'LJtt
Požtarina plaćena u gotova
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
ORGANJUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA %	.^^^,1-.!,-..
IUOA1 »vaivuj' X* I Ut U ШСВС1*и> - uuuiauja JJI Uipjaia uv I/Ш* - vi vuiuo^vv * ujfiuvu M
Ljubljani, Narodni dom. - Telefon nred. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. - Oglasi po ceniku
God. XI.
Ljubljana, 15. oktobra 1929.
Broj 20.
Ljubljana, 15. oktobra 1929.
Prvog dana u ovom mesecu ove godine, prošla je čitavom našom jav* nom novinskom štampom, kao sen/a* cionalna vest, izjava upravnika Vojne akademije u Beogradu g. generala ko* s tiča, koji je prilikom primanja pito* maea u akademiju izjavio novinarima, da preterano g a j c n j e športa onesposobijo je 70 % kand i* d a t a za oficirsko z v a n j e. Ove reči gledane sa stanovišta narod* nog zdravlja vrlo su važne te čemo se i mi malo pobliže pozabaviti njima, sa* mo eemo pre toga navesti čitavu iz* javu, da če naše članstvo tačno znati
0 čemu se radi. G. general Kostič je po prilici rekao ovo:
»Danas je u Beogradu stupilo u vojnu akademiju 000 pitomaca, koji češe obrazovati za oficire. To je 57 go* clište. Lekarska komisija, prilikom pre* gleda kandidata, koji su-se javili za uiaz n vojnu akademiju, našla ih je 70% telesno nesposobnih. Opčcnito svi su oni na oko dobro izgledali, ali ipak nisu mogli biti primljeni i to najviše usled raznih mana, koje su dobili ra* di preteranog gajenja športa. Skoro svi, koji su preterano gajili nogomet, imaju grcšku na srcu radi prevelikog
1 nejednakog naprezanja i zato nisu mogli biti primljeni u vojnu akademi* ju. Radi jednostranog naprezanja ima* li su mnogi desni list na nozi razmer* no jače razvijen, ruke zakržljale, a grudni koš deformiran ...
Lekari su me u čudu pitali, kaže g. general Kostič, šta da sc radi. Nisu mogli tako ncmilosrdno odbiti kandi* date, boječi se, da se kontingenat ne* če moči popuniti kod tako žalosnih prilika. Ja sam im tada odgovorio, da se valja strogo i tačno držati pravilni* ka za prijem pitomaca u vojnu akade* miju pa dogodilo sc što mu drago. Fizički nenormalni kandidati ne mogu sc primiti, pa makar kontingenat spao na polovinu. Ne treba da u akademiji bude Napoleona, ali svi moraju biti zdravi. Jedva se popravilo stanje, kad su počeli stizavati mladiči iz unutraš* njosti, koji su mahom bili zdravi i krepki. Iz večih središta t. j. gradova redovno su kandidati bili nesposobni. Sve su te nesposobnosti pr o* i z a š 1 e od p r e k o m e r n o g ga* j e n j a? športa, n a r o č i t o no* g o m e t a, koji ubija srce. Svi ovi mladi sportaši nose u sebi manu srca i jaki katar na plučima... Zar se roditelji nisu našli pobudeni, da to* me zlu svoje dece stanu pravovreme* no na put, — pita se g. general Ko* stie. To je bilo veliko čudenje svih članova komisije, pa eto se več tri godine pitamo i mi — kad če to pre* stati; završio je g. upravnik vojne aka* demije.«
Kad smo mi to pročitali, rekli smo hvala Bogu, da sc konačno ipak našao u našoj državi čovek,'autoritet, koji je iskreno i dobronamerno, a poduprto znanstvenim lekarskim dokazima, mu* ževno skresao u brk športu, roditelji* ma i čitavoj našoj javnosti suštu isti* nu o pogubonosnom delovanju i posle* dicama preteranog i jednostranog, re* kli bi rekorderskog gajenja športa, a naročite jedne njegove granc — no* gometa.
Neka se iz našeg veselja izazva* nog tom izjavom ne zaključuje, da smo protiv športa. Ne, to ne bismo bili ni onda, kad bi znali da je svih onih 600 »sposobnih« pitomaca poteklo iz naših redova, iz naših vežbaonica. Jer kad bi bili protiv športa, bili bi pro* tiv svog vlastitog telovežbačkog su* stava, koji uključuje skoro vse grane športa u telovežbačkom smislu.
Mi smo ali odlučno protiv svakog preteranog i jednostranog gajenja bilo kakve granc športa, naročito pak pro* tiv onih, koje u prvom redu gaje su* rt>vost, a to je nogomet, koji obično školska omladina u svom slobodnom vremenu gaji bez ikakvog stručnog nadzora. Mi smo gledajuči sa stano* višta narodnog zdiavlja čak i protiv sportskih klubova, koji gaje bilo .kakvu granu športa bez stručnog nadzora, odnosno vodstva kvalifikovanog lica, jer takav klub nanosi zdravlju naroda više štete nego koristi. Tu ima тјпј; starstvo narodnog zdravlja zahvalno polje rada.
A ako pogledamo na stvar s na* cionalnog stanovišta, što vidimo. Vi* dimo na jednoj strani snažnu i zva* nično priznatu telesno vaspitnu orga* nizaciju Sokolstva, a na drugoj jedno more šieušnih sportskih klubova i klu* biča, koji se gube u svojoj šičušnosti i rasccpkanosti. Zar nije upravo luksus za naš narod i gubitak silnih narodnih
Sokolski pozdrav Jugoslaviji.
Bračo! Sestre!
S odlučnim gestom državnika i vernog sina naroda naš je kralj Aiek* sandar 1. zakonom od 3. oktobra o. g, presekao sve tradicije, uklonio vidlji* ve znakove naše plemenske rascepka* nosti, srušio granice lokalnog patrio* tizma i dao našoj državi jedino joj pripadajuče, u domačem i stranom svetu več udomačeno ime — Jugosla* vija.
Korenje našeg nacionalnog života i gradanske svesti, raspleteno po čita* voj državi, poteralo je svoje zdrave snage u jedno široko razapeto i raz* granano drvo, koje se odsad dalje širi iz jedjiog te istog plodnog tla po ce= lom pgdručju, koje obitavaju slobodni Jugosloveni.
Težnja jugoslovenskog Sokolstva, kojemu smo položili temelje na Vi* dovdanskom Saboru g. 1919. u Novom Sadu, dobila je nakon deset godina našeg napornog konstruktivnog na* cionalnog i državnog dela potpunu za* dovoljštinu vladarevim aktom, kad je iz naziva države palo službeno razii* kovanje sinova i kčeri jednoga naro* da, da je i na Najvišem mestu dobila telo i krv naša osnovna ujedinjavajuča ideja: jedan narod — jedna država — jedno Sokolstvo!
Došlo je, što je moralo doči, jer po zakonu evolucije narodovih eti* čkih moralnih i materijalnih snaga, po zakonu prirodnog razvitka i nezadrži* vog napretka sazrije plod plemenitog i idealnog nastojanja širokih masa u
onom trenutku, kad je sila največa i kad se sliju poklici pojedinaca u je* dan sam groViovit izraz patriotizma i domovinske ljuba vi:	Živela	Jugosla*
vija!
Logička posledica te činjenice mora biti sada Slobodan put našeg ne* smetanog napredovanja u smeru sves* nog stupanja napred i gore k visokim ciljevima usavršavanja, koji su poluga i kažiput našem sokoiskom pozitiv* no stvarajučem životu! Sve čemo za* preke uklanjati s istom idealnom ustrajnošču i odlučnošču, kojom smo i dosada odbijali od sebe klevete i sumničenja podlih duša i ncuredenih, maglovitih i nestalnih karaktera. Slo* mi, preskoči, pregazi! žrtava, koje bi polagali za ljubav mračnih sila, podlim bundžijama ili slugama tudine — ne sme više biti medu nama! Svojemu narodu želimo biti najača potpora u svim njegovim težnjama, želimo biti izraz njegove snage i njegove svesti. A za svoje delo želimo slobodu!
Tako stupamo u životu napred, a naglašujemo odlučnu volju, da do* bijemo u smislu zaključaka svog II. sa* bora upliv na sve javne poslove svoje države, kod čijeg osnivanja su poma* gala naša najbolja brača svojom kr vi ju.
U jasnoj svesti svoje snage i svog velikog poslanstva naš pozdrav svoj brači i setrama.
Živeo kralj Jugoslovena! Živela Jugoslavija! Živelo Sokolstvo!
Zdravo!
Ljubljana, 4. oktobra 1929.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.	Dr.	Riko	Fuv,	tajnik.
JOSIP SMERTNIK (Celje):
Proste vežbe za Beograd.
»Ku predu, zpatky ni krok!«
Kad sam se vračao vozom sa V. svesokolskog sleta u Pragu g. 1907., dobio sam slučajno za suputnika jed* nog od prvih voda nemačkog turner* skog saveza, koji si je incognito ogle* dao sokolski slct u Pragu. Upoznali smo se i razgovarali kao stručnjaei o dobivenim utiseima na svesokolskom sletu. Na moje pitanje, što se mu je najviše svidalo, odgovorio mi je: »Proste vežbe. Divim sc Česima, oda* kle uzimaju toliko energije za tako teške vežbe. Znam kao stručnjak, da je treba marljivo vežbati takve vežbe najmanje godinu dana, ako se hoče nastupiti u takvom broju i s takvom savršenošču.« Rekao sam mu, da su Cesi vežbali proste vežbe dve godinc za svoj slct i da tako uvek rade. Od* govorio mi je: »Vidite mi Nemci ne* mamo te energije ni toliko požrtvov* nosti, u tomu se upravo divim Česi* ma.« Nišam mu prikrivao, da me je taj odgovor iznenadio. To je bilo pre 22 godine. A koliko su brača. (lesi medutim napredovali s ustrajnim i ne* umornim delom.
Na ovaj razgovor sečam se često, a naročito sada, kad se spremamo mi jugoslovenski Sokoli za II. jugosloven* ski svesokolski slet u Beogradu god. 1930. Na sednici zbora župskih načel* nika 15. decembra 1928 bilo je zaklju* eeno, da čemo nastupiti u Beogradu s dr. Murnikovim prostim vežbama. Za* ključak učinjcn, mora biti proveden.
Dr. Murnikovc proste vežbe lepe su, izvadane u masi slikovite su, a za pojedinca^ i fiziološki izdašne. S nji* ma smo si postavili visok, ali lep i ko* ristan cilj, vredan plemenitog truda. Potrebno je doista dovoljno volje za uvežbanje velikog mnoštva vežbača kod nas, gde imamo još dosta mla* dih i novih društava. Ipak ali vežbe takoder i za njih nisu preteške, i ona ih mogu u ne predugom vremenu svla* dati —. uz pravu sokolsku volju. Ustrajno i sistematsko napinjanje si* la važi ovde, kao svuda, gde hočeš po* stiči nešto, što ne doleti kao pečen
golub u usta. A buduči pečeni golubi ne lete po zraku ima i u životu dosta eiljeva, gde treba ustrajno i sistemat* ski napinjati sile. Sokolska vežbaoni* ea pak neka nam bude škola za život. Ovde treba da si prisvojimo ustraj* r.ost i čvrstu volju. Sto je u stanju uči* niti volja, zna svaki vežbač. Vežbu, koja mu nije uspela kod prvog poku* sa, a koja je moguče danas zanj još preteška, sigurno če izvesti; ako ima čvrstu volju za metodičko vežbanje. Prednjak mora često bodriti malo* dušne i potaknuti im mora volju. S ustrajnim vežbanjem postaje čak i nekadašnjem malodušnom čoveku v o*
1 j a č e 1 i č n a. Sam nežna odakle i kada je dobio energij u. Mi znamo, da je volja središnja sila, tako reči bitna osnova karaktera. Bez volje ne možemo zamisliti o d 1 u čn o s t i, muževnosti, us trajnosti. Bez volje nema samozataje, bez volje uop* šte nema gibanja — bez volje je mrt* vilo —• smrt. »Nama pak, koji smo pred drugima pozvani, očuvati narod svoj kod one svestrane čilosti, koja ne dopušta, da bi narodi izumrli«, ka* ko kaže Tyrš, nama je pre svega treba krepiti volj u. Držim, da nema bolje škole' za jačanje volje, nego što su vežbe, koje zahtevaju nešto dela i tru* tla. U torne vidim i spoznajem bit na* šeg sokolskog vaspitanja. Jer ne mo* gu si misliti čoveka, koji bi stekao u vežbaoniei čeličnu volju, da bi u svom privatnom životu bio bez nje. Da ne bi upotrcbljavao to največe blago u svom zvanju, kod svojih študija ili gde god bilo i to svuda na najbolji na* čin. U tome leži bit moralnog vaspita* nja sokolskog, koje je moguče postiči samo ustraj nom telovežbom. Ko dakle tvrdi, da ovaj ili onaj vrši u Sokolu propagandu za telovežbu — a premalo za moralno vaspitanje, tome ja odgo* varam, da učini onaj, koji oduševlja* va naše članstvo za telovežbu i dovodi uvek i uvek novih članova vežbača i
vežbačica više za moralno vaspitanje članstva, nego ako bi svaki dan govo* rio deset oduševljcnih govora i napi*
- - ’ -
ШШ*
Si 'ШШШШ
Nastep starije braće k prostim vežbama na pokrajinskom sletu ČOS u Plznju g. 1929.
MILAN TEODORO Vit: (Novi Sad), načelnik župe Svetozara Miletiča:
Starijoj brad!
Priprcme za II. jugoslovenski sve* sokolski slet g. 1930. u toku su. Ovim sletom treba Jugoslovensko Sokolstvo, da pokaže svoju lepotu, veličinu, sna* gu i spremu. Pa da bi sve ovo pred kulturnim svetom mogli dokazati, dužnost nam je svima, da svim silama našim porodimo, da ovaj slet bude jedna velika manifestacija i sjajna po* beda Sokolske Misli u svima pravcima i u svakom pogledu.
Na ovom sletu moramo dostoj* no istupiti u propisanim vežbama sa svima kategorijama naših vežbača i vežbačica, koje u pojedinim svojim vežbama, treba da budu odlično spremne i izvežbane.
No ne samo sa redovnim član* stvom, naraštajem i decom, več i sa starijom bračom — kojih broj ne sme da zaostane iza ostalih kategorija — moramo u vežbanju istupiti na ovom sletu i time dokazati, da kod nas svako od najmladeg pa do najstarijeg radi i vežba; jer nije dosta samo sc nazvati Sokolom, več je potrebno, da se kao takovi bez razlike na starost, marljivo spremamo za slet, pošto nam to i sama dužnost nalaže.
Kod nekih društava uvedena su odeljenja za vežbanje starije brače, ali broj ovih je za sada malen; s toga svako naše društvo, treba da ima takvo odeljenje vežbača, koji ne samo obzirom na ovaj slet, več i inače tre* ba stalno da vežbaju i time dokažu, da su zaista Sokoli. Ali ne samo zbog
ovog, več i samog primera radi mladi* ma, potrebno je, da starija brača vež* baju, te da i tim načinom dadu što ve* čeg podstreka mladima i uliju im što više ljubavi i volje za rad, jer bez rada i vežbanja nema ni Sokolstva.
Ugledajmo se na našu braču Čehe, koji su na poslednjim svojim sleto* vima, sa ogromnim brojem vežbača starije brače, u svojim posebnim vež* bama istupali i time dokazali, da se kod njih sokolski misli i radi i da So* kolstvo nije samo prazna reč. Pa ako i u nas ima iskrene ljubavi za sokol* sku stvar i ako hočemo da dokažemo, da se i kod nas isto tako misli, onda smo dužni bar mi stariji, svojim ra* dom to da i posvedočimo.
Za stariju braču za ovaj slet pro* pisane su vežbe palieom, koje vežbe nisu teške i lako če ih moči i najsla* biji vežbač naučiti, ako stalno bude pohadao časove vežbanja, jer vreme* na za to do sleta ima dosta. Ako svi budemo svesni toga, da nam je to i dužnost, onda če naši redovi na sletu biti brojni i gusti, čime čemo znatno doprineti, da ovaj naš slet što sjajnije i veličanstvenije uspe i ispadne.
Zato bračo, stariji vežbači, apelu* j uči na vas i na vašu sokolsku svest, pohrlite svi do jednog u naše sokolske redove, vežbajte i spremajte se za ovaj naš veliki slet i doprinesite sve žrtve, da ovo naše delo bude sa uspe* hom izvedeno i dovršeno.
Bračo, svi na posao i istrajan rad!
energija ova značajna slovenska ras* cepkanost u radu na pridizanju teles* ne kulture jugoslovenskog naroda. Pro* mislite, jer Sokolstvo je danas več to* Hko snažno, da može potpuno samo sebe zadovoljiti u svim granama telo* vežbe i športa, te če vas jednostavno
pregaziti i oduzeti vam budučnost. Ali ono to zasada još ne želi, a ni neče učiniti več vas poziva na jedinstvo i u svoje redove na složan rad za te* lesno, duševno i čudoredno pridizanje snaga našeg dobrog naroda. A drža* va — ona če nam biti zahvalna.
sao čitave gomile knjiga o sokoiskom moralu.
Ako čitaš sokolske članke, vrlo često vidiš pisca zaključiti s usklikom »napred, samo napred i uvek samo na* pred!« Tako je pravo. Napred, a ne natrag! Sada doživljamo nešto, što mi je potisnulo pero u ruku. Oni, koji se najviše udaraju u prsa, da su štovaoci Tyrša, da oponašaju Čehe — oni kliču ne napred, nego natrag! Dr. Murniko* ve proste vežbe su im preteške i Bog zna što još. Ta s nasladom su izve* štavali u javnosti, da na tom i tom javnom nastupu vežbe nisu uspele, ili pak da je radi »netečnosti« vežbi na* stupilo s njima samo 16 vežbača. Pred* baeujem im, da siju malodušnost, ume* sto, da bi bodrili malodušne i potieali im potrebnu volju. Svak, kogod piše ili govori protiv tih vežbi, koje je od* redio zbor župskih načelnika, svesno ili nesvesno sabotira II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu. Zato se mora to delovanje odmah svršiti. Jer se samo tamo, gde je jedinstvena vo* lja i disciplina, postizavaju veliki uspe* si. Demokratična organizacija smo i zaključci večine moraju biti merodav* ni svuda i uvek za sve — Sokole.
Neprijatno bio sam dirnut, kad sam saznao, da je odredila Ljubljan* ska župa za svoj župski slct uz beo* gradske vežbe još i naročite župske proste vežbe. Mislio sam, žele pokazati »masu« vežbača s lahkim vežbama, ko* je nauči ta uboga »masa« odmah preko noči, a zatim kad je učinila svoju duž* nost na sletu, nestane iz vežbaonice. Kamo bi to vodilo? Koliko bi bilo ovakvo delo vredno, ako naučiš na br* zu ruku za nastup lake proste vežbe
članove, koji inače ne zalaze redovno k telovežbi. Slutio sam, da če radi dvojnih prostih vežbi trpiti discipli* na. Rekao sam svoje misli župskom načelniku br. Vidmaru, koji mi je ob* jasnio, da sledi s lakim prostim vežba* ma tu svrhu, da s njima osvoji vežba* če za beogradske vežbe te mi je iz* razio svoje uverenje, da če svi vežba* či, koji su nastupili sa župskim vežba* ma nastupiti naredne godinc s beo* gradskim vežbama na sletu u Beogra* du. O toj dobroj volji i nameri br. župskog načelnika podnipošto ne dvo* jim. Bojim se ali, da mu to neče lako poči za rukom, ako se prilike u Ljub* ljani temeljito ne promene. Suviše je huckanja u Ljubljani protiv beograd* skih vežbi, što otežava svako dobro nastojanje. Župski slet na Viču bio je verna slika prilika u ljubljanskim društvima. Ljubljanska župa je nastu* pila tako brojno kao što več dugo ni* je, iako taj broj za Ljubljansku župu još ne zadovoljava. Iz izveštaja zna* mo, da je župski slet u tehničkom pogledu dobro uspeo. A u pogledu so* kolske discipline, ne možemo ga pri* miti kao uzor. Društvo.— Tabor nije sarađivalo kod beogradskih vežbi, a društvo — Narodni dom, nije sarađi* valo kod župskih, ili pak u tako ne* znatnom broju, da je toliko kao ni* šta. Gde je disciplina? Zbor župskih načelnika je zaključio, da moraju na* stupati župe ove godine s beograd* j skim prostim vežbama kao za predpri* premu za slet i tomu zaključku bi sc morala pokoriti sva društva. Posebne župske vežbe sigurno je morao zaklju* čiti zbor društvenih načelnika Ljub* ljanskc župe — prema tome zaključku.
morala bi župske vežbe isto tako' vež* bati sva društva sa svim Vežbačima.1 Ako sc to ■ nijc dogodilo i ako koje društvo nijc izvršavalo oba spomenuta zaključka, grešilo je protiv sokolske discipline. Društvo Sokol I na Taboru imalo je pre dve godine za pokrajinski slct dobro pripremljenih 56 vežbača, a ove godine ih je na društvenoj javnoj vežbi nastupilo s istim vežbama 16 vežbača, a na župskom sletu ni sa to* liko ne. Zar da tko veruje, da to dru* štvo tako rapidno nazaduje? Uzrok le* ži drugdc. Vodeči funkcioneri delu ju protiv beogradskih vežbi a s time de*-luju i protiv zaključka zbora župskih načelnika. Ramo bi to dovelo, ako bi si svako društvo u Savezu dozvolilo ova* kve ekstratpre kao Tabor, jer ako bi to bilo Taboru dopušteno, moglo bi si svako društvo izmisliti svoju eks* traturu. Nastao bi lep Babilon iz so* kolske organizacije. Jesu li mogučc takva Tyršcva načela? To su pre na* čela onih, koji kažu: »Ne gledaj Sto radim, več veruj što propoveđam.«
Isti' dan kao na Viču održan je i župski slct Celjske župe u Trbovlju. Celjska župa je nastupila ove godine sa 156 vežbača s beogradskim prostim vežbama, prošle godine pak sa skop* Ijanskim sa 126 vežbača. U Trbov*
1 ju su nastupila društva Petrovče i Št. Pavel, koja nemaju ni vežbaonice te vežbaju samo u slobodi, kad je za to vreme prikladno, svako društvo sa 14 vežbača — seljaka. Slet Celjske sokol* ske župe je zaslugom br. Kramara iz Celja — filmski snimljen. Doprinct je nehotice tako reči dokaz za večnu uspomerru, kako dobro su bile izvada* ne beogradske vežbe i kako su lepe.
Sokolsko društvo u Celju je na svom društvenom javnom nastupu 20. septembra o. g. nastupilo s beograd* skim vežbama sa 73 vežbača, medu kojima je bilo više starije brače od 40 do 50 godina, dobra polovina čla* nova vežbača pripada radničkim slo* jevima. Taj primer navadam radi to* ga, da se neče reči, što je u Celju iz* vedivo, u Ljubljani je neizvedivo, što je kod nas na selu u Petrovčama, u Št. Pavlu kod Prebolda i u Št. Petru u Savinjski dolini izvedivo, drugde na selu nije izvedivo. Gde je dobra volja i disciplina je izvedivo, a gde je ne* ma — je neizvedivo.
Ne da bi se - pozivao na svoje stručno znanje, držim, da si smijem prisvojiti pravo, suditi o beogradskim prostim vežbama pre svega radi toga, jer sam ih vežbao u odeljenju starije brače. Vežbam u vrsti starijih, medu kojima ima najviše takvih, koji su po* čeli tek nedavno vežbati, uvidevši ve* liku korist telovežbe za njihovo zdrav* lje. A ovde sam imao najbolju priliku promatrati, jesu li beogradske proste vežbe uistinu preteške. Čitavo naše odeljcnje starije brače, koje broji 20 članova, naučilo se vežbe i svi koji ni* su bili nužno sprečeni nastupili su s njima na župskom sletu u Trbovlju i na društvenom javnom nastupu. Nuz* gred spominjem, da je kod Ccljskog Sokola obavezno za svakog vežbača, da nastupi s propisanim prostim vež* bama na godinu jedanput kod društve* nog i jedanput kod župskog sleta. Me* đu nama starijom bračom vladalo je pravo oduševljcnje za beogradske vež* be te se je čitava vrsta veselila, kad nas je iza vežbe na spravama vežbao naš prednjak beogradske proste vežbe. Za nas je bio to veliki užitak, što jed* noglasno potvrduje čitavo naše stari* je odeljenje. Iza vrlo uspelog poslcd* njeg društvenog nastupa reklo mi je
1 Napomena uredništva: Taj zaključak nije doneo zbor društve* nih načelnika. — Pravilan i obavezan zaključak je postojao dakle samo za beogradske proste vežbe.
više naše brače: »Danas nas je bilo 73, dogodine mora nas biti najmanje 100.«
Ko živi u takvoj, čistoj sokolskoj okolini, kao što imam sreču ja, taj ne može razumeti, kako se mogu beograd* ske vežbe proglašivati za preteške, ne* tečne, nelepe, ženske i Bog zna kakve još. Ako upoređujem ove vežbe s vež* bama za naraštaj od br. Mačusa, su* dim, da su naraštajske vežbe po sa* stavu i po ritmu, ako ne teže, a ono sigurno ne lakše od članskih vežbi. Ako odobravamo za naraštaj takvu vi* sinu vežbi — zar da onda članstvo na* stupi pred našim narodom i preti ino* strancima, koji če doči na slet u Beo* grad, s vežbama, koje bi bile u naj* boljem slu&aju primerne za decu?
Bračo! Kuku na srce! Ozdravite več ipak jednom prilike u Ljubljani! Dosta nam je toga. Deset godina tlo* lazi uvek od jedne te iste Strane sum* ničenje i optuživanje sati ovog, sati onog odličnog člana starešinstva Save* veza. Odmah iza prevrata jedni te isti su otvorili križu, uzastopce su zahteva* li glave dr. Murnika, tir. Ravniharja, dr. K. Fuxa, Gangla i sada opet tir. Murnika.
Proste vežbe samo su izlika u toj igri. Akt) ne bi našli prostih vežbi, tražili bi kakvu tlrugu. Svoj cilj žele postiči pa stajalo što mu drago. Ne*, uspeh 11. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Beogradu g. 1930 — išao bi u njihov kalkil.
Ali neče im poči za rukom! Mno* go besplodnog dela smo več izvršili u toku otl deset godina radi kriza, koje su stvarali, tla smo članstvu tlokazali neosnovanost njihovog delovanja. Tvr* tlim, tla bi bilo naše Sokolstvo več na mnogo višem stepenu razvitka, kad ne bi imalo nepotrebnih smetnji uvek otl jedne te iste strane. Češče sam več promatrao, kako se neosnovano stva* ra neraspoloženje protiv jednog ili drugog člana starešinstva Saveza, na* ročito pak protiv Saveznog načelnika te sam si kod toga mislio, kako nciz* merno velika je njihova ljubav za so* kolsku stvar i kako duboko je nacio* nalno čuvstvo našeg brata Saveznog načelnika i drugih, da im još nisu zga* tlili delovanja za Sokolstvo.
Ko se postavlja neprestano kroz deset godina u pozu velikog sokolskog inkvizitora, sije u srca sokolske omla* dine, u duše svoga članstva nepovc* renje i nebratsko raspoloženje spram odgovornih sokolskih radenika i funk* eionera.
U tako stvorenoj okolini se ne uzgajaju dobri Sokoli — kojima je ec* lina više nego društvo, nego inkvizi* torčiči, kojima smrdi sve, za što ka* že njihov majstor, -da ne miriši. I evo ti dva sveta. Čudo je, tla takvom maj* štoru u toku od deset godina njego* vog delovanja nijc pošlo za rukom stvoriti još i više svetova.
Vrlo rado se slažem s predlogom »da je treba isčupati zlo s korenjem . . .« I ja sam za takvo delo te predla* žem: »Isčupajte iz svojih srdaca mrž« nju i neprijateljstvo i naselite u njih ljubav, bratstvo i plemenštinu, pa če smesta biti uklonjeno zlo s korenjem. 1 naša sokolska stvar če napredovati, a celokupno jugoslovensko Sokolstvo imače na lepom primeru Ljubljane ogromne koristi. A u Beogradu čemo slaviti triumfe bratstva i sloge, triumfe pobedc plemcnitog dela s prostim vež* bama vrednog našeg Saveznog načelni* ka br. dr. Murnika.
Ko je Soko, taj hoče. Ko hoče, postigne!
Koncerat pevačkog zbora sokolskih župa Moravsko-šleske i Tješinske u Mariboru i Ljubljani.
U utorak 8. oktobra o. g. došlo je u našu državu 50 čehoslovačkih So* kola pevača, koji su udruženi u »So* kolske pčveckč sdruženi župy Morav* sko slezskč a Tešinske Jana Čapka«
gde su ih tločekali predstavnici Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza i Glazbe* ne Matice. Večcrnji koncerat na koje* mu je zbor pokazao svoje umječe i gla* sovni materijal pod vodstvom svog čuvstvenog zborovode br. Hradina, bio je nažalost slabo posečen, čemu je do* nckle krivo nevremc, koje je toga 'da* na vladalo u Ljubljani, a naročito plju* sak pre početka koncerta mnogima je onemogučio dolazak. Odnošaj izmedu
Glazbena Matica krasan venac sa tra* kom, a Jugoslovenski Sokolski Savez dao im je za uspomenu na boravak u Jugoslaviji ukusan simbolički srebreni lovor venac, na čijim listovima su bila urezana imena sviju naših sokolskih župa. Venac predao je uz kratak na* govor podstarosta JSS br. Kajzclj.
Iza koncerta priredena je zajed* nička večera, na kojoj su pali vatreni slovenski govori i s naše i njihove stra* ne. Zbor čemo zadržati u vrlo lepoj uspomeni.
Sednica sokolskih redaktora ČOS.
Sokolsko pevačko udruženje župa Moravsko -šleske i Tješinske.
u Moravskoj Ostravi s namerom, da prirede koncerte u Mariboru i Ljub* ljani. — Na državnoj graniei u St. liju izašli su im u susret i pozdravili su ih predstavnici naše Mariborske sokol* ske župe i to starosta župe br. dr. M. Kovačič i tajnik župe br. prof. Struna, Srdačan i lep doček spremljen im je u Mariboru na staniei, gde ih je u ime mariborske sokolske župe, Jugoslovcn* sko-čehoslovačke lige, Glazbene Mati* ee i českog kluba pozdravio bivši sta* rosta te župe br. prof. dr. Pivko, čiji
zbora i slušalaca bio je bratski i sokol* ski. Oduševljcnje postiglo je kod ne* kih teških kompozicija svoju kulmina* ciju. Na koncertu poklonila im je
U subotu i nedelju 5. i 6. oktobra održana je^ u Pragu sednica sokolskih urednika < 'OS na kojoj je uzelo uče* šča 45 urednika župskih sokolskih ves* nika, 6 urednika raznih časopisa, koje izdaje ČOS u vlastitoj nakladi, zatim 6 urednika sokolskih rubrika u dnevnim časopisima, nekoliko članova pred* sedništva i prosvetnog odbora ČOS i nekoliko urednika društvenih sokol* skih vesnika. Za Jugoslovenski Sokol* ski Savez bio je" prisutan glavni ured* nik »Sokolskog Glasnika«, koji je bio vrlo srdačno primljen i pozdravljen. O samom sastanku, brojnim referati* ma i zaključcima obavestičemo vas op* širnije u narednom broju posebnim člankom, kojom priiikom čemo doneti u prevodu i referat br. J. Truhlara, ko* ji nam je ljubazno ustupio svoj izve* štaj održan na toj sednici o »Odnošaju sokolskih redaktora k sokolskoj or* ganizaciji i pitanje njihove nezavis* nosti.«
Jakost sokolske štampe ČOS je sledeča: 50 raznih župskih vesnika, koji izlaze mesečno, Vestnik sokolsky izlazi u 50.000 primeraka sedmično, dva samostalna lista za omladinu, tri mesečna odbornička priloga i tri neza* visna lista. Konačno je još i sokolski obiteljski ilustrovani tednik Jas.
MJERĆIN NOVAK — NJEHORNJSKI:
Vitezovi.
Gatka.
Spremajmo se za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
Srebreni venac JSS.
pozdravni govor je brojno Sokolstvo i gradanstvo popratilo udušcvljenim Zdravo! Za zbor Sokola zahvalio se je podstarosta župe i starosta zbora br. Jaroniir Pinkas, a zbor je zapevao složno i gromko prekrasnu koračnieu »Pojmo pesmu jedinstvu i snazi Ju* goslavjanskoj«.
Koncerat, koji je održan istu ve* čer u unionskoj dvorani bio je van* redno posečen, a i uspeh je bio takav.
9.	oktobra prepodne ogledali su si ma* riborske znamenitosti i vinarsku školu, a -popodne krenuli su za Ljubljanu,
Pod modrim gorama dremala je zemlja, mila i lepa kao Božji vrt. Mio je mir vladao blagoslovljenim njivama, cvetnim gajevima i sjajnim jezerima one zemlje.
Izdizahu se kojekuda nad tihim sc* Uma krasni dvori zemaljskih vitezova. SjnjiU su se po ravnici beložutim ziilo* vima, i smaragdnim krovovima grad* skih tornjiča.
Srečni je seljak mirno težio zem*
1 j u a i iz tihih sela .odzvanjalo je ras* kalašeno podvikivanje vesele dece. Vi* teški su plemiči branili zelenim mačem svetu zemlju otadžbine.
U tamnim šumama i črnim blatima na zapadu prebivala gadna je aždaja. Imala je sedam strašnih glava sa se* dam zubatih gubica, koje su požudno žderale sve, što su mogle nači. Imala je užaren dah, kojim je popalila kao vatrom travu, eveče, drveče, šume i njive.	•
Davno več nagrda vrzala se po metlama, hlepila je za bogastvom zem* lje, ipak se je ali plašila oštrog oružja plemenitih vitezova.
Vreme prolazi — vitezovi gadnu su medu sobom zavadili kavgu. Pre* pirali su se o torne, koji je medu nji* ma najsilniji, najslavniji, tla zapoveda kao njihov voda. A iz kavge porodila se mržnja i bratoubistvo. Otvorcne i nezaštičene bile su granice svete otadž* bine.
Iz šuma i blata sa zapada prikra* la gadna se aždaja, došuljala se je
preko metle, pustošeči navaljivala je u zemlju, koja je bila bez zaštite. Žde* rala je požudnim gubicama kuče i se* la, dvorove i domove, gradove i dvor*
Br. Mčrćin Nowak — Njechorjiski, lužičko-srpski umetnik, pesnik, publicista i odlični sokolski radenik, koji če ovog i narednog meseca izložiti svoje radove u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak 2.)
Sedimo pred kučom, pijemo mle* ko i griskamo kruh s maslacem i iz* vrsnom domačom šunkom. Roditelje vanredno veseli, da vide dva mlada brata iz »južne Srbije«, kako nazivaju lužičko*srpski seljaei Jugoslaviju. Raz* govaramo se, svaki govori na svom jeziku i razumemo se potpuno. Pričaju mi, tla su bili u Wajicama (nem. Wa* vitz), susednom selu, za vreme svet* skog rata srpski zarobljenici. Medu njima su bili i Šiboj Stojkovič i nje* gov sin Obrad, koji su cesto dolazili k Kerkovima. Polagano su se kod njih potpuno udomačili i uzljubili su se kao rodena brača. Ni reči nisu znali ne* mački, a razumeli su se, katl su govo* rili svaki na svom jeziku. Malo pre svršetka rata je otac Šiboj opasno obolio i umro je u budyšinskoj bol* nici. Njegov grob marljivo njeguju Kcrkovi. Obrad se je vratio u slobod* nu Jugoslaviju, gde ima negde u Srbiji gospodarstvo. Rado bi dobili vezu s njime, ali kako, kad je u Srbiji toliko Stojkoviča. Pokazali su mi i Šibojevu sliku, koju brižljivo čuvaju. Pravi Sr* bijanac je, u vojničkoj uniformi sa šajkačom.	*
Srdačno se oprostismo od gosto* ljubive obitelji te se uputismo kroz
Sestra Marša Kerkec u evangeljskoj na-rodnoj nošnji iz okoline Budyšina.
gradski park spram Pomoraca. U par* ku, izmedu krasnih nasada nalaze se
ogromni kipovi Siegfrieda, Krimhilda i drugih junaka iz Nibelunga. Nijc isključeno, da če se medu Ncmcima nači znanstvenik, koji če na temelju ovih kipova konstatirati, da je to sta* ra germanska zemlja. Kažem: »Nije isključeno«, jer su se izmedu Ncmaca več našli ljudi, koji su »znanstveno« dokazivali, da LužiČki Srbi nisu ni* kakvi Sloveni, nego samo »ein wen* tlisch sprechender deutseher Volks* stamm«. Od parka, preko potoka, na samoči, nalazi se zelenilom obrasla kuća. U njoj' je bilo ono zloglasno germanizatorsko dečje zabavište, u kojem su morala deca, još pre dve godine, za svaku izgovorenu sloven* sku reč platiti deset pfeniga kazne. To ali nijc osamljen slučaj. Na svom dalj* njem putovanju saznao sam za više tijkvih.
Sa br. Wjelom uporedivali smo naš jezik sa lužičko*srpskim i utvrdili, da je lužičko*srpski jezik mnogo slič* niji slovenskom, nego srpskohrvat* skom jeziku. Pre svega upotrebljavaju Lužički Srbi konsekventno dvojinu. A imaju takoder još i aorist i zvalnik, što smo Slovenci več izgubili. Mnogo reči, naročito za pojave u prirodi, upotrebljavaju samo u deminutivu, kao n. pr. slončko, mčsačk, deščik itd. I prijatelj Joža bio je u upravo Živah* nom razgovoru sa gospodom Wjelo* vom, tako da nam je vreme vrlo brzo prošlo te nismo ni opazili, kad smo stigli u Pomorce na stanicu. Dogovo*
rismo se, da čemo načiniti drugi dan popodne zajednički izlet na Čornoboh (583 m), najvišu gpru u Lužici. Kratko
Zabavište za decu u Droždžiju br. 41 b, u kojem su morala lužičko-srpska deca za svaku srpsku rec platiti 10 pfeniga (Din 1'40) kazne.
se oprostismo i u tome več je stigao voz, koji nas je odvezao u Budyšin.
U Budyšinu kao kulturnom sre* dištu Lužičkih Srba boravi više izra* žitih lužičko*srpskih predstavnika, koji ali več više ili manje spadaju u isto* riju. Oni su delovali u prijašnjim vre* menima, u današnje doba sc ali nisu mogli uživeti. Narod ih je ostavio i danas su to vojskovode bez vojske. Jedinc iznimke su stari, a još uvek mladenački idealni glavni urednik »Serbskih Novyn«, Marko Smoler i po* znati slavista dr. Arnošt Muka.
U popisu osoba, koje treba da posetim, nalazi se i njegov naslov. Za« to zaključismo s prijateljem Jožom, da čemo najprc posetiti dr. Muku kao najodličnijeg predstavnika Lužičkih
Srba.	..
Stanuje u prizemlju lepo vile u Wilhelmstrassc, gde se najavismo oko deset sati. Primila nas je njegova su* pruga, ljubezna Čehinja i odmah od* vela u radnu sobu svoga moža.
Slavni učenjak sedi za pisačim stolom, krcat knjigama, samim svojim delima, i piše neku raspravu za ovo* godišnji »Časopis Mačice Serbske«. ‘Predstavimo se slovenski i kažemo, da smo iz Jugoslavije. Veselo nas po* zove, da sednemo za stol u sredini sobe i u lepoj češčini odmah je dodao: »Dakle iz Jugoslavije? Da, da, vi ste več slobodni, a mi Lužički Srbi jos nismo ...«
cc, žderala je i krasne ,dvore zemalj* skih vitezova. Popalila je ognjenim dahom travu, cveče, drveče i ilrmovc, polja i ii se ve. Zemlja je odjekivala jaukom jadnih ljudi. A zemaljski vite* zovi uporno su ostajali kod svoje ruž* ne kavge. Kati je ervenim plamenom goreo dvor jednoga izmedu vitezova, ostali radovali su sc njegovom zlu.
A aždaja žderala je dalje, palila, pustošila, uništavala i mučila je dalje jadan narod mnogo vekova.
Još nije bilo do.sta te tuge i ne« volje! Gojna je aždaja kotila svake godine sedam mladih aždaja, koje su se razišle zemljom, da budu u pomoč svojoj roditeljici. I tako jc rasla ne* volja mučenog naroda.
Tada se podigao izmedu zemalj* skih vitezova plemeniti junak, kojemu je bilo žao mučenog naroda i jadne zemlje Sazvao je hrabre vitezove, go vorio im je opominjuči ih, strogo ih <k o reči radi njihove ružne kavge. mu >tojao je, da pobudi u njima svetu vatru bratske ljuba vi i sloge, da ih ohrabri za svetu borbu protiv strašne grdosije i njezine grozne pratnjc.
Vitezi su slušali, te se porazgovo* riše ...
Pred junaka stupio je uporan kav« gttdžija, rektivši bezočno: »Šta bludiš mladi.;u o bratskoj ljubavi, šta brbljaš o slozi? Ja za onog, koji me je u vre* dio, iako mi jc brat imam samo ostro oružje. Ncču da sc borim -protiv ažda jc, več ču se i dalje boriti protiv brata!«
A junak se tužno okrenu.
Pristupio je drugi i lakomost ja* vila se u očima njegovim. Reče: Lepo govoriš mladiču i rado bi h hteo slu* sati tvoje lepe reči. Ali ima tudi kralj, vrlo jak' i bogat, a stanuje u krasnom dvoru te kovano zlato i bogate zemlje poklanja onima, koji služc kod njega pod oružjem. A Sto možeš ti mladiču, nama ponuditi?«
Junak se okrenu s prezirom.
Javio se je trcei, nakindurcn žen« skar u svilenoj haljini, ta j reče: »Kod mene na dvoru ima mila ljuba, lepa kao ervena ruža u proleče. Ona je keerka tudeg kneza. Njcnoj nježnoj čudi dosaduje tvrdo zveekanje oružja, a ne može podneti ni krvavih mrlja na viteškoj haljini i svetloin oklopu. Morani jqj svirati u gusliee i pevati mile pesmice o ervenoj ljubavi i crve = nim ružama. Moram sipati zob lepim paunima u gradskom perivoju. Ne nmgu zato vojevati protiv neprijatelja otadžbinc!«
I od njega se okrenu mladi vitez, jer mu se zgadio.
Pristupio je četvrti, plašljiva k 11 kavica tc ruec z&brinutim glasom: »Ne bunite se protiv grozne i strašne ažda* je, da sc još više ne razljuti! Save tu* jem vam ovo: Svoje mačevc i ostra kopija baeitc u duboka jezera a svoje buzdovane, braduše i oklope baeitc u reke, a bareše, strclice i Inkove spalite tc bez oružja izaditc pred strašnu aždaju, možda ec vam sc smilovati radi vaše podložnosti i pokornosti, možda če se zadovoljiti dankom!«
Mladič se ljut okrenuo od ovog budalastog brbljavea i tužno pogledav* ši, turobno reče: »Jao, umro je pleme; niti duh u vitezovima naše zemlje, pro-pala jc stara viteška čast u grudima naših plemiča!«
Priskoči k njemu četa plemenitih junaka, povadili su mačeve i zakleli sc na uzdignuto oružje: »Još živi viteška čast naših dedova, još živi njihov vi* teški duh! Vodi nas u svetu borbu protiv okrutne aždaje!«
Vitezovi osedlaše svoje dobre konje i izjahaše podvikujuči u polje, da se bore protiv grozne aždaje. Ali uza* lud su bili boj. Predugo su več mačevi spavali u koricama, prejaka ipresnaž* na bila jc več grozna aždaja. Čvrsta su se kopija rascepala i lomila na ljuska*
vom telu aždaje, strclice su se odbi« jale a dobri mačevi bili su bez snage. Videči ovo, vitezovi su odustali od uzaludne borbe.
Zemljom odjekivao je jauk jadnih ljudi, koje jc mučila krvoločna pratnja grozne aždaje. Ali vitezovi svoj su za* datak poznavali, naskočili su grdosije, kad nisp mogli pogubiti njihovu straš* iiu roditeljku. Oštrim su ih mačevima sekli, teškim su topuzinama razbijali njihove gadne glave Strašno je ječalo smrtno hroptanjc skapavajučć zveradi a zemlja je sisala žedna crne krvi svo* jih mučitelja. A ostri mačevi i kopija vitezova šekla su dalje neumorno i krepko. Nisu zacelile duboke rane na čelima i grudima hrabrih boraca, nisu ih izvidali, jer nije bikT^vremena, da otpočinu vitezovi. Nije usahnula crna krv na svetlim mačevima, jer oružje je radilo bez prestanka.
A šta je s ostalim vitezovima?
Uporni kavgadžija nameštao je spletke, da satre svog ratujuecg brata, kojega jc mrzio kao pakao belo sunce,
Nakindureni ženskar sedeo jc na klupi pred svojoin nežnom gospodi* com. Pevao joj je, kčeri tudeg naroda, mile pesme o ervenim ružama, dok je na polju zveckalo lupanje oružja voju* juče brače.
kukavica sc sakrio u tamnici kod miševa i krastača, gde je bled kao du* var slušao viku i vrisak ljutc zveradi.
Lakomae boravio je daleko u tu* doj kraljevini na dvoru bogatog vla* daoea, koji ga je darežljivo obdarivao kovanim zlatom i bogatim blagom.
A aždaja dalje j c žderala sela i gradove, kotila je dalje svake godine sedam mladih aždaja.
Vitezovi sekli su bez prestanka!
Još uvek sekli, još uvek sc bore . . .
Napomena uredništva: Donosimo ovu kratku gatku onako, kako ju je naš lužičko*srpski brat Mjerčin Novak sam napisao na srpskohrvatskom jezi* ku, a u kojoj u pesničkom obliku i prenesenom smislu prikazuje ogromnu i očajnu borbu ovog vekovima užasno desetkovanog slovenskog narodiča.
Sodnica odbora JSS.
Svim bratskim župama.
Starešinstvo JSS saziva sednicu odbora JSS /a 2. novembra 1929 u 11 sati pre podne u 'Zagrebu u jjjostori* jama Sokolskog društva Zagreb I, Bo* govieeva ul. 7.
Dnevni red:
1. Izveštaj starešinstva JSS.
2. Izveštaj o pripremama za II. ju* goslovenski svesokolski slet u Beogra* du g. 1930.
3. Izveštaj gospodarskog odseka o proračunu za g. 1930.
4. Izveštaj o štampi JSS.
5. Mesto i dan XI. glavne skupšti* ne JSS.
0.	Predloži župa.
7.	Slučajnosti.
Glasom § 16, Savcznih pravila ša* i j c na sednicu odbora svaka župa JSS jednog delegata.
Zupe neka saopšte svoje delegate župi u Zagreb, da pripremi konačišta. Ujcdno saopštite svoje delegate i sta* rešinstvu JSS. IJpozoravamo, da čc bratska župa Zagreb proslaviti 3. no* vembra t. g.. desetogodišnjicu opstan* ka JSS pa neka se brača delegati pri* preme, da. ta j dan ostanu u Zagrebu. Svečane odore ponesite sobom!
Kadi važnosti diicvnog reda je bezuslovno potrebno, da učestvuju de* legati sviju župa.
Istog dana i u istim prostorijama sazvana jc sodnica zbora župskih na* Čolnika. Počctak u 8 sati.	—
Zdra vi i!
Ljubljana, 3. oktobra 1929. Strešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl,	Dr.	Riko	Fux,
starosta.	tajnik.
Zbor župskih načelnika.
Sodnica zbora župskih načelnika biče u subotu, 2. novembra 1929 u 8 sati u Zagrebu (prostorije Sokolskog društva Zftgreb I, Bogovičeva ul. 7).
Dne v n i r e d :
1. Izveštaj načelnika JSS.
2. Priprave za II. jugoslovenski svesokolski slct u Beogradu.
3. Mcdunarodna tofovežb. utak* miea u Luksemburgu g. 1930.
4. Pitanje izvršujučih i podupiru* čih članova.
5. Skijaštvo u Sokolstvu.
6. Slučajnosti.
Radi važnosti dnevnoga reda po* zivaju se sve župc, da pouzdano po* šalju svoje načelnike i Načelnice.
Načelništvo JSS
IZ ODSEKA ZA OZLEDNI FOND JSS.
Sokolsko društvo Novo mesto pri javilo je ozledu br. Vladimira Strnišo, kojemu se desila nesreča kod vežba* nja na spravama 8. augusta 1929. Ka* ko br. VI. Strniša nije prijavljen u sa* veznimi katastru a niti jc za njega
uplaocn osiguravajuči doprinos, to jc odsek za ozledni fond odbio prijavu s motivaeijom, da je osiguran samo onaj koji je od društva u redu kao član sokolske organizacije prijavljen za savezni katastar to je za njega upla* cena i premija.
Sokolsko društvo Novo mesto na* knadno objašnjava, da je bio br. VI. Strniša tek 18. juna t. g. provizorno primljen u društvo na pokus tc da čc ga društvo prijaviti savezu tek nakon izminuča šestmesečnog pokusnog roka.
Ovo stanovište bratskog Sokolskog društva u Novom mestu sasvim jc po* grešno i protivno ustanovama § 6 dru* štvenih pravila, glasom kojih jc provi* zorno na pokus primljen(a) brat (se* stra) član društva i sokolske organiza* eijc, koji prima na sebe sve dužnosti ali nema privremeno sva prava sokol* skog člana(*ice). § 7 odreduje dalje sa* svim tačno i jasno da je svaki član odmah kod prijave u društvo dužan da plati organizacijske doprinose za dru* štvo, župu, savez in ozledni fond JSS itd.
Unatoč toine da nema br. VI. Str* niša pravo na naknadu šteto, več jc Sokolsko društvo u Novom mestu duž* no nadoknaditi mu usled neizvršenja dužne prijavo time nastalu štetu, sta*
rešinstvo JSS jo zaključilo na sodnici dne 7. septembra 1929, da se bratu Strniši iznimno isplati polovina onog iznosa, koji bi mu u slučaju njegovog osiguranja kod Ozlednog fonda pripao, dok imadc drugu polovinu da snosi bratsko Sokolsko društvo Novo mesto. Toliko primera radi.
Zahvala ČOS — JSS.
Bratri a sestrv!
%
Prcdscdnictvo C cskoslovcnskč ob* cc sokolske dokuje Vam oo nejsrdoč* noji za Vaš tclegrafickv pozdrav k le* tošnim narozeninam Dr. Miroslava 1 yrše, ktery nas opravdu potešil a jest nam novym dukazem krasneho a upnmnčho bratrstvi obou našich Svazu.
S bratrskvm »Na zdar«
Prcdscdnictvo.
IZ UREDNIŠTVA
Današnji broj (20.) Sokolskog Glasnika zakasnio sc donckle radi pet* dnevnog boravka glavnog urednika u Pragu na scdnici novinara ČOS. — Radi obilja grade morale su izostati m ke vesti iz župa Maribor, Split, No* vo mesto itd. Zbog nedostatka pro* štora morali smo skratiti izveštaj o slctu Ljubljanske sokolske župe samo na opis župskih utakmiea, dok če opis povorko i slota ukrašen slikama sle* c i i t i u naredhom broju.
Nameštenje mogu dobiti.
Sokolski prednjači sposobni za sa* mostalno tehničko vodenje društva mogu dobiti nameštenje. U obzir do* laze strojari, bravari, tokari, sto'lari. Prednost imaju oženjeni. Molbe prima JSS, a u obzir čc uzeti samo one, koje čc imati preporuku društva.
H
ŽUPA BEOGRAD
0
OSVEČENJK TEMELJA SOKOL* SKOG DOMA L J BEOGRADU.
v Naša jugoslovcnska prestonica do* živela je u nodclju 6. oktobra o. g. vanredno slavijo:	osvcčcnjc	temelja
doma Sokolskog društva Beograd Ma* tioa. Ovo slavijo nije bilo samo obi* čan sokolski praznik, več pravi na* rodni praznik, na kojem je beograd* sko Sokolstvo zajodno sa Narodnom Odbranom proslavilo pohodu Jugo* slovenske Misli, koja jo dobila svoj konačni oblik rešenjem našeg uzviše* nog sokolskog brata Nj. Vol. kralja Aleksandra.
Oko 9 sati počelo se na Malom Kalimogdanu oko zastavo Narodno Odbrano skupljati mnoštvo naroda. Došla je i četa Sokola u odori sa dva barjaka i sokolskom glasbom. Skup* Ijcnim jo o značaju ovo manifestacijo održao kratak govor br. C o 1 o v i č, na što so jc formirala povorka, koja jc. kličuči jugoslovenskom kralju i Jugoslaviji, krenula preko Tcrazija i porod kraljcvskog dvora na Vračar ka velikoj gradovini budučeg Sokol* skog doma, č i j i su zidovi več stigli
do prvog sprata. Tu su več bili skup* ljcni mnogobrojni zvanični predstav* niei i mnogo Sokola. Nj. Vel. kralja zastupao jc pukovnik gl Z 1 a t a n o * v i č, a kraljcvsku vladu ministri g. Nikola Uzunovič i g. Boža Maksimo* vič. Prisutan jc bio i admiral br. Priča, dalje čehoslovački odpravnik poslova g. Vokač, guverner Narodno banke g. Bajloni i mnogo drugih uglednih lica
i zastupnika kulturno nacionalnih dru* štava. JSS zastupali su starosta br. E. Gangl, tajnik br. dr. Fux, načelnik br. dr. V. Murnik, zam. načelnice s. Ska* larjeva i savezni prednjak br. L. Vrho* vec, a beogradsku sokolsku župu sta* rosta br. Dura Paunkovič.
Svečanost počela jc crkvonim obredom, kojega jc opravio prota g, Božič. Medutim došao jc episkop niški br. Dositcj, koji jo na završteku obreda svojim krasnim glasom održao sledeči govor:
»Sokoli, zdravo! — Njegova Sve* tost Patrijarh isporučio mi jc, da Vam' čestitam ovu lepu svečanost. On šaljo svoj blagoslov Sokolstvu našem i želi, d-u ovaj dom bude zaista dom onih
Načrt Sokolskog doma Sokolskog društva Matice u Beogradu.
:мш
'■V IIA S j ii i
Jugoslaviju poznajo delomično. U mladim godinama, nekako krajem pro* šlog stoleča, bio je u Dalmaciji, Za*
grebu, a i u Ljubljani, gde jc imao više prijatelja, od kojih so ali po imenu seča samo ondašnjcg gradonačelnika
Llribara. Naročit prijatelj bio jc sa gospodom Kirohsehlagerovom, koja je pre nekoliko godina umrla u Ljubija* ni, a koja jo bila kčerka lužičko srp* skog pesnika Handrija Zcjlcra. Poznao ju je još kao študent te ju je hteo i venčati, ali je bio malo prespor i pred oltar ju jc odveo gospodin Kirchschla* ger. Bio je i na Rijoči, Sušaku, Opatiji, Pulju, Trstu i sunčanoj Gorici. »Vrlo narodno svesni bili su ti kra* jevi to jc šteta, da im sudbina nije dosudila da bi uživali slobodu u lepoj jugoslovenskoj državi«, zaključio je svoje uspomene sa slovenskog juga. Žolco bi se još jodnom naužiti lepota jugoslovenskog Jadrana, ali izdržati ne bi mogao više te naporne i duge vož* nje. Redovno svake godine pak po* sečuje neko kupalište u Českoj, kamo putujc za dva dana opet, da sc malo odmori.
Uz sfcomenute krajeve posotio jo takodor i sve ostalo slovenske zemlje, gde ima mnogo odličnih prijatelja. Mnogo slovenskih znastvenih akadc* mija izabralo ga je za svog člana. Ta* ko jc on član Srpskc akademije nauka u Beogradu, Jugoslovenske akademije u Zagrebu, dopisni član petrogradske i član češke akademije u Pragu. Časni član je nobrojonih slovenskih društa* va, a prilikom njegove sedamdcsctpe* togodišnjicc izabralo ga jc takoder i »Prvo beogradsko pevačko društvo« svojim časnim članom i poslalo mu umetnički izradonu diplomu, na koju
je vrlo ponosan. Ima takoder. i čitav niz ruskih, čeških, poljskih, srpskih i črnogorskih odlikovanja.
Kao najstariji lužičko-s^pski Soko j c oduševljen pristaša sokolske misli to s največim ponosom nosi sokolski znak. Učestvovao jc na raznim sve* sokolskim sletovima kao zastupnik Lužičkih Srba tc bi bio g. 1914. tako* der došao i u Ljubljanu, tla nije odr* žavanjc svcsokolskog slcta. sprečila austrijska vlada.
Na našu molbu, da nam kaže još štogod iz svog života, ispričao nam je ukratko svoj životopis.
Roden je 10. marta 1854 u solu Veliki VVosjek, dva sata hoda zapad* no od Budyšina. Gimnaziji! je poseči* vao u Budyšinu, gde jo bio u višini razredima predsednik ondašnjcg lu* žičkog društva »Socictas slavica Budi* ssinensis«. Univerzitetne nauke svršio je u Lipskom i u Jeni, i to najpre jc absolvirao evangeličko bogoslužje, a zatim klasičnu filologij u i slavistiku. God. 1878. jo naT'univerzi u Lipskom promovirao za doktora filozofije, iza čega je službovao kao srednjoškolski profesor u Žitavi (nem. Zittau), Budy* šinu, Kamenici (nem. ('hemnitz), a na poslotku u Frciburgu. Prilikom penzio* nisanja bio jo odlikovan naslovom školskog savetnika i nekim višini sa* škim redom.
Glavno polje njegovog znanstvo* nog delovanja je slavistika, literarna
istorija, leksikografija i folklora. Ovdc jc storio neverovatno mnogo. Na vla* stiti trošak izdao je čitav niz knjiga iz imenovanih struka. Prvo njegovo veče delo je »Historische und ver* glcichende Laut* und Formcnlchre«, koje je izašlo g. 1891. u Lipskom. De* lo obasižc 615 strana teksta i 28 stra* na predgovora. Kruna čitavog njego* vog stvaranja jc »Thesaurus linguac Lusatiae inferioris sorabicae — Slow* nik dolnoscrbskcjc rčcy a jcjc narč* cow«, na kojem jc radio čitavih dva* desetpet godina. Rukopis jc predao carskoj akademiji u Petrogradu, koja ga je u godinama 1911. do 1915. štam* pala i to od slova A do N. Daljnju štampu je sprečio svetski rat, a kad su u Rusiji zavladali sovjeti, dela nisu mogli nastaviti, jer nisu imali za to potrebnog novca. S velikim naporom i trudom uspelo mu je pomoču praške akademije i berlinskog sovjetskog po* slanika, koji je sam veliki prijatelj Mukinih dola, dobiti iz Leningrada još neštampani deo rukopisa. Tako je bio u godinama 1926.—27. štampan u Pra* gu još i drugi svozak od M do Z. Po opsegu nadmašuje delo našega Wolfa. Kao dodatak k tomu delu izdao jc još »Scrbskc swozbnc a mostnostne mena Dolncjc Lužico«, koji jo izašao g. 1928. u Pragu.
Mukov ogromni ročnik nije osam* ijen u lužičko*srpskoj literaturi. Uz njega su to polje obradivali i drugi lu* žičko srpski slavisti, tako da imaju
danas Lužički Srbi uz mnogo manje ročnike još dva velika i to Pfulov »Scrbsko*nčmski a nemsko*serbski slo\vnik«, koji je izašao na 1245 strana \ g. 1866. u Budyšinu i Rčžakov »Nem* sko*scrbski (wšowedny) slovvnik h or* nolužiskejo rččc«, koji je izašao u Bu* dyšinu g. 1920. i obasižc 1150 stranica.
Profesor dr. Muka no deluje samo znanstveno, nego i publicistički. Od g. 1894. jc urednik »Časopisa Mačice Scrbskc«, koji od g. 1848. dalje izlazi kao redovna matična publikacija sva* kc pola godine na 92 strane. Prvi ured* nik matičnog »Časopisa« bio jc Jan Arnošt Smolcr, drugi J. Buk, trcei Mi* hal I lornik a četvrti Muka.
Pokra j toga, da j c mnogo žrtvo* vao za gradnju Serbskega doma, na v lastiti je trošak nekoliko godina iz* davao jedinu Iužičko*srpsku literarnu reviju »Lužica«.- Nadalje jc izdao u se* dam knjiga sabrana dola največeg lu* žičko*srpskog pesnika Jakuba Barta (Mšinskoga, u četiri knjige dela Han* drija Zejlera, Waltareve posmo i još mnogo drugih knjiga, kao n. pr. Wjeli* nii zbirku gornjolužičkih izreka i po* slovica, koje je marljivi Wjela saku* pio modu narodom približno 10.000. Osnovao je i razno knjižnioo, kao »Serbska ludovva kniho\vnja«, »Prenja serbska dzivadlowna zbčrka« itd., ko* je takoder sam i ureduje.
(Nastaviče se.)
Brat prof. dr. Arnošt Muka.
ideala, ko j ima ima da, služi naše So* kolstvo. Ja, kao stari Sokolac, jedan možda od prvih Sokola u Beogradu, radujem se, što Vas mogu pozdraviti. Poznata mi je namera i cilj Sokolstva i u svojim grudima imam mnogo ono* ga, što je Sokolstvo uspelo da usadi. Neka bi svevišnji dao, da dom bude što pre gotov, i) da se u njemu radi onako, kako je zamišljeno. Čestitam Vam sa sokolskim Zdravo!«
Brat Mihajlo Lukič,
starosta Sokolskog društva Beograd— Matica.
Za njim je govorio prota g. Božič, cime je bio erkveni obred osvećivanja završen. Br. Korunovič pročitao je po« velju. koju su potpisali prisutni mini* siri, starosta JSS i nekoliko zvaničnih predstavnika. Stavljena je u jedan otvor u zidu, kojega je svojom rukom zamalterisao ministar prosvete g. B. Maksimovič. Povelja se glasi:
»U ime Oea, Sina i Sv. Duha, Amin! Za vladavine iz Doma Kara* dordeviča Kralja Aleksandra Prvog. Kraljice Marije, naslednika prestola Petra i za Patrijarha Dimitrija osve* šta i položi se osnovni kamen Sokol* skom domu Beograd Matica dana 6. oktobra 1929. godine licem ministra prosvete.«
Predsednik odbora za gradenje doma br. Cvetkovič pozdravio je nato sve prisutne i zamolio kraljevog iza* slanika, da poruči N j. Vel. Kralju so» kolsku zahvalu. Za tim daje reč br. Mihajlu Lukiču, starosti Sokola Ma* tiče. Br. Lukič izneo je istorijat prvog početka na zidanju Sokolskog doma i zahvalio se svim dobrotvorima, na* ročito našemu najvišjemu bratu, Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Društvu za olepšavanje Vračara, koji su priložili po 100.000 dinara kao i beogradskoj opštini, koja je dala besplatno zem* Ijište. Za njim je kratko govorio u ime Narodne Odbrane br. dr. M. Di* mitrijevič, a iza njega starosta JSS br. Gangl, koji je rekao:
»Skoro na isti dan, kada je Nje* govo Veličanstvo naš kralj zvanično utvrdio ime naše države Jugoslavije, mi polažemo kamen temeljac prvom Sokolskom domu u našoj prestonici, u sokolskom Beogradu. Pre svetskoga rti ta, za vreme velikoga rata i deset godina posle, mi Sokoii sveto ime Jugoslavije nosimo u svojim dušama. Još se viju nad delom našega naroda crne zastave, ali naša je ova zemlja od zapada do istoka. od severa do juga. To je naša zemlja, to je naša Jugoslavija, koju je kralj proglasio. To je naš sokolski dom. Sve gore i li* vade, sve šume i polja naš su sokolski dom. Mi Jugoslaviji! nosimo u duša* ma svojim. U svakom srcu sokolskom živi čitava naša zemlja i mi tu svoju ijubav polažemo u temelje ovoga do* ma kao dokaz, da na svetu nema sile, koja može da poruši ono, što je sazi« daia naša bratska domovinska ljubav. Mi smo sila, ona sila, koja ide od mrtvih na žive, od veka na vek. Ovaj kamen, koji danas polažemo krase sve sokolske kreposti:	lepota, dobrota,
istina. Mi kitimo i utvrdujemo ovaj temelj plemstvom naših sokolskih du* ša i viteštvom naših karaktera. A gde jc plemstvo duše i viteštvo karaktera, tu jc budučnost, budučnost našega naroda. Od danas, kao i do danas, radičemo. Pred nama je velika godina trideseta, kada če se u Beogradu sja« titi drugi jugoslovenski svesokolski slet. Čitav Beograd poerveniče od boje sokolskih ervenih košulja. U ime Sokolstva, u ime našega bratstva, dru* štvu Matica čestitam i pozdravljam sokolskim Zdravo!«
Govor br. Gangla duboko jc po« ticsao sve prisutne i klicanju i pleska* nju skoro nije htelo biti kraja. Pro* čitane su bile još pozdravne brzojavke Nj. Vel. kralju i predsedniku vlade g. generalu Živkoviču. Narodnom i so* kolskom hminom bila je svečanost za« kij učena.
Telegram, upučen Nj. Vel. kralju glasi:
»Nj. V. kralju Aleksandru Prvom
Beograd.
Stoječi nepokolebivo na* stano* vištb jednodušne odluke novosadskog
sokolskog sabora iz godine 1919., da jedna država treba da ima jedan na* rod, jedno ime i jedno Sokolstvo, ju* goslovenski Sokoli, okupljeni danas sa sviju strana naše lepe otadžbine, pri= likom osvečenja temelja Sokolskome domu u Beogradu, gledajuči u najno* vij oj odluci Vašega Veličanstva oži* votvorenje naših ideala, pozdravljaju svoga prvoga Sokola u državi, klieuči Mu: Zdravo Aleksandre, kralju Jugo* slavije! Živeo ceo kraljevski sokolski dom! Živela Jugoslavija! — Predsed*
nik Cvetkovič. - Tajnik dr. Kujun« džič.«
Predsedniku vlade upučen je sle* deči brzojav:
»Sa današnje sokolske svečanosti osvečenja temelja Sokolskoga doma u Beogradu, jugoslovenski Sokoli, okup* ljeni sa sviju strana lepe nam otadžbi* ne pozdravljaju predsednika vlade ge« nerala g. Petra Živkoviča kličuči mu sokolski Zdravo! Živela Jugoslavija! Predsednik Cvetkovič. — Tajnik dr. Kujundžič.«	—	č—
ZUPA LJUBLJANA
II. SLET LJUBLJANSKE SOKOLSKE ŽUPE NA VIČU. Uspeh tvrdog sokolskog dela u vež* baonicama — župske utakmiee nara* štaja i članstva.
II.	slet Ljubljanske sokolske župe na Viču, kojim je proslavljena na naj* lepši način 15. septembra o. g. 20go* dišnjica opstanka župe i tamošnjcg društva, nesumnjivo znači u životu ovc velike župe snažan korak napred. Slet je bio pobeda radinosti i po« žrtvovnosti, SfcVesti i discipline članstva.
Slet je započeo članskim i nara« štajskim utakmicama. Iza 5 sati uju* tro, več je bilo živo na sletištu; su* dije i takmičari bili su ovaj put upra* vo sokolski tačni, što je več jedna od lepih odlika ovc utakmiee. Bilo je pri -iieno hladno. Lagana maglica nagove* štavala je najlepši dan. Vodstvo utak* mice bilo je povereno članu župskog načelništva br. Svetliča. Tačno u o sati izdao je župski načelnik br. Stane Vidmar naredenje za početak utakmi* ce. Takmičari iz sviju društava bili su uglavnom disciplinovani, a stulije stro* gi i potpurio dorasli svoj oj zadači. Sa* mo sletište nije bilo baš najprikladnije za poj'edine grane takmičenja več po prirodi terena, što ali nije baš suviše smetalo takmičare.
Članovi takmili su u višem, sred« njem i nižem odeljenju s vežbama pro« pisanim za II. jugoslovenski svesokol ski slet u Beogradu g. 1930.
U više m o d e 1 j c tt j u takmila se jedna vrsta od 7 brače Ljubljanskog Sokola i I pojedinac od Sokola II u Ljubljani. Takmili su kao pojedinei te su od 114 mogučih tačaka postigla brača:
1. Orel VI , Ljubljana
2. Pavčič J., Ljublj. II.
3. Zupančič N., Ljub.
4. Gregorka B., Ljub.
5. Černe V., Ljubljana
6. Verhovec L., Ljub.
7. Borko 'Franc, Ljub.
8. Žilič Stane, Ljub.
U s r e d n j e m o deljenju tak« milo je 6 takmičara kao pojedinei i to 2 brata iz Sok. tir. Domžale, 1 brat iz Ljubljanskog Sokola i 3 brače iz So« kola II u Ljubljani. Od mogučih 114 tačaka postigla su brača:
96-25 = 84-43% 94-— = 82-45% 79 — — 69-29% 781 —= 68-42% 58-75 = 51-53% 57-25 = 50-21 % 56-25 = 49-34 % 56 —= 49-12%
1. Robek E., Ljub. II
2. Janežič V., Domž.
3. Čad Ivan, Domžale 4^ Stepišnik M., Lj. II.
5. Lindtner V., . Ljub.
6. Varoga I., L.jub. II.
88-—= 77-19% 87-50 = 76-75% 82-25 = 72-15% 80-— ==70;17% 76-50 = 66-75% 69-— = 60-52%
LI niže m o d c I j e n j u takmile su 4 vrste i 3 pojedinca i to 1 vrsta (7) Sok. dr. Ježica, 1 vrsta (6) Sok. dr. Ljubljana, 1 vrsta (6) Sokol 11 u Ljub Ijani i 1 vrsta (7) Sok. dr. Šiška. Po« jedinci bili su 2 brata iz Sok. dr. Domžale i 1 brat iz Sok. dr. Šiška. Vrsta od 6 takmičara mogla je postiči 704 tačke, a pojedinei 114 tačaka. Po* st igli su:
a)	vrste:
1.	društva Ježica >
2.	„	Ljubljana
3.	„	šiška
4.	„	Ljubljaan
b) pojedinei:
L Brufach R., Ljub. 97-50
2. Zalokar Jože, šiška
3. Avsec Duš., Ljub.
4: Berdajs Rudi, šiška
4. Perko N., Ježica
5. Novelli L:, Ježica
6. Zule P., Domžale
7. Prelovc R., Ljub.
8. Sedej Iv., Ljub. II
9. čad St., Domžale
477-50 tačaka 456—	„
432-25 338-50
±= 85'52% 95-50 = 83-77% 90-50 = 79-38% 87-25 = 76-53% 87-25 = 76-53% 85-25 = 74-78% 84-25 = 73-90% 82-50 = 72-37% 81-— = 71-05% 78-50 = 68-86%
10.	Kušar	Jan.,	Ježica	75-—	= 65-79%
11.	Perko	Jože,	Ježica	72-25	= 63-38%
12.	Kregar	J-,	ležica	70-75	= 62-06%
13.	Bazclj	Fr.,	Ljub.	69-25	= 60-74%
14.	Vrečko	Ant.,	Ježica	69-—	= 60-52%
15.	Škerlj	Kac.,	Ježica	68-50	= 60-—y»
16.	Knapič	Pav.,	'šiška	66-25	= 58-11%
17.	Filipič	Ciril,	šiška	59-25	=51-97%
18.	Čibej	Rudi,	! šiška	57-75	50-66%
19.	Knapič	Žane	šiška	57-25	= 50-21 %
20.	Ivkovič	Boro	\Šiška	56-25	= 49-34%
21.	Goršič	D., L	jub. 11	55-50	= 48-68%
22.	Mihelič	M.,	Ljub.	52-50	= 46-05%
23.	Kolnik	L., Ljub. II		50-75	= 44-51 %
24.	Zadravec J.,		Ljub	48-75	= 42-76%
25.	Mihelčič I., 1		jub. II	48-50	= 42-54%
26.	Gerzinič VI.,		Lj. 11	47-25	= 41-44%
27.	Hočev;	r L., 1	.jub. II	45-50	= 39-91 %
28.	Tušar	Alb.,	Šiška	41-25	= 36-18%
Kod utakmica m u s k o g n a r a* staj a uzelo je učešča 6 vrsta, 4 po« jedinca + 3 rezerve; svega dakle 43 takmičara. Vrste dala su društva« Šiška 2 po 7 naraštajaca, Domžale 1 po 7 naraštajaca, Ljubljanski Sokol, Li« ti j a i Sokol II u Ljubljani dali su svaki 1 vrstu sa 6 naraštajaca. 4 pojedinca dao je Sokol II iz Ljubljane. Vrsta od 0 takmičara mogla je postiči zajedno 346 tačaka, a pojedinac 56. Postigle su: a) vrste:
1. ilr. Ljubljana . . 237'25 . 68'28%
2.	„	Ljubljana	H.	.	216-— = 62-43%
3.	„	Šiška	.	17a-50	=	51-59%
4.	„	Domžale	.	.	130-75	=	37-79%
5.	„	Litija ■	•	.	111-25 = 32-32%
6. „ šiška	. . .	105-—= 30-34%
b)'pojedinei:
L Berce Gor., Ljub. 52-75 = 94*19%
2. Pustišek Iv., Ljub. 44-75 = 79-91%
3. Brufach G., Ljub. 44-50 = 79-46%
4. Dolhar Št., Ljub. II 42-—= 75-—%
5. VVildmann K., Lj. 40-75 = 72-77%
6. Janežič F., Domžale 37-50 = 66-96%
7. Binter	S.,	Ljub.	II	36-50 = 65-18%
8. Medič--'D.,	Ljub.	II	3575 = 63-83%
9. Ovin	Vili,	šiška	.	34-75 = 62-05%
10. Fakin	B.,	Ljub.	U	34-50 = 61:66%
1!. Vitek	J„	Ljub.	II	32-75	58'18%
12. Epih Sergej, Litija 32-50 = 58-03%
13. Erbežnik D., Ljub. 31-25 = 55-80%
14. Burnik Lado, šiška 29-75 = 53-12%
15. Medvešček E., šiš. 29-50 = 52-68%
16. Kovač S., Domžale 29-— = 5L78%
17. Ličen Lado, šiška 28-50 = 5Q-89%
18. Bručič H., Ljub. II 26’-= 46-43%
19. Rijavec Lado, šiška 25-25 = 45-08%
20. Jurasek G., Ljub. II 23-—= 41-07%
21. Kremser L., Domž. 22-75 = 40-62%
22. Burnik Boj., šiška 21-— = 37-50%
23. Leve Ivan, Litija 20-50 = 36|60%
24. Kovač Rudi, šiška 19-75 = 35'26%
25. Roth Mirko,'šiška 19-25 = 34,-37%
26. Valenti Davo, šiška 18-75 = 33|-48,%
27. Skrbinšek M., Lj. II 18-—= 32-14%
28. Bec Jože, Litija .	16-25 = 29-02%
29. Lamut B, Ljub. II	15-50 = 27-68%
30. Mazi Rudi, šiška 15-—= 26-96%
31. Rotar Silvan, šiška	14-75 = 26-34%
32. Guzelj Dar., šiška	Ц-50 = 25-89%
32. Planinšek 'J., Litija	14-50 = 25-89%
32. Potisek Fr., Litija 14,-50 =25-89%
33. Lokovšek 1., Ljub.	1375 = 24-55%
34. Vidmar J., Domžale	13-50 = 24-10%
35. Banovšek K., Dom.	12-50 = 22-32%
35. Gabrič Fr., Domž.	12-50 = 22-32%
36. Stadler Fr., šiška	12*25 = 21,-87%
37. Šega M., Ljub. II	10-50 = 1875%
38. Lapajne St., šiška	9-25 = 16f51 %
39. Žitko Rili., Domž. 8-50—15-18%
40. Jenko‘Franc, Litija 5/50 = 9-82%
Najbolji uspesi kod muškog na« raštaja su sledeči:
Kod skoka u visinu samo su četvo« rica postigla najvišu meru t. j. 135 cm i to iz Ljubljanskog Sokola: Pustišek, Berce i Erbežnik, a iz Sokolskog dru štva Litija: Epih.
Skok u daljinu — najdalju meru 4"65 m postigli su naraštajci L j ubija n -skog Sokola: Berce i Brufach.
(Nastaviče se.)
ŽUPA CELJE
ZLET CELJSKE SOKOLSKE ŽUPE V TRBOVLJAH, 15. IX. 1929.
Celjska sokolska župa se je, uva« žujoč težke prilike trboveljskega So« kola, zopet napotila v Trbovlje, da položi svoj letni obračun. Sokolsko društvo v Trbovljah je praznovalo dvajsetletnico svojega obstoja. Z za« dovoljstvom lahko gleda na delo, stor* jeno v teh letih, saj si je postavilo lep, reprezentativen Sokolski dom, v ka« tereni se bodo nemoteno vzgajali naši sokolski borci. Kakor v vseh večjih in* dustrijskih krajih, so tudi v Trbovljah gmotne prilike nepovoljne in bije se težak boj za obstanek. Vse te ovire je Sokol v Trbovljah srečno premagal, kajti pri delu sta ga spremljali jeklena sokolska volja in vztrajnost. V prizna« nje njegovih zaslug se je župni občni
zbor odločil, prirediti župni zlet v kraju, kjer naj došlo članstvo iz celj« ske sokolske župe črpa na vzgledu tr« boveljskih bratov in sester.
Na predvečer zleta se je vršila v Sokolskem domu župna odborova seja.
Drugi dan, ko nam je nebo ob« ljubljalo lepo, solnčno jesensko vre* me, je bilo opažati že v ranih urah pred Sokolskim domom živahno vrve« nje. Delegatje iz odborove seje in tr* boveljski Sokol so sc podali na koTo« dvor k jutranjim vlakom, da pozdravijo došle goste. Prvi so došli bratje iz Zagorja, ki so imeli v svoji sredi našega saveznega starosto br. Gangla in zastopnika načelništva JSS br. Jesi* ha. Glavni izletniki so prispeli takoj na to z vlakom iz Celja. Razvila se je povorka z rudniško godbo na čelu, za tem župno starešinstvo z bratom sa*
veznim starosto, nato članice, člani v kroju, ženski naraščaj, elani v civilu in moški naraščaj, skupaj 429. Dece v po« vorki	ni	bilo in je	tudi nastop iste
izostal, vsled nalezljive otroške bolez« ni,	ki	se	je pojavila	v Trbovljah.
Pred	Sokolskim	domom je želel
navzočnim dobrodošlico društveni sta* rosta brat Sušnik, v imenu JSS jc go« voril, brat savezni starosta Gangl, ki ga	je	mnogobrojno	občinstvo poslu*
šalo s posebno spoštljivostjo in dopa denjem. Škoda, da nimamo govora v spominu v celoti, da bi ga mogli po« sebej objaviti. V imenu župe je po* zdravil brat župni starosta Smertnik. Takoj nato so se vršile skušnje za po« poldanski nastop. Za članske proste vaje so se vršili pred izkušnjo pregledi teh vaj po društvih in so se že tu iz* ločili vsi oni, ki vaj niso še dobro ob* vladali.
Pod vodstvom župnega načelnika brata Jerina se je ob treh popoldne začela javna telovadba. Otvoril jo je ženski naraščaj (48) z dvema sestava* ma prostih vaj za II. jugosl. vsesokol« ski zlet 1930. Nastop in izvedba sta bila sicer v splošnem povoljna, četudi smo bili prejšnja leta pri tem oddelku navajeni na točnejšo izvedbo. Sledile so vaje celjskih Sokolic na treh gre* d eh (25). S temi lepimi in izdatnimi vajami so nastopile naravnost vzorno, čemur je dalo vidnega izraza občinstvo s prisrčnim pleskom. Moški naraščaj (72) je izvajal dve predpisani sestavi prostih vaj za vsesokolski zlet v Bco« gradu. Izvajali so pod vodstvom brata Poljšaka prav dobro ilasi vaje za ta oddelek niso lahke. Naslednja točka, 6 vrst na orodju (krogi, drog, 2 brad« lji, konj in koza) in z enim oddelkom »Odbojka« je nudila s svojim izvaja« njem pestro raznoterost. Člani trbo« veljskega Sokola (12) so nato proizva« j a I i telovadno skladbo po napevu »Bil* či morje adrijansko«. Točka je bila prav dobro naštudirana, uspeh popo« len. Prikorakale so članice (93) za na* stop k prostim vajam za vsesokolski zlet v Beogradu 1930. Vaje, dasiravno težke, so se izvajale zelo povoljno. Članice je zamenjala vzorna vrsta (9) iz društev Celje, Trbovlje in Šoštanj. Izvajali so po eno vrhunsko vajo na drogu v splošno zadovoljstvo. Najbolj radovedni pa smo bili na zadnjo točko, to je proste vaje članov za II. jugo^ slovenski vsesokolski zlet v Beogradu. Po primernem rajalnem nastopu so te« lovadei (156) prešli v treh kolonah na svoja mesta. Lepe in za maso primer« ne proste vaje so še izvajale narav* nost vzorno. V tem prepričanju so nas utrdili kinematografski posnetki teh vaj, ki jih je posnel z veliko požrtvo« valnostjo član župnega starešins.tva br. Kramar iz Celja. Pri tej točki lahko presojamo, kako resno itj dovršeno so se posamezna društva pripravljala za zlet. Zlasti nekatera društva, ki nima* jo niti telovadnice, niti gmotnih sred« stev in so primorana vežbati le pod milim nebom,* so pokazala pravo šo« kolsko voljo in vztrajnost. Predvsem nas je iznenadila številna udeležba iz Petrovč, pa tudi iz Št. Pavla, Št. Petra in drugod. Prvo društvo na primer je postavilo 14 telovadcev, ki pripadajo kmetskemu sloju. Seveda je najbolje odrezalo društvo v Celju. Postavilo je 58 telovadcev k prostim vajam, od teh skoro dve tretjini iz Gaberja, med ka« terimi je dosti telovadcev iz delavskih
slojev, kar je brez dvoma razveseljiv pojav.
Ako primerjamo prejšnje zlete z letošnjim, lahko zaznamujemo napre* dek. Smatramo, da smo krizo že pre« boleli in nam jc upati v bodoče še na \ečji razmah v Tyrševem duhu v na« šili edinicah zlasti v nastopnem letu, ko se bližamo II. jugoslovenskeirlu vscsokolskemu zletu v Beogradu. Zdravo!
SEJA ŽUPNEGA ODBORA.
Odborova seja Celjske sokolske župe se je vršila v soboto, 14. septem« bra ob 9. uri zvečer v Sokolskem do* mu v Trbovljah. Zastopanih je bilo 16 društev.
Izmed važnejših sklepov je orne« niti, da je župni odbor povračilo ga^ rancijskcga prispevka za zletr 192;2 v znesku Din 8345 namenil župi, ki naj ' denar porabi v prvi vrsti za potne stroške prednjakov in prednjačie, da bodo mogli lažje posečati društva radi predelave vaj in pa za vzdrževanje župnih prednjačkih tečajev.
Sokolskemu društvu v Šoštanju se jc odpisal župni porez do 31. deeein« bra 1929.
Pri slučajnostih je župni odbor na predlog župnega prosvetarja brata dr. Ervina Mejaka zavzel tudi svoje sta« lišee na.pram listu Sokol — Tabor, ki ga izdaja posebni konzorcij na Tabo« ru v Ljubljani. Delegatje so soglasno obsodili pisavo tega lista, ki skuša z napadi na posamezne člane starešin« stva zanesti neslogo v naše vrste. Žup« ni odbor soglasno odklanja ta list, ne da bi se spuščal v podrobnosti in na« čin pisave, ki zastruplja Sokolstvo in mu škoduje v javnosti.
Tudi glede obeh naprednih dnevnikov, ki izhajata v Ljubljani, so de« legatje izrazili razne želje.
S to točko je bila odborova seja nekoliko po 23. uri zaključena.
VABILO
NA ZBOR DRUŠTVENIH NAČEL* NIKOV IN NAČELNiC.
* Dne 20. oktobra 1929 se vrši seja župnih načelnikov in načelnic. Zaee* tek ob 8. uri zjutraj v telovadnici eelj« skega Sokola.
Vzpored:	,
1. Čitanjc zapisnika zadnje seje,
2. poročilo o župnem /letu in žup* ni tekmi,
3. župni tečaj,
4. priprave za II. jugoslov. vseso« kolski zlet v Beogradu 1930,
5. župne prireditve v letu 1930,
6. slučajnosti.
Društveni načelniki in načelnice morajo biti informirani v vseh naših skupnih zadevah. Zato je z ozirom na veliko važnost programa, zlasti točke 5, prisotnost na tej seji za vse načel« nike in načelnice strogo obvezna. Če ste zadržani, pošljite namestnika(co).
Smatramo, da je ravno župni pred« njaški zbor merodajen, katero društvo se naj predlaga za župni zlet. On ima pregled o delovanju v posameznih dru« štvih in vodi statistiko, ako in v kaki meri se goji telovadba. Ni mogoče, da bi smela reklamirati zlet zase društva, ki se v telovadnem oziru malo ali prav nič ne udejstvujejo. Kot podlaga nam najbolj služi udeležba posameznih edinic na župnih zletih. — Zdravo!
Župno načelništvo.
ŽUPA ZAGREB
OKRUŽN1SLETOVIZAGREBAČKE SOKOLSKE ŽUPE KRALJA PETRA SVAČ1ČA.
Rad zagrebačke sokolske župe be* leži u poslednjoj godini izvestan na« predak. Posle nekoliko godina krize, i stvarne, i u ličnostima, nastalo je otrežnjenje, lagano prikupljanjc ljudi i snaga, i — rezultati se neki več mogu pokazati. Nadamo se, da če doskora Zagreb u sokolskom krugu zauzeti svoje potpuno mesto ne samo po tra« dieiji i »reprczcntanciji«, nego i po faktičnoj snazi i radu.
Ponajprc moramo istači veoma uspele akademije sokolskih društava
1.	i II. u Narodnom kazalištu. Obe su pokazale, da je u zagrebačkim sokol* skim društvima intenzivan rad i 'solid« no vodstvo. Kad bi se k tome pridru« žila još težnja, da se uzd rži trajno pravae u radu i da se ne menjaju lič« nosti i raspoloženja svake »sezone«, onda bi zagrebačko Sokolstvo moglo da dade daleko više. Ovako — zapo* činje uvek iznova. Rezultati su doduše dobri — ali koliko li je ertergija utro* šeno uzalud!? Briga sokolskog vod« stva morala bi biti prvenstveno, tla uzdrži kontinuitet u radu.
Time se je pozabavilo Načelni« št v o župe, i prema tome udesilo svoj naert rada. Skromno, bez buke, ali stvarno i sistematski. Najpre je htelo, da upozna faktični! snagu društava. Prirediti župski slet nije se doduše još usudilo, ali zato su priredena tri okružna sleta u Brežieama za posav« sko okružje, u Pakracu za pakračko okružje, i u Sisku za zagrebačko okružje. Donosimo ovde opaske o tim sletovima, kako su konstatovanc na sedniei Načelstva, i to samo one, koje su karakteristične i poučne za buduč* nost.	1
Brežice. Slet 9. juna 1929. Sudclo* vala su sva društva iz okružja (osim Bregane, koja nije vežbala), te društva Zagreb I. i Radeče kao gosti.
Vežbe članova nisu bile dovol j no uvežbane. Ženski naraštaj bio jc do« voljno zastupan, dok je muški tiara« štaj bio vrlo malobrojan ali dobro uvežban. Muška i ženska deca su za« dovoljila.
Kod članica se opazila nesigurnost. Broj zadovoljava, što je danas retkost. Istači se mora društvo Bizeljsko, koje je ponovno proradilo. Neka opet ne zamre, jer bi se moglo desiti da se jednog proleča uopšte više ne probudi na rad. Neka ustraje u radu. Bregana prireduje Odviše predstava, a odviše malo vežba. Лак i vežbanje smatra učenjem vežbi za predstave — javnu vežbu, a posle javne vežbe opet ništa. Krško ima dobre ženske kategorije. Rajhenburg radi sa svim kategorijama, pa se to opazilo na sletu, gde su upali u oči svojom relativno vrlo dobrom izvedbam. Sevnica je zadovoljila, no može da se još više razvije. Upada u oči u ovom okružju lep broj ženskih kategorija.
Slet je vodio brat Holi in Brcžiea, načelnik okružja. Njega ide mnogo za« sluga za regeneraeiju rada ovog okru« žja, koje če se, nadamo sc, opet po* diči na svoju nekadašnju visinu. Neka mu je bratska hvala n lme članova okružja za njegov trud.
Pakrac. Slet 16. jun^ 1929. Prisu* stvovala sva društva okružja, te kao gosti društva Zagreb I. i Ludina, te Daruvar iz Bjelovarske župe. Istoga je dana bilo i razvijanje zastave pa« kračkog društva. Sam slet pokvario je pljusak. koji jc zaprečio održanje jav* ne vežbe popodne, pa je ista održana uveče.
t
Dcca su vrlo dobro vežbala. Na* raštaj slabijc i nctačno. Članice i čla* novi nisu bili spremni, kao obično. Prednjači, u buduče više paziti! Sc* oske čete bile su najtačnije u izvode* nju svojih vežbi. Bili su sigurni i lepo uvežbani, što valja pohvaliti.
- Istači treba, da se društva spre*, maju za t. zv. akademije sa sijaset ta* čaka, a zapuštaju ono, što je propi* sano. Radije u buduče manje tačaka, ali bolje uvežbanih i ukusno odabra* nih. Propisanc vcžbe su minimum, koji svako m o r a da savlada. Stigne li da još više vežba, to je dobro, ali ne mora biti.
Jamačno jc kiša uzrok, da je or* ganizacija priredbe malo hramala. Na* stup je ipak tekao glatko i u redu.
Pakračko društvo pod vodstvom sposobnog načelnika brata Rchara da* leko je najbolje društvo tog okružja. Kutina je nekada bilo dobro društvo, ('lanovi rade vrlo slabo, a i članice se uz njih zalenile. Seoske čete, koje smo gore više pohvalili, rade marljivo uz pomoč pakračkih prednjaka.
Slet je vodio brat Fr. Rehak, na* čelnik okružja.
- Sisak. Slet 23. juna 1929. Zagre* bačka društva nisu sudelovala u svom punom broju. Društvo Gradiška do* velo je samo ženski naraštaj. Discipli* novano sokolsko društvo ne smije u buduče, da tako učini. Istači je lep broj brače i sestara iz Dubice i Gline te ostalih društava župe izvan okružja, naročito Pakrac. Sisak jc nastupio sa svim svojim kategorijama. Njegov po* sebni nastup nije baš uspio kako tre* ba (prekratko vežbanje), dok je na* stup Drž. uzgajališta iz Gline bio uzorno uvežban. 'Zasluga je to brata Pengova. Slet je vodio nač. okružja brat L. Ćosič. Organizacija slcta je bila vrlo dobra, a tehnički dio organi* zacije upravo uzoran.
Ukupno učestvovanjc vežbača na sletovima bilo jc ovo:
Slet	'g	'«=	3E	>t»i	E	>f-J	1	'cT	ca C3
Brežice	50	49	10	21	16	14				160
Pakrac	28	8	16	16	16	16	24		124
Sisak	67	21	33	28	20	18	—	36	233
Ukupno	145	78	59	65	52	48	24	36	517
To predstavlja skromnu, ali re* alnu brojčanu snagu zagrebačke župe, na koju može vodstvo uvek da ra* čuna.
Općenite opaske.
1. Vežbc na spravama ne zado* voljavaju. Opaža se pomanjkanje do* brih vežbača, a i uopče poprečna je razina niška. _ Ne bi to bilo tako tra* gično, kad bi sc vežbanje na sprava* ma zamenilo kojom drugom granom vežbanja. Ovo opadanje, koje datira več od Banije, znači: da nema ustraj* nog vežbanja. (Vežbača na spravama ne možeš stvoriti 14 dana pre javne vežbe!) Znači, da vežbanje, kultura tela nije još našem članstvu posta* la potreba. Kad još uočimo neso* lidno, površno i na brzu ruku uvež* bane proste vežbe, onda vidimo, da doista naša mnoga društva smatraju da je dovoljno naučiti vežbc pred jav* nu vežbu (gimnastičku diletantsku predstavu!) pa da bude sokolska sa* vest smircna. Ova nas konstatacija mora potači, da u sokolskim redovima što više širimo smisao za vežbanje. Zvuči apsurdno, ali tačno.
2.	Savesno s ovim gornjim izvo* dom opaža sc, da disciplina, t. j. oz* biljnost shvačanja sokolskog rada nije dovoljna. Krivnja leži na prednjacima, jer su vežbači slika svog prednjaka.
Naročito se neugodno doimljc nc* pozdravljanje starijih Sokola od stra* ne mladih. Nc samo da nema sokolske pažnje, nego to prelazi čak i granice pristojnosti. Tu če Načelništvo mo* ra ti preduzeti energične mere. Ovo su dve negativne činjenice. O pozitivnim čemo manje da govorimo, premda po* stoje.
Pozitivno je ovo: društva opet teže za sokolskim radom. Elan vrlo nolagano, ali primetljivo raste — do* lazi iz sokolane. To je zdrava pojava. Vodstvo župe je stabilizovano, naro* čito tchnicko vodstvo. Ima svoj pro* gram, i uvereni Smo da čc imati j energije i ustrajnosti, da ga provede na korist onih, koji su mu se poverili.
IZ SOKOLSKE ŽUPE G PRINCIPA.
22.	septembra Sokolska župa Ga* vrila Principa izvršila je svečani pre* nos zemnih ostataka pok. sokolskog tajnika brata Lazara Droce, iz vojni* čkog groblja u Sarajevu na groblje u Gorazdu. Taj akt pijetata obavljen je na poticaj Sokolskog društva u Go* raždu uz prisustvo cclokupnog stare* šinstva Sokolske župe Gavrila Prin* cipa, uz veliko učešče Sokola iz Više* grada i Sokola iz Sarajeva, zatim de* legata iz Novog Sarajeva, Visokog i Kaknja. Pokojni Lazar Droca bio je sokolski tajnik Srpskog Sokola u Go* raždu u 1912. god. i kad je iza Vitlov* danskog atentata započelo proganja* nje svih sokolskih radnika tada jc i on zajedno sa bračom starešinom Va* som Drocom i blagajnikom Jeftom Pc* trovieem u Goraždu zatvorcn i dove* den u vojnički zatvor u Sarajevo, gde je ostao do maja 1915. Pošto se ničim nije moglo opravdati da se dalje za* drži u zatvoru saopštcno mu je u maju 1915. da protiv njega neče biti podig* nuta optužnica, nego da če sc samo podići protiv njegovih drugova Vase Droce i Jeftc Petroviča. Kao mlad i oduševljen Soko on je zažalio da neče deliti sudbinu svoje brače, sa tugom j c otišao iz zatvora i kratko vreme iza toga umro je u vojničkoj bolnici u gar* nizonu.
U sobotu 21. septembra po podne stigli su u Gorazde zajedno Sokoli So* kolske župe Gavrila Principa i- Sokoli iz Višegrada. Bratski su dočekani od Sokola u Goraždu. U veče je održana \ rlo uspela akademija, koju je otvorio starešina Sokolske župe brat dr. Voji* slav Besarovič. On je biranim rečima evoeirao uspomene iz života pok. La* zara Drocc, istakao veliku nacionalnu ulogu, koju su vršili Sokoli pre rata i golgotu kroz koju su za vreme rata prošli sokolski funkcioneri kao taoci i kao veleizdajnici, i Sokoli dobrovolj* ci, koji su se hrabro borili u srpskoj vojsei. Dr. Besarovič naročito podvla* či da su danas u oslobodenoj otadžbi* ni Sokoli pozvani da spremaju nova pokolenja, koja imaju da izvrše mo* ralnu i fizičku regeneraciji! našeg dru* štva, da budu najoduševljeniji propo* vednici narodnog jedinstva i uvek na braniku narodnih svetinja.
Zatim su izvodene sokolske vežbe:
Ruski kadetski korpus nastupio jc sa odlično izvežbanim, vrlo teškim i lepim prostim vežbama br. Gana, ko* ji j c u njih veoma vešto upleo široke i raznovrsne pokrete lake atletike.
S nežnim ritmičkim vežbama istu* pila je petica članica sarajevskog So* kolskog društva odlično uvežbana. U ovim jc vežbama sestra Nata Vojno* vic vrlo spretno kombinovala lepe po* k rete iz naših narodnih igara, što se naročito svidclo našoj publici.
Višegradsko Sokolsko društvo na* stupilo je sa vežbom članova sablja* •ma. Dobro uvežbani ovi mladi Sokoli pod odličnim vodstvom svog odušev* ljenog i agilnog načelnika podiči če uskoro svoje društvo u red odličnih i radinih sokolskih društava.
Naraštajci Ruskog kadetskog kor* pusa sa svojim skupinskim vežbama mnogo su se svideli.
ŽUPA SARAJEVO
AVRILA
Devctica sarajevskog Sokolskog društva sa svojom vežbom »Iz brat* skog zagrljaja« bila je po bogatstvu pokreta bez sumnje najbolja vežba po kompoziciji. Harmonija muzike i po* kreta iznenadila je sve prisutne naro* čito nesokole, koji nišu ni slutili, ka* ko smo daleko mi u Sokolstvu otišli u slobodnim vežbama.
Ženski naraštaj višegradskog So* kola istupio jc sa lepo uvežbanom pol* kom. Deea su pokazala mnogo ela* stičnosti i smisla za ritmiku.
Kadetski Uuski Korpus na spra* vama istupio je sa svojom četom, koja je poznata sa skorašnjih utakmica i koja se do sada uvek sa utakmica vra* čala pobedom. Včžbali su odlično.
• Na 22. septembra o. g. u jutro celokupno Sokolstvo sa Kadetskim korpusom, predstavnicima Vlasti i gradanstva, otišli su najprc na grob brače Boljaniča, koji su u godini 1914. pogubljeni kao taoci. Tom prilikom diiljivo je govorio njihov drug bivši taoc i sokolski radnik Vlado Kajevič. Odavde se uputila povorka na grob petoricc Rusa, koji su bili u zaroblje* niekom logoru u Gorazdu. Oni su za vreme austrijske ofenzive 1915. uskra* til i poslušnost austrijskoj vojsei, jer nisu hteli da prenose municiju protiv Srbije i za to su streljani. Dirljivim rečima njihov rad jc prikazao brat Stcvo Žakula. U 9 sati doneseni su posmrtni ostaei pok. Lazara Drocc automobilom iz Sarajeva. U ime So* kolske župe Gavrila Principa sa pok. La žarom oprostio sc brat Stevo Ž a* kula, iznesavši u svom lepom govoru velike vrline pokojnika i njegov ne* ustrašivi rad za sokolsku ideju. Pred bivšom sokolanom sa bratom Laza* rom Drocom oprostio se prvi stare* šina Sokola u Goraždu brat Nikola Begovič i prikazao oduševljeni rad pok. Lazara na osnivanju Srpskog So* kola u Goraždu. Pred Srpskom Čita* onicom govorio je brat Jefto Petro* vic drug pok. Lazara na podizanju srpskog Sokola u Goraždu i njegov drug iz zatvora. On je toplim rečima osvežio uspomene iz zatvora i sa su* zama u očima oprostio se sa svojim nezaboravljenim bratom. Sokoli su no* sili mrtvo telo svoga brata do groblja a tu se u ime Narodne Odbrane zna* čajnim rečima od njega oprostio pop Milan Božič, koji jc istakao značenjc Sokola u prošlosti i današnju njihovu ulogu na koncentraciji narodne snage, koja ima da izvede regencraciju da* našnjeg društva. U ime; Saveza Do* brovoljaca profesor Jovo Vukovič bi* ranim rečima je odao poštu pok. La* zaru Droci i sokolskoj ideji, kojoj na* ši Sokoli predano služe. Zatim je go* vorio starešina Sokola u Goraždu brat Božidar Tanaskovič, koji se vrlo lepim rečima oprostio sa pok. Lazarom Dro* com. Vrlo je bio dirljiv onaj čas kad sc je otac pokojnika oprostio sa svo* jim j edincem sinom rečima: »Rodio sam Te za srpstvo i srpstvu sam Te poklonio«. Zatim jc po želji rodbine sa njim zajedno pokopano i njegovo odelo srpskog Sokola. Uz posmrtni marš, koji su izvodili Kadetski Ruski Korpus i muzika Sarajevskog Sokola zavržena je ova tužna svečanost.
ŽUPA TUZLA
OSVEĆENJE TEMELJA SOKOLSKOG DOMA U BIJELJINI.
U nedelju 8. septembra o. g. osve* ceni su na retko svečan način temelji Sokolskog doma u Bijeljini.
Ovoj svečanosti prisustvovali su Sokoli iz bližih društava tuzlanske So* kolske župe i Sokpli iz Mitroviče. — Njegovo Vel. kralja zastupao je di* vizijski deneral Belič! — JSS zastupao je starešina župe br/Jovan Petrovič.
Posle verskog obreda u 10 sati pre podne, položio je starešina društva br. dr. Aco Bogdanovič povelju u te* melj doma održavši tom prilikom pri* godan govor.
Prvi govornik bio je izaslanik Kra* ljev deneral Belič, koji u kratkim er* tarna izložio veliko značenjc ove sve* čanosti i predao starešini društva br. dr. Bogdanoviču prilog Kraljev 25.000 Dinara. Starešina društva zahvalio se jc na ovoj visokoj pažnji Kraljevoj, nakon čega je nastalo odušcvljeno kli* canje Kralju i Kraljevskom Domu. —
Ispred Sokolstva govorio je prisut* nima tajnik tuzlanske župe br. Voji* slav Bogičevič, rckavši:
Bračo i sestre!
Velik i važan dan je danas, koji nas je okupio na ovome istorijskom tlu.
Prenesimo se za trenutak u burnu i krvavu prošlost, kada su ovim isto* rijskim ravnicama cvilela tanka veša* la, kada je zarobljeni narodni genije upirao čežnjivc poglede tamo, odakle je očekivao svetlo Slobode.
Kada jc tri stotine dobričskih ro* binjica gonio besni Kulin kapetan, či* ju silu, nečovečnost i gordost slomi i uništi jedna velika duša našega naro* da, jedan veliki sin ovih ravnica — Vojvoda i Knez Ivo od Semberijc.
Drino vodo ladna, nad tobom je veliki Karadorde izgovorio istoriske reči i progovorio -dušom našega naro* da, ti si svedok mnogih patnja i naše slave. Brza vodo, što si tekla mutna i krvava i prcnosila borbenike za Slo* hodu i dušmanske vojske, koje su po*
lazile na krvavu žetvu, da do kraja za* robe i unište onaj brojem mali, a juna* štvom veliki narod, koji jc pobedio al* banske kršcvc i mačedonske gore, ko* ji je osvetio opevano i oplakano Ko* sovo i donco celom Jugoslovenskom narodu
Slobodu i .Tedinstvo.
Ravna Semberijo i hitra Drino! Danas se Tvojim ravnicama vijore so* kolski barjaci i blistaju ervene košu* lje. Danas su se stekli Sokoli u Tvoje okrilje da senama mrtvih heroja oda* du poštovanje, a za nova pokolenja da grade hram u kome če se generacije napajati čistom ljubavlju prema svome Kralju i Otadžbini, ljubavlju, koja sa* mo jednu granicu poznajc, a to je ona »kud za vazda gre se«.
I, sa ovih ravnica, odakle je za Slo* hodu zalagana ikona Krsne slave sa ravnica, po kojima su gusle slepoga guslara Davida Višnjica pronosile sla* vu junačku, sa ravnica, koje su opre* male bojne vojvode i sudbini za ot* kup bacalc ono što im je bilo najdra* gocenije, sa ovih ravnica, setimo se velikog sina ove zemlje, potomka ve* likih i neumrlih oslobodioca, našega junačkoga Kralja i kliknimo mu:
Živelo Njegovo Veličanstvo Kralj Ale* ksandar I. Karadordevič i Njegov uz* višeni dom.
Bračo i sestre!
Lepa je naša zajednička kuča, jer ju je mnogo stoleča izgradivao naš na* cionalni neimar.
Velika je bračo nama zajednička kuča, jer su u njoj ujedinjcna tri bra* ta od Triglava, Drave i Slovenskih Go* riea, do sv. Nauma i Kajmakčalana, Jadranskog mora i Bojane do Dunava, Starc planine i Devdelije.
Čvrsta je i nerazrušiva naša kuča, jer su njezini temelji sačinjeni od ko* stiju sinova sva tri plemena našega na* roda.
Iz tih krvlju cementiranih temelja, nicali su božuri, nicali su vcsnici Slo* bode i Jedinstva i mi danas osvečujuči ovaj sokolski hram — sečamo se svih onih koji životima iskupiše Slobodu i Jedinstvo našega naroda, a naša oda* na srca kliču im:
Slava Velikom Kralju Oslobodio* cu, slava pionerima naše velike otadž* bine, našim palim junacima.
Bračo i sestre!
Nije davno od časa, kada nas je zagrlila istoriska Sloboda, kad smo postali svoji i gospodari u svojoj kuči.
To su bili sretni i radosni trenuci, kakve samo može evocirati bezgranič* ni osečaj sreče. Ali, nas je ta sreča, ta radost bila počela opijati i bacati u jedan letargičen san. Mutni oblači bili su sc nadvili nad našu sreču i mi skrc* nusmo sa zajedničke težnje, da naša prostrana otadžbina mora biti močna, da brat mora voljeti brata, da svi ne* umorno moramo ne rušiti, nego izgra* divati, kako bi u svako doba mogli odoleti onome, ko se drzne da remeti naš mir, makar on bio i deset i sto puta jaci od nas.
Iz te naše letargije, iz te opijeno* sti snažno nas jc trgnula ruka onoga, koji budno prati sav naš život, sav naš razvitak, stoječi kao budan stražar na čelu naše otadžbine.
»Polazite napred« rckao je umi* ruči veliki vojvoda Stepa. Te istori* ske reči izgovorene su onda, kada smo zaista posle deset godina pošli napred.
Pošli smo napred da gradimo, da ubrizgavamo naciji novu životnu sna* gu, težeči da ceo naš život bude za* snovan na principima večnoga morala.
Naš put je težak i trnovit, ali su pred nama naši veliki vode, a sa nama su ncograničena ljubav i požrtvovanje.
Mi Sokoli, svesni smo svoje veli* ke i teške zadače, svesni smo svoje dužnosti prema Kralju i Otadžbini i taj naš osečaj izrazili smo polažuči za* kletvu tamo, gde jc Kosovka devojka previjala i napajala ranjene junake, gde su pali devet Jugoviča i deseti sta* ri Jug Bogdane. Na Kosovu polju po* ložili su Sokoli zakletvu i utvrdili de* klaracijom, »da nam je nadasve bila sveta ideja državnog i narodnog jedin* stva. Junači i žrtve, život i smrt pro* menili su tu ideju u delo. Tmamo svoju državu i svoj zajednički dom. Ono što je naše nc može nam niko oteti; ono što je iz smrti za život stvoreno, nc sme niko rušiti.. . Ničim i nikad ne oskvrnite svetost domovine i veličinu žrtava darovanih za nju. A našem na* rodu najprc i najviše treba bratstva i
Trening
Pod tom rijeeju razu-mijevamo u športu posebno vježbanje, koje se izvodi tijekoni dužeg vremena u pojafanoj formi.
Kod toga, osim na redovito vježbanje, mora vježbae da pazi i na uz-državanje ravnoteže pojačane izmjene tvari, koja nastaje uslijed teškog rada, koji umara tijelo i duh. Za nadopunu velikog gubitka snage, koji je s time u vezi, najprikladoije je sredstvo okre-pni proizvod
koji sadržaje važne hranive sastojine u koncentrovanoj formi, a ne opterečuje želudac i crijeva sa nepotrebnim balastom.
2—3 žličice Ovomaltine ujutro i popodne u jednoj Salici mlijeka, umje-sto kave ili čaja, dovoljno je vrelo snage za svakog vježbaea.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18‘50 po kuti ji.
Tražite besplatni uzorak, pozivajuci se na ovaj list kod
Dr. A. WANDER d. d.,
ZAGREB
ljubavi, mira i rada za veliku buduč* nost. 1 oj budučnosti želimo posvetiti sve svoje snage i u delu hočemo da združimo čitav narod pod jednim so* kolskim barjakom, gde treba da pre* stanu sve strasti, gde čemo biti brat bratu, sestra sestri i gde čemo sc tak* miti u radu za 'opšte kulturno podi* zanje naroda i za snagu naše države.«
U duhu tih ideja Sokolstvo seje zaparloženu njivu, koju drlja svojim još slabačkim rukama ali je. uvereno da če plod biti izdašan, jer je seme koje se seje zdravo.
Sokolstvo jača telo i izgraduje du* še a za njih podiže hramove u vidu svojih domova, u čije temelje uziduje svoju veliku ljubav prema Kralju i Otadžbini.
Takav dom podiže i naše bratsko društvo u Bijeljini. To je prvi dom u našoj župi, koja se diči imenom Veli* kog Kralja Oslobodioca i kiti zasta* vom njegovog uzvišenog sina a našeg Kralja Aleksandra I. Karađorđevića.
Bračo Sokoli i sestre Sokolice!
Ja sam neobično srečan, da Vam mogu izručiti pozdrave našega sokol* skoga vodstva iz bele Ljubljane i da Vani mogu ispred starešinstva župe. čestitati ovo današnje slavlje, želeči da Vam ovaj sokolski hram pokazuje put u još Iepšu sokolsku budučnost.
A tamo iz ravne Semberije uzdižu se sene Kneza Ive i Vojvode Katiča i Davida Visinjiča sa licem ozarenim od sreče jer je došao dan, kad je Sloboda pobedila ropstvo, svetlost uništila ta* mu, kad se je brat ujedinio sa bratom.
Gorje imjeim serca! Surzum korda!
Uzdignite visoko sokolske stegove i upišitc neizbrisivo u svoja srca ono visoko sokolsko načelo:
Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo!
Srečno Vam slavlje i Zdravo!
Posle osvečenja temelja Sokolskog doma bila je povorka Sokola kroz grad, a u 12 sati svečani banket za 200 uzvanika.
Na banketu su govorili br. dr. Aco Bogdanovič i br. dr. Milorad Kostič starešina Sokolskog društva u Brčkom.
Na ovoj svečanosti, uračunavši i Kraljev prilog palo je društvu oko 80.000 Din dobrovoljnih priloga.
Sam Sokolski dom krasna je gra* devina — skoro — gotova — sa dvo* ranom dugom 25 m.
Ovo jc prvi dom u našoj župi, koji če uskoro biti gotov, a u akciji ic gradnja sokolskih domova još u Samcu, Tuzli, Doboju, Zvorniku i Brčkom.
<
-)
O
<
(Г
D
<
H
U)
Ш
o:
e
g
TJ
e£
• P*l
ca
ee
a
u
O
s
o
o
bd
CA
J
O
«
o
03
M
"S
>03
U
cc
o:
-
•z? <v
Ca o
Д C
„ O O .JsS >
P/g
2 S
‘oT
Ui
cc ca
VJ > —
C
d 'Јц Д 3 >•* 3«
'Ш*
a.f I o
o« ^
03 ^ —>
a © z
- a> » .
rt a ^ a >o _
a
3 n
> £ o
čl “ Z Ф i
rt *- Г" ^ NO.
(/)
Za izvršitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
Ш9Г Preporučamoltvrtke, koje oglašuju u „Sokolskom Glasniku"
:S
ra z;
"No
£al<,g-
^-§ћ.:з15
Mesne konzerve in mesne Izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič i
i tvornlca mesnih izdelkov in konzerv
Ljubljana, Gosposvetska cesta Stev 6
Brzojavi: Slamic Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
re/e voa/rQ/ ore//e,
Zobni atelje
мшји=т/Ј*кжнт
Spre/oma.- Q-72/ri14 •/&
EEfrzojov/: SmerUoJ/ Uu&ono 7 Te/efbn : č>4-4o Račun poSfne hran/Zntce: IJubJana £f. /£30?
Otvorjen izza dne 1. oktobra 1929.
I
J
Str. 6.
»S O K O L S K1 G L AS N I K«
God. XI. — br. 20.
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK »окж ZA KAVO
NajstarejSa vrtnarija In cvetlCarna
KORSIKA* LJUBLJANA
flleiweisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska druživa imajo l6°/o popusta.
Telefon'St. 2.341.	Telefon	St.	2.341
TEOD. KORN, Ljubljana
POIJANŠKA C. št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne —	naprave	in	centralne	kurjave.	 —..>
KTVJI04K1V 4. UMKTMNK IV MU/ЛКАТДЈЕ
3
^тттпуттпутттттттттпуттпупутт/ттт^
Veletrgovina s papirjem, pisalnimi In risalnimi predmeti. — Zaloga vaeh tiskovin za urade in privatnike. — Lastna zaloga Šolskih zvezkov, risank in risalnih skladov.
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
0
Трговци, обртници, месари!
Вагате ли већ са Шулц Универзал вагом?
Осведочите се о њеној врлини! Захтевајте цснике и нсобвезап посет заступника.
ЈУГО ШУЛЦ, д со.ј.
ЉУБЉАНА
О
с
с
с
с
с
с
с
MODNA TRGOVINA
PRAGO CERLINI ♦ CELJE
GLAVNI TRG $T. 14.
Velika izbira telovadnih majic, damskega in moškega perila, nogavic, rokavic, jopic, otroških in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, čn*vljev itd. Specijalitete: otroška konfekcija, krstne opreme. — KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniskih cenah.
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
TELEFON 302 ■
Tko oglašuje, taj napreduje!
Celjska posojilnica,d.d. v Celju
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
џ
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
VAHES-SAPtU
ZEUEZARA VAREi^H
IRSKA PEČ
Zaštltni znak
»■PERU N«
Materija!: Ijevano željezo Broj 100
Vieina 94 cm, presjek 34 X 30 cm, prostor Rrijanja 100 m3.
Broj 150
Višina 105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 150 m3.
Broj 250
ГП Višina 120 cm, presjek 41 5X34’5cm, ji	prostor grijanja 250 m3.
|\ (Broj 350
« \ Višina 130 cm, presjek 45 5X39 б cm, \\ \	prostor grijanja 350 m3.
Poštanska i željeznlčka stanica: Vareš — Majdan Brzojavke: Željezara Vareš Telefon Inter. br.: 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Visokih peii: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni odljevl: od bronca, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd,
Trgovatki ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
U
П
M
m
■j
g
Т
t
s?
vseh vrst po foto« graf iiah ali rizbah izvršuje za vsatovr sten tisk najsolidneje
Dežnike in solnčnike
vnajvečji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA - MESTNI TRG 13
KUŠARNASTDEU
ШВММОМКНШШ
Zajtrkovalnica al Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕГ1ШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ
ЗАГРЕБ, УЛИЦА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ број 6
Главни добављач Југословенског Соколског Савеза
Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавии и излетии наступ чланона, чланица, нараштаја и деце тачно по лропису J. C. С. Надаље преузимам израдбу сваконрснс трикотаже за властитн и туђи рачун. — Надаље препоручам се браћи за израдбу најмодернијих цшшлних одела, која по најновијем кроју израђујсм у властитој радиошши.
Priporoča se naj starejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Moško sukno, kamgarne za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-'- nižji	ceni pri =====
SOLNCU
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
Restauracila »Kosovo"
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranić
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union" piva. - Prvorazredna --■■■   domača kuhinja. — = =
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA SUSflKlSI
STROSSM AYEROVA
ULICA br.7
UTEMELJENA  GODINE 1890
izvadja svako-vrsne tiskarske radnje brzo, čisto i jeftino
BRZOJAVI: KR ALJ ETA s U S a k -a
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2. ŠIVALNI STROJI
izborna konstrukcija in elegantna izvršitev iz lastne tvornice. 15. letna garancija. Vezenje не poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI „ADLER" Kolesa iz prvih tvornic, DUrkopp, Styria, Waffenrad (Orožno kolo). Pletilni stroji vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in šivalnih strojev Daje se tudi na obroke 1 CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
ј|Ш
3
3
3
3
3
3
3
з
3
3
3
3
3
i
3
3
3
3
.D.
LJUBLJANA
pro.daja po najugodnejših cenah in
samo na debelo
Premog, domači in inozemski za domačo kurjavo in industrijske svrhe Kovaški premog vseh vrst Koks livarniški, plavžarski, plinski Briketi
il
= MIKLOŠIČEVA 15/1
g
e
e
£
e
s
e
e
e
e
t
e
e
e
e
e
it m m m лш лш/ivn лш/n/n голш/n лш го/плш m m лш jfs
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.
r. z. z o. p.
Narodni dom
Tel. it. 108.
L
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
МЕДИЋ-ЦАНКЈ1
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБЉАНА - МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајдио-лакастих и уљених боја. Хемијско чистс и хемијско улепшане као и обичне 3^мљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „м^НАКЛ за оо -— трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство
I
лемиЈски МИС1С n Acmnjvnu	  ~	MFPAI/Tl'«	обпт
врсти и ^нјанса. кистсша, стакларског кита^ит*^	P_I
ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ
И* Jugostovenski Sokobkl Savez (E. Gangl). Odgovorni »e« „„ К,о ^	^	“