama. Povest, koja se po* navija po nepromenljivim zakonima prirode pruža nam u tome dovoljno dokaza.
Temelji organizacije Sokola kraljevine Jugoslavije.
Soko kraljevine Jugoslavije usta* novljen je zakonom od 5. decembra 1929. Osnovne sokolske jedinice su sokolska društva; više društava udru* žuje sc u župu, a sve župe udružene su u Savez, kao najvišu sokolsku in* stanciju.
Na o s nov u § 11. toga zakona mi* nistar prosvete i ministar vojske i mornarice dne 14. februara 1930. pro* pisali su statut o organizaciji i pošlo* vanju Sokola kraljevine Jugoslavije.
Savez je na osnovi zakona i sta* tuta propisao pravila sokolskih dru* štava i župa.
U tom okviru izdaje Savez tako* der sve pravilnike i poslovnike, po kojima se u taneine propisuje organi* zacija sokolskog rada.
Svrha i ciJj sokolske organizacije.
Zakon kaže: »U ciljih fizičkog i moralnog vaspitanja državljana osni*
va se viteška organizacija pod imenom »Soko kraljevine Jugoslavije«.
Po statutu je cilj ove organizacije da uzgaja telesno zdrave, moralno čvrste i nacionalno svesne držav* ljane.
Pravila župe i sokolskog društva definiraju svrhu time, da sokolska or* ganizacija ima da uporednim teles* nim i duševnim uzgojem po Tyrše* vom 'sokol skom sistemu, udomače* nom u našem narodu, pospešuje te* lesno zdravlje, moral i nacionalnu svest jugoslovenskih državljana.
Iz tih citata očevidno je, da je za telesni i moralni uzigoj, koji pripi* suje zakon viteškoj sokolskoj organi* zaciji, postavljen Tyršev sokolski si* stem, kojeg su vodeče ideje bile ras* pravljene u uvodu.
Sve citirane odredbe o svrsi i ci* 1 ju organizacije sadrže isticanje o te* lesnom i duševnom uzgoju. Prividni dualizam u svrsi i cilju označuje pak po udomačenom, prokušanom sokol-* skom sistemu potpunu jedinstvenost, tako, da u praksi i ne sme biti nika* kove oštro ucrtanc granice med obim granama sokolskog delovanja. Svaki smer toga rada upotpunjuje drugi ta* ko, da izvadanje samo jednbga ili drugoga ne bi prestavljalo pravi so* kolski rad pa takoder i uspeh, kojeg je Sokolstvu namenila Tvrševa ideja, ne bi se mogao postignuti jednostra* nim izvadanjem.
Rad načelnika i prosvetara mora se dakle vršiti u potpunom skladu. Iz sledečih izvoda neka se vidi, kako ima da se izvršava prosvetni deo ove saradnje.
Sredstva za izvrševanje prosvetnog rada.
Prosvetni rad ima da se vrši sle* dec im sredstvima: predavanjima odr* žanim ili razmnoženim, nagovorima pred vrstom, člancima sokolsko*uzgoj* nog i nacionalnog sadržaja; izdava* njem sokolskih knjiga, brošura, časo* pisa i spisa, koji su u vezi sa sokol* skom svrhom; u tečajevima za iz* obrazbu prosvetnih radnika; osniva* njem knjižnica (stalnih ili putujučih) i čitaonica; držanjem prosvetnih kon* ferenca i zborova; uređivanjem i vo* denjem župskih sokolskih muzeja; si* stematienim pračenjem novinskih ve* sti i javnoga mišlenja o Sokolstvu; obaveštavanjem javnosti o sokolskom radu i pobijanjem svih napadaja na sokolsku organizaciju i ideologi ju; sudelovanjem sa ostalim prosvetnim organizacijama i ustanovama na polju opšte narodne prosvete; podupira* njem trezvenog pokreta, uzgajanjem snrsla za štednju, pospešivanjem na* rodnog zdravlja u najširem smislu reči; iniciativom podrobnog prosvet* nog rada, njegovim provadanjem 5 nadziranjem moralnim i materijalnim pomaganjem toga rada, odredivanjem radnoga programa; sastavljanjem predloga za pospešenje opštih eiljeva Sokolstva i prema tome sokolskog prosvetno rada; širenjem sokolske štampe; propagiranjem sokolske ide* je; medusobnim obaveštavanjem po* jedinih sokolskih jediniea o progra* mima i uspes;ma sokolskog rada u odnosnim jedinicama u svrhu postig* nuča medusobne bratske iskrenosti i održanja medusobnog viteškog takmi* čenja u sokolskom radu; prirediva* njem javnih nastupa, pri kojima se u kojemudrago obliku postiže izražaj htenja i stremljenja odnosne sokol* ske jedinice, da promiče prosvetni deo velikog zadatka sokolske organi* zacije.
Ovim dakako nisu iserpno nave* dene sve brojne mogučnosti stvaranja sokolskog prosvetnog rada; kako je pak mnogostrana diferencijacija raz* nih grana narodne kulture, tako če i svaka sokolska jediniea u vlastitom delokrugu i miljeu imati da preduzme , sve, da uzmogne koračati u ravnoj erti prema smeru trajnog napretka naroda pri čemu sc ima paziti na sve pojave, kojih bi konačna rezultanta uzmogla postaviti problem novoga vremena, kojemu Sokolstvo mora u svakom slučaju da bude doraslo, jer mora ne samo da korača sa duhom vremena, več takoder ima da kaže na* rodu jasno očrtan' put u srečnu bu* dučnost.
Tko vrši sokolski prosvetni rad?
Briga pripravljanja izvršavanja, vodenja i nadziranja sokolskog pro* svetnog rada poverena je pretsednici* ma prosvetnih odbora, odnosno pro* svetarima kao prosvetnim referenti* ma sokolskih jediniea, te prosvetnim odborima kao savetodavnim i pomoč* nim organima tih jediniea. Kako su sokolske jedinice organizovane po društvima, župaina i Savezu, tako-imamo u svakom društvu društveni, u svakoj župi župski i u-Savezu sa* vezni prosvetni odbor, kojima je medusobna podredenost odnosno nad* redenost dana u smislu organizacijske grupacije Sokolstva.
U duhu več naglašenih organiza* cijskih i idejnih načela, rad prosvet* nih odbora mora da bude u punom sporazumu sa načelništvom, odnosno tehničkim odborom i prednjaekim zborom.
Kome je namenjen sokolski prosvethi rad?
Sokolski prosvetni rad ima da se vrši: u vežbaonici medu članovima vežbaeima, naraštajem i decom; iz* van vežbaonice izmedu članstva; za javnost na način, koji izabere dotiena sokolska jediniea kao najprikladnijc za prenašanje plodova ustrajnog de* lovanja u smeru konkretno postavlje* nih eiljeva.
L’ poredenju sa pre izraženim mi* slima pak jasno proizlazi iz ove ras* podele, da je najvažnije i bitno me* sto sokolskog prosvetnog rada vež* baonica. Iz harmonično uzgajane vež* baonice širiče se prosvetni rad sam po sebi na ostala svoja područja. Vežbaonica koja bude deonik tako* vog uzgoja biče stalan izvor obilja sv.h moralnih, kulturnih i duševnih dobara, koja neka Sokolstvo pruža punom merom svemu članstvu, naro* du, čovečanstvu.
U nedelju dne 18. o. m. održavala 'se je u Beogradu, u prostiorfjama Saveza, SK.J, pod pretsedništvom br. Dra. Viktora Murnika, sednica žup* skih načelnika uz sledeči dnevni red:
1. Izveštaj načelništva Saveza
SKJ.
2. Izveštaji o: dosadašnjim izvr* šenim pripravama za svesokoPski slet u Beogradu:
, a) saveznog načelništva
b) župskih načelnika o stanju pri* prava u rajih ovim župamq.
3. Informativna rasprava o raz* nim pitanjima, koja se iodnose na s-let i o konačnim slet-skim pripra* vama.
Pre pvelaza na dnevni red sedni* ee II. zam. ‘starešine Saveza br. D. Paunkovič lepim kračim govorom po* zdravio je zbor župskih načelnika za,* želivši im najuspešniji rad.
Po svojim načelnicima i načelni* cama — odnosno njihovim zamenici* ma — bile su zastupane sve župe. Na sednici, koja je trajala od 10 do 14 sati, temeljito se je pretreslo sva pi* tanja, koja se odnose na posvemašnje slctske pripreme ka,o i ona o samom sletu. Prema pojedinim izveštajima župskih načelnika i načelnica o nji* hovoj župi te po stanju dosadaišnjih sletskih priprema u isvim ž upam a., može se utvrditi da če slet u tehnič* kom pogledu lepo ufepeti. Naročito so je i sa zadovoljstvom moglo kon* statovati. da je opčenito odaziv svih 'kategorija, koje če na sletu nastupiti, u ‘svim župama veoma brojan. Na isti način i u pripremnim izvadanjima samih vežaba lepo se napreduje, a u pojedinim župama vrste za prvefl* stvena takmičenja pokazale su veoma diobre 'rezultate.
U ovoj prilici naročito treba na« glasiti važnost uzgo j nog rada medu naraštajem i decom. ‘Prvi proglas Sa» veza Sokola kraljevine Jugoslavije od 28. januara 1930. govori o odlučnosti Sokolstva, da sakupljeno u čvrste re? dove skromnih radenika, saz;da ne temeljima bratske ljubavi, neumorno? sti i požrtvovnosti, nerazorivu utvrdu naše nacionalne i državne slobode te poziva na taj rad u naše redove sve, koji su s nama jednakih misli i ose* čaja; naročito se obrača prema našoj omladini i kliče na sve strane očevi# ma i majkama: »Pustite k nama decu, jer je lepota i zdravlje njihovoga ži, vota na prostranim livadama sloven* ske sokolske misli!«
Provadanje prosvetnoga rada med sokolskom decom i naraštajem naj* važnija je zadača svakog prosvetnog odbora naročito danas, kada pred na* ma leži novo, još neispisano poglav*
1 je jugoslovenskog Sokolstva.
Nakon donešenih zaključaka kao i uputa, koje se imalju sp'rovesti zaj poslednje pripreme. savezni načelnik br, Dr. Murnik zaključio je sednicu, nakon koje 'su Tsvi učesnici zibora po» šli da razgleda ju sletište. Na sletištu dane s-u im detaljnje1 informacije o nastupima, svlačionicama i sabirali* štima k a,o i sve ostale potrebne upu» te ^ za. što temeljitije dbaveštenije vežbača za vreme eamoga sleta. Toga dana učestvo.vali ,su župski načelnici i načelnice taikoder pri društvenorm javnom nastupu beogarskog Soko* la II.
Pozdravi Savezu SKJ
Vinica. Sa osnivačkog sastanka novog Sokolskog društva u Vinici po* zdravljamo starešinstvo sa njegovim starešinom prestolonaslednikom Pe* trom uz sokolski: Zdravo!
Za osnivački odbor: Rude Le* skovar i Stjepan Milčetič.
U
Gradac. Sa današnje konstituira* juče skupštine društva šaljemp brat* ski pozdrav, čvrsto uverem, ;ida če Jugoslavija kao produkt vekovne na* cionalne svesti i jedinstvenog* nacio* nalnog odigoja bit' večna. Zdravo! Starešina Miošič.
•
Split. Verni i nepokolobivi u osnovnim sokolskim načelinia neumr* log Tyrša, starešinstvo ? delegati dru* štava oduševljeno pozdravljaju sa glavne župske godišnje skupštine svoj sokolski Savez. Zdravo! 2upa.
Ing. LADO BEVC (Ljubljana):
Sokolski prosvetni rad.
(Svršiče se.)
Sednica zbora župskih načelnika u Beogradu.
JOSIP BOKO (Sinj);
Stari let — al novi zamah
Letele -su godine. Mučne i teške, teskobne. A Soko se upinjao kroz de* cenije i decenije, da tvrdim prsima i zaletom strašnim prodre kroz sve one puste vihorove, sto se nadimali da raznesu i razprše i rasture i ras* truju Slovenstvo.
1 jata Sokolova poletala iz gnez* da, smelo i neustrašivo, raš'renih kri* la i uvek uprtih očiju u svoj — cilj. Bleskale su munje, pretila grmljavima zbliza i zdaleka, udarao grom. Raza* rale se države, raspadala sagnjila car* stva. Vitlao se svetom orkan besova. Zazvečalo mrtvačko zvono pravdi i slo'bod'. Bogovi behu — strast i in* teres. I jaki jednom rukom davio sla* bijega a drugam mu gurao u stisnu* to grlo komad hleba — da ne crkne, jer mu treba,
I sapeti okovani robovi — plesa* hu alegorične igre bratstva i slobode
i prava nacija -— Padali, krva*
rili, izdisali Sokolovi i zadnjim dahom izbacivali svoj krik — u budučnost — Mrštilo se čelo Sokolovo i medu obrve urezale mu se teške ibore gledajuči jad i stradanja. A savit ,kljun — me^ sto da otupi — sve više se oštrio na ropskoj oceli okova. Oštrio i kl'juvao ocao. Jer Soko ne mogaše biti — rob. iPa i oni stari, što onemoeiše u borbi, što im otežala krila i popustile miš5* ee, ne klonuše. Njihova slobodna du* ša zbi se u plamene iskre očiju, što vreale nacijam, i u prodiran klik, što
ga na samrti «akliktaše potomcima — kao zavet.
A mladi, što ostajahu, prihvaea* hu taj zavet i dizahu ga sve 'više.
Letele su godine--------------Množila
se gnezda, legli se ptiči, povečavala jata i jnladom snagom snažio stari let. Snažio i — strašio druge. A iznad zveke ropskih lanaca orio se sokolski poklič.
Sjale su oči, gledajuči blizu nekoč daleki cilj. rastvarali kljunovi s vo* Ijom za zadru, grčile pandže, željne da zapnu — — — I jeka jadnakih glasa doz'vala braču na okup. Očuše ga  --------
Poleteše . .. a polet taj zapisa se zlatnim, prem krvavim slovima u isto* riji našoj.
Odmori se Soko zaglušen pobed* nom pesmom. Ne za dugo, jer zamah energije nosi ga dalje i ostvareni ide* ali stvaraju mu — nove. On nije pti* ca mira. On Koče da leti, da radi, da klikče. I ona stara dugogodišnja cner* gija dobi novi zamah. I stari zavet pretvori se u novi, možda još dulji, tegotniji. —
A strpfjiv je Soko. On če znati da čeka — radeči i sokoleči. On če <još više da se diže, da leti, da se uspinje na vrletne, nebotične visove i da kliče: da dozivlje braču sa dale* kih strana prostranog, širokog Slo* venstva.
ANTE TADIČ (Smederevo):
Zadatak „Sokola” u slovenskim narodima.
Sokole, ti si nam uvek bio sim* bol slobode!
Još kao malo dete zavoleo sam ervenu košulju naših Sokola, ona mi je napunjala dušu nekim višim čez* nučem, nekom velikom nadom i da* vala mi je uverenje, da če ervena so* kolska košulja doneti slobodu Juž* nim Slovenima, onu divnu i zlatnu slobodu, o kojoj je več davno pevao naš neumrli Gundulič.
Sokole, ti si pravi simbol jugo* slovenskog junaštva!
U tebe su se ugledali nepoznati pevači našeg narodnog biserja, naših divnih junačkih pegama, u kojima su svi div*junaci opevani poput Sokola. Svi ti junači dobijali su usporedbu sa Sokolom od svojih odvažnih maj* ka, koje su svoje junake tim imenom pratile na krvave bojna poljane: So* kolom naziva majka svojo milo mlado čedo, koje u lakoj kolevci ljulja. — Sokolom naziva đevojka odabranika svoga srca, sa nadom u duši i vese* Ijcm u srcu, da če iz njihovog gnje* zda poleteti mladi Sokoliči.
Sokolsko ime i usporedba sa nji* me nije ostala samo kod našeg na* roda i njegovih junačkih pesama, ne, značenje Sokola koraknulo je daleko u kulturni svet. Njegovo se značenje shvatilo sa čisto nacijonalnog gledi* šta, sokolsko je ime došlo zgodno da
se upotrebi u kulturno} nacijonalnoj borbi.
Severna naša brača, Česi prvi shvatiše zadatak »Sokola«. Češki na* rod, potlačen od .gordih Nemaca i nesnosljivog austrijskog režima, po* čeo je da osniva 'sokolska društva, da odoli ugnjetavanju tudina.
Ideja, da se pod sokolskim ime* nom vodi nacijonalna borba, na šla je na veliko odobravanje, i ako ne u početku na opšte, jer taku borbu voditi, znaeilo je imati mnogo sipe* losti. Kako za svaku borbu ima pri* staša i protivnika, tako je bilo i u ovoj. Ipak pristaše borbe odneseše zastavu pobede j zasadiše jo u svo* me duhu na vrh Bele Gore. Buduč* nost je bila njihova, .a to su pokolenja dokazala.
Fiigner i Tvrš, osnivači i vode, bili su prvi sokolski junači. Bili su junači poput onih opevanih u našim narodnim pesmama, koje je poznava* lac i ljubitelj naše narodne poezije, brat Toner, toliko obožavao i pred* ložio da se slovenska gimnastička društva nazivaju sokolskim imenom a i naš Pisarevič veli: »Jđ znam jed* no ime, koje je izšlo iz naše narodne duše opevano u našoj narodnoj pes* mi, a koje ima jednako sve vrline kao i naše društvo, a to je Soko.«
Prva dvojica osnivača Sokolstva, ljudi visoke inteligencije, puni ose* čaja za svoj narod, shvatiše njegov težak položaj i dadoše se na ensrgi* čan posao. Počnu svoj rad u pravi čas, jer se talasi tudinstva spremahu da prikriju još neobradena slovenska polja. — Pod plaštem telesne vežbe počeše buditi narodnu isvest. Tyrš, da ne bude sumnjivo austrijskim vla* stima, prevede tehničke izraze »za* povedi« sa nemačkog na češki. To mu je vrlo dobro poslužilo, jer je time zavarao austrijske vlasti. koje su u sokolskim vežbama gledale pripremu za buduče vojnike. — Zaista, tu su se vaspitavali pravi vojnici, jer vidi* mo, da sve generacije vaspitane sa sokolskim zapovedima u sokolskom duhu, stvaraju za vreme rata zajed* nički front prelaze u nama prijatelj* ski tabor, stvaraju svoje dobrovo* ljačke legije i bore se za slobodu Slo* venstva. Borili su se i svojom bor* bom dokazaše, da se sokolska ideja sprovodi sa uspehom i u bojnim re* dovima, ne samo kod kuče u sokola* nama. Izgleda mi, da kad bi brača Fiigner i Tyrš bili doživeli momenat pobede Sokolstva — oslobodenje i ujedinjenje potlačenih Slovena — da bi od zadovolstva i konačnog po* stignuča cilja svoje ideje zatvorili blaženi i isretni na večna vremena svoje umorne oči.
Oba brata osnivača, neumorno su radila oko organiziranja svojih so* kolskih četa, nijedan čas vežbanja nije -se bez njih održavao. Tyrš je bio neumorni vežbač i svojom prisut* nošču budio je ostale na rad; Fiigner je bio neumorni propovednik Sokol* stva i svojom živom rečju svakog časa podržavao je u brači plamen Sokolstva.
Ideja Sokolstva nije ostala na jednome mestu. Ona se poput stre* lovrtog sokolsko leta počela širiti po celoj zemlji. Ljudi su je prigrlili, jer su u njoj videli ono nešto, što su svi očekivali, a što su današnja pokole* nja doživela. Sokolski pozdravi prebu* dili su i najzadnje selo, ujedinili su i gospodina i radnika i seljaka. So* kolska ideja postala je bog Sloven* stva koja je jedina sposobna da prebrodi sve nesuglasice i da Sloven* stvo dovede do največe moči i slave, da izvrši ideju panslovenske politike, tla ujedini celi slovenski rod.
Kao što nijedan ptič sposoban za let ne ostaje u svome gnezdu, tako ni Sokolstvo nije moglo ostati samo u domovini Komenskega Husa, Pa* laekoga i Masaryka. Oono je pošlo da* lje poput milozvučn'h zvukova Bed* riha Smetane i Antonina Dvoraka. Naši — jugoslovenski — mladi stu* denti slušajuči visoke škole u Pragu, bili su marljivi članovi u praškim so* kolskim društvima. Napajali su se idejama i znanjem sokolskim, da ga mopu kasnije sejati po još neobrade* nim jugoslovensk;m poljanama i da sokolski barjak mogu podiči na čvr* ste klisure svoje domovine.
Prag, kao središte Slovenstva, mogao je vaspitati našu omladinu u tom 'smeru. Nama je bilo potrebno to vaspitanje, da se možemo boriti protiv zajedničkih nacijonalnih nepri* jatelja — Nemaca i Madara.
Ti jugoslovenski Sokoliči, koji su dobili svoja sokolska krila u matici Sokolstva doleteše na topli jug i za* počnu svoj plodni rad. Započnu rad, koji je bio pun borbe i gorčine, za* počnu rad u zarobljenim svojim kra* jevima, gde im je neprestano visio
Damoklov mač nad glavom, kao i
brači Česima, Borba je bila teška, jer osim neprijateljskih vlasti, bilo je mnogo nerazumevanja kod samog na* roda, bilo je i straha, jer ervena ko* šulja označavala je borbu na život i smrt. Okolnosti za širenje Sokolstva bile su teške, ali pravo Sokolstvo ne može da sustane, ono juri napred i napred i krči sebi put, uništava sve zapreke a svoju zastavu na kojoj je stajalo u duhu napisano »Sloboda« ne pušta iz ruku, čvrsto ju drži dok je konačno ne usadi na najviši vrh svoje ujedinjene domovine. Ta je zastava sva krvava i pocepana, na kojoj su sunčani zrači sa istoka na* pisali: »Borba, Sloboda, Jedinstvo«.
Sokolstvo na jugu udarilo je prvi kamen temeljse u alpinskom kraju, kojega nastavaju naše jugoslovenske pčele radilice, naši okretni i vredni Slovenci. Sokol je našao zgodan te* ren, našao je svoje visoke hridi na kojima najrade svoje gnezdo vije. Savio je prvo svoje gnezdo u zemlji opevanog isnežnog Triglava, ladovitog Bleda, lekovitog Rogatca i srebrne Save. Tu je u beloj Ljubljani savio Soko svoje plodno guezdo iz kojega su se razleteli ptiči Sokoliči ipo svi* ma delovima krasne Slovenije. I ti su ptiči bili plodni i mnogi su doče* kali dan narodnog preporodaja, ali mnogi iz jednog ropstva pali su -u još gore, gde su im krila sputama ne mogu da ih rašire, nemogu da lete več čekaju, icada če se osvetiti to novo Kosovo, koje če im doneti slo* bodu, da se i oni mogu ugrejati na velikom zajedničkom ognjištu tnajke Jugoslavije.
Za svojom bračom Slovencima nisu zaostali ni Hrvati. I oni su raši* renih ruku dočekali sokolska jata, kada su ih iz Ljubljane pohodila. Tog se momenta na podnožju načičkane Zagrebačke gore u belom Zagrebu, savilo prvo sokolsko gnezdo. Sokol* stvo je u »Lepoj našoj domovini« na* šlo dovoljno oslonca .za svoje dale* kosežne ideje. L' ovom našem lepom predelu, kojim prolazi in'rna Sava, u kojoj sc blistaju Piitvička jezera, u domovini Zrinjskog! Frankopana, Ga* ja, Strossmayera, moglo se Sokolstvo mirno razvijati bez jačih trzavica. Ono se i razvijalo i davalo snage svim rodoljubima da se okupe oko sokolske zastave.
Ni kršna Dalmacija, koju ljubi plavo Jadransko more, sa svojim go* lim planinama, vinorodnim poljima i siromašnim ribariina ne ostade bez sivih Sokola. Pod goletnim Velebitom pružili se »kotari ravni« a u njima drevni Zadar, iz čijeg gnezda poleteše prvi dalmatinski Sokolovi. Za kratko vreme, u Zvoniinirovu i Hrvojinu gradu, na podnožju Mosora, Kozjaka i Marjana, a na udaru jakih jadran* skih valova pod žarkim suneem — u Splitu —- osniva sokolsko društvo, da bije ljudi boj da tsuzbija tudinska presizanja i da obrani hrvatstvo od propasti u Maruličevom gradu. Uz Krešimirov drevni Šibenik, ubavu Makarsku saviše se sokolska gnezda diljem cele kršne Dalmacije. Sokol* stvo u Dalmaciji vršilo je ulogu na* rodne vojske. Crvena sokolska košu* lja branila je naš narod od tudinske najezde i sokolska ideja pridonela je da su mnoga izložena ostrva i mesta ostala u našim rukama, inače bi i nad tim delovima naše drage otadžbi* ne na plavom Jadranu vijala se tri*
kolora neke tobožnje kulture i civili*
zacije.
Sokol ptica jakih krila odleti put
divne Tvrtkove Herceg*Bosne. Poleti u zemlju, u kojoj je vladalo največe ugnjetavanje naše jednokrvne brače, poleti u zemlju punu prirodnih kra* sota, svetu malo poznatih. Ideja so* kolska u Bosni i Hercegovini dmala je u tudinskoj vlasti najkrvnijeg ne* prijatelja, ali upravo zato sokolsko seme, gde je palo, urodilo je obilnim plodom. Taj rad bio je okrunjen vid* ljivim nacijonalnim uspehom, što se najbolje videlo za vreme rata, kada su svi sokolski radnici morali da leže u tudinskim tamnicama i mnogi su u tim grobnicama ostavili svoje sokol* ske kosti. — Ta je zemlja dala one junake, one Sokolove, iz čijih je rc* dova pao prvi hitac za oslobodenje Jugoslovena.
Tri junaka — tri Sokola.
Tri stare majke plakale puče im srce od bola ...
Krvnik se ceri opako i vesa do tri sokola ...
Jedan se soko nasmeja:
»kud li me penješ visoko?«
»Besmrtnost mene doziva«,
»Ti osta bedan duboko!.,.
*
A drugi soko zaklikta:
»Zalud se mučiš prijane«:
»Danas nam sunce zalazi,«
»A sutra če da osvanc!« e
Sam treči okom ošinu:
»Zašto me daviš gavrane?«
»Nit moje ime uminu«
»Nit tvoje če da ostane!...« e
Tri stare majke plakale puče im srce od bola ...
Sunčane zrake grlile Tri mrtva sokola...
Preko Drine i Save preleti Soko u junačku Srbiju, u gordi Beograd, u zemlju, gde se tehnička strana Sokol* stva — gimnastika — još prc nego* vala, samo pod drugim imenom. So* kolstvu je bila zadača da u zemlji Ka* radorda, Vuka Karadžiča i Skerliča okupi oko sebe starija gimnastička udruženja pod sokolskim imenom i da ih nadahne sokolskim duhom. Tu se okupio oko sokolskog barjaka zdrav narodni elemenat, koji je dokazao da se zna sokolski boriti za oslobodenje i ujedinjenje ostale slovenske brače na jugu. Ti Sokoli n:su žalili žrtava, kada su ostavili krajeve pitome Šu* madije, plodne doline Morave, ruda* ma bogate Južne Srbije, ncopisivih le* pota Ohridskog jezera i istoriskog Kajmakčalana. Posle albanske Golgo* te neprijatelj uništi materijalno sva društva, ali kada Sokoli osvetiše kr* vavo Kosovo i kada se povratiše u svoju staru domaju, oživeše ponovo sokolska društva, a mnoga se nova osnovaše.
I mala kršna Crna Gora, zemlja Njegoševa, dopadne se Soko ptici, koja oko Durmitora i Lovčena savije svoja gnezda. Ta su društva još u prvom svom razvitku, jer su više pu* ta morala napuštati svoj rad radi ne* imanja ustrajnih sokolsk'h radnika. Nadamo se, da če i tamo Sokolstvo udariti dobre temelje, da njegovi sledbenici sa visokih svojih planina straže stražu nad zamamljivim i plod* nim Jadranom.
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak 12. — Svršetak).
Podne je več davno odzvonilo, kad je br. Merčin ugledao Lizu, koja se bosa, natovarena poljskim alatom vračala kuči. Dovikne joj nekoliko puta, a kad je ona takoder ugledala njega, pozove nas odmah u svoju ku* čicu, gde je počela odmah peči jaja i pr premati ostalo, što smaže gosto* ljubiva luži£ko*srpska iseljaČka kuča. A oko nas /a to vreme skaču mlade mačkice i druge krotke životinjice, koje su Lizi, kako sama kaže, uz knji* gu jedino veselje.
Za vreme jela, zanimljivo nam pr ča Liza razne istinite dogodaje iz seoskog života koje još namerava obraditi i objaviti. Sve što priča, psi* hološki vanredno dobro i priprosto dokazuje, tako da ju je doista uži* tak slušati.
Dok je još prrčala, vratila se iz tvornice njepa sestra, a naskoro iza nje dohrli uplakana neka mlada žena, koja je sva u suzama pričala, da je pred sudom izgubila neku pravdu. Liza ju je podučila, kako da ponovi proces pred višom instancom, a pre svega joj je utuvila u glavu, da se pretvara pred sudijama, *kao da ne* zna nemački, jer če u tom slučaju sud biti prisiljena da uzme tumača. Rcčima:	»Sramota je, da ne smemo
na vlastitoj zemlji pred vlastima go* voriti u svom jeziku,« zaključila je Liza svoj savet.
Vreme je bilo odmicaio i mi se morasmo oprostiti. Rado bili bio sko* knuo još do Popojaca (nem. Pappitz), gde su morala u školi lužičko*srpska
deca još nedavno za kaznu pedeset puta napisati »Ieh soli nicht. vindisch kwatschen«, ali vreme nam to ne do* pušta, zato udarismo pravo preko Golbina (nem. Gulben) u Dešno (nem. Dissen).
Bogumil Švvjela
XXIV.
U Dešnu, prilično velikotn donjo* lužickom selu, najavismo se u župnom dvoru, gde stanuje evangelički župnik Bogumil Šwjela, odlični donjolužički jezikoslovec, književnik i narodni ra* denik, Mračilo se več, kad nas je pri» mio u svojoj radnoj sobi. Vanrednim zanimanjem vaspitujc se o prilikama u Jugoslaviji, koju je več proputovao u studijske svrfce. Duže vremena bo* ravio je u Ртекотигји, gde je studirao
prilike tamošnjih protestanata. Tom zgodom posetio je takoder Ljubljanu i bio gostom »Jutra«. Jedan od nje* govih sinova študira medic nu te bi hteo nakon svršenih nauka da radi u Jugoslaviji.
Br. Bogumil švvjela rodio se 5. septembra 1873. ,god. u Skjarbošcu (nem. Schorbus), donjolužičkom selu južno od Khočebuza. Iza svršenih srednjoškolskih nauka u Khočebuzu studirao je teolog ju u Lipskom, Do* brosoli (nem. Halle) i filologij u u Ber* linu. G. 1903. posta« je pastor u Kho* fcebuzu, g. 1908. heoi j c premešten u Wochoze, a od g 1913. uspehom dc* luje u Dešnu. Svojim krasnim raspra* vama o jeziku te literarnim i narodo* pisn'm delima zauzeo je odlično me* sto u slovenskoj filologiji. Svoja znanstvena dela objavio je najviše u »Časopisu Mačicv Seribslcejt« i »Slo* venskom Prehledu«,, a delomično ta* koder i u zasebnim knjigama. Kao Mukov učenih upotpun:o jc donjolu* žički pravopis, kojemu je g. 1903. u »Časopisu Mačicy Serbskeje« napisao opširan komentar pod naslovom »Dol* noserbski pšavvopis«. Njegovo, opšir* no znanstveno i književno delovanje učin:lo ga jc za glavnog vodu i pret* stavnika donjolužičkih Srba.
Več kao mladič želeo jc da radi samo medu svojim narodom. Njego* va se želja ispunila i danas je najod* ličniji narodni raden:k Donje Lužice. U poslednje vreme mnogo se muči, da bi zasadio medu donjolužičanima sokolska društva, koja još do danas nemaju radi vrlo neugodnih političkih prilika.
Mnogo je putovao slovenskim zemljama, a plod tih njegovih putova* nja je knjiga »Ewangeleka wera mjez SIowjanami«, u kojoj je odlično pri*
kazao takoder i prilike Lod jugoslo* venskih protestanata.
Iza večere, kod koje sam upo* znao njegovu obitclj, od'veo nas je uz pratnju svoje kčerke do seljaka Šlodarika, gde je za nas naručio pre* noč šta.
brat čuva takoder i lužičko.*srpsku bibliju. Upitam brata, zašto čitaju u njegovoj kuči samo nemačko Sveto p smo, dok lužičko možda još ni otvorili nisu. Odgovorio mi je, da je glavni uzrok u tome, što je bogosluž* je nemačko, a kupio je ipak i lužičku
Svadba u Blotama
Šlodarikovi su siromašniji ali vrlo gostoljubivi seljaci, koji velikim ve* seljem primaju pod svoj krov sloven* ske goste.
Sedimo u sobi i razgovaramo o svim mogučim stvarima. Na stolu leži debela knjiga. Upitam, kakva je to knjiga? Odgovorila mi je stara že* na rekavši, da je to Sveto pismo, koje je toliko čitala, da je več sa&v'm raskid&na. Sv^to pismo je nemačko, a čitala je samo iz njega, iako njen
bibliju, jer je kao Srbin ponosan na to, da je ova najviše č tana sveta knjiga prevedena i na jezik malenog naroda, kojemu takodei i on pripada. Razgovor doveo nas je na narodnosne prilike u selu, a konačno i na broje* nje pučanstva. Ispitivao sam ga, što je upisao u upitni arak u onu rubr:* ku, gde se pita za narodnost. I na moje največe čudo reče mi, da jc na* pisao, da je >— Nemac. Upitam ga za uzrok tome i tek nakon duljeg
Mutni Dunav prolazi ravnom Voj« vodinom, koju su Srbi većinom nase« lili. Vlast u Vojvodini, koja je pri« padala bivšoj Ugarskoj kraljevini, ti« stila je sve ugarske Slovene. — So« kolstvo u tim prilikama teško se mo« glo razviti, sokolska ideja mogla se širiti samo pod vidom čiste gimnasti« ke. Sokolsko ime nije se smelo upo« trebljavati. Vlasti su na to budno pa« žile i svaki najmanji javni pokret sa sokolskim imenom, odmah je bio ugušen.
Za vreme rata mnogi su stradali, koji su stajali na čelu takih organiza« eija. — Oslobodenjem počelo se i Sokolstvo u Vojvodini razvijati u idejnom sokolskom duhu.
Soko ptica ponositog leta bila je razvila svoje gnezdo i na tužnoj Uč« koj Gori. Siroiica Istra imala je svo« je Sokolove, imala je i ona svoje er« ven«košulje, pod kojima je kucalo ju« načko rodoljubno srce, koje je sa« kupljalo paru po paru za svoju druž« bu Ćirila i Metoda da može na mate« rinjem jeziku školovati svoje Soko« lice.
Sokolstvo je u Istri pre rata bilo snažno, i poznata Vitezovičeva župa važila je kao jedna od najagilnijih.
-— Danas? Oanas reke Mirna i Raša tužno plaču, nad sudbinom sirotice, ali Jadransko more svojim snažnim talasima udara o istarske hridi, drži je budnu, uvek spremnu, uliva joj nadu da če se Kraljevič Marko jed« nom probuditi i da če svojom topu« zinom ponovo zaviti,ati...
Nema večeg našeg sleta na ko« jemu ne sudeluje sirota Istra sa svo« jim sokolskim barjakom zavijenom u crnom velu, kojega čuva oslobodeno jugoslovensko ‘Sokolstvo. — Zar da nam tada srce ostane mirno?
$
Sokolstvo je obuhvatilo i ostale Slovene: Ruse, Ukrajince, Poljake a donekle i Bugare. Otvoreno ču da kažem, da kod njih u početku Sokol« stvo nije poprimilo onaj nacijonalni karakter, kao kod Čeha i Jugoslove« na. Dužim nizom godina i tamo se Sokolstvo počelo nacijonalizirati, t. j. osim gimnastike počelo je buditi i narodnu svest.
Iznimku su napravili Lužički Sr« bi, kojima je Sokolstvo zaista luč na« cijonalizma. Vidimo i pratimo njiho« vu borbu ‘jjrotiv talasa germanizma, koji bi hteo da ih pokrije i da se iz« briše svaki trag Slovenstva u Ne« mačko j.
*
Lepa je pojava u Sokolstvu što °no hvata koren i izvan granica slo« venskih zemalja. Utešljivo je, kada jiuirno da naši iseljenici, koji su po« s)l u daleki svet trbuhom za kruhom, osnivaju u svojim iseljeničkim kolo« Циата u dalekoj Americi, sokolska društva. Tome se možemo veseliti, Jer zadatak Sokola medu tim ljudima 'je u glavnome, da ih održi na okupu, aa im slovensko ime ne ugine, i bude h Soko u tim krajevima samo to va« tjano izvršio sa zadovoljstvom, moči cemo kazati, da je izvršio veliki deo svoga idejnoga programa.
Jaka sokolska misao ne ostavlja u opšte slovensku braču i u drugim zemljama u kojima su naseljeni Slo« veni. Svugde se osnivaju sokolska društva, što je ponovo dokaz, da je Sokolstvo Slovenima uredeno, da su ga primili ujedno sa majčinim mle« kom, da je to upravo ona ideja, pra« va i sveta ideja, koja če Slovenstvo
celoga sveta držati u trajno j i čVr« stoj vezi.
Da Sokolstvo u zlu dobro dolazi, dokazuje nam ruska emigracija, koja se u svojim najtežim časovima o kup« Ija oko sokolske zastave i sinovima velike majke Rusije stavlja na srce da se bore za ideje Sveslovenstva. Raštr« kani po celom svetu, okupili su se u sokolske organizacije i čvrsto veru« jemo, da kada se ovi Sokoli jednog dana povrate u sredenu i obnovljenu Rusiju, da če oni biti pravi pijoniri, koji če ostvariti ciljeve i snagu sve« slovenske ideje.
Poljaci, koji su u Sokolstvu na gimnastičkom polju negovali neke dru,ge sisteme, počeli su u zadnje vre« me primati Tvršev sistem, što može« mo sa simpatijom pozdraviti, jer samo ovaj sistem može u sokolskim organi« zacijama, podržavati pravi sokolski duh.
Brača Ukrajinci trebaia bi obe svoje organizacije »Sič« i »Soko« da
stope u jedno udruženje i da zajedno sa bračom Rusima manifestuju de« mokratsku sokolsku ideju, kao što su učinila brača Slovaci sa Česima i kao što su učilina brača Srbi, Hrvati i Slovenci na jugu.
Još nam preostaju Bugari, koji če samo putem Sokolstva moči preči svesokolskom taboru.
Sokolskoj ideji moramo se dubo« ko pokloniti, moramo ju obožavati, jer njoj dugujemo ovo naše uzajam« no bratstvo, njoj smo dužni svoju narodnu svest, njoj dugujemo ovu zlatnu slobodu, koju uživamo u kul« turnome svetu.
Prvi hiei za našu slobodu pali su iz sokolskih redova; beganje u antan« tin tabor, za vreme svetskog rata, vršiše najbolji Sokoli; največi broj dobrovoljaca iz Amerike bio je iz sokolskih društava. Oni su se sokol« ski borili za našu slobodu.
Sokolstvo nam i danas pronosi ime i slavu po celome svetu. Zar vam
ne zaigra sokolsko srce, zar vam ne
ovlaži oko suza radosnica, kada ču« jete da se u malokome stranome sve« tu pred internacionalnim forumom prva diže u vis zastava Čehoslovaka i Jugoslovena i celome svetu objav« ljuje da smo mi Sloveni sa sokolskim gimnastičkim sistemom i sokolskim duhom ponovo pobedili sisteme osta« lih kulturnih naroda? Zar zadatak Sokolstva i na ovome polju nije od koristi?
Sanje i nade moga detinjstva ostvariše se u isokolskoj ideologiji. Crvena košulja obmamila mc je kao dete, u njezine sam redove stupio i sretan .sam što sam time doprineo je« dan mali kamičak za gradnju naše divne i zlatne slobodc!
Soko nije još posve ispunio svoj zadatak medu svima slovenskim na« rodima, još treba da pomiri neku za« vadenu braču, zarobljenu oslobodi, a oslobodehu prosvet i.
Zdravo!
STARA RENOMIRANA MANUFAKTURNA RADNJA
NARODNI MAGACIN
prodaje svu letnju robu za gospodu i dame počev od 1. maja za 15% jevtinije usled pada fabričnih cena. Iste cene i na 7 mesečnu otplatu.
Umoljavarno sve cenj. posetioce I. svesokolskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije, da nas izvole posetiti bez obaveze na kupovinu.
NARODNI MAGACIN
Pasaž Akademije Nauka i Jakšićeve ul. 2
TELEFON 10-38
KNJIĆE I LISTOVI
»Soko«, list prednjaštva Sokola, kraljevine Jugoslavije br. 1—6, pod uredništvom br. Dra. V. Murnika, izj išao je početkom o. on. iz štampe u lepoj sadržajnoj i vanskoj opremi i sa primerenim brojem uspelih el ka.
Pored uvodnog članka urednika i veoma interesantnog prikaza o Ma«s Garvku, list donosi Пер traktat »Kul« tura i telovadba« od br. Dra. Murni« ka (iz istoimenog dela otštampanogu zasebno j knjižici u auktorovoj na« kladi, koje se dobije po Din 10), ne« krolog o br. pk. Ivanu Verniku, a u vezi ovoga pomena br. Dr. Murnik prinaša reminiscence o »Prvoj sloven« skoj utakmici« održanoj 9. septembra 1888. g. u Ljubljani, a br. Hrvoje Mas canovič {Zagreb), piše o iplivačkim utakmieama. U daljnijem delu lista, koji je namenjen tehničkim silama našeg Sokolstva, nalaze se mnoge upute za vežbe pojedinih kategorija članstva i naraštaja kao i upute teh« ničkog karaktera za naš slet. Lisit
»Sioko« izlaziče svakoga meseca, a cena mu je u godišnjoj .pretplati Din 30; pojedini broj Din 250. Ured« ništvo i uprava u Ljubljani, Narodni ddm.
»Sokoiič«, list za naraštaj Sokola
kraljevine Jugoslavije. Izišaso je, aprilski dvobtoj 3. i 4., ilustrovapi ђа veoma lepim i biranim sadrža=i jem. List je namenjen našoj omladi«* ni, a Ministarstvo 'Prosvete, svojom odlukom od 6. maja 1930., preporu« čilo ga je knjižnicama srednjih ško«, la. Godišnja prctplata Din 20, poje« dini broj Din 2. — Uredništvo i uprava u Ljubljani, aNrodni dom.
»Naša radofet«, 5. majski broj, ilustrovan, donaša nekoliko lepil\ članaka i pesmica sokolske i zabav« ne sadržine. Pored biranog i (k o ris«, nog štiva, pruža ovaj II'st našim mla«. dima veoma u,godnu i p.oučnu žaba«; vu. Ministarstvoi Prosvete preporu«. čilo je takoder svojom odlukom od 6. maja 1930. list upravama osnov«
nih šktola. Izlazi u Ljubljani, a cena je u godišnjoj pretplati Din 10, po« jedinom broju Din 1.
»Soko na Jadranu«, glasilo So«-kolskc župe Split 'i Sokolske župe Sibenik«Za.dar, < poče'će ponovo d$ izlazi u Sp'litu početkom juna pod uredništvom br. Stjepana Vrdoljaka.
»Narodna Odbrlma«, Beograd, u broju 19. od 11. majai o. ,tj. pored •redovito biranog sadržaja dono-si i članak br. Dušana Al. Bogunoviča pod naslovom »Ideja Sokolstva po* sle ujedinjenja«.
»Dobrovofjački Glasnik«, Beo« grad. Majski svezak, pored izveštaja i pitanja s tal e ško g karaktera, dona« ša i mnogo korisnih gospodarskih uputa i <c#stalih vesti. List je ilustro* van sa nekoliko uspelih fs'lika. Go« dišnj.a prctplata Din 40. .pojedini broj Din 4.
JugosJoven (The Jugpslev), San Pcdro — Los Angeles, California. Aprilski broj ovog mesečnika, pored članaka i vesti, koje donaša naročito u cilju što bolje informacije naše ta« mošnje emigracije o prilikama u do* movini, na uvodnom mestu, u članku pod naslovom »Naše Sokolstvo«, do« nosi opširne vesti o našem Sokolstvu, a specijallno o našem svesokolskom feletu. Obrazlažuči postanak naše sa«
X. jubilarni velesajam u Ljubljani
održaje se od 29. maja do 9. juna. Na osnovi sajamske legitimacije, dozvoljen je 50 popust na željeznicama. Neka nitko ne prepusti ogledati si ovu veliku, krasnu priredbu, koja nadmašuje sve dosadašnje. Rekordni broj domačih i inostranih firmi izlaže najrazličitiju robu. Naročito upozoravamo na odeljenja : tekstilno, koža, papir, pokuč-stvo, Strojevi, kovine, strojevi za poljo-privredu, moderna higijena, perad. Legitimacije dobivaju se u biljetarnama Putnika, kod novčanih zavoda, trgovačkih organizacija itd. ili direktno od ureda velesajma po Din 30'—
Janje sokolske organizacije, njen pri« jem u Savez slovcnskog Sokolstva, bavi se Opširno pripremama našega sleta te u izvadku donaša izjave zam. starešine ‘br. Paunkoviča, koju smo doneli u našem listu prigodom nje« fiovog povratka iz Varšave i Praga, u pogledu pofjskog i ičehoslovačkog učestvovanja. Takoder 'donosi vest b sudelovanju lepiog broja američkih Sokola na našem sletu, za koji se spremaju sokolska društva: Detroit, iNew«Y.ork. St. Louis te A'bron. Na« (glasuje, ila je odaziv veoma lep i isvakim danom raste. Svoje učestvova« nje (najavili su več službeno te 11. juna kreču iz New«YoTka. sa ladpm »Mauretanija«.
Baveči se i raznim priredbama, koje če se održati prigodom sleta prinaša i lep članak »Masaryk i Ju« igosloverfski Soko« povodom proslava našeg (Sokolstva za Masarvkov jubi* 'lej i govoreči o ulozi Sokolstva u slo« venskim narodima, završava:	»Mi
moramo da dadema čovečansbvu našu slovensku dušu i srce, ,onK) što nedoa staje forma.lističkoj civilizaciji Za* pada. Vreme je чЈа.1о i dače j^ravo velikim naučiteljima sokolskim.«
List u istom broiju prenosi iz »Sokolskog Glasnika« nekrolog p blpk. Dr. Matku Laginji,
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
Zanimivo je opažanje, koliko je na-predan naš narod u obuči. Sve ae više vidi Ijude hodati s gumenim potpeticama, sve se brže raSiruje kod nas ovaj artikl. Mora se reči, da je to pametno i rezborito. PALMA potpetica ne samo da traje dulje od kože, nego se na PALMA hoda mirno
i elastično kao po čiiimu, šti c‘i lijejo i akupe cipele. PALMA bi morala b i jeftinija od kože. Vjerujemo, da avatko, iko drži neSto do svoje vanjštine morao bi nositi PALMA potpetice.
skanivanja mi reče, da je morao tako upisati, jer je to zahtevao gospodin, koji mu je donio upitni arak. Da nije udovoljio njegovom zahtevu, imalo ‘bi to lako za injega dalekosežne posledice.
Ovaj slučaj, za koji sam saznao iz ustiju priprostog i iskrenog selja« ka, najočitiji je dokaz, kako se pro« Arada brojenje pučanstva kod naroda, koji hoče da sakrije istiniti broj svo« jih narodnih manjina. A slučaj selja« ka Šlodarika sigurno nije osamljen, jer inače ne bi bili nnogli Nemci kod brojenja pučanstva n ab roj iti' više od polovine manje Lužičkih Srba, nego što ih stvarno ima.
XXV.
Pre odlaska iz 'Dešna još jednom posetismo br. Svvjelu, koji mi je po« kazao ‘svoju crkvu, a kod oproštaja poklonio nekoliko svoj h dela sa auto,-gramom. A da Ibi mi bio put do Bor« kowa krači, utisnuo mi je u džep svežnjič dobrih smotaka.
Pokrajina od Dešna je sve zanim« ljivija. Ovde je opet bujno zelenilo, jer močvare, koje*- tvore nebrojeni ru« kavi reke Spreve, vrlo povoljno upli« višu na floru. Ogromna polja pretvo« rena su u prekrasne vrtove, u koji« ma uspevaj u odlični krastavci i šparg« Ije. Naročito i»die \vendischen Gur« ken« poznate su kao specialiteta svoje vrste daleko po čitavoj iNemač« koj te nema skoro veče železničke stanice, gde sc ne bi prodavali kiseli krastavci iz I.užiec.
Široke volje i povajuči razne pes« me sa br. Mercinom pribl;žavasmo se sve više Borkovvu (nem. Burg), sredi« štu »srpskih Mije taka« središtu pre« krasnih Blot. Tik pred selom uzdiže se največi nasip (šanca) Lužice, z£» I
koji narod priča, da je na njemu sta« jao grad bajoslovnog 'starosrpskog kralja. Kroz šancu prolazi danas blot« ska uskotračna turistička železnica
Dolnjolužička narodnja nošnja
kad su kopa'li nasipe za tu železnicu^ kažu da su naišli na čvrste temelje, kakve su imali stari gradovi. Brat Mercin mi je pričao, da su Nemci namerno izveli železnicu preko te
največe lužičko«srpske svetinje, samo da ju oskrvne.
Naskoro dodosmo pokraj bor« kowske stanice u sredinu sela, koje ima obeležje večeg turističkog mesta. Osim nekoliko narodnih nošnja, ne« ma ovdc ništa srpskog. Narod govori samo još medu sobom neku pokva« renu srpštinu, a oseča več več m de« lom nemački. Odavde dalje počinju prave >»srpske Mljetke« opširne šume protkane nebrojenim kanalima. Tu i tamo kriju se sramežljivo medu dr« večem malene, drvene i sa slamom po« krivene kučice. Cesta ovde nema, či« tav sacbračaj vrši se na vod'. Maleni puteljci vode do pojedinih kuča, a preko kanala izgradeno je nebroj vi« šokih brviea, koje omogučuju lagan prelaz.
U letno vreme ima u Blotima bezbroj ljudi na letovanju, a nedelja« ma i blagdanima voze ovamo ogrom« ni, v;5c4pratni autobusi izletnike iz jedva 85 km udaljenog 'Berlina. Ne« deljne izletnike privlače u Burkow najviše lepi narodni, plesovi, koje plešu stasite Bločarike u svojim pre« krasnim narodnim nošnjama. Šteta samo, da se radi mnog'h izletnika ovaj najlepši deo slovenske zemlje sve više i više germanizuje, a narod kvari raznim »tekevinama nemačke civilizacije«.
U sredini Blot, u lej>oj v,ili ima svoje ‘svetište donjolužička pesnikinja Mina \\ itkojc. Nadosmo ju upravo kod posla, pisala je članke za do njo« lužički sedmični list »,‘^erhs'ki Casn k«, koji ona takoder ureduje. Mina se je uspela od nenaobražene seljačke devojke svojom marljivošću i prirode* nom inteligencij^om do najbolje do« njolužičke- pesnikinje, (pisateljice i novinarke. Kao oduševljena Slovenka
vlada sa više slovenskih jezika iz kojih je takoder mnogo prevadala. Naročito je oduševljena za našeg Meška te je nekoliko njegovih dela prevela i objavila u raznim listoma.
Buduei je upravo podne, zadrži nas na ručku, a posle podne uživali smo sa br. Mercinom prirodne kra« sote Blota. Iza večere, koju nam je
SM
Mina Witkojc
opet pripremila Mina, odvela nas je na prenočište u neku priprostu sco« Sku kučicu. Slatko sam spavao pod mogao stisnuti očiju. Poslednju noč slamnatim krovom, iako dugo nišam sam nočio u srpskoj Lužici, zato sam dugo razmišljao o svemu, žto sam u četrnaest dana svoga putovanja vidi o i čuo. f neprestano mi sc namiče pi« tanje, hoče Ii se moči uzdržati na ž « votu ta i ma.leni. a ioak tako dobar
i	živ.ota vredan bratski narod? Teško je na to odgovoriti Ali bez idvojbo održati če se, ako mu u njegovim teškim časovrma barem moralno pri« skočimo u pomoč mi, 'obodni slo« venski narodi. Probudimo se iz svoje mlakosti i pokažimo, da slovenska uzajamnost nije prazna fraza, nego fakat! U potkrovlju plače dete i nad mojom glavom ropoče kolevka. Bog zna, hoče li se taj erv čak, kad od« raste, još na zlivati Srbi no m?
XXVI
.Sledečeg jutra oprost sm sc od Mine, proštam se od krasnih Blota i (lepe srpske Lužice. U nekoliko ča sova smo u VVitišavu (nem. Vet.« schau). kako imam j<» dovoljnt) vremena 'd.o voza skoč smo u obližnjc selo do učitelja Jordana. Samo krat« ko vreme sc zadržasmo kod njcjai Ovde je kraj srpske Lužice, zato me ovi krajevi ne više zanimaju. Bratski še o,prostih od brata Mercina, koji je toliko vremena žrtvovao za mene. samo zato, da sam lakše upoznao njegov narod. A ne isamo upoznao, obljubio sam ga, ka,o što ljubim sv.o ^ ju rodenu grudu i čtavi široki slo* venski svet.
Voz mc je vukao prema Berlinu, na obzoru nestajale su tamne kontuTC biotskih šuma. a u mislima bio sam još uvek kod Lužičkih (Srba.
Zdravstvuj br. Mčrčin, zdrav« stvujte i svi vi, koji ste mi široko otvorrli svoje slovensko srce i pove-fiK mi svoju bol, kao što može po veriti samo brat rodenomu bratu! Razumem vas i uveren isam, da če i vama doči lepši 'dani.
Vaš »brat iz južne Serbske« nečc vas zaboraviti, očuvat če vas u naj« lenšoi usDomeni1
Str. 6.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. I. — br. 11.
Zathevajte u Beogradu
cuveno
koje proizvodi
Prva Srpska Parna Pivarna Djordje Vajfert A. D. u Beogradu
IZ ŽIVOTA I SVETA
Olimpijada u Los Angelesu.
Čuveni organizator amsterdamske olimpijade, kapetan van Rossem bio je pozvan u Los Angeles, da pomogne organizovati narednu svetsku olimpi* jadu, koja če se održati god. 1932. u Los Angelesu. Iz njegovih pisarna do? /.najemo mnogo zanimljivih stvari o velikim pripremama.
Kalifornija vidi u olimpijskim igrama odličnu priliku za internacijo* nalnu propagandu i zbog toga moral* no i materijalno podupire ovaj po* k ret. Več god. 1928. osnovan je op* sti.m glasanjem fond od jednog mili* jona dolara za pokriče troškova, a država imenovala je naročitu komisi* ju, koja če buditi interes za igre po školama.
Organizacija X. olimpijade bila je, kao u Amsterdamu, poverena na* roeitom odboru, kojemu je pretsednik W. M. Garland, zastupnik ujedinjenih država severo * američkih u meduna* rodnom olimpijskom komiteju. Od* bor sačinjavaju u prvome redu čla* novi »Comunity Development Asso* ciation« -— centralne sportske orga* nizacije, dalje i pretstavnici štampe, trgovine i industrije. Olimpijske kan* celarije nalaze se u dcvetom spratu VV. M. Garland Buildinga.
Pored tog glavnog odbora radi več više pododbora. Na čelu želez* ničkog odbora je direktor »Southern Pacific Rajlroads«, koji se i najviše brine za izvcsne pavlastice na ame* ričkim železnicama. Pododbor za štampu i reklamu satavlja spisak no* vina i presbiroa iz 65 država, koje če primati izveštaje olimpijskog komite* ja. Odclenje za umetnost pod vod* stvom generala Sherilla sprema olim* pijska takmičenja u muziei, literaturi i 'likovno j umetnosti. »American Fe* deration of fine arts« u New Yorku, najodliČniji pretstavnik likovne umef* ndstj u Americi več je podneo svoju prijavu za saradivanje.
Za vozne povlastice evropskih posetioca razgovaralo se je več na sodnici medunarodnog olimpijskog komitcta u I.ausanni prošle godine. Sada privađa ove razgovore kraju Sir Georg Me. Laren Brojvn, član »Cana* dian 'Pacific Railroads«.
Igre održače se u Coliseumu, ka* ko se naziva stadion u Los Angelesu, koji je bio pre osam godina sagra* den. Od središta grada do stadiona ima četvrt sata cestnom želcznieom. Na tribunama ima mesta za 80.000 glcdalaca, Sada če se šav stadion preurediti, tako da če biti mesta za 100.000 gledalaca. Sadanje tribine od drveta srušiče se, a čitav novi stadion biče iz betona. Radove na stadionu
vodi arhitekt John Parkinson. Tros* kovi iznosiče 900.000 dolara. Svla* čione za atlete neče biti više pod tri* binarna več u »Atletic Buildingu« pored stadiona, gde če imati i .naro* čito uredene prostore za vežbanje i restoran. Ostale zgrade koje su po* trebne kod olimpijskih igara, pošta* viče se u parku oko Coliseuma.
Sto se tiče troškova za izdržava* nje, oni su u Americi mnogo veči nego u Evropi. Soba u hotelu stoji 3 do 10 dolara na dan, hrana od jed* noga do tri dolara.
Olimpijske igre održače se kra* jem jula ili početkom augusta 1932. god. Tačno vreme odrediče kongres medunarodnog olimpijskog komiteta, koji če biti u maju o. g. u Berlinu. Na tom kongresu treba da se reše još mnoga pitanja, izmedu ostalog i pi* tanje amatera, od kojega zavisi izra* da podrobnog programa.	—č.—
Nemačko turnestvo u Poljsko j.
Nemačko turnerstvo u Poljskoj objavilo je pre kratkog vremena svoju statistiku. U c e Ig j Poljskoj postoji 47 društava sa pb76 članova. Zanirn* ljivo je, da broj turnera u bivšoj ne* mačkoj Poljskoj (poznanjsko*pomerel* ski okrug) pada. a naročito opada broj naraštaja. Največe društvo je u Poznanju; ono broji 241 člana. Via* stite vežbaonice imaju samo dva dru* štva.
Vatrogasci u ČSR.
Savez čehoslovačkih vatrogasaca razdeljen je na pet ppkrajjna i 294 vatrogasne župe ša 95J5 društava, od kojih ih ima 745 ženske odbore. Čla* nova je 264.000 muških, 5882 ženskih i 2033 omladine.
VI. glavna skupština ČSL Orla.
Šesta skupština čehoslovačkog Or* la održana je na uskrsni ponedeljak u Brnu. Učestvovalo je 141 zastup* nik iz cele republike. Svih članova bilo je krajem 1929. god. 103.301. — Središnji odbor bip je ovlašten da iz* radi statute za pokrajinske saveze: češki i slovački. Novčani promet iz* nosio je preko 8 miljuna Kč. Kod iz* bora je bio za pretsednika ponovo izabran ministar dr. Šramek, a za na* čelnika Met. Večera iz Olomuci.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ŽUPA BJELOVAR
M
en.
h
•'i
\\ Џ
Jiiluctil
po vsem svetu nosijo leto za letom dobre Palma-podpetnike.
Ljudje današnjih dni ne hodijo več na usnjenih podpetnikih. Preudarni in napredni hodijo po elastičnih, dobrodejnih P a I m a - podpetnikih.
Palma so za vsakega pešca dobrota, trajajo dalje kakor najboljše usnje in so danes poceni tako, da si jih lahko kupi vsakdo, reven ali bogat.
Kar smatrajo milijoni ljudi po vsem svetu za dobro in praktično, to poizkusite tudi Vi. Se danes naj Vam Vaš čevljar nabije dobre -Palma podpetnike, iz preudarnosti in varčnosti! Za nasvet boste hvaležni.
PALMA
SOKOLSKO DRUŠTVO KOPRIV* NICA.
f Brat Vlada Vojnovič.
Dana 22. aprila o. g. preminuo je u Zagrebu u sanatoriju brat Vlada Vojnovič, trgovac iz Koprivnice, član Sokolskog društva u Koprivnici. Po*
kojnik rodio se 22. IV. 1897. u gradu Karlovcu, a nakon svršenih študija na Trgovačkoj akademiji na Rijeci, po* svetio se trgovini i preuzeo radnju svoga ujaka u Koprivnici.
Kao študent bio je članom So* kola na Sušaku, a kasnije u Požegi, ali kao oduševljeni i predani sokol1*
ski radnik istakao se istom u Kopriv* nici, gde je kroz više godina zauzi* mao vodebu ullogu kao tajnik i pred* nijak u bivšem jugoslav. Sokolskom društvu.
Slava mul
ŽUPA LJUBLJANA
SOKOLSKO DRUŠTVO JEŽICA.
Kod nas se neumorno pripravlja za beogradski slet. Broj članova vež* bača se je utrostručio, a srž i vodstvo ovih sačinjhju prokušani radnici pri* jašnjeg jugoslovenskog Sokola. Sokol* sko društvo učestovače u časnom broju u nastupima u Beogradu, a pri* pravlja se također i za takmičenja. i Da se upozna stanje ipripravnosti, u nedelju 20. aprila izvedeno je pokusno takmičenje članova u vežbama za niži odio. Takmičenju, koje je trajalo od 9 do 13 ati, učestovalot je 9 članova, od koji je jedan radi ozlede na ruci, prekinuo takmičenje, drugi je morao otputovafci, a 7 ih je dovršilo. Takmi* j čilo se je u svih pet važaba na ručama, preči i karikama te sa jednom vež* bom na konju, dalje proste vežbe, skok u vis, bacanje kugle i penjanje, dok takmičenja sa zaprekama nije se moglo održati radi mokroga tere* na. Takmičenje otvorio je pozdravnim govorom starešina br. Trošt, župske pozdrave izručio je vežbačima br. Stanič, koji je zajedno sa bratom Ste* pišnikom sudio.
Rezultati su po svemu zadovolja* vajuči: 1. Novelli P. 63.60%, 2. Dovč N. 77.52%, 3. Škerl K. 75.23%, 4. Per* ko J. 74.65%, 5. Ramovž C. 67.66%, 56.65%.
Videlo se je, da takmičari veoma dobro poznaju i svladavaju vežbe na spravama, dok im lakoatletske grane, naročito skok i kugla nisu uvežbane. Marljivom daljnjom trenažom i uva* žujuč nedostatke, koji su se pokazali na ovom pokusnom takmičenju, ova če vrsta Sokola Ježice biti začelo istinski borac za prva mesta u nižem odelu. Zdravo!
Župa Beograd.
ŽUPA SKOPLJE
SOKOLSKO DRUŠTVO STRUGA.
f Ivanka Paljaka, rod. Boškovič, učS* teljica i društvena načelnico.
Dne 21. aprila o. g. u bolnici u Ohridu, preminula je na velikoj duž* nosti i svetom pozivu, na putu da po*
stane mati, sestra Ivanka Paljaga rod. Boškovič, načelnica Sokolskog društva Struga.
Ivanka Boškovič — Paljaga
Svi mi, koji smo poznavali sestru Ivanku i kao učiteljicu i kao 'Sokoli* eu, nemarno dovo'ljno reči, kojima bi mogli utešiti njenu pomajku i njenog supruga. Idealizam sestre Ivanke išao je daleko, a njeno sokolsko shvata* nje tako uporedo sa ideologijom, da je po sokolskim načelima i po ideo* loškom propovedanju ne samo mislia jugoslovenski, več i htela stvarati či* ste jugoslovenske generacije.
Dete seljačkih roditelja iz Dra* gačeva, koje zarano izgubi preturivši uz to docnije i bol radi smrti brata i dve sestre, ostade sa još jednom sestrom siroče, koje je zbrinula nji* hova pomajka gda. Kovačevič i ško* lovala ih.
Sestra Ivanka, svršiv u Beogradu učitcljsku školu, pumi poleta i ljubavi odilazi na dužnost učiteljice u Južnu Srbiju, da u Strugi, vršeči savesno Svoje učiteljsko zvanje, prione tako* der velikom ljubavlju i zauzetnošču radu »na podizanju i širenju Sokol* stva u ovim lepim krajevima. Njene duševne i fizičke odlike, rad pun sa* vesti, ljubavi i elana, prijaznost i ljupkost prema svakome, sve je to
odavalo jedan divan sklad, koji je ubrzo bio popračen najlepšim oseča* jima simpatija sredine u kojoj je ži* vela. Sestra Ivanka, prem Dragočev* sko dete — Srbijankg — ona kao So* kolica uzima sebi za muža primor* skog Hrvata, želeči da i svojom lju* bavlju prinese Jugoslpvenstvu udeo na stvaranju pokolenja sa svim krv* nim osebima naše rase.
Vrlo dobro sečamo se svi mi, koji smo se zajednički proveli sa njome
Na granici
Od poslednjeg našeg izveštaja do danas stanje mariborske župe znatno se promenilo: javila je se granica.
Ako pogledamo na zemljopisnoj karti teritorij naše župe, videčemo da se župska granica od Legrada j^rema severu i zapadu čak tamo do Črne poklapa s drža,vnom. 1 upravo tu je Sokol u zadnje vreme savio nekoliko gnezda. Iza Kotoribe, koju smo več spomenuli u zadnjem- izveštaju, osno* vana su. Sokolska društva još u ovim mestima: 25. III. u Sv. Mariji, 28. 111. u Donjoj Dubravi, 16. IV. u Goričanu i 18. IV. u LegradU. Sva'ta mesta na* laze se u- Medimurju, dakle, u kraju, koji je stenjao pod tudinskim jar* mom, i tamošnjem stanovništvu treba priznati da je shvatilo položaj Sokol* stva u novim prilikama i da mu se pridružilo u vanredno velikom broju. Krivo bi učinili, kad, u vezi s osniva* njem tiih društava, ne bi spomenuli br. Dušana Simiča, * ppgraničnog ko* mesara u Kotoribi, po čijoj su inicija* tivi Medimurci tako pduševljeno po* hrlili pod sokolska krila. Varaždin* skoj župi, koja če — kad hude osno* vana —preuzeti Medimurje, na srce stavljamo da bdije posebnom ljubav* lju nad tim lepim i po pridodi boga* tim krajem i neka ga neguje i čuva kao zenicu oka.
Približno u isto vreme, 16. III.. osnovano je u Slovenskoj Krajini (ka* ko je zovu urodeniči, ili u 'Prekomur* ju, kako ga obično mi zovemo) sokol* sko društvo u Talovcima, pretposled* njoj stanici na pruzi Mur. Sobota — Hodoš.'Radosna je. pojava, da se u vodstvu društva nalaze skoro isklju* čivo domači ljudi, kojima su prilike u ovim krajevima dobro poznate te uz dobru volju postoji i garancija, da če se sokolska misao duboko ukore* niti u narodu.
Najmlade društvo, 41. po broju, osnovano je 27. aprila u Šentilju u Slov. goricama, na području gde je se
posled skopskog sleta na Ohridskom jezeru, sečamo se, sa koliko nam je oduševljenja pričala o lepotoma nje* nog kraja, njene Struge i njenog uči* telj.evanja. Bila je duša našeg dru* štva, puna temperamenta, snage i le* pote, kojom je istinski provejavala sokolska misao i mi boiom u duši oplakujemo našu dragu sestru, rano preminulu, časno i izgubljenu Ivanku. Večno svetlo neka je njenoj svetloj
vodila nemilosrdna bitka medu slo* venstvom i germanstvom, na područ* ju gde je imao stajati prvi stub ne* mačkog »mosta do Jadrana«. I tu je sada Soko raširio svoja krila, i to kao miroljubiv, ali odlučan znak, da ta zemlja jest i da če ostati naša.
Ali, ni »zalcde« nije ostalo mirno. Istoga dana, 27. IV.. več postoječe društva Šmarjeta na Dravskom Polju nroširilo je svoj delokrug i na Šent* janž na Dravskom Polju i time do* bilo ogromnu mogučnost razvoja. —• Nedelju dana -kasnije priredilo je svoj prvi javni nastup istom prošle jeseni osnovano sokolsko društvo u Sv, Antonu u Slov, goricama, i mno* štvo seljačkoga naroda bilo je doka* zorn velikog moralnog uspeha i delo* vanja, da se ervena sokolska košulja udomačuje takoder u širim narodnim slojevima. gde još pred pola godine nisu h teli o Sokolstvu niti čuti. —-11. maja dao je dokaza za svoj mar*
1 j i v gimnastički rad, Sv. Antonu su* sedni, Sv. Jurij ob .Ščavnici, jer je to** ga dana tamošnje sokolsko društvo priredilo svoju drugu akademiju. Isto* ga je dana nova sokolska četa, 3. po broju u mariborskoj ‘župi, »zauzela« Sv. Urban kraj Ptuja. Prilike su u tom kraju dosta teške, ali ljudi, koji su preuzeli vodstvo čete, pružaju jam* stvo za njen siguren ojištanak'i ria* predak. 1 tako »ruchem žijeme ...«
KONKURS
za prijem pitomaca u Pomorsko-Vasduhoplovnu školu u Divulja-ma, pošta Kaštel Stari (Dalmacija).
Na osnovu rešenja gospodina mi* nistra Vojsko i Mornarice M. V. Broj 2023 od 4. febtuara 1930. godine pri* miče se Ove godine u Pomorsko*Vaz* duhoplovnu Podoficirski) školu mor* narice u Divuljama do 150 mladiča iz građanstva i iz Mornarice za pit^omce.
U —»
J ^ U ч
H >?=•=.
h a
5|es d ° s
Л Л1 ,4), U.
S
H
9	UJ
(i«	CC	S3	vj	»u
Trgovina Sokolskih potrebština i krojačka dvorana
GRGA HORVATEK
-	  -..g	ZAGREB
FRANKOPANSKA UL.BR.9eff"
Izradjujem sve vrste prepisanih sokolshih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrebština uz,vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.
ŽENSKE ŠESlRE
poslednje pariške mode ima u ogromnom izboru i prodaje u čast Sokolskog Sleta po izuzetno niškim cenama največa radnja
I. Hilkic, Beograd, Knez MIKajlova 3
duši!
ŽUPA MARIBOR
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprava Sokolslcog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din
Schaffhausen precizne žepne ure / Velika izbira!
IVAN PAKIŽ
LJUBLJANA, PRED ŠKOFIJO 15
REUMATIZAM.
Javna zahvala.
G. ANTI MRKUŠIĆU, apotekaru Konjic.
Vaše dvije bočice „ANT1RHEU-MlN-a“ svojedobno sam primio, te pokušao po naputku mazati. Kod svih prije pokušanih lijekova nijesam osjetio poboljšanja te sam morao dalje ležati u postelji, a da se ni podignuti nijesam mogao. Čim sam počeo sa Vašim „ ANTIRHEUM1NOM “ mazati, ću-tio sam se na bolje i premda ja trpim od STARE REUME, ipak sam se Vašim „ANTIRHEUMI-NOM“ oporavio i danas hvala Bogu hodam na mojim teško bo-lesnim nogama veoma dobro. Jamčim sa moje strane, da je lijek vrlo dobar te sam ga radi toga i drugima preporučio, pa Vas molim, da za mene i moje prijatelje pošaljete još 3 bočice postom.
Vrgorac, 2. februara 1927. Ostajem Vam uvijek zahvalan
JAKOV ROJE, trgovac.
ita 11.
Ljubljana, Danajska Cfsta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE ITD.
Solidno, tačno, jeftino kod
tiTAR&SVETEK
Ljubljana,Sv. Petra c.18
Največe fabrično stovarište dečijih kotica
„ANTIRHEUMIN* izvršno sredstvo proti reumatizmu, kostobolji itd. dobiva se u apotekama ili direktno kod proizvadača: Mr. Ph A. Mrkušića, apotekara, Konjic (Hercegovina), koii šalj epouzećem 3 orig fl. za 105 Din, a 3 pokusne za *??. ^*n' Kod naručaba od manje količine zaračunat če se 5 Din više za poštarinu.
Za inostranstvo šalje se 6 originalnih flaša za Din 300 —, a 6 po-kusnih za Din 160'—, ili uz od-govarajuču svotu u stranoj valuti, unapred doznačenu.
A
V
A
L
A
BEOGRAD, VISIM ULICI brej 11
Za birmo ure, zlatnino in srebrnino nudi najcenejše
IVAN PAKIŽ
LJUBLJANA
PRED ŠKOFIJO 15
VELIKI IZBOR
košulja, gača, kravatna sopstvene izrade, kao i ostale prvoklasne galanterijske robe.
CENE VRLO JEFTINE! galanterijskairadnja Božidara J. Živkovića
BEOGRAD, Kralja Milana 80 (do „Londona").
Slike inaiii Okvirjenje slik umu Slike
Najnovejši vzorci okvirjev! Velika izbira! Knjigoveznica izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela.
№10 POMIK v LJUBLJANA. Sv. Florijana ita 12
SOLIDNO DELO!	ZMERNE	CENE!
A. Golob & Comp., Ljubljana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga šamotne opeke!	Konkurenčne	cene!
NOVi CIJENIK i
Tambura V
šalje badava tvornica tambura
ST1EPAH M.GILG, SiSflk br. 80 ohimi)
NA OTPLATU ,PHILIPS4, ,STANDARD i ,BALTIC‘
radio - aparati i zvučnici.
VELIKI IZBOR LUSTERA kod firme
M. G. S. Kralja Milana br. 116, BEOGRAD.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
3
iv. Brunilč s Fr. Rebernik
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
^ vseh vrst po foto=
1 izvršuje za vsatovr 0кв jstentisfenajsolidnete
KLISARNASTDEU I1UBL3RNR ОММвТШОУАП
HOTEL „ORIJENT ‘
BEOGRAD, Nemanjina ulica 2
Hotel u bližini željezničke Staniče. vezan sa Sletištem tramvajem br. 2 i centrom varoši tramvajem br. 5. — Tramvajska stanica ispred hotela.
Pmklma kujna. tisti šote. Cene niške
Tražite bespiatno bogato iki-strovani cenovnik sa slikama
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
 SUŠAK
STROSSMAVEROVA ULICA br.7
Oduševljeno!
hvale svi ljubitelji muzike, kao i svi ljudi sa ukusom
ov zvučnik
Broj 2007
► MAŠNE«
Poznato je, da sviraa konkunse
SOLIDNOST
BEOGRAD / TERAZIJE 7
Tko oglašuje taj napreduje!
UTEMELJENA GODINE 1890
Semena
za polje in vrt nudi
SEVER & KOMP.
Ovaj zvučnik dobijete u prefinjenoj izradi i najrazno-vrsnijim bojama.
Taj muzički instrument sa savršenom jasnom, prirod nom reprodukcijom muzike i govora dobijete sada kod svakog radio trgovca na otplatu!
PHILIPS.
LJUBLJANA Zahtevajte ponudbo!
BRZOJAVI KRALJETA S U S A K 4»
P. H. Petrovič
Dobar sokolski pr e dnjak - zanimanjem brijački pomočnik može dobiti nameštenie u dobroj brijačkoj radnji. Ponude slati na Milana Štojkovića, Nova Gradiška.
Trgovina porcutana i stakla
Sušak, Strossmaverova 8
! DEŽNIKE IN SOLNČNIKE I • :
:	v	največji	izbiri	priporoča	po	nizkih	cenah	•
I L.MIKUŠ	!
ILJUBLJANA, MESTNI TRG 13 f
'мии«т*мм*мн»
Boja svih vrsta: za farbanje, molovanje i krečenje najpovoljnije čete kupiti kod brata
SVETISLAVA J. BRANKOVIČA
•1111111111НН«11111Ш111Ш11111111ПШ1Н111111П111Ш111Ш11111111111ШШ111И111111111111ШШ1111111111Ш111111И11111111 Skoplje BEOGRAD Kragi^jevac
Kraljev trg 4	Knežev spomenik 5	Kralja
Telefon 176	Telefon	12-43 Aleksandra br.75
иниишшштнииишинжнитшшпншннишпнтитвшшшшинншшншпшншшпшшшнинн
„Kavana Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i
separirane igracnice. Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V1 a s n i k: Ciril Tratnik
SLIKA STAREŠINE SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NJ. VIS.
PRESTOLONASLEDNIKA PETRA
odobrena od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. 2. marta 1930. god. br. 1554. U svima veličinama i raznim izradama dobije se uz eijenu počam od 50 Din
P kod
Umjetno nakladnog zavoda „RUBENS" Zagreb, Vlaška 53
Ponovo renovlrana familljarna gostiona
„T U N E L“
ŽIVANA M. RAKINA BEOGRAD, BALKANSKA ULICA BR. 9
preporučuje svima posetiocima Sokolskog Sleta svoj prvoklasan domači kost i dobro piče Cene solidne. Podvorba odlična.
INDUSTRIJA S0K0LSMH P0TREPŠTINA	
	
BRANKO PALČIČ CENTRALA ZAGREB OCICA KRALJICE MARIJE в Dobavljač Savera Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77	FILIJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, paeaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepstlna za javni i izletni nastup članova,članica i diece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporueam se brali za izradbu najmodemijih civilnih odije'a, koja po najnovijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r. z. z o. p. # Telefon štev. 108
======= Narodni dom	—
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°/o, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
S Hotel i restoran „BALKAN*4
Beograd - Terazije
Preporučujemo svim posetiocima Sokolskog Sleta naš odlično uredjen hotel sa potpunim konforom u najstrožijem centru grada — vezen tramvajima svih linija. — Specijalitet je naš čuveni restoran sa prvoklasnom domaćom i stranom kujnom i
izvršnim pide m.
Соколску чоју прописну
израђује
Највећа домаћа индустрија вунених тканина
Влада Теокаровић и Комп.
у Параћину
и препоручује свнм братским друштвима да се снабде директно из творнице по најповољнијим ценама. — Понуде и мустре шаље н"» дт	i	  творница	на	захтев.
X.jubiiarni veiesajam u Ljubljani od 29.maja do 9Juna1930
40.000 m2 obima, 9 izložbenih zgrada, 800 izlagača. Tvorničke cjene za sve vrste robe. Specijalna o deljenja: tekstil, koža, pokućstvo, papir automobili, Strojevi, Strojevi za poljoprivredu, perad. Najveća dosadainja priredba. Veliko zabavište — stanovi osigurani. Izleti u divnu Sloveniji*. 50% popust na železnicama. Legitimacije po Dta 30 prodavaju novčani zavodi Putnik, trgov, i obrtničke organizacije. Slavimo 10 godišnjicu postajanja.
^'а^1'^/Л‘^^4^-^/^^*^^АЛЛЛЛ>^ААААЛЛААААЛЛЛЛЛАЛАААААЛААааАААААААААЛААА^'
SOKOLICE posetite zvaničnu prodavnicu najčuvenije engleske fabrike gramofona i ploća SOKOLI
„HIS M ASTER’S VOICE“
Na dugoročnu otplatu. / Trgovina hartije i kanceiarijskog materijala
Jjk
Kralj. Dvor.	Liferant!
Telefon 17-61
i KHEZ II
Osnovana 1863.
VWVYWWWWYWWVWv
ELITE
		LJUBLJANA
vodeča konfekcijska trgovina za dame, gospode in otroke / Prvovrstni salon za dela po meri		
Prešernova ulica 7-9
O b u ć u za Sokole marke
Hutchinson\
CŽ KOSU IIIKOUi i DRUG * BEOGRAD
KNEZ MIHAJLOVA 12 / Prodaja na veliko
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F (lami(
LJUBLJANA Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške eene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
Ц SESTRE SOKOLICE! - BRATJE SOKOLU -
1 Restavracija „ŽIROVNI VENAC“ E
jj BEOGRAD, ZELENI VENAC ŠTEV. 10
ЦЦ Poznana stara beogradska gostilna v sredini mesta. Domača in srpska kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni jančki, prašički, razniči in čevapčiči. s Veliki salon in terasa. Vsak večer koncert. Cene zmerne.
Ц Poslovodja brat PAULE STELE
Продаје техничких производа друштво c o. j.
„ХАМАГ
ЉУБЉАНА КНАФЉЕВА УЈ1ИЦА БР. 4
Геодетски ннструменти и помагала свију врсти.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ♦ LJUBLJANA
$ELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
		i
		JO
1	R	
		
izradjuje sve sokolske vežbace sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče Iju-Ijanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - llttStltVHi Cinik bcsplatno*
Fotograf, atelier ..VIKTOR1*
u
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V las ni k: Ciril Tratnik
Priporočamo vsem sokolskim društvom
GALERIJO NAŠIH MOŽ
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik
6. Stritar
7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strossmayr
Velikost: 61 5 X 47 5 cm Cena sliki Din 10’— Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA V LJUBLJANI
Telefon štev. 3397
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradet na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0'80 m širine samo Din 2'50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogit se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
R.I.Vrignanm-ftojanovlć
шшшкшттж Sušak —
Ugao Strossmayerove i Draškovićeve
Prodaja šivaćih Strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niške cijene
g
ZA MORE!
Trikotaž
ZA PLAŽU1
„SPORT“
BEOGRAD
Knjeginje Ljubice 15 a — Makenzijeva 18
ima največe stovarište kostima i gačica za kupanje
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана- Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно - лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморсгво и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОГЛУГА.
УСПОМЕНА на БЕОГРАД и на Соколски Слет у 1930. год. биће најтрајнија ако купите какав предмет у радњп ДВОРСКОГ ЈУВИЛЕРА
СТЕФАНОВИЋА
БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАЈЛОВА 10
Великн избор — Најјефтиније цене
I
r
r
I
C Tvornica gimnastičklh i d = sportskih sprava =
1»
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah/Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastna tvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., ered.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pieavo
4
I
«
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu elana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva naseg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON. KROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831 i	Zahtevajte	cenik!
80
Direkten priključek na elekričnu mrežu
bez akumulatora i baterija sa
tELEFUNKEN 31 w
3 - cevni prijemnt aparat za varoš sa trostrukom talasnom skalom.
Slušajte mesnu stanicu bez visoke antene. Naj-savršenija reprodukcija. Skala tonova 7V2 oktava. Saltovanje pomoću dugmeta. Sa priključkom za električnu reprodukciju gramofonskih ploda.
Cena sa sijalicama 3.500*— Din.
Za svaku svrhu i za svaki džep jedan podesan TELEFUNKEN APARAT.
TELEFUNKEN
Najstarije iskustvo. — Najmodernija konstrukcija.
JUGOSLOVENSKO SIEMENS A.P,
BEOGRAD, KRALJA ALEKSANDRA ULICA 8
Zastupnici u svim većim varošima.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uieduje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.